PEDAGOŠKI FAKULTET

DRUGI CIKLUS STUDIJA

STUDIJSKI PROGRAM – PREDŠKOLSKO VASPITANJE

INTELEKTUALNO VASPITANJE

Seminarski rad iz Opšte pedagogije

PROFESOR STUDENT

Doc. Dr Dragana Aleksić Dragana Pajić

Broj indeksaː PV-509∕22

Banja Luka, april 2023-04-26

 SADRŽAJ

Contents
1.POJAM INTELEKTUALNOG VASPITANJA.....................................................................2
2.ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA...................................................................3
3.VEZA INT. VASPITANJA SA OSTALIM KOMPONENTAMA RAZVOJA.....................4
4. VAŽNOST INTELEKTUALNOG VASPITANJA ZA RAZVOJ LIČNOSTI.....................5
5. RAZVIJANJE INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI..........................................................6
5.1. Mišljenje kao intelektualna sposobnost..............................................................................6
6. PRINCIPI INTELEKTUALNOG VASPITANJA.................................................................7
7. FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA................................................................7
 UVOD

Intelektualno vaspitanje predstavlja osmišljen sistem uticaja na individualni razvoj u oblasti

razvoja kognitivnih sposobnosti i veština, stavova, uverenja, kao i sistema znanja i pojmova
koje individua poseduje. Ovladavanje različitim kompetencijama koje su od značaja za real-
izaciju različitih aktivnosti u procesu doživotnog obrazovanja i učenja odvija se i u oblasti in-
telektualnog vaspitanja koje se pojavljuje kao celoživotni proces, a to se odnosi i na onaj deo
intelektualnog vaspitanja koje se odvija tokom školskog vaspitanja i obrazovanja. Ovaj rad
predstavlja pokušaj davanja odgovora na pitanje da li i na koji način intelektualno vaspitanje
može biti osnova doživotnog obrazovanja i učenja. Pažnja je usmerena na uočavanje i izdva-
janje ključnih sadržaja i aktivnosti u procesu intelektualnog vaspitanja koje se odvija kroz re-
alizaciju nastavnih predmeta u školi, a koje treba da omoguće plodotvornije i efikasnije obra-
zovanje i učenje u odraslom dobu. U tom pogledu, od posebnog značaja je razvijanje i un-
apređivanje različitih sklonosti, interesovanja i radoznalosti kod svake individue, što je u
skladu sa različitim obrazovnim potrebama savremenog čoveka, onim koje su deo profesion-
alnih aktivnosti i svakodnevnog života. Model rada u nastavi koji može da predstavlja sred-
stvo stvaranja osnova doživotnog učenja jeste problemski orijentisana nastava. Ovaj model
rada u nastavi obezbeđuje aktivnosti učenika koje unapređuju različita kognitivna svojstva,
kao što su radoznalost, sklonost ka otkrivanju novog, sklonost ka neistraženom, sklonost ka
traženju kreativnih rešenja i slično. Razvoj ovih kognitivnih svojstava kod učenika može
predstavljati značajne komponente osnova doživotnog učenja.
 1.POJAM INTELEKTUALNOG VASPITANJA

Intelektualno vaspitanje je jedna od komponenti vaspitanja. Intelektualni razvoj pretpostavka

je intelektualnog vaspitanja i ukupnog razvoja ličnosti.Intelektualno vaspitanje je proces
formiranja čovjeka kao razumnog ljudskog bića, njegovih intelektualnih mogućnosti, stvar-
alačkih snaga I sposobnosti.

Njega čini nekoliko bitnih elemenata:

► sticanje znanja o prirodi, društvenim procesima i čovjeku

► razvijanje umijenja (spretnost, umješnost i dr.)
► sticanje navika (sa malo snage brzo i tačno se obavljaju neke radnje)
► intelektualne sposobnosti (saznanje istine, vrednovanje istine, kritičko i stvaralačko mišl-
jenje
► kultura intelektualnog rada (naučiti kako se uči)
► saznaje istine (otkrivanje istine i njeno primjenjivanje)
► ljubav prema istini.

Intelektualno (umno) vaspitanje je:

(prema Bakovljev, 1997): - ukupnost intencionalnih uticaja na intelektualni razvoj ličnosti.

(prema Jovanović, 1998): - to je komponenta vaspitanja koja doprinosi ukupnom razvoju

ličnosti kroz stvaranje najoptimalnijih pedagoških uslova (sadrzaja, metoda, oblika i sred-
stava) kojima se doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti, usvajanju i
sticanju znanja, razvoju veština i navika I izgrađivanju kulture intelektualnog rada.

prema Branković, Ilić, 2003): - to je proces formiranja čoveka kao razumnog

bića, njegovih intelektualnih mogućnosti i
stvaralačkih snaga i sposobnosti
 2.ZADACI INTELEKTUALNOG VASPITANJA

Zadaci vaspitanja uopšte, pa i intelektualnog vaspitanja, u velikoj meri zavise od društveno-

ekonomskih uslova.
Zadaci su podloţni promenama, zavisno od toga šta je u jednom društvu primarno.
Zadaci vaspitanja se u savremenom društvu određuju i formulišu nastavnim planovima i pro-
gramima I drugim dokumentima kojima se reguliše vaspitno- obrazovna funkcija škole i
vaspitna funkcija ostalih društvenih faktora.

Zadaci intelektualnog vaspitanja (prema Bakovljev, 1997)

su:
1. sticanje fundamentalnih naučnih znanja o stvarnosti,
2. usvajanje sistema osnovnih intelektualnih umenja I navika (čitanje, pisanje, sluţenje liter-
aturom, korišćenje računara),
3. izgrađivanje naučnog pogleda na svet,
4. razvijanje umnih sposobnosti (mišljenje, pamćenje, patnja, logičko zaključivanje)
5. podsticanje intelektualne radoznalosti,
6. razvijanje potrebe za stalnim učenjem i za samoobrazovanjem.

Za ostvarivanje cilja i zadataka intelektualnog vaspitanja veoma su bitni nastavni oblici i

metode.
U pedagoškoj praksi nastavni proces se najčešće svodi na intelektualno vaspitanje.
Zbog toga se oblici i metode intelektualnog vaspitanja najčešće definišu kao nastavni oblici i
nastavne metode.
Pored oblika i metoda, postoji i veći broj različitih puteva ostvarivanja intelektualnog vaspi-
tanja.

Najpoznatiji su:

1. Projekt-metoda (razvoj samostalnog mišljenja i aktivno uključivanje učenika u svim

fazama rada)
2. Egzemplarno učenje (egzemplaran sadržaj, pomoću egzemplarnog metoda)
3. Problemski put sticanja znanja (pomoću formulisanja I rešavanja problema)
4. Postupak algoritmizacije učenja (učenje se odvija prema tačno i precizno utvrđenim uput-
stvima (algoritmima) koje treba primeniti da bi se rešio neki problem.
 3.VEZA INT. VASPITANJA SA OSTALIM KOMPONENTAMA
RAZVOJA

Veza intelektualnog i fizičkog vaspitanja:

- u okviru fizičkog vaspitanja nezaobilazna su znanja iz anatomije, fiziologije, higijene i

drugih nauka, što bez razvijenih intelektualnih sposobnosti (opaţanja, mišljenja, mašte) ne
moţe uspešno biti realizovano;
Veza intelektualnog i moralnog vaspitanja: - s obzirom da se etička osećanja I ponašanje zas-
nivaju na odreĐenim saznanjima, veza ove dve komponente je očigledna;

Veza intelektualnog i estetskog vaspitanja:

- ogleda se, pre svega, u čovekovoj sposobnosti da uočava lepo, da bi to kasnije

prihvatio i doziveo;
- bez određenih intelektualnih umenja (npr. čitanja) i bez razvijenih intelektualnih sposob-
nosti (mašta, opažanje, kreativnost) nema ni uspešnog estetskog vaspitanja,
- doživljaj estetskih vrednosti i smisao za lepo, doprinosi emocionalnom razvoju lično

Veza intelektualnog i radnog vaspitanja:

- savremeno radno vaspitanje podrazumeva sticanje naučno-tehničkih znanja i intelektualnih
umenja i navika, što je posledica brzog i stalnog napretka nauke, tehnike i tehnologije I in-
telektualizacije mnogih radnih operacija.
 4. VAŽNOST INTELEKTUALNOG VASPITANJA ZA RAZVOJ
LIČNOSTI

 Dolazi do usvajanja sistema znanja – šta to znači?

To znači da intelektualno vaspitanje nije automatski rezultat bilo kog usvojenog znanja, već
da je potrebno intenzivno i kvalitetno raditi, a to podrazumeva intelektualnu aktivnost čoveka
do kraja života! Značaj intelektulnog razvoja i intele tualnog vaspitanja za ukupni razvoj
ličnosti. Intelektualno vaspitanje je jedna od komponenti vaspitanja. Ono ima višestruki
značaj za formiranje ličnosti. Bez usvajanja i sticanja naučnih znanja i razvitka intelekta,
nema pravog vaspitanja i obrazovanja. Između intelektualnog i ostalih komponenti vaspitanja
postoje čvrste veze i uzajamna uslovljenost.

Dakle, nije važno samo naučiti, već je važno učiti sa ciljem, kreativno, uz osmišljavanje, i
shvatiti učenje kao nešto korisno, jer tako postižemo mnogo dublje efekte na našem intelektu-
alnom nivou.

 Formiraju se veštine i navike

Znamo i sami da kada nešto toliko puta ponovimo, to jednostavno postane naša navika! To
znači da neku radnju toliko dobro znamo da je sada obavljamo automatski bez mnogo
razmišljanja. Određena znanja koja smo usvojili i koja često primenjujemo služe baš tome –
da steknemo određene navike i veštine! Veštine su uvežbane radnje, to je ono što nas izdvaja
od drugih. One mogu biti mentalne, na primer čitanje, a mogu biti i fizičke a odnose se na ono
čime se bavimo, na primer sviranje ili plivanje.

 Dolazi do razvijanja intelektualnih sposobnosti

Već smo rekli, ali važnost je tolika da ćemo ponoviti! Sposobnosti mogu biti psihičke i fiz-
ičke. Da bismo razvili misaone sposobnosti – sposobnost pamćenja, mašte, učenja ili ipak
neke fizičke kao što su spretnost ruku, koordinacija ili snaga, moramo koristiti neka određena
znanja! Dakle, ukoliko se intelektualno ne razvijamo i ne usvajamo znanja, neće doći ni do
razvoja naših sposobnosti.

 Oblikuju se pozitivne osobine ličnosti

Ovo je, po meni, najvažniji zadatak intelektualnog vaspitanja. Razmislite i sami – kako bismo
mogli da izvedemo ispravno rasuđivanje i donesemo zaključak da li je nešto dobro ili loše
ukoliko o tome ne znamo ništa? Dakle, iz našeg znanja ili neznanja formira se i naš pogled
na svet! Naša percepcija je ograničena našim znanjem, a ukoliko proširimo znanje, širimo i
našu percepciju, i menjamo naš um. Naš pogled na svet određuje i naša ponašanja, zato je
jako važno negovati svoj um i praviti dobre izbore po pitanju baš svega – od muzike, knjiga,
filmova, prijatelja, emisija… Svaki sadržaj ima određeni uticaj na vaš um i zato birajte mu-
dro!

Da bismo shvatili važnost intelektualnog vaspitanja, pre svega moramo znati šta je to uopšte
vaspitanje. Naravno, postoje mnogobrojni autori pa su tako i definicije mnogobrojne. Među-
tim, kada sve njih pročitamo i razumemo, zaključak o vaspitanju je sledeći: Vaspitanje je
složen i dugotrajan proces formiranja ličnosti koji uključuje svih 5 komponenti vaspitanja

(intelektualno vaspitanje je jedna od tih komponenti), traje čitav život, a obuhvata i proces
samovaspitanja.

Dakle, ako je vaspitanje proces formiranja naše ličnosti onda intelektualno vaspitanje ima
višestruki značaj u tome. Bez razvijanja intelekta i bez sticanja stručnih i naučnih saznanja
nema ni pravog vaspitanja i obrazovanja, a ni prave ličnosti. Kroz proces intelektualnog
vaspitanja formira se čovek kao razumno biće, razvijaju se njegove intelektualne sposobnosti
a samim tim i mogućnosti.

5. RAZVIJANJE INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI

Razvijene intelektualne sposobnosti, odgovarajuća, korisna znanja, veštine i navike

neophodne su pretpostavke za čovekov uspešan I kvalitetan ţivot.
Koliko će čovek ovladati svim potrebnim znanjima, veštinama i navikama, zavisi od kvaliteta
njegovog obrazovanja i od razvijenosti čovekovih intelektualnih sposobnosti.
Obrazovanje je moćan faktor sveukupnog razvoja društva i svakog pojedinca.

Intelektualno vaspitanje, međutim, treba razlikovati od procesa obrazovanja, ali i od procesa

nastave.
Obrazovanje i nastava su uži pojmovi od intelektualnog vaspitanja. Obrazovanje je sastavni
deo intelektualnog vaspitanja. Nastava je uži pojam i od obrazovanja i od intelektualnog
vaspitanja, jer se intelektualno vaspitanje ostvaruje i izvan
nastave.

5.1. Mišljenje kao intelektualna sposobnost

Mišljenje, kao najznačajnija intelektualna sposobnost, čini osnovu saznajnih, delatnih, moti-
vacionih i emocionalnih funkcija čoveka. Vaspitanje se ne moţe uspešno ostvarivati bez
svesne misaone aktivnosti i bez odgovarajućeg intelektualnog razvoja umnih sposobnosti
čoveka.

Intelektualno vaspitanje se ne može svesti samo na razvoj sposobnosti mišljenja, već ono
podrazumeva i razvoj čula, percepcije, pažnje, pamćenja, govora, sticanje znanja, usvajanja
vrednosti i formiranja kritičkog rasuđivanja,
izgrađenu kulturu intelektualnog rada. Obrazovan i kulturan čovek zna gde će naći
ono što mu treba i kako će to iskoristiti. Nepismeni će biti u budućnosti oni ljudi koji
ne budu imali kulturu intelektualnog rada.Zato mlade treba naučiti da uče, da misle I da
samostalno donose zaključke, tj. da umeju da upotrebe svoje znanje.

Intelekt je simbol čovekovih mogućnosti, i uz pretpostavku moralne odgovornosti, treba ga

intenzivno razvijati. Nauka je dokazala da se intelektualne sposobnosti razvijaju njihovim ak-
tiviranjem, funkcionisanjem i veţbanjem.

Na razvoj intelekta u velikoj meri utiče:

- motivacija,
- aktivna uloga učenika u procesu obrazovanja
i
- ovladavanje tehnikama racionalnog učenja

6. PRINCIPI INTELEKTUALNOG VASPITANJA

Principi intelektualnog vaspitanja su:

1. Princip aktivnosti: vaspitanik mora aktivno učestvovati u v-o procesu.

2.Princip osamostaljivanja : efikasno se uči ako se znanja stiču sopstvenim intelektualnim na-
porima.
3. Princip sistematičnosti: istinsko znanje je system činjenica i generalizacija, a ne skup
izolovanih naučnih elemenata.
4. Princip kritičnosti: kritički usvajati znanja znači proveravati njihovu istinitost.
5. Princip kreativnosti: podrazumeva stvaralački odnos prema onome što se uči (otkrivanje
novih veza među pojavama,originalan odnos, stvaralački
pristup...)

7. FAKTORI INTELEKTUALNOG VASPITANJA

Faktori intelektualnog vaspitanja su:

1. Porodica
2. Predškolske ustanove
3. Škola
4. Ustanove za vaspitanje i obrazovanje
odraslih
5. Institucije kulture
6. Mas-mediji (sredstva informisanja).
 ZAKLJUČAK

U ovom seminarskom radu htjela sam da objasnim kolegama šta je to zapravo intelektualno
vaspitanje I čemu ono služi. Koliki je zapravo njegov značaj u našim životima. U nekoj
gruboj verziji intelektualno vaspitanje predstavlja process formiranja čovjeka, razvijanje in-
telektualnih mogućnosti, saznanja I sposobnosti. Ali nadam se das am ovim seminarskim us-
pjela objasniti da je int. vaspitanje puno više od jedne puke definicije. Bez intelektualnog
vaspitanja mi ne bi jednostavno bili sposobni tumačiti ovaj svijet.Potrebne su neke velike
promjene u strukturi obrazovanja da bi se išlo u korak sa svim ovim sto nam donosi razvoj
nauke I tehnologije. Obrazovanje, kao dio postajanja čovjeka odnosno formiranje ličnosti bi
trebalo da se odvija u svako doba života.
 LITERATURA

1.Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor, Učiteljski fakultet

2. Branković, D., Ilić, M. (2003): Osnovi pedagogije, drugo, dopunjeno izdanje, Banja
Luka,Comesgrafika

3. Pedagoška enciklopedija (1989) redakcija Šimleša, P, Potkonjak, Beograd, ZZUINS

4. Trnavac, N., Đorđevič, J. (1992): Pedagogija, Beograd, naučna knjiga❑❑