ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И

БЕЗБЕДНОСТ – НИШ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ

Тема: Елементарне непогоде – невојни изазов, ризик и претња безбедности

Професор: Студент:
др. Раде Славковић Теодора Аризановић
Смер: КиБ
Број индекса: 1040/21

Ниш, децембар 2022. године.

Садржај:
1.УВОД......................................................................................................................................3
2.ВРСТЕ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И МАСОВНИХ НЕСРЕЋА.....................3
2.1.Земљотреси.....................................................................................................................4
2.1.1.Подела земљотреса................................................................................................4
2.1.2.Простирање енергије из земљотреса..................................................................4
2.1.3.Елементи земљотреса............................................................................................5
2.2.Речне поплаве................................................................................................................5
2.2.1.Подела поплава......................................................................................................5
2.3.Пуцање-бушење брана.................................................................................................6
2.4.Саобраћајна незгода.....................................................................................................6
2.4.1.Узроци саобраћајних незгода..............................................................................6
2.4.2.Увиђај саобраћајних несрећа..............................................................................6
2.4.3.Трагови саобраћајних несрећа............................................................................7
2.5.Снежна лавина..............................................................................................................7
2.6.Експлозија......................................................................................................................7
2.7.Пожар..............................................................................................................................8
2.7.1.Мере против пожара..............................................................................................8
2.7.2.Начини гашења пожара........................................................................................8
2.8.Јонизујуће зрачење.......................................................................................................8
2.9.Епидемија.......................................................................................................................8
3.ПОСЛЕДИЦЕ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И МАСОВНИХ НЕСРЕЋА........9
3.1.Социјалне последице....................................................................................................9
3.2.Последице по здравље..................................................................................................9
3.3.Последице културне наградње.................................................................................10
3.4.Материјалне последице.............................................................................................10
4.МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА....................................................................................10
5.ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................10
Литература:............................................................................................................................11

2
1.УВОД
Елементарном непогодом сматра се изненадна велика несрећа која прекида нормално
одвијање живота, узрокује жртве, штету већег опсега на имовини или њен губитак, те
штету на инфраструктури или околишу, у мери која прелази нормалну способност
заједнице да их сама отклони без помоћи.
Елементарну непогоду узрокују природни, технички, технолошки или биолошки
догађаји.
Елементарне непогоде су се јављале у свим временима и на свим тачкама Земљине
кугле. Развитак технике и цивилизације, а поготово откриће средстава за масовно
уништавање људи и материјалних добара, све више подстичу човека на размишљање
о проналажењу средстава која би створила услове за преживљавање, тј. за одржавање
физичке егзистенције људи.
Могли бисмо рећи да је елементарна непогода стање када на одређеном простору и за
одређено (кратко) време дође до таквог оштећења материјалних добара, односно
угрожености здравља или живота људи чије последице није могуће отклонити за
жељено време и постојећим устаљеним методама рада и постојећом организацијом.
Елементарне непогоде и масовне несреће се могу сврставати у разне групе (профиле)
према различитим критеријумима. Свака од тих група има своје специфичности.
Разликују се по:
o интезитету (број жртава и обим материјалног разарања),
o узроку (ватра, вода, експлозивне материје, епидемија...),
o пространству (удеси покривају ужу или ширу територију или је непосредно
угрожавају).
Могу се категорисати и по томе у коликој мери зависе од човекове воље:
o елемнтарне непогоде у којима делују природне снаге против којих је свесна
воља човека беспомоћна (земљотрес, речна поплава...),
o неелемнтарне непогоде за чији настанак је одговоран човек, његов рад и живот
(пожари, експлозије...).

2.ВРСТЕ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И МАСОВНИХ

НЕСРЕЋА
На нашем простору има услова за настанак следећих елементарних непогода и
масовних несрећа:
o земљотреса,
o речних поплава,
o пуцање-рушење брана,
o саобраћајних незгода,
o снежних лавина и клизање терена,
o експлозија,
o пожара,

3
 o јонизујућих зрачења,
o епидемија.
Поједине, од наведених елементарних непогода и масовних несрећа, могу се десити
само на одређеним местима или територијама (водоплавна подручја, руднички рејони
итд.),док се друге могу десити свуда (пожари, саобраћајни удеси, епидемије...).

2.1.Земљотреси
Земљотрес или потрес настаје услед померања тектонских плоча, кретања Земљине
коре или појаве удара, а последица је подрхтавање Земљине коре због ослобађања
велике енергије.
Тектонске плоче се годишње помере 2 до 3 цм, али насупрот томе земљотреси се
дешавају врло често.
На земљиној површини, земљотреси се могу манифестовати као дрмање или
дислоцирање тла. Понекад могу изазвати појаву цунамија, разорног морског таласа.
До земљотреса долази услед заглављивања тектонских плоча при чему долази до
напрезања стенске масе и оног тренутка када напрезање постане толико да га стене не
могу издржати долази до ломљења и клизања дуж раседа.
Земљотреси могу настати природно или као резултат људске активности. Мањи
земљотреси могу такође бити изазвани вулканском активношћу, клизањем тла,
експлозијама и нуклеарним тестовима.
У најширем значењу реч земљотрес се користи да опише било који сеизмични догађај –
било да је у питању природни феномен или догађај изазван од стране људи – а који
генерише сеизмичке таласе.
2.1.1.Подела земљотреса
Земљотреси се према начину постанка деле на природне и вештачке.
Природни земљотреси се могу поделити на спонтане и изазване.
Спонтани земљотреси су они који настају услед кретања литосфериних плоча.
У групу изазвнаих природних земљотреса спадају вулкански и урвински земљотреси.
Вулкански земљотреси настају као последица кретања магме у областима савремених
вулкана. У непосредној су вези са снажним вулканским ерупцијама и експлозијама
вулканских гасова и пара.
Урвински земљотреси настају као последица обрушавања сводова и бокова великих
пећина и подземних просторија. Обично се јављају у теренима изграђеним од
кречњака, гипса, и других стена подложних лаком разарању у којима настају пећине
различитих димензија.
Вештачки земљотреси настају услед делатности човека, односно његовим дејством на
природну средину. Најчешћи пример таквих активности може се пратити у областима у
којима су формирана велика вештачка акумулациона језера, где се формирају
тзв.индуковани земљотреси. Групи вештачких земљотреса припада и сеизмичка
активност стимулисана упумпавањем воде у дубоке бушотине.
2.1.2.Простирање енергије из земљотреса
Брзина простирања таласа зависи од густине и еластичности медија у који таласи
продиру.
Брзине се за нашу планету крећу од око 3-8 км/с у Земљиној кори, па до 13 км/с у
најдубљем делу плашта. При поласку преко сеизмолошких опсерваторија, њихово
различито време путовања омогућава научницима да лоцирају хипоцентар земљотреса.

4
У геофизици, таласи исијани током земљотреса користе се на два основна начина:
томографски, где се користе рефракција и рефлексија таласа за испитивање
унутрашњости и осцилацијски где се идентификација појединих сегмента Земље
унутрашњости врши односно њихова физичко-хемијска својства испитују посматрањем
властитих слободних осцилација Земље карактеристичних за неки њен сегмент или
процес.
2.1.3.Елементи земљотреса
Тачка земљотреса на месту иницијалне руптуре (место ослобађања енергије) назива се
фокус или хипоцентар. Тачка на површини Земље директно изнад хипоцентра назива се
епицентар.
Хипоцентар или жариште земљотреса је место у унутрашњости Земљине коре од кога
почињу да се простиру сеизмички таласи, односно место на коме се дешава еластични
одскок.
Епицентар је ортогонална пројекција хипоцентра на површ Земље, односно то је место
на површи Земље на коме се потрес најјаче осећа.
Потрес се шири у таласима, а линије којима на карти спајамо места једнаке јачине
потреса називамо изосеисте.

2.2.Речне поплаве
Поплава (инундација) је природна појава која означава неуобичајено
високи водостај у рекама и језерима, због кога се вода из речног корита или језерске
завале прелива преко обале те плави околно подручје.
Такође означава и нешто ређу и обично краткотрајнију појаву која се догађа на
обалама мора.
Узроци поплава река и језера најчешће су високе падавине, односно нагло топљење
снега и леда, док је код мора и великих језера узрок обично потрес, неуобичајено
снажна олуја или деловање вулкана.
Кориштење благодати које доносе поплаве, односно борба против њихових негативних
последица, били су значајни фактори у развоју првих људских цивилизација. Системе
за одбрану од поплава чине одбрамбени насипи.
2.2.1.Подела поплава
Према узроцима настанка поплаве се могу поделити на:
o поплаве настале због јаких падавина,
o поплаве настале због нагомилавања леда у рекама,
o поплаве настале због клизања земљишта или потреса,
o поплаве настале због рушења бране или ратних разарања.
С обзиром на време формирања воденог таласа поплаве се могу разврстати на:
o мирне поплаве – поплаве на великим рекама код којих је потребно десет и више
сати за формирање великог воденог таласа,
o бујичне поплаве – поплаве на брдским водотоцима код којих се формира велики
водени талас за мање од десет сати,
o акцидентне поплаве – поплаве код којих се тренутно формира велики водени
таласа рушењем водопривредних или хидроенергетских објеката.

5
2.3.Пуцање-бушење брана
До 1970. срушило се у Америци око 110 брана, од чега је 65% било насутих. У исто
вријеме у Европи и северној Африци срушило се 12 брана. Сва рушења обично прате
веће или мање несреће. Према једној статистици (Грунер) узрок рушења је у 40%
случајева лом у темељу, у 23% случајева недовољан капацитет прелива, у 12%
случајева недовољне димензије бране, у 10% случајева неравномјерно слегање, а у 15%
неки други узрок.
Рушење бране се може спречити, ако се правовременим посматрањем деформација
(оскултација) утврде поремећаји па се може присилно испразнити језеро и тиме
ублажити несрећа или чак сачувати брана, ако се уклоне узроци.

2.4.Саобраћајна незгода
Саобраћајна незгода је догађај на путу или другом месту отвореном за јавни саобраћај
или који је започео на таквом месту, у коме је учествовало најмање једно возило у
покрету и у коме је једно или више лица погинуло или повређено или је настала
материјална штета.
Поред термина саобраћајна незгода, који је по закону о безбедности саобраћаја
званични назив, у српском језику се користе и називи — саобраћајна
несрећа, судар или удес, иако се, са становишта науке, то сматра неправилним
изражавањем. Термин „удес” се, по правилу, користи у железничком и авионском
саобраћају, док се несрећа и судар не користе нигде.
Саобраћајне незгоде су постале мера безбедности људи и имовине у области
друштвеног живота. Рачуна се да је од постанка моторног возила до данас у
саобраћајним незгодама друмског саобраћаја погинуло преко 20 000 000, а око 15 000
000 је било неспособно за било какав рад. У задње време у свету годишње погине око
250 000 људи, а лакше и теже повреде претрпи преко 7 000 000 лица.

2.4.1.Узроци саобраћајних незгода

Најчешће се наводе околности, које званична статистика наводи као узроке:
o неодговарајућа (небезбедна, неприлагођена) брзина,
o утицај алкохолисаног стања,
o мокар коловоз,
o магла,
o неосветљен (таман) пут,
o скретање или окретање на путу...
Прве две од наведених околности су у сфери фактора „човек”, док су остале у сфери
„околине”, односно у сфери фактора „пут”, „возило” или „околина”, а у зависности да
ли се полази од поделе на четири, три или два основна фактора безбедности саобраћаја.
2.4.2.Увиђај саобраћајних несрећа
Под увиђајем подразумевамо излазак на лице места настајања саобраћајне незгоде ради
прегледа тј. увида и прикупљања (снимања) постојећег затеченог стања. Према томе
увиђај саобраћајне незгоде омогућава да се непосредним прегледом и увидом лица

6
места утврде све околности и чињенице везане за настајање саобраћајне незгоде. Због
тога је потребно да се пронађу, прикупе и фиксирају сви материјални елементи и
докази о настајању саобраћајне незгоде, како би се на основу њих утврдило да ли је
учињеним поступцима који су за последицу имали саобраћајну незгоду, извршено
кривично дело против безбедности саобраћаја, саобраћајни прекршај или је саобраћајна
незгода настала због више силе, из крајње нужде или неког другог разлога.

2.4.3.Трагови саобраћајних несрећа

Наука која се бави проучавањем трагова назива се трасологија. Саобраћајна трасологија
проучава трагове саобраћајне незгоде.
За анализу трагова, њихов облик, положај, интензитет, врсту који су у директној вези са
саобраћајном незгодом потребно их је на лицу места снимити, изузети или фиксирати.
Од квалитета снимљених трагова зависи и даља анализа саобраћајне незгоде. Различити
трагови у различитим ситуацијама имају и различити значај. Криминалистички значај
трагова се односи на могућност да се на основу тог трага утврди да ли се ради о
саобраћајној незгоди о случајном догађају или другом делу нпр. убиству, и да се
изврши елиминација и индентификација лица или возила која су учествовала у
саобраћајној незгоди.
На основу трагова се може утврдити брзина возила, правци кретања возила, смерови
кретања возила, место судара, успорење возила...

2.5.Снежна лавина
Лавина или усов, понекад плеоназмично и снежна лавина, називи су за рушење
великих маса снега низ стрме високопланинске и падине већих нагиба, најчешће зими и
у рано пролеће.
Ако се лавина довољно брзо помера део снега се може мешати са ваздухом који ствара
прах снежне лавине, која је врста гравитацијске струје.
Терет на снежном наносу може бити само узрокован гравитације, у ком случају
недостатак се може јавити било због слабљења снежног наноса или звог повећаног
оптерећења услед падавина. Лавине које су покренуте овим процесом познате су као
спонтане лавине. Лавине такође могу да се покрену другим узрочницима, као што су
људске или биолошке активности. Сеизмичка активност такође може изазвати лавине.
Лавине често изазивају велике штете и губитак људских живота, мада су с обзиром на
релативно слабу насељеност планинских подручја својим размерима ограничене у
поређењу са другим природним катастрофама. Међутим, оне у неким случајевима уз
људе руше и насеља, уништавају комуникације (каблове) и шуме. Пример снежне
незгоде великих размера јесте Перу 10. јануара 1962. Овом приликом, лавина је
уништила девет насеља и усмртила четири хиљаде људи.

2.6.Експлозија
Експлозија је изузетно брза хемијска реакција праћена праском, ослобађањем велике
количине топлине и наглим повећањем волумена због стварања плиновитих производа.
Има разарајуће учинке. Укратко речено, експлозија је неконтролисано ширење

7
честица.
Брзина изгарања одређује се временом које је потребно за изгарање узрока експлозива
одређених измера. Она варира између неколико милиметара у секунди
(нитроцелулозни барут (тринитроцелулоза)) и 400 м/с (црни барут) и овиси о тлаку под
којим се изгарање одвија.

2.7.Пожар
Пожар је неконтролисано ширење ватре у простору наносећи материјалну штету, а
неретко односећи и људске животе.
Пожари су један од главних узрочника уништавања шума. Примера има много, а један
од драстичнијих је пожар у Висконсину и Мичигену (САД) који се десио 1871. године
када је уништио 1,8 милиона хектара шуме и однео 2.200 људских живота.
У Сибиру, 1915. године, пожар је уништио милион km² шуме.  Чађ која је
прекрила небо онемогућила је продор сунчевих зрака и температура се спустила за
неколико степени.
Постоје и биљне врсте које су отпорне на пожар. Такав је случај са еукалиптусом.
Наиме, чак и када изгори у пожару, еукалиптус се обнавља. По мишљењу научника, за
то је одговорно посебно ткиво које регенерише изгубљене делове и које се налази у
дубљим слојевима стабла ове биљке (док је код других врста као што је храст, ово
ткиво близу коре).
2.7.1.Мере против пожара
o коришћење незапаљивих или самогасећих материјала,
o опремање просторија сензорима који реагују на повишену температуру уз
коришћење уређаја који распрскују воду или на други начин спречавају пожар,
o обезбеђење противпожарних путева,
o обележавање локација где је забрањено коришћење отвореног пламена или алата
који варнич,
o обука запослених,
o постављање апарата за гашење пожара...

2.7.2.Начини гашења пожара

Како би уопште настао пожар потребна су три елемента:
o гориво – материјал који гори,
o температура паљења материјала који гори,
o кисеоник.
Укидањем једног од та три елемента пожар се гаси.

2.8.Јонизујуће зрачење
Јонизујуће зрачење је електромагнетно или честично зрачење енергије које може
да јонизује материју и изазове оштећење ћелија живих организама. Тако
настали јони нарушавају биохемијске процесе у ћелијама, што може довести до разних
поремећаја у њиховом функционисању и дељењу (размножавању), те коначно до
настанка озбиљних болести, попут тумора. У јонизујуће зрачење
спадају α, β, γ и Х зраци, космичко зрачење и неутрони.

8
2.9.Епидемија
Епидемија необично често је појављивање једне болести у једној популацији.
Епидемичне болести су између осталог колера, грип, тифус и куга. По правилу ради се
увек о инфективним болестима. Понекад се тај појам користи и за неинфекционе
болести као на примјер за гојазност (да би се описале опасности као њене последице).
Заражено подручје је оно на којем постоји један извор или више извора заразе и на
којем постоје услови за ширење заразе међу становништвом.
Угрожено подручје је подручје на које се може пренети заразна болест са зараженог
подручја и на којем постоје услови за ширење заразе.

3.ПОСЛЕДИЦЕ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И

МАСОВНИХ НЕСРЕЋА
Будући да елементарне непогоде и масовне несреће изненада настају у свакодневном
животу и раду, њихове последице се манифестују у многим областима друштвене
структуре. Ширина и обим тих последица зависе од врсте, односно интензитета
непогоде или несреће. У најповољнијем случају (нпр. саобраћајна несрећа),
последице ће бити, квантитативно и квалитативно, само исечак, део укупне динамике
живота, а у најтежем (нпр. ратна катастрофа) обухватиће друштвену структуру у
целини. Између тих крајности постоји мноштво варијаната, а њихово сагледавање ће
зависити од објективне процене елементарне непогоде или несреће.
Последице се могу, у основи, сврстати у следеће групе:
o социјалне последице,
o последице по здравље,
o последице културне наградње,
o материјалне последице.

3.1.Социјалне последице
Елементарне непогоде и масовне несреће задиру у социјалну структуру. При томе је
веома значајна чињеница да се најпре јавља акутно измењен социјални положај људи,
као појединачних личности и као целине: социјална диференцијација која је постојала
пре несреће изненада се брише, између људи се успостављају другачији међусобни
односи. Тако измењена структура ставља појединца у сасвим нов однос према другим
људима, према друштвеној заједници. Тај однос постаје у глобалу ближи и
интимнији.

3.2.Последице по здравље
При већини елементарних непогода и масовних несрећа изричиту негативно
доминирају, нарочито у акутним фазама несреће, људи који су погођени физичком
траумом изазваном грубом силом која настаје у току разарања погођеног подручја.
Трауме изазивају у несрећама и релативно највећи број смртних случајева. Због броја
физичких траума, као и због релативно високе смртносх од њих, веће несреће делују у
првим тренуцима веома импресивно. Збрињавање трауме је, према томе, један од
најбитнијих задатака у отклањању последица након непогоде.
Акутно сужен животни стандард, нагле промене у начину живота људи,
неудовољавање навикама и прибегавање импровизацијама имају за последицу нагло

9
угрожавање личне, а самим тим и колективне хигијене, што погодује настанку
инфективне патологије, која може довести и до избијања епидемија.

3.3.Последице културне наградње

Разматрања о вредности које су постојале пре несреће доживљавају у несрећи
одређене промене, а посебно у смислу редукције, односно смањења. Културна
надградња се у том смислу изравнава са суженим материјалним стандардом, што је
сасвим у духу елементарних потреба за преживљавање. Ако таква ситуација потраје
дуже време постепено се почиње осећати и несразмерно дуго ће трајати јаз између
ранијег и садашњег стања културног живота, па те разлике утичу на процес
ресоцијализације, јер подржавају поменуто осећање беспомоћности и безизлазности.

3.4.Материјалне последице
Ове последице су најочигледније. Оне обухватају и лична и заједничка друштвена
материјална добра. Разуме се да у отклањању последица елементарних непогода већи
значај имају она материјална средства која омогућују преживљавање. Од
концентрације и врсте материјалних добара на територији зависи која средства ваља у
ресоцијализацији првенствено оспособљавати за употребу да би се процес
преживљавања што боље обезбедио. Ово ваља истаћи и због тога што материјална
рехабилитација друштва изискује много напора и доста времена, а могућности је
просечно много мање него потреба.

4.МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА

Да би се могло приступити организваном спровођењу заштитиних мера потребно је
урадити следеће:
o израдити процену угрожености од елементарних непогода и других несрећа на
свим нивоима организовања,
o пратити стање и прикупљати податке,
o поштовати прописане норме понашања свих који су одговорни за спровођење
мера заштите,
o предузимати законом прописаних мера за све оне који крше прописе или их не
спроводе у живот,
o спремити и увежбати систем узбуњивања,
o обучити појединце, групе и екипе за извршавање планираних задатака...

5.ЗАКЉУЧАК
Елементарне непогоде могу се дешавати и у време рата као што се дешавају у миру.
Заправо, оне у рату могу бити масовније по броју и шире по захвату простора са
веома тешким последицама (велике поплаве које могу бити изазване рушењем
система водених акумулација, бомбардовањем, велики пожари изазвани запаљивим
средствима и сл.).
Од доброг познавања опасности, њихових основних карактеристика и начина
деловања, од припремљености, организованости и обучености свих структура
друштва зависи степен припремљености за евентуалне несреће и катастрофе.
Веома важну улогу у свему томе и држава, која својим законским и подзаконским

10
актима мора дефинисати све сегменте заштите и спасавања, одредити снаге и
средства за правовремено супростаљање, а исто тако обезбедити и неопхону
финансијку подршку. Од важности познавања евентуалног ризика у свим сегментима
заштите и спасавања зависиће и степен безбедности свих грађана,а аи самих
извршилаца заштитних мера.

Литература:
(n.d.). Retrieved from https://vtsns.edu.rs/tempus/wp-content/uploads/2013/05/Zastita-od-
elementarnih-nepogoda-2010-2011-2012.doc
Eksplozija. (n.d.). Retrieved from Wikipedia: https://sh.wikipedia.org/wiki/Eksplozija
Elementarna nepogoda. (n.d.). Retrieved from Wikipedia:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Elementarna_nepogoda
Брана. (n.d.). Retrieved from Wikipedia:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
Епидемија. (n.d.). Retrieved from Wikipedia: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%BF
%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0
Земљотрес. (n.d.). Retrieved from Wikipedia:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%BE
%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81
Јонизујуће зрачење. (n.d.). Retrieved from Wikipedia:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D0%BD
%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B5_
%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5
Лавина. (n.d.). Retrieved from Wikipedia: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B
%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Пожар. (n.d.). Retrieved from Wikipedia: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE
%D0%B6%D0%B0%D1%80
Поплава. (n.d.). Retrieved from Wikipedia: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE
%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0
Саобраћајна незгода. (n.d.). Retrieved from Wikipedia:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B0%D0%BE
%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%BD
%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0

11
12