ПРИВРЕДА – СЕКУНДАРНИ СЕКТОР

- Делатности:

1. Индустрија (НИС-Нафтна индустрија Србије)

2. Грађевинарство (аутопут Милош Велики)

3. Рударство

4. Производно занатсво (клесар, столар, кројач, обућар …)

- Подела индустрије по предмету рада и врсти производа:

А) ТЕШКА Б) ЛАКА

Екстрактивна: Прерађивачка:
- - енергетика - прехрамбена
- - рударство - лака хемијска
Прерађивачка: - дрвна
- Металопрерађивачка - текстилна
- Машинска - дуванска
- Електроиндустријска - коже и обуће
- тешка хемијска - гуме...
- грађевинског материјала

- Енергетика се бави искоришћавањем извора енергије и добијањем различитих облика

енергије (топлотне, електричне и др.)Енергија се добија из: нафте и гаса преко
термоелектрана, од воде преко хидроелектрана, од ветра и сунца, из уљаних шкриљаца...

- Угаљ се користи за: термоелектране, загревање, у индустрији

- Типови угља:лигнит (налазишта: косовско-метохијски басен, колубарски басен, костолачки

бас., сјенички бас., ковински бас.ен...), камени, мрки

- Термоелектране: Никола Тесла А и Б-Обреновац, Колубара, Костолац А и Б-Свилајнац,

Обилић А и Б-Обилић

- Нафта и гас: налазишта: Банат(Мокрин, Кикинда, Зрењанин...)Бачка (Турија, Бечеј),

Рафинерије Нови Сад и Панчево, природан гас стиже из Русије преко турског тока

- Хидроелектране: Ђердап 1 и 2 на Дунаву, Бајина Башта и Зворник на Дрини, Бистрица

Увац и Кокин брод на Увцу, Газиводе на Ибру, Међувршје и Овчар Бања на Западној
Морави, Потпећ, Врла 1-4

- Енергија ветра и соларна енергија:Ветропаркови- Јужни Банат, општине Вршац, Алибунар

и Ковачица. Соларни панели: Једина соларна електрана код Кладова.
-Рударство: Експолатација руда црних, обојених и племенитих метала.

- Врсте метала у Србији: ЦРНИ(гвожђе, хром, молибден, никл, кобалт, кадмијум, волфрам)

ОБОЈЕНИ (бакар, олово, цинк, антимон) ПЛЕМЕНИТИ (злато, сребро, платина, паладијум)

ЛИТИЈУМ (из руде Јадарит)

-НЕМЕТАЛИ (магнезит, азбест, цементни лапорац, глина, кварцни песак, украсни камен)

-МЕТАЛУРГИЈА је грана индустрије која обухвата топљење руда и производњу метала.

Металургија се дели на црну и обојену.

Црна металургија – производња гвожђа и челика.

1. Топљене руде гвожђа у топионицама (пећима) помоћу угља или електричне струје.

2. Издвајање сировог гвожђа и његово мешање са оплемењивачима челика ради добијања легуре
челика.

Железара Смедерево - центар црне металургије

Обојена металургија – производња обојених метала (бакар, олово, цинк, алуминијум, антимон,
злато, сребро и платина).

Рударско- топионичарски басен у Бору (бакар, злато и сребро).

Град Бор је главни центар Обојене металургије.

Металопрерађивачка индустрија се бави обрадом метала (ливење, ваљање и ковање метала) и

производњом различитих металних производа (лимови, жице, цеви, посуђе, радијатори, пећи,
шпорети, метална амбалажа…)

Машинска индустрија се бави производњом: пољопривредних машина (трактори, комбајни,

сејалице, прскалице…), грађевинске и рударске машине (булдожери, багери, машине за
асфалтирање), друмска моторна возила…

Електроиндустрија производи уређаје и машине за производњу, пренос, дистрибуцију и

потрошњу електричне енергије (трансформатори, генератори, електрични мотори, електрични
алати, каблови…)Фабрике каблова, Фабрике кућних апарата ,Фабрика бојлера о грејача

Тешка хемијска индустрија обухвата производњу: пластике, вештачких влакана, синтетичког

каучука, боја, лакова, вештачких ђубрива и киселина. Фабрика Зорка у Шапцу.

Индустрија грађевинског материјала се бави производњом материјала као што су: цемент, цреп,
цигла, плочице, креч, ватростални материјал, стакло, грађевински и архитектонски
камен.Профитабилна индустријска грана.
Прехрамбена индустрија обухвата прераду пољопривредних производа и на тај начин
продужавање њиховог времена трајања. 20% предузећа у прерађивачкој индустрији спада у
прехрамбену индустрију. Производња пива, безалкохолних пића, млека и млечних производа,
меса, чоколаде…Шећеране: Врбас, Црвенка, Пећинци, Сента…Фабрике уља: Врбас, Зрењанин,
Сомбор…

Дрвна индустрија се бави прерадом дрвета и производњом намештаја.У Србији постоји 4.100
пословних субјеката који се баве дрвном индустријом.

Лака хемијска индустрија се бави производњом лекова, козметичких средстава, средстава за

хигијену, боја, лепкова и лакова.

Дуванска индустрија се бави прерадом дувана и призводњом дуванских производа.

Текстилна индустрија обухвата производњу тканина и одеће.

Индустрија коже и обуће се заснива на увозним сировинама (кожа из Италије и Турске). Главни
центри за прераду коже су Рума и Зрењанин.

Индустрија гуме се односи на производњу гума за моторна возила. Производња се заснива на

увозним сировинама и бележи пораст.
Терцијарни и квартарни сектор привреде

Терцијарни сектор привреде:

1. Саобраћај

2. Трговина

3. Туризам

4. Услужно занатство

5. Банкарство

6. Угоститељство

1.САОБРАЋАЈ је делатност која се бави превозом људи и робе, као и преносом информација с
једног места на друго.

Подела саобраћаја према средини у којој се одвија:

КОПНЕНИ ВОДНИ ВАЗДУШНИ

-друмски -поморски -авионски

-железнички -речни -телекомуникацијски

- речно каналски

-језерски

-КОПНЕНИ - Природни услови за копнени саобраћај: Панонска низија, Моравско-вардарска и

Моравско- нишавска долина . Коридор 10: хоргош или Батровци, београд, ниш, скоплје или
истанбул. Коридор 11 -још у изградњи, од румуније ка босни или црној гори

- ЖЕЛЕЗНИЧКИ, прва пруга је била Београд-Ниш. Важније пруге у Србији су :

1. Београд – Рума – Шид – Загреб

2. Београд – Нови Сад – Врбас – Суботица

3. Београд – Јагодина – Ниш

4. Ниш – Пирот – Димитровград

5. Ниш – Лесковац – Врање

6. Београд – Бар (1976.год)

7. Београд – Вршац
-ВОДЕНИ саобраћај је најјефтинији и еколошки најприхватљивији вид саобраћаја.Мрежу пловних
путева чине реке и канали. Пловни путеви су: реке Дунав, Сава, Тиса, Бегеј (Бегејски канал) и канал
ДТД . Дунав - коридор 7 (Е-80) пловни пут. Mеђународне луке на Дунаву – Апатин, Богојево,
Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Смедерево и Прахово.Mеђународна лука на Тиси – Сента.

-ВАЗДУШНИ саобраћај је најбржи вид саобраћаја људи и робе. Међународни аеродроми: „Никола
Тесла“ (Београд), „Константин Велики“ (Ниш), „Слатина“ (Приштина) и „Морава“ (Краљево).
Национална авио компанија „Ер Србија“.

-ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИ саобраћај представља пренос информација.Бројни изуми су имали

утицај на развој овог типа саобраћаја: телеграф, телефон, телевизор, радио. Интернет – тренутно
главно средство телекомуникације.

2.ТРГОВИНА је процес куповине и продаје робе на тржишту.Tерцијарна делатност у којој

појединци и предузећа посредују између произвођача и потрошача као купци и продавци роба и
услуга.Суштина трговине јесте посредовање.

Унутрашња трговина је она трговина која се одвија у оквиру једне државе.

Подела:

1. Велепродаја (велетрговина) – куповина веће количине робе ради њене даље продаје.

2. Малопродаја – продаја робе потрошачима ради задовољења њихових потреба.

Места где се обавља унутрашња трговина:

- продавнице (мешовите или специјализоване робе). Продавнице са прехрамбеним асортиманом

су: минимаркети, супермаркети,хипермаркети…

- пијаце (зелена, сточна, бувља, ауто пијаца…)

- сајмови (Београд, Нови Сад, Ниш…)

- вашари (одржавају се за време верских празника; трговинско- забавног карактера)

- тржни центри (заменили робне куће; место за трговину али и место за провођење слободног
времена; процеси социјализације; место сретања, договарања…)

- електронска трговина (олакшава трговину на велико и на мало)

Спољна трговина представља размену робе између купаца и продаваца из различитих држава.

1. Међународна трговина државе представља увоз и извоз робе ван државе.

2. Трговински биланс = извоз - увоз

3. Позитиван трговински биланс = суфицит (већи извоз од увоза) Србија остварује суфицит са
комшијским државама (БиХ, Црна Гора, Румунија, Бугарска, Словенија…)

4. Негативан трговински биланс = дефицит (већи увоз од извоза) .Србија у спољној трговини
остварује дефицит. Највећи дефицит Србија остварује са Русијом и Кином
Извоз најважнијих производа из Србије: Метали (бакар, производи од гвожђа и челика)

Намештај, хартија, картон, производи од пластике, обућа, гума за аутомобиле…

Пољопривредни производи (житарице, свеже и замрзнуто воће).

Србија увози : хемикалије, машине и опреме, нафту и природан гас и моторна возила.

Tрговински споразуми:

1. Споразум о слободној трговини са Руском федерацијом.

2. Споразум о слободној трговини са Турском.

3. Централно европски споразум о слободној трговини (ЦЕФТА)

3.ТУРИЗАМ је терцијарна делатност која обхавата путовања и боравак људи ван места становања
ради  задовољавања културних и рекреативно-забавних потреба.

Подела туризма: приморски, градски, планински, бањски, сеоски

1. Градски туризам

Градски туризам нуди: богато историјско наслеђе, посао, догађаје (манифестације, сајмови) и
ноћни живот.

Нови Сад и Београд су водеће градске дестинације са највећим бројем туриста.

2. Планински туризам

Планине су туристичке дестинације које туристи посећују током целе године ради одмора,
опоравка и рекреације.

Туристичка вредност планина зависи од њеног саобраћајно-географског положаја, атрактивности

природних и антропогених туристичких вредности.

Туристичке дестинације: Златибор, Копаоник, Тара, Стара планина, Голија…

3. Бањски туризам

У Србији постоји 370 извора термоминералних вода.

Коришћење термоминералних извора има дугу традицију. Римљани су подизали купатила и виле
код ових извора. Турци су такође правили купатила (хамаме).

Главна функција бања јесте здраствено-лечилишна, па после тога и туристичка.

Бање у Србији:

- Шумадијске (Буковичка, Селтерс)

- Моравске (Врњачка, Овчар, Горња Трепча, Матарушка, Богутовачка, Нишка, Врањска,

Сијаринска, Бујановачка)
- Копаоничке (Јошаничка, Луковска, Рибарска, Пролом, Куршумлијска)

- Војвођанске ( Русанда, Стари Сланкамен, Врдник, Кањижа, Јунаковић, Новосадска…)

- Западно-србијанске (Ковиљача, Бадања, Врујци)

- Источно-србијанске (Сокобања, Брестовачка, Звоначка…)

Најпосећеније туристичко место после Београда је Врњачка бања. То је бања са најдужом

традицијом и равномерним туристичким прометом током године.

Туриста је примремени посетилац који је привремено напустио место сталног боравка и борави на
другом месту најмање 24 сата а најдуже годину дана ради одмора, забаве, спорта, рекреације,
културе...

Туризам расте онда: повећање БДП-а (прилив девиза), запосленост становништва (у хотелима,
ресторанима, туристичким агенцијама...), развој недовољно развијених регија, развој
предузетништва, заштита животне средине...

Туризам зависи од: степена развијености привреде државе, степена атрактивности природних и
друштвених вредности, стручности кадрова и промоције.

Пошто Србија нема излаз на море развијен је континентални туризам, за чији су развој повољни и
природни и друштвени услови.

У Србији се издваја панонска и планинска туристичка регија.

Туристичке вредности: природне и друштвене (антропогене).

Природне туристичке вредности: планине, кањони, клисуре, пећине, реке, језера, биљни и
животињски свет. Спелеолошке туристичке вредности: Ресавска пећина (Деспотовац), Стопића
пећина (Златибор), Рисовача (Аранђеловац), Рајкова пећина (Мајданпек), Лазарева пећина (Бор)…

Друштвене (антрополошке) туристичке вредности: археолошка налазишта, споменици културе

(тврђаве, манастири), знаменита места, културно-етнографске манифестације (обичаји,
гастрономија, традиционални занати).

Споменици културе:

- Римски градови: Сирмијум, Сингидунум, Медијана, Виминацијум, Ромулијана, Царичин град…

- Тврђаве: Београдска, Петоварадинска, Голубачка, Смедеревска, Нишка тврђава, Маглич, Хисар

(Прокупље), тврђава у Бачу…

- Средњовековни манастири: Косово и Метохија ( Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница,

ман. Светих архангела) Централна Србија ( Ђурђеви ступови, Сопоћани, Милешева, Студеница,
Љубостиња, Раваница) Манастири на Фрушкој гори (Хопово, Крушедол, Гргетег, Петковица, Мала
и Велика Ремета, Врдник, Шишатовац, Јазак, Ђипша, Бешеново…) Манастири у Овчарско-
кабларској клисури
Квартарни сектор

Квартарни сектор привреде:

1. Образовање

2. Здравство

3. Култура

4. Наука, технолошки развој и иновације

5. Државна управа (администрација)

6. Војска

7. Полиција