Slovenski praznici

         Analiza slovenske mitologije ne bi bila potuna bez osvrta na sistem starih slovenskih
praznika. Ovi praznici zasnivaju na jednom specifičnom shvatanju vremena, zbog čega ćemo
u ovom tekstu uporediti  hrišćansko i pagansko shvatanje temporalnosti. Potpuni pregled
paganskih i hrišćansko-paganskih praznika koje su slavili a koje i danas slave slovenski narod
upotpunićemo i kratkim osvrtom na stari slovenski kalendar.
     Praznici koji se danas slave na teritoriji Balkana imaju svoj koren u prethrišćanskom dobu.
Dok su na ovoj teritoriji vladale religije kao što su animizam (koji je pratila praksa
šamanizma) i paganizam, praznici koji su se slavili bili u skladu sa pomenutim religijskim
konceptima.U pitanju su najčešće bili praznici žetve, kosidbe, vršidbe i sl. a tu su takođe bili i
praznici posvećeni određenim božanstvima. Najpoznatiji praznici koji su se u doba paganizma
slavili širom Evrope bili su letnji i zimski solsticiji kao i proslave prolećne i jesenje
ravnodnevnice. Solsticiji i ravnodnevnice slavili su se i na teritoriji koju su naseljavala
slovensko plemena a njihova imena bila su: Maslenica (21. mart), Kupalo (22. jun) i Koljada,
odnosno Ovsen (21. decembar). Jesenja ravnodnevnica nije bila poseban praznik već su se u
periodu između Kupala i Koljade slavili brojni praznici žetve. Dolaskom hrišćanstva solsticiji
i ravnodnevnice izgubili su svoj značaj, međutim, neki paganski praznici ostali su očuvani
dobivši samo nove, hrišćanske karakteristike. Većina hrišćanskih praznika slavi se danas sa
elementima paganizma pa se religija na ovim prostorima ponekad naziva dvoverjem,
religijom koja je istovremeno hrišćanska i paganski. Ova vera ima i drugi naziv-rasno
slovensko hrišćanstvo.

     Da bi shvatili zašto su naši preci imali potrebu za obeležavanjem određenih datuma i
formulisanjem kalendara moramo pokušati da shvatimo na koji su način oni shvatali vreme,
prirodu i Univerzum uopšte. Stari Sloveni su, kao i ostali paganski narodi širom Evrope
smatrali da je vreme jedna cilklična pojava. Ono je za njih predstavljalo period koji se
neprestano ponavaljao, bez mogućnosti kvalitativnog razvitka. Vreme tako nije bilo istorija
već se sastojalo od perioda, odnosno, ciklusa. Pagani su smatrali da priroda takođe ima svoje
cikluse sa kojima su naši preci pokušavali da se usklade. Ovi prirpodni ciklusi za njih su
predstavljali, pre svega, cikluse plodnosi zbog čega su paganski narodi godinu delili na plodan
i neplodan period. Ovakvo ciklično shvatanje vremena bilo je oličeno i u mitologiji pa tako u
paganskim religijama nalilazimo na brojne legende o postanku sveta i njegovom kraju, nakon
čega ponovo nastaje novi Univerzum. Tipičan primer ovakvog shvatanja je nordijski mit o
Ragnaroku, propasti sveta posle koje se novi svemir ponovo rađa. Slovenski pganizam takođe
govori o nečemu sličnom-ciklusima koj se nazivaju danom i noći Svaroga, periodima koji se
neprestano smenjuju menjajući u potpunosti lice Univerzuma.

Za razliku od paganskog shvatanja vremena hrišćanstvo smatra vreme linearnim. Ovakav

koncept vremena svoju osnovu ima u delima svetog Avgustina, hrišćanskog filozofa koji je
živeo u četvtom i petom veku naše ere. U skladu sa ovim shvatanjem, hrišćanska istorija
takođe ima linearni karakter, ona ima svoj početak, razvoj i kraj predstavljhajući istoriju u
pravom smislu reči. Pojavu Hrista tako zamenjuje Njegovo raspeće, zatim sledi Apokalipsa i
drugi Hristov dolazak. Linearno shvatanje vremena prožima čitavu zapadnu filozofiju a ideja
istorije kao jednog smislenog procesa doživela je svoj vrhunac u filozofiji Marksa i Hegela.
Koncept današnjih praznika, dakle, ima svoj temelj u onom prvobitnom, paganskom
shvatanju vremena kao ciklične pojave.Osnova ovog koncepta je godišnje kretanje Sunca
tokom kojeg ono zauzima različite položaje u odnosu na Zemlju.Ovo je ujedno i osnova
starog paganskog kalendara čiji su elementi sadržani i u kalendaru koji danas
koristimo.Paganski praznici nastali su iz potrebe naših predaka da svoj život regulišu u skladu
sa prirodnim ciklusima, što su postigli fiksiranjem određenih datuma i formulisanjem
kalendara. Na ovaj način, vreme sejanja, žetve i drugih poljoprivrednih i društvenih delatnosti
usklađeno je sa godišnjim kretanjem Sunca a samim tim i sa prirodnim ciklusima plodnosti.
Stari Sloveni imali su, dakle, svoj solarni kalendar i praznike koji se u neopaganizmu nazivaju
godišnjim Sabatima. Ovo međutim nisu bili jedini praznici koje su naši preci slavili jer su
određeni datumi bili vezani i za brojna slovenska božanstva. Potpuni spisak slovenskih
praznika izgledao bi ovako:

Koljada (21. decembar)-dan zimskog solsticija. Naziv ovog praznika potiče od imena Koleda,
duha ili božanstva zimskog solsticija.
Strinenija (9.  mart)-za vreme ovog praznika odavalo se poštovanje boginji Vesni.
Maslenica (21. oktobar)-na ovaj dan pravljena je lutka od kukuruza (Maslenica) koja je
predstavljala duha proleća.
Krasnaja gorka (prva nedelje posle Uskrsa)-sam praznik stariji je od Uskrsa a tokom ovog
praznika spaljivala se lutka Marene, slovenske boginje zime i smrti.
Radunica (drugi utorak posle Uskrsa)-praznik poznat i kao Dan mrtvih. Na ovaj dan ostavljale
su se ponude mrtvima, najčešće su se u tu svrhu koristila jaja.
Sveti Eorgij (23. april)-ime Eorgija promenjeno je kasnije u ime Svetog Đorđa, međutim, ovaj
praznik ima svoje korene u prethrišćanskom periodu kada se umesto svetog Eorgija
najverovatnije slavio Veles.
Nedelja Rusalki (sedam do osam nedelja posle Uskrsa)-ovaj praznik bio je posvećen
Rusalkama , vodenim vilama.
Perundan (20. jun)-najvažniji praznik starih Slovena tokom koga je obično prinošena ljudska
žrtva.
Kupalo (22.jun)-praznik letjeg solsticija.Na ovaj dan praktikovalo se ritualno kupanje i a lutka
nazvana Kupalo ritualno se spaljivala ili bacala u vodu. Kasnije je ovaj praznik u Rusiji
postao praznik Ivana Kupale, odnosno dan svetog Jovana.
Sveti Ilija (2.avgust)—u hrišćanstvu, sveti Ilija preuzeo je sve karakteristike Peruna.
Medov spas (praznik slavljen između letnje dugodnevnice i jesenje ravnodnevnice).Tokom
ovog praznika prvi ubrani plodovi bili bi blagosiljani kao i med koji je bio prvi sakupljen tog
dana.
Zaziuki (7.avgust)-praznik vezan za kraj žetve.
Praznik Mokoši (slavio se isključivo petkom i to u periodu između 25-og oktobra i 1.
novembra).

     Pomenuti praznici slavljeni su pre svega u Rusiji i Ukrajni, međutim slični praznici
slavljeni su i u ostalim slovenskim zemljama. Kako ne raspolažemo istorijskim izvorima koji
bi nas informisali o postojanju paganskih praznika na našoj teritoriji, moraćemo da se
oslanimo na analizu savremenih, hrišćanskih praznika. Praznik svetog Ilije slavi se i na
teritoriji Balkana a ovaj praznik je, kao što već rekosmo, zapravo, nekadašnji praznik
posvećen Perunu. Tu su i Duhovi, praznik koji se slavi polovinom juna a koji je takođe
povezan sa Rusalkama. Sloveni sa ovih prostora imali su i svoju Koljadu budući da
koledarske pesme spominju upravo Koleda, duha zimskog solsticija. Praznik svete Petke nije
ništa drugo do Mokošin dan, s tim da je u hrišćanstvu ovaj praznik postao fiksan. Ovakvih
primera ima mnogo pa slobodno možemo zaključiti da su Sloveni iz svih krajeva Evrope
nekad davno imali razvijen kalendar i strogo formulisan sistem praznika.

Vesna Kakaševski