Professional Documents
Culture Documents
Autosovinizam
Autosovinizam
Психологија аутошовинизма
Са психолошке стране гледано, према Урошу Станковићу, у основи аутошовинизма леже
психолошки механизми снобизма. Сноб је особа која унапред сматра да су остали људи испод ње у
различитим аспектима као што су интелект, богатство, образовање, порекло и други. У српском
језику се за такве особе користе изрази покондирена тиква или скоројевићи, који имају исто значење
као и израз сноб. У конкретном случају, према Станковићу, аутошовинисти се понашају као
снобови, у смислу да се сматрају у потпуности доминантном групацијом унутар српског друштва.
Они сматрају да су паметнији, образованији, имају боље порекло, да су богатији, да негују
софистициране (претежно западњачке), склоности, навике и вредности. Са друге стране налази се
онај део српског друштва, мисле аутошовинисти, који је нижих интелектуалних могућности,
сиромашан, мање образован, са лошијим пореклом, заосталих навика и схватања, примитиван, често
етикетирани као „крезуби” чиме се алудира на њихов изглед и лоше хигијенске и здравствене
навике, што би требало заменом теза да претпостави и њихову свакојаку инфериорност у односу на
аутошовинисте. Према крезубима је усмерена мржња аутошовиниста, јер их сматрају одговорнима
за заостајање читавог српског груштва у односу на западни свет цивилизације, културе и напретка.
Да крезуби нису тако прљави, примитивни, заостали, средњевековни, аутошовинисти мисле да би
становници Србије били прихваћени од Запада као равноправни и напокон живели добро, културно,
цивилизовано, модерно, тојест онако као то заслужују. Иако би се могло очекивати супротно,
аутошовинисти остају у Србији, јер да би се осећали као супериорни део друштва потребни су им
крезуби, што је главни облику снобовског понашања.
Употреба
Термин аутошовинизам је ушао у широку уптребу и постао је присутан у јавној и приватној
комуникацији. О аутошивинизму се пише, чита и дискутује, одржавају се предавања и трибине.
Користе га многи политичари, новинари и друге јавне личности међу којима су и председник
Србијр Александар Вучић, и члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик.
Лирература:
Алексеј Кишјухас (2020), Дођавола са аутошовинизмом, Аутономија инфо, доступно на:
https://autonomija.info/aleksej-kisjuhas-dodjavola-sa-autosovinizmom/
Зоран Ћирјаковић (2021). Откривање аутошовинизма: Од појаве до појма, Catena Mundi,
Београд.
Мило Ломпар (2015). Дух самопорицања: У сенци туђинске власти, Catena Mundi, Београд.
Радомир Константиновић (1969). Философија паланке, Трећи програм, Београд.
Слободан Антонић (2010). Компрадори, Печат, доступно на:
https://www.pecat.co.rs/2010/04/slobodan-antonic-kompradori/?__cf_chl_tk=IBlO5pvc4lb
NVMbZ4FFP3YyCl1Z8Rf7SMuM3p1fAFr8-1683416210-0-gaNycGzNC-U
Слободан Владушић (2014). Ништа или о аутошовинизму, доступно на:
https://web.archive.org/web/20141228174026/http://slobodanvladusic.net/nista-ili-o-autosovinizmu/
Урош Станковић (2020). Југомазохизам као извор аутошовинизма, НСПМ, доступно на:
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/jugomazohizam-kao-izvor-autosovinizma.html
Википедија, слободна енциклопедија, одрединице доступне на:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Аутошовинизам
https://sh.wikipedia.org/wiki/Samomrzeći_Jevrej
https://sr.wikipedia.org/wiki/Шовинизам