Naizmenične struje- rešeni zadaci

5.2. Za kolo na slici:

a) Odrediti ekvivalentnu impedansu između tačaka a i b, sa desne strane

b) Odrediti vrednost reaktanse X, tako da su napon izvora i struja kroz izvor u fazi
c) Da li je reaktansa X induktivna ili kapacitivna? Odrediti vrednost L ili C.
d) Za slučaj (b) odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu izvora.

Rešenje:

a) Ekvivalentna impedansa između tačaka a i b, sa desne strane je ekvivalentna impedansa

za paralelnu vezu kalema induktivnosti L i grane u kojoj je redna veza otponika otpornosti R2
i kondenzatora kapacitivnosti C. Ekvivalentna impedansa između tačaka a i b, sa desne strane

označava se sa
Z̄ ab =Z̄ ba , kao na slici 5.2.1.:
a

Slika 5.2.1. Ekvivalentna šema kola u kompleksnom domenu

 e(t )=E √ 2sin ϖt
Trenutna vrednost EMS generatora je , pa je kružna učestanost
ϖ=400 [ Hz ]
.

Tražena ekvivalentna impedansa je:

( Z̄ R + Z̄ C ) Z̄ L
Z̄ ab =( Z̄ R + Z̄C ) || Z̄ L = 2

2 Z̄ R + Z̄ C + Z̄ L
2 ,

Z̄ R =R2 =100 [ Ω ]
gde je 2 impedansa otponika otpornosti R2 ,

1 1 j j
Z̄ C = = =− =− Ω=− j 100 [ Ω ]
jϖC j 400 Hz 25 μF −6
400 Hz 25⋅10 F 0 , 01 je impedansa kon-
denzatora kapacitivnosti C, a

Z̄ L= jϖL= j 400 Hz 0,1 H= j40 [ Ω ]

je impedansa kalema induktivnosti L. Tražena
ekvivalentna impedansa je:

1
(R 2+ ) jϖL
jϖC (100 Ω− j 100Ω) j 40 Ω 100 Ω⋅40 Ω(1− j) j
Z̄ ab = = =
1 100 Ω− j 100Ω+ j 40 Ω 100 Ω+ j(−100Ω+40 Ω)
R 2+ + jϖL
jϖC ,

2
4000 Ω ( j−(−1 )) 4000(1+ j ) 400(1+ j)(10+ j6 ) [ ]
Z̄ ab = = Ω= 2 2 Ω
100Ω− j60 Ω 100− j60 10 +6 ,

400( 10+ j10+ j 6−6 ) 400(4 + j16 ) 400 (1+ j 4 ) 200(1+ j4 )

Z̄ ab = Ω= Ω= Ω= [Ω]
100+36 136 34 17 ,

200 800
Z̄ ab = [ Ω ]+ j [ Ω ] =Rab + jX ab
17 17
.

Time je određena tražena ekvivalentna impedansa. Sada dato kolo može da se predstavi
jednostavnijom ekvivalentnom šemom kao na slici 5.2.2.Tražena ekvivalentna impedansa
može da se predstavi i na drugi način. Tada je:
 1
(R 2+ ) jϖL
jϖC (100 Ω− j 100Ω) j 40 Ω 100 Ω⋅40 Ω(1− j) j
Z̄ ab = = =
1 100 Ω− j 100Ω+ j 40 Ω 100 Ω+ j(−100Ω+40 Ω)
R 2+ + jϖL
jϖC ,

2
4000 Ω ( j−(−1 )) 4000(1+ j ) jϕ
Z̄ ab = = [ Ω ] =Z e ab =Z ab ∠ϕ ab ,
ab
100Ω− j60 Ω 100− j60

gde je
Z ab moduo ove ekvivalentne impedanse a ϕ ab je njen argument. Sledi da je:

4000(1+ j ) 4000 |1+ j| 4000 √ 1+1 [ ] 4000 √ 2

Z ab =|Z̄ ab|=| Ω|= [ Ω] = Ω= [ Ω]
100− j 60 |100− j 60| √100 +60
2 2
100 √ 1 +0,6
2 2
,

40 √2 [ ]
Z ab =|Z̄ ab|= Ω ≃48 , 507 [ Ω ]
√1 , 36 ,

4000(1+ j)
ϕ ab=arg( Z̄ ab )=arg( Ω )=arg (4000 )+arg (1+ j)−arg(100− j 60)
100− j 60 .

Z̄
Odavde je argument ekvivalentne impedanse ab izražen u radijanima jednak:

π -60 π
ϕ ab=0+ −arctg( )= −arctg(−0,6 )≃0 , 245
4 100 4 ,odnosno

−60
ϕ ab=0°+ 45 °−arctg ( )=45°−arctg(−0,6 )≃45 °−30 , ° 964=14 ,° 03 6
100

kada se izrazi u stepenima.

b) Napon izvora i struja kroz izvor biće u fazi ako je ekvivalentna impedansa koju „vidi”
Z̄
generator (na slici 5.2.2. označena sa e ) realna, to jest ako važi
Z̄ e =Re ( Z̄ e ) .
R1 jX
a
I

E Z ab

b
Ze
 Slika 5.2.2. Ekvivalentna šema kola u kompleksnom domenu

Sa slike 5.2.2. vidimo da je EMS generatora jednaka:

Ē=( R1 + jX+ Z̄ ab ) Ī= Z̄ e Ī ,

gde je ekvivalentna impedansa koju „vidi” generator:

200 800 200 800

Z̄ e =R1 + jX + Z̄ ab =3 Ω+ jX + Ω+ j Ω=(3+ ) [ Ω ] + j( X + [ Ω] )
17 17 17 17 .

Iz uslova
Z̄ e =Re ( Z̄ e ) odnosno Im ( Z̄ e )=0 [ Ω ] možemo da odredimo traženu vrednost
reaktanse X:

800
Im ( Z̄ e )=0 [ Ω ]=X + [Ω]
17 .

Odavde sledi da je tražena vrednost reaktanse X:

800 [ ]
X =− Ω ≃− 47,06 [ Ω ]
17 .

c) Reaktansa određena pod b) je kapacitivna, zato što je X < 0. Odredimo njenu

ekvivalentnu kapacitivnost C1 :
1 800 [ ]
jX=
jϖC 1 , gde je reaktansa X =−17 Ω ,

a ϖ=400 [ Hz ] je kružna učestanost.

Tada je:

1 1 1 17 17
C1 = =− =− = F= 10−4 [ F ] ≃53 , 125 [ μF ]
2
j ϖX ϖX 800 320000 32
400 Hz(− Ω)
17
.

Ekvivalentna šema kola prikazana na slici 5.2.2. ima kondenzator umesto elementa reaktanse
X, kao na slici 5.2.3.:
R1 C1
a
I
E
 Ze b

Slika 5.2.3. Ekvivalentna šema kola u kompleksnom domenu

d) Odreditmo aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu izvora. Ekvivalentna šema kola dobijenog
pod b) može da se pojednostavi, kao na slici 5.2.4.:

I
E Ze

Slika 5.2.4. Ekvivalentna šema kola u kompleksnom domenu

Pošto su referentni smerovi struje kroz izvor i EMS izvora usklađeni kao za generator,
kompleksna snaga izvora je:
¿
S̄= Ē Ī ,

gde je:
jθ
Ē= Z̄ e Ī=E e fazor (kompleksna efektivna vrednost) EMS generatora a

Ē
Ī=
Z̄ e fazor (kompleksna efektivna vrednost) struje kroz generator.

Pošto je trenutna vrednost EMS generatora e(t )=E √ 2sin ϖt =141 [ V ] sin 400t , možemo za
fazor EMS generatora da usvojimo, na primer:

141V j0 141 141 √ 2

Ē=E e jθ = e =E= V= [ V ] ≃100 [ V ]
√2 √2 2 .

Dakle, kompleksna snaga izvora je jednaka:

 S̄= Ē
( )
Ē ¿ Ē Ē ¿ E 2
Z̄ e
=
Z̄ e
=
Z̄ e
¿ ¿
.

Za slučaj b) ekvivalentna impedansa koju „vidi” generator označena sa

Z̄ e je realna i
jednaka:

200 251
Z̄ e =(3+ ) [ Ω ]= [ Ω ] =Z e ≃14 , 765 [ Ω ]
17 17 ,

pa je kompleksna snaga izvora jednaka:

( )
2 2
E 141 17 19881 2 17 −1
S̄= = V = V Ω ≃ 673 ,261 [ VA ]
Ze √ 2 251 Ω 2 251 .

Prividna snaga izvora je moduo kompleksne snage izvora, pa je:

2
E 19881 17
S=|S̄|= = ⋅ [ VA ]≃ 67 3 , 261 [ VA ]
Ze 2 251 .

Pošto je kompleksna snaga izvora S̄=P+ jQ , to je aktivna snaga izvora njen realni deo:

E 2 19881 17
P=Re ( S̄ ) = = ⋅ [ W ] ≃ 67 3 ,261 [ W ]
Ze 2 251 ,

i u ovom slučaju je brojno jednaka prividnoj i kompleksnoj snazi, a reaktivna snaga izvora je
imaginarni deo kompleksne snage izvora:

Q=Im ( S̄ )=0 [ VAr ]

.

5.3. Sa nepoznatom impedansom Z̄ na red je vezan induktivitet, čija je reaktansa 25[].

Kada u kolu teče struja od 4[A], voltmetar povezan na krajeve impedanse pokazuje 179[V ].
Rasipanje snage (DŽulovi gubici) je 320[W ].

a) Nađi faktor snage kola.

b) Koja je otpornost kola.
c) Nađi impedansu Z. V

Rešenje:

a) Ekvivalentna šema datog kola u kompleksnom domenu je na slici 5.3.1.

Faktor snage kola može da se dobije kao količnik aktivne snage kola i prividne snage kola:

P
cos ϕe =
S .

Slika 5.3.1. Ekvivalentna šema kola u kompleksnom domenu

Aktivna snaga kola je jednaka DŽulovim gubicima odnosno rasipanju snage koje je dato:

P=320 [ W ] .

Ako je efektivna vrednost struje u kolu I=|Ī|=4 [ A ] onda, pošto je efektivna vrednost EMS

naponskog generatora E=|Ē|=100 [ V ] , prividna snaga kola ima vrednost:

S=EI=100 V⋅4 A=400 [ VA ] .

Iz prethodnog sledi da je faktor snage kola:

P 320 W 320
cos ϕe = = = =0,8
S 400 VA 400
.

b) Ekvivalentna otpornost kola R može da se odredi na osnovu aktivne snage kola P i

efektivne vrednosti struje u kolu I. Ako je efektivna vrednost struje u kolu I=|Ī|=4 [ A ]
onda, pošto je aktivna snaga kola:
2
P=RI =320 [ W ] ,

ekvivalentna otpornost kola je:

 P 320 W 320W
R= = = =20 [ Ω ]
I 2 (4 A )2 16 A 2
.

c) Odredimo moduo impedanse Z = Z̄ . Na slici 5.3.1. vidimo da je fazor napona na

voltmetru:
Ū= Z̄ Ī ,

gde je Z̄ nepoznata impedansa. Ako voltmetar meri efektivnu vrednost napona

U=|Ū|=179 [ V ] i ako je efektivna vrednost struje u kolu I=|Ī|=4 [ A ] onda je moduo

impedanse:

Ū U 179V
Z=|Z̄|=| |= = =44,75 [ Ω ]
Ī I 4 A .

Možemo da odredimo i kompleksnu vrednost impedanse Z̄ , na sledeći način. Ekvivalentna

impedansa kola je:

Z̄ e = jX L+ Z̄= jX L +R+ jX=R+ j( X L +X ) ,

a tražena impedansa je:

Z̄=R+ jX .

Pošto je R=20 [ Ω ] otpornost kola ali i rezistansa tražene impedanse čiji je moduo:

Z=|Z̄|=√ R 2 +X 2=44,75 [ Ω ] ,

apsolutna vrednost nepoznate reaktanse je:

|X|=√ Z 2 −R2 =√(44 ,75 Ω)2 −(20Ω)2 ≃40 ,032 [ Ω ] ,

odnosno reaktansa je ili:

X =−√ Z 2 −R2 =−√(44 ,75 Ω)2−(20 Ω)2 ≃−40 ,032 [ Ω ]

ili:

X =√ Z 2 −R 2= √(44 , 75Ω)2 −(20Ω)2 ≃40 ,032 [ Ω ] .

Znak reaktanse možemo da procenimo na osnovu ekvivalentne impedanse kola:

Ē
Z̄ e = =R+ j( X L +X )
Ī ,

pa je moduo ekvivalentne impedanse kola:

Ē E 100V
Z e =|Z̄ e|=| |= = =25 [ Ω ]
Ī I 4 A .

Znajući da je moduo ekvivalentne impedanse kola:

Z e =|Z̄ e|=|R+ j( X L +X )|= √ R2 +( X L +X )2 ,

dobijamo

√
|X L + X|= Z 2−R2 =√( 25 Ω )2−( 20 Ω)2 =√ 5Ω⋅45 Ω=15 [ Ω ]
e ,

odnosno ukupna reaktansa kola je:

X L +X =±15 [ Ω ] .

Reaktansa induktiviteta je data i jednaka X L=25 Ω , pa je tražena reaktansa:

X =±15Ω−X L=±15Ω−25 Ω ,

odnosno reaktansa je ili X =+15 Ω−25 Ω=−10 [ Ω ] ili X =−15Ω−25Ω=−40 [ Ω ] . Dakle,

(( X ≃−40 , 032 [ Ω ] )∨( X≃40 , 032 [Ω ] ))∧(( X =−10 [ Ω ] )∨( X=−40 [ Ω ] )) ,

pa zaključujemo da je tražena reaktansa:

X =−40 [ Ω ] .

Time je određena impedansa:

 Z̄ =R + jX =( 20− j 40 ) [ Ω ] .

Provere radi odredimo efektivnu vrednost struje u kolu kada je impedansa

Z̄ =R + jX =( 20− j 40 ) [ Ω ] i kada je efektivna vrednost napona koju meri voltmetar:

U=|Ū|=179 [ V ] .
Tada je:

U 179V 179 V 179 V

I= = = = ≃4 , 0026 [ A ]≈4 [ A ]
Z |20 Ω− j 40 Ω| √(20 Ω)2 +( 40Ω)2 √ 2000Ω 2
,

I=4 [ A ]
dakle posle zaokruživanja na dve decimale efektivna vrednost struje u kolu je , kao
što je u zadatku i bilo dato.

5.4. U kolu prikazanom na slici odrediti kompleksnu impedansu opterećenja Z̄ tako da se na

njemu razvije maksimalna aktivna snaga. Za tako određeno Z̄ izračunati maksimalnu

aktivnu snagu. Podaci: V̄=10V ∠0° , R=4 Ω , Z̄ C =− j3Ω , Z̄ L= j1 Ω .

B
Z̄
Rešenje:U odnosu na impedansu ostatak kola levo od tačaka A i B može se predstaviti kao
ekvivalentan Tevenenov generator. Elektromotorna sila Tevenenovog generatora nalazi se:

Z̄ C −j3Ω
ĒT = V̄ = 10 V ∠0 °=6 V ∠−53 , 13°
R+ Z̄ C 4 Ω− j 3 Ω ,
dok je ekvivalentna impedansa Tevenenovog generatora:

R Z̄ C 4 Ω(− j3 Ω )
Z̄ T =Z̄ L + = j 1Ω+ =(1,44− j 0 , 92)Ω=R T + jX T
R+ Z̄ C 4 Ω− j3 Ω
.

Kolo ekvivalentirano korišćenjem Tevenenove teoreme može se prikazati slikom 5.4.1.:

A

Slika 5.4.1. E0kvivalentna šema kola

Ako se nepoznata impedansa Z̄ prikaže kao:

Z̄ =R + jX ,

aktivna snaga koja se razvija na toj impedansi je:

P=R⋅I 2 ,

gde je I efektivna vrednost struje u kolu i:

ĒT ĒT
Ī = =
Z̄ T + Z̄ ( RT + jX T )+( R+ jX ) .

Izraz za aktivnu snagu postaje:

|ĒT|2 E 2
T
P=R 2 2
=R
( RT + R ) +( X T + X ) ( RT + R ) +( X T + X )2
2

.
Ovaj izraz ima maksimalnu vrednost kada je:

X T =−X i RT =R ,

odnosno

Z̄ =Z̄ T ¿

Z̄=(1,44+ j0 ,92)Ω

Maksimalna aktivna snaga kola je:

E
T2 (6 V )2
Pmax = = =6 , 25 W
4 RT 4⋅1,44 Ω
.

5.10. Kolo prikazano na slici 5.10.1 priključeno je na naizmenični napon stalne efektivne
vrednosti, a promenljive učestanosti
u(t)=100cost [V].
Za frekvencije f1 =500[Hz], f2 =1000[Hz] i f3 =1500[Hz] izračunati:
a) Trenutne vrednosti struja u kolu.
b) Efektivne vrednosti napona na otporniku, kalemu i kondenzatoru.
Brojni podaci R=10[], L=15.915[mH] i C=1.5915[F].

I R L

UR UL
U UC C

Slika 5.10.1.

Rešenje:

Ako se napon u(t) predstavi u kompleksnom domenu

 U m 100
Ū= =
√2 √ 2 ,
struja i(t) u kolu u kompleksnom domenu je
Ū 100 1
Ī= ⋅ =
) √ 2 R+ j( ωL−
1 1
R+ j( ωL− )
ωC ωC .
Za f1=500Hz dobija se
ω1 L=2 πf 1 L≈50Ω ,

1 1
= ≈200 Ω
ω1 C 2 πf 1 C .
Primetimo da je f2=2f1 i f3=3f1 odnosno, može se pisati fn=nf1. U ovoj notaciji, trenutna
vrednost struje u kolu je

i n (t )=
10
( (
⋅cos 1000 π nt−arctg 5 n−
20
))
√
n
( )
2
20
1+ 5 n−
n ,
a naponi na pojedinačnim elementima su
u Rn (t )=10 in (t ) ,

u Ln (t )=
500 n π
(
⋅cos 1000 nπt+ −arctg 5 n−
20
( ))
√
2 n
(
1+ 5 n−
20 2
n )
uCn (t )=
2000 π
(
⋅cos 1000 nπt− −arctg 5 n−
20
( ))
√
2 n
( )
2
20
n⋅ 1+ 5 n−
n
pri čemu je n=1,2,3.
Uvodeći sledeće izraze kao opšte za traženu struju i napone:
i n (t )= √ 2⋅I n cos(1000 π nt +ψ n )
U Rn (t )=√ 2⋅U Rn cos (1000 π nt+θ Rn )
U Ln (t )= √2⋅U Ln cos (1000 π nt+θ Ln )
U Cn (t )=√ 2⋅U Cn cos (1000 π nt+θCn )
vidi se da je za različite vrednosti n (n=1,2,3) potrebno izračunati efektivne vrednosti i
argumente tražene struje i napona. Tako, za
n=1
I 1 =470[ mA ] , Ψ 1=86 .1o
U R 1=4 .7[V ] , θ R 1 =Ψ 1 =86.1 o
U L1=23 . 5[ V ] , θ L 1=176 . 1o
U C 1=94 [V ] , θC 1=−3.9 o
n=2
I 2 =7 . 09[ A ] , Ψ 2 =0
U R 2=70 . 9[ V ] , θR 2 =Ψ 2 =0
U L2=709 [V ] , θ L2 =90 o
U C 2 =709[V ] , θC 2 =−90 o
n=3
I 3 =844[ mA ] , Ψ 3 =−83 . 1o
U R 3=8. 42 [V ] , θ R 3 =Ψ 3 =−83 .1 o
U L3 =126. 3 [V ] , θ L3 =6 . 9o
U C 3 =56 .2[ V ] , θC 3 =96 . 9o