ISLAMIZACIJA SRBA U NOVOM VEKU

Исламизација је процес добровољног или насилног примања исламске вере, културне

традиције и животних вредности.

Процес исламизације је добио на замаху током 15. века, упоредо са ширењем турске
власти над српским земљама, а наствљен је и током наредних векова, попримивши знатне
размере у појединим областима.

Turci su svojim osvajanjima na Balkansko poluostrvo doneli islamsku religiju. Drzavne

poslove u Turskoj mogli su da vrse samo muslimani, sto je bila velika privilegija. Osim sultanovog
zakonodavstva, postojalo je i versko zakonodavstvo, odnosno serijat, bozanski zakon islama. Islamski
zakoni bili su nepromenljivi. U turskoj drzavi muslimansko stanovnistvo bilo je privilegovano zbog
pripadnosti vladajucoj veri, pa su mnogi narodi preuzimali islam. Najvise onih koji su promenili staru
veru bilo je medju Albancima, ali je islam u znatnoj meri prihvacen i medju Srbima, narocito u
Hercegovini, Bosni, Makedoniji i Raskoj oblasti.

Vrlo cesto se desavalo da su Turci prisiljavali narode da prihvate islam i zato su radi samog
prezivljavanja ljudi morali da prihvate tu veru.

Usled procesa islamizacije, veliki broj Srba je prešao na islamsku veru, što je bio uslov za
napredak u državnoj službi Otomanske imperije, a neki islamizovani Srbi kao sto je Mehmed-paša
Sokolović su dospeli do najviših društvenih položaja u imperiji. Међу ostalim истакнутим Србима-
муслиманима из тог раздобља посебно се истичу поједини припадници српског племства који
су примили ислам и потом стекли високе положаје у Османском царству, као што су Ахмед-
паша Херцеговић и Скендер-бег Црнојевић.

Vecina ljudi koja nije prihvatila ovu veru bilo je obespravljeno i nalik robovima. Ovaj period
bio je vrlo tezak za srpski i okolne narode.