Professional Documents
Culture Documents
D 0 BBD 0 B 0 D 198 D 0 B 7 D 0 B 4 D 0 B 5
D 0 BBD 0 B 0 D 198 D 0 B 7 D 0 B 4 D 0 B 5
МУЗИКА
( Love Me Tonight)
1
Лозанић - (Подиже Милици једним прстом главу. Загледа се неколико
тренутака у њу, па изговори стихове.)
- У Милице дуге трепавице,
прекриле јој румен јагодице
Јагодице и бијело лице -
Ааах, Боже, умрећу због тих трепавица!
(Cmon Everybody)
7
Продавачица – (Обучена као мерлин Монро и са истом фризуром,
прилази му) Изволте професоре!
Проф. – Молим вас две клековаче.
Продавачица – Значи као и увек. Два пића. Једно за вас и једно за вашег
пријатеља. (Покозује на празну столицу)
Проф. - Да, захваљујем.
Продавачица – Одмах професоре (Одлази да сипа пиће. Дотле младићи
пробају звук и договарају се нешто везано за свирку. Продавачица
износи пиће.Ставља прву чашу испред професора)
Продавачица – Изволте, професоре.(Затим ставља другу чашу испред
празне столице) Изволите господине.
Професор –Захваљујем.
(Продавачица одлази. У међувремену су и ученици почели да пристижу.
Групишу се и међусобно разговарају и смеју се.Улази Блеса. Обрадова
се кад виде професора и одмах му приђе)
Блеса – Сервус, професоре! Не могу, а да не приђем и не поздравим вас.
(Седа)
Професор – Зар не видиш да разговарам са пријатељем.
Блеса – О, то си ти буразеру! Нисам те одмах препознао! (Пружа руку
према празној столици и ко да се здрави са неким) Како си? Шта
радиш? Мерлинка, дај три клеке! (Продавачица износи пиће)
Продавачица – (Обраћа се Блеси не баш много љубазно) Ко плаћа ову
туру? (Блеса на искап испи своје пиће, а онда ко да се обраћа неком ко
седи преко пута њега)
Блеса- Ма не, немој молим те! Не долази у обзир, ја ћу да платим ову
туру. Немој да ме вређаш! Ма не....не када кажем....
Професор – Добро, добро. Да се не би посвађала ова двојица ја ћу да
платим пиће. (Он плаћа пиће, Блеса дрма остатак пића. Продавачица
купи празне чаше. Професор полази.Блеса скида стољњак са стола и
пребацује га преко руке)
Блеса –Професоре, заборавили сте ваш мантил. Изволте:
Професор – Ах да. Хвала вам. (Узима стољњак и одлази)
Продавачица - Ниси ти блесав као што се правиш!
Блеса- Па и ти ниси Мерлинка и ако те тако зову.
11
(Мало затим чује се сирена. Улази Лоза са носилима. Стављају Тупу на
носила и износе га Лоза и још један младић. Девојке причајући нешто
између себе излазе за њим. Филозоф прилази Даници и повуче је за
руку)
24 MILA BACI
Сви - Пиј, Тупо, пиј! Пиј, Тупо, пиј! Пиј, Тупо, пиј! (Улазе ученици и
уносе козлић)
Ученик - Ево козлића, професоре.
Проф . - Одлично. Ставите га овде.
Блеса - Ево ти га, Тупо, љути противник! (Остали се засмејаше)
Професор - Чему се смејете. Тупо, приђи.
Тупа - Пришо сам!
Проф. - Замисли у козлићу свог противника. Удри га у главу, у браду, у
зубе! Разумеш?
Тупа - Разумем, професоре али они се смеју.
Профе. - Пусти ти њих нека се смеју. Видећемо да ли ће да се смеју када
се сутра вратимо са такмичења са златном медаљом. Тада их питај чему
су се смејали!
Лоза - А шта ћемо ми да радимо?
Проф. - Помозите другу који се спрема за школско првенство. Навијајте
бучно. Направите атмосферу као што ће бити на такмичењу. Нека се
мало навикава на такву атмосферу.
Лоза - Професоре, могу ли ја да будем судија.
Проф. - Можеш. А ти, Тупо, крени!
(Креће туча. Судија трчкара око њих. Бучно навијање)
Филозоф - Удри га !
Упченик - Више лево!
Марић - Поломи му зубе
Ученица - Тупо, мајсторе!
Блеса - Јадан козлић.
Филозоф - Ја ћу да навијам за козлић!
16
Ученик - И ја!
Јана - И ја!
Једна група - Козлић! Козлић! Козлић!
Друга група - Тупа! Тупа! Тупа!
(Док он навијају, Тупа боксује, музика се појачава и светла се полако
гасе)
18
Ученик – (Пола француски пола српски) Силву пле један цвет за вас.
Мерси буку!
Професорка –Децо, молим вас...само да прођем..
(Не би прошла да се не чу оштар професоров глас)
Професор – Ви сте још ту? Шта сам ја рекао?! Ајде, тутањ!(Деца се
разбежаше. Професорка руком трља чело)
Професорка- Хвала, колега! Не знам да ли бих успела да прођем. Они си
тако чудни.
Професор – Чини вам се, колегинице. Ја мислим да сте ви сувише благи.
Професорка – Можда, међутим са свима осталима ми је много лакше
али ово четврто два....једва чекам да се зврши ова школска година и да
они оду....зашто се смејете колега.
Професор – Па зар ви, колегинице, не видите у чему је ствар. Зар
стварно не видите.
Професорка – Не. У чему је ствар?
Професор -Па они су сви од реда заљубљени у вас. У томе је ствар!
Професорка –Колега!!!
Професор – Нема ту ничег чудног, колегинице, и јасам био заљубљен у
једну своју професорку. Још и сада памтим како је изгледала имала је...
20
Ученица - Зато што неко може док шета надвожњаком, па да падне са
надвожњака на трафо станицу.
Проф. - Баш тако! Али има и друге опасности. На пример.... напије се
човек и крене кући преко надвожњака. Успут му се, наравно, мокри јер
је много попио. Дође до далековода...е ту смо. Многи наши људи
сматрају да је изврсна атракција мокрење са надвожњака.....Мада....
морам да признам јесте....и тако он почне да мокри право у довод струје
у трафо. Слана вода, учили смо то, је један од најбољих проводника
струје, је л тако..... е шта сад бива? Бива то да струја из трафо мокраћом
почиње да се пење и дође до оне ствари...
Ученик - Које ствари? (Сви се пригушено смеју)
Проф. - (Кашље да прикрије збуњеност) Дакле.... до оне ствари.....је л
те..... и фик. (Рукама показује као да нешто сече) Закључак је - не сме
се мокрити, запишите то, дакле, не сме се мокрити са надвожњака...
нарочито ако је испод трафо станице То је принцип заштите! Је ли вам
јасно?
Сви - Јесте!
Филозоф - Мени није!
Проф. - Шта теби није јасно!
Филозоф - Није ми јасно професоре...то некако нисте добро објаснили...
до које ствари то струја не сме да дође.....
Марић - (Прекида га) Мени је све јасно . Ви сте професоре све лепо
објаснили! Предвојничка обука је врло важна јер појачава борбену
готовост сваког појединца, самим тим и целог народа!
Лоза - Шта лупаш, бре!
Филозоф - (Удара га по глави) Улизице!
Ученици - Тако је!
Проф. - (Фиозофу)Какво је то понашање, младићу?! Не сме се нико
ударати на часу! Марш у ћош!
Филозоф - У који?
Проф. - Тамо иза оног грма!
Марић - Тако је! (Опет га ударише. Филозоф одлази у ћош, а онда се
трчећи враћа)
Филозоф - Ево га Тупа! Иде Тупа! (Сви поскакаше са места)
Лоза - За шампиона трипут ура!
Сви - Ура! Ура! Ура! (Улази професор, сам. Пролази поред њих ко да их
не види, а они га у чуду гледају)
Филозоф - Разредни! А где је победник?
Проф. - (Са висине и презриво) Ко?
Лоза - Наш шампион,Тупа!
21
Проф - Не знам. Ја путујем инкогнито (Излази. Сви збуњени. Проф
обуке излази за њим дозивајући га - Колега, сачекајте)
Неко - Ено га! Ено Тупе!!!
(Он их виде и покуша да се врати али они дотрчаше до њега. Покушава
да скрије лице јер му је око модро. Виде то и смеју се.)
Филозоф - Шта је, Тупо? Добио си надградњу ока?
Тупа - Ајде, ајде, другари, зезајте ме, па да завршимо с тим!
Лоза - Извини, Тупо, али прилика за то је тако добра.
Милица - Је ли, у ком салону се шминкаш да препоручим мојој сестри.
Јана - Тупо, куд год погледаш теби је сад све плавкасто, а?
Ученица - Баш је романтично!
Филозоф - Кад те успављивао јер ти бар певао успаванку?
Милица - Надам се да је био нежан.
Ученик - Дајте, људи, зар не видите да се Тупа маскирао?!
Ученик - Дај, Тупо, покажи ту медаљу. Не зезај нас више!
Сви - Хоћемо медаљу! Хоћемо медаљу! Хоћемо ме......
(Полако престају јер видеше израз на Тупином лицу. Кад поче да плаче
они се сви ућуташе. Музика у позадини CRYING TIME. Седа на клупу
и покри лице рукама. Сви ћуте. Музика тече
Тупа - Само сам се на тренутак открио.Само сам на тренутак спустио
руке.....
(Тајац. Седају око њега. Неколико тренутака само тишина. Музика се
утишава.)
Јана - (Загрли га) Баш си ми леп! Дражи си ми овакав него ко дуваџија!
Где те боли?
Тупа - Ту. (Љуби га ту)
Јана - Где те још боли?
Тупа - И овде. (Она га љуби)
Јана - Још?
Тупа - И овде- (Она га и ту љуби. А затим га хвата за руку и изводи га
са сцене. Аплауз)
Марић - Ја сам одговрна за понашање ученика ван учионице.... тако ми
је рекао разредни.... и престаните да се љубакате и враћајте се овамо!
Знам шта ћете тамо да радите! Срам вас било!
(Ученици га хватају за ноге и руке и износе га са сцене док се он дере.)
Марић - Пустите ме. Пустите ме кад вам кажем. Тужићу вас директору.
Професооореее!
Ученик - (Пали транзистор и држи га близу ува.Виче.) Почела је.
Утакмица је почела!
22
(Сви се окупљају око њега. Навијају и коментаришу. Скоро и да се
посвађају навијајући за своје тимове. И девојчице су са њима. Улази
професор историје. Они га не виде. Један га угледа и скочи са клупе.)
Ученик - Добардан, професоре! (Остали поскакаше)
Сви - Добар дан професоре
Професор -Учите, децо, историју зато....
Сви у глас - Зато што је она учитељица живота! (Праве му места и он
седа наклупу, отвара дневник и уписује час.)
Проф. - Да, децо. Она је учитељица живота!
Милица - Знамо ми то, професоре.
проф. - Па, зашто онда бежите са часова?
Јана - Без обзира што бежимо, ми вас пуно волимо!
Ученица - Да, вас највише!
Филозоф - Још мало смо у овој школи, па бисмо желели да то знате!
Проф. - Драго ми је да то чујем. (А онда виде дечака са транзистором)
Ко побеђује?
Ученик -Ми! Партизан, професоре!
Лоза - Како Партизан кад је један један?
Филозоф - Па, јесте један један за нас.
Професор -Нисте ми се надали, зар не? Редар, ко није на часу!
Лоза - На часу није Марић!
Проф. - Марић? А где је он?
Филозоф - Побегао је са часа минут пре него што сте ви дошли.
Професор - Марић побегао! Чудно? Баш чудно (Јана и Тупа, држећи се
за руке, полако се ушуњају на сцену)
Ученик - (На ушима му транзистор и даље слуша пренос фудбалске
утакмице. Одједном скочи.) Оде голману ахилова тетива!
Лоза - Чијем голману?
Ученик - Нашем!
Проф - Голману је отишла ахилова тетива. Ахилова тетива се зове по
Ахиловој пети? А шта би по теби била та Ахилова пета? Реци ми ти.
Тупа - Ко, професоре?
Професор - Ко пита.
Милица - Што се јављаш, бре?
Лопза - Не зна он то, професоре!
Филозоф - Он зна шата је то ахилова брада! (Смех)
Тупа - Знам, професоре!
Професор - Па реци онда.
Тупа - Ахилова пета је раван табан. (Смех)
Проф. - А по твом мишљењу ко је био Ахил?
23
Тупа - По мом мишљењу Ахил је био велики јунак у митологији али је
имао равнe табанe. (Смех)
Проф - Ја такву глупост нисам чуо у свом животу. Богами мораћу да ти
упишем тројку (Аплауз. Тупа скаче од среће)
Проф - Ко ће сада да одговара?
Сви се јављају -Ја! Ја! Ја!
Професор - Хајде ти. (ученик скаче) Реци ми ко је био.....
(Музика покрива гласове.
24
Професорка - Не знам ја ништа. Ја сам дежурна и морам да пријавим
ломљаву прозора.Зато је боље да пријавите ко је ово урадио? (Тајац)
Ученица - Али нисмо ми профес...
Професорка - (Прекида је) Нисте ви? Не пада ми напамет да изигравам
Шерлока Хомса и губим време са вама! Да се јавите директору. (Излази,
а онда се окрене) Сви и то сместа! Јесте ли ме разумели! (Излази бесно.
За тренутак влада тајац, а онда се Филозоф досети)
Филозоф - Рекла је сви и ... морамо је послушати. Ја идем први. (Сви га
гледају у чуду. Он прилази телефонској говорници и окреће број.
Девојчице полако и неприметно излазе са сцене. Једна по једна) Добар
дан, друже директоре . Професорка српског језика ми је рекла да вам се
јавим.... Не знам ... ништа нисам учинио...часна реч...Добро. Јавићу вам
се сутра у школи. Али сутра славимо матуру. Да се јавим пре тога.
Добро. Довиђења директоре и хвала! (Спушта слушалицу) Данице,
дођи!
Даница - (У чуду) Ја?! (А онда се досети и дотрча до говорнице. Док
окреће број обраћа се филозофу.)Ти си стварно Луд!
Филозоф – Да, луд сам али за тобом.
Даница - (Када је добила број) Дабар дан, директоре. Овде Даница.
Професорка српског ми је рекла да вам се јавим. (У међувремену су
многи укапирали и смејући се праве колону иза Данице) Не
знам ....ништа нисам урадиула...јесте.... стварно је чудно,
директоре....пуно вам хвала ...довиђења. (Спушта слушалицу. Када се
она склони Лоза узима слушалицу Сви причају смеју се и договарају
шта ће да кажу. Кад се директор јави сви се ућуте. Даница неприметно
излази са сцене)
Марић - Видим шта радите. Тужићу вас код разредног .... (Одгураше га)
Лоза - (Окреће број) Добар дан, директоре. Професорка ми је рекла да
вам се ја....(Склања слушалицу са ува) Немојте да вичете на мене....ја
нисам крив...добро, добро...довиђ...(Гледа у слушалицу и спушата је, а
сви се смеју)
Марић - То није лепо и ја ћу вас тужити. (Опет га изгураше)
Ученица - Добар дан, директор.....али ....нисмо безобразни! Професорка
нам је наредила да вам се јавимо.... добро...да...да се ми не јављамо више
...али професорка да се јави.....Разумела сам... Нисмо
неваспитани...верујте ми.
25
(Пале се светла. Дечаци, у свечаним оделима, седе и чекају девојке.
Причају нешто између себе и смеју се. Улази њихов разредни у
елегантном оделу. Када га виде сви устају и аплаудирају)
Тупа - О, професоре па ви сте прави даса!
Проф - Са тобом Милићу још увек не разговарам. Зато ми се не обраћај.
(Тупа седа покуњно.)
Филозоф - Али зашто сте љути на њега, професоре. Па он је добио
батине, а не ви.
Професор - Толике сам наде полагао у њега зато мене тај пораз боли
више него њега. А зашто сте ви ту. Сви ученици су већ испред школе.
Шта чекате овде.
Лоза - Чекамо наше другарице, само што нису стигле.
Професор - Када буду дошле дођите испред школе, а онда крећемо
према хотелу.
Сви - Хоћемо. Одмах долазимо. Важи професоре.
Лоза - Милице!
Милица - Молим
Лоза - Лепа ти та шналица у коси.
Милица - Не лудуј, Лозо. Не падам на те штосеве.
Марић- Опет си добио корпу, Лозо. Имаш читаву колекцију корпи.
Одустани коначно.
Лоза - Сад ћу да га бијем!
26
Даница - Не могу да разумем, али никако не могу да разумем!
Филозоф - Шта то неразумеш, никако не разумеш?
Даница - Зашто се у последње време упорно вртиш око мене.
Филозоф - Стварно не знаш?
Даница - Стварно не знам зашто сада, а знамо се од малена.
Филозоф - Мислиш знамо се од малих ногу. Невероватно али ја до сада
на твоје ноге нисам обраћао пажњу, а сада ме обарају с ногу.
Даница - Моје те ноге обарају с ногу?!
Филозоф - Да.
Даница - Свашта.
Филозоф - Па где ћеш сада?
Даница - Даље од тебе да не слушам твоја небулозе.
Филозоф - Дозволи ми, пренего што одеш од мене, да ти дам срце из
недара. (Вади лицитарско срце из унутрашњег џепа сакоа.) Ево ти срце
на длану!
Даница - (Усхићено) Ооооо!
( И док јој он даје срце чује се музука You are my Destiny. Мало
затим Јана пролази поред Тупе. Он ко омађијан креће за њом миришући
је. Музика се утишава.)
Даница - Ти понекада стварно знаш пријатно да изненадиш, Филозофе!
Тупа - Ммммм! Осећам јак мирис јабуке.
Јана - (Окреће се, а он се трже) Тупо, да ли си ти нормалан?
Тупа - Нисам. Је си ли то са јабукама спавала или их у недрима кријеш.
Јана - То мирише шампон са којим сам опрала косу и ћути већ једном!
Затвори та уста!
Тупа - Мени је најлакше пољупцем затворити уста. (Пући уста) Хајде,
хајде, ако смеш! (Са једног краја сцене јавља се Лоза)
Лоза - Милице!
Милица - Молим!
Лоза - Милицееее!
Милица - Молииим!!!
Лоза - Само да ти чујем глас!
Милица - Марш!
Лоза - Волим и ја тебе...много!
(Даница покушава да се удаљи од Филозофа али је он хвата за руку.)
Филозоф - Стани, Данице, где ћеш?
Даница - Хоћеш ли коначно, Филозофе , да ми кажеш шта желиш од
мене! Шта сам ти ја?
Филозоф - Шта да ти кажем. Ниси ми ништа, а шта и колико можеш да
будеш то не можеш ни да сањаш!
(Однекуд се јавља Тупа)
27
Тупа - Хтео бих неизмерну љубав према себи да делим са неким. Јана,
хоћеш ли ми бити спаринг партнер у љубави?
Јана - Не знам шта да радим. Да ли да те одбијем или не! Како да те
одбијем када си ми тако сладак?!
Тупа - Па хоћемо ли и даље бити на ти или ћемо прећи на пољупце
(Он је грли, а она се не опире. Чује се ,,Ооооо. Браво ,Тупо, мајсторе!
Она се намерно нагиње према њему и пољуби га)
Тупа - (Усхићено скаче са рукама увис као победник) Ово ће
регистровати сеизмолошки завод...Хајде још мало, још мало! (Она се
смеје и грли га. Они настављају да се грле и шапућу. Лоза опет
издалека)
Лоза - Милице!
Милица - Молим.
Лоза - Запросио бих те вечерас али је просјачење забрањено!
Милица - Лозо ти си велики романтик!
Лоза - (Полако јој прилази) Врло вероватно јер су ме виђали како
затворених очију грлим једну малу белу брезу. Овако! (Грли је и она се
смеје и узвраћа му загељај. Опет се чује ,,Оооооооооооо!!!
Даница - (Обраћа се Филозофу) Очекивала сам да ћеш, пошто си увек
тако упоран, можда ти први кренути са изливима нежности, али....
Филозоф - Али... преварила си се. То је зато што ме не знаш добро. Ја
сам заправо стидљив, толико сам стидљив да су мени девојке доносиле
цвеће на састанку.
Даница - Оне теби цвеће, а ти мени лицитарско срце.
Филозоф - И то право из мојих напаћених груди!
Даница - (Враголасто) Напаћених?
Филозоф - Да! Али то сада није важно јер се вест већ шири!
Даница - Каква вест?
Филозофа - Ниси чула шта Танјуг јавља'
Даница - Не! Шта јавља?
Филозиоф - Танјуг јавља да те.... волим! (Она се смеје и грли га)
Марић - Престаните више да се грлите и хајдемо! Разредни нас чека.
Ученик - Трабало бисмо, стварно, да кренемо.
Ученик - Како да кренемо одавде када смо овде, у овом дворишту,
проводили најлепше тренутке. Остао бих овде заувек.
Ученица - Па доћи ћемо сутра поново, после матурске вечери!
Ученик - Сутра више неће бити исто. Сутра више нећемо припадати
овде.
Марић - То је живот! Сутра више нећемо припадати овде, али гледајте
на то овако - Један леп део нашег живота је прошао, али почиње нови....
још лепши.
28
Лоза - Браво, Марићу! И ти нешто паметно да кажеш!
Тупа - Па, друштво, кренимо крупним корацима у нови живот...напред!
(Ухватио Јану за руку и крену. За њим крнуше сви. Филозоф скочи на
клупу и обрати им се. Сви стану и гледају Филозофа)
Филозоф - Тренутак само ! Пре него што кренемо крупним корацима у
нови живот путевима који ће нас одвести на различите стране, и ко зна
када и где ћемо се срести поново.... дозволите ми да се обратим свим
нашим другарицама, које вечерас блистају, али посебно... наравно
девојци коју одавно волим .... дакле ... да се обратим речима (Силази са
клупе и хвата Даницу за руке) - Никад, никад, никад али никад (Мала
пауза) - н е с п а в ај, м а л а м о ј а, м у з и к а д о к с в и р а!
КРАЈ
29