Предавање 12 миш

Основне карактеристике складишта података су :

 Субјективна оријентисаност-што значи да су сви подаци у овој бази података тако

организовани да су фокусирани на одређене теме или су подаци међусобно
повезани-то значи да не копирамо све податке, само оне од интереса за менаџера
 Временска одређеност-промене у трансакционој бази се чувају и уписују у
складиште података тако да се извештаји после могу правити у зависности од
времена
 Садржајна непроменљивост-подаци се из базе не бришу већ се само допуњавају
новим подацима (складишти се)
 Интегрисаност-повезано са информационим системом и интерним стандардима
(примарне кључеве исте, интерне стандарде..)
Најзначајнија карактеристика која их раздваја од релационог модела је временска
одређеност-у том смислу подаци се повремено копирају, при чему им се додаје
време. Периоди копирања су следећи: повремено копирање које је дефинисано
временским периодом, други је оффлине верхаус, подаци се ажурирају аутоматски
периодично у одређеним временским интервалима и риал тајм дејта верхаус
складишта података се ажурирају у сваком тренутку када оперативни систем изврши
неку трансакцију
Складиште података је једна база података намењених процесима подршке
одлучивању у којој су подаци субјективно оријентисани-осликавају пословне процесе,
подаци су интегрисани из различитих система, временски су зависни, сви подаци су у
вези са неким временским тренутком на основу ког се подаци могу и поредити. И
подаци су непроменљиви. Најчешће се придодају већ постојећим уместо да их
замењују.
Особине складишта података верхаус концепта----питање
Даље карактеристике су да је то аналитичка база података у којој су омогућени
сложени унапред непредвиђени ад хок приступи великом броју различитих података.
То је база података која служи за анализу података.
У бази складишта података налазе се подаци који се периодично реплицирају из
трансакционе базе података у складу са потребама система за подршку одлучивању.
У овој бази налазе се и подаци прикупљени из екстерних база података као и сложени
типови података (графици, веб адресе и др.). Има један мултимедијалан модел-
рефлектује начин мишљења тог менаџера, генерише кондензоване извештаје са
текстом, сликама и мултимедијом, омогућава висок ниво аналитичких функција за
анализе тренда, предвиђања и сл. Може да подржи стратешке одлуке уз минимално
програмирање.
Омогућава трансформацију и интеграцију оперативних и спољних података. Има све
карактеристике за стратешко одлучивање. Има могућност приступа трансакционим и
аналитичким базама података. Има могућност креирања табела и графикона. Могуће
је извештавање интернетом и интранетом. Могуће је правити мултидимензионалне
моделе-одговор на то како корисник мисли, приближна слика. Има карактеристику да
се могу правити унапред непредвиђени ад хок упити. Чува интегритет оперативних
база података. Он физички раздваја систем за подршку одлучивању од трансакционих
база података. Може да налази податке који се периодично јављају. Да прикупља
податке из екстерних база пдоатака. Омогућава сложене мултимедијалне типове
података.
Основни циљ складишта података----питање
Прикупљање и дистрибуција информација кроз предузеће тј. коришћење било које
информације са било ког места у било које време (временска одређеност). Циљ
складишта података није да се подаци само складиште већ је циљ да менаџери могу
сами да врше анализе. Доносиоци одлука су под великим притиском, јер мора да
заснивају своје анализе на основу текућих чињеница које се добијају из разних
пословних ситуација.
Откривање знања о подацима-дејта мајнинг
Дејта мајнинг представља екстракцију имплицитних одређених претходно
непознатих, а потенцијално корисних информација из података или наука о
екстрактовању корисних информација из великог обима података или база података.
Ова техника омогућава кориснику да проналази податке полазећи од генералних
информација, а затим детаљнијих долазећи до нивоа који му је потребан. Дејта
мајнинг компонента пословне интелигенције је првенствено намењена менаџерима
највишег нивоа којима су потребне информације неструктуиране природе. Дејта
мајнинг се налази на врху организације пословне интелигенције и њиме се омогућава
добијање крајњих података. Дејта мајнинг је компонента складишта података и
укључује елементе базе знања који се користе у експертним системима и да
анализира делове података да би се идентификовала веза између наизглед
неповезаних података.
Дејта мајнинг је процес откривања који омогућава корисницима да схвате системе и
везе између њихових података. Дејта мајнинг открива облике и трендове у садржају
ове информације. Пример откривања неких података је матични број грађанина, где
су у структури броја смештени подаци који се могу користити као елементи за
претраживање. Дејта мајнинг мора да поседује таква знања да без уплитања
корисника налази елементе који се могу користити за груписање и идентификацију
облика. Други елемент су облици, шаблони или обрасци (патернс) који настају на
основу навика корисника и који се могу апроксимовати на нова понашања. Дејта
мајнинг се може дефинисати као процес подршке одлучивању у којем се траже
шаблони информација о подацима. Подаци се налазе на најнижем нивоу
хијерархијске структуре организације пословне интелигенције. На овом нивоу немају
конкретно значење за доносиоца одлуке. Екстрактовањем и интеграцијом они прелазе
у дејта верхаус при чему постају груписани по неком основу. Могу се анализирати
статистичким анализама, извештајима, али њихово истраживање путем дејта мајнинг
методе представља софистициранију технику на вишем нивоу. Подаци сада имају
одређено значење за доносиоца одлуке и они постају информације за њега. Овакве
информације се представљају различитим техникама визуелизације, а које могу бити
графички прикази нпр. Овим се добијају збирни извештаји на основу којих се доноси
одлука и информације на тај начин еволуирају у знање.