Professional Documents
Culture Documents
Radmila Mečanin, Ljubinko Radenković, Aleksandar Loma - Slovenska Mitologija Enciklopedijski Rečnik (2001)
Radmila Mečanin, Ljubinko Radenković, Aleksandar Loma - Slovenska Mitologija Enciklopedijski Rečnik (2001)
МИТОЛОГИЈА
ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК
СЛОВЕНСКА
МИТОЛОГИЈА
Е Н Ц И К Л О П Е Д И Ј С К И РЕЧНИК
Редактори
Светлана M. Толстој
/Ьубинко Раденковић
Т. А. Агапкина
О. В. Белова
М. М. Валенцова
Л. Н. Виноградова
A. В. Тура
B. В. Иванов
Г. И. Кабакова
J. J. Левкиевска (Е. Е. Левкиевская)
A. Лома (Александар Лома)
B. Ј. Петрухин (В. Я. Петрухин)
А. А. Плотникова
Љ. Раденковић (Љубинко Раденковић)
0. В. Саникова (О. В. Санникова)
И. А. Седакова
Н. И. Толсто; (Н. И. Толстой)
C. М. Толсто/ (С. М. Толстая)
A. Л. Топорков
B. Н. Топоров
1. С. Узењова (Е. С. Узенёва)
В. В. Усачова (В. В. Усачёва)
ПРЕВОД С РУСКОГ
P ад мила Мечанин
Љубинко Раденковић
Александар Лома
САДРЖАЈ
РЕЧНИК 1
БИБЛИОГРАФИЈА i
ИНДЕКСИ И РЕГИСТРИ А
Уводна реч
таван, ћошак; 5. Митолошка места - огњена река, онај свет, пакао, γα], Алатир (ка-
мен). Категорија време, приказана je кроз следеће трупе одредница: 1. Општи
појмови - време, календар народни, празник; 2. Годишњи празници или посебно
обележени дани - Бадње вече, Божић, Некрштени дани, Богојављење, Крстовдан,
]ован>дан, Беле покладе, Тодорова субота, Тривундан, Благовести, Мартеница, Мла-
денци, Цвети, Велика недела, Велики четвртак, Ускрс, Ђурђ^вдан, Спасовдан, Тро-
јице, Ивањдан, Божје тело, Петровдан, Огњена Mapuja, Крстовдан jecenu, Mumpoe-
дан, Вучји дани (неки празници су обрађени под именима светаца); 3. Дани у
недељи - понеде/ьак, уторак, среда, четвртак, петак, субота, недела; 4. Време
дан-ноћ - ноћ, глуво даба ноћи. Сегмент радње (делатност) чине следеће трупе
одредница: 1. Обреди - анатема, венчање, "грејање покојника", жртва, завет, за-
душнице, оборавање, побратимство, сахрањивање, чини, сурвакане (овде се могу
сврстати и одреднице из горепоменуте тематске области "учесници обредних
поворки" - коледари, сировари, кукери, додоле итд.); 2. Обредне радње - бдење,
бријање, гледање, кађење, купапе, наопако понашање, обилажење, обмана, опрашта-
ње, позиване, претварање, провлачење, пуштање низ воду, сахрањивање, сусрет, це-
ливане, шибање; 3. Догађаји - брак, зачеће, сношај, чудо, сан, смрт; 4. Забране - ин-
цест, 5. Именование - име. У оквиру атрибутива сврстане су одреднице: боја и
број. Бројчано гледано у овом речнику највише су застушьена лица (ликови), са
око 25% од укупног броја одредница. Затим следе предмети с нешто мање од
20%. Остали тематски кругови (осим атрибутива) имају приближно исти број
одредница и он се креће од 10 до 13%. Неке одреднице су општег карактера, а
неке су посебне и могу се изводити из њих. Нпр. општа одредница je одећа, а
посебне су: капа, кошула, појас, општа je хлеб, а посебне - калач, чесница; општа
je нечиста сила, а посебне су називи појединих митолошких бића и демона бо-
лести, итд.
Поменути елементи структуре традиционалног модела света узимани
су у обзир и приликом обраде сваке одреднице. Најчешће се уз дефиницију
предмета одреднице, наводе његови главки називи код словенских народа,
или унутар једне културе, затим опис његове спољне манифестације, функци-
је и предикати, локуси, време и атрибутивни елементи. Тако су у опису мито-
лошких бића обично узимани у обзир следећи елементи: 1. Називи; 2. Споља-
шњи облик; 3. Порекло; 4. Места боравка; 5. Време појављивања; 6. Делатност;
7. Противници; 8. Веза с одређеним биљкама или животињама; 9. Присутност
боја и бројева. Није се строго водило рачуна о схеми обраде одредница нити о
редоследу поменутих елемената.
У изради овог речника коришћени су језички, етнографски и фолклорни
извори. Од језичких, по потреби су узимани у обзир дијалектолошки, етимо-
лошки и фразеолошки речници словенских језика. Од етнографских извора
коришћени су различита грађа, монографије, митолошки речници, студије и
чланци о обредима, обичајима и веровањима код словенских народа, од сред-
њег века до данас. Од фолклорних извора делом су коришћени примери сло-
венског усменог народног стваралаштва. Руски аутори су из свог архива кори-
-XII-
/Ь. Раденковић
Словенска народна веровања
С тара религија Словена, њихов поглед на свет, било je паганство. Оно je об-
ухватало целокупну сферу духовне и значајан део материјалне културе,
тачније културу производите, лова и сакушьачке делатности, пошто су ову кул-
туру прожимала убеђења !ьених носилаца о сталном присуству и учешћу нат-
природних сила у свим радним процесима. Словенско паганство није било
одвојено од веровања сродних и Словенима суседних народа, већ се јавља као
самостално развијени део старе индоевропске религије. Скоро потпуно одсу-
ство сведочанстава о словенској религији до VI века и мали број сведочанстава
из времена од VI до XI века, приморавају истраживаче да се баве њеном рекон-
струкцијом, на основу савремене грађе (записи XIX-XX в.) и уз примену упо-
редно-историјског метода, сличног оном који се користи у лингвистици. Упо-
редно-историјски метод, заједно с ареално-типолошким и културно-географ-
ским (делимично, и лингво-географским методама), пружа могућност издва-
јања архаичних појава из масе иновација и, с релативном мером вероватноће,
њиховог представљања као прасловенских, тј. старопаганских. При томе, за
разлику од хришћанства, које представлю доста целовит, постојан, структурно
хомоген, затворен систем догми и религијских симбола, словенско паганство
се испољавало као разуђени, отворени систем, у коме се ново поставляло по-
ред старог, стално га допуњавало, формирајући цели низ слојева. У ствари,
ако се изразимо устал>еном научном терминологијом, можемо рећи да je сло-
венско паганство носило у себи не само аниматска веровања (тј. убеђеност да
je све у природи живо - и -» камен, и -» ватра, и -» дрво, и -> гром и ел.), свој-
ствена раним етапама религијског развитка, него и анимистичка веровања (тј.
представе о —» души), која су се, вероватно, везала за касније погледе о тран-
сцедентности душе (тј. њеној способности да прелази у друго тело) и о способ-
ности различитих метаморфоза натприродних бића која се преображавају
час у јарца, час у —> пса, —> мачку, навшьак сена, црно клубе, у дете и ел. По-
сле преласка Словена у хришћанство натприродна бића, добивши назив —>
нечиста сила, имала су људски - антропоморфни, животињски - зооморфни
или помешан антропоморфно-зооморфни облик. Та натприродна сила, по
убеђењу старог Словена-паганина, насел>авала je целу васељену, с њом су се
-XIV-
сретали, и она je била опасна, мада није увек доводила до лошег и трагичног
завршетка. Та сила се могла умилостивити и чак уплашити, што je и чињено
у складу с посебним ритуалима и традицијама. Из те средине натприродног,
постелено су се издвајали пагански богови, о којима имамо доста мутну пред-
ставу. Изгледа да су Словени у VI веку имали не само нешто попут пантеона
богова или низ месних "племенских" пантеона, него су били близу монотеи-
зма, веровања у врховног, али још не и једног, хришћанског бога.
То се може претпоставити на основу сведочанстава византијског истори-
чара Прокопија Кесаријског, који у свом делу Рат са Готима саопштава да су
Словени веровали у Громовника, кога су сматрали за највећег бога и на жртву
му приносили —> волове и —> бикове. То не значи да су елементи једнобоштва,
могуће и локални, потиснули или избрисали многобоштво, које и није било
јако изражено и које се на другом крају преплитало с духовима природе, до-
Mäher —> огњишта, демонима —» болести и општих недаћа.
Хришћанство je само делимично уништило доста лабаву и у неком сми-
слу прилично аморфну структуру паганства, поставило га у нове услове и пот-
чинило својој, значајно вишој хијерархији вредности. Актуелно хришћанство
дало je паганским митолошким ликовима и представама, као што je већ рече-
но, статус нечисте силе, негативног духовног начела, која je била супротна "кр-
сној", чистој и светој сили. У фолклорним представама —> небо су заузеле не-
беске, праведне и божанске силе, a подземље, подземни свет, —> мочваре, јаме
и јаруге - нечисте и тамне силе. -» Земља je место на коме се боре та два света
и начела, а човек и гъегова душа - центар те борбе. При томе, воља Божја и
промисао Божја господаре свима и одређују све. Такав народни хришћански
поглед на свет, типичан за обе конфесије - православну и католичку, не треба
сматрати за двоверје, пошто je оно циљно и представља (единствен систем ве-
ровања. Белоруска или пољска сељанка која поштује св. —> Николу Угодника
и у исто време обавља различите магијске радње да би се заштитила од —> ве-
штица на —> Ивањдан или у друго време, не клања се двојици богова - Богу и
Мамону, него има свој одређени однос и према једном, и према другом свету.
Овакви односи, по њеним представама, нису противречни, већ се природно
допуњују.
Ако се посматрају генеза, порекло народних погледа на божанску силу
и схватања о нечисто) сили, онда прва води порекло од хришћанства, а друга
- умногоме, од словенског паганства. То je још у XIX веку давало основа да се
говори како je код Словена, у првом реду код Руса, распространено двоверје.
При томе je појам двоверја употребљаван не само за историјски процес и из-
воре народних религијских веровања, већ пре свега за означавање карактера
тих, већ постојаних веровања током XIX и почетка XX века. Ипак, ако се ОБО
питање посматра с генетичке тачке гледишта, с тачке гледишта извора народ-
не културе, мора се признати да je таквих извора било више од два - хришћан-
ског и паганског. Постојао je и трећи извор, који су Словени умногоме прими-
ли заједно или истовремено с хришћанством. То je народна и градска култура,
-XV-
се купа у мору или одлази на крај земле (под земљу), да би се мало расхлади-
ло и потом поново појавило. У одређене дане оно "ступа у брак" са землюм
("игра"); његовом годишњем циклусу потчињена je година словенског земл>о-
радника. Редослед сељачких послова зависи такође и од фаза другог светила
које je угасло, а у словенским народним песмама се назива братом сунца (по-
некад - сестром) - од месеца (луне), "јасног", "светлог" и ел. Док за сунце код
Словена нису везане посебне магијске радње, месец je понекад објекат црне
магије (уп. "скидање месеца" код Бугара), такође и лик у многим басмама ("од
зубобоље" и ел.), место боравка покојника. Појава новог месеца код Словена je
често обележавана ложењем -> ватри или печењем посебног -» колача, дево-
јачким гатањима о будућности, свадбама, почињањем нових послова - сејања,
сађења дрвећа, градње —> куће и ел.
Осим антропоморфног доживл>аван>а сунца и месеца, у словенској ми-
тологији су позната и њихова зооморфна обличја. Сунце ее може представља-
ти као биво, -> во, теле, петао, а месец (луна) као крава, ређе - јарац, ован (уп.
"рогати" облик младог месеца).
Називи звезданог неба одражавају древну словенску аграрну и, у мањој
мери, сточарску традицију. Тако се сазвежђе Велика Медведица код Бугара на-
зива "Кола" и чине га "кола", "волови" и "вук", a сазвежђе Орион се назива Ра-
ло, и њега такође чине два "вола", "рало", "орач", али и "вукови" који се спре-
мају да их нападну. Плејаде се код Словена називају "Кокошка", "Квочка" или
"Стожери", тј. стубови око којих je обавл>ана вршидба жита.
Чини се да стари Словени нису знали за соларне религије, тј. нису се
клањали сунцу као нека староиранска племена, нису прихватали дневно све-
тило као главно божанство. Они се такође нису клањали ватри, мада je пошто-
вање небеске ватре (муње) и земаљског огња (сакралне ватре и домаћег огњи-
шта) заузимало важно место у ньиховом погледу на свет и религијском пона-
шању. Гром и мун>а били су отелотворење небеске силе, која je изазивала ди-
вл>ење и страх, а у суштини ту je реч о једној појави с три испољене хипостазе
- грмљавином, севањем и ударом. У неким пољским, украјинским и белору-
ским дијалектима, пре свега у Пољесју, ове хипостазе се изражавају с три ре-
чи: "гром, маланка (блискавка), перун". У руском и у низу других језика олуј-
на непогода се исказује с две речи: "гром и муња". -> Перун у низу словенских
дијалеката означава снагу, удар који учине гром и муња. Taj удар, по народним
представама, остварује се каменим пројектилом - каменом, белемнитом, који
се назива громовна стрелица, перунова стрела и ел.
У неким словенским зонама, пре свега код Срба, прилично су се очувале
индоевропске представе о кишним -» облацима као о небеским стадима крупне
рогате стоке, о облацима као млечним кравама и о киши као небеском —> млеку,
које оплођава и храни земл.у. То се изражава у низу обреда и радњи, међу који-
ма се издвајају српске басме за терање градоносних облака. Тако, у Западно) Ср-
бији бајалица излази у двориште у сусрет облаку и виче: "Устук, биче!/ Не дај тво-
јим бијелим говедима!/ Наша су црна, вашу ће надјачати,/ Побиће ваша говеда!"
- XVII -
трија, св. Петке, св. Варваре, св. Власија, св. Теодора Тирона и др.), дана важних
црквених догађаја, поштовању постова. Међутим, та временска подлога и од-
ређени след сакралних (светих) радњи исказују се умногоме као спољашња ре-
глементација, која није укинула, него je, насупрот - укоренила, јасније органи-
зовала и уједначила с хришћанством (православним или католичким) пара-
лелну словенску народну, у својој суштини паганску, годишњу обредност. Етно-
графска наука ггуди мноштво факата о преласку невезаних, хронолошки окази-
оналних (који се обављају од случаја до случаја) у календарске, годишње обре-
де. Такав je нпр. обред скривања домаћина иза —» колача, намењен обезбеђи-
вању приноса у наступајућој години, доскора познат код Срба на Косову и Ме-
тохији, у Херцеговини, Црној Гори, у Западној Бугарској и у неточном Пољесју
(с. Кочишчи), који се код њих обављао на Бадње вече или на Божић, а уочи Но-
ве године (на "Щедрый вечер") - око Чернигова (Глуховски срез). Некада су тај
обред у поменутој Херцеговини, око града Требиња, Срби изводили одмах по-
сле прикупљања летине и вршидбе и нису се скривали иза колача, већ иза го-
миле жита; и хроничар Саксон Граматик сведочи да су балтички Словени у XII
веку празновали завршетак летње жетве печењем огромног меденог колача иза
кога се скривао пагански свештеник: запиткујући жител>е острва Рујана (Руге-
на) да ли га виде, свештеник je добијао одговор да га ипак мало виде. Ритуални
дијалог завршавао се исказивањем жел>е да се у следећој години домаћин (иза
великог колача) уопште не види од огромног приноса. Овај обред дошао je до
нас, углавном као календарски, а не као оказионални обред, тј. поводом завр-
шетка жетве. На другом стадијуму прелаза у календарски обред налази се об-
ред изазивања -> кише, који je код већине Словена практикован у време -> су-
ше, а код Руса je он календарски везан и обављан je после лутургије на Тројице;
за време молитве, било je уобичајено да се роне -> сузе на -> дрен или на киту
цвећа. Taj мали обред називан je "плаката над цвећем" и помињу га А. С. Пу-
шкин у Јевгенију Онегину и Јесењин у песми Тројичко /утро.
Већина календарских (и не само календарских) обреда код Словена про-
вокативног су карактера, тј. њихов je циљ обезбеђење обилие летине, припло-
да стоке, обиља земних дарова и ел. Затим, постоји не мали број обреда за-
штитног (апотропејског) карактера, који треба да штите од -> болести, ->
урока, освете нечисте силе и ел. У томе je њихова паганска суштина. Тако се на
—> шибање врбом дечака после литургије на Врбицу, праћено речима: "Вер-
ба бйе, не я бью!" ("Врба бије, не бијем ja!"), познато код Источних Словена
(Пољесје), гледало као на забаву или леп обичај, који оживл>ава пролећни пра-
зник пред Ускрс. Црквени календар je шибање деце врбом везао за неделэу уо-
чи Страсне седмице и тиме умногоме сачувао овај обред, који се завршава у
потпуности "паганским" речима: "Будь здоров, как вода! Будь богатый, как
земля, и расти, как верба!" ("Да си здрав као вода! Да си богат као земл>а, и да
растеш као врба!"). Обред je, вдо и празник, покретан (није везан за одређени
датум), али je обред шибаньа стоке врбовим прутем у циљу њеног приплода
везан за "ђурђевдан.
- XXII -
тећа вода). Вода се појављује као основни симбол и "стихија" у обреду празни-
ка -» Богојављење; сачувавши низ паганских црта и представа (одлазак нечи-
сте силе под воду, гатања и ел.), она се јавља као неодвојиви део јужнословен-
ског ђурђевданског обреда, чија je важна компонента лустративно -> купање,
и источнословенског ивањданског обреда, исто тако с купањем, бацањем вена-
ца у воду и паљењем ватри поред ње. Дан и ноћ уочи Ивана Купале (Ивањда-
на) на Руском Северу називају даном Аграфене Купаљнице. Поливање младих
водом код Западних Словена обавља се често на ускршње дане, док се код Ју-
жних Словена поливање трупе девојака, које су окићене зеленилом (-> "додо-
ле", "пеперуде"), практикује за време суше, с циљем изазивања кише. Обреди
поливања водом везани су за култ небеске и земне воде и за ритуално обезбе-
ђење плодности. Код старих Словена постојала je представа о непосредној по-
везаности подземних и небеских вода (облака), па се веровало да се киша мо-
гла изазвати и жртвовањем маковог семена, боршча, које би сипали у бунар и
ел. Код Словена се сачувао култ -> извора и бунара, међу којима се многи сма-
трају за лековите и свете.
За култ —> ватре биле су везане обредне ватре, које су пал>ене не само на
Божић и Ивањдан, него и на -» Покладе и Благовести, а код Источних Слове-
на - на -> Велики четвртак и, понекад, на Тјурђевдан и Илиндански петак.
Древни словенски обред, који се сачувао скоро до наших дана, било je вађење
"живе ватре" и њене употребе као средства против помора - заразних болести
и помора стоке. "Жива ватра" се добијала трењем сувог дрвета (обично липе,
ређе -» клеке) у посебном ритуалу, ћутке (уп. доношење "неме воде") и уз
обавезан услов гашења "старе" ватре у целом селу. Често je општесловенски
обред "вађења живе ватре", када би стадо рогате стоке било протеривано из-
међу две ватре, повезиван с протеривањем истих стада кроз, за ту прилику по-
себно ископан, земљани тунел, или кроз "земл>ану капију". На тај je начин лу-
стративно дејство ватре појачавано лустративним деловањем земл>е. У поједи-
ним случајевима (на Доњој Волги), стоку су протеривали, "топили" кроз теку-
ћу воду —> реку, поток, тј. користили су лустративну снагу воде. Тако, у ри-
туалу заштите стоке од помора, земл.а, ватра и вода испуњавају исте функци-
је. Али, упоредо с поменутим ритуалом постоји и други —>· оборавање, који
je могао заменити или појачати ритуал с добијањем "живе ватре". Да би за-
штитили село од сточне куге (рус. коровья смерть), заразне сточне болести, се-
ло су "оборавали" правећи —> круг око ньега, обављајући при томе низ допун-
ских ритуалних радњи. Оба обреда су општесловенска с читавим низом вари-
јаната и оба обреда су оказионална, пошто се обављају у случају помора стоке,
мада се "оборавање" могло спроводити и приликом других епидемија (-> чу-
ме, колере и ел.).
Међу полуоказионалним или полукалендарским обредима, тј. оним ко-
ји нису везани за одређени дан, већ за одређено време, треба поменути радњу
која обележава завршетак жетве и која се најчешће назива —> "брада" или
"Божја брада". Она je позната код скоро свих Словена и састоји се у томе да
- XXIV -
Н. И. Толсто]
Богови старих Словена
ског (око 1074/75), Хелмолдова Словенски хроника (око 1167/68), три биографи-
је Отона, епископа бамбершког (средина XII в.); скандинавски извори Дела Да-
наца Саксона Граматика (друга половина XII в.) и др.; дела ранохришћанске
епохе полемичког карактера (проповеди, разобличавања, поучна "слова" про-
тив паганства) и ел.: овде je неопходно убројити и неке старе текстове у којима
се помш-ьу богови (Слово о полку Игорову) итд. Kao секундарне изворе треба
размотрити дела која су се појавила знатно касније, када је паганство практич-
но већ било превазиђено, бар што се богова тиче, па су се аутори ослањали на
старије изворе или на своју фантазију, коју су понекад подупирали античким
паралелама: карактеристичан пример представљају Историја Пољске Јана
Длугоша (средина XV в.), Густински летопис, Херберштајн и сл. - све до првих
"научних" осврта В. Н. Татишчева и др. У вредновању писаних извора битно je
правити разлику између дела из времена паганства и оних која су написана у
хришћанској епохи, између описа датих "изнутра" (Повеет времених лет) и
оних "спол,а" (немачки, дански хроиичари, скандинавске саге, арапски геогра-
фи итд.), између текстова на језику дате словенске традиције и текстова на "ту-
ђим" језицима (грчком, арапском, латинском, немачком) и сл. Друга извор су
текстови народног стваралаштва (приповетке, песме, изреке, пословице, клетве,
проклињања и сл.); они чувају уникатне податке о појединим боговима и, чак,
сижее и мотиве везане за њих (белоруске бајке у којима се јавља Пјарун), а че-
сто и посебна помињања митолошких ликова, истоимених боговима (Дабог у
српској приповеци или Мокошка у словеначкој); на крају, фолклорни тексто-
ви се могу узимати за изворе и у случајевима када чувају стару схему, а у њој
имена божанстава замењују неким другим именима (обредне песме у којима
се јављају Иља, Јегориј, Јуриј, Јураја, Морена, Марена и сл.). Kao извор инфор-
мација о делатности, атрибутима и посебним цртама богова могу се сматрати
и сва народна веровапа, узета у најархаичнијем и најпостојанијем делу: имена
старих богова, по правилу, ту нису присутна, али се очувала почетна ситуаци-
ја, унутар које се развија радња. Посебна врста извора података о боговима је-
су археолошки налази; захваљујући њима, позната су многа светилишта, обред-
на места која се понекад с већом вероватноћом могу повезивати с одређеним
боговима (уп. ритуални комплекс на острву Риген и сл.), или су чак откриве-
ни прикази самих богова, укључујући Збручког идола. Посебан извор јесте -
језик, облик имена богова; погнавши од њега, може се открити исти почетни ло-
кус коме je припадао носилац датог имена, као и друге трансформације одго-
варајућег лика у сродним традицијама; значај овог извора, који отвара пут из
сфере језичке номинације у облает упоредно-историјске митологије, посебно
je велики у случају када je име бога једино што се зна о његовом носиоцу.
На основу свих тих извора заједно оцртава се уопштена слика паганских
представа о боговима. Просторно-временско омеђење ове слике представља
словенски свет на граници између првог и другог миленијума наше ере. У то
време хришћанство je службено већ било прихваћено у словенским земљама
(од IX до краја X в.), и стога су пагански богови били забрањени. Али, у већи-
- XXVII -
Томе се није супротстављало само присуство других богова, него и битна не-
потпуност саме идеје "физичког" првенства.
Богови паганске Русије најпотпуније су представљени у изворима веза-
ним за Владимирово формирање кијевског пантеона 980. године. "И нача
княжити Володимер в Киеве един, и постави кумиры на холму вне двора те-
ремнаго, Перуна древяна, а главу его сребрену, а ус злат, и Хорса Дажьбога, и
Стрибога, и Симарьгла, и Мокошь (и) жряху им наричюще я богы... и жряху
бесом..." ("И поче Владимир сам владати у Кијеву, и постави кумире на брду
ван дворишта куле, Перуна дрвеног, а глава му сребрна, а бркови златни, и
Хорса Дажбога, и Стрибога, и Симаргла, и Мокош (и) клањаху им се назива-
јући их боговима... и клањаху се бесовима..."). Издвојеност Перуна овде je не-
сумњива, али je битна информација на најнижем нивоу. Други извори дозво-
љавају да се реконструише веза Перуна с громом и муњом. Уп. перун "гром",
клетву "чтоб тебя Перун убил" ("да те Перун убије"), помињање Перуновог
оружја - "Перунов камен", "Перунова стрела", мотив двобоја с противником
у белоруској бајци, где Перун побеђује муњом и громом и ел. Перун je такође
везан за ватру и воду, за камен и храст, за врх и небо, за коња и кола (уп. лик
-> Илије пророка као настављача Перуна). Несумњива je веза Перуна с војнич-
ком функцијом; он je заштитник кнежевске војске, и она се "кляшася оружи-
ем своим и Перуном богом своим" ("клела у своје оружје и у Перуна, бога сво-
јег"). [...] Уп. -» Перун, -> Хоре, -> Дажбог, -> Стрибог, -» Симаргл, -> Мо-
кош, —> Сварог, —> Белее, Волос.
Други митолошки ликови источнословенске традиције, који се у по-
зним (секундарним) изворима спомињу као богови или бар неки истражива-
чи претпостављају да су поседовали "божанственост" (-> Јарило, Купала, ->
Морена, -> Лада, Дидо, -» Лељ, Полељ, Позвизд-Погвизд-Похвист, -> Тројан,
-> Род и др.), не могу се сматрати боговима у строгом смислу те речи: у неким
случајевима за то нема поузданих аргумената и одговарајућих доказа, у дру-
гим je таква претпоставка заснована на грешкама или фантазији.
Богови балтичких Словена представљени су потпуније од богова Влади-
мировог пантеона; њихови описи су подробнији и организовани су по другом
принципу. За разлику од синтетичке тенденције и њене максималне центра-
лизације у Кијеву (сви богови су били окушьени на једном месту), код балтич-
ких Словена je преовладавао принцип децентрализације, расподеле богова по
различитим култним центрима, који су се међусобно допуњавали у граница-
ма целокупне области коју су насељавала одређена племена. Том принципу
није сметало што су неки богови поштовани у неколико центара, као ни то
што су се, без обзира на односе међусобног допуњавања, испољиле одређене
тенденције хијерархизације: тако су Свентовит, Сварожич-Радгост и Триглав
уживали видлзиво виши статус у односу на друге богове. Целокупна облает
балтичких Словена између доњих токова Одре и Елбе, у зависности од лока-
лизације култних центара, делила се на два дела - западну и источну. Источна
je била богатија светилиштима и боговима који су у њима славл>ени, и јасније
-XXX-
В. Н. Топоров
Скраћенице
на која живи у језерима и која може про- људи су я. истерали из језера тако што су
гутати и коња и јахача. У Македонији наложили -> ватру поред великог -» ка-
(Кратово), описивана je као животиња у мена, и када се усијао турнули га у језеро.
виду —> гуштера, с танким телом, вели- Тада je я. излетела из воде и у виду црве-
ком главом као у лава, крупним сјајним ног пламена нестала иза гора. По преда-
очима, великим чељустима и зубима, a је- њу муслимана са Пештера, аждају, која je
зик joj je био ватрен. Имала je четири но- живела у језеру, сабљом je посекао Алија
ге, дугачак реп и крила. По веровању из 7)ерзелез. По другом предању, св. -> Сава
Босне (Високо), имала je на глави "као je окаменио я. која je живела у виру реке
сач", тј. оклоп, па je стога јунак није могао Студенице и хтела да прогута момка и де-
да убије ударцем буздована, већ само ако војку. По веровању подравских Хрвата, а.
joj одсече главу. У Бугарској (Родопи) я. су je живела у води, у шашу, у јамама пуним
описивали као —» змију с две главе, или воде, у -> бунару. По предању из Босне
као нешто велико што се може преобра- (Рама), я. која je живела у —> пећини, на-
ћати у разне облике. Код подравских Хр- пала je човека и прождрла му ногу. У на-
вата, я. je биће с више глава које прожди- родним приповеткама, јунак се бори с я.
ре људе, или je то дебела змијурина. На поред језера, сече joj уши или je убија.
Динари аждајкињу су описивали као зми- A. je непријатељ л>уди, животиња, она
ју дугачку шест-седам метара, тешку око жели да уништи сунце и —> месец, да за-
150 килограма, која прождире целе л>уде, твори воде. Она покушава да врати свет у
а иза ње остаје траг "као да се велико др- стање мрака и хаоса, угрожавајући човека
во вукло". По другој причи, да би отерали како на социјалном, тако и на космичком
я. из Маните драге, чобани су запалили плану. Код подравских Хрвата, пред Три
шуму и "аждаја у њој je тако дичала, да je краља, децу су плашили аждајом да би
лишће падало с дрвећа". постила, говорећи им да je то потребно
Код Срба и Бугара постоје веровања да би нарастао ланац којим je я. свезана; у
да я. настаје од змије после одређеног вре- противном, и. може да покида ланац и да
мена живота: кад змија наврши стотину прогута цео свет. Она угрожава град, тра-
година, добија крила и постаје а. (Високо жећи људске жртве, и њу убија св. ->
у Босни); ако змија напуни четрдесет го- Георгије (-> ламја). У једној епској песми
дина, а за то je време човек не види, она из Босне, троглави Арапин чува я. у по-
порасте и постане я. (Рожаје у Црној Го- друму и као храну joj даје своје заробље-
ри); од змије која има дванаест, четрдесет нике. Постоје и предања по којима я. чува
или сто година постане аждеро (Чеч у Ро- закопано благо.
допима). Пошто я. постаје од змије, у око- Противници я. су змај, царевић, св. —>
лини Жепе у Босни се веровало да —» сун- Илија, св. —> Георгије, св. —> Сава, Ми-
це застане да погледа како се човек бори лош Обилић, —> Краљевић Марко, ђа-
са змијом, јер се чуди да тако мали створ кон Стеван итд.
може да нападне и савлада тако велику Из тела мртве я. настале су поједине
силу као што je змија. Ово веровање има животиње - змије, гуштери, -» мишеви,
основу у есхатолошким предањима по мушице.
којима а. покушава да прождере сунце. Представе о аждаји код балканских
По једном предању, некад су постојала Словена су хибридне. Настале су повези-
три сунца, па je я. попила два, a треће су вањем народних веровања о хяли и ламји
спасле —> ласта и гуштерица. По другом, и књижевно-иконографских података о
я. покушава да прогута сунце које ујутру дракону (змају). Назив "аждаја", који су
излази из —> воде, али je св. —> Илија гро- допели Турци, у велико] мери je потиснуо
мом отера у воду. друге називе, везујући за себе старе садр-
У веровањима и приповеткама, као жаје. То се види из низа примера. Тако je
станиште я. помиње се дубока вода, најче- Вук Караџић у приповеци "Аждаја и ца-
шће језеро. По једној причи из Црне Горе, рев син", коју му je записао Грујо Механ-
АЛА -3- АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ
зрнце проса", а све унаоколо наједрава, тј. ля, код Срба) може да савлада -» нечиста
увећава се, добија на тежини. Овом на- сила, он може да нагази на траг, "да по-
родном етимологијом објашњавају се мери памећу" итд. Анђели су милостиви
многи народни обичаји, везани за магију или својеглави (мак., Т)евђелија). Апђела
плодности. Да би добро расло све шго je има онолико колико има људи и животи-
било посејано, да би хране било више, ку- [ьа (буг.). А. прати човека од рођења до —>
вали су и једи разна жита, частили ком- смрти: у самртном часу, я. стоји човеку
шије, а остатак давали кокошкама: пази- над главом, а смрт - поред ногу (мак.,
ли су да ту храну не дају -> туђинцима, Прилеп). А. узима човекову —» душу и во-
да им они не би однели родност. Сматра- ди je по местима на којима je он живео
но je да ће кућама, у којима je Андријев- (словен.); измамл>ује je из тела златном —>
дан обележен како треба, година бити јабуком (буг.).
срећна и берићетна. А. обилази заспале луде (бел. витеп.).
Често стоји крај —> прозора, па зато кроз
Лит: Myk. UAVB; ЖС 1994/3: 26-27; КОО 1973: прозор не ваља пљувати, просипати сме-
205-206, 266-267. 284-285; Чуб. ТЭСЭ 3: 258-262; ће и слично. Са а. су на землу могле сићи
Крач. БЗРС: 8-9; СЕЗб 1958/71: 259-260; Kur. PLS душе предака, на пример, я. их je доводио
2: 170; МФ 1979/23: 48-59; Арн. БНП: 20-21; на —> Богојављење, да би се и оне могле
Dwor. KSL: 26-27; ]L 1911/21/3: 152-153. крстити у Јордану (бел. витеп.).
Л. Н. Виноградова, С. М. Толсто! По слов, представама, одојче je анђео
Божји, Белоруси из околине Витепска га
АНТ)ЕО -у црквеној књижевној традици- називају анёлак; по украјинским предста-
ји, Божји изасланик који штити луде, по- вама, оно "балакае янголями", тј. разговара
средник између луди и неба. У народним са я., а када му зарасте теме, оно забора-
представама, анђели су лепи дугокоси вља све што je причало са я., и почиње да
младићи с великим крилима, у белим, разговара с људима. Дете које умре кр-
понекад позлаћеним одеждама, обично штено а да још није било одбијено од си-
са жезлом у руци. Најчешће су невидли- се, по белоруским представама из околи-
ви, али понекад могу, по веровањима Ср- не Витепска, на небу постаје я. који je, ме-
ба, да се претворе у -» лептира (анђелак - ђутим, нем и није у свему равноправен са
"лептир") или просјака, који долази за осталим я. (њему се, стога, не вала моли-
време ручка; по бугарским веровањима, ти итд.). Код Јуж. Словена (Полице у
ако je я. послан с Божјом вешћу, може се Далмацији) парастос за одојче називан je
појавити у облику —> јелена са златним радовање, јер je сматрано да родители тре-
роговима. ба да се радују пошто су добили свог за-
A. човеку стоји иза десног, а -> ђаво штитника на небу у виду малог я.
иза левог рамена: стога, по веровањима, и Руси (Владимирски крај) су веровали
треба плувати преко левог рамена, лега- да петао има "анђеоски чин" и да зато не-
ти на леви бок да спаваш - "да не би угу- чиста сила не може да му изађе пред очи;
шили ђавола" (буг. софиј.) Понекад сма- Срби из Косова Поља су говорили да je
трају да je иза десног рамена добри я., а Бог наредио петлу да пева на земли, а ан-
иза левог зли я. (мак. Охрид). А. и ђаво ђелима - на небу. Срби у Босни су сматра-
свакога човека боре се један против дру- ли да су голубови - бивши анђели, па за-
гог; я. штити човека од зла, ђаво га упућу- то нису убијали ни јели голубове. По буг.
је на зло. А. може да буде јак (буг. "силен легенди, -> кукавица je била я. који je, по-
e ангелъ му" - "јак му је анђео", кажу за што je згрешио, претворен у птицу. Воло-
доброг човека) или слаб (буг. "ангелъ му e ве у запрези Бугари су обично називали я.:
слаб" - "анђео му je слаб"); то се односи и "Не бей ангелите!" ("Не туци анђеле!"),
на животиње, на пример, коњ увек има "Не мъчи ангелите!" ("Не мучи анђеле!")
слабог я. (Хере у Банату). Човека са сла- По народним легендама, анђели су
бим я. (слабанђелом за разлику од јаканђе- слуге Божје, они чувају небеске капије на
АНТИПОНАШАЊЕ -7- АНТРОПОГОНИЈСКИ МИТОВИ
ске митове, такође су распрострањене ле- Мотив стварања прве жене - Еве - у
генде о стварању човека од глине, заснова- неким легендама наставља библијски
не на библијском мотиву о стварању Ада- мит: ребро за прављење узето je Адаму
ма "од праха земаљског". По бугарској "из самог срца", да би жена волела мужа
традицији, Бог je правио људе као -> грн- (рус.); пас je ишчупао ребро прачовеку, и
чар лонце; после ручка Бог je видео да му Бог од њега направио Еву, итд. У другим
посао иде споро, па je почео да их обли- варијантама Адам je створен с репом, па
кује на брзину, због чега су постали хро- му je Бог, да би раздвојио човека од живо-
ми, болесни, уображени, тврдоглави, итд. тиња, одсекао реп и од репа направио же-
Карактеристичан je мотив божанске пљу- ну; првобитно су мушкарац и жена били
вачке, која je коришћена за мешење гли- спојени, али je сатана откинуо жену, тако
не: од те пљувачке потиче мушка снага да je Адаму остао мушки уд, а Еви - ваги-
(семе); обратно, шьувачка сагане, који je на: од тада мушкарац и жена теже понов-
желео да оживи обликовано човеково те- ном сједињавању, и тако се рађају деца
ло, наноси му штету - болести (укр., рус.). (бел.).
У украјинској легенди, творац je искори- Други етиолошки мотив я. м. je поре-
стио прегршт преостале глине да човеку кло јабучице, "Адамове јабучице", од за-
дода полни уд - тако je створено грешно брањеног плода: поједена јабука у Еви
тело, иначе би човек остао у pajy. изазива страст према сатани, а у Адаму -
У дуалистичким варијантама я. ж., Бог према Еви; из сношаја са сатаном рађа се
обликује човека од глине, а сатана поку- Каин, са Адамом - Авељ. По другој вари-
шава да подражава Творца, али направи јанти, од сатане се рађа потомак са двана-
јарца или —> пса (-> вука) (укр.). У низу ест (седам) глава, од којих je само једна -
предања, упоредо с глином могло je бити људска, остале су животињске: сатана
коришћено и тесто: Бог je најпре облико- обећава Адаму да ће појести сувишне
вао човека од теста, али му je пас појео главе ако му он "додели" све земаљско
творевину; Бог je направио жену (Еву) од потомство (—» орач). Од Каина потиче
пшеничног теста, а мужика (сељака) - од грешно потомство, коме je Сатана пока-
глине, али je пас појео човека од хлеба зао како да сагради вавилонску кулу: Бог
(укр.). je помешао језике градитеља и они, по-
У неким апокрифима (бугарска и ста- што заборавише Бога, почеше да се кла-
ра руска "Легенда о креном дрвету") њају идолима (рус.).
Адам je приказан као —> див: Соломон до- Према западноукрајинској легенди,
спева у "коштану пепину", односно у после греха првих људи Бог je проклео
Адамову лобању, у коју се могло сместити Еву, заповедивши joj да се порађа у мука-
300 мушкараца. Мотиву првобитних љу- ма, а после смрти - да носи —> jaja: праро-
ди-дивова блиско je украјинско предање о дитељка je свакога дана морала да снесе
прародитељима, који су били тако јаки да онолико jaja колико би људи умрло на зе-
су, кад нагазе на -> камен, оставляли траг мли. Та jaja Бог сече попола и баца на зе-
на »ему (упореди трагове на камену - та- мл.у: из једне половине рађају се дечаци,
козване петроглифе у облику људске сто- из друге - девојчице; када порасту, онда
пе); после згрешења, напротив, камење се жене. Ако половина јајета падне у море
им се заривало у табан - отуда удубљење (или je поједе животиња, итд.), човек
у људском стопалу. остаје на земљи сам, без свога пара. Уп.
Пре него што су згрешили, први људи гиганти, —» Сатанаил.
су имали рожнату кожу (попут ноктију);
Адам je измолио Бога да својим потомци- Лит.: Вес. РОДС. XI. Вып. 5. Спб., 1889; Була-
ма остави део "вечне" коже на прстима, шев Г. О., Украинский народ в своих легендах и ре-
као подсећање на рајску бесмртност (рус.; лигиозных воззрениях и верованиях, Вып. I., Киев,
у буг. варијанти Адам и Ева су првобитно 1909; Толстая С. М., О нескольких ветхоза-
били покривени —» длаком). ветных мотивах в славянской народной тради-
АСИЛКИ -9- АТИЛА
цииЦОт Бытия к Исходу, Москва, 1998: 21-37 на срамоту старијима и на пролает род-
(там. лит; ЖС 1999/2: 2-5. ног места. По хрватском предању из
В. ). Петрухин Истре, пророк je рекао краљу да ће иего-
ва кћи родити незаконито дете. По слове-
АСИЛКИ ^ Кости начкој варијанти из Резије, краљ je имао
три кћери којима лоше судбине прорек-
АТИЛА -у народним предањима псогла- ну Циганка, или пророк. Постоји и вари-
ви краљ, рођен из неприродне везе кра- јанта из Словеније, према којој je краљ
љеве кћери са —> псом, касније предвод- имао лепу кћер у коју се сам заљубио и
ник војске која je убијала људе и рушила није дозвољавао да je други мушкарци ви-
градове и цркве. Предања о А. записана де.
су код Словенаца од Истре до Корушке, По варијанти из Истре, краљева кћи
код Италијана и Хрвата у Истри, а неки je одмах по рођењу дете-пасоглавца баци-
приповедни мотиви везани за овај лик ла у јаму (шкују) и оно je тамо за седам го-
посведочени су и шире од овог простора дина тако порасло и толико ојачало да je
у неким деловима Хрватског Приморја, могло да руши све пред собом. Такође,
Лике, Далматинске Загоре, све до Босан- заједничко свим предањима јесте руши-
ске Крајине. Име псоглавог краља може лаштво Α.: са својом војском, он je рушио
бити и Ату λα (Босанска крајина, Резија), и палио градове. Зато су га у Истри нази-
Песјан, Пес Марко, Псоглав (Словенија). вали Атила палиграде. По словеначком
Предања о А. мешала су се са широко предању из Корушке, А., кога овде нази-
распрострањеним предањима, познатим вају Песјан, када je порастао, пошао je на
код многих народа, о тзв. -> псогдавцима југ, прешао je седам вода и седам гора и
или пасоглавцима. дошао на Гнило море у државу где су жи-
У неким предањима из Истре, А. се вела њему слична бића, која су се назива-
описује као једнооки -» див, или пак као да Песлщнари. Он je постао њихов владар,
чудовиште које je имало једно око на че- скупио je велику војску и с нюм дошао и
лу, једно на лицу, а уста на боку. Пре него разрушио свој родни град.
што проговори, он два или три пута зала- Смрт А. описивана je различито. У
је. По варијанти из Лике, заснованој на Истри се наводи да га je убио дечак праћ-
мотиву бријања или шишања кра/ьа с ко- ком или —> пастир, ударивши га пали-
зјим ушима, А. се описује као краљ с па- цом по глави, или да je "умра од весели-
сјом главом, људским трупом и козјим не" пошто се као стодвадесетогодишњак
ногама. оженио девојком од двадесет година. У
Варијанте предања о А. своде се на сде- хрватском Подгорју се приповедало да
деће елементе: прорицаьье да ће краљева псоглава нико није могао савладати, jep je
кћи постати блудница или да ће родити он био "краљ вражје пасмине", све док
незаконито дете; покушај краља да осује- није дошао бискуп и изашао пред његову
ти проречену судбину затварааем кћери војску с часним -» крстом у руци. Он je
у посебну зграду; на захтев кћери, доводе бацио проклетство на вражју војску, вра-
joj псића и она касније зачиње с њим; ра- гови су се разбежали и њихов краљ je био
ђа се чудовиште кога називају А. пли дру- убијен. Тада je бискуп ископао дубоку ja-
гим именима; А. ојача и испољава руши- му и озидао je дебелим зидом, па je ту ба-
лачке особине; А. настрада (умире). цио тело псоглава, као и његово велико
По словеначком предању из Корушке, богатство, jep je оно било проклето и ни-
некада су живели Ајди, којима je владао ко га није смео присвојити. Изнад je ста-
моћни краљ. Када je у старости добио вио часни крст да пасоглав не би опет иза-
кћер, дошла je —> суђеница (жарк жена); шао на овај свет. По предању из Словени-
увређена што није дочекана на одговара- je, A. je умро изненада. Његово тело су вој-
јући начин, одредила je девојчици судби- ници ставили у златан ковчег, a овај у сре-
ну да постане највећа блудница на свету, брни а затим у гвоздени и закопали га из-
АТИЛА -10- АТИЛА
међу три -> храста у Шутјовем гају. По- цар стамболијски, чувши прорицање да
што je А. био велики грешник, ььегова ду- ће његова кћи, Златима Фатима бити об-
ша нема мира после смрти. На његовом љубљена, затвара je у високи чардак "на
гробу сваке ноћи горе две беле свеће, а -> девет тавана". Са истока долети соко у ку-
ђаво (худич) на белом чаршаву суши но- лу, збаци перје и, претворивши се у мом-
вац, који А. пресипа у собу испод свог ка, обљуби девојку. По предању које je Вук
гроба. Преко дана А. се људима приказу- записао, цар затвара кћер у стаклени
је као депо обучени ловац у зеленом оде- двор, у узалудном покушају да je спасе
ду, с црном —> капом на глави. прорекнуте смрти од уједа ->· змије.
Рођење А. приказано je као казна кра- На формираьье представе о А. утица-
љу који je покушао да промени судбину ла су историјска предања несловенских
проречену његовој кћери, или пак као ка- народа о продору Хуна и њиховом руши-
зна за његову саможивост, јер се сам заљу- лачком походу, која су повезивана с мно-
био у своју кћер и није je хтео удати, што го старијим мотивима о неумитности суд-
je такође био начин ометања њене судби- бине, о дивовима, псоглавцима и уопште
не. Мотив о краљу који покушана да про- о чудовиштима у виду получовека-полу-
мени изречену судбину свом детету, тако животиње.
што га затвара у камену кулу, као и удово-
л>авање кћерином захтеву да добије пса Лит.: Bošković-Stulli, M., Istarske narodne priče,
који игра кључну улогу у његовој судбини, Zagreb, 1959: 126-128, 130, 192-193; Bošković-
познат je још у старом Египту, a такође и Stulli, M., Narodna predaja o vladarevoj tajni,
у фолклору многих савремених народа Zagreb, 1967: 230, 264-265; Tjop. ВДБ: 253; Kel.
Европе (—> суђеница). Мотив затварања BPSL 1997: 265, 269-270; Matičetov M., Attila fra
кћерке у кулу да би се осујетила њена зла Italiani, Croati e Slaveni, Će fastu, 1948/5-6, 1949/1-
судбина, познат je и у хрватском и срп- 6: 116-121; Šmitek Z., Kristalna gora, Mitološko
ском фолклору. У епској песми из Хрват- izročilo Slovencev, Ljubljana, 1998: 158-176.
ске "Соко младожења" (HNP 1: 530-531), /b. Рааенковић
БАБА ЈАГА - у словенској митологији свет). У исто време, атрибути Б. /., као
шумска баба-чаробница, —> вештица. што су лопата, којом она баца децу у
Према приповеткама Ист. и Зап. Слове- пећ, у складу су с тумачењем бајке које у
на, Б. ]. живи у шуми у "кућици на ко- њој види паганску свештеницу из обреда
кошјим ногама", једе људе; ограда око иницијације. Ликови слични Б. /. позна-
њене кућице je од људских —> костију, на ти су у германској (Фрау Холе у немачким
огради су лобање, уместо резе - /ьудска бајакама), грчкој (Калипсо) и другим ми-
нога, уместо затварача - рука, уместо тологијама.
браве - уста са оштрим зубима. Б. Ј. се
труди да у -> пећи испече ухваћену децу. Лит.: БСИ 1985; Потеб. МЗОП 3; Пропп. ИКВС.
Она je противник јунаку бајке: долетев- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
ши у колибу и нашавши ту јунака изре-
же му каиш с леђа и ел. У неким je при- БАБА МАРТА - персонификација месе-
поветкама Б. ]. (Јага Јагишна, словен. Eži- ца марта или његових хладних дана; глав-
ЪаЪа) мајка —> змијама, које су противни- ни лик предања о тврдоглавој баби која je
пре времена истерала стадо на пашу. Пр-
ки ВйВ« l«TS «WKOJAOAS ХГСГЖ* H« ви дан или први дани марта код балкан-
шчмм мимхм пмктомккд
ских Словена се везују за долазак зле, сва-
дљиве бабе - Б. М. (уп. називе месеца
марта: мак. баба Марта, буг. лота марта).
У народним представама Б. M. je се-
стра фебруара (Сечка), a појављује се у об-
лику бабе променлзивог карактера. Н>ен
нестални карактер одражава се на време:
топли дани смењују се с хладним, па се за-
то хладни или промешьиви дани са сне-
гом у марту и називају: срп. баба-марта,
бабини дани, мак. бабини дани, буг. родоп.
бабънъти дени. Понекад, по прва три дана
"Баба }ага се туче с крокодилом..." марта (буг., мак. трите баби) гатају о вре-
мену три пролећна месеца или о времену
це јунаку. Осим Б. /. као агресивног лика у —» пролеће, лето и јесен. Да се Б. М. не
и грабљивице, у приповеткама je она би наљутила, у Бугарској и источној Ср-
приказана и као дародавац и од помоћи бији (околина Пирота) домаћице окаче
јунаку. Б. }. има једну ногу коштану, она на плот или —» дрво платно, —> noj ас, ке-
je слепа (или je боле очи), она je баба с цел>у црвене —> боје: сматра се да Б. М.
огромним грудима. Веза с дивљим живо- треба да се сретне с нечим црвеним, јер
твдьама и шумом упућује на то да би се ће то побољшати њено расположение -
н>ен лик могао извести из древног лика "Б. М. се смеје и греје сунце", "Б. М. се ра-
домаћице звери и света мртвих (—> онај дује и не пушта снег и мећаву". Код Буга-
БАБА ТОДОРИЦА -12- БАБИЦЕ
ра се првог дана марта старе жене труде БАБИЦЕ - митолошка бића која доносе
да не излазе из -> куће, пошто тог дана Б. -» болеет породили и детету и угрожава-
М. са задовољством среће само девојке и ју им живот у времену од 40 дана после
младе жене. порођаја. Јавлају се у веровањима и ба-
Сходно предању распрострагъеном смама у источној и јужној Србији, Помо-
код балканских Словена, нека баба (често рављу, на Косову, у Бугарској и у Македо-
се на овај лик преноси и име Баба Марта), нији. У селима око Лесковца називају се
не дочекавши пролеће, упућује се са сто- банке, у околини Врања - бабиле, у околи-
ком на пашу (бачију). У путу, она увреди ни Бољевца и Алексинца - оне.
одлазећи месец, нпр. срп.: "Серем сечка Не постоје јасне представе о изгледу б.
на брадечка..." (Бољевац); мак. "Трш, ја- У хомољском крају описивали су их као
ре, в планина! Серем се Сечку на бради- жене дуге косе у црнини, које се не могу
на" (Т)евђелија); "Циц, козица, на плани- видети, и које -> ноћу нападају породилу
на, прдни Марту на брадина" (Струга), и новорођенче. У басми из околине Кња-
итд. Расрђени месец (фебруар, март или жевца б. су приказане као колона демона
април) узима у зајам неколико дана од у лудском облику, која уништава све на
следећег или претходног месеца (одатле шта наиђе: "Пошле девет бабе,/ девет де-
код балканских Словена називи првих и де,/(девет жене),/ девет деца,/ девет девој-
последњих дана марта: срп. зајемци, заем- ке,/ девет младеневесте./ Куде пројдогпе/
ци "1-3., 1-9. и 10-12. март"; мак. заимени воду препише,/ гору посушите,/ камен
дни "1-3. март", щамници "1-9. марта"; разбише/..."; у басми из истог краја обра-
буг. заемляци "1-3. март", заемните дни ћали су им се изразима: "Бабице карака-
"29-31. март" и ел.) и свети се баби за учи- тице/ полуноћке, белод'нке", док су у ба-
њену увреду: наилази мећава, завладава сми из околине Сврљига назване "суве ве-
хладноћа, баба се, заједно са својим —> ко- тровите намерске бабице/ што ватају и
зама (овцама, јагањцима), смрзава, пре- старо и младо,/ и мушко и женско/..."
твара се у —> камен. Код Срба се хладни По веровању, б. проузрокују стезање
дани крајем марта такође називају баби- (кочење) вилица или врата детета, а код
ни козлићи, бабини јарци. У низу бугар- породиле -> грозницу. Понекад од б. де-
ских варијаната овог предања баба се ра- те може и да пожути. Тада се у Скопској
дује пролећу, сматрајући да ће joj Б. М., Црној гори говорило: 'Ту стегнуле бап-
пошто je и она баба, донети лепо време, ке!"
али се ова наљути и на ι-ьу шаље —> ветар Мере заштите од бабица биле су дво-
и снег, све смрзава, преобраћа у камен, из јаке. Једне су биле усмерене на то да им
кога тече "млеко" или лековита —> вода. онемогуће приступ породили и детету, а
Познати су и многобројни топоними, KO- друге, уколико су их већ напале, да их
JU указују на везу с предањем (нпр. у ист. одатле отерају.
Србији Бабина глава и ел.), при чему се, У превентивним мерама истицани су
према веровању, у каменој композицији обележја људског простора и све оно што
распознају баба, овце, козе, —> пси, магар- je неповолно за боравак -» нечисте силе.
ци, -> коньи, трагови копита, посуда за -> Из тих разлога соба породиље ноћу je
млеко итд. О —> извору у таквом месту увек била осветлена, поред ње је увек био
говоре да се "баба упишала", "осрамоти- неко од луди (обележје -> гласа), непре-
ла" (околина Пирота). стано je подстицана —> ватра, ставлане су
билке с оштрим мирисом, као и бодли-
Лит. Кабакова Г. И., Структура и география ле- кави и оштри предмети од —> гвожђа
генды о мартовской старухе, СГФ 1992: 209-222; итд. Понекад je, унутар затвореног про-
БМ: 17-18; Кит. МНПО: 85-86. стора, правлена још једна граница која je
А. А. Плотникова требало да онемогући нечисту силу да
продре до породиле и њеног детета. У
БАБА ТОДОРИЦА -> Тодорци околини Болевца и Алексинца око поро-
БАБИЦЕ -13- БАБИЦЕ
диле су посипане божићне трице, или су ред -» дрвета у туђи атар: у стаблу свр-
н>ен кревет опасивали конопцем (—> ко- длом треба да начине рупу у висини дете-
нотьа). У Тимочкој крајини (Заглавак) та и у ту рупу ставе направлену свећу. Ку-
породили би око врата ставлали нанизан ћи се требало враћати без освртања. У
-» бели лук на црвеном концу, а на уку- околини Болевца би породилу, за коју су
цаном ексеру на таваници изнад главе де- сматрали да су je напале б., купали (-> ку-
тета би окачили -» вретено с пређом, на пање) рано ујутро поред подупирача
чијем je доњем крају била убодена глави- плота ("потпрње"). За ту прилику доно-
ца белог лука. Ниску белог лука, на коју сили би из девет башта по три жута вели-
су још били нанизани и једна старинска ка цвета и мало траве која je расла око
сребрна пара, луштура белог пужа и не- њих, такође су из девет башта доносили и
колико праменова беле опране вуне, но- стручкове селена, —> босиљка и —> здрав-
сила je око врата и породила у Хомолу. ца. Све то би ставлали у котао напуњен
Она je на десној страни главе имала и пра- водом, у коју би убацили и "сечиво" (—»
мен црвено обојене вуне, а са исте стране нож., —» секира), а затим котао покрива-
главе повукла би један прамен —> косе и ли —> кошуљом породиле. У околини
држала га у устима. У Скопској котлини Алексинца, Сврлига у Скопској котлини
(Горњани), поред новорођенчета, као за- итд., породилу болесну од б. кадили су
штиту од б., стављали су -> гребене, срп, димом запаленог —» катрана, понегде и
нити и катраницу (-> катран). У околини старог опанка, рога итд.
Сврлига на лицу детета, после порођаја, У Бугарској, а делом и у околини Пи-
чивитом би обележавали крстиће (на че- рота жене које рађају обележавале су ба-
лу, бради и на оба образа). У неточно) Ср- бинден (дан после зимског ев Јована), који
бији, да 6. не би нападале породиљу, она je био посвећен и заштити од б.
одмах по порођају умеси својом плувач- Код Куча у Црној Гори назив "баби-
ком колачић, који поједе. Поред тога, по- це" односио се и на посебну врсту хлеп-
родила током 40 дана не би напуштала —> чића у виду крста, који су мешени и деле-
кућу, поготову не ноћу. На Косову, она ни деци и сиротињи на Задушну неделу
увече није смела пролазити испод кућне (пред Ускршњи пост). Оставлали су их и
стрехе. Дететове пелене су скуплане и на -> гробовима скоро умрлих сродника.
уношене у кућу пре мрака. Порекло 6. није доволно јасно. Може
Ако се мислило да су б. напале дете и се претпоставити да потичу од жена које
породилу, примењивана су —> бајања и су умрде у току трудноће иди на порођа-
други поступци магијског лечења. У ба- ју (-> некрштенци), од прерано умрлих
смама, 6. терају или их преклињу да оду у луди ("нечистих покојника"), или од дру-
далеки и пусти простор, или у —> воду, и гих демонских покојника. Код подрав-
да више не муче болесника. Из примера ских Хрвата у Мађарској веровало се да
басми се види да б. могу бити и мушке и умрле жене посећују своју малу децу и да
женске. Од магијских радњи најчешће су их она могу видети као тепу (—> сенку).
примењивани —> провдачење, —» купа- У околини Тјевђелије веровало се да
me и —> кађење. Дете би провлачили ис- породилу притиска и дави сенка. Она се
под дршке котла, кроз еучји зев (—> вук), око поноћи бешумно ушуња у кућу, у об-
кроз обруч направлен од -> верига, итд. дичју -» мачке, кокошке или неке друге
Тиме je стварана лажна слика да je дете животиње. Породили одузима свеет и
прешло у -> онај свет (-» провдачење). глас и она осећа како је нешто притиска и
Исту сврху имао je и поступак мерења де- дави, али не може да се пробуди. Тада je не
тета црвеним вуненим концем, који су треба звати по —> имену, већ je ћутећи др-
примењивади у околини Лесковца. По- мусати док не дође свести. Да би се поро-
што би измерили дете, конац би утопили дила ослободила овог демона, требало ју
у —» восак и направили свећу. Ујутру, пре je ставити да потрбушке дегае на под да би
сунца, родители треба да однесу дете по- на н>у нагазио дресирани —> медвед (меч-
БАБУГЕРИ -14- БАДЊАК
ка), кога су за ту прилику доводили у кућу, шког (бадњак) и женског (бадњачица), или
или je у -» суботу пре изласка сунца кади- још и "дечјег" б. (бадњачић). Понекад су
ти мечкином длаком. два главна стабла бадпак и бадпачица мо-
Веровања о б. имају сличнос^и с пред- рали бити од различите врете дрвета -
ставама о -> ноћницама, које изазивају мушког (нпр. цер или храст) и женског
несаницу код деце, а у неким сегментима (граница) (Ресава). Код Црногораца из
су налик -> суђеницама и -> хадама. Мо- племена Кучи за Нову годину (Женски Бо-
гу се изједначавати с -» вештицама, -> жий) секу онолико дрвета (бадњарица) ко-
(само)вилама, јудама. Због сличних лико има жена у кући.
фупкција мешају их с -» некрштенцима
(нави, сеирци, мацарули итд.), који такође
нападају породиљу и њено дете у првих
40 дана по порођају, али они потичу од
умрле некрштене деце. Б. имају неке
сличности и с -» грозницама (рус. лихо-
радки).
њене разним -> житом, прекрупом и во воће, ритуално јело - печеницу, новац,
хлепчићем. Пошто одабере -> дрво за б., мараму итд. У Поповом По/ьу, читава по-
он га засипа житом и прекрупом, прела- родица се провлачила испод запаљеног б.,
ма хлепчић о стабло и каже: "Добро ју- који би домаћин или -> полажајник ди-
тро, бадњаче, и честит ти Божић!" Поло- зао над огњиштем. Полажајник je поме-
вину хлепчића поједе он сам, а другу рао запал>ени б. на огњишту "да би крену-
остав/ьа на пању посеченог дрвета. У Ле- ли послови и благостање у кући и дома-
сковачкој Морави по б. се свечано одлази- ћинству", граном од б. џарао je полажај-
ло на колима у које су упрегнути волови, ник ватру на огњишту, изазивао варнице
закићеним цвећем, а у неким селима те из б. и говорио благослове: "Колико вар-
области одлазак у шуму по б. обавља се у ница, толико телади, јагњади, прасића..."
тајности. При томе je било могућно укра- Трепутак у коме би б. прегорео на сре-
сти б., односно, сећи га у туђој шуми. дини и разломио се на два дела, сматран
Приликом сечен>а б. домаћин je безуслов- je сакралним. Домаћин или деца су га
но морао ћутати, и одсећи га једним свечано ишчекивали крај огњишта; ономе
ударцем секире или из три (али никако ко би први видео да je прегорео б. следи-
два) замаха! На Косову Пољу у кућу не ла je награда.
уносе б. који је одсечен с два ударца; тако- Угарак и пепео од изгорелог б. кори-
ђе не узимају б. који je пукао до врха. шћени су за разне магијске и исцелител.-
Сакрални знача) има први ивер; он ске цшьеве: од угарка су правили кочиће
треба да буде подебљи, и на —> Божић га и побадали их у киви, од њега су прави-
носе до пчелињих кошница, у млекар, у ли клин за рало, да би заштитили летину
кокошињац, чувају га за лечење л3уди и од —> града, или —> крстове, које су одно-
стоке. У центр. Србији, б. не узимају го- сили у шталу, у виноград и ел.; угарак су
лом руком "да идућа година не буде го- носили у пчелињак, оставляли га у воћ-
ла", него само руком у рукавици и тако га њаку, затрпавали у амбару итд.
односе кући. Пре уношења у кућу, б. Пепелом од б. посипали су усеве, ко·
обично остављају у дворишту, најчешће рење воћака, трл.али њиме стоку, заме·
под стрехом крај -> врата. У Ћустендил- шавали га у храну кокошкама, пили с во-
ском крају најпре одсеку велику грану с б., дом због главобоље, итд.
па je унесу у кућу, уз речи: "Стигао нам je
Божић, који нам доноси берићет: јагњад, Лит.: Топоров В. Н.//Этимология, 1974, Мо
козлиће, богату раж, белицу пшеницу..." сква, 1976; СМР; Нед. ГОС; БМ; Арн. БМП; Бак
Обично б. у кућу уноси домаћин. У БПО; Георг. БНМ; Кит. МНП.
Србији, б. често завијају у -> кошуљу (но- Н. И. Толсто
ву, мушку, женску), платно или га повија-
ју као бебу. У неточно) Србији, у Алекси- БАДЊЕ ВЕЧЕ - уочи Божића, када α
начком Поморављу, домаћин улазећи у обављају основне припреме за велики го
—> кућу диже б. увис и изговара: "Оволи- дишњи празник; посебним апотропеј
ка конопља и оволика жита била ове годи- ским и продуктивним ритуалима обеле
не!" Затим домаћица засипа б. житом, жава се Бадње вече (хрв. кајк. vilija Božja
орасима и парама, да би амбари били пу- пољ. wilija, wigilija, пољес. кољада, словач
ни жита, a кућа - новца. Б. обично уносе у stedry večer, kračun), којим фактички почи
кућу тако да прво уђе дебљи крај, а на ог- ње Божић: тада се збивају чуда у приро
њиште га полажу тако да тај крај буде ди, "отвара" се загробни свет, долазе пре
окренут на -> исток. При томе домаћин ци итд.
понекад целива б. и клања му се. Често б. Код Јужних Словена на Б. β. обављаш
мажу медом, сланином или у отвор, који су ритуали везани за припрему —> дрвет;
су на њему провртели, сипају —> вино, —» за паљење на кућном -> опьишту (—
мед, масло, засипају га житом, на ььему Бадњак), мешење и печење обредног —
ломе божићни -> колач, стављају на б. су- хлеба (који нарочито симболизује св>
БАДЊЕ ВЕЧЕ -16- БАДЊИ ДАН
сфере газдинства), поделу заклане и сре- ена пита (зељаница) и др. Бугари и Срби
ђене божићне животиње, постављање ве- зап. Србије пре вечере најпре каде трпезу,
черње трпезе. -> кућу, затим грађевине у дворишту, да
Вечерња трпеза заузима централно би отерали "зле силе". Код Срба je било
место у обреду Б. β. код свих Словена. За уобичајено да се вечера почне специјално
њено приређивање у кућу je уношена сла- испеченим хлебовима, који су предста-
ма, што симболише почетак Божића. У вљали различите сфере привредног живо-
српским селима домаћин уноси сламу у та породице (закона, закончили), при чему
рукавицама, понекад без —» капе, уз речи би домаћин остављао на страну прво пар-
поздрава и добрих жеља, a че/ъад га доче- че од сваког хлеба, а затим их давао стоци,
кује стојећи. У Хрватској и северним обла- да би стока била здрава. Понекад je за вре-
стима Србије, ту сламу газе ногама, подра- ме те вечере прав/ьеп основни божићни
жавајући гласове живине. У разним ју- хлеб (-> чесница). Код свих Словена по-
жнословенским областима домаћин, до- знате су забране, везане за веровање да ве-
маћица или дете седну на сламу и чврсто чери присуствују невидљиве душе покој-
je држе да би "кокоши добро седеле на ja- ника: не служе се —> ножем, не дижу —>
јима и изводиле пилиће". У сламу, про- кашику када падне са стола, не устају иза
стрвену по поду, бацају суво воће, -> ора- стола док се вечера не заврши; Западни
хе и слаткише, које узимају деца, подра- Словени остављају слободно место за со-
жавајући оглашавање стоке и живине. На фром "за -> госта", "за душу" постављају
слами je било уобичајено ваљање и спава- прибор вишка, отварају -> прозоре и ->
ње током божићне ноћи, итд. (јуж. слов., врата, пале свећу "за мртве". Јужни Сло-
укр.-бел., закарпат.). Вечера се сервира на вени вечерају уз свећу, гатајући о животу
поду, на слами (преко сламе се поставља, и смрти по -> сенкама свеће на зиду;
на пример, врећа од козје длаке) или на остатке хлеба стављају високо, да би класје
столу, на коме je такође испод столњака било високо; за време вечере бацају орахе
прострта слама. У том се случају током ве- по —> ћошковима куће, а на крају вечере
чере испод столњака извлаче сламке и га- гатају по њиховим језграма; Западни и Ис-
та се о дужини лана у наредној години. точни Словени бацају ка таваници кувану
У различитим словенским областима пшеницу (кољиво, прекрупу) или класје и
под сто стављају пољопривредне алатке гатају о летини идуће године (-> гатање).
(најчешће - раоник с плуга, a такође ја- Остаци хране, као по правилу, нису
рам, бич, -> секиру и ел.), ланцима везују уклањани читаве ноћи: веровало се да he
ногаре -> стола да би "везали" чељуст -> доћи да се окрепе умрли рођаци, —> душе
вуку и сачували стадо од њега. Бугари, предака, код Македонаца - "дедо Боже".
осим раоника, поред трпезе ставл>ају ка- Код свих Словена, за Б. в. позната су риту-
иш, рукавицу са —> житом, врећу новца, ална позивста на вечеру дивљих животи-
сито са житом, јабукама, орасима и ср- на, Мраза, —> Германа, -» ветра и других
пом. У католичким традицијама се сма- реалних или измишљених ликова (—> Не-
трало да уочи Божића сви претпразнич- крштени дани, —> Божић, —> Богојавље-
ки послови морају бити завршени до су- ње, —> Коледари, —> Маскирање).
тона; знак за почетак вечере била je прва Л. Н. Виноградова, А. А. Плотникова
-> звезда која засија на небу. Код Пољака,
чим се појави прва звезда, домаћин изађе БАДЊИ ДАН -» Бадње вече
на доксат и викне "Звезда je на небу!", по-
зивајући тако чељад на празничну вечеру БАЗИЛИШКО -> Змај
(Kolb. DW 10: 58).
Софру чине поена —> јела, укључујући БАЈАЛИЦА -> Бајања
и задупгна: обавезно се једу пасуљ или —>
грашак, колзиво, —> мед, a такође —> риба, БАЈАЊА - облик магијског понашања
купус, код Јужних Словена - суво воће, по- чији je циљ остварење неке промене у же-
БАЈАЊА -17- БАЈАЊА
/ьеном правцу. Заснива се на представи сника. Бајалица има обавезу да чува тајну
да су изазивачи -> болести и других не- б. и да увек тачно изговара његов вербал-
даћа код људи и стоке -> нечиста сила ни део, басму, па и онда када не разуме
или поједини људи с демонским особина- речи које говори. Басма je схваћена као
ма. Б. се баве само појединци, најчешће "инструмент" посебне врете, који из пра-
старије жене, које код Срба називају бя/я- давног времена носи чудотворну снагу, и
лице, код Хрвата у Херцеговини - моле и чији је задатак да врати нарушени поре-
молибоге, у Котарима у Далмацији - види- дак. Она то најчешће чини на симболи-
гоје, у Македонији су то басмарици, бщали- чан начин, грађењем неког паралелног
ци, бщалки, у Бугарској - бајачки, басмар- модела, којим се постојеће стање, уз одре-
ки, у Словенији заговарјалки, код Руса заго- ђену магијску процедуру, преводи у дру-
воршчици итд. Они које могу нанети ште- го - жељено стање. По намеки, басме се
ту бајањем код Срба се називају врачарице, могу поделити на медицинске, привред-
вражалще, чипарице, код Црногораца - не и басме за друштвени живот. По струк-
мађионице, чаровнице, код Хрвата - цопр- тури, могу имати облик устаљених фраза,
нице, код Руса - колдуње ( рус. колдун, кол- молитава, заклињања или развијену си-
дунья). Знање б. се преноси у оквиру по- жејну схему. По правилу, за сваку прили-
родице, од старијих млађима и, по пра- ку постоји посебна басма, али има и слу-
вилу, млада бајалица почиње са бајањем чајева да бајалице исти текст прилагођа-
тек када стара престане. Постоје уста/ьени вају различитим наменама, или га импр-
начини преношења бајања (у неким слу- овизују. Приликом б. бајалица употре-
чајевима б. се преносе на будућу бајалицу бљава неке предмете који имају магијску
пре њене полне зрелости; у Бугарској je функцију. Они могу бити део поруке ис-
стара бајалица младој шьувала у уста казане на другом, невербалном коду, или
пак илустрација намере бајалице (обично
изражене у облику претње). У прву трупу
спадају предмети као што су: —> со, —> ja-
je, брашно, предмети везани за —> ватру,
"мртвачки предмети", делови одређених
животиња и биљака итд. Другој групп
припадају оштри предмети (-> нож, ->
секира, -> вретено, три), предмети са за-
пахом (-» бели лук, тамјан), предмети за
чишћење (-> метла). Саставни део б. јесте
и посебно понашање његових учесника,
које често има характер -> наопаког по-
нашан>а (—> ћутан>е, свлачење, пљување,
Бајалица са Бихора лечи болесно дете "мерењем" псовање). Магијску функцију у б. има —>
провлачење, мерење итд. Бајања су оба-
итд.). По казивању неких бајалица, оне су вљана у одређено -> време и на одређе-
почеле да бају по наређењу —> Богороди- ном месту. Нека б. извођена су у време
це, св. Петке, —> вила итд., које су их посе- пуног а нека у време младог -> месеца.
ћивале у -> сну или током дуготрајне -> Такође, од значаја за б. био je избор дана у
болести, откривајући им начине бајања. —> недељи (често су б. извођена уочи —>
У појединим крајевима (неточна Србија, среде, —> петка и —> недеље), као и доба
Банат, западна Херцеговина) бајалица je у дана (бирано je "гранично" време - јутро
тренутку бајања падала у стање зевања, пре изласка сунца и вече по његовом за-
поспаности или се тресла, губила свеет: ласку, а разна чарања су извођена у ->
по народном схватању, њена -> душа се глуво доба ноћи). За б. се бирају и посеб-
борила с демоном болести или посећива- но означена места која имају ритуалну
ла виле, молећи их за оздрављење боле- вредност. Она представљају границу из-
БАЈАЊА -18- БАКАЛАР
међу свог и туђег простора, почев од -> Лит.: БМ: 19-21; Ел.СЗК; Ефим.СМЗ; Зам.; Ис-
огњишта, преко -> прага, стрехе, ограде следования в области балто-славянскои Оуховной
до границе атара. Она може бити исказа- культуры, Заговор, Москва 1993; Кляус УС; Kot.
на и као граница између копна и -> воде ZP; Майк. ВЗ; Md. LMS; Позн. 3; Проц. ЗНМ;
(поред -» бунара, -> реке, -» извора, -> Раден. НББ; Раден. НБЈС; Раден. ССНМ; РЗЗ;
воденице, на -> мосту). По обележју "чи- СД 2: 239-244; Толстая С. M., EK3 5, 1999: 155-
сто" и "нечисто", за б. су погодна "нечи- 160; Топоров, ТЗС 1969: 9-43; 1971: 9-62; Юд.
ста" места: ђубриште (-» ђубре), свињац, ОРЗ.
-> дрвљаник, -> гробље. Такође су по- Љ. Раденковић
годна и она места на којима je трајније
присутна нека вертикална оса: —» дим- БАКАЛАР -» Риба
њак, -> стожер, -» дрво, -> камен.
БАЛАЧКО -> Змај
причање прича и анегдота. Ређе се беле- ле, јер ће —> русалка спавачу навући вре-
же б. прве ноћи после сахране, да би се ћу на очи, па ће спавати читаве године.
обезбедили од могућег повратка покојни- Свуда je забрањено спавање док зала-
ка. Код Зап. и Јуж. Словена, б. поред по- зи —> сунце, иначе човек може заспати за-
родиље и новорођенчета имало је циљ да увек, нападаће га —> грозница, дете ће
их заштити од злих духова, да нечиста си- плакати ноћу итд. У страху од -> полуд-
ла не би заменила дете. Сан одмах по по- ница, избегаван je сан у подне за време
рођају могао je да нашкоди и породили, рада у пољу.
зато joj нису давали да спава сву ноћ. На А. В. Тура
свадби je познато обредно б. другарица
поред спаваће собе младенаца прве брач- БЕЛА ЗМИЈА -> Змија, • немушти је-
не ноћи. Често су те ноћи били будни и зик, -> кућна змија
гости на свадби. Према увреженом веро-
вању, ко од младенаца први заспи у брач- БЕЛЕ ПОКЛАДЕ - недеља која претходи
ној ноћи, тај ће први и умрети. Ујутро je Великом посту и дели, по словенском на-
свако од н>их настојао да се пробуди што родном -> календару, две главке сезоне -
пре, да би имао првенство у породичном зиму и -> пролеће. Веома je празнована
животу, да не болује, да не буде лењ у ра- код Руса, Западних Словена и Јужних
ду итд. Словена-католика, мање код православ-
У календарском циклусу раширена je них Јужних Словена и врло скромно - у
забрана да се спава на -> Бадње вече. Украјини и Белорусији. Код Руса je поче-
Сматрано je да ће онај ко заспи те ноћи, так Б. и. падао у недељу седмице пре Ве-
преспавати царство небеско. У Закарпатју ликог поста, тј. на такозване месне —> по-
су били будни уочи Божића, да би огра- кладе, када je било дозволено да се по-
дили кућу од зла за читаву наредну годи- следии пут једе месо. Тога дана обично су
ну. Код Јуж. Словена, обичај божићног б. приређиване мале породичне гозбе, на
одразио се у називима Бадње вечери и у пример, тает je позивао зета да "поједу
паљењу "бадњака", поред кога су дежура- овна". Понегде су палили —> ватре и обја-
ли целе ноћи, да се не угаси. Обичај да се шњавали деци да кобајаги на н>има "пеку
што раније устане на Божић ујутро везан месо". Заиста, "дочек" Б. и. обележаван je
je за бојазан да се не нашкоди летини или готово свуда: деца и омладина су излази-
за жељу да се не буде послано у раду. За- ли са палачинкама на снежне брегове, да
брана спавања за време дочека Нове годи- "дочекују Беле покладе", веселили се и
не објашњавана je опасношћу од -» смр- санкали.
ти. Раширена je забрана спавања у ускр- Основно јело на Б. п. биле су палачин-
шњој ноћи. Оне који преспавају јутрење ке (поред млечних производа и рибе).
поливали су -» водом. Не сме се спавати Прва палачинка обично je намењивана
за време ускршње вечерње литургије, покојницима: ставлали су je на полицу са
иначе -> Бог неће човеку опростити гре- иконама или на кровни прозорчић - "за
хове, неће му дати -> среће, полегнуће -> душе родитела", а понекад су их давали
жита, усеви и трава, човек ће бити сањив профцима такође за "помен душе". Па-
целе године, преспаваће своју срећу, раз- лачинке, а исто тако и кућне потрепшти-
болеће се, ослепеће ("русалке ће му за- не које су коришћене за њихову припре-
шити очи"), заспаће заувек, лети ће наи- му (намаз, тигањ и др.) ставлане су у руке
лазити на много -> змија, неће наћи за- страшилу Б. п.; као симбол мрсне хране
копано благо, печурке, jaja дивљих патака спаливали су их на -» ватри приликом
и ел. Код Јуж. Словена познате су забране испраћаја Б. п., итд.
спавања на Тјурђевдан (да би се избегла Знатан део обичаја на Б. п. био je, на
главобоља читаве године) и на Тројице. У овај или онај начин, везан за тему породич-
укр. Пољесју забрањивано je сггавање да- но-брачних односа: на Б. п. сдавали су по-
њу током читавог периода Русалне неде- част младожењама који су се оженили то-
БЕЛЕ ПОКЛАДЕ -20- БЕЛЕ ПОКЛАДЕ
ком прошле године. С младенцима су жене спуштале у санкама низ обронке на-
приређивали својеврсну смотру у селу: по- стојећи да вожња буде што дужа, a такође
ставлали су их уз диреке на капији и тера- су се тукле, гласно певале, итд. Понегде у
ли их да се љубе пред свима, "закопавали" Украјини и Белорусији, жене су се весели-
их у снег или засипали грудвама. Подврга- ле и шетале у покладни четвртак (звани
вали су их и другим искушењима: док су се Власије и Волосије), сматрајући да he се
младенци возили на санкама кроз село, за- због тога множити стока у домаћинству.
уставлали су их и гађали старим опанци- Најважнији дан белопокладне седми-
ма од лике или сламом, а понекад су им це била je недела - покладе пред почетак
приређивали "целовник" или "целовал- Великог поста. У Русији je тај дан називан
ник" - када су земљаци могли да дођу мла- Опроштајна недеља - тада су блиски лу-
денцима у кућу и полубе младу (-» цели- ди молили један од другога опроштаје за
вање). Младе брачне парове су возали по све увреде и непријатности које су једни
селу, али када би за то били лоше угошће- другима учинили; увече je било уобичаје-
ни, дешавало се да младенце провозају на но да се одлази на —» гробље и "опра-
брани, а не у саоницама. Седмица Б. п. шта" с покојницима. Основна епизода
пролазила je такође у узајамном посећива- последњег дана био je "испраћај Белих
њу две недавно орођене породице. поклада", често праћен паљењем ватре. У
/Ьубавно-брачна тематика одразила се Русији je тог дана од сламе или крпа пра-
и у специфичним белопокладним обича- влена лутка Белих поклада, коју су обич-
јима посвећеним кажњавању момака и но облачили у женску одећу, носали je
девојака који нису ступили у -> брак то- кроз читаво село, а понекад су лутку по-
ком прошле године (који нису испунили ставляли на точак, натакнут на врх мотке;
своју животну обавезу). Слични обреди су пошто изађу из села, лутку су утапали у
масовпо распрострањени код Ист. Слове- реци, спаливали je или je једноставно ки-
на, a такође у словенској традицији като- дали на комаде, а преосталу сламу раси-
лика. На пример, у Украјини, у јужним пали по њивама. Понекад су, уместо лут-
областима Русије и код Полака, најчуве- ке, кроз село возили живу "Масленицу"
нији обичај било je "вучење" или "приве- ("Белу покладу"): свечано одевену девојку
зивање" кладе: момку или девојци би или жену, старицу или чак старца-пија-
привезивали за ногу "кладу" - парче дрве- ницу у ритама. Затим би их, уз вриску и
та, грану, траку и др. и терали их да неко псовање, извезли ван села и тамо искрца-
време ходају с тим. Да би им одвезали вали или уваливали у снег ("испраћали
кладу, кажњени су морали да се откупе Беле покладе").
новцем или чашћавањем. Код Словенаца, Тамо где нису правлене лутке Б. п., об-
основна форма обреда, аналогних по сми- ред "испраћања Белих поклада" састојао
слу и форми, било je вучење брвна, званог се, углавном, у заједничком палењу ватри
"ploh" или "klado". За разлику од других на брду иза села или крај —> реке. У ватру
словенских традиција, овде брвно углав- су, осим дрва, бацали свакакву стареж -
ном нису вукли момци или девојке који опанке, бране, корпе, -> метле, бурад и
нису на време ступили у брак, него маски- остале непотребне ствари, коју су деца
ране особе, које су - као представници ло- претходно прикуплала по читавом селу,
калне заједнице - узимале на себе одређе- а негде су и крадене специјално за ту на-
ни део одговорности за тај прекршај. мену. Понекад су на ватри спаливали и —>
Међу разноврсним белопокладним точак, симбол сунца, везан за наступају-
обичајима истакнуто место заузимају ће пролеће; точак су најчешће набијали
плодоносни обреди аграрно-привредног на колац, пободен насред ватре.
циклуса и, поготово, магијске радње усме- Код Западних и Јужних Словена, ру-
рене на повећање раста културних била- ским "Белим покладама" одговара За-
ка. На пример, да би лан и —> конопља пуст, Менсопуст, Пуст, "Фашник" и неки
израсли "дугачки" (високи), у Русији су се други ликови-лутке, чијим je "испраћа-
БЕЛЕ ПОКЛАДЕ -21- БЕЛИ ЛУК
јем" завршавана покладна седмица. Код БЕЛИ ЛУК (Allium sativum L.) - билка,
Западних Словена на Б. п. су масовно пра- спада у ред универзалних заштитника,
влене и зооморфне маске. —> Маскира- има широку примену у народној магији.
њем у животиње (као што су -> коза, -> Апотропејска снага б. л. везана je за јак
бик и -> медвед) на ритуалан начин су се укус, специфичан мирис, па се зато у об-
обезбеђивали плодност и летина помоћу редима најчешће употреблава доњи део
животворне снаге, и то чини доминанту - луковица, која се састоји од посебних де-
свих белопокладних обреда. лова - ченова. У називима ове билке чест
У централним областима Русије "ис- je епитет бели: рус. дијал. перм. белый лук,
праћај Белих поклада" пратило je уклања- пол. карп, biaie ziele, буг. бял лук.
ње мрсне хране, која симболише Б. п., ван У етиолошким легендама Украјинаца,
граница културног простора. Зато су по- б. л. je израстао из тела Јуде, из зуба Иро-
некад на ватри спаливали и остатке пала- да, Јуде, чаробнице, после њихове смрти,
чинака, масла, просипали у њу млеко; ме- зато je грех јести га; онога ко прекрши ту
ђутим, најчешће би деци једноставно го- забрану, напустиће —» анђео-чувар на 12
ворили да су сва мрсна јела изгорела у ва- дана, па му je забрањено да 12 дана иде у
три (уп. "млеко je изгорело, у Ростов одле- цркву, јер се неће молити —> Богу него —>
тело" и слично). Неки обичаји су били на- ђаволу. По северноруској легенди, б. л. je
мењени деци, а требало je да их заплаше и творевина сатане. Истовремено, по бугар-
принуде на послушност: у Нижегородској ској легенди, б. л. се појавио на месту Ча-
области, последње неделе белопокладне сног крста (народно-етимолошко збли-
седмице, у центру села би побадали мот- жавање речи: "чешньово лук бил изра-
ку, на коју би се успузао мушкарац с ме- снал на чесните кърсти" - "бели лук je из-
тлом и, правећи се да туче неког, викао: растао на часноме крсту").
"Не тражи млека, палачинака, кајгане". По словенским веровањима, —> нечи-
Опраштање од Б. п. окончавано je пр- ста сила не подноси мирис б. л. и стога ве-
вог дана Великог поста - у Чисти понеде- рују у његову моћ да штити од злих очи-
лак, који је сматран даном за очишћење ју, од -> урока и -> чини, од демона свих
од греха и мрсне хране. Мушкарци су врста: од -» болести, ђавола, -> водења-
обично "испирали зубе", односно, обила- ка, -> вештице, -> море; од -> вида, са-
то пили вотку, кобајаги због тога да из модива, јуда, итд. Букете расцветалог б. л.
уста исперу остатке мрсне хране; у неким су качили на —> прозор - због —> вампи-
местима за "истресање палачинки" при- ра, носили су огрлице од чена б. л. ; сма-
ређиване су борбе песницама итд. У Чи- трали су да мирис б. л. уништава вампира
сти понеделак обавезно je било —> купа- (буг.). У Пиринском крају постоји верова-
ње у парном купатилу, а жене су прале и ње да je у б. л. заклучано девет -> паса, ко-
"париле" посуђе, чистећи га од масноће ји прогоне зле силе. Б. л. се користи у свој-
и остатака мрсне хране. ству —» хамајлије.
Међу друге обичаје и забаве белопокла- Трудне жене изузетно често користе б.
дне седмице спадају: маскирање (у Русији л. као заштиту од урока, злих очију и ве-
су маске пратиле лутку Б. п.), вођење "ко- штица (босорки, —> богинки, стрига), но-
зе" или "јарца" (неточна Украјина), песни- се га стално испод пазуха или зашивеног у
чење и игре лоптом (понекад веома суро- -> одећи, а породиле током седам (четр-
ви, који су се завршавали и сакаћењем), бо- десет) дана после порођаја. Новорођенче-
рбе петлова и гусака, лулагъе на лулашка- ту трлају стопала и груди б. л., пришивају
ма, врћење, омладинске вечеринке итд. му чено б. л. у Капицу, мараму, ушивају га
у пелене, ставлЈају га у колевку, под главу -
Лит.: Календарные обычаи и обряды в странах за- због —> ноћница, —» бабица, —> вештице
рубежной Европы: Весенние праздники, Москва, (Словенија, Бугарска, Србија), привезују
1977. га за руку, каче око врата или ушивају у
Т. А. Агапкина дечју кошулицу (Хуцули). Ради заштите
БЕЛИ ЛУК -22- БЕЛИ ЛУК
Четрдесет мученика (22. III), обезбеђивао в.) и назива низа локалитета типа „Бели
je здравље, срећу, добру летину (Срби). бог". Посебно индикативном сматрала се
Помоћу б. л. млада je одређивала број же- опозиција посведочена називима брда
љене деце: када пође на венчање, узимала код Лужичких Срба - „Бели бог"и „Црни
je једно чено б. л. ако je хтела да има само бог"; с првим се везивала позитивна, а с
једно дете (Чешка, Моравска, Словачка). другим негативна семантика. Постоји
Б. л. je употребљаван у л>убавној магији и мишљење да je и Б. резултат тзв. „ка-
девојачким —» гатањима (Срби, Бугари). бинетске митологије" (то име се јавља у
Када су желели да сретну —> вука, што je позним, „секундарним" изворима од XVI
обећавало срећу и берићет, носили су на в., у којима се он одређује као бог успеха и
пут б. л. (Витеп.). -> среће). Ипак, на разним деловима
Посебну магијску моћ je имао б. л. ко- словенске територије запажени су називи
ји прорасте кроз змијску главу. Ко год би локалитета изведени од споја епитета
се натрљао њиме, није требало да се боји бели и речи бог (локалитет Белые боги je по-
женских шумских духова (Хуцули). По- стојао и у Подмосковљу); они, као и
моћу њега су могли видети вештицу, по- имена неких других митолошких ликова,
што би зелена пера б. л. ставили у —> капу попут Белуна, даваоца -» богатства код
(Украјинци из Закарпатја). И Јужним Белоруса, пружају известан основ за
Словенима je познат тај начин препозна- претпоставку о митологизованом лику Б.,
вања вештица. На —> Благовести, -» Ус- који je чинио дуалистички пар са Црно-
крс и —> Петровдан, човек je одлазио у богом.
цркву пошто перо или чено б. л. стави у Б. Б. Иванов, В. Н. Топоров
капу, зашије за —> појас, држи га под јези-
ком, да би видео вештицу, а сам био неви- Паралелизам израза типа (не видети)
дљив (Србија, Босна); то je пружало мо- белога Бога и белога дана допушта претпо-
гућност да се виде сви духови, на пример ставку да je првобитни члан теонимске
ђаво на роговима крава које се враћају са синтагме била реч дан <*din- у митоло-
паше (Банатске Хере). шком значењу обоготвореног ведрог, дне-
Kao магијски реквизит, б. л. je имао вног —» неба, сродна именима грчког
широку примену у народној медицини Зевса, латинског Јупитера, ведског Дјауса
при —> бајању, при лечењу —» једномесе- (индоев. *di-eu-/di-n-), а да je доцније ту
чића. Њиме су лечили болести дисајних замењена иранизмом бог који je и као
путева, зубобољу, инфективне болести генерички термин у словенском потиснуо
(колеру, жутицу, беснило). Приликом изведеницу од истог индоев. корена
епидемија, јели су б. л. у великим количи- *deivos, сачувану у лит. dievas „бог"; може
нама, стално га носили уза се, качили га се поредити и име гетског божанства
на врата и прозоре кућа. Уп. руску посло- (Ge)beleizin, ако je од *Beleis Din; (—> Стри-
вицу: "Бели лук седам болести лечи" (КГ: бог).
167).
Лит.: Лома Α., ЈФ XLIX, 1993: 202, М. Ивић, ЈФ
Лит.: Бул. УН: 305; КГ: 346; Гура СЖ: 330; Ма- 1999: 8-9.
рин. ИП 1: 111, 645. Марин. НБ: 62, 105-106, 305; А. Лома
Шапк. СБНУ 1: 599, 602; Чајк. РБВ: 25-31; ČL
1892/1:337; Horv. RZL: 22. БЕРЕГИЊЕ (ст. рус. БЕРЕГЫНИ) - мито-
В. В. Усочова йошки ликови, познати по оригиналним
додацима у староруским текстовима XIV-
БЕЛОБОГ - божанство реконструисано XV века, преведеним с грчког: у "Слову св.
за западнословенску митологију на осно- Григорија" (шест пута у разним преписи-
ву два извора: -> Црнобога који се по- ма) и у "Слову св. Јована Златоустог" (јед-
миње код прибалтичких Словена у ном), посвећених теми "како первое пога-
Хелмолдовој „Словенској хроници"(ХП нии веровали въ идолы" (како су раније
БЕРЕГИЊЕ -24- БЕРКМАН
пагани веровали у идоле). Једни "пога- лежен у околини Черњигова, близу Кане-
нии" клањали су се муњи, -> грому, -> ва, a такође и око Полтавска, у зони Ло-
сунцу, -> месецу, "а друзии перену (Пе- хвице, и довео га у везу са б.
руну?), хоурсу. виламъ и мокоши. оупи-
ремъ. берегыдмъ. Ихъ же нарицаютъ Лит.; Ковал1вський А., Берегин! и перегиня (з
трие (9) сестриниць... а друзии огнЬви и досмдом meKcmie), Науковий зб!рник Харкь
камению и р'Ькамъ. и источникомъ. и бе- всько! науково-дослЈдноЧ кафедри icxopii
регынкАЪ. и въ дрова" (Софијски зборник, украшськоЧ культури, Харюв, 1930/9: 79-107;
XIV век) (а други Перену (Перуну?), Хор- Анич. ЯДР: 58-80; Brück. MSP; Гальк. БХОЯ 2:
су, вилама и Мокоши, вампирима, бере- 17-35; Eckert, ZfS 1977/22/1; Ив. Топ. ИОСД;
гињама - њих, пак, називају три девет се- Man. RO 1: 172-176; МНМ 1; ЭССЯ 1; Гринч. 3.
стара... а други огњу и камењу и рекама и Н. И. Толсто]
изворима и берегињама и дрвећу). Бере-
гињама су "клали требы" (приносили -> БЕРКМАН -> Сребрни цар
жртве), јер су веровали "упиремъ и мла-
денцы знаменают мертвы и берегенямъ" БЕС (праслов. *besi>) - зли дух, демон. У
("Чудовски зборник", XVI век). У старору- народној демонологији Словена, предста-
ским текстовима познати су записи с по- ве о б. развијане су под утицајем црквено-
четним е- ("клали требу упиремъ и вере- књишке традиције и блиске су веровањи-
гинямъ" - "Пајсијевски зборник", XIV-XV ма у —» ђавода.
век) и почетним и- ("уклоняйся поревну, У споменицима старе руске књижев-
и аполовину, и мокоши, и перегини" - ности ("Слово о закону и благодати" ми-
"Духовна поука деци", XVI век; ту су нази- трополита Илариона, XI в.), летописима,
ви поревну и аполовину, по свој прилици, у "бесове" су убрајана виша и нижа па-
искварени и долазе од - Перуну и Аполо- ганска божанства, и реч "бес" je могла
ну). значити "пагански бог", "идол" (слика
Значење и функције б. нису разја- божанства). У житијима, приповестима и
шњени на одговарајући начин. Њих су молитвеним проклињањима болести, б.
изводили из етимологије назива и из кон- се јавља као нечисти дух, који саблажњава
текста. Ј. Аничков, Н. Гаљковски, Л. Ни- човека и наноси му физичку и моралну
дерле су берегиње сматрали за —> русал- штету (изазива болести, хистерије, пијан-
ке и везивали их за култ мртвих (и умрле ство, уводи га у блудни грех).
деце); Б. Мансика, О. Трубачев су б. свр- Б. je обично описиван као биће црне
ставали у "обалске виле, русалке", а Д. К. (модре) боје, в. рус. черный, синец - "бес,
Зелењин у -> грознице. А. Брикнер je б. ђаво"; б. je чупав, крилат, репат, на ногама
убрајао у нимфе, али не само водене, него и рукама има канпе, око себе шири дим и
и горске, позивајући се на архаично зна- смрад. Може се појавити и у облику жи-
чење речи брсгъ, а В. Иванов и В. Топоров вотиње, —> змије, црног —> пса, медведа,
су б. доводили у везу са ст. рус. пр&ыня вука, војника, калуђера, -> туђинца (црн-
"брдо обрасло шумом". И. Срезњевски je ца, Пољака, Литванца), скомраха, поне-
изводио објашњење б. из луж. wreginy кад -» анђеда, па чак и - Исуса Христа.
"зао дух". Р. Екерт je сматрао да je име Иконографске представе б. такође нагла-
*beregyni произашло из старијег *per-yni шавају његов зооморфни облик (крила,
(од индоев.*рег-, в. per-un, per-yni) повези- репић, птичје канџе), а нарочито - шиља-
вањем с *berg на основу семантичке везе ту главу и "шиш" косу (уп. рус. дијал.
"гора, брдо митолошко биће, дух који бо- шиш, шишко - "ђаво"); у руским спомени-
рави у гори" (уп. рус. Баба Горынка, Змей цима XVII в. постоје представе б. са хи-
Горыныч, срп. Горскя мщка). А. Ковалевски пертрофираним гениталијама.
je указивао на украјински обичај "водити У хагиографској литератури и моли-
перегињу", накинђурену девојку, после твеним проклињањима дат je списак на-
завршетка плевљења цвекле, који je забе- чина за истеривање б. који je ушао у чове-
БИК -25- БИК
ка: светац окује (веже) беса, бије га, исте- кад једном остаре и малаксају, клецнуће
рује у пустињу (на морску пучину, у па- им ноге и тада ће земља испуцати, жута
као), затвара у затворени простор (-> пе- вода продреће кроз пукотине и наступи-
ћину, планину, рупу, посуду). ће потоп света. Слична веровања су по-
У народно] демонологији сачуване су зната у алтајској, муслиманској и старој
представе о б. као бићу, које се разликује индијској традицији.
од ђавола, демона и беса из кььишке тра- Б. као жртвена животиња познат je на
диције. Код Источних Словена, реч Руском Северу, у Нижњегородској, Пен-
"бесы" служи за озиачавање свих демон- зенској и Орловској губернији. Окупљају-
ских бића или назива појединих катего- ћи се на празник (-> Илиндан или др.),
рија духова: рус. бес полуденный -» полуд- мушку сточарску славу (рус. брагчина),
ница, дух поднева, бес во дворе - кућни клали су б., кога je хранила читава задру-
дух, бес-волосатик - шумски дух; укр. га, заједно се гостили и делили његово ме-
польови 6ic - дух њива. Код Зап. Словена со, а чували —> кости, које су, тобоже, до-
(Кашуби) "bies" je антропоморфни зли носиле —> срећу. Олоњецки ловци и ри-
дух високог раста, огромних стопала. боловци су веровали да кост "илинског"
Пољски -» пастири бесовима називају б. (тј. б. који je заклан за сакралну софру
зле духове у обличју животиња. Постоји на Илиндан) утростручава улов. Олоњец-
такође пољско веровање о "белим беси- ки сељаци су настојали да на гозби зграбе
ма" који бораве у горњем свету (за разли- парче меса с коском, "да би зграбили сре-
ку од подземних духова - "страхова"). ћу", јер "са оним ко има илинску кост,
Код Бугара су се одржале представе по увек je пророк Илија". Они су сматрали
којима je б. - зао дух, који убија псе, или да жртвени б. "црвене боје" обезбеђује
дух болести који се преноси на човека (преко пророка Илије) ведро време током
приликом уједа болесног пса. Код Срба жетве и косидбе траве. У околини Орло-
постоји веровање о б. као демону који се ва, кости "заветног" ("обећаног"), сакрал-
настањује у људима и животињама, а иза- ног б. су, после обредне трпезе, закопава-
зива беспило (Косово). Бесовима се нази- ли у штали "да стока не би улазила у ку-
вају и -> гиганти у српским и бугарским ћу".
легендама. У селима око Кирило-белозерског ма-
настира такође су жртвовали "обећаног"
Лит.: Буслаев Ф. И., Ъес/IMou досуги, Москва, б.: у Вешчозеру на храмовни празник
1886/2: 1-23; Рязановский Φ. Α., Демонология в (Малу Госпојину 8/21. IX), у порти су кла-
древнерусской литературе, Москва, 1915; Белова ли б., кували његово месо и раздавали га
О. В., Бесы, демоны, люцыперы...//ЖС 1997/4: Β- сиромасима; осталу "обећану" стоку су
ΙΟ; Dukova U., Die Bezeichnungen der Dämonen im продавали месарима, a добијени новац je
Bulgarichen/fEaAKaHCKo езикознание 1983/ 4: 5- ишао у корист цркве. Тога дана, по преда-
46; Brück. MSP: 45, 296-297; Mosz. VRS: 24-37. њу, некада су до цркве долазили —> јеле-
О. В. Белова нови и долетале патке, а из Вешчозера су
излазили бикови посебне сорте. У Ко-
БИК - у народној традицији, посебно по- стромском крају, у случајевима -» боле-
штована животиња, оличење снаге и му- сти и помора стоке, приређивали су "Ни-
шког начела; жртвена животиња (-» во). колштину" ("славили Великог Николу").
У јужнословенској космологији je За то би "обећали" да he тек отељено му-
(понекад биво или -» во) - космофор, шко теле гајити три године да би га потом
ослонац -> земље. У Србији (Хомоље) заклали за празник зимског св. Николе
сматрали су да земља почива на леђима (6/19. XII) и припремили ручак за цело се-
четири б. - црном (на западу), сивом, од- ло. У Макарјевском срезу, у Нижегород-
носно светложутом (на југу), белом (на се- ском крају, гозбени ручак - "Николщина"
веру) и црвеном (на истоку). Бикови стоје - на коме би јели трогодишњег б., падао je
У жутој —> води, поје се и хране њоме, али на месојеђе - у позну јесен или рано про-
БИК -26- БИК
леће. У ист. Србији на Илиндан су клали ска изнад Нарева). У Кујавији je б., покри-
б., кували га у великом казану и читаво се- вей сукненим покровцем, с цвећем на ро-
ло га je заједно јело на месту званом Пети- говима, учествовао у свечаној поворци, у
кладенци, на коме се налазило пет светих пратњи дванаест —> пастира, дванаест де-
—> извора-бунара. Ту су се људи умивали војака с цвећем и музичара, које je доче-
-> петком и —> недељом, и остављали кивало читаво село.
новац, за који je купован б. Тога дана у Ве- У месним предањима Словена позна-
лесу (Македонија) на "оброчном" (жртве- ти су духови - чувари врела, извора, —>
ном) месту су се окушьали становници бунара и језера, који се јављају у виду б.
неколико села и после заједничке моли- Срби у Метохији приповедали су да je у
тве, кували месо б. Бугари из околине Ха- селу Црна Врана, у Подримљу, из дубоког
скова у —> понедељак, који претходи да- извора излазио велики б. и нападао сео-
ну св. Параскеве Петке (14/27. X), клали су ске волове. Тада je неко од сељака сковао
насред села б., кували месо и јели га за за- гвоздене шиљке и ставио их на рогове сво-
једничком софром. Taj обред je био рас- га вола, те je во убо б., после чега je извор
пространен и код Бугара у источној Тра- пресушио на десет година (-> водени
кији и око Андреанопоља. бик). Срби су веровали да б. чува благо,
У неким областима Пољске, б. je био при чему je, "да би се ископало благо,
централни лик тројичких обреда. У Мазо- требало му жртвовати свог б., и заклати га
вији су га покривали старом мрежом и на месту закопаног блата". У зап. Украји-
китили цвећем и грањем, качили му на ни (Корочански срез) забележено je пре-
рогове -> венчић од -> брезе и терали га данье о пољском духу (—> пољевик), чува-
испред стада, или би на б. посадили лут- ру извора, у виду летећег б., који час лута
ку витеза од јовине коре а затим je збаци- око извора, час нестаје. О вези рогате сто-
вали на земл,у, називајући тај обред во- ке са временским непогодама уп. —>
лујска свадба (околина Тикоцина и Бељ- облак.
БИК -27- БЛАГО
Први облак седефне нијансе, који наја- БЛАГО —> Злато, —> Таласон
вљује непогоду и -» град, у Вологодском
крају назива се бик. Место на коме je гром БЛАГОВЕСТИ - један од најважнијих
убио човека, да не би постао -» вампир, у празника у календару православних Сло-
Хомолзу (ист. Србија), шкропили су све- вена (25. 111/7. IV), мање значајан у като-
гом водом и кадили -> босиљком, мајчи- личкој традицији. По црквеном канону,
ном душицом и -> ддаком једнобојног то je један од дванаест највећих празника,
(без белеге) б. По бугарским представама, a посвећен je дану када je арханђел Гаври-
б. je недостижан —» нечисто] сили, упо- ло обавестио Деву Марију о будућем ро-
редо с —> вуком и —> медведом. С друге ђењу Христа. У народном календару
стране, и сам нечастиви се могао појавити означава почетак -» пролећа и обележа-
у облику б., по веровању Луж. Срба (стада ва се као дан "отварања земље", буђења
црних јунаца, јунади-телади), Украјинаца из сна (-» земља), излажења из земље га-
(два бика се туку, бик - "стока шумског мади, —> змија, —> жаба, —> мигпева, инсе-
бога", бик-пол>ски дух, итд.). ката, појаве —> нечисте силе; као време за
Б. je омиљена маска и лик божићног и долетање птица, буђење —> пчела, —> ме-
покладног -> маскирања. У Костромском дведа (везан je за Воздвижење Часнога
крају била je позната божићна игра "бик". Крста и Усекованије главе св. Јована Кр-
Момак са земљаним судом на жарачу стител>а, као дане "затварања землзе" у зи-
(симбол рогова) и навученим велом долази му, време тоњења у сан). £., попут -> Бо-
у колибу, риче око девојака и маше главом Јкића, предвиђају и магијски предодре-
као бик. Њега би продавали и, пошто би ђују читаву наредну годину.
обавили трговину, неко из масе би кренуо За дан Б. везани су многи обреди доче-
да "убија" бика - ударао би по земљаном кивањи пролећа. Срби у Гружи (Шумадија)
суду све док га не разбије и тада би момак, сматрају да зима траје до Б., а Чеси - да Б.
који је представљао бика, побегао из коли- "оглашавају пролеће, али не истерују зи-
бе, а други момци су ударали девојке прет- му". Зап. Украјинци су сматрали да се зи-
ходно припремљеним гужвама сламе, пи- ма трипут дочекује у пролеће (на Срете-
тајући: "С ким си јела бика?" Код Хрвата ње, на -» Младенце - Четрдесет мучени-
на Банији позната je свадбена игра "бик". ка и на Б.) и да на Б. "ΛΙΤΟ зовам перемо-
У тумачењима снова црни б. предска- же зиму", уп. код Руса: на Б. "пролеће je
зује неминовну опасност, а бели б. —> бо- победило зиму". Кажу да на Б. из земле
дест, изнемоглост (Руси). излази топлота (Охрид), да се за Б. дан
Б. у словенским загонеткама предста- продужава толико да птица може девет
вља супститут —> месеца, —> сунца, дана и пута "свити и развити —> гнездо" (Црна
-> ноћи, —> неба и —> земле (рус. "Два Гора). У Белорусији се омладина пела на
бика се боду, али се не састају"), таванице брда, на кровове парних купатида, Пла-
и пода, ватре и лонца (бел. "Рыжы бык ды стове сламе, камаре дрва и "гукала весну"
чорнага л1же" - "Риђи бик црнога лиже") ("дозивала пролеће"), понекад су у исто
и др. време дожили и ватру - "палили зиму"
Најстарији извештај о жртвеном б. je или "грејали продеће".
дело Прокопија Цезаријског (VI в.). Он са- Код свих словенских народа, за Б. се
општава да су Словени веровали у врхов- везују долетање птица из "иреја" (са —>
ног бога-громовника и да су му жртвовали онога света): тога дана су дочекивали ->
б. и друге свете животиње (СДИС 1:183). роде: пекли су лепиње у облику родине
ноге, које су деца износила у двориште,
Лит.: БОЛКОВ//ЕО 1895/4: 56; Сок. СПБК: 40; бацала увис и дозивала роду, а потом су
Зел. ОРАГО 1: 401; 2: 762; 986; Зав. КЛБ: 26; Гнат. их делили свим члановима породице или
ЗУД: 176; СЕЗб 19, 45, 58, 80; Bonifačić- само деци, понекад су их убацивали у ро-
Rožin//NU 1962/1: 92-95; Veck. WSMAG: 492-495. дино гнездо (Пољесје). Код Јуж. Словена
H. И. Толсто/ и на Карпатима, Б. сматрају даном када
БЛАГОВЕСТИ -28- БЛАГОВЕСТИ
долеће или почиње да кука -> кукавица, је буду благе и да их не уједају. Kao превен-
која оглашава пролеће. Код Руса су на Б. тивна мера, на тај дан je било забрањено
пуштали птице на слободу, "да би певале спомињати змије и гушгере (југозап. Бу-
у славу Божију" и доносиле срећу ономе гарска, Пијанец), одлазити у башту, доно-
ко их je ослободио. сити у кућу зелениш, поготову зелени
Код Ист. Словена, од Б. почиње ора- лук, затезати канап, вући нешто по зе-
ње, јер "Бог je благословио земљу за се- мли (Срби из Попова поља и Грбља), хва-
тву". Често на тај дан одлазе пчелама: Ср- тати стоку за рогове (Хомоље), увлачити
би-граничари одлазе пчелама, носећи конац у иглу (Босна), шити нову обућу
кључ од -> врата, клин с плуга или точка, (ист. Србија), узимати у руке иглу, врете-
и пуштају их из кошница, чије би отворе но (Пољесје) и слично.
претходно намазали -» медом. Украјин- Ради заштите од мува, бува и др. инсе-
ци из околине Харкова би у мед за пчеле ката, у Босни и зап. Србији на Б. су бриса-
умешали прах од благовештенске прос- ли кућу, двориште, сакупљали ђубре и
форе и у лето га стављали у лобању благо- палили га, у Добруци су скакали преко
вештенске штуке, тако да пчела измили ватре. Срби из Хомоља нису дозвољавали
између штукиних зуба - тада joj нико не- да се на Б. убијају буве и вашке, а жене ни-
ће моћи учинити ништа нажао. У Закар- су просипале ни кап воде из куће, да му-
патју домаћин на Б. није излазио из куће, ве не би досађивале стоци. Приликом
да пчеле не би одлетеле из кошнице. Бу- обедовања настојали су да не проспу ни
гари и Срби су кадили кошнице димом кап и да не испусте ни мрвицу. На Б. je
од запаљених крпа и балеге, да пчелама било забрањеио брисање куће, а поготово
не прилазе змије и мишеви. У пољском избацивање ђубрета у повртњак или на
Поморју на Б. су освештавали пчеле. њиву, јер се сматрало да ће од тога расти
За Б. су везани лустрациони обреди, чи- коров. У лустрационе обреде спадају, та-
ји је циљ био да отерају и заплап!е нечист кође, умивање на -» извору или -» реци
која je изашла из земље - гамад, инсекте, у зору на Б. (Срби), кречење куће (Укр.,
нечисту силу, —> болести. Код Јуж. Слове- Бел.), прање наћви у којима се меси —>
на на Б. je обављан обред истеривања
змија и одузимања њихове моћи. У Бугар-
ској на Б. жене, понекад деца, пре изласка
или на заласку сунца обилазе двориште,
ударајући —» кашиком о бакарну чинију,
и вичу: "Бягайте, змии, Благовец гца ва за-
тисне" (Добр.: 326). Ударањем у металне
предмете гоњене су змије, а Срби су сма-
трали да ће змија лети да се држи далеко
од куће, на удаљености до које се чује зве-
кет метала. Змије су, такође, терали ва-
тром, потпаљивањем ђубрета, крпа, ста-
ре обуће, сламе, коњске и кравље балеге и
др. У многим областима Бугарске ујутро
на Б. су мели двориште, a ђубре палили
пред кућом или у повртњаку, понекад je
домаћица трипут обилазила кућу са за-
паљеном бакљом и викала: "Блгајте, зми
и гущери!" - "Бежите, змије и гуштери!"
(Добр.: 325) У циљу заштите предузимане
су и радње за продобијање наклоности.
Македонци из области Белеса на Б. спре-
мају змијама нешто слатко (благо), да зми- Обредно терање зми ja на Благовести
БЛАГОВЕСТИ -29- БЛИЗАНЦИ
Вера у заједничку судбину и -> душу Крвна, једноутробна веза б. била je ja-
б. огледа се у српској забрани да један б. ка и истовремено опасна, али та опасна
присуствује свадби свог брата (Нови Па- веза могла се усмерити у заштиту од спо-
зар). Код босанских Срба (облает Власе- љашње погубне силе - куге (—> чума), за-
нице), та забрана je проширена и на са- разе, епидемије, -> града, итд. У српској,
хране и подушја: присуствовање брата - бугарској, македонској и делимично пољ-
покојниковог близанца тим ритуалима - ској традицији, у обреду —» обораваньа
претило му je неминовном —> смрћу. Бу- села, готово да je обавезно било учешће б.
гари су сматрали да смрт једног од б. мо- Орали су најчешће браћа-б. воловима-б.;
же собом да повуче смрт другог. Из тог у појединим областима ти волови су оба-
разлога, у Панађуришту je обављан "це- везно били црни (Косово и Метохија, цен-
литељни" обред "раздвајања" б.: на -> трална Македонија - Штип); или су при-
прагу —> куће секли су -> секиром нов- ликом орања носили и закопавали у зе-
чић: половину, која би пала у двориште, мл>у два црна петла која je излегла иста
закопавали су у -> гроб умрлог б., а друга квочка (Лесковачка Морава). Такво обора-
je остајала у породици. У другим обдасти- вање било je познато у Србији, Црној Го-
ма Бугарске приликом сахрањивања јед- ри, центр. Босни, у сев., центр, и јуж. Ма-
ног од б., у гроб би легао побратим живо- кедонији, у јуж. и југоисточној Бугарској и
га брата (сестре) и говорио: "Умерлото не у Добруџи, међу пресељеницима из Тра-
ти e брат (сестра), од сега аз съм ти брат кије, а такође неточно од Софије и Плов-
(сестра)" - "Покојник ти није брат (се- дива. Taj обред je често спајан с вађењем
стра), од сада сам ти ja брат (сестра)", или "живе ватре", обредом који су често оба-
je избацивао —> камен и говорио: "От ту- вљали б., ради заштите стоке и људи од
ка нататък тоя камък ти e братче" - "Од болести. У областима јужне Македоније,
сада па надаље овај камен ти je брат" (око- приликом оборавања од куге, у којем су
лина Тетевена). Код Срба у Гружи (ТТТу- учествовали браћа-б. и волови-б., кори-
мадија), када умре један од б., онај који би стили су такође рало направлено од "дво-
остао жив, да не би умро за »им, трипут стаблог" односно дрвета с два стабла (бли-
баца у раку по жут цвет и каже: "Ja теби знак рало), или рачвасти штап израстао из
жути цвет, а ти мени бели свет!" једног корена, којим су терали волове
Код Срба je познат обичај да се бли- (близнак трн). У северозападној Белоруси-
занцима надену блиска или готово једна- ји и у центр. Пољесју практиковано je да
ка —> имена (Драго и Драгица, Стојан и браћа-б. воловима-б. оборавају село од
Стојанка и др.), па су одговарајући име- колере или других болести.
њаци могли, у неким обредима, да оба- У југозападној Србији и околини При-
вљају исту функцију какву и б. Код Срба и зрена, ради заштите од чуме, две сестре-б.
Бугара са б. су понекад изједначавани и сличних имена ткале су за ноћ "једно-
такозвани -» једномесечићи и једно- дневно" платно, док су у исто време брат
дневци, тј. деца коју je родила иста мајка и сестра б. оборавали село воловима-б. У
или су рођена у истој породици (кући) центр. Македонији (Белее), оборавање
једног истог месеца (дана) или на исти због куге обављале су девојке-б. биволи-
дан у недељи. У случају смрти, с њима je цама-б. У центр., јуж., југозап. и сев. По/ь-
требало обавити исти обред "раздвајања" ској (Серадско, Краковско, Лублинско вој-
као и са б. Тако, на пример, сечење новчи- водство, Кујави и др.) житна поља су обо-
ha секиром било je познато и у Левчу, а у равали воловима-б. ради одбијања града.
српском Банату, код Хера, на праг су, по- У околини Тарнова и Жешова н>иве су об-
ред новчића, стављали кудељу и —» гребе- оравали јунцима-б. У том локалном пољ-
не, које су секли пополз: једну половину ском обреду, исто као и у неким македон-
су стављали у мртвачки сандук (гроб) ским и источнословенским обредима, ја-
умрлог б., а другу - давали живом вља се магија женског начела. Мушко на-
близанцу. чело - орачи б. и волови б. - значајно je за
БОБ и ПАСУЉ -31- БОБ и ПАСУЉ
—> Гатање у б., чије се порекдо везује за танском роду, пре свега -> бесовима, -»
византијску традицију, раширено je по jy- ђаволима и свој нечисто] сили. С њима се
гоист. Европи, поготову код Јуж. Словена Б. надмеће у световним и људским посло-
и Руса (уп. уобичајене изразе: као да je у боб вима и бори се на различите начине (уда-
врачао, бацати пасул, буг. да ти на гледам ром —» грома и ел.).
боб, рус. кинь бобами, будет ли за нами? и Народна религија Словена обилује
др.). Уобичајено je да се захвати прегршт мотивима дуалистичког осећања света,
б., распе на гомилице, а затим пребројава, по коме небо припада Б., а -> земља - ђа-
распоређује на —» столу по одређеном си- волу, десна страна - Б., лева - ђаволу, итд.
стему, баца над столом и др. На тај начин Хелмолд у "Словенској хроници" (XII в.)
су гатали ко je виновник -> чини, крађе, о сведочи да су Словени на гозбама додава-
летини, удаји или женидби, о животу и ли један другоме у круг жртвени пехар,
смрти. У народним тумачењима снова, б. изговарајући заклетве у име богова - до-
je наговештавао сузе, тј. негативне појаве брог и злог бога, јер су веровали да све
(—> смрт, невољу и ел.). успехе дугују добром а све несреће злом
У фолклору je масовно раширен бај- богу, па стога злог бога и називају ђаво
ковни мотив о фантастичном —> дрвету, или -> Црнобог, (-> Бели бог) (Гельм.
израслом из зрна б. (грашка), по којем су СХ: 129). Религиозни дуализам je веома
људи могли да се попну на —> небо. Ју- изразит у средньовековном богумилству,
жнословенске легенде о пореклу б. при- за које су везани многи апокрифи и на-
поведају да je —> Бог уложио много снаге родне легенде. Словенска реч бог у дија-
да би створио зрно б. и стога je оно тако лектима може да означава и ликове нечи-
тврдо; при томе je Бог сломио нокат, што сте силе, попут српског, односно банат-
се види по трагу на б. ског бог из воде - "ђаво" (често у псовкама).
Уп. такође укр. подол, богиња - "зли дух,
Лит.: Плотникова А. А., Бобы, фасоль и горох в који замењује малу децу", српски богиње -
символике рождения и смерти/УКСК 1: 47-55; "оспе", моравски bohuma - "врачара",
Mosz. KLS: 379-382; Чајк. МРС: 191-192; Грб. пол>ски boginka.
СОСБ: 100-102; Mod. VOUS 2: 92-93; Арн. БНП: У народно-митолошком доживљају,
20-21; Vacl. VO: 423; Sob. RVNP: 303. Б. je супротстављен човеку, који je смртан
А. А. Плотникова и после -» смрти своју -» душу предаје Б.
(уп. рус. даты Богу душу - "умрети"). Б.
БОГ - (општеслов. *bogъ, исконска реч живи на небу, а човек (људи) - на земљи,
или позајмљена из иранског; вероватно, и зато се опозиција "небески - земаљски"
првобитно значење - "онај који даје бла- у низу случајева изједначава с опозицијом
го, —» богатство") - у књишко-црквеној "божански - људски" и "горњи - доњи".
традицији, врховно биће које поседује Табуисање речи *bogb понекад се изво-
највиши ум, апсолутно савршенство и ди заменом завршног сугласника, нпр.
свемоћност. Б. je творац неба и земље, bog - bor или читаве речи. Уп. српско Бора
Промислилац Васионе, исконско, вечно, ми! уместо Бога ми!, Бор ме! уместо Бог ме!
духовно и бестелесно начело. У народно] - "богами", А тако ми бора великого! Бор
традицији, Б. се обично јавља отелотво- те убио! и ел., пољ. przysiegam boru уместо
рен - у виду брадатог старца, који живи przysiegam Bogu - "кунем се".
на —> небу (у великом дворцу, на трону и У словенским народним песмама и ле-
ел.), али често и у обличју npoq'axa, пут- гендама распрострањени су мотиви и си-
ника итд., који иде сам по свету или у жеи у којима Б. спречава невољу, упозо-
пратњи —> светаца. При томе je Б. у стању рава на грех (инцест и ел.), исцељује боле-
да се преображава или нестаје, попут снике, богаље, неме, спасава утопл>енике,
других натприродних сила, укључујући и мученике, штити од —> ватре, чини чуда,
—> нечисту силу. Б., који управља —> ан- додељује улоге свецима, даје људима бо-
ђелима, са свецима се супротставља са- гатство (-> злато и сребро), жени -> Сун-
БОГАТСТВО -33- БОГАТСТВО
це, даје -> месецу "мене" а сунцу сјај, узи- (-» киша), -» земља (прегршт земље) и
ма обличје старца, —> пастира, златног ел., односно, предмети са ознаком мно-
дрвета и др. Ти мотиви су посебно карак- жине. Б., обиље, плодност, благостање -
теристични за Јуж. Словене. У истој обла- то je био основни цшь многобројних ри-
сти, поготову у Бугарској, у коледарским туала везаних за мотив првога дана, по-
песмама су чести мотиви рођења младог четка (Нова година, -» Божић, порођај,
£ (_» Богородица, -» Божић). свадба), a такође предсказивања и —> гата-
Словенско паганство се, пре покршта- ња (о судбини, удаји/женидби).
вања појединих словенских народа, олди- Да би постали богати, умивали су се
ковало политеизмом (в. уводне текстове), на -> Велики четвртак -> водом у којој
са знатним уделом пантеизма и очиглед- су се налазиле сребрне и златне ствари,
ном тежњом монотеизму, тзв. врховном новац (Новгород.), стављали новац под ја-
богу, што je запажао још Прокопије Цеза- стук новорођенчета (код Срба, приликом
ријски у ыьизи "Рат са Готима" (средина прве посете новорођеном детету), истре-
VI в.): "Словени и Анти сматрају да један сали новчаник или се лаћали новчића
од богова, управо - творац муње, јесте је- (код свих Словена, приликом појаве мла-
дини господар свега" (СДИС 1:183). Такве дог —> месеца, код Словака - кад се зачује
претхришћанске представе су фрагмен- -» кукавица уочи —> Ђурђевдана, код
тарно сачуване у фолклорним, обредним Руса - приликом њеног првог кукања, код
и апокрифним текстовима све до XX в. Ист. Словена - кад први пут долети -> ро-
Доживљај Б., ближи кььишко-црквеном, да, кад се први пут зачује -> гром, итд.)
садржан je у песмама-легендама. У јужно- или су бацали прегршт земље преко гла-
словенским фолклорним текстовима Б. ве (код Словака, кад први пут чују кукави-
често иде по земл>и и чини чудесна дела, цу, a немају новца при руци), засипали
заједно са св. Јованом или св. Петром, код житом закопану постељицу (код Пољака,
Ист. Словена - са св. Николом и св. Пе- пошто се роди дете). Засипање житом je
тром. Св. —> Никола се, код Ист. Словена, познато и у многим другим обредима.
сматрао замеником Б. Б. предвиђају и изазивају тзв. двојци:
Име Б. често je употребљавано у кле- Зап. Бугари верују да —> jaje, које има два
твама и проклетствима. жуманца, доноси б. кући, a ношење у нов-
чанику лешника с две језгре, по руском
Лит.: ППБЭС; Прок. БГ; Гельм. СХ: 129; Зел. ТС веровању, доноси б. власнику. Словаци и
2: 9; Чајкановић В., О српском врховном Богу, Бе- Зап. Украјинци верују да човек косматог
оград, 1941; Grafenauer ]., Bog-daritelj, prasloven- тела мора бити богат ("хто волохатий,
sko najviše bitje, v slovenskih kosmoloških той буде багатий" - "што длакавији, тим
bfl/to/!//Bogoslovski vestnik, Ljubljana, 1944/24: богатији"). Б. доносе вуна, крзно, превр-
57-97. нут кожух, пређа, све што je чупаво, одно-
H. M. Толстој сно није "голо". У руском обреду крште-
ња (Вороњешка, Казанска, Саратовска гу-
БОГАТСТВО - обиље земалзских добара, бернија) постојао je обичај да се дете носи
везано за представу о судбини, —> срећи, у цркву и натраг на кожуху, "да би било
благонаклоности -> Бога, предака и дру- богато". Исто су поступали Русини на
гих сила. Задружно, породично, лично Карпатима, а у Пољесју би мајка дете,
богатство чинили су, пре свега, стока (уп. приликом последњег дојења, стављала на
везу значења "стока" и "имовина" у речи- преврнут кожух.
ма, *s/coiT>, аоЪуЫсъ, blago, siafokb, и др.), Руси су младенцима, испраћајући их
обиље летине и земаљских плодова, тако- у цркву на венчање, постављали бунду да
ђе —> злато, сребро, новац. Најстарији на њу седну, "да би богато живели" (Вла-
симболи б. били су вуна, крзно (овчија, димирска губ.). Тамо би, чак и по најве-
крзнена бунда, пређа и слично), —> коса, ћим врућинама, млади огрнули бунду,
-> жито, —> мрави, —> пчеле, капи воде "да би живела у обиљу". У Закарпатју,
БОГАТСТВО -34- БОГИНКА
matrona, obluda (Жешовско војв.), mara (Бе- рих девојака, грешница, праља (које су
лостокско војв.), nocula, sidula, odmienica биле зле у животу), самоубица; од девоја-
(Лублинско војв.), czortowa zinka, лкниця ка које су абортирале (и од саме убијене
(укр.). Б. могу имати лична -> имена деце); од оних које су погазиле заклетву,
(Ciacia. Lada, Fuc, Рис). Сродан лик б. јесте од некрштене деце, бабица, —> вештица.
карпатско дивожена, дика баба. Уп. друга Б. су се могле створити од —> ветра; у ььих
значења речи: моравско, влашко, словач- су се такође претварала деца и жене које
ко bohyna "бајалица", "врачара", bohine би украле богинке.
"маскиране жене на дан св. Луције које Б. живе у водама: —» рекама, потоци-
обилазе село", рус. дијалектно богинка ма, језерцима (планинским или шум-
"врста болести", зап. буг. богинка, срп. ским), под водом (у јамама), у -> водени-
хрв. богине "оспе". цама, у шумама (најчешће у жбуновима
Богинке обично узимају облик ру- -» шипка); у планинама, на стенама, у ->
жних високих жена; оне су мршаве, имају мочварама (када се из мочварних жбуно-
велике главе, црнпурасте су, личе на Ци- ва појаве дим и смрад, кажу да то б. спре-
ганке, или су бледе, с дугим косама, раш- мају храну), под земљом (ако се човек за-
чупане, тела издуженог; на њима висе ве- глиби у мочвари, сматрају да се сурвао
лике груди (које пребацују преко раме- "под земљу код б."), у јазбинама, —> пећи-
на), имају надувене стомаке, задњи део те- нама, јаругама; уплашене б. беже у —> па-
ла им je као стог сена. Имају криве ноге с као.
кокошјим ноктима, кокошје, гушчје или Б. су активне -> ноћу, у поноћ, увече
ноге сличне псећим; дугачке руке, а на (после заласка сунца), у подне, у време не-
свакој руци по три, као канпе крива пр- погоде (-> ветар, -> киша), у -> суботу.
ста. Очи су им ситне, избу/ьене или вели- Оне се могу сматрати сезонским ликови-
ке, црне, имају црвене, кљунасте носеве, ма: појављују се у —> пролеће, од пролећа
зубе као свињске кљове. Ређе су б. прика- до јесени живе на травом зараслом прио-
зиване као лепе младе девојке. Могу бити баљу, зими одлазе у воду.
приказиване и као ситне жене (висине Б. перу постељину (дечје пелене), уда-
лутке), дебеле, црнпурасте, које јашу на рајући по њој пракљачама или својим
жарачу. Одевене су у беле, тамне или цр- грудима; понекад се могу чути једино гла-
вене одеће (укр.), опасане травом са пу- сни одјеци ових удараца, док б. остају не-
стара (хуцул.), понекад у конопљаној оде- видлзиве; перу на приобалном —> камењу
ћи (словач.), али чешће се појављују голе. (стога сељанке, када дођу на реку да перу,
Различити облици б. територијално нису прекрсте камење); опрано рубл>е вешају
јасно разграничени. У Лублинском крају, по гранама дрвећа; човека који им засме-
б. су представљене у виду мајмуна (уп. та или који их крадом гледа, оне гоне, би-
њихов месни назив matpy). Б. карактери- ју, сурвавају га с —> моста, убијају пракља-
ше множина, оне живе и показују се у чама, а потом тело бацају у шуму. У кази-
групи (понекад по 12), три, ређе - две или вањима, пастири налазе златне пракљаче
појединачно. богинки, које саме перу. Б. играју поред
Б. узимају облик обичних жена, про- вода, купају се, праве велику буку (пиште,
сјакиња, сусетки, a такође и облик живо- мјаучу, вриште, гучу, певају, плачу, пл.е-
тиња: -> паса (црних), -» мачака, -> ко- шћу), могу пролазнике "увести у игру" и
н»а без главе, -> жаба; појављују се и као не пустити их до смрти. Б. своју —> косу
—> сенке, бивају невиддэиве, израњају на чешљају седећи поред воде; преду (у ка-
—> светлост у облику паре, која се подиже зивању, б. помажу девојци која се кладила
у виду магле изнад -» воде и шуме. да ће за једно вече испрести своју и пређу
Б. могу постати од жена које су умрле другарице), воле да седе испод моста у
на порођају или пре обављања обреда време кише. Опчињавају и одводе прола-
увођења у цркву; од девојака које су ис- знике (слично као и други митолошки
прошене, али су умрле пре свадбе; од ста- ликови); заводе човека у честар, у мочва-
БОГИНКА -36- БОГИНКА
ру, у шуму, где га море глађу или му од- сисају груди деце и мушкараца, чиме иза-
рубе главу, а -> душу његову дају -» ђаво- зивају тешку болеет, "одузимају" млеко
лу, гуше га, утапају у воду, голицају до породиљама. Шкоде стоци, плаше je, те-
смрти; не воле дечаке, гоне их и утапају, рају -> коње, не пуштају их да пију воду,
али зато девојчице, посебно сиротице, чу- сплећу им гриве. Б. може узимати облик
вају, перу им одећу, чешљају им косе; по- коња; кон. je такође атрибут б. (у казивању
зива)'у младе девојке да се забављају с н>и- б. дарује -> пастиру лепог коња).
ховом децом. У казивањима, претворив- Б. се могу сматрати за жене, сестре,
ши се у проводаџику, б. нуди пролазни- кћери, мајке —> водењака. Деца б. обично
цима вотку, а затим их утапа; увлачи у бивају девојчице; ако им се роде синови,
мочвару музиканта, затвара га под земљу, они постају водењаци. Рађају децу без му-
терајући га да свира; храни га, али када он жева, пошто их опдоди ветар. Очеви н>и-
престане да свира, пије му -> крв. Богин- хове деце могу бити мушкарци које су за-
ке јагодама намаме девојку у шуму, муче веле, ђаволи, демони (пол>. boginiarze, сло-
je (боду joj језик иглицама), па девојка, вач. bohynary).
вративши се кући, умире (укр. карпат.). Kao заштита од б. употребљаван je
Гоне породиље, нападају их: напуштају- кантарион, којим су китиди прозоре и —>
ћи место на коме обично бораве, долазе врата, стављади га поред узглавља, под
до куће породиље и, стојећи испод -> пелене детета и ел. У распространяемом
прозора, зазивају je по имену, плачу, оп- казивању о три б. које краду породиљу и
чињавају je —> гласом, певањем, играма, трче с н>ом по пољу, у својству заштите
варљивим изгледом, привдачним пред- најчешће се јавља кантарион; једна од б.,
метима. Жртве б. постају породил.6 које стара и хрома, пошто не успева да стигне
нису прошле обред увођења у цркву (у остале, у срцби виче жени да откине цвет
Пољској у периоду девет дана после по- кантариона -то спашава породиљу. Ради
рођаја, а у Словачкој - шест недеља). Б. их заштите од б. на вратима или у прозору
отимају, муче, вуку по пољу, одвлаче у кућа качили су лутку крпеььачу, обешену
мочвару, ваљају их по блату, бију пракља- главом надоле, стављали су породили
чама, сисају из њихових груди, заврћу им под главу мушки -> појас, -> гвожђе, по-
руке као кад би цедиле рубље. Замењују ред кревета су оставляли виде, у пелене
децу (једна од главних функција б.), по- су убадали иглу, оставляли су светло целе
себно некрштену, ванбрачну, децу која су ноћи, купали су новорођенче после зала-
оставлена без надзора у кући, у пол>у, на ска сунца, а воду су бацали тек следећег
међи, под —» дрветом; мазе их, љубе, ку- дана (хуцул.); после заласка сунца нису
пају, претварају у нечисте духове иди их прали пелене; везивали су детету на руку
претварају у слуге. Ако успеју да их при- црвену трачицу, стављали му црвену —>
морају да врате дете, б. му заврну или от- капицу; бринуди се о томе да на лице де-
кину руке и ноге. Чине штету трудница- тета не падне месечева светлост. Младима
ма, краду их, притискају, муче у -> сну, je саветовано да при себи увек имају -»
исисавају их; мењају им децу у стомаку, бели лук или гвоздени предмет. Најјачим
узимају плод, raje га, хране својим мле- средством против б. Хуцули су сматрали
ком, а жену утапају; ваде из мајчиних биљку крављачу (црвену детелину), која
утроба децу зачету ван брака и претвара- их je могла убити.
ју их у страшила. У казивању, б. одводе
трудницу у своје шумске замкове, где она Лит. Mosz. KLS: 599, 685, 739; Гнат. ЗУД 2: 193,
рађа и служи код б. неколико година, а 479, 482; Bar. KUW: 133-146; Bieg. MD: 268-310;
потом се људима враћа као чаробница. Kolb. DW 7: 45-49; NR: 291-293; Pel. PDL: 146-153;
Шаљу болести, —> уроке и слабост на по- Wisla 1898/12: 409-436, 1891/5: 572-587; Čs IV 3:
родиље, децу, често саме гуше оне који 558-559, 613; Hai. PS: 110-111; Olej. LT: 173-176;
спавају (верује се да деца не треба да спа- Zamag.: 203, 262.
вају с луткама, иначе ће их угушити б.), О. В. Саникова, В. В. Усачова
БОГОЈАВЉЕЊЕ -37- БОГОЈАВЉЕЊЕ
БОГОЈАВЉЕЊЕ - један од великих годи- обављати како у цркви тако и поред ->
шњих —> празника хришћана, празнује реке или неког -» извора. Код Ист. Сло-
се 6/19. I. Код православаца се празнује вена постојао je обичај да се претходно
као сећање на крштење Христово у Јорда- пробије дед на реци у облику крста; око
ну, код католика и као сећање на покло- тих рупа окупљада се сва сеоска заједница
н>ење тројице царева-чаробњака новоро- у очекивању момента када ће свештеник
ђеноме Христу. Најважнији моменти из спустити крст у воду. Тог тренутка, му-
садржаја обреда и веровања тог дана веза- шкарци би пуцали из пушке, да отерају
ни су за симболику лустрационих својста- нечисту силу. У Украјини се то звало "роз-
ва —> воде и —» крста (закрштавања), који стрыювати коляду". У белоруским сели-
истерују —> нечисту силу из човековог ма такође je постојао обичај да се пуца из
животног простора. За источнословенску пушака, јер се веровало да —> ђаво прово-
традицију најзначајније je вече уочи Б. ди зиму у води - када je освештавају, он
(5/18 I), чији се народни називи спајају са искаче из воде, па га треба пущьима оте-
називима Бадње вечери, а обреди умного- рати од села. Код Јужних Словена био je
ме понављају божићно-новогодишње популаран обичај да момци скачу у воду
обичаје (спремање обредне хране, пра- одмах пошто je освештају, такмичећи се
знична вечера, -> гатања и тумачења ко ће изронити с крстом.
предзнака о времену итд.). Код Јужних Код Ист. и Јуж. Словена, постојао je
Словена источног дела Балкана, у ком- обичај —> купања у реци или језеру после
плекс богојављенских празника, поред ве- освештавања воде: то купање je било ско-
чери уочи Б., укључују се и следећа два ро обавезно за учеснике божићног -> ма-
дана: дан св. Јована Крститеља (7/20. I) и скирања и коледања ("да би спрали са
Бабин дан (8/2. I), који су терминодошки себе прљавштину бесових маски" или
међусобно везани као "мушки" и "жен- спрали "маску беса"); на исти начин, бо-
ски" празници. десни људи су покушавали да се ослободе
Б. je схватано као преломно време и за- болести и набачених —> чини.
вршетак божићних празника, тј. као пре- Богојављенском водом, донетом у ку-
лазак из "нечистог" некрштеног времена у ћу, домаћини су шкропили стамбени
нови период, када се из земаљског просто- простор, че/ьад, двориште и помоћне гра-
ра истерују сви штеточински духови. Ве- ђевине, стоку, —> пчеле, повртњаке и њиве,
ровало се да je поноћ уочи Б. управо тај сипали су je у —» бунар, у бачве —> вина,
тренутак када се одвија смена времена и у додавали сточној храни, итд. Код Срба у
природи дешавају нека чуда: "отварају" се Хомољу, -> труднице су ту воду пиле
небеса, а човеку који то види испуњава се приликом тешког порођаја, верујући да се
свака жеља; престаје да дува —» ветар; жи- могу "отворити", (тј. успешно породити),
вотиње су у стању да говоре; снови се као што су се небеса отварала на дан Б. У
остварују. Чудесна, лековита, "света" по- -> пролеће су посуде са "светом водом"
стаје тада вода на —> изворима. Као знак качили на воћке, да се не смрзну; н>оме су
очишћења, из -> куће су изношени сви поливали озиме усеве против града итд.
божићни симболи: домаћини су износи- Свуда код Ист., Западних Словена и
ли божићну сламу и сноп, који je стајао у код Словенаца поштован je обичај црта-
—> ћошку током свих —> некрштених да- ња крстова (код католика - и исписивања
на, износили су -> ђубре које се за то вре- почетних слова имена "три краља"). То je
ме накупило у кући; обредни —> хлеб, ко- рађено кредом или —> белим луком,
]и je од Божића стајао крај иконе, одно- угл>еном, а понекад тестом по вратима,
шен je стоци и живини. Од Б. су престаја- прозорима, капији и на огради, да би се
л
е да важе многе забране домаћих радова стамбени простор оградио од —> бесова,
и занимања, везаних за предење и ткање. -> змија и свакакве нечисти.
Централни догађај празника било je Првенствено у традицији Јуж. и Зап.
Црквено освештавање воде, које се могло Словена, чувени су ритуали обилажења
БОГОРОДИЦА -38- БОГОРОДИЦА
кућа, које чине маскаре на Б. Код Словена них легенди, које често имају књишки,
католика, популарни су били обиласци апокрифни извор. Б. се сматра заштитни-
тројице маскираних "крал>ева" ("Каспе- цом породила, што je условљено моти-
ра", "Мелихера" и "Балтазара"), који су вом материнства Б. (мајке Божије) и ети-
улазили у кућу, шкропили чел>ад "све- молошком везом речи Богородица и рађа-
том" водом и цртали крстове на вратима ње. Код Срба, при порођају се обраћају
и прозорима. У Бугарској je, у цил>у очи- Б.: "О, света Богородице, помози joj ла-
шћења, обављан обред совојница: девојке, кост!" или икону св. Богородице квасе ->
обучене као "младожења" и "млада", водом, па ту воду дају породил>и да по-
ишле су по кућама са водом и струком —> пије, како би joj олакшали порођај; у Ср-
босиљка, шкропећи све грађевине у сва- бији (Гружа) жену пред порођајем уна-
ком дворишту и сву чел>ад. пред опасују каналом који je сву ноћ ви-
Као и за друге божићне празнике (Бо- сио у цркви, поред иконе Б. Код Бугара
жић, Нову годину), и за Б. су била везана око Пловдива и у другим областима, ба-
многобројна -> гатања и предсказивања бица одмах после порођаја кади породи-
о времену и летини у наступајућој годи- љу, дете и младе жене, да би рађале, а за-
ни. Код Ист. Словена се сматрало да то- тим ломи обредни хлеб, говорећи: "Хајде,
пло време или мокар снег на Б. предвиђа- Света Богородице, ко нема - нека има, ко
ју добар род на њивама, a мећава и ветар има - нека се понови" - реч je о деци. Од-
- обиље печурака и јагодичастог воћа. мах после рођења детета (ређе - сутра-
Срби и Бугари су на основу правца ветро- дан) Бугари месе тесто за обредни колач,
ва одређивали какво ће бити лето (ки- који зову богородична пита. Српкиње које
шно, сушно, "здраво", повољно итд.). пате од неплодности, на коленима се мо-
ле пред иконом или фреском Б., гребу с
Лит.: КОО 1973: 212-214, 260-261, 278-279; Чич. ње боју, коју растварају у води и пију да
ЗП: 74-75; Вин. ЗКП: 216-220; Крач. БЗРС: 174- би зачеле. Код Бугара у Родопима близу
176; Куроч. НСУ: 109-120; БМ: 160-161; Кит. Смољана, дан св. Симеона и св. Ане (3/16.
МНП: 45-49; Нед. ГОС: 30-32, 125-126; Horv. II) назива се Божја мајка. Тог су дана не-
RZL: 116-123; Stelm. ROP: 78-81. плодие жене, које желе да затрудне, меси-
Л. H. Виноградова, А. А. Плотникова ле велики кукурузни колач, ломиле га и
делиле комшијама.
БОГОРОДИЦА (Богомајка, Мајка Божи- За култ Б. код Јуж. Словена везане су
ја, Дева Марија) - у црквеној традицији, легенде и мноштво забрана у предбо-
име Пресвете Деве Марије, која je родила жићном периоду, када се Б. "мучила са
Богочовека Исуса Христа. Име Богородица Христом". Зато Срби у Босни на Бадњи
познато je код свих православних Словена дан не певају, а Македонке из околине Ве-
(упоредо с буг. Божа майка, Богомайка, леса за божићне празнике не баве се жен-
српски Богомати, Богомајка)', код католи- ским ручним радовима. За Б. и рођење
ка му одговара хрв. Mati Božja, Djevica Христово везани су и бугарски коледар-
Marija, пољ. Matka Boska, Panna Swieta, чеш. ски мотиви који се односе на дрвеће,
Matka Bozi, Panna Maria. Сталин епитет Б. укључујући и —> јасику. Б. je тражила у
код православних Словена - Пресвета, шуми чисто место за колевку са новоро-
Пречиста понекад замењује њено име. На- ђеним Христом; нашла je златни граб,
родни култ Б. разликује се од црквеног ве- благословила га и окачила колевку. Све
ћом обичношћу и укљученошћу у сваки- дрвеће се поклонило, осим јасена, те га je
дашњи живот: Б. je заштитница од сиро- она проклела, као што je проклела и јаси-
маштва, —> нечисте силе, напасти и пат- ку (буг. трепетлика) због тога што je она
њи, небеска заступница, саосећајна, ми- наставила да трепери и кад се све остало
лосрдна и болећива. Зато joj се често об- дрвеће умирило. Заћутале су и све птице,
раћају у народним молитвама, басмама, осим —> кукавице, коју je Б. такође про-
—> бајан»има. Б. je омшьени лик народ- клела. Сличне легенде познате су у срп-
БОГОРОДИЦА -39- БОДЕЊЕ
дљикавих предмета и бшьака одређено je гране огрозда и трна (чеш.). После изно-
њиховим својством да могу ранити, осака- шења покојника ложили су пећ клеком,
тити, забити се у тело, причшьавати бол, да се покојник не би могао вратити (рус.).
нанети штету. С друге стране, апотропеј- Kao заштита служили су не само бодљи-
ска функција бодљикавих биљака заснова- каво растиње и предмети, него и њихово
на je на њиховом својству да се могу зака- спомињање у магијским формулама. На
чити за -> одећу, неког задржати и не пу- св. —> Јеремију (1/14. V) да би се одагнале
стити га (уп. срп. назив трна вукодржица). —> змије, девојке су обилазиле село пева-
За ово својство везана је њихова употреба у јући како су све змије побегле, а само je
магији опчињавања (-> чини). једна остала - "оба ока избола о два трна
Бодљикаве биљке и предмети најче- глогова, о четири шипкова" (срп.).
шће се користе у својству заштите људи и У низу случајева било je актуелно сим-
стоке од -> нечисте силе и —> болести. боличко бодење, боцкање, пробадање мо-
Да би заштитили —> кућу од нечисте си- гуће опасности. На -> Митровдан (26.
ле, китили су капију, -» врата, -> прозо- Х/8. XI) дрвеним копљима боду по свим
ре на кућама и шталама гранама бодљи- рупама у купи, амбару, другим помоћ-
кавог растиња, код Јуж. Словена превас- ним зградама, или убадају ова кошьа у —>
ходно глогом и трном, код Западних - земљу, гято je требало да уништи све ми-
шипком и огроздом (Ribes grossularia L.), шеве у кући. На —> Тодорову суботу же-
код Источних - чичком и клеком. Да не- не су боцкале —> камен да би проболе
чиста сила не би ушла у кућу, врата су за- змијама очи (срп.).
тварали глоговим кочићем, а у клучаони- Б. су коришћене за лечење болести:
цу уметали б. биљака (јужнослов.). Ако би веровало се да све болести страхују од би-
се посумњало да je покојник —> вампир, л>ке бодал или пасји стриц (Carduus Arc-
на -> гроб су му стављали бодљикаво tium, Cirsium) (сев. рус.). Одваром бодљи-
жбуње, да би му се одећа закачила на н>е- кавих биљака лечене су болести које про-
га и да не би могао изаћи из гроба. Да би бадају, посебно, грчеви и пробадања у
заштитили стоку од —> вештица, у четвр- слабинама (бел.). Код Зап. Словена бо-
так пред —> Тројице и на —> "ђурђевдан дљикаво растиње je коришћено за лечење
убадали су бодљикаво биље по штали крава које je опчинила вештица и да би се
(зап. укр., јужнослов., зап. слов.). Прили- повратило "обрано" —> млеко. Ради тога
ком прве муже оваца, изнад врата тора су je домаћица извијала венац од шипка и
качили —> венац од шипка (срп.), уочи кроз њега цедила млеко (словач.), кувала
првог маја, дана св. Филипа и св. Јакуба у je млеко на ватри од грана шипка (Морав-
—> праг штале и у —> ђубре убадали су ска), изливала на ђубре млеко од опчиње-
гране огрозда или шипка (чеш.). не краве и -» шибала по том месту пру-
Упоредо с бодљикавим биљкама исту том од шипка, надајући се да ће тако из-
улогу су имали и бодљикави предмети: грепсти лице вештице (словач.).
игле, чиоде, ножеви, виле, косе, комади- У љубавној магији коришћена су свој-
ћи разбијеног стакла и др., које су забада- ства бодљикавих биљака да могу неког за-
ли у праг, —> кров, врата и прозоре куће држати, закачивши се за његову одећу,
или штале, обносили око простора који je како би "прикачили" суђеника. У кален-
требало штитити, док су игле и чиоде дарским обредима, усмереним на пове-
убадали у одећу, да би заштитиле човека ћање приноса, бодење симболизује —>
од чини. сношај. На св. —> Андрију и за време
Апотропејска својства такође je имала адвента маскирани момци су навлачили
ватра од грана бодљикавих биљака: вам- на лице или на руку кожу —> јежа и поку-
пире и вештице су спаливали на ватри од шавали да убоду девојке (словач.). У вре-
трна и глога (срп., зап. укр.), да се купи не ме божићних празника, тзв. верте/ьници,
би приближила нечиста сила - на ватре, стављали су између ногу вретена и њима
потпаљиване на Тјурђевдан, стављали су боли девојке (сев. рус.).
БОЖИЋ -41- БОЖИЋ
Бодљикаве биљке, посебно трн и ши- ди целе године бити здрави, покретни,
пак, сматране су за "ђаволску" рукотво- "лаки" као врапци.
рину: чичак и уопште бодљикаве биљке Обилна трпеза je једна од обавезних
посадио je -> ђаво, да би људи, качивши компонената божићног обреда. Код Ју-
се о њих, псовали и на тај начин чинили жних Словена, на Б. на софри су били
грех (укр.). обавезни божићни хлеб (чесница, божић-
њак, хрв. Ijetnica, križnica, слов., буг. богови-
Лит.: Потеб. МЗОП 3: 292, 306, 307, 309; Георг. ца) и печење (печеница, веселица, заоблица,
БНМ: 39,155; Чајк. MP: 125-132; Чајк. РББ: 75-80, божићар и ел., буг. коладник) - печено пра-
232-237, 247-248; Mosz. KLS 2,1: 308, 657; Vacl. се или овца, јагње. По десној плећки из
VO: 128, 129, 136, 424, 425. печенице гатали су о благостању куће и
/. /. Аевкиевска здрављу чељади у наредној години. За об-
редном софром je обављан и низ других
БОЖИЋ - цептрални празник у годи- —> гатања: о животу и —> смрти - по ди-
шњем циклусу календарских обреда; по му из свеће, која гори на Б.; о летини - по
црквеном календару, везан je за рођење напрслинама у обредном хлебу, итд. У
Христа, a празиује се три дана, на која су херцеговачким селима на Б. je постојао
усредсређени основни ритуали, усмерени обичај звани милати се: једно од чељади
на обезбеђивањс благодети и берићета би се крило иза хлеба чеснице и питало
породици, кући. При томе се многи оби- друго: "Милам ли се?", на шта би овај од-
чаји обавл>ају већ уочи Б., на —> Бадн>е ве- говарао: "Милаш мало"; први учесник je
че, —> Игњатијевдан. О митолошкој завршавао дијалог речима: "Сада мало, а
основи празника сведоче веровања о не- догодине нимало", што je требало да
видљивом присуству умрлих —> душа у обезбеди бољи принос пшенице, од које
купи, и истовремено, о активирану -> не- he бити испечена још већа чесница. Хрва-
чисте силе, о -> чудима божићне ноћи 'ти су износили на трпезу тањир са зеле-
(вода се претвара у вино, стока проговара, ним изданцима посејане и проклијале
дрвеће прелази с места на место, сунце пшенице (гобин - "обиље, летина"), коју
"се окреће на лето" и др.). су често стављали на врх обредног хлеба.
Рано изјутра на Б. изводе се ритуали с У пролеће су зрно "гобина" мешали са
карактеристичном семантиком "почет- зрневљем за сетву. У далматинским ме-
ка" новог годишњег циклуса. У кућу до- стима постоје обичаји кићења божићног
лазе први гости -» коледари, -> полажај- хлеба гранчицама и листовима зелених
ник, чије ритуалне радње имају за циљ да биљака (рутвице, ловора, —> бршљана и
допринесу процвату куће у следећој го- Ар·)·
дини. Код Западних и Источних Словена, Раширени су обичаји кићења куће
прве посетиоце домаћин и домаћица за- творевинама од сламе ("паук", "свет"),
сипају -> житом "за срећу, за здравље". божићним дрвцетом, гранчицом (хрв.
Обављају се ритуали првог одласка на —> božikovina, božično drvo, карпат. подлазнич-
бунар, —» извор, с кога се захвата "нена- ка). У Далмацији и Македонији на тај дан
чета" —> вода за прво умивање, припре- пал,ене су обредне —» ватре kolede, чије би
мање божићног обредног —> хлеба (-> че- угарке и пепео домаћице носиле у коко-
сница) и др. У загорској Далмацији дома- шињце, како би кокошке бол>е носиле ja-
ћин баца -> јабуку у бунар, говорећи: ja (околина Велеса).
"Hladna vodo, ja ti dajem dara a ti meni На тај дан требало je почети све дома-
srećice i zdravlja" (Gavaz. GD2: 180). Рано ће и привредне послове: девојке су се ла-
УЈутро на Б. треба први пут појести мрсну ћале ручног рада, мушкарци упрезали —>
храну, при чему je у низу јужнословен- волове, —> коње. Сматрало се да ће све за-
ских области то мрсно јело био печени почето на Б. бити успешно. У свим словен-
врабац (често испечен у утроби божићне ским традицијама познат je ритуал обаве-
печенице), јер се сматрало да ће тако љу- зивања или "заплашивања" воћки на Б.:
"БОЖЈА БРАДА" -42- БОЖЈЕ ТЕЛО
домаћин je излазио у воћњак, носећи -» Божјег Тела". Управо тог, последньег дана
секиру, и питао дрво хоће ли родити иду- празновања, освећивали су у цркви по-
ће године, претећи да he га посећи. На тај себно припремљене венчиће, које би чу-
дан су обавлали магијске радгье са стоком, вали током године као магијско и лекови-
живином, давали су им остатке божићних то средство.
-» јела, засипали их житом, итд.; код |у- Уочи или рано ујутро празничног че-
жних Словена постојао je обичај да се ко- твртка сакупљане су траве и цвеће за пле-
кошке хране у кругу обележеном кана- тење малих венчића, букета, ниски, сече-
пом, да се не би разилазиле током идуће не су гране -» бреза, клена, -> липа, ба-
године. У северозападној Хрватској момци грема, сечено je -> дрвеће, припремана
и девојке су првог дана Б. размењивали су дугачка дебла. Обично се плео непаран
знакове узајамних симпатија, ради чега су број венчића - пет, седам, девет. У неким
девојке припремале специјалан дар местима обичај je захтевао да се венчићи
božićnicu - јабуку са лешницима. плету од строго одређених врста биљака
или од непарног броја билака (пол. По-
Лит.: БМ: 172-173; Бос. ГОСВ: 129-161; КОО 2; морје, ист. Полска). Осим ливадских би-
Kur. PLS 4; Нед. ГОС: 33-42; Nov. SLK; Rihtman- љака и грана, припремано je и посечено
Auguštin D., Knjiga o Božiću, Zagreb, 1995; дрвеће за кићење дворишта и улица, а та-
PHMM: 62-64. кође и за правлење зелених олтара под
Л. H. Виноградова, А. А. Плотникова откривеним небом. За словеначку и хр-
ватску традицију карактеристично je ко-
"БОЖЈА БРАДА" -> " Брада" ришћење дугачких мотки и стабала (до 30
метара и дужих), које су побадане поред
БОЖЈЕ ТЕЛО, Празник тела Господкьег —> пута којим је процесија требало да
- празник који je у праксу увела католичка прође.
црква у XIII в. као сећање на тајну евхари- Процесија би кретала од цркве, кроз
стије (причешћа), коју je установио Исус село, обилазила пола; свештеник je оба-
Христос; обележава се у девети -> четвр- вљао богослужење поред зелених олтара
так после -> Ускрса. Прве помене о цркве- и на четири краја посејаног пола. Му-
ним процесијама тог дана познате су у шкарци су носили барјаке, жене и деца -
Полској из 1347. г.; ипак, до њихове попу- венце, гране и букете зеленила. Према
ларности и ширења код свих Словена-ка- подацима пољских црквених извора, у
толика долази у периоду од XV до XVI в. XVIII в. постојао je обичај пуцања из
Основни комплекс народних обичаја оружја у време кретања процесије. Зап.
и веровања тог дана разврстава се по вре- Словени би "од градобитине" закопавали
мену и ритуалима у -> тројичке и -> папире, с исписаним почетком сва чети-
ивањданске обреде: скуплање биља, ри Јеванђела, на четири краја поља засе-
цвећа, грана, прављење —> венаца, букета јана —> житом. У Белој Крајини су, ради
за кићење —> кућа, двориглта, улица, учешћа у процесији, облачили домаћу
освећење зеленила у цркви, коришћење белу одећу. Жене из Корушке би, пред
освећеног била као апотропеја за магиј- сам полазак процесије, брзо забадале за
ске и исцелитељске цилеве; веровања о —> појас неколико влати жита, да их не би
активизацији —» вештица које "обирају" током године болела крста. Зеленилу je
кравама —> млеко, и ел. придавай магијски смисао. Понегде су чу-
У многим крајевима Пољске у XIX в. вали зеленило које je коришћено у обред-
празник Б. т. се сматрао не мање значај- ној поворци: у ходу су одламали гране с
ним од Ускрса. Обележавали су га читаве олтара, кидали Цветове с ниски и украса,
неделе, а масовне процесије су правили скупљали букете којима je била обасипа-
првог дана а потом и последњег, осмог на процесија, и ел.
дана (тј. у четвртак следеће недеље), који Облици поновног коришћења обред-
je називан Oktawy Božego dala - "Октава ног зеленила одговарају општепознатој
БОЖЈЕ ТЕЛО -43- БОЈА
такође луди злих очију и др. на човека демонима: човек упада на место вилиних
или животињу. трпеза па га оне кажњавају; посекао je —>
Демони 6. познати су углавном као ан- дрво, поред кога су боравили демони, и
тропоморфни: жена, у белом или у црном због тога je кажњен, и ел. Човек бива ка-
(-> Чума, Баба Шарка), или неодређена жњен и због своје неопрезности, кршења
фигура, понекад - мушкарац; ређе као зо- животних препорука: б. продире у чове-
оморфни: -» мачка, -> медвед, свиња; у ков дом и у њега лично кроз отворена ->
облику "гамади" и инсеката: -> мишеви, врата, која су заборавили да затворе, из
-> змије, -> жабе, -> лептирови, муве; судова са водом који су остали непокриве-
популаран je и прелазни лик демона боле- ни, улази му кроз уста током прегласног
сти: човек са зооморфним цртама (ћуре- смеха, зевања или разговора.
ћим ногама, репом, клуном, копитама и Б. могу шчепати човека на отвореном
ел.). Сматрано je, такође, да je б. - стуб па- простору, али често и саме долазе у село
ре, магла, облак, дим. Антропоморфни код луди, казујући имена својих будућих
демони често су замишлани и као —> ту- жртава: обилазе село и посећују њихове
ђинци (Јевреји, Циганке) или непознати куће; а затим на жртве насрћу вриском,
луди (нпр. жители суседног села). —> гласом (дозивају човека - ако се он ода-
Једна б. може бити персонификована зове, разболеће се), дотичу га, облизују,
у виду неке множине (седам, 12, 40, 77 и боцкају, лубе, дувају у њега нездрави дах,
др.), уп. такође схватање о сестрама —> изазивајући болеет путем овог или оног
грозницама, кћеркама цара Ирода. У ба- облика контакта.
смама оне добијају властита имена, често Б. се исполава тако што се настањује у
у складу са симптомима б. (уп. грознице човеку, у појединим ньеговим органима,
по имену Тресеја, Ледеја, Глухеја и др.). мучи га, разједа или га суши изнутра. Та-
Појавл,ују се б. са косом, као —> Смрт; кав продор се, у митолошким причама,
понекад с луком и стрелама, са марами- најчешће описује као улазак гмизаваца,
цом, која расипа заразу; често су у прат- водоземаца и инсеката (жаба, црва, мува,
н>и нечисте силе и нечистих животиња (—> -> гуштерова) у човека. У вези с тим, уп.
сова, булина, —> слепи мишеви). Оне изразе типа "има бубе у глави", који ка-
обилазе село пешке, возе се на талигама, рактеришу особењака, тј. човека који, с
лете по ваздуху, на облацима или у вихо- гледишта традиције, није сасвим здрав.
ру, могу да јашу човека (поготову када Обично се то дешава у време сна или то-
треба да пређу преко -> воде). ком јела (уносе их с храном или пићем).
Б. бораве тамо где се —> земл>а спаја с Те животиње се могу видети после ритуа-
-> небом; често око —> воде и разновр- ла њиховог истеривања, које обавла зна-
сних -> извора, на границама разних вр- лац или свештеник, у тренутку када напу-
ста; у -> мочварама, -> бунарима, на пу- штају човеково тело, најчешће кроз уста.
стим местима и у непроходним шумама. Међу многобројним и веома разновр-
Б. je посматрана као казна човеку због сним поступцима народне медицине,
кршења најразличитијих забрана: на при- значајно место заузимају магијске радње
мер, забране обавлања ове или оне делат- које симболишу физичко истеривање и
ности, везане за одређени -> празник (у уништавање б. Оне се изводе на самом чо-
том случају, могу га казнити и -> свеци, веку, a такође на неким предметима који
којима je тај празник посвећен); казна je му припадају или су везани за њега: —>
могла стићи човека и за увреду, коју je на- одећа, -> коса, -> нокти, зној; над њего-
нео природи: зато што се помокрио на -» вом "мером" и др. Најтипичнији начин
ватру или испод светог дрвета; што je уништавања су спаливање, спирање, из-
опсовао мајку, чиме је увредио не само бацивање и удалавање б.; преношење б.
своју мајку него и Мајку-влажну землу, и другом лицу (подметање у туђу кућу)
Др. Човек најчешће бива кажњен за ове или природном објекту (нпр. дрвету);
или оне прекршаје, које je учинио према слање б. "на -> онај свет" (предмети се
БОСИЉАК -46- БОСИЉАК
полажу у мртвачки сандук или закопава- вина, предмета за домаћу употребу, хра-
ју у земљу); расипање, расецање б., њено не итд. -> Венцима, букетима и гранчи-
пуштање низ реку, развејавање на —> ве- цама б. кићени су млада: њена —» одећа,
тру, заплашивање и протеривање буком, -> појас, глава или вео; младожења - б. би
пуцњавом, крицима. Такође се сматрало му закачили за оковратник —> кошуље, за
да се од б. може ослободити путем њепог —> капу; сви свагови. Босиљком су кићени
придобијања, храњења (постављања об- сватовски барјак, свадбено дрвце (—> са-
редне хране за њу), преко преваре или борњак), светиљке, брачна постеља. Kao
увреде (ритуално свлачење, показивање апотропејско средство, коришћен je у по-
гениталија, псовање). За ослобађање од б. рођајном обреду и приликом одласка по
масовно je коришћена и усмена магија, породиљу и новорођенче.
пре свега —> бајање и молитвена прекли- У обреду сахране, покојниково тело
њања. облагано je струковима б. (Украјинци, Бу-
Т. А. Агапкина гари, Срби); уплитан je у венац умрлој де-
војци (Укр.). Бугари-Капанци на главу по-
БОСИЉАК (Ocimum basilicum L., од лат. којника (независно од пола и старости)
basilicum - "царска трава") - мирисна полажу венац од б. Код Јуж. Словена, ко
биљка, у народној култури - апотропеј. год дође да се опрости с покојником, сва
Има широку ритуално-магијску примену чељад која се нађе око покојника, сви др-
на Балкану, Карпатима и на југу Украји- же у руци б. - "да ји не обмами дув од мр-
не. У другим словенским традицијама, тваца". После сахране, б. je стављан на
одговарају му —> зимзелен, рутвица и гроб; на -> Тројице и (католички) Духов-
друго биље. дан причвршћивали су б. на надгробие
Мотив појаве б. из посмртних остатака крстаче; садили га на -> гробљу; на заду-
карактеристичан je за веровања и легенде шне дане, б. су бацали у —> реку - за мр-
о његовом пореклу: б. je израстао на Хри- тве. Уп. бугарску клетву "Босилек да ти
стовом -> гробу или месту Његовог рас- занесат, којом се призива нечија смрт.
пећа (Јужни Словени, уп. иегове поетске У сличним формама, б. je употребља-
називе: буг. божшробски цвет, српски бож- ван и у календарским обредима (поготову
/и цвет) из крви коју je пролио Христос на -> Божић, -» Богојављење, -> Ђур-
(Ист. Слов.); на гробу младића по имену ђевдан, —> Ивањдан, Трифундан, —> Ус-
Васиљ (укр., отуда његов дијалекатски на- крс и др. празнике). Њиме су кићени уче-
зив василек). У српском песничком фол- сници обреда обилажења: полажајници,
клору познати су мотиви појаве б. на ме- предводници —> коледара, главна —> ла-
сту убиства цара Уроша; из —> крви или зарица, —> додола, итд. Задевали су га на
суза погубљене девојке. По српским ле- помоћне зграде, вешали о рогове дома-
гендама, арханђел помоћу струка б. из- ћим животињама, привезивали за посу-
влачи —» дуп!у из човековог тела у тренут- ђе, ритуалне предмете (за иконе, -> бад-
ку његове —> смрти. њак итд.). У обредима везаним за сетву, б.
У веровањима се одражава веза б. с -> je мешан са сетвеним зрневљем, њиме су
нечистом силом: помоћу б., који je изра- китили ораче, кола, плуг. При завршетку
стао кроз змијину главу, могу се видети —> жетве, убадали су га у —> "браду" од кла-
ђаво и други демони (Бугари); б. има спо- сја; после вршидбе китили су б. стажер у
собност да оживл>ава духове (полоске ле- средишту —> гумна.
каруше из XVII в.). Истовремено, б. се ко- Б. je коришћен у обредима везаним за
ристио за истеривање штетних сила: ньи- -» воду: носили су га на —> извор, бацали
ме су кадили место у које je ударно -» га у —> бунар приликом захватања воде,
гром (Срби, Карпат.) њиме су украшавали обрамицу, ведра и
Kao универзално средство за одбрану посуде у којима су носили и држали воду.
и истеривање нечисте силе, б. je кори- Букетима б. распршивали су кашьице во-
шћен за кићење људи, животиња, грађе- де или вина приликом шкропљења свато-
БОСОРКА -47- "БРАДА"
би се тако добили делићи њене плодоно- Лит.: Bystr. ZŽP; Терновская О. А., О неко-
сне снаге (пољес., бел., мазовец., буг.); ко- торых сходствах и различиях в жатвенной
трљање или вожњу по земљи, стрњики обрядности славян//ФРСН, СД 1: 231-234; Зеле-
или класју око сплетене б., "да би жито нин Д. К., "Спасова борода", восточнославянский
полегло од плода" (зап. и јуж. Бугарска). обряд сбора урожая//3ел. ИТ 2.
Понекад су клаф, везано траком, одсеца- В. В. Усачова
ли са б., освећивали га у цркви на —> Спа-
совдан, чували до сетве и додавали семе- БРАК - један од најважнијих социјалних
института, везан за одређени систем ри-
• туалних форми, мотива и символа. Један
од начина склапања б. - отмицом девојке,
спомиње се у "Повестима минулих лета"
(почетак XII века). Познатији су тобожња
отмица када се момак и девојка договоре
или самовољни одлазак девојке младоже-
њи. Трагови куповине младе сачувани су
у обреду откупљивања младе од њеног
брата, у симболичној продаји њене кике,
у пропратним речима проводаџије: "Ви
имате робу, ми имамо купца" итд. Најче-
шће je до б. долазило путем споразума
Правлење "браде" на њиви
две стране, који je изражен у церемонија-
ну (зап. пољес.). Пошто би направили б., ма веридбе, склапања договора о браку
водили би коло око н>е и певали обредне (ударање руком о руку пред сведоцима,
песме (бел. пољес., зап. рус.); обилазили давање залога, оглашавање веридбе, пи-
би б. три пута и благосиљали њиву да бу- сани списак мираза), у јавном регистрова-
де плодна, а жетеоце да буду здрави (буг.). њу б. пред великим кругом сватова и ком-
После тога пожњели би б. и носили je до- шија, у излагању младог пара свеопштем
маћину (ист. пољес, бел., сев. зап. и сев. посматрању на —> Беле покладе. Разли-
Бугарска), који je чашћавао жетеоце или чите су и форме б. Средњовековни изво-
им давао новац. Кад би домаћин примио ри говоре о полигамији код Словена, ре-
од жетелаца б., привио би je уз подбрадак ђе о многомужству. У неким местима по-
(Бугари-Капанци, Македонци из околине знат je пробни б: млада се пресељавала
Дебра, Белоруси из околине Витепска). код младожење, а свадба je одлагана до
Код банатских Бугара, најстарија жена у рођења детета; ако би се такво, пробно су-
кући преузимала би б. од жетелаца, па би пружништво показало као неуспешно,
je поливала водом. свадба уопште није приређивана, а млада
Ритуалне песме, везане за обред при- се враћала родитељима уз добијену на-
премања б., локализоване су на словенски докнаду. Млади људи који не би ступали
север. У некима од њих говори се о —» ко- у б. извргавани су подсмеху, ал и то није
зи, у другима - о препелици. У варијант- важило за оне који су се својевољно заре-
ним песмама козу (јарца) замењују друге кли да неће склапати б. Ограниченна и за-
животиње: -> медвед, -> рода, дабар. У бране ступања у б. односили су се на ста-
Псковској области, уз певање je међом во- рост, сродство, вероисповест, итд. Пошто-
ђена коза (СД 1: 233). У ареалу где се пева- ван je редослед ступања у б. деце (погото-
ло о препелици, ритуал припремања б. во кћерки) по старешинству. Поред уоби-
укључује мотиве истеривања препелице, чајеног б. - преласка жене код мужа, по-
упозоравања на опасност и прављења стоји и б. када зет одлази у тазбину. Та-
зимског уточишта за препелицу (зап. по- квог младожењу обично je просила сама
љес., витеп., пол,., мазовец., словач., ју- девојка, он je учествовао на девојачкој ве-
жнослов. - ретко). чери, спремао мираз, у шали je називан
БРАК -49- БРАК
Младенцы
БРАК -50- БРАК
тим, код Руса су обављани и обреди с по- БРИЈАЊЕ - посебан ритуал на свадби,
сеченом "тројичком брезицом": дрвце je пред сахрањивање, у коледарским и бело-
кићено тракама, ђинђувама, цвећем, из- покладним играма и радњама маскара.
ношено ван села, где су га спаливали или Свадбено бријање je познато код Буга-
бацали у воду. ра, Македонаца, као и у источној Србији.
Гране б., поготову оне које су кори- Младожењу су бријали обично у -> субо-
шћене у обреду Семика (седмог четвртка ту увече или у -» недељу ујутро пред ->
после Ускрса), Тројица, -» "ђурђевдана, венчање. У Пловдивском крају, при ве-
-» Ивањдана и др. - у народној магији су черњој или јутарњој светлости, младоже-
цењене као пожељан заштитник. Код н>а би седео на столици, а заова и девер би
свих Словена се сматрало да брезове гран- му испод браде држали белу мараму или
чице (закачене испод —> крова, оставлено пешкир, да обријане -> ддаке не би пада-
на —> тавану) могу да заштите кућу од ле на -> земљу и можда биле искоришће-
грома и олује; пободене међу усеве у по- не за зле намере. Младожењу би бријао
лу, штитиле су летину од глодара и пти- момак чији су родители живи, ожењени
ца, од -> града. Помоћу брезових грана, мушкарац или теча. Понекад се број бри-
—> метле и -> венца су настојали да се за- ца пео на три. За време бријања девојке су
штите од —> нечисте силе, —> болести, певале и играле коло с момцима, свирала
елементарних непогода. Уочи Ивањдана, je музика. Длаке су бацане на ружин грм
качили су гране 6. на врата штале, да би (—> шипак), стављане на гране плодног —>
-> вештици препречили пут; на рогове дрвета, испод кога су бријали младоже-
крава стављали су брезове венце, ради за- н>у, одношене у шталу, скриване у јасле
штите од —> чини. Код Зап. Словена по- или мешане са —» житом и даване стоци.
жељно средство за заштиту од злих сила Понекад би младожењина мајка скупља-
била je брезова метла, прислоњена уз по- ла длаке и стављала их у младин девојач-
сте/ьу породиље или уз колевку новоро- ки сандук. У зап. Бугарској (облает Само-
ђенчета. У многим местима су веровали кова), б. се одвијало у дворишту поред др-
да болеет мора да узмакне када се боле- вљаника, уз певање девојака у пратњи
сник ишиба брезовим прутом (-> шиба- зурле и бубња. Длаке су сакушьане у белу
гье). марамицу, стављену у сито. У Ћустендил-
У исцелитељској магији Словена ском крају, б. су редом обављала тројица
практиковано je одлажење до младе б. или деветорица младића, који нису били
ради симболичког преношења болести с сирочад. Две младожењине сестре су др-
човека на дрво. На пример, оболели од жале пешкир за обријане длаке. После б.,
маларије би ишао у шуму, где je настојао уследило би —> купанье младожење. У
да продрма б., говорећи: "Треси мене као области Трнова, Силистра и Варне, б. je
ja тебе, па после престани" (пол>.). Руски обављано у недељу рано ујутро, а длаке су
сељаци су се обраћали б. молбом за исце- чуване до младожењине смрти и ставља-
љење и при томе над болесником уврта- не у његов мртвачки сандук. Свуда je сачу-
ли брезове гране, претећи дрвету да неће вано веровање да младожењине длаке
пустити гране све док се болеет не пову- имају посебну снагу и да се њима може
че. "омађијати" младожења, те je поступање
с длакама захтевало специјалан ритуал.
Лит.: Mosz. KLS: 527-530; СД 1:156-160; МНМ 1: На пример, у Тракији су длаке закопава-
169; Сок. ВЛКО: 188-212; Чајк. РВБ: 50, 261; Kur. ли под —> камен, бацали их на —> кров од
PLS 1: 106, 270-288; 2: 63-71, 90, 97, 132-134; Lud ћерпича или стављали под грм руже. Та-
1937/15/2: 60-64; KLW 3: 65, 68, 529; Zibrt. VCh: мо су водили рачуна о томе да се б. мла-
280-283, 288-289, 295, 298, 300-302, 319, 330, 477. дожење одвија у исто време када и плете-
Л. H. Виноградова, В. В. Усачова н>е младине —> косе.
У јужној Србији (Косово), б. младоже-
БРЕКИЊА -> Оскоруша ње je обављано у рану зору, одмах после
БРИЈАЊЕ -53- БРОЈ
купања у свежој води, у коју су били ста- четку за кречење, па су кречиле лица мо-
вљени -> јабука и сребрни новчић. За б. мака које сусретну, а затим их "бријале"
би младожењи сестра или млада покда- ножем. У пољској области Поморје и у
њала нов пешкир, a девојке и омладина Хелмској земљи, на Пепељаву среду, тј. уо-
би певали песму "Бричи се, бричи, мла- чи поста, по крчмама су маскиране девој-
дожења!/ Расплачи татка и мајку,/ Распла- ке и жене мокрим пепелом и снегом маза-
чи сестру и брата". (Vuk. SK: 265). Брица ле лица мушкараца, а затим их "бријале"
(момак, чији су родитељи живи) бацао je дрвеном бритвом. Од таквог б. мушкарци
длаке у -> коприве, скривао их под стре- су се искушьивади вотком. У зап. Морав-
ху или давао на чување младожењиној ској на месојеђе и Беле покладе жене су се
мајци. У Лесковачком Поморављу, под облачиле у мушку одећу и глумиле бри-
младожењину десну ногу подметали су це: једна je носила велику бритву, друга
свеже —> jaje, које je после б. требало раз- чанчић са "сапуном" (комадом леда), итд.
бита, а длаке су ставл>али у цвеће или на Мушкарци су се откуплэивали, а жене
плодно дрво, "да младожења процвета у правиле гозбу. Пол>акин>е у Добжинском
крају су, на Беле покладе, "бријале" све ко-
ји уђу у крчму, а мушкарце који се не би
искупили (-» штаповима и иверјем), ту-
кле су чарапама, уз грохотан смех и бучно
лупање у тигање.
У Лесковачком Поморављу маскира-
ни коледари, који почињу коледање пет
дана пре -> Божића, обилазили би
домаћинства и "бријали" сабљом дома-
пина, кога би претходно "насапунали"
снегом.
Када je реч о бријању у погребном об-
реду, покојника, који се за живота бријао,
бријали су пред сахрањивање, а у неким
местима су се трудили да то ураде пре
него што би доспео у стање агоније. Код
православних Јуж. Словена покојникова
Ритуално бријање младожење у Бугарској родбина се није бријала наредних 40 или
девет дана, у знак жалости.
породичном животу и да има децу". По-
сле б. младожења се умивао, а затим про- Лит.: Арн. БСО :81, 113; Бак. БЕТБ: 358-360;
влачио између ногу рођене мајке. У Врањ- Кап.: 181; Марин. ИП 2: 539; Пир.: 401; Плов.:
ском Поморављу б. je имало карактер 225; Τ)ορ. ЖОЛМ: 330, 372, 453; Мил. ЖСС: 342;
представе: други девер, ослоььен ногом на Стој. ВП: 349; Тан. СО: 158-159; Фил. СК :346,
софру, Дрвеном бритвом "брије" мдадо- 455, 462; Vuk. SK: 265, 315; Rarw. KLZD: 189;
жењу, који седи насред гумна и на коле- KLW: 45; Stelm. ROP: 112-113; Per. PMHP: 43;
нима држи сито с погачом. За време б. око Хорватова//СБФ-89: 170-172.
младожење су девојке водиле коло и пева- H. И. Толсто/
ле обредну песму. У Словачкој за време
свадбе такође je извођено шаљиво б. Пр- БРОЈ - једна од важних категорија у ми-
вобитна функција б. на свадби имала je, толошкој слици света; средство за уређи-
неоспорно, карактер иницијације. вање и моделовање Васел>ене; у народно)
Бријање на —> Беле покладе познато je традицији, објекат семантизације, симбо-
Зап. и Јуж. Словенима. У Великопољској лизације и вреднованьа. Бројање се често
(Међижецки срез), често су маскиране де- схвата као опасна радња, помоћу које je
војке ишле улицом, носећи канту креча и могуће овладати предметом бројања,
БРОЈ -54- БРОЈ
потчинити га својој вољи. Нпр. забрањује имали две -> душе. У исто време броју 2
се бројање оваца у стаду (верује се да им могла се придавати способност утицања
се тиме може нанети штета), птица које на нечисту силу, уп. загонетку о петлу:
лете у јату (помрсиће им се пут), забра- "Два раза родится, ни разу не крестится, а
њује се мерење дужине изатканог платна черт его боится" ("Два пута се родити, ни-
т ел. У басмама свих словенских народа с једном се не крстити, a ђаво га се боји"). У
магијским циљем користи се формула обредима оборавања села у случају помо-
опадајућег низа (9-8-7-6-5-4-3-2-1-0) као ра било je неопходно учешће близанаца
начин "одрицања" опасности, уп. руску (-> оборавање, -» чума); често су нечисту
басму од црва: "У нашего (им рек) 9 жен; силу терали помоћу два предмета или
после 9 жен 8 жен, после 8 жен 7 жен, ... оруђа (нпр. —> гребенима), између којих
после двух жен одна жена; после одной су пропуштали или стављали биће или
жены ни одной..." ("Наш /по имену/ има предмет које су штитили.
девет жена; од девет жена осам жена, од Схватање 6. 2 одредило je однос према
осам жена седам жена... од две жене јед- обележју "пар-непар": у магијској пракси
на жена; од једне жене ниједна..."). Сам се парност често (али не увек) вредновала
појам бројности (које се изражава разли- негативно, а непарност позитивно (нпр.
читим предметним симболима, таквим требало je поставити испод квочке непа-
као што су -» жито, песак, трава, лишће ран б. jaja; непаран je био број просаца у
дрвећа, мак, вуна, -> коса и ел. асоцира обреду просидбе невесте и ел.). Напро-
на обиље, -» богатство, благостање и до- тив, у гатању о удаји парни број (донетих
бија значење плодоносности. Управо то цепаница у нарамку, обухваћених тараба
обележје бројности, немогућност да се не- ограде и ел.) наговештавао je брзу удају.
што изброји, чини од ньега препреку на Б. 3 je најзначајнији елеменат бројног
путу -> нечисто] сили (уп. сипање мака низа. Он симболизује довршеност и цели-
око куће, тора и ел.). ну неког тока, који има почетак, средину
Елементи бројног низа немају исту и крај, и пре свега се јавља у упутствима
вредност у својим културним функција- да се три пута обави ова или она магијска
ма. Најзначајнији бројеви су 2, 3, 4, 7, 9,12, радња (—> обилажење, закрштавање, —>
20, 30, 40; сваки од њих има своје тумаче- кађење, изговарање басме и др.). Уп. та-
н>е у зависности од реалија или догађаја кође у фолклору три-девето царство, иза
света с којима je повезан. Б. 2 симболизује три-девете земље, троструко понављање
парност, удвајање, двојство и превасходно сижејног тока и ел.
му се придаје негативно вредновање, сма- Б. 4 игра много мању улогу у магиј-
тра се ђаволским бројем; ређе се вреднује ским ритуалима и веровањима. Он асо-
позитивно. Два иста предмета, двојни цира, пре свега, на четири стране света,
или ^едињени предмети могли су, по ве- четири -> ћошка -» куће, четири крака
ровању, донети несрећу и, чак —> смрт. —> крста и ел.
Рађање —> близанаца често je схватано Б. 7 се код многих народа приписује
као несрећа; опасним су сматрани срасли сакрално значење; у словенској традици-
плодови, —> jaja с два жуманцета, две све- ји, он се пре свега односи на {единице вре-
ће које истовремено горе и ел.; није се ва- мена или на лица (уп. у српским басмама
љало да двоје истовремено пију —> воду, од градоносних облака како je седмогоди-
да мету под, да се бришу једним пешки- шња девојка родила седморо деце, али та-
ром, да љуљају колевку и др., да се два пу- кође и представу о седам небеса).
та обавл>а нека радња (нпр. веровало се да Временско значење има и б. 9, који се
ће дете које одбијају и поново враћају на схвата и као утростручавање б. 3. Он се ја-
мајчину сису добити урокљиве очи; неке вља у магијским текстовима и ритуалима
магијске обреде није могла обављати же- (посебно у лечењу), где се користи девет
на која се два пута удавала и ел.). Посебну камичака, девет ивера, девет угљевља, во-
опасност су представляли људи који су да из девет бунара и ел., уп. српско упут-
БРШЉАН -55- БРШЉАН
ство: "Нађи девет ливада које никад нису младенци увек буду здрави и срећни (буг.
кошене и када на н>има порасте трава ви- Габрово; Срби).
сока девет педа, скупи девет момака и не- Б. je сађен на -> гробљу (пољ. Помор-
ка je они покосе новим косама, а девет де- је); на -> Бадњи дан, б. су кићена гробља
војака нека je саберу новим вилама, затим (срп.); на главу покојника, без обзира на
то сено кувај у девет нових судова, том во- његов пол, породично стање, стављан je ве-
дом се умиј и онда ћеш оздравити". нац од бшьака, међу којима je био и б. (Ка-
Семантика б. 40 je, у значајном степе- панци). На четрдесетници je давай б. на
ну, одређена асоцијацијом са четрдесето- парастосу за -> душу умрлог (Пирин). На
дневним периодом после -> смрти, када —> Цвети су освештану дренову гранчицу,
—> душа умрлог борави на земљи. увијену у б., убадали поред крстаче на гро-
У легендарним песмама преовлађују бу, "да би у домаћинству све полазило за
хришћанске асоцијације б.: "Кажите, шта руком, расло и напредовало" (хрв. Сињ,
je десет? - Десет je Божјих заповести; - Де- Лика). У бугарским народним песмама на-
вет je радости у години; - Осам je сунча- глашена je бесмртност љубави трагично
них кругова; - Седам je чинова анђеоских: умрлих љубавника: на њиховим гробови-
- Шест je крила херувимских; - Пет je ра- ма израстају б. и винова лоза, који се свија-
на невин Господ трпео; - Четири су листа ју једно око другог (СбНУ 35: 292).
Еванђеоска; - Три су патријарха на зе- Бршљаном су на —> Божић китили —>
мли; - Две су таблице Исајеве; - Један je кућу, -> врата, -» прозоре, помоћне
Син на Сионској гори..."(Ляцкий Ε. Α., зграде, торове за стоку, њиве (Хрватска,
Стихи духовные, СПб. 1912, стр. 20). јуж. и ист. Херцеговина) - ради плодно-
сти стоке, као и —> бадњак, трпезу, бо-
Лит.: Топоров В. Н., О числовых моделях в арха- жићну свећу (Херцеговина, Приморје,
ичных текстах, Структура текста, Москва, 1980. Бока Которска). Овај обичај je везан за ле-
С. М. Толстој генду о пореклу б. У њој се одражава би-
блијски мотив о покољу деце по наредби
БРШЉАН (Hedera helix) - зимзелена цара Ирода. Куће, у којима су деца већ
биљка пузавица, симбол здравља и дуго- убијена, обележаване су струком б. Нео-
вечности, чија се семантика открива у чекивано, б. се појавио на кући у којој се
свадбеним и погребним обредима; игра налазио мали Исус. Тако je и био спасен
улогу медијатора између људског света и (Херцеговина, Далмација).
натприродних бића. У календарским обредима, б. je имао
Б. има апотропејску снагу, од њега бе- улогу заштитника. На Цвети су га осве-
же -» вештица, -» мора, те га стога ста- штавали у цркви и давали стоци (Хрв.).
вљају у колевку, a породиља носи -> вен- На -> Ђурђевдан су кроз венац од б. му-
чић од б. (Далмација, Истра). зли овце (Пирин). На —> Ускрс су носили
У свадбеним обредима, б. je у млади- венац од б., освештаног у цркви - ради
ном венцу, на барјаку (Буг., Макед.), од здравл>а (словен.) У покладним поворка-
њега праве букетиће за младожењу (Пи- ма, једно од маскираних лица карневала
рин), за све сватове (Словачка, сев. ист. Бу- називано je "ta mršlanast" (=bršljanasti), jep
гарска), венце за сватове (Срби); кочија у je CBO било увијено у зелени бршљан (зап.
којој су довозили младу, кићена je б. (Ве- Словенија). Мале —> лазарице су носиле
ликопољска). Б. у свадбеном ритуалу има букете од б. (Капанци на североистоку Бу-
симболички значај. Сматрало се да се по- гарске). На Ивањдан су прављени букети
средством имитативне магије може ути- за све чланове породице (буг.).
цати на будућност нове породице: као У љубавној магији б. je могао, како су
што се б. свија и сплиће с другим биљка- веровали, да изазове пророчки —> сан: де-
ма, нека се тако младенци свијају једно уз војке би брале б. на који je пао последњи
Друго и "вију" своју кућу; као што je б. и зрак сунца, правиле од њега венац, ста-
зими и лети зелен и бодар, нека тако и вл>але га на главу и легале да спавају, оче-
БУБ ΑΜΑΡΑ -56- БУБАМАРА
ном творчестве, Москва, 1993; Младенова Д., везан за -> нечисту силу, духове -> боле-
Этнолингвистично изследование на българските сти, —> душе покојника. По јужнослов. ве-
названия за калинка-малинка (Coccinella septem- ровањима, пре изласка сунца на -» Благо-
punctata) в балканска и славянска перспекти- вести, у води извора и б. купају се -> виле
8Я//ЕПЦДК 3; Гура СЖ: 492-500. и самодиве, око б. живе духови болести.
А. В. Гура Код Ист. Словена су духове који живе у б.
називали колодезник, -> водењак, -> ру-
БУЕНЕЦ -» Лазарице салка, -> жаба, итд. Истовремено, б. je
сматран местом на коме бораве духови-
БУНАР - објекат и локус који спаја обе- заштитници домаћинства, предака-ста-
лежја -> извора и грађевине; осмишљен ратеља. На пример, Бугари су веровали
je као погранични простор, веза са оно- да сваки б. има свог —> стопана.
страним светом. Б., као канал везе с -» оним светом,
Одлазак на б. и захватање воде били су употребљаван je одређених задушних да-
омеђени многобројним забранама које на или празника (—> Спасовдан, —> Тро-
су, с једне стране, повезане са одређеним јице, католички Духовдан, -> Ивањдан).
временом (добом дана и календара), а с Да би видели покојнике, Бугари би се у
друге стране - тицале су се одређених ли- зору сагињали над б., очекујући да ће се,
ца. Сматрано je, на пример, да не треба при изласку —> сунца, на површини воде
пити -» воду из б. на —> Ђурђевдан, када појавити њихове силуете. Забрана проси-
се земља "отвара" и испушта отров пања воде из кофе приликом захватања
(чеш.). Било je забрањивано -> трудници из б. мотивисана je тиме што "отуда роди-
да иде по воду (пољ.), женама с менструа- тели гледају у нас" (рус. Калуш. - Паш.
цијом и породиљама (ист. слов., зап. КЦВС: 193).
слов.). Срби из Косова Поља су, напротив, Бунар je био место симболичког "хра-
веровали да трудница треба да види свој н>ен>а" духова предака и ликова нечисте
лик у б. - ради лакшег порођаја. силе, с циљем обезбеђивања успеха и
Спомен о "молитвама бесовима поред здравља чељади, повећања -» богатства у
бунара", о клањању б. и приношењу -» домаћинству, очувања чисте бунарске во-
жртава крај б., општа су места у разобли- де. Свуда код Словена у б. су бацали део
чавању паганства, почев од XI в. (Гальк. божићног, новогодишњег, богојављен-
БХОЯ 1:49-65). ског, ускршњег —> јела. Код Зап. Словена,
Код б. су обављани обреди изазивања то je било мотивисано потребом издваја-
-> кише: молебани, узајамно поливање, н>а дела "за храњење душа", у сев. чеш. се-
вађење воде из б., раскопавање и рашчи- лима тако су гостили водењака.
шћавање запуштених б. или извора. Ради У пролећним и летњим календарским
обезбеђивања кише, у Пољесју je био оби- обредима (првенствено на Тројице), кити-
чај обилажења око бунара са иконом и -» ли су б. обредним зеленилом (укр., сло-
хлебом и —> сољу; ударање воде у б. —> вен., зап. слов.). Један од заједничких сео-
штаповима, тако да прска по земљи; ских б. служио би као место за извођење
оплакивање поред б. последњег утопље- бугарског обреда Енъова буля. Код Срба, б.
ника у селу; бацање у б. самониклог мака, je за —» Божић кићен зимзеленим биљем,
семена лана, соли, хлеба, украдених зе- "да окити годину берићетом" (Миј. ОР:
мљаних судова или комада разбијених зе- 35). С циљем заштите б. од нечисти, Поља-
мљаних судова итд. (СБФ-78: 100-103). У ци су на дан св. Агате и уочи -» Богојавље-
бугарском обреду -> "Герман", ради пре- ња бацали у б. освештану со и сипали
станка суше, "сахрањивали" су фигурицу "свету" воду. Свуда je сматрано да вода у б.
"Германа" поред реке или б. и изворима постаје чудотворна уочи Бо-
У веровањима, б. je "чисто" место, које жића, Богојављења, Ускрса и других вели-
се налази под заштитом —> Богородице, ких празника: њоме су се умивали, шкро-
св. Петке; истовремено, б. je опасни локус, пили грађевине, месили обредни —> хлеб.
БУНАР -59- БУЊИШТЕ
укључујући -> град, епидемије, поготову 306. год.), чији се дан обележава 4/17. XII.
куге (укр., срп., буг.). У Украјини су и у Народни култ св. Варваре познат je код
XIX веку били познати случајеви спаљи- свих Словена, a најизраженији je код Јуж-
вања људи, које су сматрали за вампире. них Словена. Од дана св. Варваре или св.
Б. обешчашћује девојке (буг.), живи са Андрије, св. Игњатија, св. Луције, почиње
женама, укључујући и своју удовицу (ју- циклус зимских празника, усмерених на
жнослов.). Деца рођена у вези са в. и сама обезбеђивање берићета у наредној годи-
постају в. или људи способни да виде и ни.
убијају вампире (срп.). Берићет се призива на дан св. В. кува-
В. шгети домаћим животињама (укр., њем ритуалне каше од зрна пшенице,
јужнослов.): пије им крв, по сву ноћ гони кукуруза, пасуља и ел. (панспермија) или
-> коње и краве, којима узима —> млеко. само пшенице. Код Срба, ова каша, а
В. разара домаћинсгво, уништавајући понекад и сам дан св. В., назива се варица,
имовину: разбацује ствари по кући, мрси код Македонаца у Куманову - мешан
конце на разбоју за ткање, просила —> во- берикет, а код Срба у Лесковачкој Морави
ду (јужнослов.). - варвара. Македонци из Радовиша су на
У веровањима о в., централно место св. В. кували пшеницу "да би имали
заузимају заштита од н>их и начини н>и- много жита и богагу летину на њиви", а у
ховог онеспособљавања: ватра, сечива и Куманову су јели кукурузну кашу "да се
предмеги који боду, специјална бајања и земља не запече лети", тј. да не буде —>
молитве. Најважније je строго испугьава- суше. У Босни и Херцеговини (Височка
ње прописа и поштовање забрана на са- нахија и Попово Поље) варицу су јели на
хранама: покојника не остављају самог ни три празника - на св. В., св. —» Саву и св. —>
дању ни ноћу, не гасе свегло у кући, жи- Николу. У Поповом Пољу су, кувајући
вотиње истерују. Да би спречили претва- варицу, певали: "Варица се варила,/
ран>е покојника у в., прободу му кожу Козица се козила,/ окозила козицс,/ Да
иглом, исеку га на неколико комада и та- тор буде пунији. / Овчице се јањиле,/ Све
ко га сахрањују, пресецају му жиле испод јањиле јањице,/ Краве нам се телиле,/
колена, забадају му оштре предмете у пе- Понајприје телице,/ А за њима вочице,/
те, итд. Нек нам земљу узору,/ Кобиле се котиле./
Вампире су настојали да униште заба- Добре, ждрале, соколе,/ Нек их момци
дањем коца - јасиковог (ист. слов.) или играју". (СЕЗб 65: 141). Код Срба у Хер-
трновог (јужнослов.) у тело покојника цеговини (Мосгар), Босни (Јањ) и Шума-
или гроб. Гроб су раскопавали, секли гла- дији (Гружа) рано изјутра на В. младе су
ву покојнику и став/ьали му je између но- одлазиле из куће по —> воду на —> реку
гу (општеслов.); ископавали тело и спа- или —> извор и "храниле" их варицом,
ливали га или попово сахрањивали (ју- говорећи: "Добро југро, водице!/ Ево ти
жнослов.). варице,/ А ти дај нама водице/ И сваке
срећице!" (Грђ. НН: 116). Тада су муш-
Лит.: Mosz. KLS: 615-618, 624-626, 654-660; СХИ- карци мазали варицом вратове —> во-
ФО 13: 220-228; Тђор. ВДВ: 3-200; Анчев А., дова, да их приликом орања не би жуљао
Въпросник за събирание на материалы по фол- јарам. У Лесковачкој Морави, осушени
клорна демонология: вампир//БФ 1990/4: 85-92; остаци пшеничне варице су чувани као
Спировска Л., Вражиновски Т., Вампирите во лек за сточне болести. На св. В., кашу су
македонските верувања и иреоян>я//Македонско кували у појединим бугарским селима у
народно творештБо; народни верувања, 1988: 5- области Софије и у јужној, сада грчкој
98. Тракији, око Дедеагача, близу Егејског
/. /. Левкиевска мора. У селу Жељава код Софије, из котла
са варицом узимали су по три зрна
ВАРВАРА СВ., Барбара - хришћанска пасул.3 за свако дете. Пасу/ь су малиша-
светица, великомученица (умрла je око нима ставлзали на колена, а они су мора-
ВАРВАРА СВ. -63- ВАРТОЛОМЕЈ СВ.
летине и почетак сетве зимских усева, ле вртоглавицу), врт и др. Тог дана су по-
почетак јесени: св. Т)орђе "отвара" -> стили и суздржавали се од многих ра-
пролеће, а св. В. - јесен (Чеси); тог дана -> дова. Бугари и Македонци су св. В. при-
змије одлазе у —> земљу (Словаци Горњег писивали власт над —> градом и —>
Грона); -> јелен запрља -» воду и од тога ветром, сматрали су га братом св. —> Гер-
дана не ваља се —> купати (Чеси); тада се мана, а дан 11. 24. /VI - за један од четири
завршавају косидбе летње траве (Морав- празника "од града", верујући да ће да
ска). На дан св. В. гатали су о јесењем онај ко га не празнује, лети страдати од
времену. У Словенији сматрају да je то града а зими - од мећаве. Говорили су да
дан зреььа -> ораха и грожђа; у многим се тог дана сунце повраћа према зими,
областима за тај дан je везан догон стоке трудили су се да угледају његов излазак,
са планинских пашњака. Обреди на дан како би били здрави и весели.
св. В. везани су за легенде о сведу. У
Словенији и Чешкој, тог дана вадили су Лит.: Зах. ККР: 159; Марин. НВ: 30, 251, 260,
масло и део одвајали за лечење (по 468, 488; Нед. ГОС: 47; Плов.: 274; Поп. СБ: 86-
предању, ране св. В. лечене су домаћим 87, 103, 114; СбНУ 1891/4: 93; Кит. МНП: 133-
маслом). Словенци би по дворишту 134; Фил. СК: 503; Kur. PLS 2: 256-259; Kolb. DW
качили зимску -> одећу, рубље и ел., као 24: 188; Stelm. ROP: 185-187; Ног.: 286.
сећање на свеца коме су, по легенди, С. M. Толстој
одрали кожу. У Чешкој, девојке су у зору
испод таванског прозора вешале —> венце ВАСИЛИЧАРИ -» Сурвакане
од оскоруше (онолико венаца колико je
девојака у кући). Овај обичај такође се ВАСКРС -» Ускрс
везује за легенду: св. В. je девојкама давао
гране оскоруша; кућа, у којој се би се он ВАТРА (1) - у народним представама,
крио од потере, кићена je венцем од један од основних елемената универзума
оскоруше, како би га прогоњени (упоредо с -> водом, -> земљом и ->
хришћани могли пронаћи итд. Лужичке ваздухом). Симболика в. као и воде,
девојке су на дан св. В. гатале о удаји - по имала je двојак карактер. На једном полу
листовима —> зимзедена. - то je слика жарког и осветничког
У православно) традицији св. Ватро- пламена који прети смрћу и уништењем,
ломеју (Натанаилу) посвећени су 11/24. VI на другом je елемент очишћавајућег
(дан апостола Вартоломеја и Варнаве), 30. пламена, који доноси —> и топлоту -
VI/13. VII (Сабор 12 апостола), 25. VIII/7. оличење стваралачког, активног начела.
IX (пренос моштију св. апостола св. В.). У В. je сматрана и за непосредног адресата
народном календару Јуж. Словена по- паганског култа, и за посредника између
штује се, пре свега, 11/24. VI (Вартоломще, човека и божанства. Спремање хране на
Вартоломеј, Вартолома; буг. Въртоломей, ватри je фундаментална метафора
Фартулумей, Въртолом итд.; макед. преображаја природних појава у
Вртолом, Вртолум), ређе - 25. VIII/7. IX (на културне чињенице.
пример, код Срба у Гружи, Срему, у У Старо] Русији β. су звали Сварожић,
Црној Гори); код Ист. Словена 25. VIII/7. тј. син -» Сварога - бога неба или сунца.
IX (рус. Варфоломеев ден). Код Срба, Уобичајено место поклоњења β.
веровања и обреди на дан св. В. (независно Сварожићу била je сушара за жито, што
од датума) одређују се народно-етимо- сведочи о пољопривредном карактеру
лошким тумачењем свечевог имена преко тог култа. Стари руски пагани су палили
речи врат (ко прекрши забрану пењања ватре на својим светилиштима и
на дрво, сломиће себи врат), вртети одржавали вечиту в. пред идолом Перуна.
(Македонци су на празник Вртолом оби- Они су своје мртве спал.ивали, верујући
лазили око храста са свећама у рукама - да их пламен погребне ватре преноси у —>
вртели се; жене нису преле да не би доби- рај. По сведочењу арапског аутора ал
ВАТРА -65- ВАТРА
Масуда (X вЈ, Словени "спаљују своје кад огњена река потекне с истока на за-
мртве, a такође стоку, оружје, украсе; када пад: "Спалиће река огньена све планине и
умре муж, с гьим спаљују и његову жену - камење,/ И спалиће река огњена сву стоку
њихове жене теже самоспаљивању да би с и птице. / Тада ће изгорети сва земаљска
мужевима ушле у рај". матери ja".
Словени су замишљали β. као посве Сакрални карактер je приписиван
особено биће. Она једе, пије и спава по- "живој" ватри, која je добијана на старин-
пут човека, али када се наљути, ако сма- ски начин, помоћу дрвених штапова или
тра да je нису поштовали, може да се специјалних справа. Израз "жива в. " je
освети -> пожаром. У Вологодској губер- познат у разним словенским језицима и
нији о в. су говорили искл>учиво ласкаво: потиче, очигледно, из православие епохе.
"Ватрице, ватрице, татице ватрице!" Б. су Ту в. Руси такође називају: нова, дрвена,
гасили ноћу, говорећи: "Спавај, татице ређе - света, самородка, радна, небеска.
ватрице!" Пљување у в. сматрано je гре- Да би се зауставио помор стоке, стадо су
хом; не треба ни мокрити у њу: в. ће те протеривали преко ватре, запаљене од
живог исушити. Украјинци Подоља су "живе в. ". Понекад су стоку протеривали
ноћу у -» пећи остављали земљани суд с између две ватре или су палили ватре на
водом и цепаницу, да би в. имала шта да разним крајевима села, да би га оградили
једе и пије. У околини Ровена су сматрали од -> болести. То су радили и да би
да се ватре међусобно разликују и да носе спречили епидемије тифуса или других
различита -» имена, на пример, једна од болести: износили су "живу в. ", па би
ватри зове се Андреј. преко запал>ене мале в. најпре прелазили
У словенским обредима и -» бајањи- сви здрави, а затим су преносили и
ма, в. je упоређивана с љубавним пожа- болеснике.
ром. На пример, у руској басми се каже:
"У пећи ватра гори, пали и букти, и тиња- Лит.: Максимов С. В., Нечистая, неведомая, и
ју дрва; нека тако тиња, гори срце раба крестная сим,. Москва, 1993; Афанасьев А. Н.
Божјег (по имену) сваког дана, сваког Поэтические возрения славян на природу, Москва,
часа. . . " У обредима љубавне магије у 1994, т. 2.
пећи je сушен траг вољеног, исечен из А. Л. Топорков
земље или нека ствар која му je припада,
да он исто тако сахне од љубави. ВАТРА (2) (обредна) - ритуална форма,
Још у раним споменицима старе ру- позната свим словенским народима;
ске писмености одражава се осмишљава- саставни део многих календарских, а та-
ње метеорита као огњених -» змајева који кође породичних, привредних, исцели-
падају на земљу. Ликови змајева који има- тељских и др. обреда. Паљење ритуалних
ју огњену природу или из »их избија в., ватри било je познато свим словенским
познати су у бајкама, билинама, песмама- народима. Већином су в. везане за -»
легендама, књижевним делима, који спа- празнике пролећно-летњег циклуса (од
дају у облает архаичних митолошких -» Белих поклада до -» Петровдана);
представа Словена. Огњеном змају као де- ређе су их палили у друго време (у јесен,
монолошком лику, Словени су припи- пред Божић или за Нову годину).
сивали две основне функције: он домаћи- Код Словена доминирају покладне и
ну куће доноси богатство или долеће ивањске β. Покладне β. познате су код
удовицама и усамљеним женама и, по- Руса, Бугара, Срба и Македонаца; иван>-
што се преобрази у мушкарца, ступа с ске - на читавом западу словенског света:
њима у /ьубавну везу. код Украјинаца и Белоруса, Западних
Из давнашње старине потиче и лик —> Словена, Словенаца и Хрвата. У одгова-
опьене реке, која дели свет мртвих од рајућим локалним традицијама, поклад-
света живих. По руским песмама-леген- не и ивањске β. представљале су центар
дама, време Страшног суда ће наступите календарског празника, који je око себе
ΒΑΤΡΑ -66- ΒΑΤΡΑ
окупљао читав комплекс ритуала и "место где се обично пали kres). У тради-
магијских радњи, који се обављају у исто цији свих Словена предност je имало уз-
време. Ђурђевданске в. су познате на вишење ван села - брдашце, брдо, а у пла-
Карпатима, на западу Словачке, као и код нинским местима - доступни врхови; в. су
Хрвата; тројичке - оказионално код Зап. паљене такође по обалама —> река и
Словена, a такође код Руса, петровске - језера, на —> раскрсницама, пашььацима
код Хрвата, ређе код Руса. Ватре, паљене и другим отвореним местима ван села,
током -> Велике недеље и ноћу уочи -> често близу шуме, пашњака, њиве или
Ускрса, устаљене су искључиво на западу винограда; понекад - на главном тргу,
словенског света. насред села, крај старог дрвета; ђурђев-
За зап. слов, ареал заједнички je данске в. обично - близу пашњака и торо-
обичај паљења в. на Велику недељу (од ва са стоком.
среде до суботе) око цркве; свештеници Материјал за в. сакуп/ьали су неко-
би освештавали ту ватру, a парохијани je лико дана раније, па чак и недељама пред
разносили по кућама и распаљивали у празник и носили на једно место; често су
својим домовима "нову" ватру (уп. пол. то чинили деца и омладина; познат je
mlody ogien), пошто би угасили стару у ритуални захтев да се горући материјал
пећи. В. су палили и на ускршњу ноћ и у за β. краде по туђим двориштима, као и
ноћи ускршњег понедељка; око њих су се трпељив однос домаћина према сличним
окупљали, веселили се кратећи ноћ, јели, изгредима (општеслов.). У обредима и
пуцали итд. Првенствено на југу Пољске, весел>има приређиваних око празничне в.
у Великопољској, у Словачкој, код Мора- учествовале су све групације сеоске
ваца и на истоку Чешке, в., које су пал>ене заједнице; најактивнија je углавном била
током Велике недеље (седмице), везиване омладина; код Јуж. Словена, крај ђурђев-
су за Јуду. данских β. главку улогу су имали пастири.
На истоку Балкана (Бугарска, Маке- Календарске в. су чиниле: 1) гомила
донија, ист. Србија) углавном су паљене материјала који гори (заправо ватра); 2)
покладне в. Паљене су непосредно на мотка (често с разним предметима, при-
земљи, понекад око стабла (eampa, олалија, чвршћеним за њу), посечено дрво или
привег, бут. ората-копата, гаро и многи младо стабло, нарамак грања или зеле-
други); пуштали су ватрене стреле; нај- нила; 3) бакље или предмети који их
популарнија форма покладних в. на тој имитирају (—> лила); 4) горуће стреле или
територији биле су огромне бакље, паље- "siby". Поред стационарних в., познато je
не самостално или паралелно с в. на и котрљање по земљи запаљених -> точ-
земљи. Међу пролећним обичајима на кова, бурића, трупаца, a такође пуштање
истоку Балкана познате су и друге в. Пре β. низ воду. Заједничке сеоске в. обично je
свега у ист. Србији, а такође понегде на карактерисао спој неколико форми.
западу Бугарске, на један или неколико Календарским в. додељивано je значе-
празничких дана (1, 9, 25. марта) омла- ње лустрационог чина. То се уочава оби-
дина би у свитање палила в. звану рана, чају да се у в. спаљују остаци ритуалне
ранило, веселила се око ње, певала, хране, културних биљака, сви предмети
играла, итд. Фактички у исто време, који су постали неупотребљиви, па чак и
Бугари, Срби и Македонии су по двори- они који не горе. Код неких облика кален-
штима, близу кућа или у баштама, дарских в. значење очишћења било je
палили —> ђубре, да би в. имала што главно: такве су ист. балк. мартовске в., ка-
више дима, који je требало да људе и до- да су л>уди чистили дворишта и баште, па
маћинство заштити од -> змија, инсе- спаливали ђубре.
ката, —> болести, непогода итд. Календарске в. су такође имале апо-
Календарске в. увек су паљене на тропејско значење. Бугари су сматрали да
једним те истим местима, нарочито одре- тамо, докле се види светлост в., лети неће
ђеним за ту намену (уп. словенач. kresišće - бити —> града; Бугари, Срби, Хрвати и
ВАТРА -67- ВАТРА
употребе трава, Цветова, грана и др. карско посуђе. Над улазом у овчји тор
зеленила). На тим обележјима засноване качили су в. у облику лука, испод кога би
су основне магијске радње венцем: це- прогонили све стадо. У Хрватској су ->
ђење -» млека кроз в.; преВлачење бо- пастири плели "јурјевске" венце и вези-
лесних л>уди преко в.; умивање из центра вали их о рогове крава, а после празника
в., баченог у -> воду, итд. их избацивали на кровове кућа - да ->
У обредном комплексу пролећно- вештице не би наудиле стоци. У ист.
летњег циклуса (-> Ђурђевдан, -> Троји- Србији овчари плету три ђурђевданска
це, Зелене свјатки (код католика: три дана венца: кроз један музу овце, други став-
по Духовској недели), -» Ивањдан, -> љају око врата овци која се прва ојагњила
Божје Тело и др.), s. je био обавезан украс те сезоне, a трећи носе кући. У многим
на главама учесника обреда (првенствено местима венчићем су китили јагње наме-
девојака), као заштитник стамбених гра- њено за курбан.
ђевина и домаће стоке, објекат магијских У пролећно-летњим обредима симбо-
радњи и -» гатања. Тако су, код Источних личког "истеривања" или "испраћања"
Словена, на Тројице, у време бербе "тро- разних условних ликова, в. je био један од
јичког" зеленила, од њега плели и. наме- главних атрибута маскирања, а понекад и
њен кићењу куће и дворишта. У венце за једини знак који je издвајао маскирано
главу често су уплитали пелин као лице из масе осталих учесника. Нпр. у
поуздану заштиту од —> русалки. У обла- источнословенском обреду "испраћања
стима јуж. Русије настојали су да на русалки", за прерушену "русалку" пра-
Тројице не излазе из куће без в., стављали вили су много в.: ставлали joj их на главу,
су их на главе и одрасли и деца, и руке, врат, сву je покривали венцима.
мушкарци и жене. Код Словена-католика После обредног коришћења, венци би
усталено су венци употребљавани у оби- подлегали ритуалном уништавању (спа-
чајима везаним за Зелене свјатки. У Пол- ливали су их, кидали на делове, бацали у
ској je домаћица стављала β. крави на ро- воду, избацивали на дрво, итд.), али би
гове, а у селима Поморја плели су мале неке од »их (или њихове остатке) чували
венчиће, чак и за гуске и сву осталу живи- као одбрамбено и лековито средство или
ну. Венце су такође качили на амбаре и средство за стимулацију плодности, при-
штале, —> крстове крајпуташе и —> буна- плода стоке: в. су носили у њиве, оставла-
ре, носили их у н>иве и повртњаке, итд. ли их у торовима за стоку, давали их у
Слични обичаји с в. масовно су присутни храни домаћим животињама и живини,
у ивандањским обредима, међу којима je качили на воћке. В., коришћен у об-
најпостојанији елемент било гатање по редима, масовно je примењиван у народ-
венцима, које су бацали у —> реку или но] медицини (од увелог зеленила пра-
избацивали на —> дрво, —> кров куће. вили су лековите одваре, в. су кадили
Посебне β. (мале по форми), правили болеснике, итд.).
су учесници светковине Божје Тело, које У свадбеним обредима, в. je симбол -»
Словени-католици обележавају деветог брака и истовремено - симбол младиног
четвртка после Ускрса. Плели су их (по девичанства: на пример, свадбени венац
пет, седам, девет комада) и носили собом не носи удовица која се удаје или млада
учесници црквене процесије, који су која je изгубила невиност пре брака.
потом неке в. остављали у цркви, а неке Брачне венце обично би сачували у поро-
носили кући, ради заштите од —> грома, дици - за срећу у браку: чували су их у
нечисте силе, глодара и других штето- сандуцима, зашивали у младин јастук,
чина. качили у кући о греду на таваници, поред
Код Јуж. Словена и на Карпатима, икона, изнад —> врата, давали роди-
плетење в. и ритуали с њима чинили су тели ма младенаца, носили их у цркву,
основу ђурђевданских обреда. Венцима итд. Код Словена су познати и посебни
су китили овце, тор, музлице и све мле- пародични, шаливи венци (сплетени од
ВЕНЧАЊЕ -73- ВЕНЧАЊЕ
трња, коприве, сламе), које би ставлали сности и, као последица тога, разноврсне
на главу лажној "млади" или мушкарцу заштите и забране. На путу до в., зле
прерушеном у "невесту". У Украјини желе и проклетства имају посебну моћ:
(Житомирска облает) такве в., на крају младенци су доступни утицају -> чини,
свадбе, ставлали су оцу или мајци мла- младу може да отме -> водењак, сватови
денаца, уколико су женили/удавали своје могу бити претворени у -» вукове, у -»
најмлађе дете. камење. У циљу заштите, за време в. зво-
В. je могао да буде и атрибут погреб- не звонима да би отерали -> нечисту
них обреда, најчешће - приликом сахра- силу, младенци носе капе на главама, у
њивања деце или нежењене/неудате мла- одећи су црвене боје или са зашивеним
де особе. У том случају, в. je био један од -» крстовима, опасују се -> мрежом, иду
елемената симболичке "свадбе", коју су на в. -» ћутке, а враћају се другим путем.
приређивали покојнику. Венац je полагай Ритуално су обележене границе које
на главу покојника или на поклопац прелазе учесници обреда: -> праг куће,
сандука (или су носили венце испред сан- капија, граница села, —> река, праг цркве,
дука, остављали их на гробу, везивали за олтар (налоњ). Обредом се реализује ми-
крст). По карпатским, укр.-белоруским толошки мотив савладавања водене гра-
обичајима, те в. требало je исплести од ис- нице, који симболмзује склапање брака:
тих билака од којих се плету и свадбени младенци морају прећи преко реке,
венци. водом "преливају" пут сватовској повор-
У многим традицијама симбол завр- ци. Мотив брода, односно правлења
шетка скуплања трава био je жетвени в. мостова, постоји у сватовским песмама о
(код Бугара и Руса, ту функцију имао je венчању. В. означава раскид с пређаш-
последњи пожньевени сноп). В. су плели њим статусом и ритуално обнавлање, за-
од последњег класја непосредно на њиви, то je у обреду тако значајна магија по-
украшавали га цвећем и тракама, пола- четка (уп. у неделу, првог дана седмице,
гали на главу најбољој жетелици или га у знача) првог кога сретну у цркви, првог
рукама односили у своје двориште и честитања младенцима, нове одеће за ej
чували у амбару до сетве (тада би жито из и одвајања (забрана зауставлања на путу
тог в. додавали семену за нову сетву). до в., освртања назад - у прошлост, цепа-
Веровало се да жетвени в. чува плодоно- ње девојачке траке, избацивање марами-
сну снагу жита и преноси je будућој ле- це којом je млада брисала сузе). Раскид с
тини. прошлошћу мења уобичајени ток вре-
мена, у које je уклучено в.: није случајно
Лит.: Л. Н. Виноградова, С. М. Толстая, Из што се на в. одлази или сасвим лагано или
словаря "Славянские древности: Венок"//Слал- јурећи из све снаге. Обредно време добија
яноведение, 1994, № 2, с. 29-32; СД 1: 314-325; космичку корелацију: венчавају се када се
СБФ-86: 108-118; ПО: 109-111; СМР: 59-60; Доб.: сунце "пење" (пре подне), одлазе и вра-
239-243; Кол. ПОС: 46-48, 50-54; Килим. УР 5: ћају се "за сунца", склапају брак у складу
40-44; Fed. LB 1: 300, 321, 358, 378; Kur. PLS 2: 32- са кретањем сунца (уп. рус. посолоь ходить
34, 89-90, 113-116, 121, 166; Komor. TSS: 95-108; - "венчавати се"). Младенци се подвр-
Fisch. ZP: 297-299. гавају изолацији (поштовање забране да
Л. Н. Виноградова, С. M. Толсто] их дотичу, њихово ћутање, укоченост
младе на путу за в., њено покривање
ВЕНЧАЊЕ - један од централних обреда велом). Млада добија натприродну моћ:
свадбе, који означава склапање -> брака може да урекне присутне у цркви при-
(упоредо с веридбом, брачном ноћи, ликом скидања вела с лица, да изазове ->
променом младине фризуре и мараме), сушу ако je до в. не напоје успут, боле-
прелазни обред везан за преображај снику да предскаже време излечења. Вен-
односа, посебно актуелан за младу. Отуда чани предмети, као резултат в., добијају
сакрализација в., представа о његовој опа- магична својства: плодоносна, витална,
ВЕНЧАЊЕ -74- ВЕНЧАЊЕ
понавља басме. Код Бугара, невенчане су- око њих je обношено решето с излеглим
пружнике сматрају виновницима суше, и пидићима, да би била заштићена од пти-
за време града их истерују из куће. У По- ца грабљивица итд. Срби би у време -»
ллсју отац верене девојке, која je умрла "вучјих дана" (нпр. уочи Мратинаца)
пре в., обавља симболичко в. кћерке са -> или на -> Божић везивали в. концем; Бу-
дрветом, да не би постала —» русалка. гари су на њих качили онолико —> каме-
нова колико имају домаћих животиња,
Лит.: Сумц. СО: 29, 61, 67-69, 73, 91, 96,158-159, или кључ, с циљем да се "вучја чел,уст за-
181,184-185, 193, 196-197, 203-204, 206; Котог. твори". Уместо в. могу се применити
TSS: 129-143, 149-151, 167-192. обруч или конопац у ритуалном храњењу
А. В. Гура кокошака на Божић, да не би лутале да-
леко од куће током године. Да би зуби
ВЕРИГЕ - код Јужних Словена симболи- били чврсти и здрави као гвожђе, требало
зују центрадан део кућног простора; знак je β. "загристи" на Божић.
су сагласности и међусобне повезаности, Код Бугара се сматрало да в. имају ве-
a такође служе као апотропеј од дивљих лику магијску снагу и да се њима могу
звери, -> нечисте силе и др.; уп. одгова- скинути —> чини набачене на младожењу,
рајућа својства конопца, конца, -> појаса, због којих он не би могао имати брачне
кућевних предмета од —> гвожђа и др. односе с невестом. Да би се болесно дете
Сходно народним предањима и легенда- ослободило "нечистог духа" водили би га
ма, раније су в. висиле с —> неба, и људи у —> суботу пре —» сунца, везаног верига-
су се заклињали стављајући руке на њих - ма, у три куће и тамо молили да им даду
у случају кривоклетства, в. су се подизале по три корице -> хлеба (Врачански крај).
увис и кривоклетник их није могао досег- Уколико на веригама не би био котао,
нути. В. се појављују и као атрибут света- оне су качене о клин, будући да се верова-
ца: св. —> Саве, Петра; код Срба се празну- ло да никако не смеју да буду празне (Бу-
је дан поклоњења "светим веригама" - Ча- гарска). Поредд тога, била je уобичајена
те вериге (16/29.1). забрана да се љуљају празне в. (околина
В. које висе изнад —» огњишта, као Трнова), пошто би то изазвало земљо-
централан део -> куће, чуване су од доди- трес, поплаву, морску буру (Србија, Црна
ра —> туђинаца - онај ко je желео да иза- Гора).
зове неслогу у кући требало je да трном
дотакне вериге. И супротно: уводећи не- Лит.: БМ: 59; Вукановић Т., Огњиште као larar-
весту у нови дом, одводили су je до в. на ium у фолклору Јужних Словена, ВГ 7, 1971: 174-
огњишту, да их дотакне. У Црној Гори су 193; Марин. НВ 1994: 186; Раден. НБЈС: 129-132;
в. стављали на покојника, док je био изло- СМР: 61-62; Stojković M., Komoštre, ZNŽO 27,
жен у кући. В. изнад огњишта предста- 1930: 232-242.
вљале су место за качење низа ритуалних А. А. Плотникова
атрибута: гранчице -> полажајника са
Игњатијевдана (20. ХП/2. I), перје жртве- ВЕТАР - природна појава, која je у народ-
ног петла закланог уочи Мратиндана ним представама персонификована или
(11/24. XI), мало —> длаке од сваке живо- joj се приписују својства демонског бића.
тике итд. Моћ в., његова рушилачка (упоредо с —>
В. служе као универзалан апотропеј: градом, олујом, мећавом) или благотвор-
код Бугара се сматрало да у кућу не могу на снага (аналогно —» киши или сунчевим
ући зли духови, —> болести, па чак ни хај- зрацима), изазива потребу за одоброво-
дуци ако на вратима висе в. У разним ју- љавањем в.; љубазне разговоре с њим,
жнословенским крајевима када почне —» "храњење", па чак и приношење -> жр-
град, износили би их у двориште; на -> тве в. Карактеристична je и подела ветро-
Божић, пре ручка, сваки члан породице ва на "добре" (на пример, оне попут "све-
би узимао в. у руке и прескакао -> ватру; тог ваздуха" - благи, повољни в.) и на
BETAP -76- ВЕШТАЦ
"зле", чији je најизразитији представник Код свих Словена je познат —> дар или
олујни ветар. —> жртва ветру. "Хранили" су га —» хле-
По словенским веровањима, β. борави бом, брашном, прекрупом, месом, оста-
на далеким, тајанственим и недостижним цима празничких —> јела; Словенци су у
местима. То су и непроходна шума, и сусрет в. бацали пепео од —> костију жи-
ненастањена острва у океану, туђи краје- вотиње, дроба. Да би умирили јак в., у
ви с друге стране мора, стрма, висока пла- Хрватској и Босни су спаливали делове -»
нина, итд. У складу са индоевропским одеће, стару обућу. У источној Пољској
погледима на в. као "дисање Земље", су дозивали в. за време врућина и обећа-
веровало се да в. борави, такође, и у раз- вали да ће му дати девојку, наводећи
ним провалијама, јаругама, -» пећинама. њено име: "Дуни, ветрићу, дуни, даћемо
По представама Јужних Словена, в. чувају ти Анусју", итд.
летећи —> змајеви, једноока —> вештица Појава β. често je везана за опште-
или слепи старац, који безуспешно поку- словенске пред ставе о в. као месту на коме
шавају да затворе рупу из које в. излази. бораве —> душе и демони. Душа (у обли-
В. се могу потчињавати вишем божан- ку даха, дувања) поистовећивана je с ваз-
ству: у "Слову о полку Игорову", ветрови духом, в., вихором. Веровало се да с ветро-
су "Стрибожји унуци" (-» Стрибог). По вима лете душе великих грешника; јак β.
веровањима Руса, постоји много в., од предсказује нечију насилну смрт. По пољ-
којих су четири главна (у складу с четири ским и словачким веровањима, у фијуку β.
стране света); они "седе на ћошковима чују се јауци обешеника. Белоруси сма-
земље", најстарији међу н>има je "атаман трају да хладан в. дува с оне стране на којој
олујног ветра": њему се повинују сви се утопио човек. По украјинским верова-
остали, а он шаље вихор и ветрове да њима, појава "лутајућих" покојника (—>
дувају тамо куда му се прохте. У северно- вампира) праћена je налетима ветра. У
руској традицији познати су "цар ветро- Вологодској губернији су сматрали да ти-
ва", "ветар Мојсиј", "ветар Лука", као и хи ветрић настаје од дувања —» анђела, а
"Седориха" - северни β. да je олујни β. резултат деловања ђавол,их
Представа ο β. као живом бићу које се сила. В. прати појава демона, као што су
креће ваздухом изражавана je у човековој —> вила код Јуж. Словена, поветрула, вит-
жељи да дозове, изазове в. у случајевима реница, ветреник* - на Карпатима, -> веш-
када им je био неопходан за домаће и тица, —> ђаво - код Источних Словена.
друге потребе (приликом вејања жита, за "Зли" в. су извори —> болести. Нај-
рад ветрењача, итд.). Најраширенијим страшнији су духови-ветрови, који напа-
начином изазивања β. у затишју сматран je дају л,уде и изазивају епилепсију, ду-
звиждук, ређе - певање. Да би обезбедили шевно растројство. По веровањима Јуж.
повољан в., руски морнари, поготово Словена, "дивљи" и "помахнитали" в.
приморци, имали су обичај да звиждућу. изазивају беснило код људи и животиња.
Жене обалских насе/ьа у приморју Различите болести преносе и мали, тихи
излазиле су увече до мора "да моле ветар ветрови: "црвени", "бели", "плави", "жу-
да не буде љут", да помаже њиховим ти" и други в.
ближњима који се налазе на мору. Окре- Дувањем β. шире се не само зараза,
нуте лицем према -> истоку, певљивим епидемија, него и чини. На пример, по
гласом обраћале су се жељеном неточном руским веровањима, врачаре и вешци
в. молбом да их "повуче", обећавајући да људима набацују чини басмама које "пу-
ће му "скувати кашу и напећи штају низ ветар". У Пол>ској за чаробницу
палачинака". У Рјазанској губернији, у говоре да баца чини у в., као да их "сеје".
циљу изазивања β. приликом вејања -» Ради избављења од болести, —> чини
жита, старице су из све снаге дувале на итд., у басмама и —> бајашима коришћен
ону страну с које су очекивале в. и махале je мотив одласка "нечисти" заједно с в., на
рукама, показујући му потребни правац. пример, код Белоруса: "Пошла, хира на-
Анђео на Христовом гробу, XIII в., Милешева (Србија)
Стварање Еве
Маскирне поворке на Белим покладама
узвей ветер" - "Иди, неволю, низ ветар". "нечисто" време или уочи великог —>
Аналогна "обраћања" болестима позната празника (јужнослов.); или ако jy je мајка
су и код Бугара: "Ветар те донео, ветар те дојила "три Велика петка", односно, више
однео". И, обратно, не сме се допустити од три године (пол>.); "вештица" постаје
да сламу, на којој je лежао мртвац, однесе жена рођена "у кошуљици" или у пос-
ветар; на ветру се не смеју сушити дечје ледњој месечевој фази (срп.), итд.
пелене, иначе ће памћење или мисли Спој људског и демонског начела у в., у
детета одлетети с ветром. народним веровањима je схватан као
облик дводушности, односно, да у једној
Лит.: Baczkowska G., Ludowy auch wiatru// истој жени постоје њена сопствена —>
Akcent 1986/4: 56-58; Matičetov M., Pitanje vetra душа и дух демона, који се настанио у
pri Slovencih/fHC 1965/4: 1211-1214; Азим. ВД њој; сматрало се да, док в. спава, њена
Ерм. НСМ 4: 111-112, 395-396; Череп. МЛРС: 17, душа лети у облику -» лептира и штети
36, 116. људима.
А. А. Плотникова В. je обично замишльана као стара и
ружна жена, распуштене седе косе, кука-
ВЕШТАЦ -» Чаробњак стог носа, грбава или хрома. За њен спол.-
ни изглед биле су карактеристичне или
ВЕШТИЦА - у свим словенским тради- демонске црте (неприметни репић, рош-
цијама, в. je познато лице из народне чићи), или обележја необична за жену
демонологије, које у себи садржи црте (срасле обрве, бркови, длакаве ноге, дво-
реалне —> жене и демонског бића. Блиска струки низ зуба итд.). Она се могла пре-
je категорији такозваних "знајућих" л>уди, познати по необичном изгледу или очи-
односно, л>уди који поседују неко "над- ма: има дивљи или мрк поглед; црвене
знање" (уп. називе за в., образовано од очи; не гледа саговорника у очи; у зени-
речи "знати", "ведати": ист. слов, ведьма, цама joj се одражава наопаки лик човека.
ведуня, знахарка, јужнослов. вештица), а Основним штетним својствима β. сма-
карактерише je низ типичних демонских трана je њена способност да науди стоци
својстава: β. je у стању да се преображава у и одузме млеко кравама, да изазове —> су-
животиње и предмете или у неке друге шу или —> град, да набаци —> чини, од
људе. В. чарањем одузима —» млеко од којих се људи разболевају, новорођенчад
крава или род с туђих њива; изазива еле- ноћу плачу, због којих се раскидају
ментарне непогоде; краде или скида са веридбе, супружници се свађају, итд.
неба —» месец и —> звезде, итд. У лику в. Нека вампирска својства приписивана су
одражена су како стара руска веровања, јужнослов. "вештици": она je ноћу летела
тако и књишко-хришћанске представе, у облику лептира и давила људе, пила им
које потичу из европских средььевековних —> крв, вадила срца заспалим људима и
учења чарању. гутала их, отимала децу из мајчиних
По народним веровањима, обична же- утроба.
на je могла да добије натприродне спо- В. су биле посебно опасне на велике
собности у наслеђе од мајке-вештице или годишње празнике (пре свега, —> Ивањ-
из односа са злим духом, —> ђаволом, ко- дан и -» Божић), у периодима пуног ->
ји je с њом ступао у љубавну везу или месеца или младине, у олујним ноћима.
закључивао неки споразум (или се просто Осим тога, временом њихове појачане
усељавао у њено тело). Вештичје способ- активности сматрани су -> Ђурђевдан, ->
ности могла je да стекне она жена којој je Ускрс (ист. слов., јужнослов.), -» Беле по-
β. на самрти предала своју вештичју моћ. кладе (јужнослов.), дан св. Луције (зап.
Такође се сматрало да вештица може слов.). Нападајући тих дана људе и
постати и девојчица (кад постане пуно- домаћу стоку, в. je узимала лик —> жабе,
летна), чији су родители прекршили од- -» мачке, -> пса, свиње и других живо-
ређене забране: на пример, ако je зачета у тиња; могла je да се претвори у —> точак,
ВИДОВДАН -78- ВИДОВДАН
решето, стог сена или да постане невид- Лит.: СД 1: 241-242, 297-300, 367-368; Тез. БЧ
љива; "вештица" се често преображавала 1990/1: 112-116, Макс. ННКС: 128-132; Влас. НА:
у инсекта или птицу. За источнословен- 69-78; УНВ: 130-197; "ђор. ВВ; Марин. ИП 1: 173,
ску и западнословенску традицију харак- 179, 307-308; Кол. ПОС: 62-75; Bar. KUW: 210-
теристична je укљученост веровања о e. у 240; Pel. PDL: 192-201; Л. Н. Виноградова, Общее
календарске обреде (уп. ритуале "истери- и специфическое в славянских поверьях о
вања вештице", "спал>иван>а", праћења ведьме/ЮМСР: 58-73.
вештице током ивањданске ноћи). Л. Н. Виноградова, С. М, Толсто]
Начини препознавања β. представљају
један од најсталнијих општесловенских ВИДОВДАН - празник посвећен св. Би-
мотива: уколико je 6. била жена која живи ту, хришћанском подвижнику из III в.,
у комшилуку, онда je најважнија брига празнује се 15/28. VI. Познат у народном
сељака била да je препознају, прате, календару Срба, Хрвата, Словенаца, а де-
раскринкају и онеспособе. Taj мотив je лимично и код Бугара и Пољака.
реализован у многим казивањима о томе Срби, Хрвати и Словении називају св.
како су домаћини на ивањданску ноћ Вита Вид и поштују га као заштитника ви-
стражарили у својој штали, код крава и, да и исцелитеља очних болести (у складу с
када би видели мачку или жабу, одсекли народном етимологијом имена). У Срби-
би животињи шапу и сутрадан настојали ји, -» жене су уочи Видовдана брале леко-
да сазнају која од жена у селу иде рањене вите траве, укључујући и видову траву·, вид,
руке или ноге. видац, видовачу, видивчицу и ел., стављале их
Други универзални мотив, који карак- у воду, којом су се ујутро умивале, трљају-
терише в., јесте летење на "састанак". У ћи очи травом и говорећи: "Видовчице,
зап. слов, причама, чаровнице, чароделке (а богу сестрице! Што очима ja видела, рука-
такође стриге, босорке) уочи празника св. ма и створила!" (Мил. ЖСС: 135). Сличне
Јана или Валпургијеве ноћи слећу на магијске формуле изговарале су и прили-
Голо брдо (рус. Лысая гора), где с ђаволима ком умивања росом у зору на В. (Фрушка
приређују оргије, гозбе и забаве (сижејни гора). Сматрало се да то доприноси успе-
тип, близак западноевропским варијанта- ху у послу, поготову у ручном раду. Мајке
ма). Код Ист. и Јуж. Словена, у тим при- су изводиле кћери с ручним радом до
чама већа пажња поклањана je опису ограде и говориле: "Вид-Видовдане, што
припремних радњи в.: она се намаже ча- видела очима, све умела да урадим!" (БХ:
робном машћу, изговара магијску фор- 312). Девојке су се трудиле да почну рад на
мулу (нпр. "Излазим, излазим, ни за шта В., пре зоре, обраћајући се св. Виду: "Гле-
не запињем") и, јашући на -> метли, дај, Виде, како ja видим!" да би рад успе-
лопати, брани, брезовом штапу, долеће шно протекао. У сев. ист. Босни, девојке су
на зборно место. Такво место, упоредо с под јастук стављале разне траве, међу ко-
планинама, могло je бити старо или јима je био и вид, да би им св. Вид помогао
веома високо -> дрво, шикара -> клеке, да ноћу виде свог суђеника (Фил. ВН: 139;
-> раскрсница, место поред -» воде итд. ГЗМ 1894: 373, 643). На В. се није радило,
Тамо су в. приређивале заједничку гозбу, игле нису узимане у руке - да не би поква-
веселиле се и играле, бирале из својих ре- рили вид (Црна Гора). У Хрватској су, пре
дова главку в.; у слабијој форми су пред- изласка сунца, одлазили на ливаде да се
стављени мотиви о учешћу ђавола на збо- умију росом; умивали су се и изворском
ровима и о поклоњењу јарцу одноано водом да би имали добар вид. У Сињској
Сатани. Крајини (сев. Далмација) одлазили су у
Словенима je заједнички и мотив о те- поља пре зоре да "обијају росу": двоје су
шкој смрти в., која се дуго мучи и не може држали крајеве узице вукући je по усеви-
да умре све док се не ослободи своје друге, ма, сматрајући да то доприноси летини.
демонске душе, односно, док некоме од У Хрватској, Црној Гори и Херцегови-
л>уди не преда своје надзнање. ни тог су дана палили -» ватре, којима су
ВИДОВДАН -79- ВИДОВИНА
понекад придавали већи значај него нахији, В. je посебно празнован, jep je "на
ивањским и петровским ватрама. Уочи В., тај дан пропало царство наше" (Фил. ВН:
-» пастири у ист. Босни поред сточних 138).
торова пале бакље на брезовим или тре- Код Бугара, Видо je један од четири
шгьевим моткама. "градобитна" празника (упоредо са —»
У многим областима Србије на В. je Германом, Вартоломејом и Јелисијем):
било уобичајено да се из куће "на сунце" тих дана суздржавали су се од пољских
износи -> одећа из сандука, ради прове- радова да би избегли —> град.
травања, понекад само нова одећа или са- У Словенији и Хрватској, св. Вид je
мо девојачка спрема. У зап. Србији такође сматран за исцелител>а не само очних, не-
су износили постељину, ћилиме, обраћа- го и нервних болести. У пољском Помор-
јући се св. Виду: "Види, Видо, што ниси ју молили су се св. В. да их ослободи од
видео" (ГЕМБ 48: 355). На Косову су то чи- "видовице" (нервне болести shorea st.
нили ради чувања ствари и зарад здравља Viti).
породице. Износили су напоље и новац,
поготову златни, "да га види сунце" (то je Лит.: Нед. ГОС: 55-56; СМР: 65-66; Чајк. РВБ:
кобајаги доприносило богатству), а тако- 63-64; ЕБ 3: 128; Марин. НВ: 488; Vuk. SK: 407;
ђе семење које je остало од сетве, да би са- Gavaz. GD: 95; NU 1968/5-6: 485; ZNŽO 1896/1:
чувало способност клијања у следећој го- 243, 247, 1897/2/2: 401. 1908/13/1: 80; Kur. PLS 2:
дини. 80-83; Möd. VOUS 5: 37-38.
Код Словенаца, за Vidova (15. VI) сма- С. М. Толсто/
трају да je дан најдужи, а ноћ најкраћа, и
узимају га за почетак сељачког лета. Тог ВИДОВИНА -» Крсник
дана су забрањивани пољски радови, није
се смело чењати на -> дрво, поготову на ВИЈ - лик из истоимене приповести Ни-
трешњу. Пре В. трешње нису јеле жене колаја В. Гогоља, који je по својим споља-
чија су деца умирала. У неким областима шњим обележјима и функцијама налик
Словеније, св. Вида су сматрали заштит- читавом низу источнословенских мито-
ником оваца, понекад коња, а такође —> лошких ликова.
пастира и —» ковача. Срби у области Специфична црта В. јесте смртоносан
Горње Мораве нису радили на Б. - ради поглед, који се крије испод огромних
добробити стоке. У центр. Босни су насто- очних капака или трепавица (уп. укр. вгя,
јали да све пољске радове окончају пре В., вг'икя, бел. бейка - трепавица), које В. може
будући да су веровали да "долази Вид, и да подигне само помоћу -> нечисте си-
угледаће: што je никло - никло je, што ни- ле. У народним представама дуги очни
je - неће ни нићи" (Фил. ВН: 139). Код Ру- капци су обележје демонског бића. Укра-
са je дан св. мученика Вита сматран за дан јинска легенда о пореклу чаја приповеда
завршетка сетвених радова: "Кто сеет по- да je -» ђаво, заводећи пустињака, почео
сле Вита, тот будет просить жита" - "Ко да му "еще (спушта) капке", све док
ceje после Вита, тај ће тражити жита" старац више није могао да гледа; пусти-
(Кал. ЦНМ: 134). њак му тада je откинуо капке и закопао их
У српском народном календару, В. се у земљу; из њих je изникао чај. У предању
празнује као дан историјске Косовске из белоруског Пољесја, -> смрт je опи-
битке (1389. године); као сећање на њу je сана као чудовишна жена огромних оч-
унет и у црквени календар крајем XIX ве- них капака. Мотив капака, које виле дижу
ка. У Шумадији су веровали да у глуво до- (лопатом, кукама), раширен je у источно-
ба ноћи на В. све реке на Косову постају словенским бајкама; међутим, постоји и у
црвене - од крви погинулих јунака. У прози која није бајколика. У легендама из
Гружи су сматрали да тог дана престаје околине Волина спомиње се —> чароб-
да кука —> кукавица, која je "оплакивала" Еьак "крастави Буњака"; капци су му
погинуле у Косовској бици. У Височкој толико дуги да их подиже вилама. У По-
ВИЛА -80- ВИЛА
дољу су постојала веровања о неком Со- биће, коме се придају превасходно пози-
лодивом Буњоу, који je погледом униш- тивна својства. Ипак, она се може освети-
тио цео град: његове трепавице су такође ти човеку ако joj учини зло, што je при-
подизане вилама. Уп. словенско веровање ближава -> богинки, делом и -> русал-
у "зле очи" и представу о слепоћи ли- ки. Локални називи и епитети в. су разно-
кова, који су у вези са загробним светом. врсни, често мотивисани местима њеног
Једним од фолклорних извора кн>и- боравка (срп. водаркиња, приморкиња, је-
жевног лика Вија може се сматрати лик зеркиња, бродарица, планинкиња, пештер-
св. Касјана, "грозног", "злог" свеца (обе- киња, облакиња итд.); карактеристичним
лежава се 29. фебруара, а око њега су својствима, радњама, односима с људима
концентрисана веровања о тешкој пре- (срп. бела-црвена, златикоса, плетикоса, до-
ступној години). По украјинским леген- брица, посестрима итд., буг. слатка-медена,
дама, Касјан je прекривен -> длаком, жива-здрава и ел.). У песмама им се често
очни капци му се отежу до земље; седи дају лична женска —> имена. Култ в. по-
непомично и не види ништа од "Божје знат je по бугарским изворима од XIII ве-
светлости" због трепавица, које му допи- ка.
ру до колена. Касјан живи у пећини, у В. имају постојан антропоморфни об-
коју не допире светлост, лежи у рупи, лик: то су високе, складне, лепе (ретко -
засутој земљом. В. се такође јавља "сав у ружне) младе девојке с дугим (понекад до
црној земљи", има "подземан глас". Кас- земље) распуштеним —> косама, обично
јанов поглед, као и Вијов, сматран je по- светлим, "златним"; у светлим (белим) ->
губним по људе, биљке, животиње: "Кась- одећама или огртачима, понекад са злат-
ян гльянет - все вянет" ("Kaq'an погледа - ним -» појасом (хрв., буг.), с круном на
све увене"). глави, у хаљинама украшеним птичјим
Будући да у народно) демонологији перјем (буг.), ретко - наге (хрв., црног.). У
Словена нема лика који би по својим фун- демонске особине њиховог спољашњег
кцијама био истоветан Вију, кога je опи- изгледа спадају: магареће, коњске, кравље
сао Гоголз, "сабирни" лик В., који садржи или козје ноге с копитама, које β. скривају
низ мотива, везаних за различита демон- испод одеће; крила - у којима лежи њихо-
ска бића, наводи на закључак да je реч о ва наднаравна снага; звезда на челу (хрв.
блиставој ауторској мистификацији, у каставшт.); огромне груди које пребацују
чијој се основи налазе народна веровања. преко рамена (буг.); непријатни задах, ко-
јим одише њихова коса. В. иду тихо, крећу
Лит.: Левкиевская E. E.., К вопросу об одной ми- се попут —» сенке, лете по ваздуху. Често
стификации или гоголевский Вий при свете укра- живе заједно, могу имати своју предвод-
инској мифологии/ISludia mythologica Slavica. ницу (кралгща - хрв.). Понекад се деле на
Ljubljana-Piza, 1998/1:307-315; Иванов В. В., Об беле (католичке), плаве (православие), жуте
одной параллели к гоголевскому Вию // ТЗС 1971/5; (јеврејске) и црне (циганске) (Поленца у
Иванов В. В., Категория "видимого" и "невидимо- Далмацији); беле и тамне, горске и водене,
го" в тексте: еще раз о восточнославяанских добре и зле (Славонија, Лика).
фольклорных параллелях к гоголевскому Места на којима бораве в. далеко су од
"Вию'У/Structure of texts and semiotics of culture. људи - планине, стене, горске —> пећине
The Hague-Paris, 1973:151-168; Назаревский А. и јаме под земљом; планинска језера и —>
А., Вий в повести Гоголя и Касьян в народных по- извори, ређе —> небо, облаци (Хомоље),
верьях о 29 февраля//Вопросы русской литара- ветар (буг.). Посебно значење има веза в. с
туры. Львов, 1969/2:39-46. -> водом: в. се појављује из воде; верује се
О. В. Белова да многи извори и воде припадају β. и
стога носе назив Вилина вода (срп.) и ел. В.
ВИЛА, САМОВИЛА, САМОДИВА - у сакривају и од људи чувају своја пребива-
веровањима и фолклору Јуж. Словена, де- лишта и оштро кажњавају оне који их от-
лимично и Словака, женско митолошко крију, посебно -> пастире. Људи могу
ВИЛА -81- ВИЛА
видети в. на ивици шуме, на обалама -» видају ране. Вилама су упућене многе ба-
река (сев. ист. Србија), на -> ђубришту, сме када je реч о болести: испод "вилиног
пепелишту, -> дрвећу, капији (буг.). Вре- дрвета" (дрена) оставл>а се чашу -> вина и
ме њиховог појављивања и контаката с чо- в. се упућује молба да спасу болесника
веком су ноћ, сумрак, рана зора, када je (Ибар). В. се заљубљују у људе, посебно у
млад или пун -» месец, понекад у -» пе- пастире, живе заједно с људима. Ако чо-
так. По бугарским веровањима, β. се пре- век успе да вили одузме њену чаробну
васходно појављују у -> пролеће и лето, снагу, сакривену у круни (оглав, санталет)
понекад у периоду од -> Благовести до или крилима, виле ступају с њим у -»
-» Спасовдана; оне воле велике празни- брак и рађају децу, али често беже од сво-
ке, посебно -> Ускрс. јих мужева, остављајући (мушку) децу;
В. се стварају на дрвећу, рађају их в. понекад заведу младе мушкарце и живе с
које су затруднеле од јутарње росе; рађају њима. Могу да доје л>удску децу, постају
се у трави (црног.); рађају се као плод ве- помајке или посестриме људима. Деца,
зе в. и -> змаја (Босна). Оне могу у в. да коју су задојиле β. - вилепаци, добијају
претворе лепу новорођену девојчицу. необичну снагу или лепоту (срп.). Поне-
Прамајком β. сматра се Богом проклета кад се вили приписује способност за про-
Христова сестра, која се својевремено хва- рицање (в. je предсказала смрт српском
лила да je лепша од брата. Према другим јунаку -> Краљевићу Марку).
веровањима, β. су кћери Јеве, које je она У исто време, в. могу нашкодити /ьу-
сакрила од Бога (црног.). Када греје сунце дима, кажњавати их за учињену увреду
и пада —> киша, деца вичу: "Родила се ви- или за неодговарајуће понашање. В. могу
ла!" Оне су смртне као и људи. слати болести, сакатити и чак убијати лу-
В. се одликују великом снагом, али су де (понекад убијају погледом), отимати
при томе лаке, без тежине. В. су праведне, или подметати децу (-> подмене), одузи-
ничега се не боје (понекад само —» вука). мати људима -> сенку. В. су завидл,иве и
Оне добро познају лековита својства би- не трпе да л,уди у било чему буду изнад
љака и сматрају се њиховим заштитница- њих: кажњавају лепоту, леп —> глас и ел.
ма (уп. одговарајуће називе биљака, као В. могу "затворити" горе, учинити их не-
вилин лук, вилин клинац, вилино сито, вили- проходним, могу затворити воде и ису-
но дрво и др.). Сматра се да в. стално доје и шити поља; ноћу однети приносе с поља,
носе децу, при чему рађају само девојчи- или из башта; заплићу гриве коњима и
це (Пољица). ел. Да се не би настрадало од в., треба по-
Посебно својство в. јесте музикалност: штовати одређена правила и забране: не
оне стално певају, играју у колу. Тамо где пити воду узету после заласка -> сунца,
су оне играле, у том кругу изникну гљиве, не пити лежећи са извора и ел. В. кажња-
порасте ретка или, супротно, густа трава. вају човека који je нагазио на "вилино ко-
В. воле да се купају, умивају, да чешљају ло" (тамо где су играле в.) или на њихову
косе. Често јашу -» коње и -» јелене. трпезу, онога који je посматрао њихово
Хране се -> медом и млеком, музу -» ко- купање, игру. Ипак, човека, који их je слу-
зе, пеку -> хлеб у пећинама, једу ону хра- чајно видео, в. не дирају, чак учине да он
ну коју је човек сакрио (рекавши да je не- постане непобедив. При сусрету с в. л>уди
ма); гшју воду из "својих" извора (ретко - су се крстили, сви контакти с в. чувани су
храпе се пређом). Праве скупове у случају у тајности, иначе би се в. жестоко светила.
да им се роди дете, зачето од л>уди. Сматрано je да се в. може видети помоћу
У целини, в. су добре према људима: специјалних магијских поступака: на —>
оне доносе -> срећу, принос пољима и покладе je требало испећи —> колач од
вртовима, дарују људе -» златом, сре- остатака разне хране и, попевши се на др-
бром, новцем; помажу им у свакоднев- во, гледати кроз њега; у први петак, када
ним пословима, брину се о деци-сирочи- je млад месец, скувати -> кости, узете из
ћима; лече људе од разних -> болести, -> гроба, затим их разбацати и ел. По ве-
вино -82- вино
ровању Срба и Хрвата, у нашем времену става о томе да je црно вино - крв. Срби
нема више в.; оне су нестале када се поја- из Косова Поља се на Чисти понедељак
вило ватрено оружје (ист. Херцеговина), ујутро умивају вином и дају деци β. из љу-
када je човек убио домаћина в. (Самобор) ске јајета, "да би исто толико крви добила
и ел. Место /ьуди о томе причају са жаље- у години", а Хрвати у Лици сматрају да
њем, сматрајући да су, нестанком в., из ће, колико попију в. на Велики петак, то-
живота нестали благостање и срећа (хрв.). лико добити чисте крви. У Истри су на
У јужнословенском фолклору, вилама дан св. Франциска (2. IV) пили в. и јели пе-
су посвећене многе песме и приповетке. глово месо, у нади да ће им то дати мно-
Најчешћи мотиви су: женидба вилом го крви и да ће постати јачи и отпорнији.
(момак краде в. одећу, круну или крила и Код Ист. и Зап. Словена на Карпатима
тако постиже да в. посгане његова жена, постојало je веровање да се једном годи-
али в. на превару успева да поврати оно шње (на —> Божић, —» Богојављен>е или
што joj je украдено и, добивши ранију на Велики петак) вода претвара у в. Зато су
снагу и сггособност, одлеће; Месец се же- карпатски Русини на Божић, у поноћ, од-
ни в. и ел.); веза с јунаком (из брака с в. ра- лазили на поток да пробају воду - да ли се
ђа се јунак; β. храни јунака у тамници; ис- претворила у в., a Пољаци би на Бадње ве-
цељује ране јунаку; β. помаже човеку (в. че, за вечером док су пили воду, говорили
даје праве савете, помаже да се победи да пију в. Срби у Гружи су веровали да се у
противник, брине се о детету, одгаја сина Богојављенској ноћи отварају небеса, да се
погинулог јунака, посвећује се одбаченом реке и потоци заустављају, а вода се пре-
детету; даје човеку снагу тиме што га задр- твара у в., док -> ветар престаје да дува.
јава; враћа му вид, девојци даје чудесно В. je обавезна компонента готово свих
биље и др.); в. наноси штету човеку (убија породичних обреда. Српкиње на Косову
девојку која je спавала на "вилином" ме- дају в. беби одмах по рођењу, "да буде ру-
сту, "испија" срце детету; копа очи девој- мена", а Бугарке у Тракији то чине при-
ци зато што je радила у недељу; момак ликом првог подоја. Македонци су, одмах
убија β. која му није дала да се напије воде по рођењу, поливали главицу новорођен-
са извора; пастир убија в. која му je одвела чета в., "да би му коса била ковриава" (Бе-
стадо и ел.); в. -чаробница (невид/ьивост лес). Код Срба, обавезна "повојница" де-
в., в. претвара овце у -» камење и ел.) и тету укључивала je погачу, со, лук, шећер
др. и в.
У свадбеном обреду, в. je имало веома
Лит.: МСл. 1991: 123-124; СМР: 66-68; Tjop. BB: важну симболичку улогу, уз то што je би-
57-120; Зеч. МБ: 39-49; Георг. БНМ: 110-137; Ма- ло неодвојива компонента свадбене гозбе.
рин. НБ: 201-206; Вак. ЕБ: 503-505; Krst. IMNP: Код Капанаца (сев. ист. Бугарска), момци
497-498; EAS: 84. и девојке пред венчање перу руке в. испод
С. М. Толсто] оџака у купи. Водом са в. умивали су се и
младенци, "да би се оградили од враџби-
ВИНО - опојно пиће од грожђа, које у об- на и злих жеља". При уласку младенаца у
редима симболизује -» крв, здравље и младину кућу, из чаше в. прво би отпио
живот. У божанској литургији, тајном ев- младожења, па потом млада, која би пре-
харистије се претвара у крв Христову; за- остало в. шьуснула на зид куће. Прили-
једно с —> хлебом, компонента je светог ком уласка младе у младожењину кућу,
Причешћа. свекрва би joj давала в.; невеста би умака-
Народни култ в. раширен je првен- ла прете у в. и шкропила довратке на вра-
ствено код Јуж. Словена у областима у ко- тима. Свадбени обреди са употребом в.
јима постоји давнашња традиција вино- код Јуж. Словена врло су разноврсни и
градарства. У северним и планинским обилују локалним варијантама.
областима, многе функције в. обављају В. у погребном обреду било je обаве-
ракија и вотка. Код Словена постоји пред- зно на парастосима, а понекад су га
ВИРОВНИК -83- ВИРОВНИК
и раније. Капанци су купали покојника крв св. Јована". Хрвати у Далмацији по-
водом помешаном са в.; егејски Македон- штовали су дан св. Мартина (11. XI), по-
ци су понекад покојника поливали в. или кровителе виноградара, и тог дана су
га мазали ул.ем, "да не би постао вам- пробали ново вино. Словенци су везива-
пир". У Лесковачкој Морави, с истим ци- ли в, за дан св. Винцента (22.1) и тада су га-
љем, воду од тек скуваног -> жита и вре- тали о будућем роду грожђа. У ист. Срби-
ло в. сипали су покојнику на очи, уши и ји су поштовали -> змију која живи у вин-
уста. На парастосима у том крају Помо- ском гюдруму: у посебан чанак одливали
равља (Алексинац) износили су два бока- су в. за ньу и нису дозвољавали да je неко
ла в., предајући их присутнима унакрст убије, плашећи се града (Бољевац).
преко стола и стално их доливајући.
В. су стављали у мртвачки сандук с Лит.: Вак. По: 83, 86, 111-113, 118, 142-147, 175.
различитим мотивима: или зато што га je Н. И. Толсто/
покојник волео, или да би вино постало
лековито, пошто одстоји 40 дана у —> гро- ВИРОВНИК -> Мочвара
бу. Сматрало се да такво вино из гроба
лечи туберкулозу. Приликом поновне са- ВЈЕДОГОЊА -» Облачари
хране, покојникове —> кости обавезно
преливају в. ВЛАСИЈЕ СВ. (Влас) - хришћански све-
В. се често користи и у календарским тац, мученик, еп. севастијски (умро око
обредима. Уочи Божића Срби, Бугари и 316. г.) чији се дан обележава 11/24 II, код
Македонци су в. поливали —» бадњак, го- католика Блажеј, Блаж (3. II); у народно]
стећи га као човека. Срби су вином гаси- традицији - покровител, стоке. В. се, по
ли бадњак, божићну и славску csehy; то житију, све време Ликинијева прогона
вино у Шумадији je сматрано лековитим крио по пустим местима и живео на пла-
и њиме су лечене плућне болести. Пола- нини Аргеос у пећини; до њега су кротко
жајника на Божић, на дане св. —» Игњати- долазиле дивље животиње, у свему се
ја (20. XII/2. I) и св. -» Варваре (4/17. XII) потчињавајући В., од кога су очекивале
чашћавали су β. На дан св. -> Трифуна благослов и излечение —> болести. Мотив
(1/14. II) био je обичај да се орезује вино- заштите стоке одражен je у иконографији
град; по орезивању сваки чокот je поли- св. В. Понекад je сликан на белом —» коньу,
ван в., да би грожђе родило; сваког прола- окружен коњима, кравама и овцама или
зника нудили су боцом в.; дан je заврша- само рогатом стоком. У руској традицији,
ван општом гозбом у кафани. се. В. звали су "крављим богом", a његов
На српској "слави" свештсник благо- дан - "крављи празник". У Новгороду су
сила в. у чаши и њиме прелива славски -> на дан св. В. доносили крављи маслац н>е-
колач. Требало je да свако огпије по гу- говој икони. Код Белоруса, на дан св. В.
тљај из чаше (Косово). Првог дана орања, ("кетьски светац") јахали су младе коње и
орач je поливао земљу в. приређивали посебну софру. По сев. укр.
У обичајима, в. je супротстављено води представама, св. В. "пази на рогату стоку".
и ракији. Далматинци су веровали: уко- У Сибиру су празновали дан се. В. као по-
лико им се у чашу сипа прво в., па после кровитеља стоке. У ист. Србији (Буџак)
вода - рађаће им се синови, а обратно - дан св. В. je сматран за празник волова и
кћерке. Македонии су сматрали да про- рогате стоке (говеђа слава), и тог дана нису
сути ракију предсказује - сиромаштво, а упрезали волове.
просути и. - покојника (Охрид), Сакрални —> хлеб или —> колач на дан
Код Зап. Словена (Чеха и Словака) на св. В. месили су у Лужници и Нипгави;
дан св. јеванђелисте Јована (27. XII) β. je но- хлеб je резан, и то je чинио свештеник (ако
шено у катедралу - да га освештају. Срби га није било - домаћин), уз молитву, као
на дан Усекованија главе св. Јована Крсти- на слави. У Пиринској Македонији су жене
теља (11/29. IX) нису пили в. "да не пију тог дана месиле хлебове или лепиње, жу-
ВЛАСИЈЕ -84- во
рећи да их однесу у цркву и поделе док су на дан св. В. било je обавезно код Украји-
још врући, верујући да ће - ако се хлеб пу- наца који живе у областима Белгорода и
ши - стока читаве године бити здрава. У Курска: вода je стајала три дана на поча-
неким селима хлеб су делили на улици. сном месту у кући, затим би њоме шкро-
Свако ко би узео парче тог хлеба, поско- пили стоку, а преостало враћали натраг,
чио би и изговорио добре жед>е стоци. у бунар, пошто су сматрали да je воду већ
Остатак хлеба давай je стоци. Бугари из "осветио св. В. ".
Тракије месили су два хлеба (пите), ста- Народна етимологија везала je име
вљали их један преко другог, па ломили Влас за реч влас - "длака", и "болеет у об-
комаде за волове и чашћавали комшије. У лику танке -» длаке или црвића, од које,
зап. Бугарској такође су месили два хлеба, по веровањима, оболева стока". Да стока
које су звали се. Петка и се. Влас; први су не би боловала од власца, домаћин je по-
ломили и давали комшијама "за воловско стио на дан св. В. Друга веза - сазвучје Влас
здравље", а други носили и стављали у - ласка (ласица) - налази се у основи веро-
храпу воловима. Он je давай и другој сто- вања да св. В. штити од -> ласице, која мо-
ци. У околини Панађуришта месили су же да нашкоди стоци.
велики, заједнички хлеб, који су ломили и На дан св. В. забрану предења, везења
нудили сваком ко наиђе, при чему су да- и шивења поштовали су у Пиринском
валац и прималац размењивали узвике крају, "да не би оболевали стока и њен до-
"Муу-у-у!", подражавајући рику волова. У маћин". У Пловдивском крају на св. В. ни-
Пловдивском крају дан се. В. називали су су се смели чешљати, "да им се не појави
Муканща или Муковден, jep je и тамо, када власац у очима". Из истог разлога било je
се делио хлеб (пита), такође био обичај да забрањено сејати брашно, да се не убуђа
мучу. У Русији, у Вологодском крају (Кад- ("да не власава"). У многим бугарским
никовски срез), на дан св. В. пекли су пога- крајевима није било дозвољено да се на св.
че од ражаног жита, свечано их освешта- В. хлеб меси с квасцем, да хлеб не би чи-
вали и затим давали стоци. таве године био лешьив.
Код Бугара, на дан св. В. заједничку тр- Код Руса je икона св. Власија често ви-
пезу организовали су у неколико села сила у штали. На дан св. В. обраћали би
Пловдивског краја: људи би ишли по ма- joj се молитвом: "Свети Власије, дај среће
хали, рикали и сакупљали намирнице за ухрањеним теладима, дебелим биковима,
заједничку софру. Средином XIX века, у да би из дворишта полазили - играјући, а
бугарском селу Перушица на дан св. В. би с поља се враћали - скачући" (Макс. СС
сви, који су имали стоку, излазили ван се- 17: 56-57). Украјинци су на дан св. В. често
ла, клали вола, јели и пили заједно. Кући служили молебане у дворишту, уносили
су ишли трчећи, мучући, ржући и блеју- икону св. В. у шталу или тор, кадили грла
ћи, подражавајући стоку. У Украјини и шкропили их светом водом, "да би се
(Харковска облает) на тај дан су пировали стока добро плодила и да се не би разбо-
и пили ракију "да би краве биле питоме". девада" (Вор. ЗНН 1: 209).
Истеривање стоке да пије воду рано
ујутро на дан св. В. практиковано je у сели- Лит.: СБЯ-84: 192; Бол. КСЗ: 66, 334; Макар.
ма Пловдивског краја северно од реке Ма- СНК: 57-58; Макс. ННКС: 118; СРНГ 2: 57; ЭО
рице. Крупној стоци су на роговима низа- 1895/27: 125; Вор. ЗНН; Нед. ГОС: 57; РСКНЈ 2:
ли хлепчиће, које су после давали деци. 705; Бак. БЕТЕ : 423; Марин. НБ: 260; Млад. БТР:
Трку волова на дан св. В. организовали 317; Плов.: 258.
су у бугарском селу Драгојново (јужно од Н. И. Толсто/
реке Марице) (уп. коњске трке на дан се.
Теодора Тирона -» Тодорова субота). ВО - у народној традицији чиста и жртве-
Уопште, у Бугарској тог дана готово да на животиња. Обреди и веровања везана
нигде нису упрезали волове. за в. неравномерно су распрострањени,
Доношење воде из -> бунара ујутро jep на неким просторима словенске ет-
ВО -85- ВО
понекад с 40 невидљивих појасева. На -> бађају рада, месе нарочити хлеб, који по-
Тодорову суботу, он скида са себе 70 по- негде називају воловски хлеб (Зајечар).
јасева, а седам оставља за добробит рада Сваког -> четвртка од -» Ускрса до ->
сиромашних (Пчиња). На -» Младенце - Спасовдана и сваке -> суботе у марту, у
дан Четрдесет мученика, он се ослобађа 40 ист. Србији (околина Бољевца) в. не би
појасева, па га тог дана не треба упрезати упрезали у запрегу "да лети не буде гра-
(зап. Бугарска). да".
В. —> "облачар" поседује, по верова- Веровања и обреди везани за в. често у
њу, натприродну снагу; за време непого- себи садрже мотив смрти. Санке у којима
де, он почиње да риче и удара копитама, je покојник (и лети) одвожен на —» гро-
може да изађе из јарма и нестане у —> бље, обавезно су вукли в. Вечерньа рика в.
облацима, да би се тукао с —» халама и наговештавала je смрт у кући (Србија). У
другим злим силама. загонеткама, в. симболишу гром, ватру,
Воловски празници код Словена одно- ноћ и дан, сунце. У легендама, в. je света
се се на различите датуме и локално су животиња. Када je —> Богородица крила
ограничени. То може бити дан св. —> Вла- малог Христа, в. je набацивао сено на ње-
сија, код Јуж. Словена Тодорова субота, га, да му буде топло, док je -> кон. сено
ређе св. Модест (18. XII, Тракија, Пирин- збацивао и jeo. Зато се месо в. може јести,
ска Македонија), арханђел Таврило (13/26. a коњетина се сматра за погану (Пољесје,
VII, центр. Босна). Тих дана волове осло- околина Пинска).
Водоноша (Србија)
ВОДА -87- ВОДА
Лит.: Зел. ВЭ: 55, Шейн МИБЯ 3: 323, 243; Бак. воду и прскај je иза себе: колико кашьи
БЕТБ: 450; Марин. НБ: 62, 65, 66, 131, 156; РН падне, толико ће ђавола настати". Про-
1911/1: 103-110; ГЕМБ 1929/4: 47-48; 1932/7: 76; тивречна оцепа в. као лековите и, исто-
10: 39,122,126; 31-32: 377, 48: 322,345; Петр. ЖОГ времено, смртоносне, одразила се у бај-
: 230, 248, 342, 348; Раек. 38/83: 27, 28; 38/85: 11-12; ковним мотивима о "живој" и "мртвој" β.
СМР: 72, 91; Фил. ВН: 130,137, 140; Фил. РЕГ: 72, По веровањима, "нечиста" и опасна била
230; SLSJ: 240-253; Ног. 325; MS: 727. je в. којом су прали посуду после парасто-
Н. И. Толсто] са, којом су купали болесника, новоро-
ђенче, покојнике (њу су просипали на пу-
ВОДА -у народним веровањима, један од ста места, куда нико не залази, или су je
првих елемената универзума; извор жи- употребл>авали у црној магији).
вота и ослонац на коме се држи земља; За веровања у то да се душа мртваца
средство за магично очишћење. Истовре- потапа у в. везаи je читав систем забрана
мено, водени простор je осмишљен као употребе в. која je била у кући у тренутку
граница између земаљског и загробног смрти неког од чланова породице: њу су
света, као место на коме привремено оби- просипали у двориште (или, чак, износи-
тавају -> душе мртвих (док прелазе на ли подале од куће). Бугари су ту в. нази-
"онај" свет) и средина у којој бораве -> не- вали "мртва" и журно je просипали из
чисте силе. У космогонијским митовима, свих судова, да je не би неко попио. Код
в. асоцира на првобитни хаос, када још Срба, сматрали су да je неопходно просу-
није било неба ни земл>е, него су у васио- ти сву в. из кућа поред којих je прошла
ни једино постојали тама и вода. погребна поворка. Ако би човек који je
Симболичко значење с и широка сфе- носио кофу в. наишао на погребну повор-
ра обрсдног коришћења β. везани су, с јед- ку, морао je β. да проспе на пут, да душа
не стране, за њена природна својства умрлог не би ушла у њу и остала у земал>-
(провидност, свежина, брзо протицање, ском простору.
способност очишћења), а с друге - за Негативна симболика в. карактери-
представе о в. као опасном "туђем" свету стична je и за народно тумачење —> снова:
и улазу у онострани свет. веровало се да речна и чиста в., виђена у
Код свих Словена, популарна верова- сну, предсказује сузе и тугу, а мутна и пр-
н>а да у в. бораве —> ђаволи, -> воден>аци л>ава - болеет и смрт.
и др. духови који наносе гптету, откривају Црквено освештавање в., везано за не-
негативну семантику воденог елемента, ке празнике, по народним представама,
који је осмишљен као простор опасан по извођено je с циљем истеривагъа ђавола
човека, уп. руске изреке: "Где вода, там из н>е и очишћења од прљавштине. Таква
беда" ("Где вода, ту и невоља"), "Од воды в. називана je "света" и сматрана je за нај-
жди беды" ("Од воде очекуј невоље"), здравију и лековиту в., која je у стању да
"Черт огня боится, а в воде селится" ("Т)а- излечи све —> болести и заштити од нечи-
во се ватре плаши, а у воду одлази"). При сте силе. Такође се веровало да чудотвор-
уласку у воду или приликом захватанна ном постаје в., узета са —> извора и из —>
воде из реке, људи су предузимали читав бунара у посебно сакрално време (на
низ мера предострожности: крстили су пример, на -> Божић, -> Велики четвр-
се, ћутали, бацали жртвене дарове у в., так, ноћу уочи —> Иван>дана). Магична
обраћали се в. изразима поштовања, итд. својства в. су појачавана ако су током н>е-
Украјинци са Карпата су, улазећи у воду, пог захватања и ношетъа у кућу поштова-
говорили: '"ђаво из воде, a ja - у воду!" а на одређена правила: на пример, оддази-
после купања: "Ja из воде, а ђаво-y воду!" ли су по в. пре изласка сунца; узимали je
У украјинским легендама појава ђавола и са извора пре других људи из села ("нена-
штетних инсеката везивана je за прскање чета" в.); приликом захватања β. се није
и капи в. - св. Петар je саветовао ђаволу смела просути; на путу за в. и натраг тре-
како да створи себи помоћнике: "Захвати бало je —» ћутати ("нема" ej. Код куће су
ВОДЕНИ БИК -88- ВОДЕНИ БИК
се том водом умивали, њоме појили боле- ННКС: 245-260; АФ. ПВ 2: 210-211, 232; ЕПНДК:
снике, шкропили стоку, користили je у -> 151-193: Mosz. KLS: 506-510; Bieg. КОМ: 360-402;
гатању. Допунску лековиту шагу в. дава- SSSL 1999: 153-420; Раден. ССНМ: 13, 24-25, 55-
ли су бшье спуштено у н>у, новац, -> жи- 56, 104, 152-153; 178; Рад војвођанских музеја,
то, угљен из -> пећи, итд. Војводина, 1986-1987, т. 30, с. 159-172.
Лустрациона, апотропејска и плодоно- Л. Н. Виноградова
сна семантика в. уочава се у многобројним
ритуалима шкропљења, умивања, —> купа- ВОДЕНИ БИК- по предању, снажан црни
ша, поливања, пијења посебне ("набајане") (ређе бели) бик с великим роговима који je
в., бацања разних предмета у в. До текуће в. некад живео у дубоким стајаћим водама.
би трчали празничних дана, да се умију ра- Варијанте предања о в. б. своде се на то да
ди живахности и здравл>а; њоме су полива- су људи оковали рогове домаћем —> бику,
ли болеснике или људе који су починили који je у борби успео да прободе воденог,
грех; традиционална добродошлица Ис- и на причу о евентуалним последицама
точних Словена изражавана je формулом: које су из тога настале. Предање je позна-
"Буди здрав, као вода". Текућа β. je осми- то у Србији, Бугарској и Македонији.
шљавана као симбол хитрости и успеха у В. б. познат je и по називима ерани во
разним пословима: да би рад ишао брзо, (Стари Влах), морски бик (околина Ле-
прва творевина детета које je учило занат сковца), јунец (зап. Бугарска).
бацана je у поток; у љубавној магији, девој- За в. б. се веровало да je риком или из-
ке-Хуцулке обраћале су се β. речима: "Kao ласком из воде предсказивао несреће ши-
што вода брзо тече, нек се тако и ja брзо рих размера или промену времена. Тако
удам". Својства в., као што су водено богат- je. по предању, бик из Власинског језера
ство и бескрајан ток, одређују семантику риком предсказао руско-турски рат и су-
ритуала усмерених на обезбеђивање млеч- коб Срба и Турака: "бик je... из језера та-
ности мајки-хранитељки: оне су прскале ко страшно букао, да се je сва околина
своје груди в. из потока да би им надолази- тресла а из воде избијали на површину
ло -» млеко (Срби). У ритуалима гатања, велики клобуци"; в. б. из Стришке баре
коришћена су својства β. као што je могућ- код Параћина излазио je из воде само
ност огледања у њој (уп. руске изразе "као "када би имао да предскаже несреће:
да гледа у воду" у смислу - "погађа будућ- глад, помор и болеет"; бик из Бабљичког
ност") или се предсказивало на основу кре- блата на Косову, риком je најављивао
тања предмета бачених у в. Сматрало се да промену времена.
већ само доношење β. ноћу у кућу, в. захва- Мотив да господар воденог простора
ћене уз поштовање посебних правила, мо- најављује људима несреће које ће их сна-
же у ономе који гата да побуди пророчки пи среће се и у предањима других наро-
сан. да. У средњој Азији и Сибиру, међу Мон-
У вербалним формулама упућиваним голима и Јакутима, срећу се веровања у
в., јавља се њен персонификовани женски воденог бика, који се скрива у језеру и ри-
лик, с властитим именом (Јелена, Ул>ана, че пре олује. Према Карамзину, "гениј"
Јордана), епитетима и етикетским обра- Ретрског језера - када би опасност угро-
ћењима ("драга мајчице-водо", "Христо- жавала словенски народ - узимао je об-
ва мајко", "Божја сестрице"); њој су се лик вепра, испливавао на обалу, рикао
обраћали молбом да их очисти од сваког страшним гласом и поново се скривао у
зла (од болести, чини, туге); у обредима воду. Ова улога, у народним веровањима
"храњења воде", бацали су жртвену храну Руса, приписивана je и —» водењаку (рус.
у в., молећи да им у замену да успех, сре- водяной) и водепачици (рус. водяница).
ћу, младожењу, приплод стоке итд. Предање о в. б., по правилу, има тро-
делну структуру. У првом делу се саоп-
Лит.: СД 1: 386-390; КОО 1983: 130-143; Потеб. штава како je из неке -> воде излазио бик
НССП: 54-72; ИВ. Топ. СЯМС: 147-156; Макс. и таманио домаће бикове, или сва говеда
ВОДЕНИ БИК -89- ВОДЕНИ БИК
зив - воденично, воденично коте (воденично додају се очишћавајућа и друга снага во-
маче) (БД 2:139). Ако би се ласица навади- де, која долази у додир с в.
ла да долази у кокошињац, посебним вер- У словенским језицима je в., независно
балним формулама слали би je у в. Код в. од типа (ветрењача, речна, жрвањ), једна
се врача: сматрали су, нпр. да ако баце део од најархаичнијих и најпостојанијих мета-
нечије одеће под воденички —> точак, та- фора говора и брбљивости, што делом
ко човеку могу да набаце -> чини. потиче од радње (*mel - "млети, брбља-
—> Воденичар, по веровањима, обаве- ти"), а делом од буке коју β. прави, отуда
зно мора да je у контакту с —> нечистом "брбљивац" - мельник (рус. дијал.), крече-
силом, пре свега с водењаком (уп. руско тало, паприца/пръприца (Јуж. Слов.). Иста
сибирско мельник - "водењак"). Прили- метафора служи за тумачење —> снова:
ком изградње јаза, домаћин приноси во- воденичар у сну означава свађу (Бугари),
дењаку -> жртву (намењује му свињу или празна воденица - бескорисне разговоре.
краву, закопава живог црног петла, итд.). На вези в. и говора засноване су обредне
Водењак и сам узима жртву, уп. руски: Со радње (првенствено с воденичним чекета-
всякой новой мельницы водяной подать лом), усмерене на то да дете проговори.
возьмет - Од сваке нове воденице водењак У многобројним словенским паре-
узме ујам (тј. утошьеника). Ако се демону мијама рад в. и н>ених делова повезује
воде не буде одало дужно поштовање, β. се с говорним апаратом: уп. буг. Уста-
ће да застаје или ће се, чак, срушити. Во- та му цяла воденица (Уста су му читава
деничар je, у народним представама, и воденица), рус. Јазик - безоброчная
сам вештац (попут -> ковача, -> пасти- мельница (Језик му je бесплатна воде-
ра): пошто он, бајући над водом, може ница), Язык - жернов, мелет что на не-
послати болести, такође и наћи лопова, го ни попало (Језик je жрвањ, мел>е што
препознати где je закопано благо (Бело- год падне на н>ега) и др. Низ клишеа о
руси) и слично, воденичар не може никад брбљивцима заснива се на идеји пра-
да се удави. знине, бесциљности рада в.: рус. по-
Делови в. (точак, жрвањ, кош, камен, и рожня мельница, буг. празна воденица,
др.), због својих специфичних својстава, српски млети к'о празна воденица; уп.
добијају стално симболичко значење и че- рус. пустомеля. Код Бугара, брбљи-
сто се употребљавају у различитим риту- вост објашњавају тиме да je човек ро-
алима. Тако се, приликом епидемије, сто- ђен или je зачет у в.: Дрънка както e
ка може заштитити од помора тиме што родена на воденица (Брбља као да je рође-
се у капију зарије реза с воденичког јаза, на у воденици); Чегато го e баща му на-
украдена у поноћ. Воденички точак, који правил на воденица (Чекеће к'о да га je
се врти, може да преокрене ток -> боле- отац направив у воденици).
сти, те стога, на пример, на њега проси- В. често фигурира у разним фолклор-
пају воду којом су поливали болесника. ним жанровима. В. и жрван. у загонеткама
Он се користи и у љубавној магији,. уп. се назначавају по бучном ефекту: "Тах-та-
"Kao што се точак брзо врти, тако нека се рарах, стоит дом на горах" (рус.); "Бясна
у глави (по имену) врте мисли о мени" кучка в село лае" (буг.) и др. У бајкама се
(Бугари). Стално кретање точка симболи- приповеда о -> чудо-воденици, која сама
ше брзину и радну способност, па зато меље, сама веје итд. Изградња β. један je од
управо на њега отац ставл,а прву пређу задатака, који млада задаје младожењи
девојчице, да би кћерки рад ишао од ру- (јужнослов.). У народним причама о па-
ке. У случају тешког порођаја, породиљу сторци, у легендама о свецима, β. je један
би прскали водом с воденичког точка, да од низа локуса (пећина, шума и др.), где
дете брже дође на свет. Том водом млади- могу да се одигравају слични сижеи.
ћи су се умивали на -> Ђурђевдан, да би Код Ист. Слов, раширене су божићне
читаве године били спретни и здрави. игре под маскама -"ђавоља воденица"; као
Магичним својствима β. и њених делова домаћин β. наступа —> медвед или ђаво.
ВОДЕНИЧАР -92- ВОДЕЊАК
Лит.: ΑΦ. ΠΒ 1: 295, 2: 230-237; СМ: 258; СЕЗб ту: на -» Ђурђевдан су се купали у њој,
14/1909: 133; Раек. 79/80: 23-38; СбНУ 48/1942: како би све што je штетно "отпало" од те-
507; Плов.: 219; М. Дедић, Μ. Вујанић, Воденица ла као што вода одскаче од воденичког
- Божја и ђавола, Сремска Митровица-Београд, точка.
1999; Zibrt SOPM. У срушеној воденици бораве ђаволи: у
И. А. Седакова украјинским предањима, ђаво који се пре-
творио у в., призива мушкарце да мељу у
ВОДЕНИЧАР - у народној култури, лик тој воденици; он меље брзо и бесплатно,
који познаје -> нечисту силу, пре свега -> међутим, брашно меша с песком. Водени-
водењака. Код Источних Словена се сма- ца je уточиште -» русалки, које чешљају ->
трало да je, да би се направила -» водени- косе седећи на воденичком точку и врте-
ца, потребно принети жртву водењаку; за ћи се с њим; оне су квариле жрвњеве и
воденичаре се причало да су опчињавали уставе.
пролазнике, па их гурали у вир или под В., везан за елемент воде, као и -> ко-
точак воденице - иначе би се сам в. уто- вач, —> грнчар (сходно томе, везани за ва-
пио; в. je продао -> душу водењаку, итд. тру и земљу-глину), спада у трупу мито-
Воденичари су приносили -> жртве воде- логизованих ликова који владају посеб-
њаку, бацајући у воду цркнуте животиње, ним умећем, а бораве на граници живот-
мрвице хлеба, итд.; о —> празницима су ног простора кога су освојили људи (ван
сипали вотку у воду; у Белорусији су, при- сеоских међа, крај воде) и поседују нат-
ликом првих мразева, спуштали под то- природне, укл,учујући и врачарске, спо-
чак парче сланине, иначе ће водењак да собности.
полиже подмаз са точка; под врата воде-
нице закопавали су живог црног петла, а у Лит. Макс. ННКС/1: 95-96; Влас. PC: 338.
само) воденици су држали животиње цр- В. J. Петрухин
не боје (петла и кокош). Домаћин ветре-
њаче je бацао у ваздух неколико прегршти ВОДЕЊАК - мушки митолошки лик, зли
брашна, да дуне -> ветар. дух, који борави у -» води и утапа људе,
У руским предањима, β. хвата водења- домаћин и заштитник воденог простора.
ка, који му je ускочио у чамац у облику Водењаци потичу од —> душа утопљени-
рибе, тако што га прекрсти, и пушта га ка, поготову оних чија тела нису сахрање-
пошто му водењак обећа да неће подло- на; од утошьеника или деце које je про-
кати воденицу. В. може да се гости код во- клела мајка, од плода утопљене -» труд-
дених духова, a водењаци се понекад пре- нице. По другим веровањима, водењаци
тварају у младиће и задобијају љубав во- су душе злих, грешних л>уди, које по казни
деничарки. живе у води. По легенди, в. су потекли од
У руској божићној игри воденице ("с палих -» анђела, које je -> Бог бацио у во-
мельницей ходить", "жернов возить") ду (рус., бел., словач.). Представе о демону
учествују маскирани в. и —»ђаво, који ква- воде су, у највећој мери, развијене код Ис-
ри "воденицу", али га в. прогони клетва- точних и Западних Словена, мада се типо-
ма. Божићна "воденица" je, по својој лошки разликују. Источнословенски в. je
еротској симболици, блиска "ковачни- осмишл>ен као домаћин воде, —> риба и
ци": да би подмазали "воденицу", девој- животиња које тамо живе. У лику запад-
кама штаповима задижу скутове сукања, нословенског в. нема функција домаћина
"воденицу" представ/ьа старац на чију го- воде - он у води просто живи, али je зато
лу задњицу стављају решето итд. Маски- истакнуто његово порекло од утопљени-
рани в. могао je да "премеље" старца у ка. Код Јужних Словена, лик духа воде je
младића (уп. "ковача" или ђавола, који je слабо развијен и асоцира на -> ђавола, ко-
прекивао старце у младиће). ји седи у води или je у друштву неког духа-
-» Вода која je захваћена са воденич- газде језера, а има обличје —> коња, овна,
ког точка код Срба je сматрана за лекови- —> жабе или гвозденог човека.
ВОДЕЊАК -93- ВОЈАС
ВОЛОКИТА -> Змај пряжу, тј. износили пређу „на три зоре").
Сви ти мотиви: звезде, зора, кажњавање
ВОЛОСИЊИ (рус. Волосыни) - код Руса жене, пређа (влас), стока и ел. упућују на
митологизовани лик сазвежђа Плејада. митове и легенде, познате у разним тради-
Помињу се већ код Атанасија Никитина цијама, о претварању жене у звезду, или
(XV в.ј: „На Велигдан (-> Ускрс), В. и Кола жена (нпр. сестара) у сазвежђе као исходу
зађу у зору, а Лос стоји главом према исто- њиховог спасења од прогона или као ка-
ку" (Кола су Велика Медведица, за- зни за кривицу. У том контексту би се В. -
мишљена у виду кола, а Лос je старински небеско сазвежђе - могли схватити и као
назив за Северњачу). Карактеристично je приказ небеског стада (нпр. крава; уп.
да се у руским средњовековним астроло- власъевна као назив —> краве или означа-
шким текстовима седам планета које ути- ваьье звезда у загонеткама стадом,
чу на људску судбину називају рожаница- најчешће кравама) које напасају -> сунце
ма (уп. женске митолошке ликове истог или —> месец, и као астрализован лик
имена) и, сходно томе, везују с -> родом, жене. У последњем случају, В. се могу ту-
слично као што су В., у крајњој линији, мачити као жене Волоса: Волос - Волосыни
повезани са другим (територијалним) об- (или Волосыня), као —> Перун - Перынь
ликом обједињавања људи, облашћу (рус. (Перыня), Громовникова жена, чије je име
волость). Назив В. за Плејаде може се образовано истим суфиксом -ыня. На тај
повезати с култом Волоса/-» Белеса, који начин, лик В. je повезан са митом о Гро-
се на северу Русије и у Поволжју спојио с мовнику и његовом противнику (Волосу);
култом -» медведа („власатог, тј. косма- уп. у руској традицији елёсиха (мушки лик
тог" у табуистичком именовању): qaj В. на- ёлс), македонску самовилу Велу. Како се
говештава -» срећу у лову на медведе. На душе мртвих често приказују у виду стада
дан св. —> Власија (хришћанског покро- које пасе на —> оном свету, и лик В. je, ма-
витеља животиња који je сменио —» кар посредно, повезан такође с мотивом
Белеса) у Тулској губернији обављао се смрти, и за В. се може реконструисати
обред „клицања звезде": када би се на -> функција везе са светом покојника.
небу појавиле —> звезде, овчари би излази- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
ли на улииу, стали на овчје руно и певају-
ћи прививали звезду да „неугасивим О сличном називу за Плејаде најскорије je
огњем осветли белоруне (белояровые) писала Б. Сикимић; посебну пажњу при-
овце" и умножи њихов приплод (да их влачи поређење хрв. дијалекатских (кајка-
буде више него звезда на небу). Доцније се вских) облика ластожарй, ластижари са
име В. преосмишљава и јавља у низу ва- рус. Волосожары, стожары. Српско име
ри) аната: Волосожар, Весожары, Висожары, Влашићи преосмишљено je према етнони-
Стожары, ст. рус. Власожелищи, Власожелы, му Влах; изворнији облик Власићи чува се
власожелъский, Бабы и ел. (уп. срп. хрв. Вла- у топонимији (два суседна брда су Влас и
шићи „Плејаде", буг. еласците „Орион"и Власићи у зап. Србији, где се први облик
ел.). Код неких од тих назива очигледно je може схватити као срп. хрв. пандан ру-
присутан мотив -» жене (уп. Бабы „Пле- скоме Волос). По српској скасци, Влашићи
јаде"); с тим мотивом непрестано се везује су постали од —> змајева, што може бити
лик „власи": уп. укр. Волосом ceimumu" у вези с Волосовим змајским (змијским)
(„бити девица"), Волосом засетила (о уда- обличјем.
тој жени); уп. и сунчеве власи као ознаку за
сунчане зраке на изласку или заласку; Лит.: Етимолошки одсек Института за српски
непетый волос (о девојци), петый волос (о језик САНУ, Огледна свеска, Београд 1998: 19-
удатој жени) итд. На дан св. -> Власија би 20; Лома Α., ΟΠ 8, 1987: 41.
жену, на коју би пала сумња да снује зло, А. Лома
закопали у —> земљу (посебно да би прог-
нали сточну кугу; ради тога су зернили ВОЛОЧЕБНИЦИ -» Ускрс
ВОЛУЈСКА СВАДБА -95- волх
"у крокодила, страшну звер", затварајући ског сина" —> Иље Муромца и кнеза Вла-
водени пут на Волхови онима који му се димира). Понекад, заједно с В. и Микулом
нису поклонили: једне je прождирао, дру- појављује се и —> Сатко, у другим сдучаје-
ге je утапао. А прости народ га je славио вима 5. се меша с Василијем Буслајевим
као бога и називао га Гром иди -» Перун (убијање трговаца на Волховском мосту,
(уп. лик "змејаки Перјуна" у новгород- мотив камена с натписом, његово преска-
ским изворима). В. je, на обали реке, по- кање и смрт и ел.).
ставио "мали градић", на месту званом
Перињ, и кумир Перуну. -» Бесови су Лит.: Веселовский А. Н., Былины о Волхе Все-
утопили В. у Волхови, његово тело je плу- славъевиче и поэмы об Ортните, Русский
тало по реци и било избачено "пред ње- фольклор XXVII, СПб. 1993.
гов Волховни градић" и ту су га пагани са- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
хранили. Али, после три дана, "провали-
ла се земља и прождрала мрско тело кро- ВОСАК - материја којој су приписивана
кодилово, и гробница се његова сасула за својства заштитника; широко се употре-
њим на дно пакла". бљава у народној медицини, магији и ->
Чаробно претварање Б. je нашло свој гаташима. Одвајкада je познато изливање
продужетак у истом таквом својству, које растопљеног β. у воду, ради распознавања
je приписивано историјском лику, кнезу —> болести, откривања места на коме се
Всеславу Полоцком (XI век), који се у вези налази злочинац, у гатањима о животу и
с тим спомиње у "Слову о полку Игоро- смрти, о удаји, итд. У слов, обичајима, s. je
ву" (уп. презиме В. - Всеславјевич, тј. син коришћен углавном као "света" ствар, су-
Всеслава). Несумњиве су и везе између В. протан ђавољим силама, умногоме захва-
и Василија Буслајева (мотив одсуства оца л>ујући томе што се од њега праве свеће.
и мајчино васпитавање, поход у далеку зе- Примена в. као заштитника открива се
мл>у, улога камена у рађању или смрти и у различитим областима човекове делат-
ел.). У постмонголском периоду (XXIII в.) ности: за успешан лов, њиме су премази-
појављују се нова осмигшьавака против- вали метке; штитећи благо, закопавали су
ника В.: сада je то цар Златне Орде или, новац заједно с —> крстом од в.; зашивали
чак, турски султан; наместо "Индијског су в. у одећу, да би заштитили -> пчеле од
царства" појављује се Турец-земља и ел. —> вештица, итд. Воском су зачепљивали
Друга сиже у коме се појавл>ује В. (по рупе (у стаблу дрвета, на рогу животиње),
правилу, само Вољга, понекад Вољга Свја- у које су претходно стављали друге ствари
тославгович и ел.) повезује га с Микулом и предмете-заштитнике: живу, ул>е, та-
Сељаниновичем. Заједничко код Волге и мјан и остало. У Олоњецкој губернији су,
В. у том сижеу јесте васпитавање у детињ- приликом првог истеривања стоке, кори-
ству које протиче без оца, освајање "му- шћене шоље од воска: у њих би сакушьа-
дрости" (преобраћање у штуку, у сокола, ли —> длаке од сваке краве, које би скрива-
у вука и лов на звери), сакупљање војске за ли на тајно место и изговарали басму про-
поход. Вољгин стриц је кнез Владимир, с тив -> чини и губитака у стоци. Да би
престолом у Кијеву, који дарује синовцу спречили претварање умрлог у "лутају-
три града - Гурговец, Ореховец и Крестја- ћег" покојника или -> вампира, Пољаци
новец (њихови реални прототипи припа- су утопљеников врат облепљивали с пет
дају такође Новгородској земљи, невско- воштаних лоптица, док су Украјинци на
ладожском ареалу), и Вољга с дружином покојникове груди полагали воштани -»
креће "за добитком"; успут, В. сусреће -> крстић, а у руку му стављали свећу.
орача Микулу који оре своју њиву; Вољга У народно) медицини и превентивно)
и његова војска не могу подићи Микули- магији познате су -» хамајлије од в. У
но рало, његова сеоска кобила претиче Украјини, куглице од в., освештане на —»
Вољгиног коња итд. (уп. такође супрот- Велики четвртак, носили су као огрлицу
стављање, у руској епској поезији, "сео- против -> грознице. Код Белоруса су по-
ВРАТА -97- ВРАТА
В. с кога се спуштају нити - "жице", В., као део разбоја за ткање, везано je
конци навијени на њега, у Бугарској je за идеју живот-смрт. Бугари су веровали:
сматрано за "мушко кросно", семантички ако на дан смрти неког од укућана, в. сто-
истоветно фалусу. То в. су носили, маски- ји на разбоју тако да му je жлеб окренут
рани кукери, који су обилазили село ради нагоре, у породици ће још неко умрети. У
плодности и летине (Рупчоско). Помоћу Поље^у жлеб, или урез, у задњем в. са
таквог в. било je могуће вратити полну основом, који остаје празан по завршетку
потенцију младожењи, који je -> чинима ткања, асоцира на отворена уста покојни-
"био увезан". Ради тога су сновали конце ка. Зато би, чим испадне шипка из в.,
на в. "лаког" дана и њиме правили знак —> окретали в. тако да жлеб буде с догье стра-
крста (Бугари). Друго в., на које се намо- не, да после смрти покојнику не буду
тава изаткано платно (истозначно жен- отворена уста. Такође су говорили да ће
ској утроби), коришћено je за припрема- онај ко седне на в., видети своју мајку по-
н>е обредне лутке у обреду изазивања -> сле њене смрти (Пољесје).
ките (буг. Енъова булл, лазарки). Левојке-
учеснице обреда облачиле су лутку као Лит.: Павл. ВД 46, 106, 129-130; СБФ 1981: 109;
младу, и с н>ом обилазиле »иве и -> изво- Никиф. ППП: 241, 245, 247; ПА; ЕБ 3: 126; Ма-
ре (југоист. Бугарска). После употребе в. у рин. ИП 1: 212, 515, 677; БМ: 181; Кол. ПОС: 74;
обреду, прали су га у -> реци - да би го- БЕ II, кн. 4, 1991: 32-33.
дина била плодна и да не би било суше. М. М. Валенцова
За време летње —> суше, девојке би поне-
кад крале в. од жене која je дуго држала ВРБА - дрво, у народној култури симбо-
неизаткано платно на разбоју, и поливале лише брз раст, здравље, делимично -
га -> водом (јуж. Тракија). У Пољесју се плодност. Ова значења у извесном смислу
такође сматрали грехом ако неизаткана противрече представи о в. у етиолошким
основа дуго стоји (на пример, читаво ле- легендама: у н>има се говори како je —> Бо-
то, у периоду божићних празника), а да городица проклела в., између осталог, и
би изазвали кишу, умакали су у воду због тога што су од в. били направљени
"жице" (конце) с ткачког разбоја или су ексери којима je Христос био прикован за
бацали вретено у туђи —> бунар. крст. Зато в. нема плодове, под њом нема
В. се такође користило да се отерају сенке, изнутра je тропгна итд. (Јужни и
градоносни облаци. У југозап. Србији Источни Словени).
(облает Поцерине) —> облачар je, упоре- У обредима и магији, в. je симбол ра-
до с другим магијским предметима, узи- ста, развитка и умножавања. Источни Сло-
мао навијено в., које je сновала једна од се- вени би, шибајући један другог врбовим
стара-близнакиња, и њиме "раскршта- прутићима на Врбицу, између осталог,
вао" облаке (тј. крстио их, бајући да се и пожелели: "Буди здрав као вода, расти као
они раскрсте). врба!" Код Хера у Банату, на —> Ђурђев-
Утицај β. на плодност могао се употре- дан су в. опасивали децу и лако их удара-
бити и у штетним радњама. -> Вештица ли врбовим прутићима "да расту као вр-
je, да би убрала "род" с туђих њива и узе- бица и да се roje као свињица". Прву оши-
ла млеко туђим кравама, јахала гола на в. шану -» косу малог -> детета (поготову
око комшијских имања на —» Ђурђевдан девојчице) стављали су на в., да коса расте
или —> Иван>дан, изговорајући басму брзо и плетенице буду дуге. Бугари су на
(зап. Буг., ист. Срб., Далм.). Ради заштите, Т)урђевдан обмотавали врбовим прућем
жене су скидале в. са разбоја, износиле га канте за прву мужу оваца, да би овце дава-
из куће и опасивале се појасом (буг.). ле више млека. Пољаци су терали краве
У љубавној магији, девојке су, да би по- бичем исплетеним од врбовог прућа, та-
будиле младићеву љубав или привукле кође да би давале више —> мдека. Украјин-
просце, јахале на в. око своје куће и, ако je ци би на —> Богојављење, за време осве-
могућно, око куће вољеног момка (Срби). штавања воде, стављали стабла в. у рупу,
ВРБА -100- ВРБИЦА
дина, дан и ноћ), лунарних и вегетатив- трали да су срећна деца рођена парног
них (време раста и зрења биљака). Живот- датума, итд.
но в. се пореди са природним, уп. руску Често je веровање да "људи с две ду-
загонетку: "Ујутро на четири ноге, у под- ше", планетници (—> облачари), -> ве-
не - на две, увече - на три" (одгонетка: чо- штице, самоубице, вампири, итд. постају
век у детињству, зрелом добу и у старо- људи рођени "онога сата", посебно злог, у
сти). неповољни минут, на пример, у поноћ
У народној традицији, β. има позитив- или у -> ноћи без месечине.
но или негативно значење. Позитивно в. je Животно в., по народним представа-
β. живота, негативно - в. -> смрти, -> оно- ма, образује затворен -> круг, који има са-
га света, —> нечисте силе. Како у поима- кралну и магичну снагу. Мотив "житија"
њу простора, тако и у поимању в., важне човека, биљака или предмета предста-
су границе: подне и поноћ и одговарајуће вљен je у обредима, колима, играма, заго-
тачке годишњег и лунарног циклуса, које неткама, басмама, итд. Магијски посту-
се сматрају за опасно и нечисто време (уп. пак "сажимања" времена примењиван je
одговарајуће називе демона, као што су у гатањима у којима je сваки дан симбо-
-> полудница, -> ноћница). Највећу лисао један од предстојећих месеци или
опасност по људе носи доба између поно- годишњих доба, a такође у обредима за
ћи и зоре, коме у традиционалном кален- припремање "једнодневних" предмета.
дару одговарају период некрштених дана Супротан поступак - "растезања" β. кори-
(од —> Божића до -> Богојављења) и —> шћен je приликом стварања магијских
Беле покладе. То je време разузданости предмета, на пример, клупице, помоћу
нечисте силе. Исто тако се вреднује и и. које се у цркви, на -> Ускрс или -> Бо-
летњег солстиција (—> Ивањдан). жић, међу парохијанима могла да препо-
"Добро" в. доноси човеку здравље, —> зна вештица. Ту клупицу у Прикарпатју
срећу, —> богатство, успех, a "рђаво" —> почињали би да праве на Бадњи дан и ти-
болеет, несрећу, беду, невољу. Једна те ме су се бавили током године, ударајући
иста радња може бити успешна и благо- je —> секиром сваког дана по једном.
творна или неуспешна и опасна, у зави- Обредно в. се схвата као пробијање уо-
сности од тога у које в. се обавља. Тиме се бичајеног, земаљског времена и продор у
објашњава обиље магијских радњи, —> га- сакрално (свето), вечно в. По карактеру
таша, предсказања, везаних за "први временске одређености, разликују се об-
дан", почетак (године, пролећа, итд.), нај- реди календарског циклуса, животног ци-
важније датуме у календару. Трудили су клуса и оказионални, тј. обреди који се
се да за сваки посао изаберу "добро" вре- обављају у одређеним случајевима (помо-
ме - дан у недељи, доба дана; то je био нај- ра, болести, -> суше итд.). Обредно в. та-
важнији услов за успех сваког почетка (се- кође одређује временске границе, дослед-
тве, жетве, истеривања и парења стоке, ност и ритам обављања ритуала (на при-
постављања темеља за кућу, просидбе, мер, сахрањивање на дан смрти, сутрадан
итд.). или трећег дана; рокови поштовања жа-
В. рођења, по народним веровањима, лости; парастоси трећег, деветог, 12-ог,
може да одреди читав животни пут, суд- 40-ог дана, итд.). Постоји утврђено β. за
бину човека. Пољаци су сматрали да je склапање брака, за певање песама (забра-
срећан онај ко се роди у -> недељу и при- њено je певање током поста), за —> бајан,а
ликом изласка —» сунца. Рођенима у —> (изговарају се трипут, у одређено доба да-
суботу, Јужни Словени су приписивали на и ноћи), загонетање загонетки (није до-
способност да виде нечисту силу, вампи- зволзено да се то чини када се тели, ждре-
ре, самодиве. Рођенима у јесен нису до- би, јагњи, итд. стока).
звол,авали да калеме воћке, већ je то било Строго су временски утврђени не само
намењено онима који су рођени у проле- обредна пракса него и свакодневна жи-
ће, када све бујно расте. У Пољској су сма- вотна и привредна делатност у традицио-
ΒΡΕΜΕ -102- ВРЕМЕЊАК
налном друштву. Ha jyiy Русије, када није народной традиции/'/Логический анализ языка,
било могуће (због временских услова) Язык и время, Москва, 1997: 28-35.
изаћи на њиву и заорати прву бразду на С. М. Толсто/
дан који je био одређен за почетак, диза-
ли су рало на таван и почињали да ору зе- ВРЕМЕЊАК -> Облачари
мљу којом je под био насут. Многе магиј-
ске радње je требало обавити пре изласка ВРЕТЕНО - оруђе за предење, зашиљен
сунца, при одређеном положају звезда штапић на који се намотава нит врћењем
или месечевој мени, у одређени дан у не- између прстију руке. Његова магична
дели. На одговарајући начин су поштова- својства су везана за врћење и оштрину.
не и временске забране: шталу нису сме-
ли градити када je месец на уштапу, на
н>иви нису радили "градоносних дана"
(забране су поштоване да би се избегао
град), домаћица није давала ништа на за-
јам на дан кад joj се отели крава, итд.
-> Календар народни je непрекид-
ном цикличном природном в. давао ка-
рактер ритуалног система (строги редо-
след празничких дана и радних дана, пе-
риода —> поста и месојеђа, добрих и злих
дана, итд.). Упоредо с хришћанским пра-
зничким календаром, код свих Словена je
очувана оријентација на лунарно в., као и
архаични начини одређивања доба дана -
по положају —» сунца, по сенци предме-
та, дрвећа, људи; по положају звезда, по-
нашању животиња, птица (поготову - по
певању петлова), инсеката. Аналогии на-
чини су примењивани за одређивање го-
дигшьег доба. По померању сунчевог зра-
ка по зидовима куће, пољски Гурали су
одређивали време за орање, сетву: "Ако Прела стара око 120 година
сунце при изласку баца зрак на пећ, онда
je то Божић, ако, пак - на довратак, значи Као симбол женског занимаььа, в. je ве-
да je крај марта и да почиње пролеће, вре- зано за рођење девојчица или приплод
ме je за орање". Бугарски сељаци су се женског пола код стоке и живине: жене су
оријентисали првенствено по -» звезда- забрањивале мушкарцима да дотакну в.,
ма: по њиховом положају одређивали су да им се не би рађала женска деца (Црно-
најповољније β. за почетак -» орања, се- горци); насађујући квочку на jaja, "меша-
тве, косидбе, убирања летине, врцање -> ли" су их в. да би се излегле кокице (зап.
меда и друге радове. "Природно" в. тако- Србија).
ђе je одређивано према појави лишћа, из- В. je коришћено као средство за пре-
данцима озимих усева, цветању биљака, познавање —> нечиста силе и као заштит-
појави ових или оних печурака итд. ник. По српском предању, довољно je
окренути в. наопако да би се открили —>
Лит.: С. М. Толстая, Мифология и аксиология вре- ђаволи, који су у виду младића дошли
мени в славянской народной кулътуре//Культура код девојке (Срем). У Бугарској су в. ста-
и история, Славянский мир, Москва, 1997: 62- вљали у колевку, да би заштитили дете од
79: С. М. Толстая, Время как инструмент магии: злих очију и нечисте силе; в. и друге са-
компрессия и растягивание времени в славянской кралне предмете износили су у двори-
ВРЕТЕНО -103- ВРЕТЕНО
ште, ради заштите куће од -> грома; за- дотакну в., треба ударити в. о под и тава-
бадали су га, заједно с вуном, у кртичњак, ницу и рећи: "Порасло до греде" (Гружа)
да -> кртица не рије леје у повртњаку. или три пута пљунути в. и три пута дићи
Код Ист. Словена, в. су стављали у колев- дете (црногорско племе Васојевићи).
ку да би дете добро спавало. У породичним обредима, в. предста-
У исцелитељској магији, в. je кори- влю заштиту од нечисте силе и женски
шћено приликом -> бајања од болести: симбол. Срби су, после порођаја, за -> ве-
н>име су боцкали бок болесника (рус. риге на -> опьишту качили в., на које je
курс.), махали су с девет в., -» ножем и ра- била набијена главица -» белог лука, да
жњом приликом лечења болова у груди- -> вештице не би наудиле новорођенчету
ма (Срби), "испредали" болеет в., при ле- (Стиг). На Руском Северу, ради лечења
чењу болова у стомаку (карпат.), итд. Код дечје несанице, правили су мало в. и пре-
Бугара, при лечењу бајањем и за скидање слицу и стављали их на узглавље кревета
-» чини, коришћено je такозвано пуно в., - да се полуноћница не би играла с дететом
с намотаном пређом. него "преслицом и вретеном" (пињеш.).
У љубавној магији, врћење β. je изјед- У свадбеном обреду, проводаџије су
начавано са удварањем момака. У Поку- носиле в. с вуном (околина Варне); свекр-
тју, на Червоној Руси, девојке су вртеле β. ва je млади поклањала в., преслицу и белу
да би се момци вртели око њих. Код Буга- вуну (сев. буг. запридане); свадбене хлебове
ра би момак, изражавајући симпатију, су украшавали "пуним" в. -да би и млада
давао девојци голо в., у нади да ће му га постала "пуна", односно, да би затрудне-
вратити - с пређом. Код Срба, девојке су ла (Перуштица).
в. пробијале кртичје срце, говорећи: "Ка- На парастосу трећег или деветог дана
ко се вретено окретало, тако се и (по име- од смрти покојника, обављани су многи
ну) окретао за мном!" обреди, међу којима и забадање у гроб в.
У просперитативној магији ради при- и белог лука, окренутог наопако, кореном
носа лана, на први дан Великог поста тре- нагоре, да би се спречило претварање по-
бало je опрати в. или други прибор за којника у —> вампира (Бугари).
пређу (ист. пољ.). В. je било атрибут митолошких лико-
Забране употребе вретена везане су за ва, везаних за предење. Ист. слов. Щатни-
мотив врћења и спољашњи изглед в. Када ца, —> кикимора, мира, —> домовој праве
би ловац одлазио у лов, његова жена није несташлуке с в. и пређом, који нису скло-
прела "да се животиња не би вртела као н>ени и благословљени за ноћ: бучно и уз
в., а ловац лутао по шуми" (Закарпатье). звиждуке врте в., мрсе и погане кудел,у.
На -> Бадњи дан, крили су сва в., да же- Словеначка и чешка Перхта, словачка Лу-
теоци на лето не би боли руке (Срби), да цща обилазе куће уочи Божића и прове-
им се не појаве болови у слабинама (Сло- равају јесу ли све преље завршиле преде-
ваци), да лети не наилазе на -> змије н>е, поштују ли пост, не преде ли неко у
(Украјина, Пољесје, Белорусија). Склоње- недоба, какав je квалитет пређе. Оној која
на вретена су морала бити с пређом, да прекрши забране, оне боду или секу сто-
би у наредној години били пуни клипови мак в., доносе joj корпу празних в., које
кукуруза и густо класје жита (Срби). За- она мора напрести за једну ноћ.
брана гледања в. да се не би виђале змије Истовремено се сматра да жене које
односи се и на друге празнике, на при- преду у петак или празницима, својим в.
мер, на —> Благовести (Белорусија). невидљиво боду св. Параскеву-Петку, св.
У вези с тим што в. расте у ширину, —> Варвару или —> Богородицу.
приликом намотавања пређе на њега, а и
даље остаје исте висине, сматрало се да до- Лит.: Веретено//ЭССД-1: 340-342; Зел. ВЭ: 329;
дир детета вретеном може зауставити ње- Glog. OZW: 161; Zibrt VCH: 88; БМ: 245, 273; Бос.
гов раст, а да одраслом човеку в. може од- ГОВ: 42-43.
узети шагу (Срби). Ако се догоди да дете М. М. Валенцова
ВРЧ -104- ВУК
Човек ко) и жели да се претвори у в., Лит.: Попов Р., За върколака в българските на-
треба да се преврне преко -> јасиковог родны вяреания (исторически корени и място в
пања, -> раскрснице, преко -> ножева народната културя)//Известия на Националния
забодених у -> земљу (ист. слов., зап. исторически музей, 1985/5: 213-227; Гринич.
слов.). У другим случајевима, човека опа- ЭМ 1: 45-47; 2:125-128; Ром. БС 1: 86-87, 193-195;
сују обајаним -> појасом или му набацу- Георг. БНМ: 163-165; Ре}. PDL: 201-205.
ју појасеве уз специјално проклетство, /. /. Левкиевсы
"затварајући" човека у животињско об-
личје. Онај ко се претвара у в. треба да се ВУЧАРИ - код Срба (делимично и код
свуче до голе коже (утер., бел., пољ.) или Хрвата и Македонаца) трупа мушкараца,
замени своју -> одећу старом, дроњавом, понекад маскираних, која обилази куће с
у знак припадности "другом" свету. убијеним -> вуком, поздрвљајући дома-
Претварање в. у човека остварује се из- ћине и скупљајући -> дарове. Обред je
вођењем тих истих радњи, али обрнутим распрострањен у планинском делу Дал-
редоследом: превртањем преко раскр- мације, Босанској и Книнској крајини, сев.
снице (пања, ножева), корачањем преко зап. Босни, Црној Гори, на Косову и Мето-
појаса. /Ьудски облик je могао да се по- хији, у југ. ист. и центр. Србији, сев. и југ.
врати пошто би се уништили симболич- зап. Македонији. Обред je обављан у зим-
ки путеви који су држали човека у живо- ско време, када би био убијен вука који je
тињском обличју: прескакањем преко ро- клао стоку. Понекад су се трудили да вука
ва (укр., бел.), —> провлаче!ьем кроз та- убију у месојеђе, како би на -> покдаде
рабу - тада би попуцао појас, вучја кожа, могли да обављају ритуал, који je требало
и дошло би до претварање в. у човека. да заштити стоку од грабљивих звери. В.
Чаробњак може да претвори човека у који би сами обилазили домове, били су
в. за краће или дуже време (ист. слов., ретка појава; чешће би с ловцем који je
пол.), али не заувек (бел.), већ обично на убио вука ишли његови другови, носећи
седам година; међутим, ако чаробњак на мотки напуњену кожу вука. При томе
умре, човек ће остати в. читавог живота. У су речитативом тражили дарове: "Дома-
другим случајевима, сматрају да чароб- ћине, газдо мој,/ Ево вука пред твој дом,/
њак не може да умре док не ослободи чо- Гони вука од куће,/ Није добар код куће,/
века од тог проклетства. Подај вуку сланине,/ Да не слази с плани-
Чаробњаци се претварају у в. да би чи- не,/ Подај вуку сочице,/ Да не коље овчи-
нили зло људима. Човек, који je насилно це,/ Подај вуку вунице,/ Да не коље јуни-
претворен у в., осећа страх и очајање, не це,/ Подај вуку свашта доста,/ Да не коље
напада стоку и људе. В. избегава праве ву- око моста" итд. (Поморавље).
кове и тражи могућности да опет постане У сев. Далмацији, у Лици, у периоду
човек. По другим представама, вукодла- између —> Божића и Великог поста, код
ци ступају у службу код вукова и дужни Хрвата обично између празника Три кра-
су, по њиховој заповести, да нападају сто- л>а и Сретења (6. 1-2. II) ишли су в. (вука-
ку. В. не може да једе сирово месо и поку- ри) с убијеним вуком и певали песму (ву-
шава да га пече на жару, који остане од карску пјесму): "Домаћине од куће,/Ево
пастирских ватри; он je приморан да се вука код куће,/ О-о-о-ој!/ Тирајте га од ку-
храни корењем, шумским плодовима, да ће,/ Није добар код куће. / Подајте му су-
краде хлеб од жетелаца и пастира. По ва меса,/ Да вам тора не принеса. / Подај-
другим веровањима, в. се ипак храни си- те му сланине,/ Да не слази с планине. /
ровим месом, мада се тешко привикава Подајте му шенице,/ Да не коље овчице. /
на њега. Вукодлаци изазивају помрачења Дајте вуку власа,/ Да не коље паса. / Кити
-> месеца и -» сунца, јер поједу сунце и снашо мрка вука,/ Дајте, черка лепшег
месец (укр., јужнослов.), о чему постоје струка". Добивши дарове - пшеницу, ма-
подаци у српском споменику из 1262. го- сло, кучине, убрусе, В. су благосиљали:
дине. "Фала, фала, господару,/ На вашему ли-
ВУЧАРИ -107- ВУЧЈИ ДАНИ
снашо мрка вука,/ Дајте, черка лепшег певајући "вучју песму": "Вујо ми je оста-
струка". Добивши дарове - пшеницу, ма- рио,/ Планине je оставио,/ У поље je сила-
сло, кучине, убрусе, В. су благосил,али: зио,/ Грдне ране задобио,/ Не мога их но-
"Фала, фала, господару,/ На вашему ли- сити,/ Подига се просити..." После je
пом дару,/ Како сте нас даровали,/ Од Бо- ишло: "Дајте вују сланине...", хлеба, вуне,
га се радовали". Деца, девојке и младе же- брашна, сира, свега довољно, да он не би
не три пута би прескакали убијеног вука, силазио с планина и да не би клао овце,
да би у кућу дошли срећа, здравље и изо- телад итд. - слично гореневеденим тексто-
биље. вима (Кореница). У западној Босни, в. су
У брдима и планинама Борја у сев. обилазили куће за време месојеђа, носећи
зап. Босни, ловачки обред s. није се сво- стару, нађену или купљену вучју кожу,
дио иск/ьучиво на обилазак домова и ре- обраћајући се домаћину на устаљени на-
читативно или певачко обраћање, већ je чин ("Домаћине..."); добијали су дарове -
обухватао и поступке којима je исказива- вуну, кошуље, сланину, со, житарице и
но поштовање ловцу који je убио вука, гье- певали песму захвалности: "Хвала, брате,
говом оружју, штапу који би био уручи- домаћине,/ И ти, вриједна домаћице,/ Бог
ван срећном ловцу, вучјој кожи (убијеног ти чељад поживео,/ Твоју стоку заклонио/
вука), која je дарована смотуљцима вуне, Од зла звјера, мрког вука/ Који но je ружна
убрусима, врпцама за опанке. У селима струка!" (Босанска крајина). В. у облику
Борја, ловац који je убио вука, ни je уче- покладне маскарадне представе, под на-
ствовао у обилажењу, а поворке су даро- зивом чарощи (од *чара - магија), били су
ве, скупљене у свом и суседним селима, познати у северној Далмацији, у јуж. Бу-
делиле на једнаке части, прихватајући и ковици. Младићи с чађу намазаним ли-
чашћења, која су се састојала од сувог ме- цима, међу којима je био један обучен у
са, -» хлеба, -> соли и ракије; друга храна женску одећу и представљао бабу, а други
- млечне намирнице, -> jaja, лук, црна ка- носио напуњену кожу вука, на покладе би
фа - била je строго искључена. Учеснике у групи обилазили домове и тражили по-
поворке не би пуштали у кућу, посебно у клоне за "вука" и "бабу" речима, типич-
најпоштованији део куће, где су биле -> ним за в.: "Домаћине, доме мој,/ Ево вује
вериге, тј. -> огњиште. Главу вука су пред твој двор. / Дарујте га, драги моји..."
продавали за замеђену ракију; та глава je итд. (села неточно од Задра).
стављана у пчелињак ради заштите —> У Крбави, Босанској крајини и у Буко-
пчела од напасти. На југозападу Србије, у вици, в. се нису окушьали било када, него
поворци су ишли ловац, који je убио вука, у одређено време - у месојеђе и на покла-
и троје маскираних лица - двојица "деда" де. Код Срба у зап. Срему, на покладе се
и једна "баба" (преобучени момак). Они окупЛ)Эла трупа младића или девојака,
би пред сваком кућом, отегнуто певајући, називаних курјаче или курјакуше (од дија-
понављали: "Домаћине, газдо мој,/ Ево лектног кур/як "вук"), који су обилазили
вука пред твој двор. / Погле, бабо, каки куће, али без вука.
сам,/ Донеси ми ракије. / Подај вуку чени-
ца,/ Да не умре женица,/ Подај вуку вуни- Лит.: Н. И. Толсто), Језик словенске културе,
ца,/ Да не кол,е јуница" (Средечка жупа). Ниш, 1995: 225-236; Р. Plas, The Songs ofthe Vučari:
Аналогии обред био je познат у суседној Relations bewen Text and Ritual-Mythological
зони: у н>ему су такође учествовали "дво- Context, Slavica Gandensia 26, Gent 1999: 85-116;
јица стараца" (делије) с дрвеним мачеви- Бег. ЖСГ: 103; ГЕИ 9-Ю, 1961-1962: 118; Нед.
ма и "снаша" (Сиринићка жупа). ГОС: 60; Раек. XXI, бр. 81-82, 1995: 79-92; Фил.
Срби у Крбави, у зони бивше Војне ГП: 71; Фил. РЕГ: 64-65; Fil. PSB: 164.
границе (у суседству са зап. Босном), тру- H. И. Толсто]
дили су се да убију вука за време месојеђа,
да би га затим на покладе од куће до куће ВУЧЈИ ДАНИ - код Јуж. Словена, кален-
носали, у виду окићене напуњене коже, дарски празници и периоди, посвећени
ВУЧЈИ ДАНИ -108- ВУЧЈИ ДАНИ
снмјег сматран Хроми (Куцулан) или себи скутове кошуље, превртали су наћве,
Криви Вук (буг.). Први циклус в. д. код Бу- мазали —> ђубретом врата и —> димњак
гара, у мањој мери код Срба, обухвата над огњиштем, пратећи те радње форму-
временски период од Мратиндана (11/24. лама-објашњењима: "Замазујем дивљим
XI), ретко од Митровдана (26. Х/8. XI) до животињама очи и уши", "Завезујем че-
св. Саве (5. ΧΙΙ/27. Ι), кога су Срби пошто- лу ст и нокте". Понекад су формуле поста-
вали и као заштитника и покровитеља ву- јале део ритуала -> бадњак (Славонија,
кова. В. ΰ. у целини падају у новембру и Гружа, Пожега). У Босни су на -» Божић
почетком децембра, тј. на крај поклада и износили јело на -> раскрсницу, говоре-
почетак Божићног поста. Најважнији да- ћи: "Ево ти, вуче, од мене вечере, и ништа
ни су Ваведење (21. ΧΙ/4. XII), које Бугари више нећеш добити".
зову и Влчита богородица (Вучја Богоро- Ради заштите од вукова поштовани су
дица), и дан св. Филипа (24. ΧΙ/7. XII). Тра- постови и неких других дана: на дан про-
јање в. д. варира од три до осам дана. Дру- рока Данила, св. Игњата и св. Андрије
га важан циклус био je почетак фебруара, (Боша), св. Антонија (17/30.1) (Височка на-
такозвани Трифонци (Бугари, Срби). хија), од Успенија (Велике Госпојине) до
Б. д. претпостављају поштовање забра- Рождества Пресвете Богородице (Мале
на, поста и обављање неких заштитних Госпојине) (Ужице, Босна), на св. Кузмана
ритуала. Тако je универзална забрана рада и Дамјана (1. /14. XI) (Босна), од се. Андри-
прибором који боде и сече, a такође при- је до Божића или пак до Нове године
бором за обраду вуне, јер су жртве вукова (Фрушка гора).
најчешће биле овце. Углавном, табуи се Изван Балкана, в. д. познати су једино
тичу женских домаћих занимања (мотања Хуцулима, који ради заштите од гра-
конца, шивења, ткања, предења, сновања, бљивца славе дан св. Лупа (23. VIII), под
плетења, прања, кувања). Мушкарцима су утицајем комшија Румуна (lup = "вук") и
били забрањени -> орање, упрезање -> св. Спиридона (14. XII).
волова, клање свиња, млевење, сврдлање,
плетење корпи. Жене су пазиле да не Лит.: Сок. ВДКО: 155-157; 164-165; Добр. СЭС 4:
отварају предмете који макар и издалека 161-162; ЖС 1905/1-2: 169; Даль 1: 17, Тол-
подсећају на вучје чељусти: сандуке, мака- стая//СБЯ -84: 186-194; ТСл 3:129,164, 4: 328-329,
зе и слично. Трудили су се да их сакрију, 338-339; Бог. ВТНИ: 174, 242; СЕЗб 13: 157-162;
затворе, завежу не би ли тиме "затвориле 14: 24, 65, 73-75, 32: 377, 40: 16, 54: 139, 404, 58:
вилице вуку". Сличне радње су обављане 228, 83: 165-166; Марин. НВ: 520; Ген. ПОО: 341;
и на огњишту: на ~> огњиште су вешали Пир.: 451-452; ZWAK 1884/8: 294, 1885/9: 30,
-> вериге, за које су качили -> камење 1887/11: 39; Lud 1896/2: 205-206, 1899/5: 213/214,
или кључ. Током в. д., кључ су носили и 1901/7: 269.
око врата. С истим циљем зашивали су на Г. И. Кабакова
ГАВР АН и ВРАНА - у народним пред- ви", браћа се претварају у г., вране или ву-
ставама нечисте и злослутне птице. Као и кове. Као и друге птице-грабљивице, уби-
друге птице из породице гавранова (чав- јеног г. или врану вешали су у штали ради
ке, гачци), обједињене су сличним верова- застрашивања злих духова, који ноћу му-
њима и називима. Г. je мудра птица. Он че коње или краве.
живи сто или триста година и влада тајна- О крволочности г. сведочи његово
ма: предсказује —» смрт, нападе неприја- оглашавање, које преноси узвик "Крв,
теља, у билинама даје савете јунацима, у крв!" Да пушка не би промашивала, лов-
бајкама показује где je закопано благо, у ци су пушч^ну цев подмазивали крвљу г.
песмама доноси мајци вест о синовл>евој Мотив -» крви постоји и у легенди о вра-
смрти, итд. Птице из ове породице имају ни: врана je хтела да пије крв, која je капа-
црну боју и супротстављају се кротким и ла из рана распетог Христа, због чега jy je
светим птицама, поготову голубу, као —» Бог проклео, па joj je кљун по ивицама
злослутне, што се одражава и у предста- заувек добио црвену боју.
вама о птичјем обличју људске -> душе, у За веровања о г. карактеристичан je
народним легендама о светском потопу, мотив крађе. По веровањима, човек ће
итд. С друге стране, на супротстављању постати лопов ако поједе срце или месо г.
белог (или шареног) и црног (ружног) Исти мотив je представлен у легенди у
перја заснива се комика низа бајки о га- којој г. или врана открива св. Петра у кра-
врану. ђи коња узвиком "Украо!" По другој ле-
У г. виде -» нечисту сиду. Он je црн генди, девојка, која je својим узвиком on-
због тога што га je створио -> ђаво. Тјаво тужила Христа да краде, претворена je у
може да се претвори у г. Душе злих људи врану. Сматра се да врана својим оглаша-
замишљане су у виду црних г. и врана. вањем "Крао! Крао!" раскринкава лопова
Сматрају да je -> вештицу могућно пре- или предсказује крађу. За човека осумњи-
познати и по црном г. на -» крову њене ченог за крађу, кажу: "Над н>им врана
куће. По легенди, г. су пустили из ковчега гракће".
да би видео крај потопа, али се он није Птице из породице врана везане су за
вратио. За казну je г., који je био бео као смрт и свет мртвих. Хтоничка симболика
снег, и кротак као голуб, постао црн, кр- г. представлена je у раном арапском све-
волочан и осуђен да се храни стрвинама. дочанству ал Масудија (умро 956. године).
Грабљивост je особина која, у народ- Он описује словенског идола у облику
ним веровањима, повезује г. с -> вуком. старца који —> штапом извлачи из —> гро-
Тумачило се као знак: ако неко пева у шу- бова посмртне остатке. Испод његове леве
ми и види г., набасаће на вука. Грактање г. ноге налазе се слике г. и других црних
над стадом најављује вуков напад на сто- птица. У погребним нарицањима (тужба-
ку. По ползској легенди, гавранови и чавке лицама) смрт улеће кроз —» прозор као
су постали од иверја, док je ђаво правио црни г. Оглашавање г. близу -» куће пред-
вука, тешући га од дрвета. У разним вер- сказује скору смрт. Црни г. у сну и гракта-
зијама бајковног сижеа "браћа-гаврано- кање вране такође предсказују смрт.
ГАТАЊЕ -110- ГАТАЊЕ
Γ. поседује блага и -> богатство. Он ровој хроници (XI в.) и у делима Констан-
чува благо, закопано у зем/ьу. У белору- тина VII Порфирогенита (X в.). Разновр-
ској бајци, наследници, у потрази за нов- сни начини ι. помињу се у западнословен-
цем, раскопавају гроб шкрте спахинице и ским актима о процесима чарања у XVI-
откривају г. на грудима покојнице, која je XVII в.: бацање коцке, пасуља, саливање
сахрањена са новцем. Г. joj je стављао но- топљеног воска или олова, г. по унутра-
вац у уста, али људима није дао ни да га шњим органима животиња, по сенци, по
дотакну. Верује се да г. у -> гнезду чува не- Псалтиру и ел. Ови и други начини сред-
видљиво благо да би, пошто сакупи мно- њовековних г. одразили су се у спомени-
го -> здата и сребра, позлатио себи главу цима словенске писмености, посебно у
и реп. Познато je, такође, веровање о злом онима који су намењени за предсказание
духу у облику црне птице - вране или будућности.
гачка, који краде богатство и носи га свом
домаћину. У белоруском предању бела
врана помаже вештици да музе —> млеко
туђих крава.
Сасвим друга својства вране изражава-
ју бајке о животињама, анегдоте и изреке.
У њима je врана комичан лик: у први
план избијају њена глупост и хвалисавост.
Она се хвали пред —> орлом лепотом сво-
је деце и моли га да их не једе. A opao, ви-
дећи најружније птице, једе управо мале
вране. Врана мења своје перје за бело (уп.
израз "бела врана") и хоће да се помеша
с голубовима; међутим, они je протерују,
а ни јато врана неће да je прими натраг.
Исто тако и г., оденут у лабудово или пау-
ново перје, бива препознат и осрамоћен.
Врана je лења и неспретна (није случајно
ιπτο шепртљу називају врана) и зато je на
птичјим изборима пропустила (проврани-
ля) све шефовске дужности (цара, губер-
натора итд.) и остала без посла. Грактање
вране, која je нашла лепињу балеге, ко-
мично je обрађено у народним шалама.
ти може само до првих петлова, даље се чинилица или —> вештица, где je изгуб-
већ ништа не може погодити. За г. je би- лена крава, када he се издалека вратити
ло намењено време уочи -> празника. Ру- одсутни члан породице, какав he бити ис-
си су то објашњавали тиме да празнична ход предстојећег посла и др.
црквена литургија разгони бесове, па сто- Г. су могла бити индивидуална, колек-
га њихову помоћ треба потражити уочи тивна или општепородична (када су за-
празника. једнички погађали судбину сваког члана
Осим календарских, познати су и мно- породице понаособ).
ги облици оказионалних гатања, која су У основи разноврсних начина гатагьа
обављана за време сахрана и -» задушни- налазе се веровања да човек, поштујући
ца (нпр. гатали су о животу и смрти чла- одређене услове (избор правог времена и
нова породице по светлости свеће, пона- места, нарочито понашање човека који га-
шању домаћих животиња, по сенци, по та, коришћење посебних предмета за га-
-» кашикама спуштеним у суд с кашом и тање и ел.), уз помоћ натприродних сила,
ел.); за време свадбеног обреда, порођаја може да добије одређене знаке, у којима
(нпр. гатали су о породичном животу и je "шифрована" његова будућа судбина -
будућој деци по кретаььу свадбене повор- он само треба да зна како правилно да их
ке, по особеностима црквеног обреда за протумачи. Такве знаке су могли дати
време венчања и ел.); приликом завршет- - снови; гласови, речи које се случајно чу-
ка жетве (нпр. везујући последњи сноп, ју; одрази на глаткој површини (у —> огле-
бројали су колико су снопова сакупили - далу, —> води, стаклу); оцртавање сенке,
паран број је наговештавао срећу); при трагова, отисака; облици које добијају
преласку у нову кућу и ел. г. су обављана растопљени —> восак, —> олово, у воду из-
и током свакодневних кућних делатности: ливено беланце, испечени хлеб; понаша-
приликом печења —> хлеба, метења куће, н>е животиььа и инсеката; стање расцвета-
ложења —> пећи, приликом сађења раса- них, зелених или увелих биљака; парни
да, ткања и сновања и ел. или непарни -> број објеката; осећај при
Гатања су предузимана са жељом да се пипању (додир голе или длакаве руке,
добију одговори на питања о животу, контакт с глатком или храпавом површи-
здравлзу и —> смрти чланова породице, о ном); бачена коцка (издвајање једног сим-
времену, приносу, приплоду стоке, о из- боличког предмета из скупа других); ->
вођењу живине, медоносности пчела, о боја, величина, влажност или сувоћа
богатству или сиромаштву, о судбини не- предмета г.; нестанак или присутност
сталих рођака, о узроцима и исходу боле- преко ноћи остављене ритуалне хране;
сти, о томе да ли ће се кушьена стока при- распоред и положај бачених предмета и
вићи на ново домаћинство, о томе где и др.
када треба градити нову кућу, и ел. Ипак Типичан ритуал г. укључује три етапе:
за најбројнију и најразрађенију може се припремне радње, добијање знака судби-
узети трупа матримонијалних г., која оба- не, његово тумачење. Нпр. да би усниле
вљају млади (превасходно девојке). При- стварни сан, девојке би испод јастука или
ликом г. о женидби и удаји желели су да под кревет стављале обредну храну (—»
сазнају име будућег супружника, како ће хлеб, палачинке, -> жито и ел.) или гран-
изгледати, колико ће година имати, чице -> метле, мушке панталоне, кл>уч и
каквог ће карактера бити, којом професи- катанац, -» чешаљ, огледало, -» појас,
јом ће се бавити, какав ће му бити мате- марамицу, остављале поред постел>е шо-
ријални положај, ко ће у породици има- л>ицу с водом и ел. Пред спавање би изго-
ти првенство, колико ће имати деце, кога варале одговарајуће речи: "Суженый-
пола и какве судбине, ко ће од супруга ви- ряженый, приходи со мной ужинать"
ше живети и ел. ("париться", "коня поить", "замок
Мање су распрострањена г. која се отмыкать", "причеши меня", "через реку
предузимају да би се открило ко je лопов, переведи" и ел.). ("Суђениче-скривени,
ГАТАЊЕ -113- ГАТАЊЕ
дођи да вечерамо" - "да се купамо", "да гласова, речи, ликова, предмета и њихо-
напојимо коња", "да отворимо катанац", вих обележја. Велику популарност код
"да ме очешл,аш", "да ме преко реке пре- свих Словена уживало je г. по гласовима.
ведеш" и ел.); посипале би по кревету Они који гатају "ишли су слушати" на ->
или јастуку (соби, -> прагу куће, у -» бу- раскрсницу, просек, бунар, излазили на
нар) семе лана или жита, призивајући су- праг куће: лавеж -> паса je указивао с ко-
ђеника "да жање", "чупа лан" и ел. Ствар- je стране ће доћи младожења, звук -> зво-
ни сан могли су изазвати умивање водом на или одјек -» секире су предсказивали
донетом с девет бунара, уплитање у -» ко- сиромаштво и смрт, музика - свадбу, то-
су или стављање у кревет одређених би- пот —> коња и шкрипање кола - далеки
љака, метење пода пред спавање, почев пут. Нису гатали само по случајним гла-
од прага према унутрашњости, трчање совима, него су их и сами изазивали: лу-
око куће без одеће и друге ритуалне рад- пали су по дворишту, капији, на врата
ње. Сматрали су да се лик суђеника ноћу штале, коњушнице - ако би се, као одго-
може појавити у огледалу или на води вор, огласиле животиње, то се сматрало
(такође на -> прозору, у отвору пећи, бу- добрим знаком.
нару, пукотини на —> вратима, у рукаву Таквом гатању припада и обичај при-
мушке —> кошуље и ел.). слушкивања туђих речи - онај који гата
Главки део г. везан je за тумачење -> тумачио их je као њему упућене. Нпр. у
Пољесју, одмах после бадње вечере девој- које су на метафоричан начин предскази-
ке би, стиснувши међу прстима мрвицу вале будућност власнику извучене ствари.
кољива, трчале до суседне куће, покуша- У ист. Србији таква г. називали су певапе
вајући да чују речи домаћина: речи као прстену, у Бугарској - припяване пърстени
што су "иди", "узми", "жури", "брже", или китка (—> ладо).
тумачиле су као најаву брзе удаје; а речи Велика трупа г. заснована je на бацању
"седи", "остани", "не иди" - даљег девоја- предмета (у воду, бунар, на -> дрво, на ->
штва. У Србији, девојке би, стојећи поред кров, на -» таван), на пребацивању преко
капије, гатале на основу речи случајних главе, преко дворишта, разбацивању по
пролазника. поду и ел., при чему се значенье придава-
Многа гатања била су заснована на ту- ло томе у ком би се положају нагяао баче-
мачењу понашања домаћих животиња и ни предмет (нпр. обућа која je пала окре-
инсеката. Најчешће се гатало по петлу, нута врхом према прагу, наговештавала je
кокошки, псу, мачки, овци, свињи, коњу. удају; срп који je пао оштрицом према
Нпр. девојка би ноћу одлазила у тор, да жетеоцу - здравље), начину на који се пре-
види каква ће joj овца у мраку допасти дмет кретао по води, томе да ли су успели
шака: ако би ухватила белу, њен суђеник да га у првом покушају баце на врх и ел.
ће бити плав, а црну - црномањаст (рус.)· У другим начинима г. било je битно да
Бугари су гатали по боји овце која прва ли je паран или непаран -» број насуми-
уђе у тор: бела je означавала свадбу, црна це одабраних предмета (цепаница, прућа
- лош живот. на огради, камења с дна реке и ел.); да ли
Приликом г. позитивна симболика се променила количина воде остављене у
придавала се биљкама које не би свенуле. суду преко ноћи (мањак воде при јутар-
Нпр. Бугари су уочи Тјурђевдана закопа- њем мерењу наговештавао je губитак у
вали на незнаком -> гробу земљани суд и породици); како су се очували увече оста-
у њему остављали грану или цвет, да би вљени хлеб или храна на —> путу; да ли су
ујутру погледали да ли су свели или не. У остале целе семенке приликом сечења
свим словенским традицијама гатало се о плода; које je дужине сламка извучена из
животу и смрти чланова породице на стога, крова, испод чаршава за време бад-
основу гранчица, китица, траве, венчића, њиданске вечере и др.
које су качене на зид куће: увеле биљке Предмети који се користе у ритуали-
наговештавале су смрт. ма гатања припадају широком кругу ства-
Симболика предмета имала je прво- ри из домаћинства: храна, —> одећа, ору-
разредан знача) у колективним г., заснова- ђа рада, биљни и природни објекти. При-
ним на принципу случајног извлачења. У метна улога додељивана je ритуалној хра-
посебан суд, заједнички земљани лонац ни, пре свега обредном хлебу, палачинка-
или чинију, убацивали су хлеб, жито (ко- ма, посебно припремљеним лепињама,
ји су симболизовали срећу у породици), хлебним мрвицама, такође зрнастој хра-
угарке, пепео (симболи болести и туге), ни - кољиву, каши.
земљу, ивер, песак (симболи смрти), нов- Од кућних предмета најчешће су ко-
чиће, пређу (симболи богатства), прстен, ришћени они који су везани за —> опьи-
венчић, ноћну Капицу, грану, шол>ицу во- 1пте (жарач, маша, лопар, оџачарска чет-
де (симболи брака). Она) који гата, с ка, такође и пепео, угарци из своје пећи);
повезом преко очију, извлачио би насу- ту су и -> метла, наћве, земљани суд, ре-
мице предмет по предмет, или je то ра- шето, —> сито, —> кагаика, чинија, чар-
дио вођа (у јужнословенској традицији - шав, платно, —> огледало, свећа, луч, ла-
дете), за све којима се гатало. У другој ва- нена кудеља, обрамица, руда, хам и ел.;
ријанти г., из суда би извлачили личне од одевних предмета - обућа, марама, ке-
ствари, које су припадале онима којима цеља, —> појас, покривало за главу, накит.
се гата (прстење, огрлице, машнице, ма- Посебна улога у г. свих Словена при-
рамице, појасе), певајући посебне песме, . давана je кућном -» ђубрету и -» води.
ГАТАЊЕ -115- ГВОЖЂЕ
Осим руских формула, које садрже Лит: Mosz. KLS: 365-415; См.ГКК; ФЭ 1977: 123-
обраћање нечисто) сили и позиве "суђе- 130; СБФ-81: 13-43; Чич. ЗП: 85-97; ЭО 1915/1-2:
нику-скривеном", у украјинској, белору- 113-118, 1916/3-4: 70-74; Терещ. БРН 7: 225-268;
ској и западнословенској традицији по- Снег. РПП 2: 38-53; Сок. СПБК: 519-522; ТОРП:
зната je велика трупа језичких образаца, 16-25; ЗК: 76-77,106-107; Шейн МИБЯ 3: 518-519;
којима се они који гатају обраћају за по- Булг. П: 181-184; Богд. ЦДМ: 85-87; Никиф.
моћ -» Богу, -> свецима, -> срећи, -> ППП: 50-54; Ив. ЖПК: 27-29; МУРЕ 1900/3: 37-
кукавици, —> бубамари, —> чешљу, чет- 38; Шух. Г: 193-194; Now. LU 1: 162-163; ПА;
ки, кољиву, бшькама, животињама. Нпр. СЕЗб 1939/24: 95; СМР: 278; ГЕМБ 1929/4: 43,
Белоруси Гомељског краја на —> Бадн>и 1932/7: 83-84, 1935/10: 121, 124-125; NU 1973/10:
дан оставляли су пред спавање мрвицу 191, 1974/11-12: 456; Мил. ЖСС: 134, 164-166,
кољива испод јастука и говорили: "Ку- 178;Т)ор. ВВ: 199-200; Kur. PLS 1:17,85-86,2:115-
цця моя, куцицька, родная сестрицька, 116, 4: 61, 63, 165-179; Jadr. K: 23; ZNŽO
раскажы усю прауду, як буду женицця" 1926/26/1: 143; Арн. БНП: 46-47, 138-139; Арн.
("Жито моје, житенце, рођена сестрице, ФЕ: 355-357; Бак. БЕТБ: 427; Бак. ПО: 49; Пир.:
кажи ми целу истину, када ћу се удати"); 429; Кол. ПОС: 160-164; Добр.: 303, 324, 330-331,
(ПА). У Србији су на -> Ђурђевдан мом- 337,347,354; Bystr. DO 1:278-281,2:39,42,59, 79;
ци ломили гранчицу зановети и пред Kolb. W 42: 390; Fisch. ZP: 54; Stelm. ROP: 47, 73;
спавање стављали je под јастук, говорећи: Dwor. KSL: 27, 38, 60-61; Poš.ZO: 14-17, 29-30, 60-
"Зановети, зановети, немој ме занети, 67, 242; Väcl. VO: 71-73; Horv. PxZL: 27-32, 74-75,
већ ми кажи, коју ћу узети (СЕЗб 1939/24: 183-184, 224-225; Komor. TSS: 39-42; Hör.: 278-
95). 279; Hörn.: 306; Slov. 3: 1012; Bart. ML: 6-7, 16-20,
Код Зап. Словена врло су позната г. о 45, 53; Veck. WSMAG: 41, 43; SCHN. FVS: 113-
удаји: младеж би ишла по дворишту и 114.
тресла ограду, капију, дрво, пратећи те Л. H. Виноградова
радње говорном формулом: "Trz^se. ας,
ptotku, skad przyjdziesz, chlopku?" ("Тре- ГВОЖТ)Е - један од најстаријих метала,
сем тебе, плоте, одакле ћеш ми доћи, који има висок сакрални статус у народ-
момку?") (Poš. ZO: 63); "Tresu, tresu bez, но) култури и користи се као заштита у
ozvi se mi mily, kde si dnes?" ("Тресем, медицинској магији. С једне стране, обра-
тресем зову, одазови се, мој мили, где да г., упоредо с печењем -> хлеба, при-
си?"); (Vanč. KOJS: 14). премањем платна и неким другим обли-
Да би сазнале да ли ће се удати за цима делатности, повезана je с чином
момка или удовца, украјинске девојке би стварања света и његовог преображаја из
разбрајале коље на огради, говорећи: хаоса у космос. Г. симболише "овај" свет.
"Момак - удовац". Словакиње би, одбро- Каљење г. у -» ватри и -> води даје му ви-
јавши до деветог коца у огради, говориле: сок сакрални статус. Г. поседује позитив-
"Tu kol, tu kolica, ci ja budem toho roku на својства и представља једног од универ-
nevestica?" (Ту je колац, ту je притка, да ли залних заштитника - што je условљено
ћу ове године бити невеста?") (Horv. RZL: његовом чврстином, тврдоћом, везом с
30). У Моравској Валахији изговарање је- ватром и дуготрајношћу. Та обележја чи-
зичке формуле била je главна ритуална не г. символом здравља, што одређује ње-
радња у процесу г.: девојка би отишла но- гову употребу у магији лечења.
ћу на гумно, клекла на колена, изговарала С друге стране, г. je супротстављено
одређене речи и ослушкивала гласове: "S живој природи: оно je хладно, непокрет-
toho humna nevstanu, až znameni dostanu. но, не расте и не развија се, оно je елемент
S ktere strany vitr foukä, odkud se muj mili "мртвога" света. Зато се г. често јавља као
koukä?" ("Ja ča гумна нећу отићи, док зна- атрибут —> нечисте силе.
ке не добијем. С које стране ветар дува, Својства г. се користе у магијској прак-
отуда ће се јавити мој драги?"); (Kulda си, да би се човек и стока повезали са ша-
MNP 1: 286). гом и здрављем. На пример, комад г. за-
ГВОЖЂЕ -116- ГЕОРГИЈЕ СВ.
XI - "јесењи Јуриј" Ођурђиц) У народној Донео вам клас жита и од Бога добру
култури, заштитник стоке, вучји пастир. вест!" Код Хрвата и Словенаца, у обила-
Свети Георгије je рођен у Кападокији ску дворишта уз ђурђевске песме главна
(Мала Азија), a пострадао je мученичком фигура je "Зелени Јуриј" - дечак који je од
смрћу 303. године. Св. Г. je чинио чуда и главе до пете покривей зеленим грањем,
добра дела, од којих je једно постало вео- оличење св. Георгија. У истим хрватским
ма познато из апокрифне књижевности: песмама на дан св. Г. понекад су присутни
победно je -> аждају и изгазио je -> ко- мотиви борбе против змаја и змајева от-
њем. Овај мотив je овековечила иконогра- мица девојке. Словенци су водили "Зеле-
фија и прихватила народна традиција. У ног Јурија" или "Весника" и певали: "Зе-
народној свести постоје два лика св. Г.: је- леног Јурија водимо, масло и jaja молимо,
дан од њих je приближен црквеном култу Баба Рогу прогонимо, пролеће просипа-
св. Г. - змајоборца и христољубивог рат- мо". Словенци Штајерске су певали: "Све-
ника, а друга, сасвим различит од првог - ти Јурије, ти имаш кључ, отвори нам не-
одражава култ сточара и земљорадника, бески свет!" и при томе дрвеним кључем
домаћина земље, покровителе стоке, ко- копкали —> земљу. У центр. Белорусији,
ји отвара пролећну сезону пољских радо- приликом обилазака на Тјурђевдан "бу-
ва. Тако се у народним легендама и пе- дили" су св. Г.: "Јуро, устај рано,/ отварај
смама-легендама опевају подвизи светог земљу,/ пусти росу,/ за цело лето,/ на буј-
ратника Јегорија (Георгија), који није на жита,/ на једра, на класала!", а ускр-
поклекао пред мучењима и одолео je обе- шн>и "коледари" су молили Јурија да "пу-
ћањима "царища Демьянища (Диокле- сти росу током читавог пролећа и чита-
циянища)" и победно "љуту змију, љуту вог лета". У ист. Моравској, у "Смртну"
огњену". Мотив победе св. Георгија по- недел>у (претпоследња неде/ьа пре Ускр-
знат je у усменој поезији Источних и За- са) омладина je певала: "Смртна неделю,
падних Словена. Код Пољака св. Јежи се куд си дела кључ?" - "Дала сам га, дала
бори с "вавељским смоком" (змајем из сам га светоме Јурију, да нам отвори вра-
краковског замка). Руска духовна поезија, та раја, да Јуриј откључа поље, да расте
такође, пратећи иконописни канон, у трава, трава зелена". За бугарске и источ-
змајоборце убраја и Теодора Тирона, кога носрбијанске ђурђевданске песме карак-
источнословенска и јужнословенска тра- теристичан je мотив поткивања коња и
диција такође приказују као коњаника и обиласка њива на коњу: "Св. Г. поткива
заштитника стоке. коња сребром и златом. Упутио се св. Г.
Друга народни лик св. Г. везан je за по- рано изјутра на Т)урђевдан да обиђе зеле-
четак -> пролећа, за земљорадњу и сто- на поља, зелена поља, росне ливаде".
чарство, за прво истеривање стоке на па- У словенском фолклору св. Г. je запо-
шу, које често пада на Тјурђевдан - код ведник —> змија (казнио je непоштеног —>
Источних и делимично Јужних Словена, а пастира тако што je заповедно змији да га
такође у Источној Пољској. Код Руса (ко- уједе), мада je св. Г. још познатији као гос-
стром., твер.) ђурђевданске песме се обра- подар -» вукова. По руској легенди, која
ћају св. "ђорђу и св. Макарију: "Јегорије има паралеле код Срба у Босни, у Слове-
наш храбри,/ Макарије преподобии!/ нији и код Бугара, један пастир je приме-
Спаси нашу стоку/ у пољу и ван под>а,/ у тно изгажену траву под храстом, па се по-
шуми и ван шуме,/ под светлим месе- пео на храст да би видео шта се то дешава
цом,/ под прелепим сунашцем,/ од вука под »им. Видео je св. Г. како јаше, а за њим
грабљивога,/ од медведа љутога,/ од звер- јури чопор вукова. Када се зауставио код
ке лукаве"; у сличним хрватским песмама храста, св. Г. je кренуо да шаље вукове на
св. "ђорђе јаше на "зеленом", тј. сивозеле- разне стране, говорећи им чиме да се на-
ном коњу: "Добро јутро, драги домаћини! хране; када их je разаслао и на крају се до
Ево, долази вам зелени Јуриј на зеленом њега довукао хроми вук, питајући га кога
кон>у, зелен као травица, росан као роса. ће он да поједе, св. Г. му je показао оног
ГЕРМАН -119- ГЕРМАН
што "на храсту седи" (уп. св. -» Сава). Пос- сподарем градоносних и кишних -» обла-
ле два дана пастир je сишао са дрвета и ка, чији се дан празновао 12/25. јуна; исто-
хроми вук га je појео. Уп. руски обред: нај- имена лутка која се на обредан начин пра-
старији у породици je пре истеривања сто- ви и сахрањује ради престанка -» суше
ке одлазио док још не би свануло на лива- или прекомерне —> кише.
ду да "дозива вука": "Вуче, вуче, реци на У околини Ниша Г. су називали 7)ер-
коју си животињу бацио око, на коју те je ма, у долини Тимока, околини Лесковца
Јегорије упутио?" Затим би хватао прву и Врања, у Пчињи - Ђерман, у околини
овцу на коју би нашао у тору и клао je - Пирота и у западној Бугарској - Џерман.
главу и ноге би бацили у пол>е. Уп. руску Обреди везани за Г. посведочени су у
изреку: "Што год вук има у зубима, то му источној и јужној Србији, северној и за-
je дао Јегорије". Истовремено, забајкалски падно} Бугарској. На празник св. Германа
староверци су сматрали да je "Јегорије у овим крајевима било je строго забрање-
Храбри... штитио стоку од вукова". У При- но радити у полу, посебно упрезати ->
ангарју je поштован Јегорије Храбри као водове у кола "да градушка не бије усеве,
покровитељ коња, на дан св. Г. нису ради- да повода» не плави њиве". Ако би се не-
ли с коњима. У Пиринској Македонији ко из села огрешио о те забране, људи би
(Петрич) сматрали су да je св. Г. - заповед- му силом испрезали волове и растављали
ник пролећне кише и грома: он и пророк кола.
Илија јашу на коњима по небу и стога се За Г. су везана три главна облика об-
чује грмљавина. У селима око Пловдива, редног понашања: 1) -» позивање на ве-
св. Г. je схватан као домаћин и "чувар" свих черу на -> Бадње вече; 2) прављење и ->
вода: он je убио аждају да би људима дао сахран>ивање истоимене фигуре у случа-
воду. ју суше или прекомерне кише; 3) терање
градоносних облака. Ови облици ритуал-
Лит.: Кирпичников А., Св. Георгий и Егорий ног понашања имају одговарајуће пара-
Храбрый: Исследование литерартурной истории леле у неким другим словенским крајеви-
христианской легенды, СПб., 1879; Рыстенко А. ма, или код неких балканских народа, ма-
В., Легенда о св. Георгии и драконе в византийской да се тамо име Г. не помиње.
и славянорусской литературах, Одесса, 1909; Позивање Г. на вечеру обављано je у не-
Пропп Б. Я., Змееборство Георгия в свете точно) и јужној Србији, на Бадње вече. У
фольклора//Фольклор и этнография Русского селима око Нишаве, када би се сви укућа-
Севера., Л. 1973; Фролец В., Свети Горги во ш- ни окупили на вечеру, домаћин je изно-
родната традиција на словенските шроди//МФ сио пред -> кућу кравај (-> хлеб) и питу
1973/6/12: 87-91; Антик В., Свети Горги и народ- од тикве и три пута изговарао: "Цермане,
шта традицща//НС 1971/10/37-38: 78-83; Чијка Џермане, саг те зовем на вечеру, а летос
X., Свети Горги в българския фолклор//ЂФ 1988/1: ми не требаш!" У Горњој Пчињи, дома-
29-37; Чајкановић В., О српском врховном богу, ћин би испред куће износио погачу с упа-
Београд, 1941: 68; Looritts O., Der hl. Georg in der љеном свећом и узвикивао: "Облаче,
russ. Volksüberlieferung Esstlanda, Berlin, 1955; облаче, Ђермане (па онда спомене и дру-
Kosowska E., Kanon i transformacije. Sw. ]erzy w ге -> свеце), дођите вечерас да вечерамо,
polskiej kulturze ludowej, Wrodaw-Warszawa, 1985; па да се преко целе године не видимо!" У
Fučić В., Sveti Juraj i Zeleni Juraj//ZNŽO 1962/40: околини Пирота, домаћин или најстари-
129-150; Huz. ZJ: 22; Kur. PLS 1: 28; Polivka J. Viči ји мушкарац, износио би преко -> прага,
pastyrl/Sbornik praci venovanych Vadavu Tillovi, или односио на -> дрвљаник круг, ређе
Praha, 1927: 159. тепсију или наопако окренуту трпезу с —>
H. И. Толстој једима (обавезна je била пита од киселог
купуса или тикве), с -> чесницом, запа-
ГЕРМАН - православии светитељ (цари- льном свећом и чашом —> вина и Г. дози-
градски патријарх из прве половине VIII вао неким од имена: "Цермане, Церма-
века) који се код Бугара и Срба сматра го- не!", "Цермане, облаче!", "Цермане - ор-
ГЕРМАН -120- ГЕРМАН
мане!", "Џермане, врли празниче!", "Чер- крај), Скалојан, Кабаиван (сев. Добруца),
мане, Антоне!", "Чермане, Лазо!" итд. У Иван, Иванчо, Кабаиван (Странда), Кол>о,
неким местима у овом крају на вечеру су Лападчо (Јамбол), Ерменчо, Иримија (беса-
ритуадно позивали —> Богородицу, као и рабијски Бугари). Овај обред забележен je
неке животиње, најчешће —> мечку и —» у северно] Бугарској, Румунији и у неким
змију. У околини Лесковца и у Пчињи на местима у источној Србији, a појединачна
вечеру би позивали облаке, звери и пти- сведочанства говоре да je био познат и за-
це, —> Бога, у околини "ђевђелије У Маке- падније, све до Шумадије (вероватно да су
донији —> Божића. га тамо пренели досељеници из источне
Ритуално позивање на вечеру светаца, Србије). Обављан je у времену од прве не-
Бога, животиња забележено je и у источ- дел>е Великог —> поста па до дана св. Ана-
ној Белорусији, у Пољесју, јужној Пол>- стасија у месецу јулу. У неким местима
ској, на Карпатима. На највећем делу сло- био je везан за одређене празнике (нпр. за
венске територије позивање je практико- дан св. Јеремије), а у другим за временске
вано на Бадн>е вече, пред почетак вечере, прилике. По правилу, у њему су учество-
и то у граничном појасу између унутра- вале само девојке (ређе - и жене).
шњег, затвореног простора куће (=свој) и У некој од девојачких кућа правили би
спољашњег - отвореног простора (=туђ), фигуру "германа" у људском обличју,
и то поред —» прозора, -» опьишта, —> висине до пола метра. Од делова тела, на
врата, капије, на дрв/ьанику, —> гумну. За фигури би истицали детаље на глави и ве-
ту прилику позивар би се преместио од лики фалус. Очи су представляла два зр-
трпезе у правду отвореног простора. Нај- на црвеног кукуруза или два угљена, обр-
чешће je позивање обављао домаћин ку- ве - два црно обојена прутића, док су уста
ће или најстарији члан породице, ређе изрезивали ножем. Капу су му правили
домаћица. Понекад je обред имао дијало- од љуске црвеног —> јајета. У Тетевенском
шку форму, а изводили су га домаћин и крају у Бугарској фигуру су правили од
домаћица или домаћин и деца и ел. Ин- крпа, у Плевенском од украдене метле.
варијантну структуру позивне формуле Ако je "герман" био намењен "за сушу",
чини неколико линеарно повезаних еле- метлу (растиње) су брали на -> Ивањдан.
мената: а) вокативни израз који именује У Михајловградском крају у Бугарској
адресата позивања ("Тјермане, Т)ерма- "герману" би очи начинили од два бела
не!", "Облаче!", итд.); б) лични глаголски зрна -> боба, нос од суве црвене паприке,
израз у императиву ("дођи"), заједно с обрве од два црвена вунена кончића. У не-
временском, локативном и објектном ким селима од црвеног конца би му пра-
конкретизацијом ("вечерас", "овде", "зе- вили и уста, од љуски црног лука - зубе,
љаник"); в) израз забране или исказивања од црвене вунене тканине —> појас. Капу
жеље који се односи на будуће време ("да би му сачинили од парчета црне овчије
те не видимо летос"); г) израз претње коже, а у руку би му ставляли прутић ко-
("штаповима ћемо бити"). Последњи ји је представляо -» штап. Фигура "гер-
елеменат не јавља се у формулама којима мана" правлена je и од гране —> врбе која
се позивају Бог, Богородица, -> анђели, се рачвала на три прутића - два бочна
сведи. представляла су ноге, a средњи - фалус.
Обред правлена и сахрањивања фигуре, На горњу страну гране попречно би при-
познат под називом "герман" (и ел.), био чврстили прутић као основу за главу коју
je намењен изазивању кише или (ређе) би направили од конаца разних боја. Гра-
њеном заустављању. За ту прилику пра- ну би потом увијали у бело памучно плат-
влена je и сахрањивана фигура од глине но, које je представљало -» кошуљу, а пре-
или блата а у неким крајевима Бугарске ко тога ставляли још једно платно - плаво
од -> метле или крпа, коју су називали: или с плаво-белим туфнама. Уместо фи-
Георги, Гошо, Гечо (Тетевенски крај), Дюр- гуре, могла се употребити и -> жаба, коју
манджо, Дюрманчо, Драганчо (Разградски би за ту прилику хватали и убијали, а
ГЕРМАН -121- ГЕРМАН
потом joj навлачили женску одећу - чара- ньу прави покојник. Ковчег с фигуром
пе, блузу, сукњу, мараму. У Орјаховском носили би по правилима посмртног
крају у Бугарској, живу жабу с отвореним спровода до обале -> реке или неке друге
устима сахрањивали су заједно с фигуром воде, где би обављали -> сахрањивање и
"германа". на том месту постављали -» крст. Ако ни-
Фигуру "германа" положили би у ков- је било никакве воде у селу, сахрањивање
чег, специјално за ту прилику направлен, би сбавляли на раскрсници. Процесија
прекрили белим платном и окитили цве- испраћаја "покојника" имала je карневал-
ћем. Потом би га оплакивали, најчешће ска обележја. Једна девојка би на пародиј-
понављајући: "Умря, мамин Германе, ски начин играла улогу свештеника. У Ру-
умря от суша за киша" ("Умре, мамин сенском крају у Бугарској носила je глине-
Германе, умре од суше за кишу"), или ни ћуп на глави место капе и идући с кан-
"Умрял Герман от киша за суша" ("Умро дилом на челу спровода узвикивала:
Герман од кише за сушу"). Некада су, чак, "Алилуя, алилуя, дръж попа за ...", док
покушавали и да придобију месног све- би момци са стране добацивали псовке и
штеника да обави опело, као да je у пита- "мрсне" речи. У Плевенском крају, пошто
je месни поп био хром, представляла га je
хрома девојка, која je носила и штап да би
што више нагласила сличност с правим
попом а тиме и пародијску компоненту
обреда. По сахрани, учеснице обреда
приређивале би даћу (подушје) "покој-
нику", праћено смехом и игром. У неким
крајевима поред Дунава у Бугарској, фи-
гуру "германа" нису сахрањивали, већ су
je бацали у реку. У појединим местима,
после сахране, -» гроб би преливали -»
водом, или би фигуру после одређеног
времена ископавали и бацали у реку. Та-
кође je постојао обичај да се водом поли-
вају учесници и посматрачи овог обреда.
Прављење и ритуално сахрањивање
антропоморфних фигура постоји у обре-
дима многих народа. Свима њима je
заједничко да су њихови учесници, по
правилу жене, током обреда пролазили
кроз стање плакапе-смејање, чиме je на
симболичан начин остваривана идеја до-
дира небеске влаге са -» земљом и отва-
рања и прорастања семена, односно идеја
смрти и васкресења. У античкој Грчкој, у
Атини, жене су правиле и на крововима
кућа излагале дрвене лутке које су пред-
стављале Адониса, а затим их оплакивале
и сахрањивале. Обредна пракса сахрањи-
вања фигура у људском обличју позната
je и код Источних Словена. Руси су риту-
ално сахрањивали -> Кострому, куиялу,
—> јарила, Украјинци - кострубопку. У
Обредна лутка "герман
Калужској губ. у Русији описан je обред
крштавања и сахране лутке направљене
ГЕРМАН -122- ГЕРМАН
од корена кукавичине траве (Orhis macu- може схватити и као прерано умрли, или
lata), који има додирних тачака с обредом нечисти покојник. Томе у прилог сведочи
сахране "германа". Тамо су девојке на -» и податак да je, у неким случајевима, у
Спасовдан чупале корен поменуте траве, спроводу некој од девојака додељивана
а потом га одевале у женску одећу, прав- улога германове мајке, чиме се желело
/ьене за ту прилику. Пре него што би фи- истаћи да je њен син прерано умро. Он,
гуру положиле у ковчег девојке би се над као нечисти покојник, припада господару
њом окумљивале. После оплакивања и олује - герману, коме се као жртва упућу-
сахрањивања, приређивана je даћа која je је. Да би га примио, мораће да отвори не-
прерастала у смех и игру. На -> Тројице беска врата иза којих ће на земљу покуља-
ковчег би вадиле из земље, скидале одећу ти толико жељена влага. По свој прили-
с лутке и остављале je за следећу годину а ци, Г. су приписивали двојну улогу - он je
корен траве стављале на грану -> брезе. и даривао и кажњавао (као и -> Бог).
После тога би девојке правиле -> венце и На просторима где Г. позивају на вече-
бацале их у воду. У Јамболском крају у Бу- ру на Бадње вече, у току лета, када се по-
гарској девојке које су учествовале у обре- јаве градоносни облаци, бајаличким форму-
ду пеперуде (-> додоле) правиле су лутку лама га дозивају да врати облаке, или да
од бшьке штавељ (Rumex), на бугарском их пренесе на неко друго, ненасељено ме-
лапад, коју су називале лападчо, и то je јед- сто: "Върни се, върни се, облаче джерма-
на од варијанти обреда "герман". Најбли- не,/ и иди дека e пуста гора,/ дека се диви
жи по циљу који се желео постићи (иза- зверове,/ дека човек не оди,/ дека петел не
зивање кише) јесте обред у Пољеуу: жене пее,/ дека ягне не блее.." ("Врати се, врати
би поред бунара оплакивале покојника се, облаче пермане,/ и иди у пусту гору,/
кога су називале Макарко: "Ой, Макарко где су дивље звери/, где човек не хода,/ где
утопиуса.." ("Oj, Макарко, удавио си петао не пева,/ где јагње не блеји...") (Тду-
се..."). Овде није посведочено прављење стендилски крај); "Натраг, натраг, Тјерма-
фигуре, али je посведочен обред сахране ново облаче,/ ово неје твоје место!/ Твоје
и оплакивања жабе, који су изводила де- место у пусту гору Галелеју,/ куде слунце
ца у случају дуге суше (раније je поменут не греје..."(Лесковачка Морава); "Дур,
пример сахрањивања жабе у обреду "гер- Германе, овде твоје место не!/ У планину
ман" у Бугарској). Према оскудним пода- пустелију, Германе..."(околина Књажев-
цима из Белорусије, тамо је постојала ца).
пракса сахрањивања лутке на —> гробљу, У другим словенским крајевима, умес-
такође с циљем изазивања кише. то Г., као предводници градоносних обла-
Обред сахрањивања фигуре под име- ка јављају се други -> свеци (св. -> Сава,
ном "герман" у структурном погледу св. Јован, св. Елена, -> Кузман и Дамјан,
показује подударности с одговарајућим св. Марко, Бела Субота итд.), или Бог, за-
обредима намењеним родности и плод- тим нечисти покојници (обешењаци, уто-
ности у другим словенским културама. шьеници, самоубице), /ьуди с демонским
Неки атрибути фигуре, као што су нагла- особинама (—> здухач, аловити људи, —>
шена величина фалуса, присуство црвене вештица, вишћац, грабанцијаш, негро-
боје (очи, уста, капа) и семена (кукуруз, мант, вримењак, ведовњак, татош), мито-
боб), говоре о симболици родности и лошка бића (—> хала, —> аждаја, —> дамја,
плодности. У изгледу "германа" и посту- —> вила, планетник, —> ђаво, мелек), noje-
пцима сахрањивања присутне су и ком- дине животтъе (-» opao, птице), поп итд.
поненте које нису карактеристичне за
обично сахрањивање, као што су: непот- Лит.: Мил. ЖСС: 122-123; Люб. БЕ: 37-38; Ник.
пуна одевеност, пародијски спровод (—> БП: 100; Фил. ГП: 92; СД 1: 498-499; СМР:87-88;
наопако понашање), сахрањивање ван Тол. ЗСЯ; СБЯ11: 60-82; МФФ: 166-197; Обр. ОФ:
гробља, вађење и бацање "покојника" у 235-255; БФ 1982/3: 69-74, 1986/4: 25-31; ПБФ 7:
воду. Ова обележја указују да се "герман" 252-259; БМР: 83-85; Зеч. МБ: 51-61; Tjop.
ГИГАНТ -123- ГЛАС
ЖОЛК: 343-344; Тан. СОТ)К: 82; Марин. НВ творио у обичне људе (општесл.). Г. су
1994: 736-737; Ел. СЗК: 184-187; Любеновъ П. настрадали када je наступио потоп (укр.)
Цв., Сборникъ съ разни народны умотворения отъ или у борби с огромним —> змијама
Кюстендилско, София, 1896: 67-68; Беновска- (пољ.); њих je појела митолошка птица
Събкова, М., Същност и естетически измерения Кук (укр.). С мотивом погибије г. везане
на обреда Герман, Обреди и обреден фолклор, су приче о древним -» гробљима (рус. во-
София, 1981: 235-255; Беновска-Събкова М., За лотка, срп. џидовско гробље, буг. елинска
славянски произход на обредите "Пеперуда" и гробишта) и огромним костима које су са-
"Герман", Славянска филология, т. 21, София, чуване у Пољској и Украјини у храмовима
1993: 296-311; Миков Л., Антропоморфна пла- и градским већницама (биле су објект
стика в обреда Герман от Михайловградско, Реги- култног поштовања), а коришћене су као
онални проучвания на български фолклор, т. апотропеј у —> кући и као лек од —> гро-
1, От Тимок до Искър, София, 1989: 185-197; Га- знице.
нева Б., За смеха в обреда "Герман ", Проблеми на
българския фолклор, т. 7, Смехът във фолкло- Лит.: Криничная Η. Α., Персонажи преданий:
ра, София, 1987: 252-259; Раденковић Л.., Тер- становление и эволюция образа, Ленинград, 1988;
ман-Тјерман-Џерман, Пиротски зборник 22, Левинтон Г. А., К мотиву гибели великанов, Ма-
Пирот 1996: 277-286. териалы всесоюзного симпозиума по вто-
Љ. Раденковић ричным моделирующим системам 1(5), Тарту,
1974: 64-68; Илиев А. Т., Българските предания за
ГИГАНТ - митско-епски лик. Словенски исполини, наречени елини, жидове и латини,
називи воде порекло од етнонима древ- СбНУ 1893/3: 179-205; 1891/4: 231-256; PBL 2: 210-
них племена (ст. рус. обърин, ст. пољ. 211; Sychta SGK 5: 165-166.
olbrzym, чеш. obr од етнонима Авара; ст. О. В. Белова
рус. исполъ, ст. буг. сполинъ од етнонима
Спали), назива туђинаца и иновераца (ист. ГЛАС -у народним веровањима Словена,
буг. жидови, јуж. буг. лаглини, мак. елини и осмиштьен je као обавезни атрибут "ово-
др.) или су то ознаке за људе огромног ра- га" света, културног —> простора, за раз-
ста (рус. волот, укр. велитенъ, пол,, лику од —> онога света, обележеног печа-
wielkolud). У народним предањима гиганти том тишине. У словенским басмама боле-
се изједначавају с "туђим" народима или с сти се терају тамо где не пева петао, не
ратним противницима - Чудима, Хуни- блеје овце, не певају девојке, итд. За време
ма, Татарима, Турцима, Швеђанима. сахрана и парастоса, присутни међусобно
Г. je антропоморфно биће. Одликова- разговарају шапатом; у кући, у којој je не-
ли су га огроман раст (могао je узети у ша- ко умро, током године се не пева и не ве-
ку орача с ралом и воловима, реке су му сели. Негативно се оцењује и одступање
биле до колена) и велика снага (бацао je од правилног оглашавања за време овог
-> камење велико попут воденичног ка- или оног обреда. Сматрано je - ако млада
мена, чупао дрвеће из корења). Сходно током свадбе промукне или остане без
општесловенским предањима, г. су били гласа, ако неком од појаца у цркви за вре-
први људи на свету (трансформација ста- ме венчања падне глас - да све то може да
розаветног мотива), који су учествовали у повуче за собом смрт једног од младенаца
стварагъу света: дизали су планине, курга- или несрећан —> брак у целини. Несрећа
не, пробијали корита -» река и ел., преда- стиже човека и у случају да током извође-
јући један другоме огромне предмете - ња коледарске песме, посвећене њему, —>
каменове, стреле, мотке, —> секире. Де- коледари фалширају или им се поквари
латност г. могла je имати и деструктиван глас. Истовремено, рођење детета се
характер: они су људима рушили куће и обично оглашава узвиком, јаким гласом,
уништавали све пред собом, бацали ка- —> звоном или пуцњем.
мење у —> небо. Због охолости и штетне У народној култури г. je схватан као не-
снаге —» Бог je истребио г. или их je пре- тто материјално: као нешто што je подврг-
ГЛАС -124- ГЛЕДАЊЕ
томе je поглед замишљан као нетто оту- У Украјини су, по повратку с гробља,
ђиво од човека; он оличава његов страх загледали не само у пећ, него и у празне
или тугу и дозвољава ослобађање од њих: наћве, да им умрли "не буде у очима", да
њихово слање у свет смрти и закључавање не тугују и да што пре забораве на своје
тамо (уп. —> глас, —> душа, —> катанац). невоље. По веровању, које постоји у око-
Приликом изношења покојника из куће лини Коростења, да би се заборавио по-
или по повратку са -> гробља, Источни којник, требало je, пошто га изнесу из ку-
Словени су додиривали -» пећ или загле- ће, одшкринути разбијене наћве, завири-
дали у њу, да се не би бојали покојника. ти у њих и одмах их потом затворити.
Руси из Владимирске губерније су, када Смисао ових радњи био je у томе да се по-
би се вратили кући са сахране, грејали ру- глед затвори и закључа у наћве. По бело-
ке на пећи; док би неки отварали вратан- руском веровању, ако у наћве завири му-
ца на пећи, медали у отвор и цигле, дру- шкарац, онда ће престати да му расте
га би натрашке дошли до пећи и погле- брада; ако то учини девојка, онда ће сама
дали у н>у. У Нижњегородској губернији, почети да расте и буја као што се диже те-
приликом изношења покојника, деца, де- сто.
војке и жене гледају у пећ. У околини При гатању гледају у -» воду или у ->
Новгорода, по повратку са гробља, загле- огледало, што дозвољава отварање гра-
дају у пећ и подрум, говорећи. "Ух, не!" нице између свакидашњег и натприрод-
Приликом изношења мртвачког сандука, ног света, те завиривање у будућност.
деца која остају у кући гледају у пећ тако Истовремено, успоставл>ање контакта с
што завуку главу у н>у, да не би видела по- оним светом je опасно и за самог гатара,
којника и самим тим ускоро умрла. па захтева поштовање низа мера предост-
По веровању Белоруса из Слуцког сре- рожности. Тако, на пример, у Пошехоњу
за, ако у кући лежи болесник, приликом девојке пред Нову годину гатају по рупа-
изласка из куће треба прво погледати у ма пробијеним у леду на реци: запале све-
пећ, па после на почасно место где се на- ћу или луч и пажљиво гледају у воду, где
лазе иконе, да се —> болеет не би би требало да се појави суђени. По веро-
прикачила за посетиоца. Украјинци Ро- ван>у, суђени je могао да увуче гатару у во-
венске области препоручују гледање у на- ду; зато су девојке, чим би му виделе лик
ложену пећ као лековито средство про- у води, морале да "устукну", односно, да
тив "дечје страве". У Вологодској губерни- кажу: "Устук, устук!"
ји млада je, по доласку у младожењину Да би видели кућног духа (—> домо-
кућу после венчања, гледала у пећ или -» вој), шумског духа (—> лесник), препозна-
димкьак; а затим с мужем трипут обила- ли вештицу, гледали су кроз брану, кл>у-
зила око —> стола, што je означавало н>е- чаоницу и друге рупе. Затварање предме-
но придруживање новој кући. С друге та, који се налази далеко од човека, у ма-
стране, у Украјини није дозвол>авано да гични круг, требало je да испољи његову
млада, улазећи у младожеЉину кућу, по- праву суштину.
гледа у пећ. У Подољу су у то време жене Посебан облик контаката с другим
стајале, што збијеније, око пећи, и криле светом био je везан за забрану гледања,
je својим телима. Сматрано je - ако млада уп. руско гатање када девојка затворених
погледа у пећ и каже у себи": "Велыка очију тражи напољу наћве, жмурећке
яма, сховается тато и мамо" ("Велика ру- трагање за четрдесет иверки по дворишту
па, сакриће се тата и мама"), онда ће мла- на Младенце - дан Четрдесет мученика,
дожењини родитељи брзо умрети. Тако je итд.
загледаьье у пећ осмишљено, с једне стра- А. Л. Топорков
не, као начин ослобађања од непожељних
догађаја, њиховим слањем на —> онај ГЛОГ - бодљикава биљка, у народно] ет-
свет, а с друге стране - као начин утицаја ноботаници je апотропеј. Ритуалне функ-
на свет смрти. ције и симболичка значења г. условљени
глог -126- ГЛУВО ДОБА НОЋИ
благо код Руса. При одређеним условима, легшим песмама у колу (девојка доноси из
г. могу бити заштитно средство од —» не- шуме мухомора, стави га поред себе и спа-
чисте силе. Освећена на Велику Госпоји- ва с њим), г. се повезују с представама о од-
ну (15/28. VIII) или на празник -» Божјег носима полова. Са г. je повезан и мотив
Тела, г. czartoptoch, ставлена поред -> вра- брачне неверности (белоруска пролећна
та/ _» прозора, —> димњака, тера ђавола,
песма о снаши која je пошла по г. и, враћа-
чаробњаке (пољ.). Освећена и ставлена на јући се, наишла на забаву и спавала у тре-
груди г. строчок штити од -> урока му с мушкарцима) и ванбрачне деце, укр.
(пол>.). Освећеним на Водице (зап. Укра- байструки „нејестиве г.").
јина), на Велику суботу (Горња Шлезија, У тумачењима предзнака и веровањи-
Спишка Магура у Словачкој, Словенија), ма, по г. гатају о карактеру наступајуће зи-
дрвенастим г. труда, кадили су људе (у ме, о будућем приносу. У Србији (Гружа),
том смислу, и децу од страве), стоку, воћ- ако има доста гљива, то je знак доброг при-
ке; разбацивали их по н>иви, да би чувале носа жита, а у Лесковачкој Морави то ука-
-> кућу од -> пожара. зује да ће жито бити ниско. Ако се у Пе-
Везаност г. за -> кишу, -> гром, мун>у тров пост појаве г. вутарке, букаре, биће до-
одразила се у називима типа рус. дожде- бар принос кукуруза (срп.). У Бугарској ве-
вик (рус. дождь - „киша"), громовик, слов. рују да - ако се крајем лета појави много г.,
molnjena goba, "мухомора". На везу г. и ки- то најављује богати принос жита у следећој
ше указује изрека: "Расту као г. после ки- години; супротно - појава много г. млечни-
ше" итд. У Словенији претурити се у тре- ца најављује слаб принос итд. Многи пред-
нутку првог грома, значи обезбедити се- знаци везани за г. представљају лошу наја-
би преко лета срећу у налажењу г.; у Пре- ву: богати род г. наговештава рат (Витебск),
комурју би се приликом првог пролећ- помор (Галиција); ако се у кући појаве зечје
ног грома ваљали по трави, да би могли гливе - биће свађе (бел.) итд. Симболика г.
налазити много белих г. Веза г. с хтонич- у -> сновима (може бити заснована на са-
ким животињама (—> змијама, инсекти- звучју речи) углавном je негативна: сањати
ма) испољава се како у неким називима г. г. најава je -» смрти (укр. то гроб буде), сла-
тако и у веровањима, нпр. пољес. еужач- бости, —> болести, штете, —> суза, непри-
ки, гадючки, пол,, gadowki, срп. змијска јатности; у скромнијој мери оне исказују
гљива итд. позитиван исход.
Еротска симболика гљива везана je за
опозицију "мушко-женско". Ист. и Зап. Лит.: Топоров Б. Н., Семантики мифологических
Словени деле г. на "мушке" и "женске" ве- представлений о грибял/Balcanica, Москва, 1979:
зујући их, у зависности од спол>н>ег изгле- 234-297; Белова О. В., Грибы, СД 1:548-551; Мерк.
да (испупчено-издубљено), с одговарају- ОРНР: 162-168; Нефедова Ε. Α., Мифологическая
ћим гениталијама: рус. пупырь, сморчок лексика архангельских говоров, Москва, 1977; Си-
"гљива" и "membrum virile"; општеслов. моненко Λ. Α., Мифологическая лексика украин-
goba као врста "женских" г. и "vagina"; ма- ского языка, Киев, 1973; Никиф. ППП: 132-133,
лопољ. muchomor sromotnikoivy, sromotnik 216, 224, 231, 234, 240; Bartnicka-Dabkowska В.,
bezwstydny, итд. Разликују се "женски" и Polskie ludowe nazwy grzybowfPtace jezykoznawcze
"мушки" називи г. Сиже о рату мушких и 1964/42; Kolbuszowski E., Gwiazdy i grziby w poda-
женских г. (АА *297) сачуван je у јасној фор- niach ludu/Lud 1895/1: 168-178; Kolbuszowski E.,
ми у руској шаљивој песми "Вргањ сазива Grzyby w wierzeniach ludu//Lud 1896/2: 18-22; Sob.
гљиве у рат", у изреци "То je било у време PVNP: 332-333; Homolka F., Rostou houby... (Udove
цара Грашка, када су гљиве ратовале" , у zvyki a povery)//CL 1909/18: 224; Majtänovä V., Z
белоруским свадбеним песмама (врган> vyvinu slovenskej mykologickej terminologie/КиИша
дозива г. да освоје белу гљиву, младожења slova, 1969/5:152-164; Majtänovä V., Zo slovenskych
позива сватове да иду по невесту). У ру- ludovych nazvov hub/Kultuia slova, 1968/9-10,
ским новогодишњим гаталачким песмама 1969/1-10,1970/1-10.
о будућој удаји, као и у белоруским про- О. В. Белова
ГНЕЗДО -129- ГОВОР
да посете породшьу првих дана после по- вара, у формулама захвалности, здрави-
рођаја; рођаци су дужни да се међусобно цама, a такође и у поклонима. Домаћин,
посећују у Сиропусну недељу; сложен си- са своје стране, настоји да што боље при-
стем чине узајамне посете младенаца и ми г., у нади да ће своју будућност обезбе-
њихових рођака током прве године после дити путем симболичког "договора" с ви-
венчања. Истовремено, постоје дани када шим силама, чији je представник г. Дома-
je забрањено одлазити у г.: први дани -> ћин нуди г. конак, чашћавање, даје му по-
Божића, -> Ускрса, понекад на -> Троји- часно место за трпезом, некад и у врху со-
це и др. У Македонией je било забрањено фре, понекад га служи стојећи, дарује га,
одлазити у г. на -» Игњатијевдан, јер je то, итд.
по веровању, могло да нашкоди стоци и Улога г., као по правилу, прилично je
живини. Човеку, који дође у кућу на тај пасивна: он се потчињава захтевима ети-
дан, биле би упућиване специјалне басме- кеције, док се домаћин понаша врло ак-
заштите: "Нека се ваши јагањци ојагње као тивно. Г. не може да одбије понуђену
недоношчад!" итд. Непожел>но je било по- част, јер то не само што може да увреди
јављивање страног лица у кући у моменту домаћина, него може да доведе и до нега-
обављања неких домаћих послова (ткања, тивних последица по домаћина (угинуће
мешења теста, итд.); у том je случају однос му —» пчеле, њиве ће зарасти у коров,
гостију и домаћина одређиван посебним итд.), a несреће такође могу задесити и
поздравима, који су имали за циљ обезбе- самог г. (углавном, —> болести). —> Пола-
ђивање домаћинства и иметка од штете и жајник - најважнији г. године код Јужних
могућног губитка. Позивање у г. формира- Словена - мора да поједе све чиме га по-
но je као посебан ритуал. Тако би човек из часте (у кући), иначе у домаћинству неће
куће, у којој je приређивана свечаност, бити берићета. Обавезе сличне врете су
обилазио могуће госте, носећи -> вино и узајамне. Код Срба, понегде, за славу пеку
—> хлеб. У свакој кући би почастио дома- много колача, које разносе комшијама,
ћина, поздравио га и позвао на свечаност. позивајући их на празник. Домаћица, KO-
Долазак г. такође je често организован JOJ донесу тај колач, мора не само да га
као обред, у чијој je основи била размена прими, него и да одломи парче и поједе
поздрава између г. и домаћина куће. До- га. Са своје стране, сваки г., када дође на
маћин изражава радост поводом доласка славу, поклања домаћици куће по такав
г., поздравља се с њим, пита за здравл>е г. колач, који она такође мора да "поштује":
и његове породице, интересује се како je г. у противном, сматраће се да она тог г. не
путовао. Као одговор, г. поздравља дома- жели да види идуће године. Нуткање г. да
ћина, саопштава му ци/ь посете (незави- једе обавезан je елемент понашања дома-
сно од тога што je он, као по правилу, по- ћина. У Белорусији све време седења за
знат домаћину). Ритуал дочекивања г. та- софром домаћини морају понављати:
кође предвиђа руковање и размену пољу- "Да ешьте же, ешьте, дорогие наши го-
баца; осим тога, домаћин помаже г. да сти! Что ж вы ничего не едите?" ("Хајде,
сјаше с коња, преузима на себе бригу о једите, једите, драги наши гости! Што ви
његовом коњу и о пртљагу, понекад му ништа не једете?"), иначе ће г. отићи ку-
одмах нуди прво чашћавање. Различито ћи полугладни.
се дочекују познаник и непознати г.: раз- Понашање г. у кући je строго прописа-
мена поздрава с непознатим има за циљ но. Г. има право да тражи од домаћина
"упознавање" г., претварање туђинца, мо- све што види у домаћинству, а такође и
жда непријатеља, у свог човека. оно чега нема у кући и што домаћин мо-
У свим случајевима, г. се доживљава ра да набави од комшија или, чак, да
као носилац судбине, лице које може да украде. Истовремено, г. je у својим радња-
утиче на све сфере људског живота. Г. ма ограничен на домаћина и његову по-
"доноси" у кућу добру вољу, изражену у родицу - он не сме самостално да разго-
поздравима и добрим жељама које изго- вара са женама, да испољава интересова-
гост -131- ГРАБАНЦИЈАШ
тракама, певали су и играли око њих, чу- су сејали -> коношьу у Белој (ускршњој)
вали их, итд. недел>и; у околини Чернигова нису ткали
Када се појави градоносни облак, на- ни белили коношьу за време класања ра-
стојали су да га отерају посебним басма- жи, "да град не би уништио житарице".
ма, упућеним свецима, демонима или Током божићних празника, Срби нису
утошьеницима и обешеницима - пред- секли дрва ни узимали у руке -> секиру,
водницима облака. Српкиње су излазиле да лети не би било г.; у Пол,есју je било за-
на брег и на сав глас викале: "Ој, Милева- брањено да се, за божићне празнике, ба-
утопљенице, не пуштај своја бела говеда цају дрва донесена у кућу. Специјалне за-
на наше зелене њиве! Tepaj их по плани- бране односиле су се на комуникацију с
нама и падинама, терај их у сиње море!" покојником. У rioAeq'y, Пољској и на Бал-
У сусрет —> облаку бацали су ускршња ja- кану, забрањивано je ношење покојника
ja, махали ускршњим столњаком, венча- на гробље у отвореном сандуку - то je мо-
ним велом, штапом којим су раставили —> гло да изазове г.
змију и —> жабу; крстили су облак, тера-
ли га виком и буком, пуцали из пушака, Лит.: Толстые//СБФ-81: 44-120 (и лит.); То-
итд. Јужни Словени су магијски "одвра- лстые//ООФ: 49-83; Маринковић Р. М, Борба
ћали" облак од села превртањем столи- против града у 4рагачеву//ЗНМЧ 1974/5; СМР: 92-
це-троношке или запрежних кола, "расе- 93; Witkowski CZ., Sposoby zwalczania burz i gradow
цали" су облак оштрим алаткама - ко- przez chtopow w wo]. Krakowskim/fRoczmk Muzeum
сом, српом, —> секиром (овај начин тако- Etnograficznego w Krakowie, 1967/2; Mod. VUOS
ђе je познат Русима, Украјинцима и По- 5: 251, 255-263,267.
љацима), избацивади су у двориште ло- С. М. Толсто/
пар и друга прибор везан за —» пећ - жа-
рач, хваталэку за лонац (код руске пећи), ГРАДОВНИЦИ -> Облачари
такође наћве или њихов поклопац; пали-
ли су свећу освештану на Сретење ("гро- ГРАШАК - биљка која се користи у риту-
мовна свећа") или -> Велики четвртак, ално-магијској пракси првенствено код
палили тројичко растиње, врбове гране; Западних и Источних Словена. За г. je ка-
износили у двориште лопату са жаром и рактеристична семантика плодности, бе-
запаљеним угарцима, итд. Исто тако су рићета, —> богатства, a такође симболика
покушавали да "умилостиве" облак, ну- рађања и смрти, што га обједињава с дру-
дећи му —> хлеб и —> со, ради чега су из- гим махунаркама, —> бобом и пасуљем,
носили из куће трпезу (сто). познатим у обредима Срба, Бугара и Ма-
Када je почињао г., настојали су да га кедонаца.
зауставе тиме што би скрцкали или про- Код Западних Словена, Украјинаца и
гутали неколико првих градљика (то je Белоруса, г. je био најважније јело за бо-
требало да уради прво или последнее дете жићне празнике, поготову на Божић.
у мајке), пребацивали градл>ике преко Осим тога, тих дана су бацали зрна г. у
главе, бацали их у пећ. Жене су, голе или ћошкове куће, према таваници; њиме су
задигнутих сукања, три пута оптрчавале за време службе у цркви, из хора засипа-
око куће да уплаше облак и зауставе г. ли парохијане, да би обезбедили бољу ле-
Многобројни табуи у свакодневном тину, плодност стоке, да би људи били
животу поштовани су ради спречавања г. срећнији, итд. У источној Пол>ској и По-
лети, када je могао да уништи летину. љесју, приликом изношења јела од г. на
Код Јужних Словена, сваког —> четвртка божићну трпезу, позивали су шумске
од -> Ускрса до -> Спасовдана, било je животиње да окусе г., како би током годи-
забрањено ударање пракљачом по рубљу; не сачували стоку од њих. Код Западних
Срби су избегавали да у то време носе бе- Словена био je обичај да се, о божићним
лу одећу, да je каче на ограду или да по празницима и —> Ускрсу, г. хране коко-
трави простиру бело рубле за прање; ни- шке, да би биле добре носил.е.
ГРАШАК -133- ГРЕБЕНИ
Г., као боб и пасул,, симболише семе, Њива г. je сматрана местом на коме
плод, клицу, па се зато и користи у риту- бораве митолошка бића: —> русалке, —>
алима, везаним за -» брак и обезбеђива- кикиморе, железне бабе и др. По пред-
ње рађања деце. Код Пољака, г. je основно ставама становника високих планинских
свадбено јело; Чеси су грашком засипали области Словачке и Пољске, г. и бобом се
младу и по броју зрна, заосталих у венча- хране —> воденьак и дивожене. У Велико-
ници, -> гатали колико ће деце млада ро- пољској су сматрали да —> вештица леже
дити. Польски изрази "прејела се гра- -> град од г., ораха и jaja, па зато и пада
шка", "надима je грашак" одговарају ру- град различите величине.
ским појести, прејести се грашка у значењу У руским бајкама стабљика г. расте до
"затруднети". —> неба: оне који се њоме попну очекује
У задушним обредима г. je намењиван богатство. Украјинске и пољске легенде о
мртвима. У северној Словачкој су га остав- пореклу г. везују га за сузе Адама и —> Бо-
љали по ћошковима или су га бацали иза городице: прогнан из —> раја, Адам je
-» пећи за -> душе умрлих. Говорили су плакао и opao земљу, и тамо где су пале
да по купи у којој су заборавили на тај оби- његове сузе, никао je г.; када je Бог казнио
чај душе умрлих иду плачући, зато што су глађу људе за почињене грехове, Богомај-
гладне. Код Пољака и Белоруса су г., пасуљ ка je плакала и њене сузе су се претварале
и боб, тврдо куване у води заслађеној —> Уг·
медом, служили као ритуалну храпу у за-
душне дане. Овим јелом су позивали људе Лит.: Плотникова А. А., Бобы, фасоль и горох в
с гробл>а у "родитељску" кућу, прве три символике рождения и смерти/'/КСК 1: 47-55:
кашике јела су одвајали у посебну посуду, Mosz. KLS: 574-576; Αφ. ΠΒ 2: 757-758,3:591; Sob.
за умрле, носили на гробље и давали прос- RVNP: 299-302; NKPP 1: 735-737; Zibrt VCH: 89-
јацима. Код Западних Словена јело од г. 91, 144-145.
коришћено je у обреду симболичког пота- А. А. Плотникова
пања —> Смрти (или —> Марене).
У магији су помоћу г. набацивали —> ГРЕБЕНИ - прибор за чешљање вуне,
чини, слали —> болеет. Код Источних влакна, пређе. Спадају у предмете-апо-
Словена вешци су зауставл>али сватовску тропеје оштрих -> бодљи (уп. брана).
поворку тако што би у кола младенаца Г. су код свих Словена коришћени за
или на пут подметнули махуну с девет заштиту од —> нечисте силе, —> урока и
или 12 зрна. Белоруси су веровали да пре- —> болести. Г. или —> вретено су ставља-
бацивање г. из махуне с 12 зрна преко сва- ли у колевку, да дете мирно спава. Код
товске поворке претвара сватове у -> ву- Срба су новорођенчад штитили од -> ве-
кове. Помоћу г. су слали болеет, чији су штица и других демона с једним или
спољни знаци имали сличности с г.: на двоје г., зупцима окренутих једни према
пример, Чеси су веровали да ће човек другима, између којих би стављали главу
имати онолико чирева колико je зрна г. детета. На те г., веровали су, морале су да
закопано у лонцу под дивљом крушком се "набоду" вештице. У Шумадији су г.
за време опадања месеца. оставляли по местима за која су стра-
У народној медицини, г. je коришћен ховали да би се на н>има могли појавити
углавном за ослобађање од кожних боле- демони. У југозап. Бугарској (Каменица),
сти; брадавице, лишајеве, жуљеве и црве- г. би стављали изнад покојника и на њима
ни ветар су лечили тако што су оболела палили свеће, да би заштитили кућу у
места дотицали зрнима г., која су потом случају да покојник постане -> вампир.
бацали у пећ, —> бунар, итд. Украјинци Јужни Словени, поготову Срби, сма-
Полтавске губерније замишљали су Оспу трају да су г. делотворно средство у за-
(богиње) у облику старице осуте г., који штити стоке од вукова. Од Бадњег дана до
она стално разбацује, да би набацила бо- Богојављења, жене нису "узимале у руке"
леет. г., већ су их држале спојене, да би на тај
"ГРЕЈАЊЕ ПОКОЈНИКА" -134- "ГРЕЈАЊЕ ПОКОЈНИКА"
Лит.: Спаска Е., Глечик з хрестиком//МУРЕ мице, шалове, појасеве), платно, које je
1929/21-22/1: 29-41; Шульгина Л., Гончарство в с. коришћено за шивење покрова, a такође
Ъубнгвщ на Под1ллЦ/МЕ 1929/2: 111-200; Топор- игле и конце (да се -» вештице не би слу-
ков А. Л., Гончарство: мифология и ремесло//ФЕ- жиле њима за врачање); тамо су бацали и
84: 41-47; Czubala D., Zwyczaje, obrz^dy i -» жито, којим су засипали сандук при-
wierzenia garncarzy polskich//Lud 1974/58: 181- ликом изношења из -» куће. У г., као и у
198; Пошивайло О. M., Гончарство лгвобережно1 мртвачки сандук, стављане су ствари које
Украгни XIX - поя. XX ст. К., 1991. je покојник за живота волео (на пример,
Л. Л. Топорков алатке за занатлије, итд.). На Руском Се-
веру су мртвачки сандук са обешеником
ГРОБ - место на којем су тело (и -» душа) полагали у г. вертикално. Код многих
покојника, човекова "вечна кућа" после Словена сачуван je обичај разбијања
-> смрти. Г. се сматра за "светику", која землзане посуде о мртвачки сандук, спуш-
се не сме оскрнавити: укаљати, преорати тен у г., на пример, судова у којима су до-
а поготову раскопати да би се одатле узе- носили уље и вино на гробље, као што се
ле закопане ствари. Забрањено je не само то радило код Јужних Словена.
узимање ствари остављених на г., него и У многим областима Украјине и Бело-
бацање било чега на г. (укључујући и зе- русије био je раширен обичај "печаћења
м/ьу приликом копања друге раке). гроба": украјински свештеник je, уз посеб-
Г. копају на месту које су унапред ода- но појање, оцртавао гвозденом лопатом
брали рођаци или сам покојник за живо- -> крст над г. и бацао земљу на г. крстоли-
та. Обично je блиским људима било за- ким покретом; Белоруси би, пред спуш-
бранено да копају г. У Белорусији су, на тање мртвачког сандука у раку или по већ
пример, то бесплатно радили старци или затрпаној хумци, ударали лопатом уна-
просјаци, при чему су избегавали разго- крст с четири стране. Сахрањивање без
вор о покојнику; када би завршили посао, тог "печаћења" схватано je као непотпу-
јављали су то женама које су опремале но, jep управо оно није дозвољавало по-
покојника, да у г. проспу воду којом су којнику да изађе из г.
окупале тело. Ако би приликом копања г. На затрпаном г. одмах праве крст, ма-
откопали претходно сахрањене посмртне кар и привремени, док не поставе нови
остатке, онда би гробари бацали тамо но- (на пример, висине човека). На гробу де-
вац и друге вредне ствари како узнемире- тета, које се родило мртво, пале ватру од
ни мртваци "не би протерали" придош- јасикових грана, на г. некрштеног детета
лицу.
остављају -» камен или троугао од јаси-
Ако je г. био мали за мртвачки сандук ковог дрвета (-» јасика). На гробу самоу-
па га je требало проширивати, онда je то бице такође су оставл>али камен; њима су
значило да ће одмах за сахрањеним по- г. копали и изван гробља. У Закарпатју су
којником тамо кренути нови покојник, бацали камен>е на г. самоубица, који су
обично - његов рођак. У случају да je г. су- обично сахрањивани на месту злочина.
више велик, сматрали су да ће се, пре или На дан сахране на г. су приређивани
касније, појавити следећа жртва. Посебно парастоси. Остаци јела често су оставља-
опасним сматрани су догађаји као што je ни на г., за мртве. По археолошким пода-
осипање ивица г. или пад у гроб некога из цима, у давна времена, парастоси код Ис-
покојникове пратње. точних Словена обављани су непосредно
Закован мртвачки сандук je спуштан у на гробовима. До данас се ти задушни об-
г. на конопцима или на дугим широким реди и обичаји, као што су "буђење покој-
пешкирима, да би покојнику пут на -> ника", "дизање ваздуха" и др., обављају
онај свет био широк, као платно. Исто- напољу, на гробовима. Г. умрлог за род-
времено, присутни су бацали у г. разне бину постаје замена и оличење самог по-
ствари: новац (да би покојник откупио којника; z. или споменик на њему љубе,
место за себе на -» гробљу), одећу (мара- грле, итд.
ГРОБ -138- ГРОБЉЕ
Г. je, као место вечног боравишта умр- ГРОБЛэЕ - место на коме се сахрањују
лог, опреман и често обликован као —> ку- мртви, за које су везана веровања о преби-
ћа. Тако су Белоруси на гробовима поди- валишту -» душа мртвих и демона; "све-
зали правоугаоне дрвене грађевине. Та- то" место, на којем се поштује позната ри-
кав "приклад" подсећао je на поклопац туална етикеција, обавлају задушни об-
мртвачког сандука, имао je прозорчиће и реди. Као део митологизованог простора,
покривао хумку у целини; често су га на- г. je супротставлано селу, тј. свету живих.
зивали "кућица". Руси су на гробовима Први сахрањени покојник на новом г.
правили "часовенки" (капелице) - крстове сматран je родоначелником читаве гроб-
с двокрилним кровом и са иконицом. На љанске заједнице "предака". Строго се
Руском Северу, поред уобичајеног крста, поштује општа етикеција понашања на г.
може се видети издужена четвороугаона Код Источник Словена, на г. се не сме го-
грађевина ("голубец") отворена одозго ворити "Добар дан" ни "До виђења" (ка-
или покривена равним кровом, на коме je же се: "Збогом"), да се убудуће не би са-
поставлен крст. На гробу праве и својевр- стајали на г. Око г. не смеју се певати пе-
сну "башту": саде цвеће, воћке. У Гомел- сме, поред г. младенци за време свадбе
ском Пољесју, на Радуницу - уторак То- иду пешке, као и кума која се с дететом
мине неделе, требало je, на пример, на г. враћа са крштења. Код свих Словена, скр-
посадити -» дрво, а око њега забости бре- нављење г., гробова предака, сматра се те-
зово пруће (-> бреза). шким злочином. Стара гробл>а не смеју се
преоравати, као што се не смеју померати
ни надгробии споменици, иначе ће изу-
мрети породица; не сме се односити не-
тто са г. (на пример, —» одећа која je оста-
влена на —> крсту); забрањено je пуштати
стоку на г. За траве и дрвеће који расту у
границама г. сматра се да припадају по-
којницима, зато je на г. забрањено ломити
гране, брати цвеће, па чак и мирисати га,
да се не би изгубило чуло мириса. По по-
л>еским веровањима, домаћици која од-
ломи зелену грану на г. и њоме избаци
пепео из —> пећи, читаве ноћи ће, испод
Жене око покојниковог одра кућног —> прозора, тумарати покојници.
Код Срба je забрањено сећи дрвеће на г.,
Код свих Словена je раширено верова- јер душе покојника неће моћи да се одма-
н>е да —> земља с г. поседује чудотворна рају у хладовини дрвећа и једу њихове
својства. Тако су се, у селима Руског Севера, плодове.
том земљом трљали по грудима, држали Г. je место боравка умрлих или њихо-
je испод пазуха, ставлали je у —> воду којом вих душа. По представама Западних Сло-
су се поливали после сахране, да их прође вена, душе умрлих живе на г. и задржава-
туговање за умрлим. Землу са гроба, као ју навике које су луди имали за живота.
једно од моћних средстава за врачање, ко- По веровањима Бугара и Македонаца,
ристиле су -» вештице за магијске цшьеве. мртваци излазе у поноћ из мртвачких
Код многих словенских народа се сматра- сандука, шетају по г. и међусобно се посе-
ло да je та земља врло опасна: на пример, ћују. За све Словене je карактеристично
Срби су страховали да je не донесу кући; веровање да се у одређено време (углав-
људи, који копају гробове, морали су да се ном, у поноћ) и о —» празницима (често -
изују и истресу земљу из обуће; нико од задушним данима), на г. могу видети ду-
чел>ади није се усуђивао да je додирне. ше мртвих. Када покојника носе на г., до-
А. А. Плотникова чекују га душе свих оних које je он испра-
ГРОБ/ЪЕ -139- ГРОБЉЕ
тио на последњи пут: оне се закаче за "Зле" душе нападају пролазнике по-
ковчег, због чега он постаје невероватно ред г. ноћу, пре првих петлова, јавлајући
тежак, како сматрају у Пољесју. се онакви какви су сахрањени, у белој —>
Посећивање г. задушних дана (-» За- одећи, коју не треба дирати, или у виду
душнице) и календарских празника (Ме- опасног стуба паре, ваздуха. По полским
сопусне неделе, —» Белих поклада, Томи- и полеским веровањима, поред г. се поја-
не недеље, о -> Тројицама и др.) већи- влују духови-демони, који наговештавају
ном je везано за представу о могућности смрт ономе ко их угледа, као и -> русал-
ступања у контакт с мртвима, уп. бел.-по- ке, које се ноћу на г. оглашавају застрашу-
лес. израз приликом поласка на г. Томи- јућим гласовима. У различитим словен-
не неделе: "Пойдем христосоваться с по- ским традицијама позната су веровања и
койниками" - "Идемо да се поздравимо предања о —> вампирима који живе на г.,
са покојницима" (Эрем. ОБЛ: 62). На г. се а излазе "кроз рупе" у гробовима, јашу
оставлају јело, за душе; доносе им одећу ноћне пролазнике поред г. итд.; да би се
као поклон; поздрављају их као живе; чи- ослободили вампира, на путу од г. до ку-
сте и ките гробове; пеку нарочит хлеб, пе просипају —> просо или семе горчице.
итд. Карактеристични су позиви мртви- На ι. се обавлају магијске радње и ри-
ма за софру, која се поставља на г.: бел. туали с цилем излечења болести или ја-
"Святые радзицели! Ходзице к нам хлеба- ловости, протеривања нечисти из села, а
соли откушаць" - "Свети родители! До- такође човековог стицања чудесних знања
ђите код нас да соли-хлеба пробате!" или набацивања —» чини. У тим радњама
(уторак Томине неделе, Терещ. БРН 3: посебно значење je приписивано —> зем-
122), уп. зап. бел. ритуал буђења покојника, ли, песку, билкама с г., нађеној —> кости
када су покојнике "дозивали" и "гостили" и другим предметима. Тако, у Пољесју, на
обредним јелом на г. другог или трећег пример, гробланску землу и песак баца-
дана после сахране. У Рјазанској губерни- ју на -> пут младенцима, да би им упро-
ји, задушну храну, коју су износили на г. пастили живот или изазвали смрт. Чове-
на Радуницу (уторак Томине неделе) као ково стицање чудесних знања и способно-
да су делили живи и мртви, који излазе сти, —> гатан>а на г., везује се за веровање
"из тамнице" и ту су невидливо присут- у помоћ оностраних сила. Код Јуж. Сло-
ни до заласка сунца. Код Срба, свуда се вена на г. се такође обавлају ритуали раз-
задушна -»јела на г. дају комшијама, ме- двајања —> једномесечића и склапања
штанима, просјацима - за душу, за душе побратимства.
умрлих, за покојнике. На г. упућују, терају —> нечисту силу,
-> Ватра или ватрице, виђене у грани- болести, штетне инсекте. У источној Ср-
цама г., сматрају се знаком умрлих душа. бији и западној Бугарској терају из села ->
По веровањима Срба, када се појави ватра змаја, који спречава падање —> кише, та-
или ватрица, не треба ићи на г., јер у то ко што на г. пале огромну ватру, око које
време гробљем лутају душе умрлих; Буга- играју мушкарци без одеће. У околини
ри сматрају да се у ту ватру не сме гледа- Неготина на среду Велике недеље, најпре
ти, да се не ослепи. би у сваком дворишту запалили ватру од
Демонска бића, која бораве на г., ду- бурјана, а потом на г., да би се ослободи-
ше су злих, неправедних луди или некр- ли од -> вештица. Истерујући болеет, у
штене деце, иновераца, итд. Г. се често ја- noAeq'y кувају у води песак узет с г. и ку-
вла као место окуплања разних демона, пају болесну децу, после чега песак
зато се препоручује да се гробле заобиђе, враћају тамо одакле су га узели.
поготову ноћу. Када се пролази поред г. Познате су бројне легенде о гроблима
ноћу, требало би читати молитве, крсти- на којима су сахрањени џинови (—> гиган-
ти се (Ист. Слов., Јуж. Слов.), огласити се ти) или -> туђинци - Швеђани, Турци, и
"да их преци чују и да их не плаше" др. народи, који су некада живели у датом
(ПЭС: 259). месту (уп. српске називе г.: џиновско гробље,
ГРОЗНИЦА -140- ГРОЗНИЦА
a такође - грчко, мађарско, турско и др. за Већина тих имена преведена су с грчког
гроб/ъа са српским натписима на надгроб- на старословенски језик, али нека нису,
ним споменицима). Код балканских Сло- што указује да она немају грчко порекло
вена постоји такође г. настало као резул- и да нису била разумљива ни Византијци-
тат стварних сукоба обредних трупа (сва- ма. Углавном се оваква заклињања могу
това, маскираних -> коледара, -> русали- наћи у требницима, преписиваним за по-
ја, џамалара и др.), на шта указују и називи требе локалних свештеника православие
таквих г.: срп. сватовска, русалијска, коле- цркве. Касније су овакви текстови поста-
дарска, краличка, џамаларска гробла. ли део фолклора и ширили се и усменим
путем. Апокрифни сиже о прогањању г.
Лит.: Бак. ПП: 99, 118, 136-141, 173; Fisch. ZP: насликан je на једној руској икони: у -» во-
327, 352-354; Mosz. KLS: 273, 311, 483, 486, 490- ди, поред стене која се издиже из језера
491, 604; ПА; ПЭС: 249, 253-254ж; 259; Марин. стоји 12 нагих девојака с рашчупаним ко-
ИП 2: 527-528; Пир.: 416, 448-449; Плов.: 237-238, сама; поред »их, с једне стране, насликан
241,273-274; 304; Бос. ГОСВ: 27,186,227,252, 268; je св. Сисиније (који по византијским за-
Нед. ГОС: 19, 48, 95, 176, 184, 198; СМП: 96-98; клињањима често прогони демоне), а с
Stelm. ROP: 191, 192, 194; Nah. CLP: 96, 108, 206. друге, арханђел Михаил који их жезлом
Α. Α. Плотникова погађа. У позним преписима поменутих
заклињања код Срба, назив тресавица
ГРОЗНИЦА - (обично у мн. ГРОЗНИЦЕ), замењен je називом -> вештица, па су она
демони -> болести за које се сматра да су коришћена за заштиту од вештица.
узрочници грозничавог стања код човека, По народним представама, г. су две
febris. Они уђу у човека, "ухвате га" и тре- или три сестре које се договарају коме ће
су. Од начина испољавања ове болести човеку поћи. Код више словенских наро-
изведени су њени називи посведочени у да распространено je предање како je чо-
словенским апокрифним заклињањима век на -> путу видео г. и прислушкива-
од XI века - trf samca, тресавица, рус. тряса- њем сазнао да се једна од н>их спрема да
вица, буг. и мак. треска, чеш. tresavka. Срп- њему дође. По српској варијанти, он не
ски и хрватски назив г. изведен je од гро- успева да побегне од ње. По преданьу из
зан-ица - "она која изазива грозу, језу, дрх- Црне Горе (Кучи), једна г. je нашла лењог
тавицу". У савременом рус., г. се назива човека и потпуно га освојила, а друга je
лихорадка, словачко lichoradka, што пред- ушла у —> орача, који je све време opao и
ставља сложеницу од лихо- "зло" и ради- она му није могла наудити. По одговара-
ти - "радити, чинити". јућем украјинском предању, човек je лу-
На словенском тлу г. се замишлзају као кавством ухватио г., која je покушала да се
девојке, које долазе из далеког света да увуче у њега преко хране; завезао jy je у
муче л>уде. У многобројним заклињањи- врећу и обесио у -> димњаку. Ту се дуго
ма против ове болести, која воде порекло димила док сељак није из радозналости
из византијских апокрифних извора, оне отворио врећу и тако je ослободио. На Ру-
су представљене као 12 или више кћери ском Северу сељак je такође успео да ухва-
цара Ирода (уп. "Что есте за жены? И они ти г., коју je везао у марамицу и угурао у
рекоша ему: а мы есми трясавицы, а шупљину -> пећи. Она се одатле ослобо-
дщери Ирода царя") ("Какве сте ви жене? дила тек после неколико недеља, кад су
И оне му рекоше: а ми јесмо тресавице, а развалили пећ ради поправке.
кћери смо цара Ирода"). Обично се опи- У околини "ђевђелије се веровало да ->
сују како излазе из мора с дугим рашчу- уторком иде опасна торник треска - ко-
паним —> косама. ГЪих прогони —> све- га она обори, тај се више не диже.
тац, хвата их и бије гвозденим —> штапом Код словенских народа постоје разли-
да му открију своја —> имена. Затим сле- чите начини лечења г. У Србији (Левач) и
ди набрајање њихових тајних имена која, Македонији (Кратово), онај који болује од
углавном, представљају ььихове атрибуте. г. увече би с упаљеном свећом обилазио
ГРОМ -141- ГРОМ
-» дрво (-> врбу, дуд) и за њега "венча- мо се јављају ђаволи); опасно je било и ме-
вао" своју г., говорећи: "Венчавам грозни- сто где je закопано некрштено новорођен-
цу за врбицу!". После тога би остављао че, итд. Сматрало се да "гром" не удара у
свећу на дрво и враћао се -> кући, без поједина дрвета, у —> коприву, у кућу на
освртања. У Славонији (Оток), грозничаво којој се налази родино -> гнездо. Срби су
дете би износили у двориште и на њега веровали да гром не удара у -» леску, па
стављали девет покривача. На последњи, су се за време непогоде опасивали леско-
а то je обавезно била врећа, сипали би -> вом граном. Код Словена, човек који по-
жито и вабили кокошке да га искљуцају. гине од грома, могао je бити сматран за
Или би болеснику давали замотану главу праведника, срећника, али и за грешника
од -» змије (или —> жабу, паука) да je но- у коме се крио ђаво. Дрво које je погодио
си око врата. У Црној Гори (Грбал>),кад гром није коришћено за градњу или за
човек осети да га хвата грозница треба да ложење; међутим, понекад су му припи-
исече свих својих 20 —» ноката и да их ба- сивана лековита својства (иверком тог др-
ци у воду испод воденичног кола (-» во- вета лечена je зубобоља). Кућа коју запа-
деница) итд. ли удар грома често није смела бити га-
Г. може бити слична —> чуми, тишпи шена (сматрали су да није могуће угасити
итд. -> пожар) или je требало гасити -> мле-
ком од црне краве, киселим млеком, су-
Лит.: БМ: 376; Браство 7/1896: 23-24, 40; Весе- рутком, итд., никако водом.
ловский А., >КМНП 145/1886: 289-290; Влас. PC: За време непогоде, ради заштите од г.,
307-324; GZM 21: 464; Енциколопедия българска палили су сретењске ("громовне") свеће,
народна медицина, ред. М. Георгиев, София, гранчице врбе, које су освештане на ->
1999: 406-408; ZNŽO 2/1897: 221, 416; 42/1964: Цвети, палили су у пећи лан, траве, тро-
351; Кар. 3/1901: 127, 170-171; Карскш Ε. Φ., Бе- јичко зеленило, венчиће, итд.
лорусы, Москва 1916: 73-74; Мак. ННКС 1903: У двориште су избацивали лопар, ко-
180; РДС: 343-352; СЕЗб 17/1911: 542; 40/1927: 8; ји је коришћен приликом печења хлеба,
48/1931: 533; 50/1934: 11; Череп. МРРС: 67; Чере- или су постављали унакрст лопар и жа-
панова С. А., Типология и генезис названии лихо- рач, износили наћве, освештане предмете,
родок-трясавиц в русских народных заговорах и за- -> воду и траве, ускршњи столњак, -> ja-
клинаниях, ЯЖРФ: 44-57; Чубинський П., Му- je, -> хлеб и —> со. Терали су облак, ма-
др1стъ βίκίβ 1, Кшв, 1995: 220. шући руком, косом, лопаром, столња-
Љ. Раденковић ком, штапом којим су ослободили —> яса-
бу из змијиних уста; обилазили су око ку-
ГРОМ - у народно) традицији, казнено ће с лопаром, пребацивали jaje преко ку-
оруђе небеских сила —> Бога, пророка -> ће итд.; на посебан начин се обраћали не-
Илије, —> Перуна. Гром je најчешће обја- погоди, на пример: "Идите, облаци, на
шњаван тиме да св. Илија по небу вози татарске планине, где Татари седе, жуде
кола са огњеним коњима, да Илија или за кашьицом воде. Ми за њом не жудимо,
Бог бацају -» камење по небу или с неба имамо je довољно!" (пољес.). Уп. такође
на земљу; Јужни Словени су сматрали да -» град.
гром и муња потичу од борбе митских -» За време олује било je забрањено др-
змајева-дракона и —> хала. жати отворена -> врата, -» прозоре или
Код свих Словена постоји веровање да —> димњак, седети поред прозора, јести,
Бог, св. Илија или небески змај громом пити, разговарати, ићи гологлав, бос, за-
побеђују -> ђавола, који се крије и поку- дизати поле, и др. Све то je могло навући
шава да се спаси, завлачећи се у —> воду удар грома на човека. Понекад се препо-
или под —> дрво, под камен. Стога, за вре- ручивало покриваьье —> огдедала, седење
ме непогоде л>уди не треба да се крију под испод греде с крстом и ел.
дрвећем или у води. По представама Бе- Да би се сачували од г., предузимали
лоруса, није требало седети на међи (та- су превентивне магијске радње. На Срете-
ГРОМ -142- ГУМЕНШЧИК
тао -> крст, повлачећи линију са запада првенствено зли демони: то су крилате —>
на -> исток, па са севера на југ. Крст су змије, —> виле-самодиве (Буг.), виле (Ср-
правили да би и следеће године "крстиле би, Босан., Херцегов., Црногор.) а нарочи-
се кретине на њиви" (Грб. СОСБ: 267). Да то -» вештице, које се окупљају на помет-
би вршидба житарица прошла успешно, ном (напуштеном, a такође празном,
за време рада на г. поштован je низ забра- "подметеном") или меденом (медном) г.
на, на пример, у Србији и у Пољесју нису Пошто долете на г. (голе, јашући на вра-
пили -» воду, јер су сматрали да ће -> ки- тилима), вештице играју и договарају се
ша натопити жито; забрањено je било и коме ће да учине зло. Пред полетање, на-
једење, да жито не би обузела главница мажу се чудотворном машћу, говорећи:
или да га не би појели —» мишеви. "Ни о три, ни о грм, већ на пометно гув-
На г. су обављане ритуалне радње но" (СМР: 100).
усмерене на обезбеђивање летине у сле- У јужнослов. крајевима постоје разни
дећој години. На —» Божић су Срби из топоними везани за мотив окупљања де-
Босне, Далмације, ист. Хрватске и Војво- монских сила на г. На црногорској обали
дине приређивали симболичку вршидбу око Будве, пропланак брда Спас, на коме
на г., уз учешће деце, која су представля- се окупљала омладина на -> Спасовдан,
ла животиње: викала су и топтала ногама, назива се Вилино гумно. Девојке и момци
газећи око -> стожера на г. Код Македо- су ту играли, упућујући поздраве вилама.
наца, зимских и пролегших празника на Веома су раширени српски топоними
г. су обављали ритуале "храњења —> ве- Краљево гумно, Краљичино гуено, а поготово
тра", да би дувао лети, кад буду вејали Златно гуено, Бакарно гуено. У регионал-
жито. У јужној Србији (околина Лесков- ним српским предањима, јунаци су мора-
ца), на г. код стожера терали су градоно- ли да се изборе с Турцима за територију
сни облак. У волинском Пољесју божић- до "медног г.", jep je, по предањима, на та-
на вечера се одвијала на г.: домаћин би на- квом г., на пример, вршео жито још цар
цртао велики —> круг, а у њему крст: у Лажр.
круг су поставляли чинију с кољивом на
прострто ланено платно, и свако од челя- Лит.: Филиповић M., Бакарно или мједно гум-
ди je "позивало Мраза" на вечеру, с ци- НО//ЕТНОЛОШКИ преглед 1959/1: 19-33; ЭССЯ 7:
љем да га "одобровољи". У сев. ист. Сла- 174; Зел.ВЭ77, 82; Помер. МП: 89-97, 114-115,
вонији, пред Нову годину, хлеб су набија- 117; СРНГ 7: 228-229; Череп. МЛРС: 28-29;
ли на десни рог -» вола -> полажајника Шейн МИБЯ 3: 235; ЗК: 62, 125, 239, 240, 254,
и терали животињу по г. све док не би 265, 266; Бак. ЕБ: 507, 574; СМР: 36, 70, 140, 264.
збацила хлеб; ако би се во побалегао на г., А. А. Плотникова
веровали су да ће година бити родна.
Г. je место боравка демонских бића. ГУШТЕР - животиња, коју народна тра-
Код Ист. Словена то су гуменник, гуменый диција сврстава у "гамад", најближа ->
(руски), гументк и гуметха (белоруски), а змији.
такође овиник. Веровали су да демон г. мо- Kao и змија, г. се сматра за нечисто
же активно утицати на вршидбу жита, за- створење. По неким веровањима, г. долази
то су покушавали да ублаже његов бес и на свет из ђавољег јајета и може да урекне
да га одобровоље. У руским и белоруским или зачара човека. Сматрало се да г. може
предањима, гуменный хозяин се јавља у да прогризе човекову кожу и да се дочепа
различитим обличјима - као човек у бе- срца, а да je његов отровни ујед смртоно-
лом, старац, ован, ждрал. У ист. Пол>ској сан. По веровањима Јуж. Словена, човек се
су сматрали да на г. може да се настани неће излечити од уједа г. све док не чује
z
ty> -> ђаво, који долеће у олуји; тада су њакање магарца, док не преброји читаву
сви у кући очекивали несреће, штете у мерицу —> проса, док не нађе девет белих
домаћинству, смрт људи итд. Код Јуж. кобила и девет сестара или док се не напи-
Словена, г. je место на коме се окупљају је -> млека од девет сестара. Приче о г. ко-
ГУШТЕР -144- ГУШТЕР
ји je отровао јело сељаку, зато што je убио види убијеног г. Зато убијеног г., као и
његову дечицу у пољу, аналогне су прича- убијену змију, треба закопати у —> земљу.
ма о смуку и о -> ласици. Истовремено, г. У неким местима ритуално убијање г., као
спасава човека од змије у близини: упузи и других хтоничких животиња, практико-
спавачу испод пазуха и голица га док се не вано je за време —> суше, ради изазивања
пробуди. По веровањима, г. за себе узима —> ките. Постоји веровање да се -> шта-
реп од змије отровнице; ако г. откину реп, пом, којим су растављена два г., могу рас-
онда се реп или сам г. претвори у змију. терати —> облаци.
Попут митске хидре, комади расеченог г. Ради истеривања стеница и бубашваба
поново срастају. Аналогна способност се из куће, за главку кућну греду качили су
приписује и змији. Ако бичем бију гуште- кесицу с г. Гуштери не живе око људских
ра или га бичем секу на комаде, па после станишта. Сматра се да ће г. угинути ако
истим бичем туку стоку, стока ће од тога завири кроз -> прозор на кући. Г., који ле-
да сахне и мршави. жи полеђушке поред куће, најављује —>
Г. се често користи у магијске сврхе, за пожар у њој. Када у пролеће први пут ви-
набацивање -> чини. Тако се верује да ће де г., натерају га да пређе преко простртог
се из комада г., подметнутих некоме у -> —» noj аса, па се њиме опашу да их не би
јело, излећи мали гуштерчићи који ће болела крста. Ради лечења главобоље, ста-
угушити човека када почну да му излазе вљали су г. под пазухо или у —> капу, коју
кроз грло. —> Вештице суше г., па га исту- би навукли на главу заједно с г. Болесника
цају у прах; ако га подметну неком у вот- кога тресе грозница каде кожом г. или му
ку, човек умире. Одваром од уситњених г. око врата каче убијеног г., кога затим баца-
девојке омађијавају момке. Међутим, ако ју - када се г. осуши, тада ће и —> болеет
одвар одстоји макар дан и ноћ, претвара проћи. Болесној и рахитично) деци су да-
се у отров, од којег човек полуди и умире. вали да пију воду с пепелом од испеченог
У г. виде -> душе умрлих; стога човек, г. Живе г. и змије пржили су на ватри и
када види г., треба да пожели души вечно отопљеном масноћом мазали кошнице
упокојење. Убијање г. сматрано je грехом. како би примамили туђе или дивл>е ->
Ако неко убије г.-мужјака, умреће му пчеле.
отац, а ако убије женку - умреће му мајка
или ће му, за казну, на —> ономе свету Лит.: Гура СЖ.
бити г. у устима. Кажу да сунце плаче кад А. В. Гура
ДАЖБОГ (ст. рус. Дажьбогъ, варијанте Да- и), који се, као и 4· У наведеном одломку,
жбогъ, Даждъбогъ) - у источнословенској повезује са сунцем (уп. Слово о полку
митологији божанство које je улазило у Игорову"). У истом списку из 980. непо-
састав тзв. Владимировог пантеона. На средно за Дажбоговим следи име ->
први помен Д. наилазимо у летопису Стрибога. Та имена чине пар и у фор-
(„Повесть временных лет") под 980. г., а из малном погледу (сложено двочлано име
њега произилази да je место култа Д. био са заједничким другим елементом „бог" и
брежуљак, на брежуљку се налазио његов глаголским обликом у императиву као
кип и ту су му, као и другим боговима, првим чланом: даж(д)ъ, стри-, уп. про-
приносили —> жртве. Најсадржајнији, ма- стри), и садржински: оба божанства,
да мање веродостојан, јесте фрагмент о Д. судећи по значењу њихових имена и ети-
у уметнутом делу у преводу „Хронике" мологији, стоје у вези са давањем богат-
Јована Малале који je наведен у Ипа- ства (бог - богат) и његовој доделом, одно-
тијевском летопису под 1144. г.: „Након сно распрострањењем (простирати) и,
смрти Феоста (ст. грч. Хефест), кога нази- следствено томе, обављају вероватну со-
вају и Сварогом, царевао je његов син по цијално-економску функцију даван>а и
имену Сунце, кога називају Дажбогом - расподеле богатства, имања, блага (ка-
цар Сунце, син Сварогов који je Дажбог." рактеристично je да се претходни пар бо-
Одавде проистиче веза Д. ča -> сунцем и гова у списку - Перун и Хоре - може по
родбинска веза са -> Сварогом (син - аналогији третирати као „природни": ->
отац), несумњиво повезаним са —» ва- гром/муња и сунце). О широким функ-
тром. Трећи независан извор који по- цијама Д. сведочи украјинска народна
миње Д. јесте Слово о полку Игорову", у песма: Д. се приказује као покровитељ
којој се двапут говори о Русима, који су се свадбе, који у зору среће младожењу-
нашли у тешкој ситуацији, као о Д. уну- кнеза (веза са сунцем, његовим изласком)
цима: „погибе живот Дажбогова унука" и „између три пута"; у другој песми, која
„дошло je до раздора (обида) у снагама Да- спада у сезонски циклус, Д. шаље славуја
жбогова унука". Ти контекста пружају да затвори зиму и отвори лето (уп. сличне
извесног основа за схватање Д. као родо- мотиве у вези са виријем). Уп. митологи-
начелника или покровителе ст. рус. етно- зован лик земалэског цара у српској ска-
са, који се са своје стране може третирати сци Дабог и одблеске тог лика у епским
као 4· наслеђе, -> богатство. Није ис- песмама о -> Краљевићу Марку. Те
кључено да управо том околношћу треба чињенице дају основа за претпоставку о
објаснити присуство личних имена типа прасловенским изворима имена и лика Д.
Дажбоговичъ у украјинској исправи XIV в. Као далеки извор Д. установљава се мито-
У познијим изворима име Д. јавља се, са логизовани лик даваоца (расподелитеља)
ретким изузецима, у веома изобличеном блага, коме се одговарајућом молбом
виду, у списку из 980. имену Д. непо- обраћају у ритуалу, молитви, приликом
средно претходи име -> Хорса (при томе изрицања жеље (уп. рус. дай. Боже...). По-
су само та два имена спојена без везника даци о митологији прибалтичких Сло-
ДАЖБОГ -146- ДАЖДЕВЊАК
вена допуштају да се са још већом веро- сника као чувар моста између овог и ->
ватноћом говори о прасловенском кара- оног света и може се упоредити са
ктеру тога божанства и о неким његовим иранским богом атмосфере Вајуом, као и
особеностима. Kao Сварогов син, Д. може са Гогол>евим Вијом. У североист. Србији,
бити назван још и Сеарожићем. Управо то у старом руднику Кучајна, познатом још
име помињу западноевропски летопи- у античко доба, топонимија и предагъа
сци. указују на појаву да се ту словенски Дајбог
наслојио на грчко-римског бога
Лит.: Топоров Б. Н., СБФ 1989. подземља и даваоца (подземних) блага
В. В. Иванов, В. Н. Топоров Плута, и/ли трачког (дако-гетског)
Залмоксија.
Дажбог украјинских народних песама био
би, по Зубову, плод записивачевог нера- Лит.: Зубов Н. И., ЖС 1995, 3:46^8; Етимо-
зумевања за укр. језик типичне формуле лошки одсек Института за српски језик САНУ.
да ж Бог. Нема, међутим, разлога да се са Огледш свеска, Београд 1998, 23-24; Лома А.,
ньим и Мошињским сумња у реалност SMS1 1, 1998:45-50; исти, ЖС 1998, 1:3.
прасл. теонима *Dadьbogъ. Посреди je А. Лома
императивна сложеница у којој реч —>
бог, као и у у-бог „сиромашан", стоји у ДАЖДЕВЊАК - врста гуштера који, за-
свом првобитном значењу „удела, —» хваљујући својој боји, има посебну симбо-
богатства" и која одражава прастару лику.
индоевропску концепцију божанства; У јужнословенској народној традицији
исто значи стинд. апелатив и теоним симболичку улогу има шаренило д. У Бо-
bhaga-, а изворно и његов староирански сни на —» Тјурђевдан, пре изласка сунца,
еквивалент baga-, који je на иранском у помужено -> млеко бацају д., говорећи:
терену уопштио значење у „бог" и у том "Тако ми шарени јањци били кЪ што си
значењу прешао Словенима. Стога се ти, дажде, ујаче!" Срби у Хомољу сматра-
*Dadbbogv „давалац добара" може схва- ју да je по -» трудницу опасно да види ка-
тити као словенски превод иранског ко joj д. прелази пут, jep може родити де-
термина baga-, настао још у доба док се те с пегама по телу.
осећала његова апелативна вредност. Био Шаренило д. може имати симболичку
би то, дакле, назив за бога уопште, реализацију не само у материјалним него
врховног бога, са нагласком на његову и у психичким схватањима, која су коре-
кључну функцију, без неке даље специ- лативна с разним људским способности-
фикације. Српски (Хроми) Даба има везе ма (умом, мајсторством, красноречиво-
са сунцем утолико, што je то назив за шћу) и дотичу сферу уметности. Тако, у
ђаволског цара који се у легенди јавља Босни, човек који жели да постане добар
као отмичар и привремени поседник —» мајстор, превлачи —> секиром, уздуж, по
Сунца; у сличну псеудоисторијску пер- ухваћеном д., кога je држао под својим па-
спективу староруски интерполатор став- зухом, па спушта секиру на -> земљу и,
л>а Дажбога, поистоветивши га са Хели- држећи д. у руци, каже: "Како си се ти,
јем-Сунцем као древним египатским даждевњаче, сам од себе могао нашарати,
владаром. У једном породичном пре- тако и ja могао сам од себе свашта наша-
дању са Косова, Даба слови као родо- рати и направите!" После тога оставља д.
начелник међу чијим je потомцима у на секири и, ако га сутрадан нађе на
сваком нараштају понеко сакат, тј. обе- истом месту, значи да ће научите занат, а
лежен карактеристиком свог митског ако га не нађе - неће. Младић који у -»
претка. У мачванској скасци Дабог je пролеће нађе д., три пута га протури ис-
владар мртвих —> душа, а Даба на истом под —> појаса одозго надоле, да би био
терену (сз. Србија, Банат) има улогу у паметан и постао умешан и мајстор у сва-
ритуалном исцељивању душевних боле- ком послу. Девојка која није вична руч-
ДАР -147- ДАР
ним радовима (шивење, везење, итд.), три гатство, животну снагу и судбину; са сво-
пута провлачи д. кроз десни рукав испод је стране, он представља "Божји дар", уп.
пазуха, затим га носи кући, умотава у код Ист. Словена "хлеб - Божји дар". У
пређу или у свој ручни рад, оставља га та- предмете даривања спадају и стока, жи-
ко преко -» ноћу, да би ујутро завијеног д. вина, платно, -> одећа, посуђе, -> мед,
однела до -> извора и бацила у -> воду, млечни производи. Посебно место заузи-
говорећи: "Како си ти, даждевњаче, ша- ма новац, који замењује друге предмете
рен, тако и ja знала нашарати и отпочети! даривања или постоји паралелно с њима.
Ко je дао теби нек и мени да!" Онда узима Најшири круг ритуализованих кон-
ручни рад у коме je био замотан д. и не текста д. везује га за митопоетски концепт
осврћући се, жури кући. Код Срба из Не- судбине. За саму судбину се сматра да je
готинске крајине, жене бацају д. испод па- Богом дана, уп. Бог даје (дарује, додељује)
зуха да би научиле вештину лепог и судбину, или да je добијена од родителе.
складног говора. Даривање као ритуална форма je често у
Д. je близак —> змији по способности породичним обредима: рођења и крште-
звиждања. Сматра се да he д., ако му се ња, свадбеном и обреду сахрањивања. У
науди, зазвиждати тако да човек оглуви. другим сферама функционисања д. могу
Д., као лик -> ватре, везан je за представу се поменути обреди обилажења, дарива-
књишког порекла о томе да не гори у ва- ње на —> Ускрс и —» Ђурђевдан, a такође
три. многе оказионалне и етикетско-свакида-
шње ситуације.
Лит.: Ђор. ПВП 2:189,191-193; Гура СЖ: 359-368. С митопоетског аспекта, даривање je
А. В. Гура везано за идеју умножавања. На Руском
Северу су сматрали да, ако после продаје
ДАР - један од универзалних начина за стоке, бившем домаћину престане да се
регулисање односа у заједници (ређе из- плоди стока, то значи да je купац однео
међу човека, оностраних сила и света стајско ђубриво, а с њим и "срећу" стоке.
природе); ритуализовано давање неког Домаћин се могао избавити из те невоље
предмета једног лица другом лицу; сам само ако би неком од рођака поклонно
тај предмет. Д. садржи у себи представу о макар једну овцу.
благу (добру) и јавља се као материјализа- За идеју умножавања обично се везује
ција тог блага. Међу разноврсним обли- обавезно даривање неког првим произво-
цима даривања издвајају се размена д. (тј. дима или плодовима (воћа, —> млека, по-
уздарје или друге врете узвраћања вред- врћа, -> жита, -> меда, итд.). Свуда je
ности и услуга: радом, похвалом, добрим сматрано да трговинске операције могу
жељама, помоћи), давање (дел>ење) неких негативно да се одразе на —» пчеле и про-
предмета, хране међу другим људима, та- изводе од меда, зато je мед (поготову пр-
кође даривање којим се жели да се онај ви), такође и први poj, радо дариван неко-
који прима дар потенцијално обавеже на ме у нади да ће се пчеле ројити и произ-
неке касније услуге или обавезе (матери- вести много меда. Успех будуће летине и
јалне, моралне), лично уручивање дара свих осталих усева (приплода и др.) често
адресату. С функционално-семантичке je довођен у зависност од адресата дари-
тачке гледишта, д. може имати значење вања. Због тога je, на пример, прво воће
-> жртве, награде (чашћавања, плате или даривано мајци која има много деце или
откупа), може бити магично средство до- —> трудници, али никада - старици или
дељивања блага и умножавања благоста- жени без деце.
н>а, као и знак одређеног односа према Д. као жртва заузима посебно место у
адресату. кругу односа човека према духовима и
Основни предмет даривања код Сло- свету природе. Код Словена je посебно
вена je —> хлеб (—> жито, брашно, произ- популарно било "даривање воде", које je
води од житарица), који оличава -> бо- практиковано с апотропејским цил>евима
ДАР -148- ДВОРИШНИ ДУХ
оздравлзења и превентиве. Чеси су бацали јама, на -> Ускрс. Код Јужних Словена je
v _» бунар остатке божићне вечере, гово- веома познат био обичај "ломљења" об-
рећи: "Бунаре, носим ти божићну вечеру редног хлеба (-> колача и др.) и дељења
да би нам даривао добру воду!" свим члановима породице за време неких
Посебно место међу жртвама имају д. календарских празника (поготову на Бад-
који су ношени у цркву, a такође на разна њи дан, —> Ђурђевдан и породично-ро-
култна места. У Словенији би деца, која довски празник - славу). Тако, код Бугара
први пут долазе у цркву на Велики петак, из околине Лозенграда, -> кукери за вре-
прилазила "Божјем гробу" носећи нов- ме обиласка села ломе колач у коме се на-
чић, који су стављала на —> крст, засипа- лази стари новчић и сваког дарују парче-
ла су пшеницом -> гроб Господњи, ста- том; по тим парчићима, предсказивали
вљала уље на олтар. Познатији je био оби- су успех домаћинства. Ако би комадић с
чај оставл>ања д. (у виду одеће, пешкира, новчићем допао земљораднику, очекива-
хране, новца) на поштованом дрвећу, у ли су добру летину, ако би доспео овчару
шуми, на камењу, изворима. - много млека и вуне, занатлији - да ће се
У мноштву свакидашгъих, етикетских одлично продавати посуђе.
и ритуалних ситуација, д. je био знак ус-
постављања одређених односа између да- Лит.: Иванов В. В., Происхождение семантиче-
родавца и примаоца д. Размена д. чини ского поля славянских слов, обозначающих дар и об-
суштину обичаја кумашења, уп. узајамно мен//СБЯ-75: 50-78; Рикман Э. А., Место даров и
даривање девојака —> прстењем или ма- жертв в календарной обрядности//КОО-ИК: 173-
рамама на -» Тројице, размену крстова, 182; Maj M., Rola daru w obrzedzie weselnym,
који се носе на телу, приликом успоста- Wroctaw, 1986; Kulturowa funkcja daru, Krakow,
вљања побратимства. Свуда je био обичај 1988; Godula R., Od Mikotaja do Trzech krali, O mili
да на крштегье и свадбу позивају —» госте, daru w obrzedzie, Krakow, 1994.
којима су давали хлебове, пешкире, -> ја- T. А. Агапкина
буке, чарапе, мараме, уп. српски звати /я-
буком, звати колачем. ДВОРИШНИ ДУХ -> Дворовој
Даривање као један од облика отплате
фигурира у свим породичним, календар- ДЕВЕТ -» Број
ским и оказионалним обредима. Жетели-
це, које учествују у моби, по завршетку ДЕДОВИ - задушни дани у обредном ка-
рада добијају не само непосредну исплату лендару Белоруса и Украјинаца, који се
или гошћење него често и специјалне д. обележавају три до пет-шест пута годи-
(плетене чарапе, пешкир, хлеб). Код Ма- шње. Најважнијим од њих су сматрани: 1)
кедонаца je, на —> Бадњи дан, отац редом последила субота —> Белопокладне неде-
слао децу на —> огњиште да виде je ли ле, 2) уочи —> Тројица; 3) јесење заду-
прегорео —> бадњак, за шта би их дари- шнице, које падају у суботу пред Митров-
вао слаткишима, воћем и новцем. дан (26. Х/8. XI) или дан св. архангела Ми-
Један од најпознатијих облика дарива- хаила (8/21. XI). По народним веровањи-
ња било je давање намирница, хране, ма, тих дана покојници (дедови, родители,
ствари итд., уп. ускршње обичаје који -» душе) долазе у своје -> куће на заду-
имају јасне алузије на Нови завет: давање шну вечеру. Д. су обележавани као помен
мрсне хране за доручак у време престанка за све умрле чланове породице, али су у
поста; дељење једног јајета на онолико де- многим местима разликовали помене -
лова колико je чланова породице; "моли- мушкарцима су давали помен у —> петак
ти Ускрс", тј. доделити свим парохијани- увече (који су у Пољесју називали деды), а
ма у цркви комадиће прекадње на Томи- помен женама je обавл,ан суботом (нази-
ну недел,у; размењивање дарова прили- ван je бабы).
ком одласка у госте и током читаве Ускр- Обред и веровања д. везани су за пред-
шње недеље; ношење јела на дар комши- ставе о потреби да се на одговарајући на-
ДЕДОВИ -149- ДЕДОВИ
чин приме и почасте онострани -> гости. мяне?" - "Жено, о, жено! Видиш ли ти ме-
У западним областима Белорусије су сма- не?" Она би одговорила: "Ни бачу". - "Не
трали да на помене долазе душе само видим". - "Дай же, Божа, штоб ты и на ле-
оних рођака који су умрли управо у тој ку- то меня ни бачила" - "Да], Боже, да ме ни
пи; по веровањима, душе праведника су догодине не видиш".
слободно улазиле у кућу и учествовале у Обавезан ритуал било je издвајање пр-
заједничкој трпези, док су грешне душе ве кашике јела, првих капи пића, првог
(пуштене тог дана из -» пакла) могле само комада "за дедове". Обичај "храњења ду-
кроз -> прозор да баце поглед на рођаке. ша" имао je различите форме: на при-
Није било уобичајено да се помен одржа- мер, део јела je распоређиван по прозо-
ва у новој кући све док неко од чланова по- рима или бацан кроз кућни прозор; прву
родице не умре у њој. У народу се верова- кашику кољива стављали су право на сто
ло да се ономе ко слабо помиње претке, или je бацали под сто; постављали су на
они свеге недаћама и губицима: у дома- сто празну чинију, у коју je свако одвајао
ћинству липсава стока, —> вукови растр- помало од свих јела; нису склањали ни
жу краву, долази до неродице, -> болести прали посуђе, остављали су га да прено-
и раздора у породици. Ако се не остави ћи на столу. За време вечере забрањива-
задушно -»јело за мртве, покојници своје ни су бука, устајање и поновно седање,
незадовољство изражавају тиме што ноћу употреба -» ножа; -» хлеб нису секли не-
лупају, ходају по кући, прекоревају своје го су га ломили рукама; ако би -» кашика
рођаке у -> сну. За празновање д. домаћи- случајно пала, нису je дизали. У неким ме-
це су спремале богату вечеру, која je укл>у- стима Ползесја одмах после вечере оба-
чивала непаран -> број јела (пет, седам, вљан je ритуал "испраћања дедова": до-
девет), међу којима су обавезно били пана- маћин je поливао водом под и изговарао
јија, медовина, кољиво, понекад зобени ки- формулу истеривања ("Појели сте и по-
сел и палачинке. Када би почела да пече пили, сад идите купи").
палачинке, домаћица би прву, још врелу У сев. ист. Белорусији су сматрали да
палачинку искидала на комадиће и рас- на д. сва чељад мора обавезно да се окупа
поредила по свим прозорима на кући "за у парном купатилу, а затим тамо остави
дедове". За задушном трпезом свако je канту вруће воде и метлицу "за претке".
морао да поједе ломало од сваког јела, Kao и других задушних дана, у перио-
"иначе ће се покојници наљутити". Пред ду д. поштоване су забране многих облика
вечеру би домаћин отварао вратанца на пољских и домаћих радова; посебно стро-
-> пећи, врата или прозор, палио свећу, го били су забрањивани предење и ткање.
кадио травама -» сто и лонце с јелом. У На пример, забрана сновања у Пољесју
очекивању доласка душа, сви су ћутке ста- била je мотивисана тиме да ће се "дедови
јали око стола, гледајући пламен упаљене заплести у конце". Нису смели да оставе
свеће и по његовом треперењу настојали —> одећу да виси на пречкама; било je за-
да одреде колико je душа ушло у кућу. Ве- брањено кречење пећи "да не би замазали
чера je почињала обичајем "позивања ду- очи дедовима"; нису мели под нити изба-
ша": окренут прозору, домаћин je пози- цивали —> ђубре; супружници су се су-
вао "дедове" за трпезу ("Правядныя ради- здржавали од полне блискости.
тли! Хадитя к нам вячерать, и сами, и По веровањима, на д. je било могућно
вядитя с сабою малых детак..." - "Правед- видети своје умрле рођаке. Ради тога je
ни родители! Дођите код нас на вечеру, и целога дана требало постити и поштова-
поведите са собом малу децу..."). У околи- ти аманет -> ћутања, а увече, за време ве-
ни Могилова, вечера je почињала ритуал- чере, сести на пећ и онда су се, међу уку-
ним дијалогом. Домаћица би поставила ћанима који су седели за трпезом, могле
на сто гомилу палачинака; домаћин, који видети душе умрлих. Или je, с истим ци-
je седео за столом, крио би се иза њих и љем, у поноћ требало сести на зидану
изговарао: "Баба, а баба! Ти бачишь ты пећ и гледати на —> врата кроз хам. У не-
ДЕТЕ -150- ДЕТЕ
Д. ће донети чудесну травку, њоме ће из- тканине за д., када покушавају да се доко-
бити клин из дупље а травку бацити на пају "расковник-траве" (Пол>аци, Хрва-
црвену мараму, мислећи да je то ватра, у ти).
којој he трава изгорети. У српским и хр- Код свих Источних Словена рашире-
ватским веровањима, иста својства има и но je веровање да д. (понекад je прецизи-
трава детелина (тролисник, врста детели- рано: црни), који дуби зид или -> ћошак
не, рус. дятлина, дятелник, дятловина) ко- куће, најављује -> смрт. Зато je и дрво, ко-
ja je једино именом везана за д.: онај ко je je je издубио д., сматрано неподесним за
носи испод језика или испод коже длана, градњу и коришћено je само за огрев.
има моћ да отвори сваку браву, a такође Смрт или тешку болеет наговештава та-
да помоћу ње откопава закопана блага. кође црни д., који човеку прелети пут.
Аналогне представе су познате и код Ист.
Словена: лопови се дочепају травке по- Лит.: Гура СЖ: 711-715; Белова О. В., Легенда о
што забију клин у дупљу црног д. с пти- дятеле и разрыв-траве в книжной и устной тра-
ћима, па je после зашију под кожу десне дициях//ЖС 1997/1: 34.
руке. Онда je довољно само дотаћи руком А. В. Гура
катанац, и он he се сам отворити. Код
Зап. Словена ОБО веровање о д. познато je ДИВ (праслов. *divb) - општесловенска
Чесима, Пољацима и Лужичким Србима. реч у значењу "чудесан, необичан, чудан"
У улози налазача "расковник-травке", (уп. етимолошки идентично праслов.
осим д. и црне жуне, познати су још и пу- *divo и староруско дивитися - "чудити се")
павац, —> сова, сврака, —> јеж и хтоничке и "дивљи". Словенске лексеме "дивъ",
животиње, -> змија и —> корн>ача. "диво", -> чудо, чуђење су хомонимичне
По легендама, црни д. je у давна вре- с низом позајмљеница из других језика,
мена скривио Богу и за казну може да пи- што се одразило у специфичности живо-
је једино кишницу: црни д. je једина пти- та и тумачеььа како самих тих речи тако и
ца која није учествовала у копању река у митолошким представама, везаним за
или je покушавала да заспе море, које су деривате с кореном div-.
дубиле птице, стога joj Бог не дозвол>ава Д., као митско-епски лик, спомюъе се
да пије воду из река и језера, па она жало- у циклусу староруских ратних припове-
сно кричи: "Пити, пити" (рус., пољ.). И сти ("Слову о полку Игорову", "Задон-
код Белоруса се истим узвиком преводи шчина", "Предање о Мамајевом мегда-
оглашавање црног д., које тумаче као наја- ну"). Истраживачи повезују д. с птицом
ву кише. У Бугарској д. дозива кишу узви- (-» сова, грифон, пупавац) која предска-
ком: "Сип-сип" (Лей, лей). Код Чеха и зује несрећу ("Дивъ кличетъ връху древа"
Пољака, оглашавање црног д. такође - "Див кликће на врх дрвета"); с демон-
предсказује кишу. Кишу наговештава и д. ским бићем у облику птице ("уже
који долети у село (пол>.). Код Хрвата по- връжеся Дивъ на землю" - "већ слеће
стоји и други предзнак: ако црни д. зими Див на земљу"); с —> вукодлаком или ве-
кликће: "Југ, југ, југ!", значи да ће почети шцем (удар д. о земл>у као начин претва-
да дува јужни ветар. рања у вукодлака); с алегоријском фигу-
Народна веровања приписују д. и сим- ром ратног противника - Половца. Убе-
болику ватре, која je мотивисана светло- дљивија су тумачења д., у вези с хипоте-
црвеном бојом горњег дела његове главе. зом о иранском пореклу лика и имена
Тако, Пол>аци из Шлеске у црном д. гле- (уп. перс, div, dev, авест. daeva - "зли дух,
дају птицу која je донела ватру људима. демон"). У иранском фолклору постоје
По руским тумачењима предзнака, д. који дословне корелације с формулама из
слети на —> кућу, наговештава —> пожар. "Слова о полку Игорову", уп.: "див се ба-
Код Хрвата, оглашавање црног д. се пре- цио (јурнуо)", "див je треснуо о землуу и
води речима: "Курила би огањ,/ немам издахнуо". На тај начин, лексички, див из
дрррв!" Ту je и ватрена символика црвене "Слова о полку Игорову" може бити по-
див -153- ДИВОЖЕНА
брачне ноћи мушкарци су скидали креч с обиље, —> срећу. Обичај да сватови на ру-
д., говорећи да га треба поново окречити ској свадби облаче бунде тако да крзно бу-
(пољес.). де спол.а, бележе историјски извори XVI-
XVII века. Стално поређење символа
Лит.: Зел. ОРМ 2: 52, 73, 323; Гура СЖ: 77, 110, "мохнатый-богатый" ("длакав-богат") на-
145-146,172, 230, 382, 438, 564, 660, 754; УНВ: 302; лази се у основи многих источнословен-
СМР: 106-107. ских узречица и формула којима су се из-
/. /. Левкиевска ражавале добре жел>е: "Да младожења
ДЛАКА - власи, кожа животиње, која je у има новаца као кожух длака", итд. Бунда
народној култури добила својства нељуд- се појавлаивала у разним фазама свадбе
ског (зооморфног), оностраног света и, као одећа младожење и младе, њихових
истовремено, симболише -» богатство, родитеља и других сватова, најчешће у
обиље, продуктивну снагу. Животињска ситуацијама ритуалних сусрета, прили-
кожа и одећа направлена од ьье наслеђу- ком засипања младенаца житом, хме-
ју семантику и симболику животиње, а ЛзОм, новцем. Свекрва je облачила кожух
понекад и симболичко значење саме жи- наопако у тренутку дочекиван>а младена-
вотиње. ца, што je могло, међутим, имати и функ-
Власи, односно животиньску кожу, че- цију застрашивања, демонстрације "туђо-
сто везују за демонолошку сферу. По ка- сти" младожењиног рода према млади.
зивањима Украјинаца, када вештац (—> Слична ситуација односила се и на мла-
чаробњак) жели неког да претвори у -> дожењу, када би га младина мајка доче-
вука, набацује на њега животињску кожу кивала на прагу своје куће: "Убралась
и изговара врапбину. У српским преда- теща в вовченька,/ Хотыа злякати
њима, -> мора се претвара у коњску гри- зятенька..." - "Обукла се ташта у вука, хте-
ву; помоћу длака —> вила одузима живот ла уплашити зета..." (Подољска губ. -
људима. По руским веровањима, -» вам- ZWAK 1888/12: 109).
пир може да се појави у облику овчјег кр- Кожа или преврнути кожух су се ја-
зна. Длакавост je основна разликовна осо- вљали и као самосталан атрибут у источ-
бина демонских бића. Руски кућни дух, нословенским обредима: на њима су рас-
шумски дух и —» водешак се, по верова- плитали младину —> косу, на њима су
њима, појавлзују обрасли длаком, дугом млада и младожења седели за столом,
косом или маховиком. Липсале животи- простирали су их на брачну постел^у и
ње, које су приношене на жртву водења- њима покривали младенце прве брачне
ку, морале су обавезно имати кожу, која je ноћи. На прострвеној крзненој кожи при-
сматрана средиштем њихове животне премали су младу за стављање —> венца
снаге. Један од опасних начина -» гатања (Бугари).
током -> некрштених дана било je гата- За богатство и берићет везана je пред-
н>е у рупе на коњској или крављој кожи. става о чупавости кућног духа (—> домо-
Нечиста сила која излази из воде кобајаги вој): ако je кућни дух чупав, домаћин je
носи кожу и на великим растојањима- богат; у девојачким -> гатан>има, ако je
предсказује будућност. кућни дух дохвати чупавом руком, очеку-
У периоду некрштених дана и -> Бе- je je обиље у браку.
лих поклада готово сви маскирани, како Слична семантика обезбеђивања бо-
зооморфни тако и антропоморфни лико- гатства и животне силе забележена je у
ви, одевени су у кожухе или коже (-> ву- ритуалима рађања и крштења. На при-
ка, -> медведа), који имају функцију ма- мер, бабица je стављала новорођенче у
скирања, "претварања" извођача у мито- бунду, "да би било богато" (рус., пољес.,
лошки лик и, с тим у вези, функцију за- словач.), породила je први пут дојила де-
страшивања. те седећи на бунди (укр., кијев.). Крштено
У многим ритуалима породичног ци- дете je држано на почасном месту на ко-
клуса кожа и длака симболишу богатство, жуху, да би му се множила стока (укр.
ДОДОЛА -157- ДОДОЛА
Лит.: Сумц. ССО: 81, 89; Влас. НАРС: 93, 131- перуда лятала, как са и Бога молила...");
132, 204; Масл. НОВО: 47, 62-65, 92,108; Усп. ФР: за припеве песама су везани и западнобу-
101-104; Ивл. РРК: 156-158; Журав. ДСП: 38, 64, гарски вщ-гугу, макед. ој-л>уле, ојлуле, ојли-
74, 115; Komor. TSS: 191-192; Hörv. RZL: 41, 53; ле. Архаичније значење назива додола/пе-
Никольский H. M., Происхождение и история бе- перуда/прпоруша везано je за имена -> Пе-
лорусской свадебной обрядности, Минск, 1956, с. руна и његове активности или епитете
95-112; СМР: 150. (литв. Dundulis буквално значи "грмљави-
Л. Н. Виноградова, М. М. Валенцова на" летонски dudina, perkuoninš - "повре
мена грмљавина").
ДОДОЛА, пеперуда, прпоруша - у jy- Обред укључује обилазак -> кућа, пе-
жнословенској традицији, пролећно-лет- вање песама, играње, поливање или пр-
н>и обред изазивања -» кише, a такође скање —> водом учесника обреда, добија-
централни лик или учесник у том обреду. ње поклона од домаћина. Централни лик
Назив додала (и слични дудула, додулица, поворке, сав обавијен у зеленило, кога во-
ДОДОЛА -158- ДОДОЛА
заспалог човека. Ако га у том тренутку места која су, у народној свести, везана за
упитају: "На добро или на рђаво?", он ће —> нечисту силу, за митодошке ликове и
одговорити ако je то на добро, а ако je на сматрају се за нечиста. Овде се појављују
рђаво, д. ће оћутати (рус., ист. укр.). или живе самодиве, -> виде. Истовреме-
Понекад сматрају да je д. усамљен, али но, будући да je д. гранични простор из-
по веровакима, он често има породицу међу "свог" и "туђег" света, често га бира-
(рус., бел.), која броји онолико чланова ју за извођење враџбина, -> гатаньа и ма-
колико и породица те куће (рус., ист. гије лечења.
укр.), а живот породице д. понавља живот Избегаван je одлазак на д., поготово
човекове породице. увече и ноћу. —> Трудница није смела да
Да би д. био у добрим односима с љу- иде на д., јер би зли духови, који тамо бо-
дима, одређених дана би му приносили раве, могли навући невол>у на дете у мај-
-» жртву: -> хлеб, који су стављали под чиној утроби (Срби). Кршење забране вр-
пећ, у -> ћошкове штале, боршч, кашу, шења нужде на д. кажњавано je тешком ->
које на Нову годину износе на таван, а на болешћу (Срби, Бугари).
покладе тамо остављају парче меса или Поједини свадбени обреди ретко су
шољу -> млека - "за покладе домаћину". обављани на д.: обредно -> бријање мла-
Исто чине на -> Ускрс и -> Божић. дожење пред свадбу (Бугари), обредно
Обичај позивања д. приликом пресе- предење за време свадбе, с циљем утица-
д>ења у нову кућу познат је првенствено у н>а на способност младенаца да имају де-
руској традицији. Д. који остане у старо) цу (Бугари), промена младине мараме
купи, плаче и јауче ноћу, а породицу, ко- (Срби, Бугари). У Пол>есју су на д. износи-
ја га није позвала да пође с њом, очекују ли клупу на којој je лежао покојник, у Ср-
несреће у новој кући. Д. су преводили у бији су на д. просипали воду после —> ку-
нову кућу с делом старог домаћинства: пања покојника. На буг. празник Бабин
хлебом, опанцима, -» метлом, итд. На дан (8/21. I) обавл,ан je обред прања руку
старом станишту би отварали капију, го- бабица и жена-мајки (буг. Самоков); ту je
ворећи: "Газдо, кућни душе, хајде са обављан обред братимл>ења; на д. су се од-
мном у нову кућу", па би пренели те ства- вијале игре -> кукера током Сиропусне
ри у ново станиште. недеље (прва недеља Великог поста); ту су
Ако д. притиска човека, он га може обредно протеривали —> змије на —> Бла-
отерати псовком и -» крстом, јер се д. не говести и -> Јеремијиндан (Бугари). На
боји молитве. Ако д. притиска човека, мо- Благовести -> лазарице су своје песме пе-
же се очитати молитва "Нек васкрсне вале на д. (буг.). Неки ритуадни предмети
Бог" (укр.). Ако д. мучи стоку, у штали држани су на д.: -> бадњак (Срби), грана,
треба окачити убијену свраку или огледа- иверак којим су после парали жар на ->
ло (рус., пољес.). опъишту (Срби, Бугари). Овамо су дола-
зили ради успостављања контакта с мито-
Лит.: Афанасьев А. Н., Дедушка-домо- лошким ликовима. На Бадњи дан у југои-
вой//АИЮС 1850/1; Виноградова Л. Н., Регио- сточној Србији (Лужница и Нишава), до-
нальные особенности полесских поверий о домо- маћин je позивао на божићни ручак на д.
вол<//СБФ-95: 142-152; Померанцева Э. В., Рус- Џермана (-> Германа), господара грома,
ские рассказы о домовом!'/Славянский фольклор, града, небеске влаге. Да би избегли -> су-
Москва, 1972: 242-256; Влас. НА: 125-139; РДС: шу, Бугари у Плевенском крају су, у уто-
130-154. рак Тодорове недеље, на д. звали облаке
/. /. Левкиевска да окусе -> хлеб, испечен специјално за
ту сврху. Уочи св. —> Андрије (30. ΧΙ/13.
ДРВЉАНИК - 1. Место на коме се сме- XII), домаћице су на д. остављале клипове
штају и цепају дрва за огрев куће. Д. je на- кукуруза, за "вечеру медведу", да дети не
стављач низа локуса као што су —> праг, би изгазио усеве те културе. На Руском
-> раскрсница, ђубриште, —> гробље, тј. Северу, домаћице би, на Велики четвр-
ДРВО -161- ДРВО
уп. популарни мотив -» змаја поред ко ДРВО СВЕТА, дрво живота - у словенској
рена дрвета света; буг. веровања да je -> митологији, оса света, центар света и оли-
деска - змијска кума. Масовнији карактер чење космоса у целини. Круна д. с. досеже
имају јужнословенске, западнословенске до небеса, корење до -> пакла. Уп. маке-
и карпатске забране да се грање, дрва, -> донску песму: "Изникало едно дърво/ Едно
штапови и лишће уносе у кућу или ба- дърво дафиново/ Колко вишно, толку лич-
цају око куће на -> Благовести, -> Лаза- но;/ Коренот му по съ земя, /Гранките му
реву суботу, -> Ђурђевдан, на -> Вели- слано море,/ Вършенот мы в сино небе".
ки четвртак (обично на дане "излажења" Слика д. с. карактеристична je за руске
-» змија напоље, после зимског сна) - из загонетке и басме. Уп. загонетку о путу:
страха да ће тако привући змије кући чи- "Када je зачета светлост, онда се срушио
таве године. -> храст; и сада лежи"; ова слика обједи-
Тема "дрво и народна демонологија"
обухвата влик број сижеа, a међу њима и
претварање демона у д., разноврсне фор-
ме приношења жртава, молбе, даривања
упућена дрвету. Д. je најчешће осмишље-
но као место боравка демона: под д. се
крије демон, -» ђаво; у д. удара -» гром;
под »им се не сме боравити током непо-
годе (општесл.); буг. змијски господар (—>
стопан) живи у стопанито дърво, које се
не сме сећи; српске —> виле се рађају на
дрвећу, и мајка их повија у лишће; српско
сјеновито дрво je "нечисто дрво, везано за
демоне".
Д. je објекат мноштва разноврсних за-
брана, међу којима се издвајају забране
наношења штете одређеном дрвећу (пре
свега старим, светим, култним д., који су
сматрани за покровителе овог или оног
насел>а или места; плодном д.; демон-
ском, дрвећу с којим је човек ступио у до-
говорни однос; последице кршења тих
забрана сносе кривац, његова породица и
домаћинство).
година, 12 месеци, четири неделе, итд. У тавог села сматрали свето дрво - "запис", с
басмама, д. с. je смештано у центар света, -» крстом урезаним у њему; у давна вре-
на острво усред океана ("морска пупчана мена, крај тог дрвета су приношене жртве
врпца"), где се, на -> камену алатиру уз- (уп. жртва), -> крвљу су прскали корење,
диже - "челични храст" или свето дрво стабло и урезани крст. За симболику 3. с.
кипарис, -» бреза, јабука, јавор итд. У ба- везани су, поред обредног дрвцета, много-
смама, на д. с. бораве свеци, -» Богороди- бројни обредни предмети: божићно дрво
ца, Параскева и др., а поред корена дрве- —» бадњак код Јужних Словена, ритуални
та - демонска и хтоничка бића: -» бес je —> хлеб, погача, итд. На тај начин, сваки
закован ланцима, у гнезду ("руну") бора- обред je обављан у моделованом центру
ви змија (Шкурупеја) итд. света, поред ΰ. с., и понавлао je чин ствара-
У свадбеном фолклору и "окретним" н>а света, обнавлања космоса (на Нову го-
песмама (које су извођене за младе - "уви- дину и друге календарске празнике), обна-
јуше"), слика д. с. оличавала je плодност вл>ања друштвеног живота (свадба и други
живе природе, дрво живота: у његовој кру- породични обреди), итд. У фолклору, сли-
ни свија гнездо славуј, у стаблу -> пчеле, ка д. с. може бити замењена сликом стуба,
које дају —> мед, у корену - хермелин, који "греде" (уп. загонетку о путу: "Лежи греда
изводи малу децу, или je самим младенци- по целој Русији"), планине (уп. руску изре-
ма ту брачни кревет; поред "троструко ку: "Свет je златна планина"), итд.
услужног" дрвета налази се трем, у којем У средњовековним апокрифима, који
се одвијају гозбе и припремају "медиа је- су утицали на настанак народне слике све-
ла" (мед je храна бесмртности у многим та код Словена, преноси се делимично
традицијама). Мотив медног (млечног, мит о стварању света, по коме се —> земља
итд.) извора поред дрвета света упоредив држи на -> води, вода на -» камену, ка-
je с мотивом рајског дрвета, које плива ре- мен - на четири кита, китови - на —> опье-
ком (-> Дунав). У источнословенском фол- ној реци, река - на васеленској ватри, а
клору, слика д. с. je непосредно везана за ватра - на "гвозденом храсту, посађеном
свадбени обред: младожења не сме да пре свега осталог, и сви ньегови коренови
остави коња поред "несрећног дрвета" ка- се ослањају на Божију снагу" ("Разумник",
лине него поред срећног јавора, на коме апокрифни текст из X-XI века). У "Легенди
пчеле праве мед, који тече у корење, да би о креном дрвету" презвитера Јеремије (Бу-
се напили кон>и; код корена бораве дабро- гарска, X в.), Мојсије поред извора сади
ви, а у круни - соко, итд. За слику д. с. у ју- дрво, "сплетено" од три дрвета (јеле, ке-
жнословенском фолклору карактеристич- дра и кипариса) - прототип Тројице; од
на je поларизација крошње (где живи пти- тог дрвета, по многим пророчанствима,
ца - симбол младенаца, итд.) и корења са вероватно je био направлен крст за распе-
змијским гнездом. ће Христа. Соломон je наредио да се посе-
У традиционалној култури, успех ма че дрво, да би га сместио у Храм, али оно
ког обреда довођен je у зависност од тога није ставлено у Храм него je било изложе-
колико предузимани ритуал одговара оп- но наполу. Када je дошло време за распе-
штој слици света: отуда важност слике ΰ. с., ће, дрво су истругали на три дела; од до-
које оличава ту општу слику света, како у њег - коренског дела, направлен je крст за
фолклору (било да je реч о басмама или Христа, који je поставлен на Голготи, где
сватовским песмама) тако и непосредно у je била сахрањена Адамова глава: крв Спа-
обреду. Уп. употребу обредног дрвећа, ситела, која се излила на главу, спасила je
символа осе света, за време свадбе, (уп. та- душу првочовека. Кипарис je крсно дрво у
кође и дрво), приликом изградње -» куће руском фолклору, "отац свим дрветима",
(када je обредно дрво ставл>ано у центар а расте на светим Сионским планинама;
планиране грађевине) итд., све до каснијих по песмама-легендама, на то дрво пада
обичаја кићења божићне (новогодишње) "Голубика књига", која приповеда о осно-
јелке, итд. Срби су символом берићета чи- вама универзума.
ДРЕКАВАЦ -165- ДРЕН
ма океана видео je свој одраз и од њега ма. Веровали су да ће човек имати успеха
створио ђавола. Приликом деобе свега по- у гајењу управо оне врете стоке и живине
стојећег између Бога и ђавола, ђаво je ода- чија му je гранчица припала у комаду но-
брао д. као рано процветало биле, погре- вогодишњег колача.
шно сматрајући да тако рано даје и пло- Исти обичај практикован je и за луде.
дове. Господ je изабрао трешњу и поново На пример, Срби у Левчу и Темнићу су,
надмудрио ђавола. Зато у појединим кра- између осталог, у новогодигшъу —> чесни-
јевима Бугарске сматрају да je д. ђаволе цу ставлали и комадић д.: сматрали су да
дрво. У народном календару, појава пло- ће онај ко га нађе, читаве године бити
дова на д. маркира почетак јесењих дево- здрав и берићетан. Црногорци су на Бадњи
јачких прела, уп. у буг. песми "Дойдоха дан секли у шуми, поред -> бадњака, и
дренките, момите на седенките" ("Стигле ражап од д., да би сва челад била здрава и
су дрењине, девојке на прела"). јака, као д. У Алексиначком Поморавлу,
Код Срба на Косову, постелицу ново- челад би, на Дан светих мученика, дрено-
рођенчета после порођаја односили су на вим гранчицама била једно друго, говоре-
д., да би дете било здраво и мајка и убуду- ћи: "Да си здрав као дрен" и њима, по-
ће рађала. У Хомолу су комадићем дре- том, украшавала —> кућу и помоћне гра-
новог дрвета пресецали новорођенчету ђевине. На Косову Пољу би на Бадњи дан,
пупчану врпцу, "да би дете било здраво после вечере, с истим цилем забадали
као дрен". У Лесковачкој Морави су д. ста- дренов кочић у землу поред куће, и сви
влали у -> воду, којом су купали новоро- чланови породице су везивали своје —>
ђенче, "да je дете здраво и напредно". Ср- појасеве око тог кочића. У Скопској ко-
би би тек ојагњено јагње или отелено те- тлини су стављали под јастук гранчицу д.,
ле благо повукли за уши, говорећи: "Пу- уочи Тгурђевдана; на "ђурђевдан су се лу-
сти Лескову, узми дренову!" лали на гранама д., а у Гружи - опасива-
У Родопима, домаћица пред Нову го- ли се дреновим прутем.
дину благо шиба стоку дреновом граном, Д. je коришћен и у исхрани: у Алекси-
да би стока била здрава и плодна током начком Поморављу, на дан Четрдесет му-
године (—> шибање). У Босни су дреновом ченика -> Младенце, људи би изјутра гу-
гранчицом прскали стоку светом водом, тали по цветић д., говорећи: "Да сам
на —> Тјурђевдан. Код Јужних Словена здрав као дрен!". Божићну трпезу су че-
био je веома популаран обичај да се у бо- сто почињали плодовима д.: људи су се
жићни —> колач и новогодишње —> хле- причешћивали, ставлајући дренову гран-
бове замесе мале гранчице д., при чему чицу у пуну чашу вина; пре јела би прогу-
би свака гранчица специјално била наме- тали неколико плодова д., говорећи: "Је-
њивана појединој врсти стоке и живине, а дем дрен, да сам здрав као дрен!"
такође свој чељади и кући у целини. У Ле- Човек, који je желео да се ослободи
сковачкој Морави, у новогодигшъе хлебо- поспаности, слабости и лењости за чита-
ве су ставлали по гранчицу за сваку врсту ву следећу годину, "предавао" je —> сан ΰ.,
стоке: засецањем би означавали колико када би га први пут угледао расцветалог,
грла поједине стоке има у домаћинству. у рано пролеће: "Ja кад виђех зелен дри-
Приликом деобе хлеба, бележили би ко- јен, предадох му вас, мој летни дријем и
ме je од чељади која гранчица припала. лијен".
Сматрали су да ће током године свака вр-
ста стоке расти и развијати се по срећи, од- Лит.: БМ: 104; Георг. БНМ; Марин. НБ: 49;
носно, аналогно судбини човека који je Доб.: 239, 308-309; Т)ор. ЖОЛМ: 348, 353, 560;
нашао ту гранчицу. По. завршетку трпезе Петр. ЖОГ: 223, 231, 243, 329, 333; Ант. АП: 177,
на Нову годину, те гранчице би носили у 185, 208; Фил. СК: 397, 398; Деб. КП: 293; Фил.
шталу, коњушницу, тор, итд. У Добруџи ВН: 134; Чајк. РБВ; Павл. КЈ: 92; ГЕМБ 1970/33:
су уочи Нове године резали "баницу", ко- 166; Vuk. SK 2: 217.
ja je била умешена с дреновим гранчица- Т. А. Агапкина
ДУГА -167- ДУГА
ДУГА - небеска појава која je добила ми- ској су говорили да "ако неко пожели да
толошко тумачење у народној традицији. промени свој пол, треба да оде на реку
У словенским језицима постоји мноштво док пада киша, тамо где дуга 'пије воду,
назива, који често одражавају народне да попије воде са истог места и мушкарац
представе и веровања о д.: дуга, райская ду- ће се претворити у жену, а жена - у му-
га, райдуга, веселка, веселуха, божий лук, по- шкарца." ОБО својство д. може бити иско-
јас, божји појас, бабин појас, Богородичин по- ришћено да би се магијски променио пол
јас, краса, красуя, итд. будућег детета. "Ако жена, која je рађала
Веома je раширено веровање да д. само девојчице, оде да се напије воде на
предсказује крај —> ките и ведро време, оном месту где 'пије' дуга, после тога ра-
отуда и дијалекатски називи - рус. ясна, ђаће дечаке" (исто).
ясновна, ясница ("ведра", "ведрана", "ве- 4- je симбол летине, плодности, оби-
дрица") итд. Али, ретко, јавлају се и су- ла, уп. белорус, назив богатка. По ми-
протне представе, по којима д. наговешта- шлењу бугарских селака, када се д. дуго
ва кишу (Полаци). У Вологодском крају не појављује на небу, треба очекивати сла-
водили су рачуна и о облику дуге: ако je бу летину, -» сушу и глад; одсуство д.
испупчена, најављује разведравање, а ако означава да се "деда Господ љути на лу-
je благо нагнута - киша ће и дал>е ће па- де". Бугари и Срби су по д. -» гатали о на-
дати. У Црној Гори су сматрали да д., која редној летини, при чему су њене боје
се појави на —» истоку, предсказује лепо означавале различите културе. Хрвати ка-
време, а ако je на западу - кишу. Видети д. жу: "Бела боја означава жито, црвена -
сматрано je за добар знак. вино, зелена - кукуруз и пшеницу", или:
Код свих Словена постоји веровање да "плава трака - купус и поврће, жута - ма-
д. сакупља, исисава, "пије" -> воду из језе- слац, црвена - вино; која трака je шира, то
ра, мора, —> реке или —t бунара, попут ће и родити више". Уп. јужнословенске
змаја. Зато je често називају "змај" или називе д.: вино-жито итд. Бугари сматрају
пак"смук". У Новгородској губернији "ду- да je зелена боја - трава, жута - просо, цр-
гу називају змај: пошто свој жалац спусти вена - вино, а наранцаста - жито.
у воду, почне да улива вду у себе па je по- У ист. Србији двоструку д. (чији су кра-
сле испушта, од чега настаје киша; на кра- јеви окренути и према небу и према зе-
јеве дуге окачен je по бакрач златних дука- мли) називају "близанац" и сматрају да се,
та". по свежини боја и ширини дугиних трака,
Иван Франко je писао да "народ зами- окренутих према земли, може предвиде-
шл>а д. као некакво биће које пије воду из ти летина на земли, а по дуги окренуто)
неких извора, језера итд., а понекад с во- према небу - летина "на ономе свету".
дом попије -> жабе и -> рибе, које после, За библијске представе о општем по-
приликом великих непогода, падају с не- топу ("Постање", IX, 8-17), везано je схва-
ба далеко од места на коме су биле усиса- тање д. као божанског знака берићета и
не у ваздух". У западној Украјини постоји благостања. Уп. рус. архангелско "Божја
представа да д. може усисати у себе и чо- дуга, знамење Господње", карпат. "Божји
века, па га избацити на свом другом кра- знак", укр. "знамене", "святка " и др. На
ју. Зато дуга изазива сујеверни страх и чу- основу старозаветног текста и апокрифа
вају се тога да joj прилазе. Код Хрвата je настала су народна предања о д., на при-
позната клетва: "Нека те усиса дуга!" Ср- мер, зап. буг.: "Бог je рекао Еви - нека бу-
би сматрају да д. најрадије пије воду код де дуга, луди ће се плодити; кад она не-
-> воденица, и зато се не вала купати стане, наступиће други долазак".
близу н>их. У Закарпатју, због страха од д., У Бугарској je такође позната предста-
забрањују да се на њу показује прстом. ва о томе да je д. -> појас Господа, који он
Срби, Македонци, Бугари и Западни простире за време кише или суши после
Украјинци верују да ће онај ко прође ис- кише". Истовремено, дугу називају и "по-
под д. променити пол. У западно) Бугар- јас самовила". Срби и Хрвати кажу да Бог
ДУКЛИЈАН -168- ДУНАВ
помоћу дуге показује женама како треба Дунав, за коју кажу: "Пишов на Дунай, та и
ткати и какве боје употребљавати. до дому не думай" ("Кад пођеш на Дунав,
не мисли о купи"); "На тој реци постоје
Лит.: Mosz. KLS: 466-469; Толстой Н. И., Њ гео- платнени мостови, који се дозову кад неко
графии славянских слов. 8. "Радуга//ОЛАМИ, хоће да пређе на другу страну. Ти мостови
1974; "ђор. ПВП :60-64. су врло дуги: сваки je од по пет врста"; по-
Н. И. Толсто] знате су сличне пољске изреке и веровања,
руски мотив у басмама о Д. до кога води
ДУКЛИЈАН -> Сатана "калинов мост" итд. (уп. такође мотив сла-
ња болести у Дунав у српским басмама).
ДУНАВ - у словенској традицији означава Д. у народној традицији јесте и грани-
митологизован водени простор, -> реке, ца, и центар света (уп. мотив рајског - свет-
границе између свог и туђег света, —» путе- ског - дрвета на Д.), где се дешавају најва-
ве у -> рај, итд. Најстарије предање о ду- жнији догађаји народног живота и пресе-
навској "прадомовини" Словена садржано цају сви путеви. У украјинској "шчедров-
je у "Повести минулих лета" (почетком XII ки" (новогодишњој песми која се изводи
в.), у којој се говори о томе како су "у мно- уочи Васиљевдана - 1/14. I), јунаков коњ
гим временима" после вавилонске збрке и пије -> воду "з Дунаю", и пред њим се
расељавања народа, Словени дошли на Д. отварају три путића - један води "до Бо-
Предање говори о кретању Прасловена женька" (-> Бога), други - "до королейка"
према дунавској граници Византије у VI в. (краља), трећи - "до панойка" (господина).
и формирању општесловенске етничке У пољским песмама, на Д. се састају млади
свести у процесу додира са другом култу- - момак поји коња, девојка пере на белом
ром (византијском цивилизацијом). Дунав -> камену итд.; Д. дели младу и младоже-
je симбол словенског (единства током сред- н>у, момке и девојке (рус., пол>., српски) -
»овековног периода: 1665. г. je Хрват Jypaj јавл>а се као граница у обредима животног
Крижанић писао да Руси, Лехи (Пољаци), циклуса, пре свега - свадбе (пресецање Ду-
Чеси, Бугари, Срби и Хрвати зову себе за- нава je симбол —» брака; уп. "Дунав" као
једничким именом "Словинци и Задунав- карактеристичан рефрен руских сватов-
ци". Карактеристична je општесловенска ских и других песама, руски и пољски
представа о Д. као воденом простору уоп- фолклорни мотив удаје "за Дунай" одно-
ште, као мору (у рус. сватовским песмама сно, "преко Дунава" итд.) Млада, која гата
море често замењује Дунае), граници изме- ко joj je суђени, баца -» венац у Д. и очеку-
ђу свог и туђег света - буг. край Дунае итд., је госте са три стране - из Кијева, Питера и
као путу - путу у туђу земл>у, на други свет, из "далеке Москве", баца у Д. —> прстен,
у рај. У песми христовераца из средине који joj мора донети суђени, итд. Прелаже-
XVIII века, Син Божји позива "слободне ње преко Д. je симбол брака; Д. je такође
л>уде на велику лађу (...) Веслајте низводно место смрти и сахране: девојка (момак) се
по баћушки, по тихоме Дунаву, од краја до топи у Д., дави тамо дете (пол>., рус.); Стењ-
краја, до небеса, до раја"; у буг. песми Д. те- ка Разин, по руским историјским песмама,
че од рајског дрвета - златне —> јабуке; уп. завршава свој пут "доброга јунака" на Д.,
у пољским песмама, представу о Д. у рај- моли да га превезу преко Д. и сахране крај
ском врту; јунак се исцељује травом која je "белог камена", између три пута - Питер-
донесена "с Дуная"; у руским сватовским ског, Владимирског и Кијевског.
песмама по Д. плива (на Д. стоји) рајско др- Етиолошки мотиви девојачких суза,
во итд. (уп. слику —> дрвета света поред које "Дунав-реку чине", смрти билинског
тихог белог Д. у буг. песмама;· представа о јунака Дунава, за време свадбених искуша-
Д. као реци која тече из раја, потиче из ви- вања, и претварање његове -> крви у реку
зантијских апокрифа). У украјинској тра- везани су за брачну симболику реке-воде.
дицији, Млечни пут je пут од Москве до Je- Реални Д. у словенским веровањима и
русалима. На путу до Јерусалима je река обредима je објекат жртвовања ради уми-
ДУША -169- ДУША
лостивл>аван>а: борци руског кнеза Свја- претварајући се час у кокошку, час у гу-
тослава (који je желео да центар своје зе- ску, час у муву, час у -> пчелу. Лэуди, ко-
мле створи на Д.), по подацима Лава Ди- )и у себи носе својства реалног човека и
акона (крај X века), пошто би сахранили нечисте силе (вешци, градовници и др.),
погинуле на бојном пољу, бацали су у Д. по пољским и украјинско-карпатским ве-
новорођенчад и петлове; уп. жртвовање ровањима, имају две д., они продају д. -»
живих кокошака, петлова или других жи- ђаволу, мењају je за "нечисти дух". У ру-
вотика насред Д., које су практиковали ским и украјинским веровањима, постоји
бугарски рибари. По српским веровањи- супротстављање д., својствене човеку (му-
ма, у Д. живи 99 водених духова, а стоти je шкарцу) и паре коју, уместо душе, при-
- њихов старешина; дунавски -» водења- писују животињама, "нехристима", поне-
ци имају козје ноге, уши и рогове, на гла- кад - женама.
ви носе црвени фес. Кад човек умире, душа напушта тело с
последњим издахом самртника и неко
Лит.: МСл: 198-199; Мачинский Д. А., "Дунай" време остаје ту у близини. Да би помогли
русского фольклора на фоне восточнославянской д. да напусти просторију, често отварају ->
мифологии и истории//Русский Север, Ленин- врата, прозорчиће, вратанца на -> пећи;
град, 1981:110-171 (иста лит.); Цивьян Т. В., Дви- на -> прозор окаче пешкир, низ који се -
жение и путь в балканской модели мира, Москва, како верују - она спушта и пење натраг,
1999: 167-200. кад то пожели. Такође се сматрало да д.
В. }. Петрухин тим пешкиром брише своје сузе, да се на
њему одмара. У време облачења покојни-
ДУША - човеков двојник за живота, који ка, Белоруси на прозор ставе чашу чисте
има црте митолошког лика. Када се раста- воде и окаче пешкир, да би душа умрлог
вља с телом (у случају човекове смрти или човека могла да се умије, обрише и чиста
за време сна), д. га напушта, у облику -» ве- оде на "онај свет". Украјинци сматрају да
тра, паре, дима или -> дептира, муве, пти- ΰ. прати тело до -> гробља, све плачући и
це. Понекад je д. замишљана као малени кукајући: "Йой, а я де буду?" ("Joj, а где ћу
човек прозирног тела или дете с крилима. ja?"). После сахране, д. често свраћа у ->
По неким представама, души постоја- кућу, па зато на поменима код Источних
ње даје мајка, приликом рођења детета, Словена постоји обичај да се на сто износе
по другим - потиче од -> Бога. Д. "живи" врућа јела (боршч, свеже печен -> хлеб,
с човеком: она je у његовој глави или ру- који ломе рукама, итд.) да би д. могла да се
пици испод врата, у грудима, стомаку, ср- окрепи паром од хране која се пуши. Код
цу, итд. Д. расте, као и човек, осећа топло- Белоруса би шест недеља по сахрани ис-
ту, хладноћу, бол, радост, али се храни је- под икона држали суд са водом: по веро-
дино паром од јела која се пуше. За живо- вању, покојникова д. остаје у купи четрде-
та човека, може да га напусти само у -> сет дана и може да ожедни. Четрдесетог
сну, зато л>уди и сањају да путују, доспе- дана од смрти, код Источних Словена ор-
вају у необична места, итд. ганизују "испраћање" д. на "онај свет"; у
Ако je човек везан за -» нечисту силу, Пољесју, на пример, тај обред зову "диза-
онда се д. која га напушта у сну, бави ра- ње ваздуха". Сличне представе о д. умр-
зним злим радњама. Тако, по украјин- лог, која првих четрдесет дана борави бли-
ским веровањима, вештичино тело остаје зу људи, срећу се код Јуж. Слов, право-
без даха, док се д., која jy je напустила, ja- славие вере. По истеку тог рока, душе "пу-
вља људима у различитим облицима и тују по земљи", уздижу се у више вазду-
узима кравама -» млеко, отима -> звезде шне сфере, лете на суд код Бога, итд.
с -> неба, итд. Ако, за то време, вештици Сматра се да je души најтеже да прође
промене положај тела, онда д., по поврат- кроз воду. У различитим фолклорним
ку са ноћних путовања, не успева да уђе у текстовима говори се да св. -» Никола
свој телесни омотач и лети око вештице, превози душе на "онај свет"; понекад се
ДУША -170- ДУХ
(од поноћи до првих петлова, ређе - у лог (словач.); ђ. би односили на место ку-
подне) или године (-> некрштених дана да нико не залази, да "не утабавају покој-
и уочи -> Ивањдана). У то доба могућно ника у земљу" (пољ. Покутје - Kolb. DW
je комуницирање с нечистом силом и 29: 216).
оним светом: тада ђ. призивају басмама, Тјубрету, сакушьеном за време пра-
за време -> гатања итд. У предањима, ђа- зника, приписивана je продуктивна снага.
води чувају закопано благо. Плаше се гро- Божићно ђ. je после неколико дана спа-
ма (у предањима, Громовник прогони ђа- љивано у башти (укр., зап. рус.), н>име су
воле), крста ("ђавогона" - рус., српска из- засипали воћке, да добро роде (пољес.,
река: "Бежи к'о ђаво од крста"), молитве, словач.). Код Мораваца je, с истим циљем,
певања петлова, које разграђује њихове у башти спаљивано ђ. пометено на Вели-
ноћне смицалице. ки петак. Ради плодности и заштите од
Уп. такође Бес. корова, на Нову годину су износили ђ. на
н>иве (бел. пинск.).
Лит.: ЭССЯ /4: 164-166; Помер. МП; Макс. Ђ· фигурира у магијским радньама,
HHKC/I: 3-29; УНБ: 386-388, 415-429; РДС: 577- усмереним на заштиту од штетних инсе-
614; Влас. PC: 530-551; Bar. KUW: 189-209. ката, -> змија и -> вукова. Да се у кући не
В. J. Петрухин легу гамад и инсекти, спал>ивали су и ђ. и
метлу, у понедељак Тодорове недеље
ЂЕРМАН -> Герман (буг.), избацивали су ђ. на сметлиште, на
-» раскрсницу, у туђе двориште или у
ТјОРЂЕ » Георгије св. реку на Нову годину (срп., буг.) на —> Бла-
говести (бел.), Чисти четвртак (укр.,
Т}УБРЕ - у веровањима и магији Словена, пољ.), током -» Велике недеље (чеш., мо-
атрибут —» куће, симбол станишта и ње- рав.). Код Бугара, куће нису мели и ђ. ни-
гових чељади. Коришћено je у ритуалима су избацивали на -> Тривундан (1/14II) -
- за изазивање плодности, за истеривање ради заштите од вукова. У Пол,е^у, на-
—> нечисте силе, —> болести и штеточи- против, да вук не би долазио у шталу, ку-
на, a такође у исцелитељској и црној ма- ћу су мели на Бадњи дан и ђ. бацали у по-
гији. вртњак (гомел,.).
Kao симбол континуитета, ђ. je прено- Ђ; као и друга прљавштина, може да
шено приликом селидбе из старе у нову послужи као апотропеј од вештица, нечи-
кућу (рус., пољ.). Ритуално метење куће сте силе и болести. Уочи Божића, дома-
млада обавл>а другог дана свадбе, чиме ћица je оставляла почишћено ђ. пред
показује да приступа новој кући, да се вратима куће, ради заштите од вештица
укључује у нову породицу (рус., буг., срп., (чеш.). Божићно ђ. и сламу спаливали су
пољ.). У различитим мотивацијама риту- крај капије, да кроз н>у не би ушло нешто
алних радњи, ђ. je довођено у везу с —> бо- рђаво (укр., бел.). Уочи Богојавл,ења, из-
гатством, —> срећом у кући. Забрањива- бацивали су ђ. да у њему не остане ђаво-
но je метење и изношење ђ. на Нову годи- лак (рус., јенисеј.). На Беле покладе, ђ. je
ну, како се не би изнела срећа из куће спаљивано да би се истерала нечиста сила
(чеш., словач.), као и метење после ручка из куће (словенач., црногор.). Бугари су
- да се не "измету" домаћини (рус.). У об- изузетно пажљиво мели кућу на дан св.
редима сахрањивања, ђ. je асоцирало на Харалампија (10/23. II), да истерају напо-
живе чланове породице или на покојни- л>е болести.
ка. Док би покојник био у кући, нису ме- Ђ· такође може да спречи зле очи, —»
ли да не "измету" живе (рус.), душу умр- чини. Када неко уђе у кућу у којој снују,
лог (пољес.), домаћу срећу (срп.). Након треба да узме прстохват ђ. испод прага и
што би изнели мртвачки сандук, ђ. би да га баци на основу, да не урекне рад (по-
обавезно мели и спал>ивали (под.., лемк., л,ес). Стоку, која je била намењена за про-
морав.), да се у кући не задржава дух умр- дају, посипали су пепелом, маком или ђ.,
ЂУБРЕ -173- ЂУРЂЕВДАН
њиве су убадали гране, освештане у цркви њено млеко нису пили него су га проси-
на -» Цвети (Јуж. и Ист. Словени), крсти- пали у —> реку, после чега би обавезно
ће направљене специјално од тих гранчи- прали руке, да се не оскрнаве млеком ко-
ца, освештане свеће, ражањ од ђурђев- је још није било освештано. Прво пому-
данског јагњета, на њиви су се молили, жено млеко, као и сви остали први произ-
шкропили усеве светом водом, љубили води, било je намењено прецима (млеко
земљу, итд. су давали за помен —» душе комшија,
У Словенији, на северозападу Хрват- просипали га у воду, итд.). Кршење тог
ске, a такође у Славонији, познат je обред правила претило je смрћу приплода и
"Зелени Јурај". На Ђ· je селом пролазила болешћу читавог стада. Најдоследнију за-
поворка на чијем би челу водили човека, брану пијења млека пре 7). поштовале су
који би од главе до пета био окићен зеле- жене којима су умирала деца. По верова-
нилом. Код Срба у Славонији, мушкарци њима Јуж. Словена, та деца на -» ономе
су уочи Ђ· плели огромну корпу од зеле- свету седе на млечном дрвету и пију мле-
нила, потпуно je покривали зеленилом, ко. Ако мајка неког детета прекрши за-
венчићима и преврнуту набијали на гла- брану, дете се одваја од дрвета, остаје
ву и рамена човека који би тако носио гладно и проклиње своју мајку.
корпу кроз село. Та корпа je називана зе- У многим словенским традицијама, Т)·
Аењак, листењак, ђурђеван. У поворци су je везиван за тему заштите од —> града:
ишли мушкарци, пешке или на коњима, Бугари и Словаци на тај дан нису радили
који су били украшени цвећем, а неки су послове који асоцирају на "ударање": ни-
свирали у трубе или друге музичке ин- су ударали рубље пракљачама, нису ко-
струменте. Заустављали би се пред сва- ристили ручне воденице, нису ткали, а та-
ком кућом, певајући ђурђевданске песме, кође нису износили млеко из куће, нису
у којима су објављивали долазак "Зеленог га јели напољу, као ни друге млечне про-
Јурија", a домаћини би им узвраћали по- изводе. Код Срба и Бугара, трупа млади-
клонима и прскали их водом из музлице. ћа би ноћу обилазила село или њиве но-
Хрвати су маскирани лик у зеленилу на- сећи кожу јагњета, закланог на Ђ· (воде-
зивали Јурај, Зелени Јурај, Ђуро, а у песма- ничку уставу, лопату, живу кокош и др.),
ма које су певали "јураши" постојали су а по завршетку обилажења, закопавали
исти мотиви: "Прешел je, прешел писани би je у земл>у на оном месту одакле je по-
Вузем, дошел je, дошел Jypaj зелени..." чело обилажење и тиме симболички за-
Код Словенаца, момци су водили "Зеле- тварали круг и унапред штитили село
ног Јурија" на реку и бацали га у воду; по или њиву од града.
другим подацима, у воду су бацали ма- Код Јуж. Словена, 7). je први у низу
ску-корпу или су водом прскали маски- празника на које се практиковало саку-
раног. пл>ање лековитих трава и осталих кори-
Код Јуж. Словена на Ђ- су укидане сних биљака, којима су приписивана ма-
многобројне забране које су се односиле гијска својства; те траве су чували ради ле-
на храну, а биле су календарског каракте- чења, њима су на 73. хранили стоку, укра-
ра. До тог дана било je дозволено јести са- шавали куће и све домаће грађевина - с
мо старо поврће, а млади зелениш се ни- апотропејским циљевима (ради заштите
је смео уносити у кућу. На 7). су такође од града, инсеката-штеточина итд.).
престајале да важе забране једења младог У обредима Јуж. и Ист. Словена, 7). je
меса и млечних производа (које нису јели посвећен магији, везаној за обезбеђивање
од почетка -> поста или од 1. марта): то- здравља. Тог дана су сакушьали -> росу,
га дана би први пут јели живину или јаг- коју су користили за лечење, мерили сво-
њетину, пили млеко, правили сир и њиме ју тежину на кантару окаченом на младо
чашћавали госте, итд. Посебно строга би- дрво - да би читаве године били здрави;
ла су ограниченна која су се односила на голо тело су омотавали зеленим гранама,
млеко. Ако би некој овци липсало јагње, котрљали се и ваљали по росној трави,
ЂУРЂЕВДАН -175- ЂУРЂЕВДАН
итд. Код Јуж. Словена, за тај су дан везана Лит.: БМ: 79-83; Бос. ГОСВ: 282-303; Gavaz. GD
многобројна гатања по убраном зелени- 1; Кол. Ю С; Kur. PLS 2; Нед. ГОС: 72-81; РНММ:
лу: ако стабљике до јутра свену, то чел>ади 162-163; Сок. ВЛКО: 155-184
најављују —> болеет и —> смрт, а ако оста-
ну свеже - здравље и дуговечност чељади. Т. А. Агапкина
ЖАБА - нечиста животиња, сродна -> прате њене Скокове и потом голом задњи-
змији и другим "гамадима". Жабу су сма- цом седну на »у (рус.). За Кашупкињу ко-
трали за мајку смука, веровали да се ж. ja je затруднела пре —> брака кажу да се
игра са смуком као муж са женом и да се прејела ж.
пари с н>им (укр.). Ж. која седам година не У облику ж. су замишљане —> душе
види -» сунце, претвара се у -> змаја; као људи - како умрле (поготову некрштене)
и змије, и ж. имају свог цара с круном на деце, тако и душе деце која ће тек бити
глави (пољ.). Ж. се сматрају за отровнице. рођена. Када виде ж. у -» кући, пожеле joj
Верују да je њихов отров јачи од змијског, вечни мир (пол·.). За те представе je веза-
али да им je од стварања света забрањено на и раширена мотивација забране убија-
да уједају човека (бел.). н>а ж.: прекршиоцу ће умрети мајка, ређе
Женска симболика ж. je представлена - сам убица.
у бајкама о девојци претвореној у ж. (срп., Убијање ж., као и друге гамади, може
макед.). Због сличности жабљег стопала с да изазове —> кишу. Зато су за време —>
л>удским шаком, сматрало je да je ж. нека- суше убијали ж., качили je на грану —> др-
да била -» жена (укр.). Стога верују да ће вета, бацали у -» бунар, сахрањивали je
у кући бити много ж. ако први посетилац поред бунара, вукли у опанку око села
на -> Божић, —> Ускрс и друге велике -> (ист. слов.).
празнике буде жена (бел.). У руским ле- Код многих Словена, ж., као и змија,
гендама, порекло ж. се везује за л>уде, ко- има улогу заштитника куће. На пример,
ји су се утопили за време светског потопа, Словаци су веровали да у свакој кући по-
за библијску фараонову војску која се уто- стоји "домаћица" у облику ж. По верова-
пила у водама Црвеног мора. Зато до да- н>у, та ж. благотворно утиче на кравље ->
нас кобојаги женке ж. имају дугу —> косу млеко (Босна). У облику ж. може да се по-
и женске груди, a мужјаци - браде. Они јави и кућни дух -» домовој (ист. слов.,
ће у будућности поново постати људи, а пол,.).
садашњи л>уди ће се претворити у ж. За- Најчешће су у ж. видели -> вештицу,
то je грех убити ж. која у том облику улази у шталу и узима
Жаби je својствена љубавно-брачна млеко туђим кравама, сисајући га из ви-
симболика. У руској бајци, путник ноћу мена. По веровањима, девојка коју су ро-
види, у спаваћој соби срећних супружни- дители проклели или je умрла некрште-
ка, ж. која скаче час на мужа, час на жену. на, претвара се у жабу-краварицу, која но-
Ж. се користи у љубавној магији. На при- ћу излази из воде и музе краве (рус.). По
мер, момак треба да улови у —> мочвари предању, у околини Кракова, испод две
ж·, која се прва огласи када сунце излази, —» липе живи ж. која има л>удско тело:
Да je пробуши иглом у коју je увучен ко- њој на Велики петак бацају освештано зе-
нац, па да после неприметно ту иглу про- ленило, од чега краве дају много млека.
вуче кроз девојчину сукњу (укр.). Да би се Млечна тема je такође представлена у
удале, старе девојке треба да у мочвари штеточинским методама (узимагье млека
нађу ж. и да, правећи чучњеве, настоје да од краве помоћу ж.), у забрани убијања ж.
ЖАВОРОНКИ -178- ЖЕНА
(крави ће, у том случају, пресахнути мле- У већини словенских легенди говори
ко), у исцелитељској пракси (лечење —» се, као и у Библији, да je ж. створена или на-
грознице млеком у коме je кувана ж.) и у стала после мушкарца, што би требало да
тумачењима предзнака: ако се прво кре- оправда подређени положај ж. у традици-
кетање ж, у -> пролеће зачује у мрсни оналном друштву. Код Ист. и Јуж. Словена
дан, краве ће давати више млека). раширена je легенда о пореклу Еве од ђа-
За почетак крекетања ж. везано je и вољег или псећег репа: пошто je -> пас (->
предсказивање времена. Такође би, када ђаво) украо Адамово ребро, Господ му je
први пут чују крекетање ж., ваљали се по одсекао реп и од њега направио ж.; као
-> землзи, да их не боле леђа (буг., ма- што пас маше репом, тако она језиком ра-
кед.), клекли на колена и молили се ди. Тема грешности ж. вишеструко je за-
(пол..), верујући да тако могу истерати бу- ступлена у словенској етиологији. Пошто
ве (срп., укр.), успешно засејати зоб и је- je пала као жртва ђавола, ж. je згрешила и
чам (пољ.). Пољаци су сматрали да св. -> Богу и мушкарцу. У Белорусији, легенде
Вартоломеј (24. VIII) прућем од хмеља говоре о томе да су мушкарац и ж. искон-
тера жабе у мочваре и оне после тога ви- ски были спојени некаквим цревом (ре-
ше не крекећу јер им уста затвори муљ. пом). Т)аво je саблазнио ж. и отргао je од
Пред пролеће се старе -> ласте, које су мушкарца: тако су људи и добили полне
презимиле у мочвари под -» водом, пре- органе. "Несавршенство" људског рода je
тварају у ж. кривица - ж. Исконски, човек je одмах по
Карактеристичан мотив у представа- рођењу могао да трчи, као и све животи-
ма, везаним за ж., јесте слепило. Он се ја- ке, али се ж., видећи како joj Господ баца
вља и у мотивацији забране убијања ж. са висине новорођенче, уплатила и пожу-
(ко убије ж., ослепеће - пољ.), у начинима рила да га ухвати. Од тада деца касније
наношења штете помоћу ж. (да би осле- проходају него друга жива бића. Због же-
пели човека, намажу му врата жабљом ниног непоштовања —> хлеба, —> Бог ума-
машћу - луж.) и у приписивању жаби ло л>уде није лишио хлеба (укр., бел., буг.).
способности да нашкоди човеку (човек У традиционалној култури, ж. je могла
ослепи ако му њена пљувачка доспе у око да се оствари у потпуности једино у ->
- пол..). браку. Мада je свадба била најважнија
У народној медицини ж. je, као створе- иницијација за ж., ньен статус се постепе-
н>е хладне крви, изузетно често коришће- но мењао. Током прве године брака (по-
на за лечење грознице, која je симболички некад и дуже), положај младе ж. има ли-
повезана с —» ватром и жаром. На скоко- минални карактер: забрањено joj je да
витом начину кретања ж. заснован je ме- разговара са свекром и свекрвом, па чак и
тод уклањања црва из животињских рана: да их гледа (буг. говеине). Она не раскида
око врата животиње качили би живу ж. везе са својим родом: живи код родитеља
на концу (рус.). наредних неколико месеци (сев. рус.), или
чак читаву годину (вороњеш.), родители
Лит.: Гура СЖ: 380-391; Миловиден Φ. Φ., Жаба je и даље снабдевају свиме што joj je по-
и лягушка в народном миросозерцании, преи- требно (пињеш.). Не дозвољавају joj те-
мущественно малорусском, Харьков, 1913. шке радове у купи, не дају joj да кува, по-
А, В. Гура готово да меси хлеб. На Руском Северу, ж.
je само временом могла "стать на (взять)
ЖАВОРОНКИ -> Шева, -> хлеб большину" - "узети старешинство, поста-
ти газдарица"; посвећивање у новог чла-
ЖЕНА - у словенској традиционалној на породице одвијало се под руковод-
култури, наставл>ачица рода, чуварка —> ством старе домаћице, која je обучавала
опьишта. У патријархално оријентиса- "с руки" - како се прави тесто за пирог са
ном друштву, често се јавља као оличење рибом (Белозерје). Од тог тренутка млада
ритуално нечистог начела. je стицала право да меси хлеб.
ЖЕНА -179- ЖЕНА
Сфера активности ж., као физиоло- ж. свих кул тура. Веровали су да he то по-
шки нестабилног, периодично нечистог вољно утицати на будућу летину, јер су
бића, била je досуђена. Удате жене у цва- житу приписивали заштитну и продук-
ту снаге су искључиване из обредних си- тивну функцију. Давали су га у храни жи-
туација у којима je била нужна ритуална вотињама и живини, да буду здрави и
чистота: у том случају, замењивале су их плодни.
девојчице, удовице и старице. У новогодишњој ноћи привезивали су
У годишњем циклусу већину такозва- пун клас ж. за плодно -» дрво, ради поја-
них "женских" празника, поштују само же- чања плодоносности (великопољ.). На
не (уп. Бабин дан), а то се своди на завете и Бадњи дан бацали су пшенично ж. ка та-
забрану женских послова (предење, ткање, ваници, да би родило ж., да би се ројиле
рад у повртњаку, спремање јела). Они су -> пчеле, да би растао приплод и био
везани за "женски" култ -> светаца, пого- живахан као пчеле у лету (закарпат.-ху-
тову оних који штите од —> болести. цул.).
Засипање ж. на Божић и Нову годину
Лит.: Адоньева С. Б., О ритуальной функции био je магијски обред -> бајања за обил>е
женщины в русской традиции!'/ЖС 1998/1: 26-28; -> хлеба (општеслов.): засипали су чељад
Kabakova G., Le corps feminin: ses usages et ses rep- и кућу, -» коледаре, полажајника, риту-
resentations en Poles'e, Paris (these de doctorat). алне предмете (—> бадньак, сноп). Вегета-
Г. И. Кабакова тивну снагу ж. користили су у обредима
засипања младенаца и новорођенчади.
ЖИТНИ ДЕДА -> Пољевик Ж. их je штитило од -> чини и снабдева-
ло плодоносном снагом; младенцима je
ЖИТО - стециште вегетативне снаге, обезбеђивало богат род жита у новом до-
симбол плодности, настанка живота, бе- маћинству, симболизовало срећан живот
смртности, вечитог обнављања, здравља; и здраво потомство. У обреду засипања
има продуктивну и заштитну симболику, младенаца, ж. je имало репродуктивну
у низу других ситних сипкавих предмета, функцију. Присутни су се трудили да
јавља се као симбол мноштва и -> богат- ухвате зрна, а затим их сипали млади у
ства. скутове хаљине (ист. морав. Горњачка
На обредним трпезама, ж. има свој- облает). У Банату, код Хера, док млада
ство главног ритуалног -> јела. Код Ист. улазећи у кућу баца ж., сватови говоре:
Словена, божићна и новогодишња жита "Колико зрна, толико деце!" У области
су кувана од три различите житарице, с Задра, кад млада ступа у мужевљеву ку-
додатком пасуља и -> боба; код Јуж. Сло- ћу, свекрва je засипа пшеничним ж., гово-
вена, на дан св. —> Варваре, св. Ане или св. рећи: "Колико зрна пшенице, толико ти,
—> Андрије, спремано је обредно јело ва- нево, Бог дао сретне дјеце!" (Треб. ПДСК:
рица, с додатком сувих шљива, -> ораха, 43). У Чешкој и Шлезији су сматрали да
-> јабука, или je јело приправл>ано од ће млада имати онолико деце колико се
житарица и махунарки, да би све посеја- на њој задржи зрна ж. за време засипања
но донело богату летину. На дан св. Ата- на свадби.
насија зимског, жене су заједнички кувале У порођајним обредима, осим симбо-
кашу од ж. - део су закопавале у -> зе- лике богатства и рађања деце, јавља се и
мљу, ради плодности (родоп.); Средопо- лустративна функција ж.: прљавштину
сне среде (средина четврте неделе Вели- после порођаја спирали су —> водом и ж.,
ког поста) месили су колаче кресты (кр- бабица и породила су наизменично си-
стови), у које су стављали раж, "да би ро- пале једна другој, из руке у руку, ж. (укр.
дило жито" (рус.). Волињ). У воду за прво купање детета ста-
Ради обезбеђивања плодности и бла- вл>али су ж. или комадић хлеба; у ручицу
гостања, богатства у кући, уочи -> Божи- новорођенчета стављали су неколико зр-
ћа и Нове године на трпезу су износили на ж.; у колевку су бацали прегршт ж. У
жито -181- ЖРЕЦ
не, праве -» крст, на крст се приноси ис- како код Јужних, тако и код Источник
купитељска жртва - Христос. Словена, укл>учујући и Руски Север, где je
-» Дрво, које je било посебно пошто- то жртвовање називано "молба", "жер-
вано ако je расло крај -> воде (-> извора) тва", "братчина". Брава намењеног за кла-
- уобичајено je место за жртвовање: још у ње ("заветног" брава), сел>аци из околине
X веку византијски цар Константин Пор- дотеривали су празником код цркве, да га
фирогенит je описао жртвовање Руса на свештеник благослови, а месо су кували у
острву св. Григорија (Хортица) на ушћу казанима и јели, делили богомољцима,
Дњепра, где je растао огроман —» храст; итд. На Руском Северу забележена су ар-
око храста су забадали стреле и жртвова- хаична предања о кравама, које су некада
ли петлове, комаде —> хлеба, месо, итд. Те излазиле из воде (језера), да би биле жр-
жртве су Руси приносили ради успешне твоване, о —> јеленовима који су ради то-
пловидбе од Варјага до Грка. Под дрветом га долазили из шуме (слично веровање
би девер секао главу петлу за време свад- познато je и код Бугара), итд., али су онда
бе код Чеха. Певчевом жртвеном —> кр- л>уди, који су приносили ж., постали по-
вљу прскао je присутне (традиционална хлепни и убијали превише животиње, па
ж. и ритуално —> јело на свадби свих Сло- су оне стога оне престале да се појавл,ују.
вена). У Бугарској су на -> Ђурђевдан За жртвене животиње пророка Илије -
приносили ж. (курбан) св. -> Георгију - громовника у народно) традицији - сма-
заштитнику стоке: прво ојагњено јагње у трају се ован или бик ("илински бик"): по
стаду су клали испод воћке или на најсве- подацима византијског историчара из VI
тијем делу куће - на -> огвьишту, поред в., Прокопија Цесаријског, Словени су би-
источног зида. За жртвовање су бирали, кове и друге животиње приносили за ж.
као по правилу, бело јагње, на чију су гла- врховном божанству, творцу муња. Жр-
ву стављали —> венац, на десном рогу су твовање на Илиндан требало je да откло-
му учвршћивали свећу, a најстарији му- ни —> ките и непогоде, да обезбеди лети-
шкарац у кући je кадио ж. тамјаном па je ну, итд. По другој руској традицији, бик je
затим клао; крвл>у су мазали чело деци, сматран за жртвену животињу најпошто-
да буду здрава; крв je коришћена и као ванијег свеца код Руса, св. Миколе - св. -»
лек, итд. Месо ж. су јели на заједничкој тр- Николе: уп. узречицу - "Бик Миколи, а
пези, кости су закопавали у мравињак, да ован Илији". Хтоничка бића - жабу, сму-
се овце плоде као —> мрави. Слични обре- ка - убијали су приликом суше, да изазо-
ди су постојали и код других Јуж. Словена. ву кишу (ист. слов.).
Крвне ж. у словенској традицији су Бескрвне жртве - кољиво, —» јело, пи-
приношене за време најважнијих кален- ће, тканине и др. "заветне" предмете при-
дарских —> празника: на -» Божић су Јуж. носили су на света места, поред дрвећа и
Словени клали овце, кокошке, на кућном —> извора, итд. Тако су, Црногорци на дан
-> прагу или на -» бадњаку (бадњак су св. -» Варваре (4/17. XII), у -> бунар баца-
такође поливали светом водом, —> вином, ли кашу, скувану од зрневља разних жита-
засипали га —» житом). Месо су јели за рица и плодова (варицу), говорећи: "Ми
божићном трпезом (главу су оставляли теби варицу, а ти нама ракијицу, јагњад и
за новогодигшъу трпезу), рогом жртвене јарад", итд.; карактеристична су такође
животиње ударали су воћке, говорећи: жртвовања ситним духовима - демонима,
"Ja тебе рогом, ти мене летином". Уп. ру- —» нечисто] сиди, покојницима; тако су
ски обичај жртвовања кесаријског прасе- шумском духу остављали —»jaje на -> рас-
та на "свигьски празник" - Василија Кеса- крсници, да би им вратио залуталу краву;
ријског Великог (1/14. I), итд. Летњи пра- —> водењацима су приносили ж. прили-
зници —> Петровдан, -> Илиндан - та- ком градње —> воденице: посечене —> нок-
кође су праћени клањем жртвених живо- те и -> косу забадали су у пукотине на ку-
тика —> бикова (—> волова), овнова, пе- ћи као ж. кућном духу, итд. Животињама,
тлова - и заједничком обредном трпезом, које поседују демонске црте, жртвовали су
ЖРТВА -184- ЖРТВА
вере. Број тих дана варира у складу с у многим областима Бугарске, у суботу
различитим месним традицијама (од три пред Тројице (када су се, по веровању,
до десет дана током године). Најпопулар- душе покојника враћале на -> онај свет),
нијим и општим су сматране: -> субота жене су носиле лесково лишће у цркву:
пред месне покладе (срп. Зимске задуш- н>име су засипале под и потом клечале на
нице, буг. Голяма задушница); летње за- том лишћу или легале на под, верујући
душнице, везане за —> Спасовдан (срп. да "покојници бораве под лишћем" или
Спасовданске задушнице, буг. Спасовска "долазе преко њега"; при томе се није
душница) или -> Тројице (срп. Отворне смело гледати горе да се не би уплашли
задуштще, буг. Русална задушница); јесењи мртви, требало je —> ћутати да би се чули
задушни дани, везани за суботу уочи -> њихови гласови. Ако је неко желео да
Митровдана (26. Х/8. XI) или св. Михаила види душе, онда je требало да узме —>
(7/21. XI). У 3. се такође могу сврстати -> огледало и да га држи над -> водом све
петак и субота -> Велике недеље, поне- док се у њему не би појавио лик. Деша-
дел,ак Томине неделе (Побусани понеде- вало се да огледало, с тим циљем, окаче
љак); код Срба, такође, и друга, трећа и изнад —> бунара; међутим, сматрали су
четврта недеља Великог поста; код Бугара да je то опасно и по мртве и по живе.
- субота уочи -» Цвети или пред св. Пет- Срби у Шумадији на летње з. (на
ку - Параскеву. Спасовдан) обично одлазе на гробље у
Ритуали тих дана укључују низ обавезних нади да ће видети своје мртве рођаке.
елемената: паљење свећа (ређе > ват- Требало je отићи ноћу, у потпуној тиши-
ри), што je везано за представе о томе да ни; на гробовима су палили свеће и
њихова светлост осветљава умрлима пут у оставляли мало —»јела, а уз —> крст при-
подземни свет; симболичко "храњење —> слањали огледало, у коме je требало да се
душа" или дел>ење задушног -> јела ком- укаже покојник.
шијама и сиротињи за успомену на Широко je распространено веровање
покојнике; поливање —> гробова —> во- Јуж. Словена да je пред сваким покој-
дом или —> вином "за душе покојника"; ником на "ономе" свету поставлен -» сто,
кићење гробова зеленилом и цвећем, на коме су управо она јела која му je род-
побусавање и др. Задушне обреде, по бина донела на 3. Није било уобичајено да
правилу, изводиле су —» жене. Оне су се "задушни" ритуали обављају у кући, у
спремале и износиле на гробље кувано —> чијој je породици живела "нова млада",
жито (коливо), обредни —> хлеб, обојена тј. млада која je ту мање од годину дана.
—> jaja, воће и друга задушна јела; остав- По српским веровањима, св. Петар
љале су их на гробовима рођака, делиле "отвара гробове" у —> пролеће и "затва-
суседима "за душе мртвих". Трудиле су се ра" их у јесен. Код Бугара у околини
да изнесу топло јело, сматрајући да се Странџе, познате су представе о томе да
душе хране паром из јела које се пуши. до Спасовдана душе покојника "слободно
Код Бугара-Капанаца било je уобичајено бораве по цвећу" а потом одлазе са ->
да, по повратку с гроб/ьа у задушни земл>е, зато што од тог дана почињу да
петак, спремају нову порцију ритуалних сазревају плодови и "мртви се утерују у
хлебова према броју умрлих рођака да би њих"; забрана спавања дању на Спасов-
их поделили комшијама сутрадан; разли- дан мотивисана je тиме што би покој-
ковали су се хлебови за умрле мушкарце, ници, у противном, могли остати у -> сну
за жене, омладину и децу. спавача и не би могли да се благовремено
Сматрали су да, почев од —> Ускрса врате на онај свет.
(или од суботе Сиропусне недеље) па до
Спасовдана (или Тројица), душе покој- Лит.: БМ: 127-128; Бак. БПО: 145-146; Стран-
ника бораве међу живим људима и да их джа: 342; Плов.: 273-274; Нед. ГОС: 93-97; СМР:
je могућно видети или чути помоћу по- 132-133.
себних магијских ритуала. С тим циљем, Л. Н. Виноградова, С. М. Толсто]
ЗАДУШНИЦЕ -187- ЗАДУШНИЦЕ
ша, која би случајно могла да се завуче у никаквим другим послом. При з. су обич-
пресу, Словенци из Беле Крајине су je но орали три-четири бразде, тек толико
одвијали на дан з., да "ослободе душу" и да обележе почетак орања.
омогуће joj да у одређеном року оде на На дан з. забрањивано je давање или
"она]" свет. продавање нечег из куће, да домаћинство
не остане без берићета; поготово су чува-
Лит.: КОО 1978: 178-179, 195, 199, 218-219; Kur. ли -> ватру, јер су били убеђени да ономе
PLS 3:115-118; Gavaz. GD 1:107-108; Stelm. ROP: ко да ватру из куће, неће родити —> жито.
190-196; Poš. ZO: 270-273; EUKS1:114,2:190-191, Захтев за ритуалном чистотом пред з.,
317; Horv. RZL: 243-244; Väcl. VO: 159-160. као и пред почетак сетве, сновања, итд.,
Л. H. Виноградова, С. M. Толсто/ одређује и забрану сношаја са -> женом
уочи з. Срби су поштовали полно суздр-
ЗАЈЕМЦИ -» Баба Марта жавање читавог првог дана орања. Уочи з.
молили су се пред иконама (ист. слов.),
ЗАКЉУЧАВАЊЕ ->· Катанац купали у парном купатилу, облачили
чисту —> одећу (Руси). Лужички Срби су
ЗАЛИЗНА БАБА -> Пољевик прскали —> водом оног ко изађе да оре
њиву за сетву лана. Исто су радиле и Сло-
ЗАОРАВАЊЕ - комплекс ритуално- вакиње, дочекујући орача и његовог -»
магијских радњи које прате почетак про- коња, који су се враћали кући после ора-
лећног орања, обављан с циљем пове- ња - ради доброг рода овса.
ћања плодности и заштите њива од еле- Пред први излазак на њиву, теглећу
ментарних непогода и -» нечисте силе. марву су прскали светом водом (ист.
3., попут засејавања, првог истерива- слов.), давали joj да једе сено које je било
ња стоке на пашу и других обреда, који на поду за —> Божић, крстић од —> хлеба,
реализују ситуацију и магију почетка рад- умешен средином Великог поста или пр-
ње као представника радње у целини - по ви хлеб од новог жита из прошле године
народним представама, одређује успех и (Пољесје). Словаци су под ноге коњима
—> срећу орања и сетве, у целини, дакле, стављали угарке, ланац и -» катанац;
и плодност током читаве године. Пољаци су коња кадили "палмом" осве-
Источни Словени су почињали орање штаном на -> Цвети; Бугари су око запре-
после -> Благовести (25.111/7. IV), на први те посипали пепео и жар. Белоруси су
"срећан" дан (ти дани су се разликовали избегавали да почну орање с -> волом
по територијама) пред пун месец. На црне или жућкасте боје, јер су страховали
младину нису орали, тобоже да на стаб- да ће им, у том случају, —> киша уништи-
љикама не би расли млади изданци. Во- ти усеве или неко у породици умрети.
дили су рачуна да прво орање не буде у Магијске радње приликом з. су при-
онај дан у седмици када су биле Благо- лично једнородне. Практично свуда у
вести (ређе Сретење) те исте године. У не- словенском свету котрл,али су -» jaje
ким крајевима Русије време з. je било тач- (најчешће ускршње) по земљи, а затим га
но утврђено: -» Ведики четвртак, 1. ап- закопавали у прву бразду или давали
рил, 1. мај, на Јеремијиндан (рус. Еремея просјаку; забадали су у њиву божићно
запрягалъник или яремник), или др. Ако зеленило, гранчице —> врбе, освештане
временске прилике нису дозвољавале по- пред —> Ускрс; закопавали су остатке
четак орања оног дана који je традицио- ускршњег -> колача - као заштиту од ->
нално одређен, онда су ралом орали -> града и сваког зла (ист. слов., словач.);
земљу којом je био насут таван куће. Да бацали у прву бразду комад хлеба, освеш-
би избегли урицање и несрећне сусрете, таног на Ускрс (Подгал>е), —> кости ускр-
те да би били први, за з. су одабирали ра- шњег прасета (Полете); носили уз себе
но јутро, а Белоруси из Виленске губер- крстић од хлеба, умешеног Крстопоклоне
није - вече, да се после тога не би бавили недеље, "сретењску" свећу (Пољесје). Да
ЗАПИС -189- ЗАПИС
би уништили чичак на њивама, мазали су буква, —» јасен), или воћку (—> крушка,
плуг масноћом са ускршње шунке (пол>.). укључујући и дивљу, -» леска и др.).
У Пољесју су забадали -> секиру у н>иву, "Запис" се налазио на граници села или
да би никло жито. У Словенији су почи- на територијама које припадају селу;
н>али орање раоником украшеним -> понекад je, осим "главног записа", ода-
бршљаном, који je коришћен за -» гата- бирано и неколико других, који би окру-
ње током Великог поста: раоник je остав- живали село са свих страна. Посебно зна-
љан у зору на њиви, а увече узиман. Рђа чење "записи" су имали у оним селима у
која би се појавила на ньему сматрана je којима није било цркава. Поред "записа"
предзнаком берићета. обично je постављан крст (често камени),
Земљи из прве бразде приписивали а читаво место ограђивано. Ограђени
су својства очишћења: њоме су посипали простор je доживлзаван као локална све-
-> кућу, да се не излегу инсекти, верујући тиња: ту се није смело заспати ни вршити
при томе да ће та својства земље поја- нужда, сећи дрво, ломити или сакупљати
чати, ако je донесу кришом од орача (бел. гране, кидати плодове, пети се на "за-
вилен.). У неточно; Словачкој, орач je зем- пис"; остарело дрво су остављали нетак-
љом, узетом с прве бразде, правио крст нутим. Месна предања говоре о несре-
над копитом вола или коња, да би живо- ћама које су се догађале људима (често
тиња била здрава и свежа као та земља. иноверцима) који су прекршили забране
У сев. зап. Србији (у области Поцери- и покушавали да посеку, запале или про-
не), за време првог орања долазили су до дају стари "запис" или "запис" који je по-
посебног магијског средства против гра- стао непотребан приликом промене ме-
да. Када домаћица износи ручак орачи- ста боравка.
ма, понесе и колачић, умешен од истог Сваке године на сеоски празник,
теста од кога и божићна -> чесница, који поворка, на челу са свештеником и кр-
je био чуван до —> пролећа. Орач који пр- стом, обилазила je све "записе", под који-
ви види домаћицу на н>иви, треба да вик- ма су читане молитве; на стаблу дрвета je
не: "Стој, нећеш даље!" Тамо где домаћи- обнављан крст, кађено je дрво; често су
ца стане, орачи седну да ручају и поједу под "записом" жртвовали јагње, и то тако
по комадић тог колача. Остатак колача да крв жртвене животиње шикне на
враћан je кући. Лети, када се приближи стабло и корење; ту су приређивали гозбу
градоносни облак, изнесу га у двориште и с традиционалним "ломљењем колача"
викну: "Стој, нећеш дал,е!", што, кажу, (—> ясртва). У осталим периодима, "за-
зауставља град. пис" je служио као место сеоског сабора
за време празника; место на коме се мог-
Лит.: КОО-2: 208, 211, 241; Зел. ВЭ: 54-55; СБФ- ло сакрити за време непогоде (сматрано
81: 84; Bedn. DKSL': 91. je да -» гром не удара у освештано дрво);
M. M. Валенцова на "запису" су болесници остављали но-
ћу -» одећу, верујући да ће им то донети
ЗАПИС (потпис, миро, богомолье) - излечење; када није било цркве, под
свето -> дрво, на чијој je кори урезиван -> "записом" су венчавали младенце, крш-
крст. "Запис" je сматран за месну тавали децу, итд.
светињу. Освештавали би га једног од Аналогно култно дрвеће (које обично
календарских -» празника, који je касније није звано "запис") поштовано je у Маке-
обележаван као заветиш, односно обети- донији. У Тјевђелији, на пример, на —>
на, тј. као сеоска -» слава, првенствено у Ускрс су причешћивали крушку: окру-
циљу заштите села и усева од непогоде жавали су je иконама, свештеник je читао
(зато су заветине углавном слављене у Јеванђелзе и шкропио дрво светом водом,
току пролећа и лета), a такође ради лети- а затим стављао причест под кору дрвета,
не, добробити стоке, итд. За "запис" су после чега су га звали прачестиш круша. У
бирали или крупно дрво (—> храст, бреет, другим областима поред дрвета, које се
ЗАЧЕЋЕ -190- ЗАЧЕЋЕ
обично излазило на брдашцу близу -> др. (ист: 429). О другим мерама народне
воде, поставляли су такође крст, —> ог- контрацепције уп. -> јаловост.
њиште и камени сто за трпезу. Сматрали су да je опасно з. у забра-
њено, рђаво, неповољно време. По народ-
Лит.: Ђорђевић Т., Остаци обожавања дрвета у ним веровањима, —> дете, које je жена за-
няс//Кар. 1901/: 3; Петр. КИС 1: 299-306; Чајк. чела у време менструације, могло je да по-
РВБ; Трој. ЖО: 95-96. стане убица (срп., Левач), —> вампир с два
срца или дводушник, човек злих очију
Т. А. Агапкина (зап. укр.), да има "сувише врелу крв":
девојка не би сачувала невиност пре —»
ЗАЧЕЋЕ - заметање живота као резултат брака (Мазовија), мада су познате и суп-
-> сношаја и оплођавања; у народно] тра- ротне пред ставе: родиће се лепо дете, које
дицији оцењује се двојако - као таинство ће се прочути у читавом свету (укр., рус.,
(црк. термин) (сакрамент) и сакрални Јарославски крај).
чин, чије време и прилике одређује суд- Забрана сношаја током празникэ и
бину будућег детета, и као - нечиста и посним данима, такође je објашњавана
грешна радња (уп. српски по греху роди- непожељношћу могућног з.: у том би се
тел> - "отац рођени"). случају рађале наказе или несрећници;
Изазивање з. укључивало je разновр- посебно су се бојали зачећа детета на —>
сне магијске радње, које су обављане како празнике —> св. Богородице (гюл>.). По
у оквирима свадбеног обреда - опште- руским веровањима, "лудак од рођења je
словенски je био обичај да младу засипају плод сношаја родитеља током Великог
-» житом, да joj стављају у крило дечака поста, а дете, зачето на Велики петак, оба-
(накоњче), да млада седа на наћве, на везно се рађа као идиот" (Попов//Тор.
снопове, на пчелињу кошницу (пол>.) или РНМ: 469). 3. уочи св. Петке имало je за
на преврнути кожух, да кроз њену одећу последицу падэвицу (срп.); на —> Божић,
провлаче —> jaje итд., тако и после свадбе. у недел>у, a такође после сэхране - рађање
Да би магијским путем спречиле з., детета без костију (Карэвласи из Босне); у
Рускиње "пију своју менструацију, са- -> суботу - рођење болесног детета, па
купл>ају мокраћу и —> крв месечних пра- чак и смрт новорођенчета или породиље;
ња са —» земље или са снега, перу —» у —> уторак - рођење лудог детета; у ->
кошуље после менструације и просипају недељу - муцавог (Македонци). Непо-
воду на клупу у парном купатилу или je штовање празиика (божићни празници,
сакупљају у флэшу, коју закопавају у -> пост, субота), могло je имати за
земљу, понекад обавезно под стуб -> пе- последицу з. вампира (зап. укр., срп.),
ћи. Док je флэша у земљи, ма колико да подуљуди (—> вукодлака) или животиња
се девојка качила о врат момцима, никако —> вука с људским умом (Украјина). Вре-
неће затруднети. Ако се уда и пожели да ме дана и месечева мена у моменту з.
рађа децу, онда само треба да откопа и такође су утицали на судбину и карактер
разбије ту флэшу, па ће зачети... С истим потомства.
циљем бацају у парно купатило спава- Пол детета могао je бити магијски
ћицу из прве брачне ноћи и с кошуље регулисан помоћу "мушких" или "жен-
исецају мрље од месечног прања, спаљују ских" предмета, који су стављани у посте-
их а пепео сипају у воду и пију" (Попов// љу или под кревет. Да би био зачет дечак,
Тор. РНМ: 429); за време венчања млэден- подметали су под постељу ланац, тестеру,
ци кобзјаги грешком гасе свеће, говорећи —> секиру, брану, рало (пол..), лулу, алат
"ватре нема - ни деце нема" (Вологодски за прављење опанакэ од лике (Рјзззњски
крај.); такође, с —» хлебом поједу и длаке крај), —> камен (бел.), итд.; да би зачели
јалове краве или вуну јалове овце, пију девојчицу - чинију (пол..), пресличицу,
воду у којој су претходно опрана кокошја специјално направљену од иверја (Урал)
jaja, или воду сакушьену са 40 —> извора и и др. Ако je муж желео да зачне сина,
ЗАЧЕЋЕ СВ. АНЕ -191- ЗВЕЗДЕ
морао je полни акт да обави обувен Ђечерњача), у складу с добом дана и ноћи
(пол>.), с -> капом на глави или под јасту- када се појављује на -> небу, и др. Звезда-
ком (срп., рус.), с панталонама под јасту- но небо јавља се као одраз земаљске
ком; ако je желео кћерку - морао je да површине, о чему говоре и називи поје-
умота главу марамом (Орловски, Тамбов- диних з. и сазвежђа, у вези с рељефом -»
ски крај). Нека места су сматрана повољ- земље, луудима, оруђима за рад, a такође
ним за з. деце одређеног пола: тако je де- легендама и веровањима.
војчице требало зачињати под младом -> У космолошким представама, з. се по-
јабуком (Рјазањски крај), дечаке - на мра- реде са "ексерима" на небу, које има рав-
вињаку (Заоњежје). И Срби су сматрали ну или купасту површину (уп. руску за-
да je мравињак ΠΟΒΟΛ,ΗΟ место за з. - жена гонетку о небу и звездама: "Сито, вито,
се током сношаја обраћала -» мравима: гвоздями убито" - "Сито, вито, ексерима
"Рите, подрите, црни мравићи, да и ja искуцано"); оне се врте око једног основ-
родим" (СЕЗб 1913/19: 85). ног "ексера", "стуба", "осе", "пупка" света
Чудесно (непорочно) зачеће je један - Северњаче, Поларне звезде (рус. стажер,
од најпопуларнијих мотива словенског кол - "стожар, колац"). По српским и
фолклора. У епу, из везе жене и мито- македонским верованьима, з. су окачене за
лошког лица на свет долазе јунаци (-» небо и имају "ногаре" на којима се држе,
Краљевић Марко je син —> Змаја, као и уп. српску загонетку о з.: "Пун тор оваца,
Секула, војвода Дојчин, Мирчо Јунак и све на једној нози ћуте" (Јанк. Α.: 135). 3.
др.). У бугэрском епу, з. јунзка потиче од су замишљане као "очи" —> Бога, —>
даха -> анђела, од камена који je мајка анђела, или као отвори, —> "прозори" на
ставила под пазухо, итд. небу. Сјај з. je упоређиван с драгим
У демонолошким причама, из везе камењем, бисерјем, сребром, —» златом,
жене с демоном (ређи je обратни случај - упаљеним свећама.
веза женског демона и овоземаљског 3. су персонификоване исто као ->
мушкарца) може да се роди дете с обе- месец и -> сунце: за з. кажу да се "рађају",
лежјима нечовека: смрдљиво и црно као "спавају", "иду", "одјуре", "купају се", "иг-
угл.ен, без зуба (хрв.); од змаја се рађа дете рају", "говоре", итд. У слов, фолклору и
без -> костију (буг.), нэпола обрасло -> неким веровањима, з. се јављају као "деца"
ддаком (укр.) итд. (ређе као "сестре") Сунца и Месеца. На-
илази се и на трагове култа з.; тако се у
Лит.: Баранов//ЭО 1998/4; РР: 8-9, 26-27, 49, 61- једној руској басми каже: "... встахомъ зау-
65; 104-105; Марин. ИП 1: 237-246; Бег. ЖСГ: тра и помолихсе Господу Богу и дьнницъ"
156-157. - "устадох ујутро и помолих се Господу и
Г. И. Кабакова, С. М. Толсто/ Даници" (Аф. ПВ 1: 73); до дана данашњег
се сматра да ће се човеку испунити жеља
ЗАЧЕЋЕ СВ. АНЕ -» Пчела коју помисли кад види звезду-падалицу.
По општесловенским представама, з.
ЗВЕЗДЕ - небеска тела, која су везана за су нераскидиво везане за човекову суд-
судбине људи и која утичу на "земал>ске" бину. На небу je онодико звезда колико je
догађаје. У з. се такође убрајзју комете људи на Земљи; рођењем човека, "пали
(рус. хвостатая звезда, срп. репатица, репа- се" звезда (односно, Бог, анђели пале
та звезда, укр. дијал. зирка с метлою, мгт- "свећу"); она расте заједно са човеком, а
ла) и метеорити. У народно]' астрологији, затим пада на земл>у и гаси се, као свећа,
посебан значај придавай je сазвежђима када човек умре. Ако je човекова звезда
(Млечни пут, Плејаде, Орион и др.) и "јака", онда ће он изаћи на крај са својим
појединим великим з. - Северњача, Вене- невол.ама, а ако je "слаба", онда je и он -
ра je сматрана за "јутарњу" (буг. Зорник, слаб. Бугари за срећне и несрећне (или
Сабалската звезда, срп. Даница, Зорњача) болесне) људе кажу: Силня му e звездата -
и "вечерњу" звезду (буг. Вечерница, срп. "Јака му je звезда" или Слаба му e звездата
ЗВЕЗДЕ -192- ЗВИЖДАЊЕ
- "Слаба му je звезда" (Марин. НБ: 17), уп. разних несрећа: смрти људи, ратова, гла-
укр. така моја планида - "таква je моја ди, епидемија, итд. У —> гатањима, по
судбина" (Бул. УН: 304), по/ъ. gwiazda - звездама су одређивани човекова судби-
"судбина, обично срећна" (SSSL: 204), рус. на, чини које су му набачене, повољно
под счастливой звездой родился - "рођен време за пољске радове и др. (сев. рус.
под срећном звездом" и др. читали по звездама - читали из звезда).
Код Јуж. Сдовена, падање звезда често Сјај з. je имао магијски утицај на пред-
указује на човеково бекство из заробље- мете, који се налазе на земљи, по верова-
ништва, из тамнице, па се зато не треба њима раширеним нарочито у Бугарској и
наглас зачудити код угледаш звезду како Македонији, где су под звезданим небом
пада (Црна Гора) него треба ћутати (-» остављали —> жито за сетву, —> одећу
ћутање) да њеног газду не би ухватили (укључујући и болесникову одећу), леко-
(Македонија, Србија), или рећи: "За грм, вите траве, предмете за гатање. Сматрали
јуначе!"; "За трн, за грм, сакриј се!" су да после тога вештице неће моћи
(Драгачево, зап. Србија - запис А. П.). домаћинима да оберу летину, да ће оде-
Код свих Словена, падање з. тумачи се па постати недоступна за —> чини, да he
као —> смрт њеног земаљског двојника. траве добити посебну шагу итд.
Јуж. Словени сматрају да звезда пада на На мноштво з. асоцира безброј неких
-> гроб умрлог човека (буг., Родопски предмета у загонеткама, тумачењима
крај); када виде звезду како пада, кажу да предзнака, гатањима о летини, ритуали-
"неком свећа иде на гроб" (срп., Косово - ма везаним за плодност стоке и др. У заго-
Vuk. SK: 457). Учестало падање звезда сма- неткама, з. су поређене са ситним предме-
тра се за знак пропасти читаве државе. тима расутим по свету (на пример,
Бугари кажу да су пред Српско-бугарски архангел.: "Расуо се грашак/ На 12 (на 70)
рат 1885. г. падале читаве бујице звезда путева; Нико да га скупи:/ Ни попови,/ ни
(валежа на звезды) на земљу (Бак. БПО: 51). ђаци,/ ни за паре" - Садов. ЗРН: 213).
Забране бројања з. и показивања на н>их Многобројна су такође словенска пред-
прстом познате су свим Словенима и ве- сказана везана за посматрање звезданог
зане су за веровање да човек, бројећи з. неба на дан разних -» празника, пр-
или показујући их прстом, може тако да венствено око —» Божића и Нове године:
набаса на своју властиту звезду: она ће велики број з. на небу наговештавао je бо-
пасти, угасити се, а човек ће умрети. гат род жита, грашка, кромпира, поврћа,
Сматра се да -> вештица или -» чаро- воћа, јагодичастих плодова, печурака, а
бн>ак могу наћи нечију звезду, ухватити такође носивост кокошака, млечност
je и бацити на земљу, да би погубили крава, приплод стоке, добро ројење пче-
човека. ла.
У з. се претварају -> душе умрлих, че-
сто - самоубица или некрштене деце. Лит.: Азим. КД 36-47; Јанк. А: 135-137; Аф.
Македонци из Тјевђелије сматрају да су з. ПВП; Mosz. KLS< SSSL; Родопи: 12-13; Враж.
- душе умрлих, које се појавЛ)ују онда кад НММ 1: 84-86; Sychta SGK 1: 388-389; Ног.: 324,
заспу живи. У околини Волини верују да 327.
се самоубице, обешеници, утопљеници, А. А. Плотникова
такође и разбојници, после смрти претва-
рају у звезде и да су осуђени на "вечно ЗВИЖДАЊЕ -> Миш
скитање" (Зел. ОРМ: 52). У облику з. могу
да се појаве демонолошка лица. Најчеш- ЗВОНО, звоњење звона - предмет
ће представе о демонима везане су за з.- хришћанског култа, који je у народно)
падалице, метеорите, комете. култури добио разноврсне сакралне и
У пророчанствима, посебно значење ритуалне функције. 3. су позајмљена из
обично се приписује з.-падалицама и Европе и касно ступила у живот словен-
кометама, које су сматране предзнацима ских народа (X-XIII в.), али су у потпу-
звоно -193- звоно
ности ушла у круг њених сакралних она се веома зачудила, па je тако вриснула
символа. да je з. пало и потонуло у дубину.
У словенским предањима, песмама— Звоњава з. давала je сакралност свему,
легендама, a такође у старој руској кн>и- до чега год би допрла. Зато je време када
жевности и летописним предањима, је- су звонила з. схватано као повољно за по-
дан од најпопуларнијих мотива била су четак важних послова и домаћих радова,
чудесна звона, односно сама њихова зво- a такође за многе ритуале и магијске чи-
1ьава. Тако су звона упозоравала л>уде на нове. Већина се односила на самог човека
долазак невоље или изражавала свој и његово здравље, a такође на сфере њего-
однос према овим или оним историјским ве делатности - сточарство, пчеларство и
догађајима. По иољском предању, једна вртларство. У Скопској котлини (облает у
сиротица je извукла из —> реке мало Македонији), првог дана -> Божића
звоно, однела га у село и окачила у домаћин би, чим зачује звоњаву звона,
катедрали. Она je убрзо умрла, али иза н>е трипут прешао чешагијом преко сваке
није остао нико чак ни да позвони за н>у. животиње у штали, дајући joj мало -> жи-
Онда je то звоно само почело да звони, и та из решета, да обезбеди приплод и
звонило je све док се није распало. здрав/ье грла, a домаћица je хранила
Међу предањима о з. најизразитије су кокоши житом у обручу, да током године
приче о потонулим звонима, оденуте у живина кл>уца око куће и да се не ра-
форму приповедања о историјским дога- стура. На северу Словеније, у области
ђајима, а прсдстављају спој месних пре- Подјуна, уз звоњаву з. домаћица je на
дања везаних за ОБО или оно конкретно Велику суботу благо ударала краве -»
језеро, реку, планину, с лутајућим моти- брезовим прутом, да би се телиле и
вом о "потонућима". У легендама о пото- давале много —> млека, a такође им je
нулим з., "пропаст" пасеобинс или цркве давала у храни коренье, траве и цвеће уб-
обично je мотивисана опасношћу од рано на —> Велики четвртак, да би сачу-
напада непријатеља (иновераца), који вала стоку од -> бодести.
MOiy да оскрнаве или украду светшьу или Од празничке, посебно популарна би-
реликвију (цркву, икону, књиге, звона); у ла je ускршња звоњава з. На -» Ускрс je
другим случајевима, "пропаст" je опи- сваки човек могао да се попне на звоник и
сана као својеврсна казна, резултат Божјег да звони на сва звона. Код Руса су се де-
проклетства, посланог на људе због иьи- војке окупљале на звонику током целе
хових грехова. Насеобипе или цркве које Ускршње недеље, певале песме, играле,
су нестале у —» води или -> земљи недо- звониле звонима, ту су се деца играла
ступне су људима у обично време, мада ускршњим —> јајима, итд. У Украјини и
тамо живот иде својим током, не слажу- ист. Пољској сматрали су да ускршгьа зво-
ћи се са земаљским животом једино у њава позитивно утиче на раст хељде. Зато
временским координатама (касније/рани- су се мл ад и трудили да на Ускрс дотрче
је). Једне од празничких ноћи нестаје гра- први до звоника, уверени да ће у том сду-
ница између светова, и људи могу да виде чају њихова поља хељде имати најбољи
живот тог града (цркве), да чују звукове принос.
тих насеља, који допиру испод земле или У словенским веровањима, периоди
из воде, укључујући и звоњаву звона. Ту je —> ћутања з. маркирали су "демонско"
и мотив човека који угледа у води з. или време. У Пол>ској су веома позната веро-
случајно набаса на њега; он покушава да вања да се смук (или -> жаба), који седам
га извуче, али како при томе крши нека година не зачује звоњаву звона и звуке
правила понашагьа, не полази му за ру- људског говора, претвара у —> змаја са се-
ком да извуче з. По чешком предагьу, же- дам глава, с ногама, два репа и крилима.
на која je прала рубље у реци, закачила je С друге стране, избегавање звоњаве звона
њиме з. потонуло у реку близу Старог Бо- било je услов за обављање магијских
леслава, и извукла га. Када je видела з., ритуала, који су подразумевали посредо-
звоно -194- ЗДРАВАЦ
вање —> нечисте силе. Словенци из Шта- такмичили чије ће з. прво да зазвони на
јерске су веровали: ако у рупи, која се на- -> Тројице. Веровало се да з., чија зво-
лази на таквом месту да до ње не допиру њава прва одјекне, снажније утиче на те-
сунчеви зраци ни звоњава звона, скувају рање —> облака. Обавеза да звоњавом
живу -> мачку, онда могу добити -> кост најави примицање градоносних облака
која човека, кад je узме у руке, чини не- падала je обично на звонара. По казива-
ВИДЉИВИМ. њима Срба-граничара, једном су локални
Ћутање звона такође je обележавало житељи пребили звонара зато што je,
време када су на земљи биле присутне -> игноришући обичај, одбио да звони у
душе умрлих, а место њиховог боравка време приближавања града, због чега су
ноћу било je празна црква или звонара, сви усеви били уништени. Звонар je био
уп. предагьа о л>удима који су се нашли дужан да обавља ту службу добрим де-
близу цркве на задушни дан и посмат- лом године - од раног пролећа до позне
рали службу мртвих. Срби из Дубров- јесени, све док je била актуелна опасност
ника су приповедали о човеку који je но- од града или провале облака; најважније
ћу зачуо звоњаву звона: пошао je у цркву, je било да се не дозволи да градоносни
на јутрење, али у цркви ништа није било облак пређе границу насеља или његових
уобичајено: лица свештеника и парохи- земљишних поседа; у противном случају,
јана била су без носа, а за свећу, коју су му ништа више није могло да заустави град.
дали у руке, ујутро се испоставило да je Звоњава звона je сматрана ефикасним
кост мртваца. средством против многих —> болести.
У словенској народној култури, за зво- Код Руса je био обичај да кликуше (хисте-
њаву звона била je везана, више од других ричне жене) "воде под звона" (тј. да их
сфера живота - облает —> смрти. Звоњава ставе испод з. на звонари), јер —> ђаволи,
звона je атрибут свих етапа смрти и ри- који их опседају, не подносе звоњаву зво-
туала који следе после н>е. Чим човек ум- на; исто су поступали с децом и одрасли-
ре, његови рођаци одлазе у цркву да пла- ма оболелима од страве, —> грознице и
те задушну звоњаву звона за умрлог. многих других болести. Хрвати из Само-
Понекад су и сами рођаци ударали у з. За бора, да би ослободили новорођенче од
умрлом женом се ударало два пута, а ноћног духа званог мрак, који га je мучио,
смрт мушкарца je оглашавана с три удара кадили су пелене димом од подмаза з. У
звона. Ако je покојник био богат, онда би народно) медицини има примену и уже
и по читав сат звонили за њим. Постојали од з.: Српкиње су га хватале за време зво-
су различити облици испраћајне звоња- њаве, да би се ослободиле болова у рука-
ве. Далматинци на острву Врачу су удари- ма, Бугарке у Банату су болесну децу по-
ма великог з. обавештавали о смрти муш- јиле водом у којој je био потоплен комад
карца, а малог - о смрти жене. тог ужета.
Звоњава звона масовно je коришћена
као апотропеј, за кога се веровало да je у Лит.: Т. "ђорђевић, Звона по нашим црквама за
стању да уништи градоносни облак и време Турака/Гђор. ННЖ 1932: 36-46; Н. И.
изађе на крај с нечистом силом. Пракса Оловянишков, История колоколов и
одвраћања градоносних облака помоћу колокололитейное искусство, Москва, 1912; Ст.
звоњаве звона била je уобичајена код Јуж. Станојевић, Била, клепала и звона код няс//Глас
и Зап. Словена. Бугари из Баната су Српске академије, Београд, 1933, 153/77: 79-90;
терали градоносне облаке ударајући у Т. А. Агапкина, Вещ, образ, символ: колокола и
звоно "да раскръстат облаците" - "да колокольный звон в традиционной культуре
раскрсти облаке" (—> град, —> облачари). славян!УМЗМ: 17-50.
Међутим, нису сва звона била подједнако Т. А. Агапкина
одговарајућа за те циљеве. У словеначкој
области Доња Крајина звонари из неко- ЗДРАВАЦ (Geranium) - један од основних
лико суседних села међусобно су се традиционалних симбола здравља (уп.
ЗДРАВАЦ -195- ЗДРАВАЦ
његове називе код Јуж. Словена, са коре- сахране или четрдесетог дана од -»
ном здрав-), благодети и дуговечности код смрти, садили су з. на -» гробу (Пирин).
}уж. Словена. Четрдесетог дана и на годишњицу смрти
У Србији, берба з. има ритуалан ставл.али су з. у решето с пшеницом и
карактер и назива се идење у здравиц, тако хлебом, које су после посете -» гробљу
се називају и бербе других трава (Соко остављали при улазу, говорећи: "Да са
Бања). У прву воду за купање новоро- здрави веке живите" - "Да у здравл>у век
ђенчета стављали су J. -"Да je дете здраво проживите" (Пирин: 417).
и напредно" (Лесковачка Морава - Т)ор. У обредима календарског циклуса, з.
ЖОЛМ: 416) У неким местима (Панађур- се стално користи: и као украс, и као
иште), приликом крштавања, —> дете су апотропеј, и као продуктивно начело.
кигили з. ишчупаним с кореном, да би Здравцем се ките и —> капе —> коледара и
дете било здраво и весело, да би што пре сурвакара. На -> Тјурђевдан, -> Ускрс,
било прихваћено у новом свету и да пу- Јањевдан сва чел>ад се умива водом са з. и
сти корење у —> кући као што га з. пушта другим травама, да буде здрава читаве
у —> земљи. С букетом здравца у рукама године (буг. Странца; Еленски округ; срп.
позивају на крштење, на обред "друга Лесковачка Морава, Бољевац), пије воду у
пита"; з. здравцем ките суд с —> вином, коју је стављен з. Апотропејска и
који држи позивар (Пирин, околина продуктивна функција з. одражава се у
Панађуришта). Ако у породици умиру ђурђевданским обредима. Уочи Ђур-
новорођенчад, у дечју -> хамајлију ђевдана њиме ките улазна —> врата и —>
стављају коренчић з. да се дете "одржи" прагове кућа "за здраве" ("ради
(срп.); следећем детету које се роди дају здравља") , а момци - капије својих
име здравац. Ради заштите детета, у драгана (буг.). Помоћу з. штите здравље
пелене ушивају з. (срп.). Породиља, која стоке: ките штале, јасле, летње торове,
представља опасност по околину, мора да посуде за мужу; плету —> венце од з. ради
прође обред очишћења - ритуадно здравља људи и стоке. Да би овце биле
купање у -> води с травама и з., "да би млечне, да би спречили магијско
била здрава и срећна". На празник Бабин одузимање -» млека од стоке, венцима
дан (8/21.1) бабица обилази кућеу којима ките рогове ђурђевског јагњета, главу
je прихватала децу, и носи сваком детету овце, коју ће прву помусти; приликом
по букет з., мајка и бабица размењују прве муже у музлицу убацују -> бели
букетиће з. У воду за обредно поливање лук, з. и —> коприву; з. привезују за
бабице стављају корен з., н>име ките суд с музлицу; кроз венац од з. музу овце, краве
водом (Панађуриште). У свадбеним обре- (срп.). На Тјурђевдан стоку терају једино
дима, з. je присутан у свим етапама рит- здравцем (срп.). Стадо прскају "цветном
уала: од просидбе, веридбе до прве бра- водом" у коју умачу з. и друго пролећно
чне ноћи. Одз. су правили годежни китки. цвеће (Пирин).
Букет з. био je знак да девојка прихвата да Букетићи з. коришћени су у обредима
се уда за момка који jy je запросио (буг.). братимл>ења, поворкама —> лазарица и
Девојка je одлазила на венчање носећи з. —> додола. 3. на одећи лазарице
под пазухом (срп.); на свадбеном -> представљао je знак да je она стасала за
венцу, на сватовском барјаку, у букетима удају и да je спремна на -> брак (Пирин).
младенаца обавезан je био з. (зап. буг.). На —> Велики четвртак предускршње
Сватови су кипени букетићем з. (буг.). На недеље деца иду с врећом з. и деле их
сва четири -» ћошка рогоже, на којој комшијама "на здраве"("за здравл>е").
младенци проводе прву брачну ноћ, Тим з. ките куће и праве рупице на
закаче з., —> босиљак и по три сламке обредним -> хлебовима (Родопи). За
ражи (Лесковац). време орања и сетве, з. ките —> орача,
Човеку који је завршио свој животни запрету са семењем, рогове -> волова
пут, такође су давали букетић з.; на дан (Пирин, Хомоље). Ради заштите њива,
ЗДУХАЧ -196- ЗДУХАЧ
ком, која обједињава заштитнике краја чу, не треба бацати -> камење у ветар,
различите вере и порекла, пола и старо- иначе ће разјарени з. да убије кривца.
сног доба, укл:>учујући и животшье. Тако, Сматрају да смрт здухача-животиње пра-
у Црној Гори сматрају да се боре "туђи", ти нека несрећа, зато претпостављене жи-
"прекоморски" з. (са супротне стране вотиње-здухаче марљиво чувају од не-
обале Јадранског мора) и "домаћи" зду- срећних случајева. У Рисну (Бока Котор-
хачи; у селима црногорског племена Ку- ска), после смрти з. (једногоне), под његове
чи верују да се међусобно боре здухачи с нокте су забадали трнове -> глога и под-
обе стране планинског венца Комова: сецали му жиле, да не би устајао из гроба.
"закомски" з. се боре против "горских",
црпогорских и албанских з. У ист. Хер- Лит.: Тол. ЗСЯ 5: 110-112; ГЕМБ 1984/48: 344-
цеговипи причају о биткама хсрцеговач- 345; Дуч. ЖОК: 277-279; МСл: 220; Ровин. ЧПН:
ких и црпогорских, "северних" и "јуж- 518, 528-533; СМР: 139-141,158; Трој. ЖОЈП: 152-
них" з., у Босни о борбама босанских и 153; Фил. РЕГ: 271; Чајк. ССРМ 5: 264-266.
херцеговачких з. Током њиховог боја чује А. А. Плотникова
се јак фијук ветра, дрвеће се ломи; најјачи
сукоби испољавају се у жестоким налети- ЗЕЛЕНИ ЈУРИЈ -> Георгије св.
ма ветра, олује и разорних урагана.
Оружје з. су дреново пруће, гранчице, ЗЕМАЉСКИ ДУХ ^ Сребрни цар
сламчице, иверје, перушке, љуске, борове
шишарке, сгогови сена, лучеви и цепа- ЗЕМАЉСКИ КЉУЧ -> Расковник
нице огорели с обе стране, дрвеће
ишчупано из корена, —> метле с —> гумна, ЗЕМЛ>А - један од основних елемената
—> вретена, домаћи прибор. Када з. лете, универзума (поред —> воде, —> ватре и
у Црној Гори за њих кажу: "Отошли су у ваздуха); централни део троделне васионе
вјетрове" (Ровип. ЧПН: 529). То се дсшава (—> небо—> земља—> пакао), настањен
у позну јесен, од Божићних покдада до —> /ъудима и животињама; симбод женског
Божића и па почетку —> пролећа; када плодоносног начела и материнства.
чује фијукање Bei pa и одјекивање грмља- У космогонијским митовима, земаљ-
вине, домаћица отвара —> прозор и по- ска кора je настала као резултат првог чи-
жели "срећан пут" здухачу (Црна Гора). на стварања света: од прегршти з., извађе-
Ретко се наилази на веровање о з. као не с дна мора. —> Бог je прво створио малу
искл>учиво штеточинском лику. Стухаћи, парцелу копна, а затим (уз сарадњу свог
као —> виде и -> ђаволи, бораве на висо- антагонисте) je растегао и створио зем-
ким планинама по стрмим литицама, на љишни простор. По популарним словен-
које се пегьу тако што за ноге привежу ским веровањима, з. je равна кора, окру-
људске жиле. Ако им се те петље од жила жена водом и наткривена небеском купо-
покидају, они ухвате човека и ишчупају лом. Представе о зооморфним бићима
му жиле из ногу (Херцеговина). По (огромној рибетини или неколико мит-
веровањима из неких црногорских села, ских —> риба, —> змији, —> корньачи, итд.),
стуха има црте које je зближавају с -> које на себи држе з., карактеристичне су за
мором или -» вештицом: она може да митологију Источних, а нарочито Јуж.
прође кроз сваку рупицу и кључаоницу, Слов.; ређе су у западнословенским веро-
да направи крш у кући, да начини штету вањима. У буг. и српским космогонијским
домаћинима (Ровин. ЧПН: 518). веровањима, земљу држи —> бик или биво
Заштите од з. су ретке, због позитивног на својим роговима; она почива на телу
односа према њему. Приликом прибли- змије, која лежи на леђима —> вода, који,
жавања олуја, оркана, изазваних битком опет, стоји на огромно) риби, а та пира-
з., у Боки Которској (Грбаљ) кажу: "Мини, мида почива на огромно) корњачи.
в
уче, с Богом, не учини ми зла" (СЕЗб Обележја персонификације з. забеле-
1934/50: 16). Да не би "избили око" здуха- жена су у народним верованьима, по ко-
ЗЕМЉА -198- ЗЕМЉА
јима се она понаша као живо биће: спава, Kao највиши морални ауторитет и
болује, затрудни, рађа, јауче, плаче, љути симбол праведности, з. je често коришће-
се на људе због њихових грехова. Женска на у народним правним обичајима, за-
символика з., универзална за све словен- клетвама и -> кдетвама. Руси су, у случају
ске традиције, открива се кроз метафору спора око међа, доказивали да су у праву
материнства и плодности (способности стављајући на главу бусен или грумен з.;
да донесе летину). Белоруси су сматрали заклињања са з. на глави познато je из
да з., примајући у себе семе, "затрудни" и словенских историјских извора XI века. У
даје нови род, да je она свеопшта Мајка и Череповецком срезу, у случају сукоба око
храните/ька: храни живе, а узима себи земље, сељаци су изговарали заклетву,
мртве (Fed. LB. 1: 496). У руским фол- узимали прстохват з. у уста или je став-
клорним текстовима и фразеологији љали на главу, леђа, под пазухо; дока-
познат je израз Мать-сыра земля - Мајка - зујући своје право на косидбу, људи иско-
влажна зем/ьа који означава плодну з., коју пају бусен з. и ставе га на главу, говорећи
je оплодила небеска влага. У складу с тим, да ако бусен сведочи лажно, онда иска
испошћена и јалова з. у руским песма- "сама мајка-влажна земља заувек прек-
ма-легендама се јавља као "удовица". рије н>их" (рус., Рјазански крај). Аналогии
Архаичне представе о небу и з. као обичаји познати су и код Срба, Бугара и
брачном пару сачуване су у магичним Македонаца: свакога ко би јавно износио
формулама као што je: "Ти си Небо - доказе у спорним парницама, Бугари су
отац, ти си Земља - мајка!" (Αφ. ΠΒ 3: терали да у рукама држи комад з., као
778); по бугарским веровањима, из -> доказ истинитости онога што каже
брака неба и з. рођен je -> месец (БМ: (Марин. НБ: 37).
146). Мотив материнства у веровањима о Обичај исповедања землей забележен
з. има везе не само с космичким ликом je код новгородских јеретика - стриго-
универзалног плодоносног начела него и љника, о чему сведоче извори из XIV века,
с реалном мајком конкретног човека. То а задржао се код старовераца све до XIX
се испољава у забранама ударања з., које века. У српској традицији, сељаци су —>
су мотивисане могућношћу увреде соп- жену, коју би затекли да се бави врача-
ствене мртве мајке. Поштовање з. као њем, терали да се покаје земљи, за своје
"мајке" допринело је зближавању тог грехове. Код Словена je велику популар-
круга представа с ликом -» Богородице, ност уживао обичај —> целивања з. у раз-
којој су се Срби обраћали земло-Бого- ним ритуалним ситуацијама: на пример,
мајко. Сматрало се да псовање мајке при првом орању или првој сетви; у
вређа истовремено све три човекове обичајима мирења или мољења за опро-
"мајке": његову рођену мајку, мајку влаж- штај; приликом изговарања клетве, зак-
ну з. и Богородицу. летве или молитве. У Орловској губер-
У словенским веровањима, з. има обе- нији, приликом удара првог —> грома,
лежја светости и ритуалне чистоте; у мо- жене су се крстиле и целивале з. На крају
литвама и басмама обраћали су joj се ис- жетве постојао je обичај да се захвал,ује з.
тим молбама као и божанским силама: за летину и да се з. целива: уп. буг. изреку
"Помилуј, сачувај и спаси, света земљо и "Ако целунеш прьст - целуваш хляб" (од-
мајко Божија!" (пољес.). За грешног чове- носно, ако целиваш прегршт земље, зна-
ка су говорили да није достојан да га "све- чи да целиваш жито).
та земља на себи држи". По масовно поз- Представе о з. као месту на коме човек
натим представама, з. не прима у себе те- борави, тесно су везане за појам свог рода
ла "нечистих" покојника; њиховим сахра- и отаџбине. Исељеници би, пред одлазак
њивањем у з. нарушавају се временска у туђу земљу, узимали прегршт родне з.
равнотежа и општи поредак; тела таквих да би се усталили на новом месту; исто
мртваца у з. се не распадају или их сама з. тако су поступали ходочасници и бого-
"избацује". мољци, који су напуштали родни крај на
ЗЕМ/ЪАНИ СУД -199- ЗЕМЉАНИ СУД
границу с другим селом, на туђу њиву, за- ме да вештице скидају -» сунце, месец и
копавали их у кући, у дворишту, бацали звезде, па их потом крију у врчевима. У
их у -> реку, качили о колац високе огра- Житомирској области, ако се на небу не би
де. Када умре домаћин, онда з. с. из кога видео месец или звезде, говорили су да их
су га купали, закопавају испод почасног je "вештица ставила у крчаг".
места у кући, "да се не претвори у кућног У Пољесју су глинену посуду качили
духа"; ако умре другоразредно лице, онда на ограду или о колац, да би пала киша.
.!. с. носе на крај њиве, "да се покојник не Ако je падала сувише јака киша, онда би
би појавио и плашио" људе. На местима викали домаћици да скине з. с. с коца
на која су бацали такве з. с., често би поди- (околина Чернигова). У другим местима
зали стубић, -> крст или капелицу, али су, напротив, сматрали да преврнута гли-
су она ипак сматрана за необично опасна нена посуда затвара кишу; зато би за вре-
(Владимирска губернија). ме суше разбијали з. с. и врчеве, окачене
У Пољесју je било масовно раширено по оградама, или су их крали и бацали у
веровање о томе да je човек, за казну због -»бунар.
крађе з. с., осуђен да на -> ономе свету но- У Белорусији и Ползској, з. с. окачен на
си з. с. или црепове - у рукама, о боку или ограду требало je да заштити кокошке од
у зубима; ономе ко украде посуду, на "оно- -> јастребова. У Покутју, разбијени з. с.
ме" свету затварају очи комадом разбије- или стара одећа и капа, набијени на ко-
ног з. с. или мора да се провуче кроз з. с. лац, позвани су да заштите усеве не само
Архаични карактер има и обичај зако- од врабаца него и од -> урока. У Вјатској
павања з. с. По доказима које нуди такозва- губернији на —» Велики четвртак, пре
ни "Каталог Рудолфове магије" (средина изласка сунца, домаћица куће je, гола,
XIII в.), приликом усељења у нову кућу, у трчала у повртњак носећи стари з. с. у ру-
различите —> ћошкове и испод —> пећи кама и превртала га на колац, и тамо би
закопавани су з. с., пуни разних предмета, остајао током читавог лета; постојало je
у част домаћих богова (Karwot KMR: 27- мишљење да он штити кокошке од птица
28). На територији Чешке, Словачке, Руси- грабљивица. 3. с. коме je обијен грлић
је и др., по археолошким подацима, био je или з. с. без дна Руси су називали "кокош-
раширен обичај да се испод темеља куће ји бог".
или у рупама по дворишту и у башти за- 3. с. je био често коришћен у народно)
копавају з. с. и друго посуђе с храном, очи- медицини, у магијским радњама и -» га-
гледно, остацима обредних трпеза. тањима. Код Белоруса, Украјинаца, По-
У Украјини су девојке закопавале з. с. л>ака и Мораваца, у пробушен нови з. с.
са кашом на месту где се окупљала сеоска су стављали -> слепог миша и закопава-
младеж, да би привукале момке. Закопа- ли з. с. у мравињак, а касније су -> кости
вање з. с. са —> медом или куваном пше- тог слепог миша користили у љубавној
ницом у кући или у пчелињаку широко je магији. Бугари су стављали у з. с. ствари и
практиковано у пчеларским обредима -» косу човека који се налазио далеко од
Украјинаца. куће, па би пекли з. с. у пећи, да се човек
У веровањима, з. с. и друго посуђе су ве- пожели кућу и да се врати.
зани за атмосферске падавине и небеска
светлила. Код Украјинаца, Руса и Пољака, Лит.: Топорков Л. А., Домашная утварь в по-
-> вештицама je приписивано да су спо- верьях u обрядах ПолесьяНЭтнокуАьтурниые
собне да украду с неба -» месец, -» звезде, традиции русского сельского населения XIX - на-
a такође -» росу и -» кишу, па их онда са- чала XX в., Москва, 1990, Вып. 2, с. 67-135.
крију у з. с. или врчеве. Према украјинским А. Л. Топорков
веровањима, вештица краде с неба Венеру
и скрива je испод новог з. С., на тај начин ЗЕЦ - животиња која у народним пред-
изазивајући дуготрајну —> сушу. У Курској ставама има мушку еротску симболику и
губернији, помрачења су објашњавали ти- демонска својства.
ЗЕЦ -202- ЗЕЦ
дића, као елеменат погребног очишћења седи на -» небу на златном трону, са кога
покојника, односно за кићење младих се расипају сунчеви зраци. У космо-
који су у погребној поворци (Моравска, гонијским веровањима Словена, сунце je
Словачка, југоист. Пољска, зап. Украји- обично у облику златног -» точка,
на). 3. такође стављају у мртвачки сандук, златног —> прстена. По представама Буга-
на надгробии крст, саде га на -> гробљу. ра, сунце je златно звоно (златна камбана)
3. штити од -» нечисте силе, од -> које виси на небу. У буг. песмама,
змија и епидемија. Деци служи као заш- посвећеним митолошком сижеу о Сун-
тита од -> урока. Пољски -> пастири до- чевој женидби, Сунце оддучује да се оже-
дају у со уситњени з. и дају га овцама уочи ни земаљском девојком, па спушта златну
дана св. Јана, да нечиста сила не би могла лзуљашку, да je уздигне на небо.
да им набаци -> чини. Краву каде з. 3. и "златан", као атрибут и знак у
штитећи je од вештичјих -> чини. Млеко традиционалној култури, имају непо-
које je упропастила вештица три пута средну везу с Богом, —> Богородицом, —>
цеде кроз венац освештаног з. —> Вешти- анђелима и —> свецима. У словенским
це користе з. као средство за врачање: басмама, -> св. Георгије Сђорђе) затвара
одваром од корења поливају место које стоку "златним бравама и кључевима",
xohe да зачарају. Уколико се деси да човек Богородица прекрива л>уде златном ри-
нагази на њега, почиње да сахне и умире. зом, пеленом, столњаком, она има златне
Када полећу на састанак, вештице се на- кључеве и —> крст; на планини je златни
трљају соком од з. Да пушка не би прома- манастир, у којем, у златној фотељи или
шивала, чешки ловци и зверокрадице на златном престолу седи архангел
преливају je одваром од з. Михаил или Богородица; св. Тјорђе
Као лековито средство, одвари (тинк- оседлава коња златним седлом, а -> св.
туре) з. користе се против реуматизма, Никола труби у златну трубу.
косопасице, хипертоније, -> грознице; 3. као симбол богатства и среће
жене га пију да би побациле; када имају представља једну од најпопуларнијих
главоболэу, стављају облоге од з. представа у похвалним песмама, благо-
словима, —> гатакьима, уп. српска гатања
Лит.: Sobotka Р., Bannnek a rozman/na, svatba a у Банату о девојчиној удаји: девојка везује
smi-i'//Česka včela, Praha, 1876: 22; Веалля, Кшв, златан и обичан конац око две главице
1970. кн. 2; СБФ-84: 141, 150, 153, 168. лука - ако главица са златним концем
А. В. Тура, В. В. Усачова преко -» ноћи више израсте, удаће се у
богату породицу. У кодедарским песма-
ЗЛАТО, златни метал и обележје који ма, као златни се описују стубови и капије
симболишу -> богатство, лепоту, дуго- домаћинске куће; златне су и митске
вечност, везани за представе о "горњем" планине и -> мостови, -> дрво које расте
свету, сфери божанског, с вишим вред- насред домаћинског дворишта.
ностима и, истовремено, повезани с —> У свадбеном фолклору, епитет "зла-
оним светом. Обележје "златни" подра- тан" додаје се свему што je у вези с мла-
зумева све чудесно, највишу вредност (уп. дом (њена —» коса, —> венац, прстен) и
изразе златни век, златна киша, купати се младожењом уопште. Код Бугара, имућ-
у злату итд.). По веровањима Словенаца, ни домаћини су настојали да све свадбене
срећни људи су на -» Велики четвртак атрибуте прекрију имитацијом з., ради
ноћу могли да нађу златну чинијицу или благодети младенаца - венце, обредно
златно огледалце. дрвце и украсе на њему, барјак. У фол-
3. je везано за симболику -> свет- клорним текстовима који су славили или
лости, —> сунца, —> месеца, уп. буг. пред- величали овог или оног човека, често je
ставе о —> киши, која пада док греје сунце, коришћен епитет "златан". У српским
као о златној кочији у коју су упрегнути љубавним басмама и магијским изрекама
златни —> кон>и; пол., веровање да —> Бог за лепоту, епитет "златан" карактерише
ЗЛИДЊИ -205- 3ΛΕ ОЧИ
девојку која се бави том магијском рад- opao златних крила, кљуна или очију. У
њом: "Све ђевојке вране и свраке, ja -тица далеком царству руских бајки, које откри-
препелица, златних крила..." (Мијуш. Љ. ва сва обележја света мртвих, све je обо-
Ч: 30, 27). јено златном бојом. Тако су и у ист. Срби-
Попут других метала, з. има својства ји замишљали загробни свет: "Тамо je све
заштите или лековитог средства које од злата".
асоцира на здравље, снагу и чистоту, уп.
обичај умивања златом од —> урока, при Лит.: МНМ 2: 147; Усп. ФР (по индексу);
првом удару -» грома; лечење најразли- Аверинцев С. С., Золото в системе ранне-
читијих —> болести з.; српски обичај да се византийской культг/ры//Византия, Юж-
млада, при уласку у мужевљеву кућу, ные славяне и Древняя Русь. Западная
опасује златним концем "да je никакво Европа, Москва, 1973; Раден. ССНМ: 225-
зло не може снаћи, баш као ни рђа зла- 260; БМ: 147-148; Вин. ЗКП: 171-174; Георг
то". Код Срба je постојао обичај да се но- БНМ.
ворођенчету пробуши десно уво и увуче Т. А. Агапкина
златна минђуша, ако je рођено у поро-
дици у којој су пре тога умирала деца; ЗЛЕ ОЧИ -> Урок
или новорођеној девојчици надену једно
од -> имена-апотропеја типа зляшя или ЗЛИДЊИ - источнословенски митски
Сребра, да би дете било јако. Исто тако, у ликови, који су оличавали несрећну суд-
заклињањима (басмама), које je требало бину, сиромаштво, невољу. То мноштво
да обезбеде животни век детета, ново- ситних демона невидљиво борави у
рођенче су описивали као "од чистога човековој —> кући или му седи на ра-
злата и сребра" (срп.). менима; они су у обличју мршавих живо-
-» Змај Огњени, који носи новац и з. и тиња покривених —> длаком, које живе
сева златним искрама - један je од најпо- иза -> пећи (бел.); могу да се претварају у
пуларнијих ликова словенске митологије. мале л>уде, старце који просе (рус.).
3. je основни атрибут и епитет, а понекад Обично има дванаест злидња. Напада-
и метафора Змаја и -> змија уопште. јући човека, з. му скачу на рамена и јашу
Змијски цар у источнословенским веро- га, због чега домаћинство назадује, сам
вањима и предањима има златне рош- човек пада у сиромаштво, а деца му се
чиће, златну главу, златан прстен; буг. стално разболевају. Осим з., код Ист. Сло-
предања приповедају о змају са златним вена су познати слични ликови који
крилима испод пазуха, који обитава у оличавају несрећну судбину: Недоля, беда
златним палатама, a такође о змији која (укр.), злыдня лихая (зап. рус.) и др.
излази из земле на Велику суботу и држи Белоруска злидня je замишљана као
у чељустима чудесан златни -» камен невидљива -> жена без језика, очију и
(ономе ко га се дочепа, оствариће било ушију, која je некада била -> змија. Укра-
коју жељу). У црногорској басми, змија се јинска Недоля може да изгледа као наг
назива "злата", а гъен ујед - пољубац: "Фа- човек, изнемогли старац, као девојка с ли-
та, фата, пољубила злата..." По српским цем старице и неочешљаном -> косом,
веровањима, ако се испод -> прага, у -» као стара црна грбава жена у исцепаној
землзу закопа змија и из ње израсте дрво, хаљини, као бога/ь, цркнути -> пас, гола
онда ће оно ноћу давати златне дукате. —> мачка, зечица, —> сова, —> миш, птица
3. je обележје и атрибут -> онога великих крила, -> jaja и др. Недоља улази
света, којим се карактеришу све живо- у кућу не питајући домаћина, седа на
тике, бил>ке и локуси, везани за з.; уп. у пећ, грицка суве корице и замотава се
словенским басмама златну круну и злат- крпама, jep joj je увек хладно. Ако je чове-
не рогове -> месеца; пут "посут златом", кова судбина несрећна, тј. Недола, он ни у
храст златног корења, на коме се налази чему нема среће и, иако много ради, не
златно гнездо, а у н>ему лежи гавран или излази из беде. Разболевају му се деца,
ЗМАЈ -206- ЗМАЈ
познати јунаци: код Срба - Змај Огњени морју, у Украјини. По једном предању из
ВуК/ _» Краљевић Марко, Милош Оби- Словеније, у мочвари у Птујском пољу
лић и други, код Руса -> Волх Вселавје- живео je змај који je давно пастире и оти-
вич, код Бугара Змејче Михаилче. Према мао им стада. По другом предању из Сло-
Чајкановићу, још у старом веку се верова- веније, змај (lintver) који je живео у гор-
ло да су поједини јунаци синови змаја ском језеру, повремено би напуштао сво-
(или змије) и смртне жене, као што су је скровиште, пустошио поља и грабио
Александар Велики, Галерије и др. људе и стоку. Лзуди су морали да му жр-
По неким веровањима, з. се може из- твују шест у бело обучених девојака. По
вести из петловог јајета и тада постаје по- једној причи из Конавла, када je пастири-
слушни дух (попут -» мацића, хованеца, ца дошла до велике баре на острву Мл>е-
мамничета) који свом домаћину доноси ту, из н>е je искочио з. и исисао joj сву крв.
-> богатство. Код Руса га називају васи- Пошто се није вратила кући, отац je по-
лиск, (у околини Вологотска большачонок), шао да je тражи; видећи je како стоји, уда-
код Хрвата - змај, базилиск, пощ, враг, код рио je штапом: "Она се сасула као врећи-
Словенаца - lintvern. У једној епској песми ца кости" (СЕЗб 50:165).
из Хрватске, чувеног јунака Секулу -» ви- Функција з. као покровитеља одређе-
ла претвара у змаја ("змију шаровиту"), ног простора, јавља се у јужним и источ-
пошто je у гори наишао на вилско коло. ним крајевима Србије, у Македонији и за-
По веровању подравских Хрвата у Мађар- падно) Бугарској. С њим у блиској вези je
ској, з. je уклет човек, који покушава да змајевити јунак (витез) из епских песама,
пронађе другог грешног човека не би ли који штити заједницу од упада туђинаца
се ослободио своје уклетости, преносећи и бори се за очување успостављеног по-
je њему. 3. може бита отелотворен и у не- ретка. Змај-стопан, или пак змајевити чо-
ким животињама, које се називају "змаје- век и змајевита животиња, боре се против
вите". То су: —> во, ован, биво, —> кон>, пе- хале, ламје или туђих змајева који пред-
тао. воде градоносне облаке и односе берићет
Ако з. није у облику човека или дома- у други крај. Камене стреле (—> камен)
ће животиње, живи у високим планина- главно су оружје з. у борби с противници-
ма (одакле потичу и његови називи: буг. ма. У борби, хале могу да ране змаја цре-
горянин, рус. горыныч, уп. назив планина у пуљом или неким њеним комадом, као и
Саратовској губернији - Змеевы горы), —> у -» вретеном. Зато се црепуље и не држе
пећинама, јамама, језерима, -» извори- у дворишту, а стара вретена не бацају на
ма (уп. назив воде у Рами - Змщевача), у ђубриште. У Бугарској постоје приче како
шупљим —> дрветима, у —» облацима су људи —> млеком хранили рањеног зма-
("чардак ни на небу ни на земљи"). 3. ко- ја (обично 40 дана) и за то добили награду
ји прождире људе најчешће je везан за ду- у —> злату, или им je змај касније пунио
боке стајаће воде (уп.—> аждаја, —> воде- амбар. Змајевит човек, када треба да пође
ни бик, -> ламја, -» хала), онај који оти- у сусрет предводницима градоносних
ма девојке - за планину, онај који чува облака пада у дубок -» сан; тело му оста-
атар села од -> града (змај-стопанин) за је на земљи, а -> душа одлеће у борбу.
старе -> храстове. У народним приповет- Док траје сукоб, његово тело не сме нико
кама, з. може имати царство, дворац у да окрене; у противном, душа неће моћи
злату, понекад жену и децу. Нпр. царев да нађе пут за повратак у тело и змајеви-
син прогони з. до планине, па прошавши ти човек ће умрети (уп. —» здухач, —> кр-
кроз пећину долази на -> онај свет, где je сник, -» вештица). У неким бугарским
змајев град "на орозјој нози, лијеп да му веровањима, змајеви су помоћници —> св.
пара нема" ("Царев син и змај од шест Илије. Чим -> светац примети да нека
глава", Чајк. СНП: 46). хала односи берићет с њива, позива зма-
Веровања о з. као прождрљивом бићу јеве, па у колима крећу да je прогоне. У
срећу се у Словенији, на Јадранском при- борби, светац на халу баца стреле, а зма-
3MAJ -209- 3MAJ
abrotanum), грмотрн (буг. гръмотрън; или поједе. По једном казивању, дете које
Ononis arvensis), црни трн (буг. черно- je родила жена са змајем, било je црно, с
трън; Lycium europaeum), лимун-трава копитама и није имало трепавице (Даль
(буг. лимонит; Melissa officinalis), еучја jti- ПСП: 466). Ако би видели да огњени змај
бука (буг. вълча ябълка; Aristolachia лети према некој кући, то се сматрало ло-
clematitis), боси/ьак (буг. босилек, Ocimum шим знаком - у тој ће кући неко умрети.
basilicum) итд. У Странџи би девојци коју У северозападној Бугарској и Тимочкој
опседа з. давали да пуши дуван. У Русији крајини се веровало да навраћање туђег з.
се веровало да против змаја помажу бил>- у атар неког села ради девојке, може иза-
ке: бодал (рус. чертополох, Carduus), чичак звати дуготрајну -» сушу, па су таквог з.
(рус. дедовник, Lappa major), главоч (рус. на обредни начин истеривали. Сматрали
мордовник, Echinops), као и посебан, крти су да на присуство туђег з. у атару неког
камен, света вода, снег скуплен на Кр- села указују грмл>авина и севање муње у
стовдан, молитве итд. У Бугарској се по- тренутку док кишни облаци заобилазе тај
миње како је мајка саветовала кћерку код атар. Тада би се организовала једна или
које je долазио з. да га пита којим бшька- више трупа млађих мушкараца, који би
ма се може одвојити бик од краве. Када je ноћу, с дуги м -» штаповима и -> гвозде-
од кћерке сазнала одговор, мајка je ноћу ним жарачима обилазили све куће и дру-
скувале те биљке у новом зем/ьаном суду ге зграде у селу и његовој близини и исте-
на пустом -> огиьишту (-» раскрсници, ривали з. Биров би, уочи тог обреда, оба-
између растављених кола), у -> води узе- вештавао житеље села да оставе отворена
тој са девет брода и пени с мора, и одва- врата својих зграда и да вежу псе. Гонио-
ром поливала девојку. Да би девојку спа- ци су били голи, а док су обилазили село
сили од з., како се у Странџи веровало, морали су ћутати (уп. -» наопако пона-
требало jy je голу, заједно с -> псом и пра- шање). Ниједан човек из села (а пре свега
сетом, провести између растављених во- жене) није смео видети гониоце нити са-
ловских кола. По вероваььу из Бугарске, знати ко су учесници обреда (Ломски,
змаја су могли отерати од девојке, ако би Орјаховски, Врачански крај). Према све-
га полили куваним -> млеком док разго- дочењу с краја XIX и почетка XX века, и у
вара с њом, или поставили котао с кипу- Тимочкој крајини (Брестовачка Бања, Pro-
ћом водом испод димњака. Када би жене тина), због настале суше, обавл>али су об-
одлазиле у поље, да би се заштитиле од ред истеривања з. Гониоци су били голи
змаја, са собом су носиле —> преслицу. мушкарци с дугачким штаповима; њихов
По веровању у Русији, огњени змај, ко- предводник, кога називају цар, носио je
ји je удовици долазио у лику њеног покој- пушку. Бодући штаповима по селу, гони-
ног мужа, доносио je жени слаткише који оци су ћутећи "терали" з. према цару, ко-
су се касније претварали у овчији или ји би на крају опалио из пушке (Мил.
коњски измет. Да би га отерала, жена je ЖСС: 123). У Бугарској се веровало да са-
мекала места на којима je спавала и ноћи- мо рођени у —> суботу могу видети з. и
вала je између две жене; када би се ноћу халу и да их могу везати ужетом исплете-
зачула бука у димььаку, мушкарци су пре- ним од коњске или козје длаке.
тили з. и псовали га (Владимирска губер- 3. je везан и за благо (-> злато). Код
нија). Жена, која je посумњала да човек с Луж. Срба, таквог з. зову Zmijpenezni. Пре-
којим живи није њен прави муж већ огње- ма једној српској приповеци (Вук СД 3:
ни змај, дала му je да чита молитве, а он je 109-110), човек који je нашао закопано
уместо "Богородица" читао "Чудороди- благо, суочио се са з. који je спавао на ње-
ца", а уместо "Исус Христос" - "Сус Хри- му.
стос". По предањима из више руских кра- Постојани атрибут з. je —> ватра. Док
јева, огњени змај, узимајући лик покојног лети, од њега севају искре, и зато се може
мужа, или лепог мушкарца, посећује же- приказати као огњена стрела или врати-
не и "исисава" им шагу, некад их и гуши ло. У епским песмама з. бљује ватру на
ЗМАЈ -211- ЗМАЈИЦА
Марију, 17/30. VII (буг.), -* Илиндан 20. случају јављају као симболи з.; забрањена
VII/2. VIII (укр.), Преображена 6/19. VIII je употреба оштрих сечива или бодљи-
(буг.) Успење Богородице - Велику Госпо- кавих предмета, који симболишу жалац з.
јину 15/28. VIII (буг.), -> св. Вартоломеја, (јужнослов., укр.); исто важи и за отвара-
24. VIII (словач.), 'Усекованије главе св. н>е маказа, перореза, -» гребена и сан-
Јована Крститеља, 29. VIII/11. IX (рус., дука, који подсећају на отворене вилице з.
буг.), Рождество Богородице - Малу Гос- (срп., макед.); забрањено je мерење дужи-
појину 8/21. IX (срп., пол., морав.), не (карактеристичног обележја з.) пред-
Воздвижење Часног Крста 14/27. IX (Јесе- мета (макед.); забрана се односи и на ора-
њи Крстовдан) (хрв., јужнослов.), Покров н>е (буг.), копање (буг., пол, укр.) земље
Пресвете Богородице 1/14. X (буг., укр.). као змијског локуса.
Пред одлазак, з. се пењу на дрвеће, да Ујед змије лечен je привијањем раз-
последњи пут погледају у небо (укр.), да личитих средстава на болно место, с ци-
одслушају свештеникову проповед за љем да се охлади или угаси печење, да се
време литургије (пол,.) или црквена -> неутралише змијски "убод", да се извуче
звона (бел.). По веровању, -» земља не отров или заустави његово дедовање. Ко-
прима змије кривце, које су лети неког ришћени су хладни, влажни или тупи
ујеле. 3. одлазе на зимовање на крај света, предмети, a такође они који имају моћ
у -> пећину змијског цара (буг.), у "иреј", одвраћања (-> крст, бели лук, ритуални
куда одлећу и птице да презиме (укр., предмети). У народно] медицини, змије
бел.), у јаму или рупу звану духовина (поготову њихов свлак) користе за поспе-
(пољес.), мртвило (буг.) или мртвило шивање раста косе, лечење отока, уједа, —>
(срп.), што указује на везу змијског зимо- грознице, алкохолизма, итд, Често су
валишта са светом мртвих. Честа су пре- лековита својства приписивана з. ухва-
дан>а и бајке о зимовању човека са змијом. ћеној пре "ђурђевдана или на Тјурђевдан.
Постоје и специјални дани посвећени
истеривању з. и заштити од њих, поготову Лит.: Гура СЖ: 277-358; Τ)ορ. ΠΒΠ 2: 100-187;
код Јуж. Словена (срп. злш/ин дан, буг. Бен. ЗБФ; Perls WWLP.
зъмски ден): први дан марта (св. Евдокија), А. В. Гура
Младенци, -> Благовести, -> Ђурђев-
дан, -> св. Јеремија (1/14. V) и др. Заш- ЗОВА - биљка, у народним представама,
тите и забране, везане за з., усмерене су на демонски локус, оличење и боравиште -»
заштиту стоке и људи, поготову њихових ђавола, итд. (првенствено у западно-
ногу и пета. Kao заштита служе ватра, словенском, делимично западноукрајин-
жар, различит прибор за -» пећ (јужно- ском ареалу). Карактеристичан je однос
слов.); метални и оштри предмети, пого- према з. као према уклетој, нечистој и
тову игла (јужнослов.); освештани пред- опасно]' билщи; отуда ограничена употре-
мети, јер з. потиче од ђавола (пол..); хлеп- ба з. у породичним и календарским обре-
чићи у облику з. (буг.); —> папрат (слове- дима и њена широка примена у магији,
нач.), три -> шипка (пол..), мирис -> бе- заштити, -» гатањима, народној меди-
лог лука (јужнослов.) и рена (пол..); цини. Код Јуж. Словена донекле je ослаб-
ритуална бука, кађење димом, бацање —> лен "негативни" комплекс веровања о з.
камења од себе (јужнослов.), изношење Код Руса и Белоруса, одговарајуће пред-
-> метли што даље од куће (укр.), вучење ставе и обредне функције су везане за —>
овчје коже по поду, као имитација кре- јасику, —> врбу и неко друго дрвеће.
тања з. (макед.) и др. Забране се односе на 3. има функцију медијатора; по веро-
чешљање косе (срп.), предење (буг., пол..), вањима, з. постоји од почетка света и зато
употребу конца (јужнослов., укр.), узица je повезана с митским протодогађајима
(буг., срп.), огрлица (рус.) и др. савит- (згрешење Адама и Еве, убиство Авеља) и
љивих предмета (срп., макед.), вретена хришћанском историјом (Јудино издај-
(ист. слов.) и грана (пол..), које се у овом ство).
ЗОВА -215- ЗОВА
дана и -» Ивањдана. На Балкану су гране Лит.: Majewski E., Bez i hebdl/Wiska 1900/14:527-
з. (упоредо с другим бшькама) користили 597; Тез МФФ 1: 59:60; Чуб. ТЭСЭ 1/1: 77; Гнат.
у обредима изазивања кише. Њима су ЗУД 2/1: 5-6, 17-18, 212; ЕЗ 1898/5: 166; СбНУ 21:
китили, од главе до пете, -> дододу, пе- 49; РМНП: 58-59; Чајк. РВБ: 102-105; ZNŽO 26/1:
перуду, лутку —» Германа, а по завршетку 98; Möd. LMS: 192, 194, 280; Lud 1895/1: 119-122,
обреда гране су бацали у воду. 1896/2: 157; SN 1971/19: 451.
Т. А. Агапкина
ИВАН-БУДАЛА (ИВАН-ДУРАК, ИВА- некад узгредно, казује како је најстарији
НУШКА-ДУРАЧОК) - митологизовани брат opao њиву, а средњи напасао стоку),
лик руских бајки. У њима се реализује по- док И. б. или ништа не ради, или се бави
себна приповедна стратегија која не про- некорисним, бесмисленим стварима (по-
изилази из стандардних постулата прак- некад антиестетичким, које друге зачуде),
тичног ума, већ се заснива на тражењу или замењује своју браћу, често неуспе-
сопствених решења, која су често против- шно, па га због тога они бију, покушавају
речна здравом разуму, али која на крају да га утопе у -> реци и ел. Уп. ритуално
доводе до успеха (постоје приповетке где —> шибање и понашање будала, нпр. у
je И. б. пасиван лик, коме све иде од руке); време средњовековних "празника буда-
уп. такође лик Јемеље-будале, другог ла". Он, за разлику од браће, није оже-
"срећника" руских приповедака. И. 6. je њен, па из тога следи да има потенција-
обично ниског социјалног статуса: он je лан статус младожење. Место које И. б. за-
сељачки сип или просто син —> старца и узима међу браћом слично je месту "тре-
бабе, или бабе-удовице (понекад je он ца- ћег", најмлађег брата типа Ивана Трећег
ревић, али "приглуп" или једноставно (Трећака) или Ивана Царевића. Обично
будала; понекад je син трговца, али то ни- заплет приповедака о И. б. почиње тиме
су главке варијанте). Често се истиче си- што га позивају да ноћу чува -> фоб умр-
ромаштво које катера И. б. да иде "у свет", лог оца или поље (под —> грашком) од
да "служи". Али у већем броју припове- лопова или му дају неке друге обавезе
дака, мањкавост И. б. није у сиромаштву, (нпр. да однесе браћи ручак у пол,е и ел.).
него у одсуству разума; на крају, самим Понекад он те захтеве извршава у складу
тим што je он последњи, трећи, најмлађи са својом "глупошћу" - крајње неуспе-
брат, најчешће je лишаван неких "кори- шно: храни кнедлама своју сопствену —>
сних" послова. По цео дан И. б. лежи на сенку; ископа очи овцама да не би далеко
зиданој -> пећи (уп. Иван Запечни, За- отишле; поставља сто на -> пут и тера га
печник), хвата муве, пљује ка таваници да сам иде кући (пошто и он има четири
или се усекњује, понекад бесциљно чепр- ноге, баш као —> коњ); ставља —> капе на
ка по пепелу (Иван Попјалов); ако неко И. глинене лонце да им не буде хладно; соли
б. и позове за неки користан посао, то je реку да би напојио коња и ел., скупља му-
само зато да би се ослободио сопствених харе уместо јестивих -> гљива итд.; у дру-
обавеза: тако, старија браћа, која ноћу гим случајевима, он по својој памети при-
т
реба да чувају поље од лопова, уместо да мењује правилнија знања у неодговарају-
иду сами, шаљу И. б., а они остају код ку- ћим ситуацијама: игра и радује се кад ви-
пе и спавају. У приповеци у којој je И. б. ди —> сахрану, плаче на свадби и ел. Ме-
син трговца, он на бесциљан начин про- ђутим, у неким случајевима И. б. исправ-
води живот, трунући по крчмама. Посто- но извршава постављене задатке, и за то
]и битна супротност између И. б. и стари- добија награду: покојни отац као награду
1е браће (који се најчешће не именују): за то што му je чувао гроб даје му "Сивку-
они чине нешто корисно (обично се, по- бурку, вещую каурку" (чаробног коња),
ИВАН-БУДАЛА -218- ИВАН-БУДАЛА
копле, топузину, меч-кладенец (мач са- ног говора, или чак нешто што подсећа
мосек); лопов кога je ухватио И. б. даје му на заумни језик; уп. "бесмислице", "ап-
чаробну свиралу и ел.). У трећој варијан- сурдности", језичке парадоксе, превасхо-
ти, поступци И. б. изгледају бесмислени и дно засноване на игри хомонимима и си-
бескорисни, али се касније открива њихов нонимима, на вишезначности и вишере-
смисао: отишавши да служи, како би се ферентности речи и ел. (тако убиство —»
избавио из невола, И. б. не жели прили- змаја копљем И. б. описује као сусрет са
ком исплате накнаде за службу да узме злом, кога je он злом ударно, "зло je од
новац, већ моли да му дају куче и маче, зла умрло"). Илустративан je смишљени
који му потом спасавају живот; видевши однос према загонеткама: И. б. није хтео
-» змију у ватри И. б. je спасава, а она се да загонета трећи пут пред царевом hep-
преобраћа у прелепу девојку која му омо- ком него je, сакупивши све загонетке, за-
гућава да добије чаробни —» прстен с два- гонетао тако да царева кћи није знала од-
наест завртања (захвалујући њему, он са- гонетнути, тј. загонетао je "загонетку о за-
владава све тешкоће, а лепа девојка поста- гонетки". Тако се И. б. у руским приповет-
је му жена). Помоћу чаробних средстава кама јавла као носилац посебне подврсте
и посебно захваљујући својој "непамети", "песничког" говора, познате по многим
И. б. успешно пролази кроз сва искушења примерима из древних индоевропских
и долази до виших вредности: он побеђу- митско-поетских традиција. И. б. je у си-
је противника, жени се царевом кћерком, жеу везан с неком критичном ситуаци-
добија и —> богатство и славу, постаје јом, која се завршава празником (победа
Иван Царевић, тј. добија оно што пред- над непријателем и женидба), а у којој je
ставлю прерогатив и привилегију других он главки учесник. Без обзира на посебну
социјалних функција - производне и рат- животну обојеност низа приповедака о
ничке. Могуће je да И. б. добија све то за- њему, неоспорни су трагови важних веза
хваљујући томе што он остварује прву (по И. б. с космолошком симболиком, на чи-
Ж. Димезилу) магијско-правну функцију, јем фо!ту он сам може бити схваћен као
која није толико везана за радњу, колико својеврстан "првочовек", који je у вези с —>
за реч, за делатност врачања. И. б. je једи- дрветом света и његовим атрибутима; уп.
ни од браће који говори у приповеци завршетак приповетке, где je И. б. добио
(друга двојица стално ћуте), при томе "свињу са златним чекињама и дванаесто-
предсказујући оно што he се десити, ту- ро прасади и грану са златног бора, који
мачећи оно што другима није разумли- расте иза три-девет земаља, у тридесетом
во; његова предвиђања и тумачења око- царству, а гране су му сребрне, и на тим
лина не прихвата због тога што су неоче- гранама седе птице рајске; испод бора се
кивани, парадоксални и увек усмерени налазе два —> бунара са живом и мртвом
против "здравог разума" (као и његови —> водом". Понекад се у вези с -> дрветом
поступци). И. б. поставла загонетке и од- појавлује још један карактеристичан мо-
гонета их, тј. ради оно чиме се у многим тив: у његовој крошњи И. б. напаса свога
традицијама бави врач у време ритуала коња (уп. распрострањени мотив "кон. по-
везаних за главне годишгье —> празнике. ред дрвета света" или "кон> дрвета света").
И. б. се јавља и као лесник и музичар; у Алогичност И. б., његово одрицање од "ра-
приповеткама се истиче његово певање, зума", везаност за посебан "заумни" (ана-
његово умеће да свира на чудесно) фрули логао - поетски) говор, подсећају на глав-
или цитри-самогудећој, којим примора- не карактеристике суманутих луди, иначе
ва стадо да игра. Захвалујући песничком појаве која има свој посебан развој у руској
таленту, И. б. стиче богатство. И. б. зна по- духовној традицији. "Сулудост" каракте-
себан говор, у коме се, осим загонетака, рише и И. б. у низу приповедака.
надговарања, шала, Moiy уочити фраг-
менти у којима се нарушавају или фоне- Лит.: Новик. ОВВС; Пропп ИКВС.
тички или семантички принципи обич- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
ИВАЊДАН -219- ИВАЊДАН
ИВАЊДАН (24. VI/7. VII) - један од најва- Радње крај воде и с водом (умивање,
жнијих датума у словенском народном ка- поливање, купање, гатање по цвећу баче-
лендару, који се поклапа са црквеним ном у воду, венцима или брезовим ме-
празником Рођења светог Јована Крстите- тлицама које су коришћене у парним ку-
ла. У народној традицији, везан je за дан патилима, итд.) познати су у ивањским
летњег солстиција, који je у годишњем ритуалима код свих Словена, али у ра-
кругу симетричан -> Божићу (као време- зним местима они су везани за различите
ну зимског солстиција), с којим И. обједи- тренутке празника. Код Бугара je био
њавају заједнички мотиви и обредне рад- обичај да се купају у зору на И., одмах по-
ње. Као и Божић, И. се сматра временом у сле бербе трава. Веровање да вода уочи И.
коме се откривају тајне природе: тада се постаје благословена познато je у Слове-
отварају небеса и —> земља, —> сунце нији. Исг. Словени су се обично купали у
"игра" или стаје, проговарају биљке и жи- свитање, када ивањска ватра потпуно из-
вотиње, вода постаје чудотворна и лекови- гори. Уопште, у многим местима било je
та или се претвара у —> вино, итд. Основ- дозволено купање у реци једино од И., ка-
ни садржај обреда тог дана представлю да су веровали да вода постаје чиста и
сложен комплекс ритуалних радњи и ве- здрава.
ровања: 1. берба биљака, кићен>е —> кућа, Палење "ивањских" ватри централни
дворишта, људи и домаћих животиња зе- je чин ивањданских обреда у украјинско-
ленилом; 2. одлазак на —> воду, —> купа- белоруској и зап. слов, области, a такође у
1ье, прскање водом, потапање —> венаца и Словенији и Хрватској. Ватре су палене
трава у -> реку; 3. палење -> ватри, игре (касно увече, често до самог јутра) ван се-
и кола око њих, симболичко уништавање ла, на пашњаку, на брдима, поред реке
—> нечисте силе у ватри, скакање преко или на границама села, на —» раскрсни-
ватре; 4. праћење и застрашивање -> ве- ци путева, итд. Најчешће je цил палења
штица; 5. ноћно необуздано понашање ватри био "спаливање вештица". Мате-
младежи. Ритуали са зеленилом предста- ријал за ватру унапред je припреман.
вљају један од најсталнијих (општесловен- Омладина из читавог округа довлачила je
ских) елемената ивањског обреда. О берби старудију, старе —> метле, бурад, —» точ-
биља, плетењу венаца, опасивању пели- кове, итд., или je сакуплала дрва по дво-
ном на тај дан, сведочи мноштво средгьо- ришту: многи домаћини су сматрали да
вековних извора. У низу места одлазак по je велики грех не дати нешто за ивањску
лековито биље био je ритуализован на по- ватру. У Полесју, на ватри су спаливали
себан начин. У Бугарској би млади по би- лутку "вештице", ивањско дрвце, метле,
ле кретали с искусном женом на челу; стару обућу, коњску лобању, итд. Очеки-
приликом бербе биља певали су обредне вало се да на обредну ватру дођу све —>
песме; непосредно у пол,у плели су вели- жене из села - она која се не би појавила,
ки венац кроз који су се -> провлачили окривљавана je за "вештичарење". Омла-
сви учесници обреда, ради здравља. По дина би прескакала угљевле ватре која
биље су оддазили пре изласка сунца, јер догорева, да би се заштитила од -» нечи-
се сматрало да бил>ке изложене сунчевој сте силе, болести и —> чини. Угарци, пе-
светлости губе своја лековита својства. По пео и жар коришћени су као машјско
буг. веровањима, од тог дана, у биљкама средство за повећање плодности: разба-
више не бораве духови, па се могу кори- цивали су их по »ивама, полима, воћња-
стити у исхрани. Код Јуж. Словена и на цима и баштама.
Карпатима, био je масовно раширен оби- Код Јуж. Словена, ритуали палења ва-
чај -» гатања по тим биљкама: ноћу су их три, који су развијени у Словенији и Хр-
качили испод стрехе, a ујутро би свако од ватској, слабе што се иде даље на исток,
чељади проверавао да ли je његов букетић тако да их практично и нема у ист. Срби-
остао свеж или je свенуо (увелост je била ји, Бугарској и Македонији. У Бугарској су
знак -> болести и -> смрти). само у појединим крајевима палене зајед-
ИГЊАТИЈЕ СВ. -220- ИГЊАТИЈЕ СВ.
ничке сеоске ватре, преко којих су скака- чији се дан празнује 20. ХП/2.1, првенстве-
ли ради здравља или ослобађања од инсе- но код Јужних Словена. Тога дана име св.
ката. У области Варне, на ивањданску ноћ И. фигурира у ритуалним честиткама и
су се трудили да добију "нову" ватру, чи- везује се за општи берићет породице, за
јим би жаром палили ватре на својим -> приплод животиња и живине, за добру
огњиштима. летину у наступајућој години.
Hohy уочи И., по народним веровањи- Дан св. И. (буг. Игнажден, срп. Мггьати-
ма, вештице се посебно активирају: "оби- јевдан), који претходи и отвара циклус бо-
рају" млеко кравама, шкоде житним по- жићно-новогодишњих обреда (уп. његове
љима правећи "заломе" у њима, лете на срп. и макед. називе Мали Божић, Први Бо-
састанак, краду небеска светлила. /Ьуди жий, Пре Божик), третира се као почетак
су те ноћи не само штитили своје дома- одбројавања нове године (уп. буг. Млада
ћинство од веештица, него су се трудили година, Нов ден) и увећавања обданице. У
и да их прате, препознају и онеспособе. многим јужнослов. областима од Игњати-
Сматрало се да предмета, спаљени на ва- јевдана почињу празничка —> гатања,
три, симболишу вештицу, да joj наносе окупљају се дружине —> коледара, при-
несносне болове, што je требало да наша према се —> бадньак и ставља на —> опьи-
вештицу да дође на ивањску ватру и замо- ште. Тог се дана меси празнички —> хлеб
ли за поштеду. Ситне животике (жабе, за —> Бадњи дан (Лужница), коље се пра-
мишеви, мачке), које би приметили бли- се (Војводина), дочекује први —> гост (уп.
зу ватре, ловили су и бацали у пламен, полажајник). Увече се приређује ритуална
сматрајући их оваплоћењем вештице трпеза с кађењем, благословом и ломље-
(пољес.). њем хлеба, попут обредне софре уочи ->
Управо те ноћи, како је сматрано у на- Божића, Нове године и -> Богојављења.
роду, могле су се видети необичне појаве, Семантика почетка у основи je многих
као што je "отварање" небеса; све бшьке обредних чинова И., чије je извођење тре-
се те ноћи савијају према земљи а само бало да обезбеди срећу, здравље и успех у
једна, најлековитија травка, стоји усправ- будућности. У ист. Славонији, центр., ист.
но - ако се узбере и да нероткињи, она ће Србији и зап. Бугарској то je, првенствено,
ускоро затруднети; вода у изворима пре- празник живинарства (ист. срп. кокогии-
стаје да се таласа и потпуно се умири; —> н>и Божић, славонски кокошји бадњак, вој-
звезде с неба спуштају се на земљу; под- вођански жшински Божић, ист. буг. Пи-
земна блага се одају светлуцањем или из- пивден, Клоковден). Он се празнује "ради
лазе на површину; цветају -» папрат и кокошака", поготово да би се умилости-
др. чудотворне бшьке; сунце "игра", "сви- вили духови њихових -> болести (коко-
ра" или се "купа". шите лахуси). На понашање кокошака,
квалитет —> jaja и др. требало je да утиче
Лит.: Дражева Р. Д., Праздник летнего солнце- и извођач ритуала прве посете куће (срп.:
стояния у восточных и южных славян., Канд. Шумадија, Бољевац кокошипи положај-
дисс., Москва, 1974; Тавлай Г. В., Белорусское ку- ник, Срем кокошипи Радован).
палье, Минск, 1986; Климець Ю. Д., Купальска Магијске радње на дан св. И. имају сто-
обрядовкть на Украгт, Кшв, 1990; Ганева-Райче- чарски карактер. У зап. Бугарској, дома-
ва В., Енъовден (Български праздници и обычаи), ћица баца —> орахе на под, а деца журе
София, 1990; Сок. ΒΛΚΟ: 228-252; Потеб. СМ: да их покупе како би јагњад била живах-
530-552; ПО: 99-118; Нед. ГОС: 101-104; Kur. PLS на. У Босни (Јања), чобани посте да -> ву-
2: 84-143; Lud 1898/4/3: 308-322; Stelm. ROP: 169- кови не би нападали стоку, и др. У неким
174; Horv. RZL: 218-227. областима Бугарске, Игњатијевдан славе
Л. H. Виноградова, С. M. Толсто/ ради -> пчела: мушкарци пуцају из пу-
шке зарад доброг ројења, а у кући читав
ИГЊАТИЈЕ СВ. (Богоносац) - ученик je- дан гори воштана свећа, која "помаже"
ванђелисте Јована, хришћански светац пчелама (Родопи, Пештера).
ИГЊАТИЈЕ СВ. -221- ИЗВОР
Мешење хлебова и радње са -> житом ИЗВОР - место где на површину -> зе-
обавезне су компоненте магијске праксе мле избијају подземна врела ("водене
на Игњатијевдан. Обредни —> колачи (буг. жиле"), које су, по народним представа-
Игнашка пита и др.), украшени малим ко- ма, носиоци чудотворно лековите -» во-
лачићима с црквеним "словом", посвеће- де. Међу осталим водама, и. има обележ-
ни су -» Богородици, "деду Игнату". Ко- ја посебне чистоте, лековите снаге, везу с
маде обредног хлеба давали су полажај- подземним и небеским водама. По срп-
нику, чобанину, чељади, стављали их у ским веровањима, поштовање и. одређује
сточну и живинску храну, сушили и ка- се вером у магијска својства текуће воде -
сније користили као лек против болова у називају je "живом" - "која избија из зе-
желуцу. У сев. ист. Бугарској на дан св. Иг- мљине утробе". Представе о небеском по-
њатија почиње дванаестодневни ритуал реклу подземних вода запажају се у на-
"чувања квасца" (квасене, пазене квас), који родним изразима, који одређују изворску
се обавл>а једном годишње. воду као "небеско семе" или "божанску
Обреди на Игњатијевдан у ист. Срби- крв" (срп.). Сачувани су многобројни
ји, Македонији и Бугарској (поготово у ју- историјски извори о томе да су се Слове-
гоист. областима) откривају елементе ни клањали изворима воде, поред којих
култа Богородице, која je, по апокрифном су организоване масовне молитве, —> га-
предању, тог дана почела да осећа поро- тања и жртвовања, обреди изазивања ->
ђајне болове, па je обукла црну -> кошу- кише, склапања савеза и бракова са оте-
љу (уп. хрононим И. Черноршата, Стран- тим -> женама; у средњовековним цркве-
џа). Од Игњатијевдана до Божића (буг. ле- ним поукама спомињу се забране "нази-
хусното, игнашка неде/ьа) или до Савинда- вања Бога крај река и студенаца".
на (ист. срп. бабини дни) девојке и младе Мотив о узајамној повезаности под-
удате жене (поготово -» труднице) по- земних, земаљских и небеских вода фик-
штују забране, месе и деле хлеб у част Бо- сиран je у народним предањима, која
городице, да би избегле порођајне муке, приповедају о пореклу светих и. Тако, по
да би донеле на свет здраву децу и да не источнословенским веровањима, одмах
би боловале од —> бабица, послепорођај- после стварања земље, —> Бог je наредио
не -> болести. кишама да падају, а птицама да кишницу
У многим јужнослов. областима, Иг- разносе у разне земал>ске и. по читавом
њатијевдан je осмишљен као рђав, "те- свету. У руским апокрифним предањима,
жак" дан (буг., мак.). Taj дан такође обеле- настанак и. објашњаван je тиме да митски
жава почетак опасног периода, када се ак- -> змај Индрик, идући кроз подземље,
тивира —> нечиста сила, уп. —> некрште- просеца пут воденим струјама и потоци-
ни дани. ма. Изненадна појава светих и. сматрана je
Неки локални култови у буг. традици- за чудо, које стварају божанске силе: у ни-
ји условљени су народном етимологијом жегородским легендама Руса говори се о
имена И. У зап. и централним Родопима, томе како je св. Серафим Сароски куцнуо
у Странџи, св. И. се јавља као господар -> по земљи својим —» штапом и, истог тре-
ватре, у јуж. и зап. Бугарској св. И. асоци- на, из земље je избио - чудотворни млаз
ра на инат - ако не поштују свеца, он ће у (уп. св. -> Сава). По другој руској легенди,
новој години да штети људима, да им чи- и. je настао од удара копитом —> кон»а
ни све у инат. пророка -> Илије.
У народној традицији, чудотворним и
Лит.: Плотникова/Дез. МУ: 69-72; Сед. И. КД: светим сматрани су и. који теку са плани-
16-17; 66-67; Бос. ГОСВ: 34-37; Грб. СОСВ: 77-79; на или избијају испод —> камегъа, испод
Петр. КИС 1: 203-204; Соф.: 235-236; Странджа: корења старог дрвећа. По руским верова-
310-311; Арн. БНП: 24-27; Плов.: 246-247; Род.: н>има, "громовни" или "грмећи" и. су се
86-87; БМ: 166-167; Кит. МНПО: 21-23. појавл>ивали после удара —> грома у зе-
Л. А. Плотникова, И. А. Седакова мл>у. Када открију та нова врела која из-
ИЗВОР -222- ИЛИЈА ГРОМОВНИК
бијају из земље, сељаци поред »их поди- правила понашања поред воде. На при-
жу капелицу са иконама -» Богородице мер, код свих Словена je забележена за-
иди св. Петке. На те и. упућивали су се бо- брана пљувања и мокрења у текућу воду
лесници, у нади да ће оздравити, а здра- (Словаци су говорили да виновник тако
ви - да би се унапред обезбедили од -> пљује у лице Божје Мајке). Такође je за-
болести: л>уди су се у свако доба године брањивано скрнавл>ење лековитих и. -
купали у таквим и., прскали једни друге прањем рубља, бацањем —> ђубрета и
водом, поливали се по грудима, глави, стрвина у њих. У јужноруским предањи-
очима, узимали воду ради магијских ци- ма познати су мотиви о пресахњивању и.
л>ева. О лечењу очних болести водом са због кршења сличних забрана.
св. и. говори се у "Житију Константина Степей чистоте и лековитих својстава
Свјатославича", који je преминуо у Муро- и., по народним верованьима, варира у од-
му, у XII веку. У многим словенским исце- носу на различита календарска доба. По
литељским басмама постоје слике млазе- бел. сведочанствима, најмасовнија ходо-
ва воде (горских бујица) као средства за чашћења на студенце и свете и. почињу у
"спирање" грехова и болести или очи- -> пролеће, после првог грома, јер се сма-
шћења од нечистоће. Исцелитељска свој- трало да гром, који прогони -> ђаволе,
ства приписивана су изворској води, јер чисти воде од —> нечисте силе. Обредни
она, кобајаги, истиче из светог праизвора; одлазак на и. бележи се, код Јуж. Словена,
Бугари су га називали швор-мајка; у сло- на —> Тјурђевдан или уочи —» Ускрса и —>
вачким вербалним формулама се говори- Спасовдана. Такође je масовно распро-
ло да вода из таквог и. тече "от пана Хри- страњен обичај одласка на и. на -» Богоја-
ста" - "од Господа Христа". вљен>е, када би, како су сматрали, вода у
Приликом одласка на и. поштована су једном тренутку постајала лековита и чу-
посебна правила: људи су одлазили рано дотворна.
ујутро пре изласка -» сунца, настојећи да
стигну пре било кога другог, како би за- Лит.: уп. лит. уз ВОДА, БУНАР.
хватили најлековитију ("неначету") воду; Л. Н. Виноградова
одлазили су до и. и враћали се ћутке, не
осврћући се, не поздрављајући прола- ИЛИЈА ГРОМОВНИК, светац - староза-
знике; при захватању воде, у и. су бацали ветни пророк, у народној традицији, го-
новчиће, —> хлеб, а на обали и по окол- сподар -> грома, небеске -> ватре, -» ки-
ном жбуњу остављали су своје марамице, ше, заштитник летине и плодности. Пра-
крстиће које су носили око врата, делове зник св. Илије je 20. VII/2. VIII.
одеће; обраћали су се води ритуалним По словенским народним легендама,
поздравима, итд. које су утемељене на библијској традици-
Сакрални статус и. одређен je, по на- ји, И. je жив узнет на —> небо. До тридесет
родним веровањима, и тиме што су њихо- треће године И. није могао да хода, али су
ва лековита (или штетна) својства зависи- га —> Бог и св. —> Никола излечили и по-
ла од митских "домаћина воде". По буг. дарили му огромну снагу, после чега je
изворима, сваки и. има свог личног духа- био узнесен на небо (рус.; уп. билински
покровител>а (то су могли да буду: —> ха- сиже о —> Иљи Муромцу). Пророк И. пу-
да, -> ламја, -> змија, -» стопан, самоди- тује небом возећи се у ватреним (каме-
ва). Ако би горска бујица преплавила оба- ним) колима, у која су упрегнути опъени
ле и однела неку животињу, становници (бели, крилати) —» коњи (ист. слов.), или
Родопа су сматрали да их то кажњава дух јаше на белом коњу (буг.), од чега и наста-
воде због тога што нису благовремено је гром. Зими И. путује санкама и зато та-
одржали редовни "курбан" поред и. По- да нема непогода и грома (рус.). Гром та-
штовањем и. и вођењем рачуна о томе да кође настаје и од тога што И. котрља бу-
се не науди духовима-заштитницима во- рад по небу (буг.). Сила Илије Громовни-
де, објашњаване су забране и прописана ка до те мере je велика да je треба сузбија-
ИЛИЈА ГРОМОВНИК -223- ШЬА МУРОМЕЦ
ти: Бог je, стога, ставио И. на главу тежак овце пророка Илије. Мо^у календарским
-» камен (рус.), заковао му једну ногу и обредима, усмереним ь ., увећање плод-
руку (укр. Карпати); Илијина сестра, -> ности и заштиту стоке, код Руса су забеле-
Опьена Марија (-» Богородица, св. Је- жени: "заветовање" Илији, када се уочи
лена) крије од њега дан његовог -» пра- Илиндана коље за ту прилику одгајана
зника, иначе би И. од радости муњама животиња и највећи део меса жртвује цр-
уништио цели свет (срп., буг.); И. има са- кви; паљење "живе ватре" у петак уочи
мо леву руку; кад би он имао две руке, он- Илиндана. На Илиндан су приређивали
да би пребио све -» ђаволе на земљи (Хе- "братчину" - заједничку трпезу свих жи-
ре у Банату). По руском веровању, пред теља села. Бугари на Илиндан кољу кур-
смак света И. ће три пута да обиђе свет, бан (петла, -> вола, —> бика, овна), месе
упозоравајући на Страшни суд; по кар- обредни -> хлеб ("боговица", "колач за
патској легенди, појавиће се на земљи да св. Илија"). Код Јуж. Словена, Илиндан се
умре или прими мученичку смрт - одсе- сматра за празник крзнара, сукнара, кро-
цање главе на кожи огромног —» вола, ко- јача.
ји пасе на седам планина и пије воду из У ист. слов, басмама и молитвама, И.
седам река; при томе ће његова проливе- помаже да се нађе благо, повећава род ->
па -> крв да спали -> земљу. По легенди жита и цветних трава, изазива и прекида
из Галиције, крај света ће настати када И. кишу, привлачи животиње у замке; шти-
тако силовито удари громом да се сва зе- ти људе од -> пожара, -> чини, -> урока,
мља распе и изгори; уп. рус. легенду у -> болести, -> вештица, разбојника,
стиху "О Страшном суду", у чијим вари- оружја, нечистих духова (уклуучујући и
јантама И. кажњава грешни људски род. огњеног -> змаја), стоку - од грабљивих
У српским песмама, И. решава спор животиња; исцељује ране, лечи —> гро-
земље и неба о правди и кривди, пошто je зницу, ноћни плач.
неко време боравио на земљи и спознао Особености народног култа пророка
да je "кривда на земљици црној". И. ка- И. сведоче у прилог тезе да je св. И. хри-
жњава људе за њихове грехове, затварају- шћански заменик словенског паганског
ћи небо на три године тако да -> сунце не бога-громовника -> Перуна. У народном
греје, а -> киша не пада; шаље богиње. култу светаца, функције св. И. делимично
У народним представама, И. je дома- се могу поистоветити с функцијама св. —>
ћин грома, муња и кише (уп. народне на- Георгија (замајеборство, ратник на коњу,
зиве свеца - Гръомовник, Гръмоделац, заштитништво лова, -> вукова). Антипод
Гръмоломник). Руски сељаци из околине И. који кажњава јесте милостиви св. Ни-
Смољенска су сматрали да киша пада на кола.
земљу када И. небом развози воду за ->
свеце, па je проспе. По веровањима Буга- Лит.: Макашина Т. С., Ильин день и Илья-про-
ра, И. приморава -> душе умрлих Цигана рок β народных представлениях и фольклоре во-
да праве ->· град, који ће пасти на њиве сточных слявян//ООФ: 83-101; Ив. Топ. ИОСД;
грешника. По веровањима, муње су тра- Усп. ФР: 34-36, 235; Макс. ННКС 1995: 631-633;
гови И. кола (бел.) или огњених стрела, Юд. ОРЗ: 72-73; Гура СЖ: 305, 449; Журав. ДС:
којима И. с неба гађа -> ђаволе, -» ламје, 20, 114; Бесс. КП 5: 122-123; Шух. Г. 5: 7-9; ЕЗ
-» хале (ист. слов., јужнослов.). Од удара 1902/13: 80-83, 217-220, 253; Никиф. ППП: 212;
копита коња пророка Илије или од н>его- Георг. БНМ: 42-45; Марин. НВ: 24-26, 41, 90;
вих громовитих стрела настају -» извори, Поп. БНК: 71-72; СМР: 220, 261; Тђап. ЗВР: 145,
који су у народу поштовани као "свети". 147, 161, 190, 211; БЛС: 117; Поп. БНК.
Као давалац летине и сточног припло- О. Б. Белова
да, И. се јавља у обредном фолклору (пе-
сме уз -> гатање, новогодишње, ускр- ИЉА МУРОМЕЦ, Илья Муромец, Илья
шн>е, коледарске, жетелачке песме). По Муровец, Илья Мурович, Илья Муравлении,
буг. веровању, бели летњи -> обдаци су Илья Моровленин, Илъюша, Ильюшка,
ИЛ>А МУРОМЕЦ -224- ИЉА МУРОМЕЦ
дивши се што сви Соловеји "имају исти вич или Кудреванко, Бадан, Ковшеј,
лик", а чувши да Соловеј жени и удаје Скурла. У другом циклусу епских песама,
своју децу једну за друге, да се "Соловеј- на својим дугим путовањима (у "Индији
кин род не промени", Иља je "посекао сву богатој", у "Карели проклетој"), И. М.
децу Соловејеву". На путу за Кијев, он чи- среће разбојнике, који деле опљачкани
ни и друге подвиге - очисти од неприја- новац и покушавају да га убију. Иља уби-
тељске "силе велике" Черњигов, подиже ја "све разбојнике, четрдесет хиљада от-
->· мостове на реци Смородини. На дво- падника". Циклусу о походима ("три по-
ру кнеза Владимира И. М. приказује Со- хода" - традиционални епски -> број) И.
ловеја, терајући га да псиче као —> змија, М. припадају и епске песме о И. М. с До-
да риче као звер. После тога он убија Со- брињом Никитичем на Сокол-галији, ко-
ловеја због његових недела. За првим сле- је се завршавају тиме што И. М. смртно
де и друга јуначка дела. У Кијеву (а поне- погађа стрелом "турског пана" Салтана
кад у Цариграду) појављује се погано Салатановича. Уосталом, И. М. се не поја-
Идолишче и до ужаса доводи кнеза Вла- вл>ује увек заједно с Добрињом Никити-
димира, тражећи од њега "мегданџију и чем. Познат je сиже о њиховом двобоју:
противника". И. М. полази на мегдан, али изашавши као победник, Добриња je "ceo
чини пропуст - не узима топузину од љу- на беле груди" И. М. и пре него што he га
тог —> гвожђа, него носи сабљу с којом не убити, запитао га за име. Сазнавши да je
може убити Идолишче (сам мотив погре- то И. М., он га целива, моли за опроштај
шке И. М. пред судбоносни догађај врло и они размењују личне крстиће. На крају,
je карактеристичан). У двобоју И. М. убија побратими, посетивши Добрињину мај-
Идолишче "капом грчке земље". У вари- ку, крећу у Кијев кнезу Владимиру. Мито-
јанти "Иља Мурович и чудовиште" акци- лошки елеменат се потискује у други
ја се дешава у Цариграду, где je "наишло план у оним епским песмама позног по-
проклето чудовиште", бацило у окове ца- рекла о И. М., у којима се формира сна-
ра Костјантина Атауљјевича и кнегињу жан "социјализован" лик јунака, који ви-
Опраксеју. Сазнавши за то, И. М. из Кије- ше не чини подвиге, него јасно уочава сво-
ва жури у помоћ и у двобоју побеђује чу- ју везу с ниским градским слојем ("сиро-
довиште. Посебан циклус епских песама тињом крчмарском") и антагонизам у од-
посвећен je теми борбе И. М. против Та- носу према кнезу Владимиру. У сижеу ко-
тара. Калин-цар из орде Златне звмље до- ји говори о свађи И. М. с Владимиром он,
шао je "са својом силом поганом" до Ки- због тога што je кнез заборавио да га по-
јева, када тамо није било јунака; он шаље зове на свој "почасни пир", одапиње стре-
кнезу Владимиру Татарина с "књигом бр- ле "у велике цркве", "у чудесне крстове",
зописном", тражећи од кнеза да преда "у кубад златну", који су били довучени у
Кијев град без боја. Пошто се изненадно "царску механу" и којима je платно пиће
појавио, И. М. сазнаје за несрећу и пред- за себе и "беднике крчмарске". На крају
лаже да Калин-цара дарују с три посуде кнез Владимир примети одсуство И. М. с
-» злата, сребра и бисера. И. М. и кнез, пира и шаље Добрињу по ььега. И. М. до-
који се преобукао у кувара, долазе с даро- лази само зато што га je позвао кум До-
вима Калину-цару; И. М. тражи да се Та- бриња, у противном би бацио стрелу у го-
тари повуку од Кијева. Калин-цар наре- стинску собу и убио кнеза и кнегињу. По
ђује да се И. М. свеже и "пљује Иљи у би- другој варијанти, И. М. затварају у "дубо-
стре очи". Овај успева да се ослободи спо- ки подрум", по клевети кнежевих доглав-
на, па хвата Татарина за ноге, и "почео je ника, али му помаже кнегиња Апраксија,
Татарином махати: где замахне - ту путе- тајно га хранећи и појећи четрдесет дана.
ве направи, куд одмахне - ту су путелщи". Када je Калин-цар сазнао да И. М. није у
Калина je "ударно о љути -> камен, у мр- Кијеву, он долази до града и тражио да
ве га je разбио". Понекад, уместо Калина- му предају И. М.; Апраксија признаје му-
Цара у овом сижеу јавља се Батиј Батије- жу превару, он пушта И. М. на слободу и
ИУЬА МУРОМЕЦ -226- ИЉА МУРОМЕЦ
ИМЕ - човеков лични знак, који одређује по првом човеку кога би сусрели, a њега
његово место у универзуму и друштву; би позивали и да буде кум.
митолошки заменик, двојник или неодво- Раширена je и представа да je опасно
јиви део човека; објекат и инструмент ма- "давати име на име", јер "један од имења-
гије. ка отераће у гроб другог". Често су избе-
Надевање имена je чин који новоро- гавали да детету надену и. умрлог члана
ђенчету даје статус човека. —> Деца су пре породице; међутим, по веровању Срба из
крштења, односно добијања и., често тре- ист. Херцеговине, и. je требало што дуже
тирана као животиње или демонска би- задржати у породици, па су зато деци ра-
ћа, а умрли без и. се, по словенским веро- до надевали имена умрлих рођака, укљу-
вањима, претварају у демоне: -» душе им чујући и имена умрле деце исгах родите-
лутају по свету, плачу и моле да добију л>а. Код Јуж. Словена, -> близанцима су
име. Код Јуж. Словена je раширен обичај често надевали имена блиска по значењу
да се деца пре крштења именују као "ту- или звучности, на пример Драго и Драги-
ђинци" - срп.: Турче, Бугарче, Влашче, Ци- ца, Мирко и Маринка итд.
гапчица, итд., буг.: Циганче, Турка, Еврејче и "Заустављива" имена (Стана, Станка,
др. Станица, Стојан итд.) Јуж. Словени су на-
Правила за избор имена и именованна девали да би зауставили смрт деце, рође-
разликују се по етничким, конфесионал- ње девојчица или деце уопште. Исти
ним и локалним традицијама. Најчешће принцип "етимолошке магије" делује
су новорођенчету надевали календарско приликом давања деци благословених
име, тј. и. -> свеца, којем je био посвећен имена: "Жиеко да дуго живи, Срећко да
—> празник, најближи дану рођења дете- буде срећан у животу, Гвозден, Каменко, Тр-
та. При томе су избегавали или, чак, за- њина = да буде отпорно и јако" (ГЕМБ
брањивали да се име даје по календару 1984/48: 229).
"уназад", тј. у складу с празником који je Табуисање и скривање и. примењива-
претходио дану рођења детета. По пол,, но je ради заштите човека од нечисте си-
веровању, дете коме je име наденуто "уна- ле, која има моћ да набаци —> чини "на
зад" неће расти (пол,, надрапск.); исто ва- име", a немоћна je када joj je право и. жр-
жи у украјинским и српским обичајима. тве непознато. Руси су, да би заштитили
Давање детету и. родитеља, и. деда и баба, дете од -* вештица, крили његово "пра-
познато je у свим словенским традиција- во" и користили друго, "лажно" име. Ср-
ма и озакоњено je специјалним правили- би су и., надевено на крштењу, тајили у
ма. У зап. Бугарској "врло ретко су на кр- периоду од неколико дана до више годи-
штењу давали имена деда и баба, a још на (док дете крене у школу, пође у арми-
ређе - имена оца и мајке" (Марин. ИП 2: ју, ступи у —» брак), а понекад je име чита-
503). Руси су имали обичај да првом сину вог живота остајало непознато околини,
дају и. деде по оцу, другом - и. деде по па чак и мајци: то je практиковано у поро-
мајци, трећем - очево име; аналогно то- дицама у којима су умирала деца. Срби
ме, девојчицама су надевали и. баба и мај- су избегавали да -> туђинцима кажу и.
ке. Необична, ретка, заборављена, ста- детета; сматрали су да je питање како се
ринска и. могла су, по народним верова- дете зове, само по себи, опасно; мајке
»има, да спрече -> смрт новорођенчета у Српкиње, у формулама -> клетви и у
породици, у којој су умирала деца. С ци- проклињањима, никада нису изговарале
љ
ем да преваре —> нечисту силу, право- право и. детета, да се клетва не би испуни-
славии Срби су давали деци муслиманска ла.
имена, а муслимани - српска. У свим сло- После свадбе жена je морала да по-
венским традицијама су, ради заштите штује строга правила именовања мужа,
новорођенчета које се родило слабашно његових родитеља, браће и сестара, која
или je дошло на свет после смрти прет- су искључивала употребу правих имена;
х
одне деце, прибегавали надевању имена муж такође није звао -> жену њеним лич-
ИМЕЛА -228- ИМЕЛА
пред Божић, али тако да не падне на зе- знала, по неким белезима (нпр. по злат-
мљу него у нечије руке. Пољска Лекаруша ној чиоди).
из 1578. године саветовала je да се деци у У буг. фолклору, познате митолошке
колевке стави и., која je расла на -» јабуци приче о и. између двоје -> близанаца
или белом -» глогу - да се не би плашила (брата и сестре) преносе сиже о "небеској
и сањала страшне снове. свадби". Инцест међу њима смештен je у
И. je отровна, изазива -» грозницу и време стварања света, и стога je то једина
халуцинације, па je стога употребљавана ситуација у словенском фолклору када je
у малим дозама. У народно) медицини je и. третиран као нормалан и оправдан. У
понекад предност давана имели која ра- буг. легендама, -» Сунце хоће да се жени
сте на одређеном дрвећу. Код Хуцула су својом сестром > Месецом или Дани-
саветовали да се против астме користи цом (Венером), а Месец - својом сестром
имела с —> крутке, у Серадском крају, Вечерњачом (Венером). Јутарњи и вечер-
против главоболе - и. с храсга, против гр- њи лик Венере су близанци, брат и сестра
чева - и. с леске, а поготово je лековитом по имену Јанкул и Јана, Стана и Мило,
сматрана и. која расте на -> ораху (буг.). који ступају у брак, не слутећи да су род.
Листовима и плодовима лечили су реу- У фолклорним текстовима најчешћи je
матизам (ветровитост), туберкулозу, епи- инцест између брата и сестре. У јужно-
лепсију и др. болести. У кући су качили слов. фолклору мотив и. je присутан у ле-
гране и. као превентиву против главобо- гендама о —> Баби Марти, незадоволној
ље, против вртоглавице (центр. Пољска). сексуалним могућностима своје браће
Плодовима и. лечили су јаловост (Ихти- Голям Сечко и Малък Сечко (тј. јануара и
манска облает). Суве паразитске изданке фебруара). Инцест Бабе Марте с браћом
и., скинуте с брезе, користили су за кађе- je тумачен као почетак новог космичког
ње стоке (Јенисејска губ.). циклуса.
У слов, баладама, напротив, до инце-
Лит.: Гура СЖ: 328, 475, 712; Bieg. MD: 310; ста обично долази због незнаньа (непре-
SIov.: 746; Ил. РБФГ: 161-162. познавања) рођака, што се ипак трагично
В. В. Усачом окончава: брат и сесгра који су згрешили
одлучују се на самоубиство.
ИНЦЕСТ - родоскврнуће, у народним Тема и. брата и сестре посебно je ка-
представама, један од најстрашнијих гре- рактеристична за ивањски циклус; прет-
хова; популарни мотив митолошких пре- поставла се да je у време необузданих
дана, епа, бајки, балада, песама, апо- игара на —> Ивањдан била допуштана
крифних прича, итд. У свакидашњем жи- потпуна сексуална слобода, мада управо
воту и. као такав (сношај крвних сродни- о томе непосредних података - нема. Ве-
ка) забрањује друштво, док су друге фор- заност и. за Ивањдан сагласна je с матри-
ме, сличне и. (сношај свекра и снахе, на монијалним ритуалима, -» гатањима о
пример), биле прилично распрострање- удаји/женидби, трансвестизмом, ерот-
не. Обичајно право je забрањивало -» ским песмама, популарним у ивањском
бракове између -» кумова (крштених ку- циклусу. У Гружи (Србија), уочи Ивагьда-
мова), a такође и између њихове деце. на девојке су одлазиле у планину, палиле
У словенском фолклору тема и. je -» ватре и тамо певале песме о Марти и
представлена у неколико значајних трупа њеној деветорици браће, у којима je била
текстова. Едипов комплекс, по словен- садржана алузија на и. Бабе Марте са соп-
ским легендама, послужио je као извор за ственом браћом. Баладе о инцесту Сло-
Јудину издају и његову судбину: Јудини венци су изводили на (летњи) Ивањдан.
родители су уснили -> сан у коме он уби- О последицама и казни за инцест го-
)а оца и жени се мајком, па су зато сина вори се у исг. слов, баладама - брат и-се-
бацили у море; међутим, Јуда се спасао и стра се претварају у Цветове: брата и се-
починио тај грех; мајка га je касно препо- стру не примају у манастир; не дирају их
ИСТОК И ЗАПАД -230- ИСТОК И ЗАПАД
дивле звери; не могу да се утопе. У буг. зиција типа "горе - доле", "десни - леви",
етиолошким легендама, за тему и. (изме- "мушки - женски", "добар - рђав", итд.
ђу кумова, брата и сестре) везује се поре- Корелација "добар - рђав" одређује зна-
кло пега на месецу: рођаке, који су прекр- чењску симболику и. - светост, правич-
шили обичајно право и моралне норме, ност, праведност, благостање и обиле,
-> Бог je казнио и сместио на месец. По животност, исконско, аз.- нечистоћа, не-
веровањима, разне елементарне непогоде праведност, сиромаштво, смртност, ко-
(-» град, крвава киша, провала облака, начност.
поплаве и -» суше) представлају одмазду По представама Руса, и. je био борави-
која je лудима послана као казна за грех ште —> Бога, аз.- сатане, па je стога човек
родоскврнућа (јужнослов.). Поједини требало да се моли окренут према и. (ар-
словенски извори као последицу и. наво- хангел.); приликом стварања Васионе,
де рађање -> вампира, -» вештице, -> ву- "Господ je створио сатану, дао му анђеле
кодлака, змаја или претварање човека у и пустио их на западну страну" (Вологод-
њих. Сматрало се да je и. узрок и —» боле- ски крај); по пол., веровању, ако се све вре-
стима и наказности деце. За и. су везане и ме иде на з., може се стићи до —> пакла, а
легенде о пореклу псовања мајке. У Руси- путовање на и. води до —> РаЈа- И Пола-
ји приповедају како je -> ђаво померио щи и Руси су —> гатали по првом —» грому
памет човеку, који je потом убио оца и о будућој летини: у Сибиру су сматрали
оженио се мајком - од тог времена, човек да гром на и. најављује "једро и густо жи-
псује, спомињући у псовци мајчино име. то", на југу - просечно, а на з. - неродицу
У слов, магији текстови, који садрже (Јенисејски крај). У ист. Пољској су веро-
мотив и., као и неке друге мотиве "чуда" и вали да први гром на и. обећава "добру
невиђено чудноватих догађаја, имају апо- годину". Срби су веровали да појава ко-
тропејске функције. У Македонији на -» мете на и. најављује поволну ситуацију за
Ђурђевдан, штитећи -» млеко од ве- њихову државу, а на з. - неповолну (Шу-
штица, ставлају брата и сестру под стре- мадија). Такође су сматрали да je добро
ху и облаче их, изговарајући басму: "Ко- видети -> змију ујутро, при изласку сун-
гато се вземат брат и сестра, тогава да се ца, а ако би je видели на заласку сунца, то
взме млекото от вимето" - "Када се брат су тумачили као неповолан знак. Неволу
и сестра узели, тада се узело млеко из ви- треба очекивати и после сусрета са зми-
мена" (Кол. ГЮС: 69). јом која се појавила пре —> Ђурђевдана
са западне стране (Лесковачка Морава).
Лит.: Пропп В. Я., Эдип в свете фольклора// Тумачење предсказања je садржано и у
Фольклор и действительность, Москва, 1976; српском обичају да се на дан св. -> Варва-
Путилов Б. Н., Исторические корни и генезис ре гледа с које ће стране у бакрачу про-
славянских баллад об инцесте, Москва, 1964; Ме- клучати ритуална каша од разног -» жи-
летинский E. M., Об архетипе инцеста в та - ворица: ако проклуча са и. - у кући ће
фольклорной традиции//ФЭ-84; Драгоманов М., бити благостање, а са з. - неродица и не-
Славянските преправки на Едипова история- воља (Црна Гора и Херцеговина); по вари-
//СбНУ 1891/5: 267-310; Николић В., Единое, ци су, такође, гатали о смрти чланова по-
Електрин и други родоскрвни комплекси у Вуко- родице: ако би се у каши појавило уду-
вим записима и данашњем нашем народном ства- блење на средний, то je предсказивало
ралаштву//ТШ 1969/11-12: 97-118; Христов П., смрт домаћина, на источној страни - не-
Снохачеството у българите//ЪЕ 1992/3. ког од мушкараца, а на западној - неке од
Т. А. Агапкина жена (Херцеговина). Веза две опозиције
"исток - запад" и "мушки - женски" от-
ИСТОК и ЗАПАД - стране света, везане крива се и у српском ритуалу с божић-
за свакодневни излазак и залазак -» сун- ним дрветом, када различито поступају с
ца, за смену дана и -> ноћи. Исток и за- мушким и женским -> бадњаком: му-
пад (источни и западни) улазе у ред опо- шки секу са источне, а женски - са запад-
ИСТОК И ЗАПАД -231- ИСТОК И ЗАПАД
свакој кући по /'., давали je домаћинима, шћанским легендама за /. и н>ен плод ве-
стављали je на -> опъиште. У Србији, Ма- зује се згрешење Адама и Еве, који су, по-
кедонији, Хрватској, млада je, улазећи у што су окусили забрањено воће, били ис-
нову кућу, даривала огњиште јабуком, у терани из раја. У укр. легенди, пали -> ан-
коју je био забоден новчић. ђео их саблажњава /'., говорећи им да he,
/. je носилац плодности: стављали су je када je поједу, постати богови. Последнее
у -> жито за сетву - да им роди пшеница, /. нису брали са дрвета - остављали су их
крупна као /'. (Војводина), да заштите усе- за расплод, да роде идуће године, или за
ве од магијског "обирања" (буг.). Воћке су птице (укр., бел.).
на —> Бадњи дан "хранили" орасима, ја- Венац од расцветале гране /. кори-
букама (јужночеш.). Млада би, долазећи шћен je у љубавној магији и -» гатањима.
у нову кућу, превртала корпу пуну јабука, Девојке су га бацале на /. и, ако би се задр-
да у домаћинству влада обиље (словач.). жао на грани, то je значило да ће се девој-
/. je везана за свет мртвих и игра значај- ка ускоро удати (југоист. Моравска, Гор-
ну улогу у обредима сахран>ивања: њу су њачка облает, Словачка). Јабукова грана,
стављали у мртвачки сандук, у -> гроб, да ставлена у воду једног зимског празника,
je покојник понесе на -» она] свет, умр- која би се расцветала за Нову годину,
лим прецима. У буг. веровањима, архан- предсказивала je да ће девојка убрзо да се
ђел Михаил je водио -> душу у -» paj са- уда (буг., чеш.). Јабуку, коју би млада ба-
мо с /. Раније, док je божићна трпеза била цила у масу омладине, сви су се трудили
задушна, /'. на софри Бадње вечери наме- да ухвате, да би се што пре удали или
њивана je умрлима, па je стога, из страха оженили; од јабуковог дрвета младе су
од освете предака, забрањивано узимање правиле прстенчиће који су, по веровању,
/. с божићног дрвцета (Пољска). До данас обезбеђивали трајност брачних веза и
се у задушно колиео стављају парчићи /. срећу (пољ.).
(Бугарска). На задушне дане (Петровдан, У народно) медицини, јабуком су ле-
Задушнице), размењиване су /. "за душу" чили гнојне ране, чиреве, брадавице: до-
покојника, на —> гробљу je /'. стављана на такну их плодом, па га баце на -> пут -
гроб, на -> крст или je закопавана поред болеет je морала да пређе на оног ко по-
крста. Јабука изражава идеју -> дрвета дигне /. Код јаловости су помагале: /. која
света, јавља се као посредник између два je заметнута после другог цветања (буг.
света, као везивна карика у реинкарнаци- Пирин), прва /'. на младом стаблу које да-
ји душе и њеног придруживања свету пре- је први род (срп.), /'. која je дуго висила на
дака. После сахране младог неожењеног грани (укр.). Под стаблом /'. je обављано
човека, забадали би јабукову грану у тава- обредно лечење - умивање болесника, ->
ницу просторије у којој je он лежао (буг., бајање.
Тетевенска облает). Младу /'. су носили /. je "сеновито" дрво, њеним плодови-
пред мртвачким сандуком, садили je на ма се хране самодиве (буг.). На /. бораве ->
гроб (уместо крста), да би умрли преко н>е русалке, -> ђаво до празника Преобра-
могли да комуницирају са живима (срп., жење Господње, тј. до освештавања јабука
буг.). Сматрали су да je дрвце уз покојни- (пољес.). Благо закопавају под јабуку
ка на његовом путовању све до самог пре- (пољ.).
ласка на онај свет. Када се /. осуши, то je
значило да je душа стигла у paj, и дрво je Лит.: БМ: 393-394; РНММ: 204; Чајк. РББ: 107-
морало да се растане с њом (буг.). 115.
У украјинским легендама, св. -> Поне- В. В. Усачова
дељак je, на дан Преображења Господњег
(време када je било дозволено јести јабу- JAJE - по народним представама, почетак
ке), грешницима поклањао /. иза рајских свих почетака, стециште животне снаге,
зидова, док су праведници у рају добра- симбол препорода и плодности. Мотив
ли /. из руку самог Господа (укр.). У хри- савладавања —> смрти кроз живот који je
JAJE -235- JAJE
затворен у јајету, одражава се у таквим за- из -> куће; давали их профцима, одно-
гонеткама о /., као што je: "Живо рађа мр- сили их на —> гробље, итд. Код Руса je ма-
тво, а мртво рађа живо". Опозиција "жи- совно распространен био обичај "котр-
вот - смрт" или "бесмртност - смртност" љања jaja": читаве ускршње недел>е омла-
може се уочити у словенским бајкама о дина се забављала котрљајући обојена ja-
Кошчеју, чија je смрт затворена у јајету. -» ja по земљи, пуштајући их са узвишице.
Чудо васкрсавања распетог Христа описа- Исто тако су котрљали jaja по —» гробови-
но je у народним изрекама преко симбо- ма умрлих рођака, када су одлазили да се
лике живота, који се зачиње у /'.: "Христос "поздраве" с њима. У руским црквеним
устаде жив из мртвачког сандука исто као поукама из XVII века спомиње се забрана
што се пиле излеже из јајета" (пољ.). да се на Ускрс "туцају јајима". Сличай
У космогонијским веровањима (пр- обичај je дуго чуван у источнословенској
венствено код Јуж. Словена), /'. je било ускршњој традицији.
прототип модела света. У буг. и српским Ускршња /. су чували у кући током чи-
загонеткама и дечјем фолклору, —> сунце таве године као магијско средство: с тим /'.
се приказује као "божје jaje", -> звезде - у рукама оптрчавали су запаљену грађе-
као "jaja која je снела небеска кокошка", а вину и затим га бацали у —» ватру, да се
звездано небо као - "решето пуно jaja". У -> пожар не прошири по селу (ист.
апокрифним легендама, читав свет je слов.); носили су га у шуму када би тра-
представлен у облику огромног /'., чија je жили изгубљену краву (рус., Јарославска
љуска —> небо, опна —> облаци, белан- облает); девојке би се, ради лепоте и здра-
це —> вода, жуманце —> земља. вља, умивале водом у коју ставе црвено /.
Симболика препорађања у живот од- (ист. слов., зап. слов.); љуску од ускршњих
редила je употребу /'. у погребно-задуш- jaja су закопавали у мравињак, да кокош-
ним обредима: приликом сахрана, ко- ке добро носе jaja (срп.). Често je /. било у
кошје /'. (или његов модел - дрвено, глине- улози заштитника и средства које расте-
но /'.) стављали су у руке умрлом, ставља- рује зло: подметали су га под -> праг
ли га у мртвачки сандук, бацали у раку, штале и терали стоку да пређе преко ње-
закопавали у земљу, итд. Слично значење га, да —» вештица не би могла да joj науди
je приписивано и ускршњим /. По зап. (ист. слов.); /'. су стављали у колевку ново-
слов, предањима, када je сазнала за васкр- рођенчета, као одбрану од —> богинки
савање Христово, Марија je видела чудо: (пол>.); закопавали га у њиви - против ко-
jaja, која je држала у својој кући, постала рова и -> чини (зап. слов.); /. које би сне-
су црвена; поделила их je апостолима као ла црна кокошка у Зелени четвртак, пре-
доказ Христовог васкрсења; међутим, цр- бацивали су преко -> крова куће ради за-
вена jaja у њиховим рукама се претвори- штите од грома и пожара (чеш.).
ше у птице, које прхнуше, самим тиме до- Употребу /'. у народно) магији одређи-
казујући чињеницу Христовог васкрсава- вала су његова својства као што су: округ-
ња. Обојена и освештана у цркви, ускрш- ли облик, испуњеност садржином, бела
н>а /. су служена као главно ритуално јело, боја, скривени заметак будућег живота у
a такође су коришћена током године у об- /'., итд. На пример, при првом истерива-
редима првог узоравања земље и сетве, у њу стоке, домаћица je котрљала jaje по ле-
сточарској магији, као лековито средство: ђима коња, говорећи: "Kao што je jaje
стављали су их у —>· жито за сетву, закопа- округло и пуначко, тако и моји коњићи
вали у њиви, бацали у прву бразду; баца- били гојазни и сити!" (Αφ. ΠΒ 1: 538); да
ли увис приликом сетве лана и конопле, би им лице било бело, девојке су јајетом
разбацивали љуску по повртњаку, ради миловале своје образе; да би лан родио
усева. На —» Ускрс су људи међусобно чист, без корова, у зрно за сетву стављали
размењивали обојена jaja; даривали су ja- су необојена /.
јима комшије и учеснике ритуалних по- Посебан значај придавай je првом /.,
ворки; носили их собом када би излазили које би снела млада кокошка: користили
ЈАЛОВОСТ -236- ЈАЛОВОСТ
(—> врба), стављале ноћу под главу свеш- повезан с идејом плодности, пре свега
теников појас, итд. Ефикасним средством пролећне, и сексуалне моћи. Име /. изво-
против /'. сматрани су такође предмети с ди се од корена /яр- за који се везују
рупама (-» прстење, новчићи с рупицом, пред ставе о јару — пролећном усеву као
пекарске творевине у облику прстена, врхунском облику пројављења ствара-
итд.). Ради постизања /'., углавном прили- лачке моћи који обезбеђује максимум
ком набацивања чини, коришћени су плодности, приноса, летине. Посебна
атрибута погребних обреда (конци с по- улога припада /. у пољопривредној
којниковог покрова, земља с —> гроба, —> обредности, нарочито пролећној. Једино
кост мртваца), a такође предмети који се сведочанство које се тиче Белорусије (крај
састоје од два дела (-» катанац с кл>учем, прве половине XIX в.) представлю опис
перорез, спојена копча каиша). На при- обреда обављаног 27. априла, у којем je /.
мер, кључ и катанац су остављани на раз- био средишња фигура. Представљала га
личитим странама —» пута, којим су про- je —> жена прерушена у лепог босоногог
лазили сватови, па би потом закључавали мушкарца у белој —> кошуљи; у десној
катанац и бацали га у —» бунар или га др- руци држала je људску главу, у левој клас-
жали код себе за случај потребе да се от- је ражи, а на глави носила —» венац од
кључа катанац и избави од /'. пољског цвећа. Девојку која je приказива-
Спречавање и лечење /. остваривано je ла /. посадили би на белог -» коња,
помоћу радњи које симболишу раскид, привезаног за стуб. Око ње би девојке са
развезивање, растављање. На пример, венцима водиле коло (каткад по засејаној
Јуж. Словени су цепали одећу јалове же- њиви) и певале песме. Сачувао се почетак
не или свештеника. У Пољесју би јаловим једне од тих песама: „Вукао се Јарила по
женама стављали на главу или у скутове целом свету, пољу жито родио, људима
кецеље комаде —> земљане посуде, која je децу плодио. Где он ногом, ту жито гоми-
разбијена на крштењу. лом, куд он погледа, ту клас процвета".
Пребројавање предмета, прстију, итд. Други извори садрже великоруске по-
служило je као средство за постизање датке. Они такође описују празник
привремене /. На пример, да би одредила посвећен /.; у једном од раних сведочан-
број година током којих не жели да за- става („Животопис Тихона Задонског")
трудни, тек удата жена бројала je зрна -> наводи се како je 1765. учињен крај том
проса или —> боба која je носила на вен- празновању. Главки јунак —> празника,
чање; чвориће, везане на свом појасу; пао- који се називао Јарило и одржавао сваке
Це у -> точковима сватовских кола; —» године на Петрове -> покладе (све до пр-
димњаке или црепове на -» крововима вог уторка у посту) у Вороњежу, на тргу
кућа; странице које je свештеник прели- иза старе капије, где су се грађани и сеља-
ставао током венчања. Настојећи да обез- ци из околине састајали на сајму, био je
беди себи привремену /., млада би седала „младић с памучном капом, украшеном
подмећући под себе (или за појас) оноли- прапорцима, тракама и цвећем, набе-
ко прстију колико година није желела да љена и нарумењена лица, који je предста-
роди (пољес, срп.). вљао Јарила". Под његовим руководством
А. А. Плотникова одигравали су се разуздани плесови. Ту су
приређиване и игре, гозбе, пијанчења, до-
JAMA -> Пећина лазило je до обрачуна песницама, који би
се често завршавали повредама, а каткад
ЈАРАЦ -> Коза и убиствима. У својој поуци Вороњешци-
ма, Тихон je писао: „Из свих појединости
JAPE -» Приказа овога празника види се да je постојао неки
древни идол звани Јарило, кога су у овом
ЈАРИЛА, Ярило (рус.), Ярыло (белорус.) крају поштовали као бога. /.../ А други
словенски митолошки и ритуални лик, овај празник /.../ називају игриштем";
ЈАРИЛА -238- ЈАРИЛА
даље, упућујући на старину, саопштава привлачи пажњу —> Јаровит код прибал-
да људи очекују тај празник као главну тичких Словена и нека топономастичка
светковину у години, да тада "облаче факта (уп. Ярун, име идола који се по-
најлепша одела и одају се неподопштина- миње у Перејаславском летопису поред
ма". И друга сведочанства саопштавају о Ярун, имена војводе, Ярынь, реке у сливу
забавама с песмама и плесом, који би Припјати и ел.). Код Срба понегде
понекад трајали целу ноћ око -» ватри именом /ярило означавају празник и
које су гореле на узвишењима. Често се обредну лутку која се о њему прави. Јари-
запажа да су те забаве, понегде зване лу je близак познији ритуално-митоло-
јарилкама (јарилним даном итд.) имале шки лик Јурија/Јегорија (св. Георгија),
„разуздан карактер", да су младе девојке који отвара долазак пролећа..
долазиле на њих да се „поневесте". Ерот- Карактеристично je да се /., при свој
ски аспект култа /. пројављује се у обичају, својој популарности коју je уживао као
забележеном у неким местима, да се /. са- ритуални лик, све до XX в. никад није
храњује (погребать Я., погребать Я. плешь). убрајао у ред богова, и да га званични из-
Обично се то радило на брежуљку, на вори уопште не помињу међу руским бо-
посебном месту, званом „Јарилова ћела жанствима. Напротив, он иступа као лик
(плешь)". Постоје сведочанства да су незваничне, „ниже" обредности, у коме je
понегде правили од глине фигуре /. и присутан снажан развитак опсцених цр-
Јарилихе, које су затим разбијали и бацали та. Ипак, много тога говори у прилог
у воду. На питање ко je био /., одговор je исконског статуса Јарила. Како се претпо-
познат: „Он, Ярила, любовь очень одо- ставља, то име je служило као епитет који
брял" ("Он, Јарила, љубав je врло je, очито, означавао громовника -> Перу-
одобравао"). Лик Јарилове ћеле упућује на, који je, као и низ других аналогних ли-
на фаличку тему и на мотив старости кова, у себи спајао функције бога плодно-
(ћелави старац). У том контексту постаје сти с војним функцијама.
јаснија опозиција младог и старог /., како
називају два суседна празника, од којих се Лит.: Ив. Топ. ИОСД.
један обележавао недел>у дана пре Ивањ- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
дана (уп. -> Ивањдан), а други непо-
средно пред Ивањдан. Еротична симбо- Прасл. *]арити значи и „оплођавати" и
лика /. испол^ава се и у непристојностима „распал.ивати"; најархаичнији начин из-
које су пратиле његов празник, у узречи- вођења тзв. живе —> ватре био je трењем
цама, пословицама, загонеткама, уп. „Ис- два дрвцета, које je код старих Индијаца,
трчао Јарило иза стуба од пећи, почео да Германа и Словена симболично схватано
јари жену, само палица удара" (метла); као полни чин у којем тврђе, „активно"
„Ишла ћела (плешь) на брдо, ишла ћела дрвце представља мушки, а мекше
под брдо... Ту ћелу појешћеш у здравље" женски орган; стога се Јарилов итифали-
(палачинци) и ел. За ритуале повезане с /. зам може довести у везу с ивањским
веродостојно се реконструише карневал- кресовима као ритуално-магијском обно-
ска неутрализација неких опозиција: жи- вом сунчеве ватре о дугодневици; код Ср-
вот, рођење - смрт, младост - старост, ба, светковина Јарило у банатском селу За-
понекад и мушко - женско. Постојање два гајици звала се и Кремен, а сличай обред у
Јарила упућује на тему божанских -> суседном селу Дупљаји Оцило. Разлико-
близанаца, синова —> Неба, а веза /. с —> вање „старог"и „младог Јарила" подсећа
кон>ем чини оправданим поређење на „старог -> Бадњака" и „младог Божи-
двојице /. са ст. инд. Ашвинима или грч- ћа" српске коледарске песме, опет у вези
ким Диоскурима. с ташењем старе и ритуалним паљењем
/. je тешко одвојити од неких других нове ватре о зимској краткодневици;
ликова сличног типа (уп. —> Герман, —» поређење са ст. инд. близанцима Ашви-
Кострома и ел.) или имена. У вези с тим нима може се протегнути и на симболику
ЈАРОВИТ -239- ЈАРОВИТ
ватрених дрваца, с којима ведске химне Како je japocm и ратничка врлина, име
њих двојицу доводе у везу и, чак, поис- Јаро-вит, с другим делом у значењу „рат-
товећују. Близаначки култ је посведочен и ник, победник", као у -> Свентовит, зву-
код народа географски и етногенетски чи сасвим у складу с дефиницијом /. као
блиских прасловенским племенима: Бал- бога рата коју дају Ебон и Херборд, уп. и
та на једној, Скита на другој страни. С именску паралелу ел. Јаро-слав према грч.
овим обредним комплексом je упоредив, Hera-kles „Херакле"; но, не може се преви-
а вероватно je и прасродан, култ Диониса дети ни сазвучност с -> Јаридом, код кога
код старих Грка и Трачана; стога се Херо- je у првом плану идеја плодности. Дво-
дотов помен „дионисијских" светковина значна je и изјава Јаровитовог свештени-
код Гелона-Будина у Скитији може сма- ка, изречена у име самог бога, коју прено-
трати најранијим сведочанством о ритуа- си Херборд: „Ja сам онај који одевам и по-
лима типа Јарила на ширем простору на ла травом и шуме лишћем; плод поља и
којем се у потоњим столећима уобличила дрвећа; пород стоке и све шта год служи
словенска етничка индивидуалност (јарац потребама људи, у мојој су власти"; буду-
je оличење Диониса). Аспект плодности ћи да се то не мора односити само на по-
веома je изражен у обредима овога типа, љопривреду, већ и на војне послове, уп.
али он ту није примаран, већ je изведен из сличну формулу типа „кад се гора пре-
представе о латентно) ватри у биљкама и ођене лишћем, а рудине травом ђетели-
животињама, која je истовремено и пло- ном" у српским јуначким песмама, која
дотворна, животодавна сила, а врхунац означава долазак годишњег доба погод-
своје снаге достиже упоредо с небеском, ног за „епска" дејства (могућност непри-
сунчевом ватром; обичај да се на -> мећеног кретања под заштитом зелени-
Ивањдан (с којим се /. временски везује) ла; паша за —> когье). Спој покровитељ-
бере лековито и магично бил>е заснован je ства над растом усева и вегетације уопште
на веровању да оно управо о летњем сол- и над ратом указује на митолошки лик
стицију поседује највећу исцелитељску, бога грома и олује који, као поседник нај-
одн. чаробну моћ. разорнијег оружја - грома, представлю
небески образац земаљских ратника, али
Лит.: Лома А., КСК 2,1997:160-162; 4,1999:137- истовремено обезбеђује плодотворну -»
139. кишу пољима, попут -»· Перуна. Дан за
А. Лома који се код Срба традиционално везује
пролећни преображај природе јесте —>
ЈАРОВИТ, Geromtus - код прибалтичких Ђурђевдан, те се бифункционални лик /.
Словена бог. У средњовековним латин- може поредити с христијанизованим ли-
ским списима, он je поистовећен с рим- ком св. Тјорђа (-> Георгија, Јегорија) у
ским Марсом. Нэегов атрибут, штит са словенском фолклору, који истовремено
златним плочама на зиду светилишта у иступа као змајоборац и доносилац про-
Волгасту, није се смео скидати с тог места лећа. У једној од српских епских верзија
У доба мира, док су га у рату носили пред светођурђевске легенде, —» аждаја, коју je
војском. Култно средиште /. за време -> светител, пробо копљем, у свом ропцу ис-
празника у његову част било би шьуне језеро, на шта се надовезује мотив
окружено заставама. Био му je посвећен и "свеци благо деле" (у тој подели Тјорђе
пролегши празник плодности; у једном обично добива "зелене дубраве и пролећ-
од извора наводи се беседа Јаровитовог но цвеће"). Овај сиже има блиску анало-
свештеника, по којој /. влада над зелени- гију у староиндијском миту о борби бога
мом и земаљским плодовима; те функ- громовника Индре са змајем Вртром којИ,
ције и име /. дозвол>авају да се он пореди погођен Индрином муњом, испушта не-
са источнословенским -» Јарилом. Уп. и беске воде које je држао заробљене у себи;
-> Рујевит. нарочито блиска верзија овог мита може
В. В. Иванов, В. Н. Топоров се наћи у епу "Махабхарата", где након
JACEH -240- JACEHAK
Индрине победе следи васпостављање ко- јер, по предању, самодиве воле да се ките
смичког поретка поделом функција међу -» венцима од тог цвећа и да њиме зача-
боговима. равају момке. Најважнија способност /. је-
А. Лома сте да може лечити русалску или самодив-
ску болеет, односно -> болеет коју шаљу
ЈАСЕН (Fraxinus exelsior) —> дрво, које je самодиве или je човек добија када нагази
било поштовано у слов, култури. Пол.аци на нечисто место. Постоји веровање да у
су /. сматрали достојним тога да на њега Русалну недел>у или уочи -> Спасовдана
каче иконице. Код Ист. и Зап. Словена, (40-ог дана по Ускрсу),;'. ноћу цвета и ви-
сврставан je у дрвеће које има висок апо- ле беру његове Цветове. За представе о —>
тропејски статус. Руси су веровали да /'. те- русалијама (вилама)-видаркама и леко-
ра и заплашује -> змије: оне се тобоже виту снагу /. везан je обичај "идења на ро-
укоче од њега. Пољаци су сматрали да сен" (лечења "самодивске" болести), врло
змија радије доспева у -> ватру него међу познат Србима и Бугарима. Болесници
лишће /'. Зато су Пољаци често кадили од неизлечивих болести одлазе на места
стоку димом запаљених грана /'. Исто та- на којима расте /'. (буг. росен): спавају под
ко, у Херцеговини je, у току опасног пери- жбуном, главом окренути према биљци,
ода, са становишта активирања -> нечи- под њу простиру белу марамицу или по-
сте силе, од —> Божића до Нове године, стављају чинију с —> водом. Све то оба-
-» пастир терао стоку граном /. Пољаци вљају у потпуној тишини, да не би упла-
су, уочи летњег —> Ивањдана, забадали тили самодиве. Ако ујутро на марамици
гране и лишће /'. у торове са стоком, да би или у посуди нађу зелен лист или травку,
je сачували од нечисте силе. Словаци су које су, како се сматрало, оставиле виле,
сматрали да се змије толико боје /'. да не то je наговештавало оздрављење, ако би
прилазе ни његовој сенци. Распространье- пак нашли суву грану или лист, то je
но je било и веровање да -> гром не удара предсказивало дал>е боловање и —» смрт.
у /., па се под н>ега могло скрити за време У време боравка на пољани вила, није се
непогоде. смело крстити, јер би оне побегле. Боле-
Код Јуж. Словена такође je поштован /'. сници су, као дар за излечење, носили ->
Сматрали су да на његовим гранама седе хлеб, -> вино, -> мед, новац, печену коко-
-> виде, јер тамо не страхују ни од каквих шку и поклон - кецељу, марамицу; све то
опасности. Помоћу /'. су скидали чини; би оставили на пољани, а воду са зеленим
одвар од коре /. коришћен je за лечење знаком, који су оставиле русалије, понели
многих -» болести. би са собом и пили je током 40 дана. Не-
Код Срба je народно-етимолошка веза плодии мушкарци и жене су сакупљали
речи "јасен" и "јазавац" условљавала на- /., кували га и умивали се том водом, а но-
чин истеривања с њиве јазаваца који су је- ћу на Спасовдан такође одлазили да пре-
ли кукуруз. Сматрало се да на дан сетве ноће под /. (буг.).
кукуруза, на њиви треба забости прут /. у /. има снагу да отера самодиве и ->
земљу. змије, зато га девојке беру, плету -> вен-
це од н>ега и ките се или их поклањају
Лит.: ЕМ: 396; РНММ: 212-213; Чајк. РББ: 119- својим момцима, као заштиту. С истим
120 циљем су, читаве Русалне недеље, /. обаве-
Т. А. Агапкиш зно носили у -> одећи (буг.). /. je био у
венцима којим су кићене капе калушара,
ЈАСЕНАК (Dictamnus albus L.) - биљка у Панађуришту су -> додолу китили /'. У
која садржи етарску супстанцу, с јаким Родопима /. стављају у воду, којом се уми-
пријатним мирисом. По народним пред- вају ради здравља и лепоте. Осим тога,
ставама, то je чудесна бил>ка, која расте на букете од /. стављају у —> куће, у ормаре са
самовилским ливадама. Бугари га назива- одећом, у помоћне грађевине - ради заш-
ју русалско биле, русалче, самодивско цвете, тите од буба, мољаца и других штетних
ЈАСИКА -241- ЈАСИКА
Симболику /'., његове везе с другим Друге паралеле укр. обреда истерива-
птичјим ликовима и паралеле с другим ња /'. су кашупски обред "суђења јастре-
словенским традицијама најпотпуније бу" (šcinanie kani) на -» Ивањдан (24.
одражава укр.-подољски обред истерива- VI/7. VII) или у недељу, три седмице пре
н,а и сахрањивања /'., првог —» понедељка Ивањдана. У обреду су учествовали "це-
Петровог поста. Ујутро су домаћице исте- лат", "солтис" (сеоски кмет) или "свеште-
ривале кокошке из кокошињца преко —> ник" и "судија", који je читао пресуду.
ножа или -> секире, ради заштите живи- Оптужену птицу су набијали на колац.
не од /. Дању су жене одлазиле на па- Слуге сеоског кмета износиле су
шњак, где су певале, машући марамама оптужницу против /., a "џелат" му je, по
према шуми: "Ой, Шуляку - чорна птахо, изрицању пресуде, одсецао главу. Међу-
до нас не лггай,/ (...) курей наших не ха- тим, најчешће нису секли главу /., него —»
пай" - "Joj, јастребе - црна птицо, до нас гаврану, а потом би je у поворци испра-
не долећи,/ (...) кокошке наше не дирај". ћали на сахрану, уз поздравну песму св.
Мушкарци су им тамо доносили убијене Јану. Код других Зап. Словена, паралеле
/'. и гавранове, везане за мотке. Жене су од- са укр. обредом истеривања ;'. прилично
лазиле с њима у шуму, где су ломиле зе- су далеке: у Чешкој и Лужици постоји об-
лене гране и, машући њима, проклињали ред, сличай кашупском, који je обављан
"шуљака-јаструба": "Птице-чорна, смер- по завршетку жетве, али није везан за /.
те наша,/ Ти нас не займай,/ Обминай!" него за петла или патка.
("Птицо-црна, смрти наша, Ти нас неузи- У украјинском обреду истеривања /.
мај,/ Заобиђи!"). Затим су обављане риту- открива се функционална сличност /. и га-
алне сахране /'., и жене би играле на њего- врана, чије поетско оличење у текстовима
вом —» гробу. У другој варијанти обреда, народних песама представља лик "црне
жене су правиле "шуљака" од марама, птице", која носи смрт. Исту сличност по-
стављале га на велику мараму, по чијим казује и дечја игра /. или гаврана, у којој je
би угловима посуле гомилице -> жита а тим птицама заједничка симболика смр-
између њих постављале -» хлеб, лук, сир ти. У укр. варијантама игре, "гавран" копа
и месо. Пошто окрену "шул>ака" према рупу да кува -> воду, па да je деци сипа у
месу, жене кажу: "Не иды до курей, а иды очи. Копање рупе симболизује и сахране,
до падла" ("Не једи кокошке, већ једи a заливање очију —» смрт. Код Украјина-
стрвине"). На крају су черечиле "шуљака" ца и Руса, та игра се назива "јастреб-коко-
на делове, приређивале гозбу и чашћава- шар", код Чеха и Босанаца - "јастреба".
ле се вотком, уз речи: "Выпыйте, кумо, Код Белоруса, она je такође везана и за /.
щоб шуляк курчаток не поив" ("Попијте, ("у коршуна", "шуљак"), и за гаврана ("у
кумо, да јастреб не би пио кокошке"). крука", "у ворона", итд.). У белоруској ва-
Обредну паралелу /. и кукавице (уп. ријанти, /'. (гавран) копа рупу да у њој са-
укр. обред истеривања и сахрањивања /. и купи каменчиће, којима ће деци да изби-
руски обред крштења и сахрањивања -> је зубе. Карактеристичан je разлог освете
кукавице) допуњавала су веровања да се /. (ређе гаврана) деци: "Оны маю капусту
кукавица претвара у копца или /'., пошто паел1!" (бел.) - "Они су појели мој купус!";
престане да кука, одмах после -> Петров- "Белую капусту в моем огороде пощипа-
дана (29. VI/ 12. VII). ли" (укр.) - "Дирали су бели купус у мом
У контексту споменутих обреда и ве- повртњаку". Уп. горенаведени мотив ку-
ровања, треба размотрити и "јастрепске" пуса. У Гомељском срезу игра je допуньа-
називе главица купуса несавијених вана шаљивом варијантом сахрањивања
листова: укр., бел. шуляак, рус. јастребуха. /.: "јастреба" у парном купатилу засипају
Ту су и алтернативне варијанте за кукави- песком.
Цу после Петровдана - или се кукавица Кобац и /., као нечисте и злослутне
претвара у јастреба, или се крије у купусу птице, имају демонска својства. У /'. може
(бел.-пољески). да се преобрази -> ђаво (пол,.); у јастребу
ЈЕГУЉА -244- ЈЕДНОМЕСЕЧИЋИ
се крије зли дух (пољ.); јастреб напада жи- ду сматрало да су "повезана" истом суд-
вотињу као ђаво људе (укр.). Уп. такође бином, попут —> близанаца. Најопасније
пуски израз чёрт коршуноватый - ђаво }а- испољавање заједничке судбине je била —»
стребовски. смрт једног од њих, која повлачи за собом
Да јастреб не би давно кокошке, тре- смрт другог. По веровањима из источне
бало je прво снесено кокошје jaje дати Србије, /'. могу бити човек и животиња (—>
просјаку (пол>.); забрањено je било доно- медвед, —> вук, —> пас) и зато се -> болеет
сити кући клин, којим je расцепљивано -> (смрт) претпостављеног /'. везује за болеет
дрво, спаљивати стари -> венац (пољ.), (смрт) животиње, рођене истог дана или
мотати пређу док у -> пећи гори -> ватра месеца.
(укр.); на -> Божић су јастребове назива- Сматра се да /., попут близанаца, сна-
ли голубовима, да би их одобровољили и жно осећају невоље и непријатности је-
учинили нешкодљивим (бел.). Истовре- дан другога, чак и када не знају за њих. Да
мено, /., као и свака грабљивица, има свој- један не би поновио несрећну судбину
ства одбијања. Зато су убијеног /. закуца- другог, њих што пре "раздвајају" ("огра-
вали за капију штале (пољ.), качили га у ђују" једног од другог) различитим магиј-
коњушници ради заштите од -> вештица ским начинима: хране их —> јајетом с два
и ђавола (пољ., укр.), излагали у двори- жуманца преко тарабе или ограде, на
шту да би заплатили врапце (укр.). прелазу, —> мосту преко —> реке (да би их
Веровало се да крештање /'. предсказу- раздвојили оградом или —> водом); наре-
је —> кишу. По легендама, —> Бог je казнио де им да леже или стоје у башти, па изме-
/'. (понекад конца) због тога што у давна ђу њих ископају рупу, у коју посаде воћ-
времена није с другим птицама копао ку, терајући их да свако држи стабло са
или није чистио море, језеро, рибњак, своје стране; бабица сече на —> прагу куће
итд. (ист. слов., пол,.), што je замутио воду новчић и даје им по половину, коју /. чу-
Божјој мајци, која je прала кошул>е ново- вају целог живота. Као и близанцима, /. je
рођеном Христу (пол>.). Од тада, он има забрањено да буду у -> кући заједно за
право да пије само кишницу и, мучен же- време свадбе једног од н>их, да окусе свад-
ђу, жалосно моли: "Пити, пити!" Током бена јела.
суше, за крик /. кажу: "Каня плачет, у Бо- После смрти једног /'., прибегава се ра-
га пить просит" (рус.) - "Јастреб плаче, зним начинима ограђивања другог /. од
Бога моли да пије". смрти - откупу од умрлог, симболичком
замењивању човека (на пример, ставл>ају
Лит.: Венгрженовский С., Языческий обычай в у сандук меру живог /'. или -> камен исте
Брсщлавщине "гоныты шуляка" (Этнографиче- тежине, лутку од крпа), "завараваньу" суд-
ский очерк)//КС 1895/50: 282-323; Килим. УР 4: бине и смрти (на пример, Бугари су вези-
88-98; Гура СЖ: 542-556; Kolb. DW. 39: 371-373, вали црвени конац за прете умрлог, а за
46: 490, 492, 54: 184; Prace i materiaty etnograficzne прете живог - црни конац, па би пре са-
1950-51 /8-9: 470-471. хране заменили конце). Код Срба су биле
А. В. Гура. раширене разне форме симболичког от-
купа од умрлог /'. Живи би бацио у сандук
ЈЕГУЉА -> Риба умрлог половину новчића, исеченог на
прагу куће; могао je да баци и жути цвет,
ЈЕДНОДАНКА КОШУЉА -> Чума говорећи: "Ja теби жути цвет, а ти мени
бели свет". Такође се прибегавало симбо-
ЈЕДНОНИЧЕЊЕ -> Тодорова субота личком спајању са судбином трећег лица,
које им je одговарало по годинама и полу.
ЈЕДНОМЕСЕЧИЋИ, једноданци - код На пример, Срби стављају у путо ногу
балканских Словена, деца из једне поро- умрлог и ногу живог /. (или их везују лан-
дице (задруге, села), која су рођена истог цем), затим се /. обраћа присутном вр-
месеца (дана у неделей), па се стога у наро- шњаку и моли га: "Да си ми по Богу брат,
ЈЕЖ -245- ЈЕЖ
пусти ме". Вршњак га ослобађа и они по- стало од женидбе, а Месец се од срамоте
стају побратимы. Код Бугара, будући по- сакрио пред Сунцем (буг.). По буг. веро-
братим (прво или последње дете; дете чи- вањима, /. je најмудрија животиња, јер и
ји су родители живи) леже у мртвачки живи дуже од свих. Он памти све што je
сандук, представљајући покојника, а за- некада било и оно што су људи одавно за-
тим устаје и грли живог /'., говорећи: боравили. Он, такође, зна специјалну тра-
"Умрли ти није брат (сестра), од овог тре- ву која подмлађује и зато никад не стари.
нутка ja сам твој(а) брат (сестра)". Аналог- По јужнослов. и пољеским представа-
ним формама "ослобађања" од умрлог ма, /. свезналица уме и да се дочепа —»
прибегавано je и у случају тешке болести расковник траве (буг. разков, разковниче),
/'. који је остао у животу. која je у стању да без кључа отвори све
У источној Србији, веровања о зајед- браве и катанце. Да би човек дошао у по-
ничкој судбини човека и животиње леже сед те траве, треба да загради јежево гне-
у основи аналогних мера предострожно- здо с младунцима. Јежица ће донети ча-
сти. Тако, новорођенчету дају да пије, с робну траву да сруши преграду. Тада joj
пепелом, спаљену —> длаку медведа, да се се може узети травка и искористити за
дете не би разболело када се медвед раз- лоповлук. Македонци верују да /'. ту траву
боли. Ту болеет називају мечкина болеет, држи под језиком. Веровање у "расков-
болеет од мечку; препознају je по трагу ник-траву" везано je и за —> корњачу, —>
"медвеђе шапе", који се појави на човеко- змију, жуну, пупавца и др. животиње.
вој руци или нози, а лече je истим напит- У босанској легенди, порекло /'. се везу-
ком. У Хомољу сматрају да човек, који je је за -> ђавола: ђаво je бацио ошишану -»
рођен у исто време када и вук, умире чим косу под кладу за цепање дрва. Та коса се
вука убију или одмах пошто вук угине. сместа претворила у /.
У слов, дијалектима понекад су бли-
Лит.: Н. И. Толстой, Магические обряды и ски називи јежа и јазавца. По укр. и пол>.
верования, свяазнанные с южнославянскими веровањима, постоје две врете јежева - са
"одномесячниками" и "однодневниками", свињском и са псећом њушком. Они са
МФФ: 144-165:; Барјакторовић M., Питање јед- свињском њушком могу се користити у
ноданчића из наших нароОних веровања//ТЕМБ исхрани, а месо других није јестиво. Исто
1973/36: 67-80; Златк. ФСН: 148-149; БМ: 110. веровање постоји и за јазавца.
Л. А. Плотникова Украјинци понекад терминолошки
разликују две врете /'.: ярич neciu и ярич
ЈЕЖ - животиња, која у народним пред- свинъский. За представе о разним врстама
ставама поседује мудрост, a такође леко- /'. везано je и пољско веровање да се /. мо-
вита и својства одбијања —> нечисте силе. же претворити у свиььу. Веза /. и јазавца
По веровањима Бугара, /'. je дао савет са свинюм одражава се и у лексици: сло-
-» Богу како да -> земљу покрије -> не- вач. trnova prasa - "јеж", рус. пороситься -
бом. У јужнослов. легендама, мудри /. "прасити се, рађати младунчад (за јежа и
спасава свет да га сунце не спали. Он стаје јазавца)", барсук (јазавац) - "вепар, мужјак
на —> пут и на тај начин зауставља мага- свиње".
рицу, на којој јаше Сунце, које je кренуло Захвал,ујући бодљама, /. поседује моћ
да себи тражи младу. Сунце се тако није одбијања нечисте силе и користи се као
оженило и није родило много других су- заштита. Тако, за заштиту од -» богинки,
наца (макед.). У другој варијанти, Сунце je које људе гуше ноћу, л>уди себи на груди
пошло да тражи /., који није дошао на н>е- ставл>ају кожу /. (пол..); човек, коме умиру
гову свадбу с -> Месецом: нашло га je ка- деца, треба да —> штап намаже —> крвљу
ко гризе —> камен. /. тада Сунцу објасни убијеног /., да на штап накачи кожу /., па
да ће се из његовог —> брака родити мно- да га стави на улаз у —> кућу (срп.). Функ-
го сунаца, па ће све изгорети и мораће да цију заштите има и јежевко - пгтап на чи-
једе камен. Када je то чуло, Сунце je оду- јем je крају закачена /. кожа, с којим у Сло-
ЈЕЛА -246- ЈЕЛА
као свето дрвеће, чешћи борови. Позната будто век тут ничего не бывало" ("као да
су руска предања о појави чудотворних ту никад ништа није било"). С тим у скла-
икона на јелама и о градњи капелица и ду je сведочење олоњецког извора о сахра-
цркава у местима на којима су расле те је- њивању удављеника између две јеле, а та-
ле. /. се спомиње у фолклорним текстови- кође фолклорни мотив сахрањивања под
ма и паремијама, које се односе на арха- јелом у српским епским песмама (ЖС
ичну праксу венчаььа око дрвета, уп. "Вен- 1994/2).
чали вокруг ели, а черти пели" ("Венчали Код Западних, у мањој мери и код Ис-
се око јеле, а ђаволи певали"). точних Словена, гране /. као зимзелене
У веровањима Ист. Словена, /'. je везана бил>ке, вреже и венци од јеле били су је-
и за облает народне демонологије. По дан од најраспрострањенијих украса ->
владимирском предању, кућни дух (-» гроба. Одсечену /'. (а такође кипарис, бор,
домовој) живи у великој јеловој или бо- -» клеку), често окићену цвећем или тра-
ровој грани, окаченој негде у дворишту. кама, могли су да поставе или ређе - по-
Деца шумских духова се њишу у л>ул>а- саде на гробу момка или девојке, који су
шкама које висе на јелама и боровима, а умрли пре ступања у -» брак.
деца -> русалки бораве - под јелама. ->
Ђаволи по јелкама воде проклету децу и Лит.: РДС: 324, 582, 624; Никиф. ППП: 136, 150;
малишане које довуку у шуму; кућни дух Зам., № 48, 81, 388, 515, 580, 747; ТОРП: 140,145,
под јелу ставља залуталу децу, да спавају, 101, 149, 150; Череп. МРРС: 28, 32, 48, 108, 110;
итд. Чајк. РВБ: 122 - 123.
Један од популарних мотива руске де- Т. А. Агапкина
монологије, везан за /'., јесте бројање чети-
на. По предањима, тиме се баве, по запо- ЈЕЛЕН - поштована животиња, поседује
вести —> вештаца, проклета —> деца коју божанску и сунчану симболику, углавном
су и напустили да би их вештац узео, а и се јавл,а у фолклору. У симболици /'. тесно
ђаволи, који траже посао код вештаца. су испреплитане црте различитог поре-
Исти мотив je присутан и у басмама од кла: народног, књишког, хришћанског,
дечје несанице, уп.: "Иди, зоро, у шуму, паганског, античког и др.
седи на јелку, број иглице. Тамо ти je по- Као поштовану животињу, /. je забра-
сао, тамо ти je рад. Moje je детенце добро, нено убијати. По буг. веровању, постоји /'.
знај, њега не дирај". који носи —> крст на роговима, чије убија-
По ист. слов, и зап. слов, веровањима, ње прети човеку смрћу. У бугарским пе-
ђаво (-» нечиста сила уопште) борави смама, за хришћанску традицију су веза-
под јелом или се крије под њом за време не слика /'. с распећем на роговима и бу-
непогоде, навлачећи на себе -> гром и гарска представа о /. као слуги Божјем:
муње. Тиме се објашњава забрана да се кад Господ жели непгто да саопшти љу-
под /'. борави за време непогоде, a такође дима, он шаље свог —> анђела или —> све-
и да се гаји /. близу куће, да се њено дрво ца у обличју /. У украјинској бајци, анђео
користи за грађу куће или за грејање пар- узима обличје /. да би казнио цара Јона,
ног купатила, jep Господ (св. -> Илија и који се хвалисао да je јачи од Бога. Уп. та-
др.), прогонећи ђавола, може да удари кође бел. загонетку о /.: "Ja сам живео, а у
громом у /. цркви био нисам, умро сам - нису ме сла-
/. je дрво које има широку примену у вили, а био сам богоносац". У књишкој
обредима сахрањивања и помена код традицији (у "Физиологу"), /. je симбол
Ист. и Зап. Словена. Код старовераца бе- Спаситеља.
гуна, постојао je обичај да се управо у шу- /. je везан за небеску, сунчану симболи-
ми поткопа корење велике /'., да се она ма- ку. Буг. песма тако описује светог /'. - по-
ло извуче из земље, а у насталу рупу по- сланика Божијег: "На чело му слънце
ложи тело умрлог, без сандука; /'. потом грее,/ на гръди му месечина,/ рогова му
стабло треба вратити на старо место, "яко чисто злато" ("На челу му сунце сија, на
ЈЕЛЕН -248- ЈЕЛО
хов однос према даровима, а они који се- веровању, за ручком или вечером не сме
де за столом одају захвалност Богу и изра- се смејати, иначе ће -» ђаво опоганити је-
жавају му своје поштовање. ΛΟ.
Пре /'., сви су се молили пред иконама Журба у /'. оцењивана je као непристој-
или су се просто крстили, a такође су пра- ноет и грех. Ако би неко за трпезом узи-
ли руке и брисали их пешкиром. Руси су мао превише хране, "газда" би га питао:
сматрали да je грех јести неопраним рука- "Шта грабиш? Или хоћеш да једеш за
ма, зато што с храном човек у себе може двојицу?", подразумевајући под другим -
унети и нечистоћу. Када би јели на њиви, ђавола (Новгородска губернија). Ипак,
ако нису имали -> воде, Руси и Бугари сматрали су да онај који брзо једе - брзо и
отирали су руке о -> земљу, приписујући ради, a онај ко једе полако, тако и ради;
joj снагу очишћења. зато су, приликом унајмљивања радника
Домаћин je седао за сто први и тек по- или куварица, прво их водили за постав-
сле тога би остали чланови породице зау- лен сто и посматрали како једу.
зимали своја места. Он je први и почињао По руском веровању, ако дете једе бр-
да једе и први завршавао /'. Приликом зо, добро ће радити кад порасте.
пријема гостију, требало je да домаћин По веровањима Источних Словена,
најпре сам проба храну и -» пиће, дока- приликом једења присутни су добри и
зујући тако да храна није отрована и да се зли духови —» анђели и ђаволи. Исправ-
њоме не желе набацити -» чини. За вре- но, хришћанско понашање заслужује
ме ручка није се устајало, чак ни у случају благослов анђела; грешно, паганско пона-
да уђе старији човек. Госту би се само кла- шање - тера анђеле од стола, радује ђаво-
н>али од стола и на гъегове речи "Хлеб и ле и побуђује их да се умешају у трпезу.
со!", одговарали "Хлеба јести!" До краја /'. После вечере обавезно су склањане чи-
од стола се могло устати само уз дозволу није са стола, иначе ће ноћу доћи ђаво и
домаћина. У Орловској губернији су се јешће из њих (околина Витепска), или ће
трудили да што дуже седе за столом по- посуду олизати кућни дух (околина Хар-
сле /'., јер "колико за столом поседиш, то- кова). Ипак, после сахрана, на задушне
лико ћеш боравити у царству небеском". дане и -> Бадњи дан, остављали су посу-
Место за столом било je важан показа- ду да преноћи на столу, ради умрлих.
тељ човековог породичног и социјалног Ако би неко из породице отпутовао, онда
статуса. Код Источних и Западних Слове- три дана нису чистили кућу нити су укла-
на, за најпоштованије место сматрано je њали посуђе са стола (околина Гомеља).
чело стола, на коме je обично седео дома- Јело које би остало после ускршњег го-
ћин куће, а у присуству гостију - најцење- шћења мрсном храном, остављали су на
нији гост. До домаћина су седели старији столу, покривено столњаком, да би им
мушкарци, до њих - млађи, а на доњем обезбедило сит живот целе године (Зао-
крају стола > жене; оне жене, за које њежје).
није било места за трпезом, јеле су на клу- Код Источних Словена, после /. треба-
пи или поред —> пећи. Познат je и друга- ло je устати од стола на исту страну с које
чији распоред: с једне стране - мушкарци je човек ceo на своје место; сматрало се да
по старешинству, с друге, преко пута ньих ће се ономе, ко обиђе око стола, "родити
- жене. Домаћица често уопште није се- пун сто деце", да му неће живети кумчад,
дала за сто него je јела стојећи или тек по- да ће му умрети жена, мајка или други
што би сви јели. рођак или he му у кући бити свађа. Руси,
Код свих Словена требало je јести при- Украјинци и Белоруси су, такође, верова-
стојно, за време /. није било дозвол>ено ли да je ономе ко обиђе сто, суђено да за-
псовати или се међусобно препирати, а лута у шуми. Кружно обилажење стола
могло се говорити о привреди и радови- било je дозволено једино у ритуалној си-
ма. У побожним породицама ручак je туацији - за време свадбе, тешког порођа-
пролазио у потпуној тишини. По руском ја, итд.
ЈЕЛО -250- ЈЕМЕЉА
Најсветији сакрални облици хране 1985: 223-242; Страх. КД: 53-68, 81-97; Рабино-
код Источних и Западних Словена били вич М. Г., Очерки материальной культуры рус-
су -» хлеб и -> со. Код свих Словена je ского феодального города, Москва, 1988: 234-243;
просипање мрва на под за време /'. сма- Байбурин А. К., Топорков А. Л., У истоков эти-
трано великим грехом, па би их пажљиво кета: Этногрф. очерки, Ленинград, 1990: 133-
скупљали, љубили и јели сами, давали их 160; Топорков А. Л., Структура и функции
птицама или стоци, истресали их у -> ва- сельского застольного этикета у восточных
тру. слявян//Этнознаковые функции культуры, Мо-
/. регулише низ предзнака и забрана. сква, 1991: 190-203; Лог. МКЗ: 114-130; КСК
Не сме се јести сувише рано - "судбину 1997/2 (та лит.); Никиф. ОПЖБ: 49-64; Никиф.
ћеш појести" (околина Житомира). Не ППП: 88-99; Серж. ГО: 77-80; ЭО 1899/1-2: 268-
треба јести седећи иза леђа детета, иначе 271, 306; Загл. ХСЧ: 108, 180-183; Kub. CHTL;
ћеш појести његову снагу (Украјина). У Szromba-Rysowa Z., Biesiady wiejskie//EP
околини Вологоде нису прали шоље по- 1984/28/1:104-131.
сле пијења чаја, да им се не би померило A. Δ. Топорков
богатство. Ако се неко закашље за време
/., значи да му неко жури, па je онај који ЈЕМЕЉА -» Иван-будала
кашље требало да покуца одоздо у плочу
стола, да би брзо стигао онај кога очекују ЈЕНТЕШИ -> Сребрни цар
(Орловска губернија). Ако девојка воли
пену с тек скуваног —> млека, онда ће па- ЈЕРЕМИЈА - у старозаветним предањима
дати киша оног дана када се буде удавала пророк, чији се дан обележава 1/14. V. По
(околина Гомеља) или ће се удати за бра- јужнословенским веровањима, /. je за-
доњу (околина Новгорода). Ако човеку штитник људи од -> змија отровница. У
пада храна, док je приноси устима, значи источној Србији и западној Бугарској, Је-
да му неко завиди (Словачка). ремијиндан je последњи у низу пролећ-
Источни Словени су прождрљивост них празника када се, по веровањима, по-
објашњавали тиме да -» нечиста сила сле зимског сна појављују змије, уп. бу-
учествује у човековом једењу: "Ко седне да гарски назив Јеремијиндана - Змијски
једе, а да није опрао руке и није се помо- дан. У Србији, Македонији и зап. Бугар-
лио, тај једе три пута више него што му je ској, на Јеремијиндан се обављају превен-
потребно, зато што не једе само он него и тивни обреди истеривања змија (а такође
кућни, шумски и остали духови, који седе - отровних гуштерова и друге гамади),
с њим" (околина Орлова). По легенди, је- углавном помоћу ритуалне буке, с циљем
дан богаташ je ceo за сто а да није опрао заштите куће, стоке и људи. Ујутро на Је-
руке и није се помолио Богу; nojeo je два ремијиндан или уочи Јеремијиндана, че-
сомуна хлеба и пола краве, али није могао љад обилази —> куће, помоћне зграде
да се засити; путник je замолио богаташа или читаво двориште дуж ограде, бучно
да се осврне, и он je угледао како му иза ударајући у чиније и бакраче жарачима,
леђа стоје и с њим једу кућни и шумски машицама и другим металним предме-
духови; пошто je богаташ опрао руке и тима за домаћу употребу, извикујући
прекрстио се, почео je да једе нормално - при томе формуле истеривања, засноване
сада je иза њега стајао анђео у белој одећи на супротстављању /. и змија, "свог" и
и благосиљао његову софру (исто). "туђег" простора, типа српских: "Беж'те,
змије, у море, Јеремија у поље", "Јеремија
Лит.: Богатырев П. Г., Семантика и функция у двор, змија у гору", буг. "Бягайте, змии
сельского этикета//Тез. докл. IV Летней школы и гущери, че утре e Еремия" - "Бежите,
по вторичным моделирующим системам, Тар- змије и гуштерови, сутра je Јеремија"
ту, 1970: 67-75; Топорков А. Л., Происхождение (СбНУ 1905/21: 45). Ради појачавања апо-
элементов застольного этикета у славян/'/Этни- тропејског ефекта, двориште су понекад
ческие стереотипы поведения, Ленинград, обилазили носећи бакл>е или су то ради-
ЈЕРЕМИЈА -251- ЈЕСЕН
ли везаних очију, да лети не виде змије. У свећени заштити њива од —> грома и —>
Горњем Драгачеву су дечаке, који учеству- града, уп. срп. Поле Јеремија, Пол>е Обра-
ју у заштитном обилажењу кућа, назива- нща - "Јеремијиндан ујутро"; Пољобраније,
ли јеремије; пошто би као награду од до- Бранополија - сутрадан по Јеремијиндану
маћица добили намирнице и предмете ("дан када je забрањено радити на н>и-
из домаће употребе (старе шерпе, комаде ви"); Бугари су тог дана очекивали први
сулундара), они би обилазили све домаће град. У неким селима око Сврљига на }е-
грађевине у дворишту, правећи буку ме- ремијиндан нису радили, ради заштите
талним предметима и узвикујући: "Јере- од "огња и грома". У Македонији и запад-
мије у пол>е,/ беж'те, змије, у море/ Све су ној Бугарској, за Јеремијиндан je био везан
змије побегле,/ Само једна остала,/ И та женски обичај прављења земљаних судо-
једна пропала,/ Ено je се набола,/ На два ва за печење —> хлеба - "црепул>а". Сма-
трна глогова,/ И четири шипкова" (Ни- трало се да посуда, направлена тог дана,
кол. ГД: 102). У области Крагујевца, ноћу неће бити ломлива и да неће пуцати.
на Јеремијиндан девојке иду у јеремије - Код Источних Словена, Јеремијиндан
облаче свечану -> одећу, на појас закаче je називан Еремеј-мпрјагалник: тог дана тре-
звончиће, изаберу "царицу" која предво- бало je обавезно изаћи на н>иву ради сетве,
ди поворку и крећу у обилазак свих кућа уп. рус.: "На Јеремију и лењо рало излази
у селу (уп. девојачке пролећне -> краљи- на н>иву". Дан Еремеја-распрјагалника (уп.
це). У неким местима су, у цилу заштите "Јеремија почиње сетву, Јеремија сетву и
од змија, на тај дан палили крпе и њима завршава") обележаван je 31. V/13. VI.
затварали рупе на помогшим зградама;
код капије, кроз коју истерују стоку, оста- Лит.: Попвасилова А., Пророк Јеремија во народ-
вляли су запаљену балегу и вратила; ву- ната традицијата и кај Македонците во Егејски-
кли су по кући овчју кожу, итд. от дел на Македонија/УМФ 1974/13; Филиповић
На Јеремијиндан су поштоване многе M., Култ пророка Јеремије у традицији Јужних
забране, које ограничавају употребу ду- Словена//ТЕМ 1969/11-15.
гах, оштрих и бодљикавих предмета, а Т. А. Агапкина, А. А. Плотникова
требало je да сачувају човека и стоку од
уједа змија: жене се нису чешљале, чак ЈЕСЕН -> Календар народни
нису ни додиривале -> чешаљ, нису пре-
ле, ткале, плеле, сукале узице или шиле ЈОВА (AJnus) —> дрво које се често спо-
(све игле су везивале заједно и скривале миње у етиолошким легендама Источних
под -> камен), нису мериле дужину тка- и Западних Словена. У њима се говори ка-
нине да лети не сусрећу змије на сваком ко je —> ђаво, који се надметао с —> Богом
кораку, итд. приликом стварања света, покушао да на-
Понекад обредне радње Јеремијинда- прави -> вука; међутим, није могао да га
на имају опште апотропејско значење. У оживи; по Божијој вољи, вук je оживео и
Лесковачкој Морави жене су, терајући бацио се на ђавола, који je од вука побегао
змије, говориле: "Добро - дома и у поље, на /. Тада je —> крв из пете ђавола, коју je
зло - змије и гуштери - у гору и воду" вук успео да дочепа својим чељустима, па-
Сђор. ЖОЛМ: 386). У Пловдивском крају ла на /. и кора joj je поцрвенела. По другој
на тај су дан запушавали све рупе на кући легенди, Бог je створио овцу, на шта je ђа-
сматрајући да, самим тим, замазују чел>у- во, као одговор, одмах створио -> козу и, у
сти и очи —> вуковима; —> труднице и жељи да се похвали Богу својом твореви-
жене које нису рађале празновале су Јере- ном, вукао за реп козу према Богу. Успут
мијиндан да би избегле болеет ирминясва- се коза отргла од ђавола и сакрила на /. Од
не, коју зле силе пуштају на породиљу и тада коза нема реп (откинут joj je прили-
дете. Сам дан св. пророка /., јутро тог да- ком бекства), а кора /. je постала црвена од
на или сутрадан, били су, у многим срп- козје крви. Кажу да због тога /., приликом
ским и јужним бугарским областима, по- сече, плаче крвавим сузама. Веза /. с —> не-
ЈОВАЊДАН -252- ЈОВАЊДАН
чистом силом објашњава популарну за- Код Македонаца се /., као други дан
брану скривања под њом за време непого- "мушког" празника Богојављења (макед.
де, јер гром удара у /'. На Руском Северу Машки водици - "Богојавление"), сматра
постојао je обичај да се на /'. остав/ъа -> жр- за "женски" празник (мак. Женски води-
тва за пољског или шумског духа - обично ци), jep тог дана жене обављају основне
у виду —> хлеба и —» соли. обредне радње. Обреди обилажења на /.
У словенској магији, /'. се користи у на- понављају оно што je извођено првог,
родно) медицини и има својства апотро- "мушког" дана, али их изводе девојке, де-
пеја. Пољаци су сматрали да оболели од војчице (мак. водичарки, за разлику од му-
-> грознице треба да оде у шуму и седне шке процесије водичари на Богојављење),
на пањ свеже посечене /.: тада ће грозни- или су упућене женском делу становни-
ца прећи на дрво. Пољаци су веровали да штва (на пример, у селима јужно од
-» вода, којом се облива корење /'., поцр- Охрида трупа девојака водичарки на Бого-
ни; ако се неко окупа у тој води, тело he јављење обилази село певајући песме, ко-
му постати црно, али ће човек бити за- је су посвећене мушкарцима у кући, а на
штићен од свих —> болести. /. иста процесија пева песме женама). У
У Пољској су на -> Тројице китили области Дебарца (западна Македонија),
куће гранама /'., да одбију непогоду и —> девојка маскирана у "младу" сакупља но-
град. Пољаци су забадали гране /. у н>иве вац од куће до куће, а жене које je прате
засејане јечмом, да -> кртице не рију —» проналазе мушкарце по кућама и при-
земл>у, a такође су гране /. стављали под нудно их —> купају у -> реци (за време
снопове, да их заштите од -> мишева. Бе- мушких обилажења на Богојављење муш-
лоруси су веровали да /. може да сачува карци се на исти начин понашају према
чел>ад од посете "лутајућег покојника", женском делу становништва).
jep je на њој "црвена крв сатане". Из Купање на -> извору "ради здравља"
истих разлога, у Пољесју су људи садили заузима значајно место у обредима /., пр-
/'. близу кућа, да се "ђаво не качи" за чо- венствено код Бугара и Македонаца. Оно
века. Словаци би стављали парче /. листа почиње на Богојављење, а сутрадан укл>у-
у обућу младенаца, кад полазе на венча- чује, као по правилу, велики круг учесни-
н>е. ка. Тако, у Странџи млади мушкарци и
Код Јуж. Словена /. je коришћена у на- неожењени момци принудно купају све
родно) медицини, из ње су вадили "живу младоженье из претходне године, од чега
ватру"; /'. се спомиње и у легендама о ра- они покушавају да се откупе ракијом или
запињању Христа: јовине гране су се ло- вином. У многим македонским крајевима
миле приликом бичевања Христа, због je обичај да на Богојављење купају момке
чега je Христос благословио то дрво. на освештаном извору, а на /. девојке,
младе невесте, девојчице. Принудно купа-
Лит.: Чајк. РББ; Fischer Α., Orzewa w wierzeniach ње на /. познато je и у селима у околини
i obrz?dach luđu polskiego/fLud, 1937, τ. 35 (15). Пирота (неточна Србија), где момци ку-
T. А. Агапкина пају девојке, а такође "потапају" мушкар-
це ако им не плате откуп. У околини Бо-
ЈОВАЊДАН - празник св. Јована Крсти- љевца на /. су носили иконе и —> крстове
теља (7/20. I; буг. Ивановден, Јованден), дру- на реку, и тамо их "прали".
га дан по -» Богојављењу када се наста- Свети Јован се сматра за покровитеља
вља извођење ритуала богојављенског ци- кумства и побратимства. Код Македона-
клуса, карактеристичног за балканске ца je на /. обавл.ана свечана предаја крста
Словене, a који je, углавном, везан за веро- освештаног у води, с -> босиљком и цр-
ван>е у исцелитељска и заштитна магична веним концем, од "старог" кума "новом"
својства воде у то време, која се постижу куму - ритуал предавања кумства за сле-
освештавањем воде, купаньем, умивањем дећу годину. Мушкарци би љуљали новог
и др., уп. Крстовдан. кума и бацали га према таваници уз пе-
Младенци, вез на стдбеном барјаку
Љуљање свекрве
Бунар св. Саве у Хиландару
Света Варвара (икона на стаклу, прва половина XIX века (Чешка)
Гребени, село Крагина
Вериге
Вршидбе на гумну
Се. Георгије убија аждају
Обредни крст у селу Вискјар,
Пернишки крај, Бугарска
жавало се, расло као трава, и било je меко; камену, исплете чарапице и скроји —> ко-
од тог доба потичу удубљења на к. - на шуљу свом детету, да би "зауставила"
њему су остали утиснути трагови стонала смрт (срп.).
-> Бога, -» Богородице, -» светаца, -> У обреду сахрањивања такође се кори-
нечисте силе. Камење je престало да ра- сте "зауставл,ајућа" својства к.: после из-
сте када je Бог проклео људе и земљу због ношења покојниковог тела, ставл>али су
грехова. Порекло крупних камених гро- к., упоредо с другим металним предмети-
мада, облутака, литица, итд. често je обја- ма, на место на коме je он лежао, да би за-
шњавано окамењавањем људи (понекад - штитили чел>ад од смрти. Стари обичај
животиња), дивова (-> гигант), који су постављања надгробног камења такође je
проклети или кажњени због својих грехо- објашњаван тежњом да се "свеже" -> ду-
ва. У народној традицији, раширено je ша, "да се привеже" за свој —> гроб, да joj
поштовање култног камења, поготово се да пребивалиште, како не би лутала по
оног које je везано за имена светаца или свету. У обреду сахрањивања, а такође у
легендарних јунака: Богородице, св. Па- исцелитељској пракси, к. je коришћен у
раскеве, —> Краљевића Марка, итд. архаичној функцији каменог оруђа, заме-
К. се јавља као заменик човека: по оби- њујући —> нож, маказе: код Срба je, при-
чају Јуж. Словена, у случају смрти једног ликом израде покрова и одеће за покој-
од -» близанаца или једномесечића, да ника, платно сечено каменом; код Бело-
би се предупредила -» смрт другог, у мр- руса, каменом секу пупак новорођеном
твачки сандук покојника треба ставити к. дечаку, да би био јак.
и рећи: "Остављам ти као брата овај ка- Будући да je к. елемент мртве приро-
мен, а н>ега (наводи се име живог брата) де, често je атрибут демона и место на ко-
узимам себи за брата" (буг.). ме они бораве: к. je место боравишта —>
У низу заштитника, к. je коришћен за русалки, -> водењака; на гомили каме-
обезвређивање опасности, да извор опа- ња, покупл^еног с њива, играју вештице.
сности постане мртав и непомичан, као Место испод к. везано je за онострани
к.; да -» вукови не нападају стоку, на Са- свет: под њим се крије, за време непогоде,
виндан би на ватри држали к. до усијања —» ђаво, а и демони који потичу од душа
(срп.). Да би обезбедили воду у -> бунару умрле некрштене деце, тамо бораве гре-
од —» чини, убацивали су унутра камен шне душе умрлих (пол>.).
(пол..). Отпорност и неповредивост к. од- Понекад je к., због своје тврдоће, асо-
ређују његову употребу у магијским по- цирао на мушко начело. Код Бугара je по-
ступцима очувања доброг здравља: да их знат мотив чудесног зачећа јунака од к.,
не би болела глава, за време првог -> гро- кога je носила његова мајка. Белоруси су
ма трипут су себе ударали к. по глави веровали: ако je у земљи испод брачног
(укр., буг., пол>., чет.). кревета к., жена ће родити дечака.
Припаднотћу к. мртвој природи Код Јужних Словена, к. je коришћен у
(хладан je, непомичан, јалов, не расте, не правним ритуалима као оруђе за кажња-
развија се) објашњава се забрана ставља- вање (обичај каменовања кривца), као
ња —> детета да седи на камену, иначе не- знак срамоте (морао га je носити осуђени
ће расти (пол..), a забрањено je и закопа- за прељубу), као симбол -» клетве и про-
вати постељицу под к., иначе ће следећи клетства.
порођаји бити тешки (пол,.). Због своје
непокретности, камену je приписивано Лит.: Коробка Н., "Камень на море" и камень
својство заустављања, прекидања болести алатырь//ЖС 1908/4: 409-426; Павловић M., Ка-
или опасности. У јужнословенској пракси мен станац и везивање Syiue/fTEVl 1957/2-3: 611-
лечења, својства зауставл,ања болести по- 661; Тјорђевић Д. M., Неки наши култни каме-
седовао je, кобајаги становити к. - велики, нови и веровање у вези са каменом/'/ЛЗБ 1968/8; Је-
широки, издвојени к.: ако су жени умира- лић И. M., Шта значи камен о врату?, Београд,
ла деца, требало je да, стојећи на таквом 1931; Раденковић Љ., Реконструкција митоло-
КАМИЛАРИ -259- КАРАКОНЏУЛА
шко-религијских представа о камену//Научни са- новског краја у Бугарској, оне имају кон,-
станак слависта у Букове дане, кн>. 6, Београд, ско тело, људску главу и крила, а у Разло-
1977; Чајкановић В., Религија и култ каме- шком крају их замишл>ају у обличју голих
ни//Чајк. СД 5: 162-168; Klinger W., Kamen w л,уди; у Гоцеделчевском крају к. су рогата
praktykach i zabobonach ludowych, Wisla, створења с исплаженим језицима; у Родо-
1905/19. пима к. су у обличју длакавог човека с ве-
/. /. Аевкиевска ликом главом, роговима, репом или с јед-
ним оком и једном ногом, замишљају их
КАМИЛАРИ -» Кукери као космата бића с црвеним очима, или
верују да се јављају у виду -» коња, или
КАРАВЕШТИЦА -> Покладе неке друге животиње > пса, кокоши,
итд.; у Тјевђелијској казн у Македонији
КАРАКОНЏУЛА - митолошко биће у верују да су к. као -> ламја (-> хала), која
људском или животињском облику које се крије по старим кућама и -> пећина-
ноћу, најчешће у периоду -> некрште- ма; у Кратову их замишљају у виду опа-
них дана, пресреће л,уде који су се на- ких жена које живе у старим и напуште-
шли ван куће, јаше их и покушава да их ним кућама.
одведе у свој простор. Веровања, као и на- Код Бугара се веровало да к. настају од
родне приповетке у којима je к. активни покојника који су били рођени некрште-
лик, посведочени су код Срба, Бугара, них дана или су тих дана умрли. У Маке-
Македонаца, као и код више несловен- донији je раширено веровање да -> вам-
ских народа на Балкану. пир, ако не ишчезне за шест недел,а, по-
Код балканских Словена јављају се стаје к. (на једном месту се приказује као
различити називи за к.: код Срба каракон- створење без костију - "само трака од жи-
џа (Бачка, Бабушница, околина Леско- ла", с мачјом главом и са по три прста на
вца), какаронџа (Галипољски Срби), кара- ногама). Срби на Косову сматрају да к.
канџа (Неготинска крајина), конџула (Гру- постају јеврејска деца зачета од Игњати-
жа), калаконђур (Косово, Кострец); код Бу- јевдана до -> Боасића; у околини Лесков-
гара - караконджо, караконджер, караканд- ца забележено je веровање да к. настају од
зала, кара-кончо, караконяци (мн.), конджо- јеврејских невеста, осуђених да лутају но-
ри (мн.), поганец, буганец (Средњи Родо- ћу годину дана, зато што после удаје нису
пи), бабугери (мн.), опачинки (мн.) (Пе- могле избројати рупице на решету. У Ро-
штерски крај, Родопи), гундурак, вонкашно допима, караконџуле ("поганци") постају
итд.; у Македонији - караконџул, каракон- од л>уди које к. сретну на —> путу, одведу
џола, конџолка, караконџол. Овом кругу на- у своје пребивалиште и поједу, или их
зива вероватно припадају и кемза, кендза, хране л.удским месом.
кензо, кандзил, кандзо. У Бугарској, када се дете роди "некр-
Назив к. представлю позајмицу из штених дана" или у "конджоровите дни",
грчког (καλλικαντζαρος), остварену преко да не би касније постало к., —> провлачи-
турског облика kamconcolos. На словен- ли су га кроз рупу направл>ену у комаду
ском тлу ова позајмица je преосмишљава- леда узетог с -> реке; после провлачења,
на и везивана за реч "кон>" или "крак" лед враћају на реку.
(нога). Постоје различита веровања о мести-
Караконџуле замишљају на различи- ма у којима живе к.: у околини Лесковца
те начине: у околини Пожаревца као бабе сматрали су да живе по —> раскрсница-
с дугом косом и ноктима, које увек носе —> ма, у Бачкој - по —> таванима, у Т)евђе-
гребене, или су у обличју мајмуна; у Гру- лијском крају и Кратову - по шпуштеним
жи као велика и дебела створења; на Ко- кућама, у Гружи - по густим шумами и по-
сову се сматрало да су к. црне као мечка тоцима, у Санцаку - по дубоким вирови-
(Средска) или да изгледају као страшне ма; у Бугарској (Родопи) - у пећинама, —>
жене (Горње Село); по веровању из Тр- воденицама, каменитим и тешко при-
КАРАКОНЏУЛА -260- КАРАКОНЏУЛА
ступачним местима изван села, "тамо где нила поменуте животиње и оне не желе
се не чује глас петла". да joj помогну. Ова прича занимљива je и
Места на којима човек може срести к. због два детаља која откривају природу ->
су' _» праг куће, двориште, пут, обила реке, нечисте сиде. Найме, караконџула се не
воденица, -» гробље, а време сусрета > задоволэава тиме што откида главу маће-
ноћ (неподоба, такозвано ниједно време, хиној кћерци, већ њена црева намотава
пре првих петлова, -> глуво доба). око воденичног точка или камена. Тако-
По народним казивањима, ова бића се ђе, к. дозива девојку у воденици на особен
увек појављују у групи, као чопор -> ву- начин - употребом редупликације, што je
кова, али само једно од н>их напада чове- једна од одлика комуникације између чо-
ка. Неколико je типских ситуација у који- века и нечисте силе: "Џумба-лумба, девој-
ма човеку прети опасност од н>их: 1) к., ко, отвори ми врата!"; "Тропан-тропан, де-
имитирајући глас познатог човека, зове војко, отвори ми врата да ти мотам црева-
по имену жену да изађе из куће (вероват- та!"; "Трънга-мънга, мало моме, где ма зе-
но да би je казнила што се није држала за- миш или не щеш?" Редупликација се јав-
бране предења, шивења или прања током л>а и у мотиву приче о јахачу који се скри-
"некрштених дана"); када се она одазове и ва испод покривача. К. тада говоре:
појави на прагу куће, к. joj "одузме -> "Стрико-лико, стрико-лико\" У приповет-
глас", скаче joj на леђа, на главу joj ставља кама се јавља и мотив "караконџуле на
котао или joj у главу забада гребене, тера- прелу" или "покушај одвођења девојке у
јући je да je носи по шипражју, у намери гроб", који се може везивати и за вампира,
да je доведе до реке и тамо удави; жену —> тодорце и ђавола. По свој прилици, кр-
спашава оглашавање првих петлова; 2) волочност караконџула утицала je на
пијани човек, враћајући се кући, среће к.; стварање стереотипа о крволочности вам-
једна га узјахује; њега, такође, спашавају пира.
први петлови; 3) човек се касно враћа ку- Ради заштите од к. носе —> бели лук
пи и на путу среће свадбену поворку; по- (посебно онај који je остао од бадње вече-
зивају га као госта и воде са собом; успут ре), лупају -» гвожђем, пију воду у којој je
му дају "суд" с -» вином и терају га да пи- угашен живи угл>ен од —> бадњака, или
је; међутим, пре него што ће отпити први стављају за —> ггојас кору —» хлеба и —> со.
гутљај, човек се прекрсти и свадба нестаје; У Кратову ноћу, за време некрштених да-
он види да се обрео на неком опасном ме- на, иду с упал.еним фењером и шапућу.
сту - на стени, на дрвету, изнад реке, а да "Бегајте, окати, да пројдет ћорави! Госпо-
у рукама држи —> кост (обично од коњске ди, помилуј, Господи, помилуј!" У Леско-
главе) или —> корњачу; 4) човек, јашући вачком крају у време када су ноћу ишле к.
на коњу усред ноћи, среће поворку к.; нико се није смео одазивати. Ако би чули
пребацује покривач преко себе (скрива глас споља, изговарали би: "Гламња ти у
очи и -> ћути) и оне га не могу открити. дупе, воденични камен ти на шију!" У Бу-
/Код Срба и Бугара врло je раширен гарској (Родопи), ако су морали увече да
приповедни мотив о пасторки коју маће- изађу из куће у периоду "поганових да-
ха (вероватно током некрштених дана) на", носили су —> ватру са собом. У истом
шаље ноћу у воденицу да меље брашно крају, да "поганци" не би ушли у кућу,
не би ли je тамо растргле к. У новијим за- прве вечери после Нове године пребаци-
писима уместо к. јавЛ)ају се вампири или вали би преко куће грану -> једе или —>
—> ђаволи. Пасторка, уз помоћ петла, пса камен, а некад су то чинили седаћи на ле-
и -> мачке, или причајући о "мукама" ђима магарца. Лэуди су, из истих разлога,
лана или —> конопље, успева да задржи шкропили куће освећеном водицом итд.
к. да не уђе у воденицу; уз то, од к. (која се Порекло к. може се потражити у
овде, по правилу, јавља у мушком обли- представама о сезонском кретњу душа.
ку) добија вредне -> дарове. То исто не После одласка —» душа покојника, које
успева маћехиној кћерци, која није нахра- свраћају на —> Бадње вече, наступа пери-
ΚΑΠΑ -261- КАПА
од кретања душа "застрањених" покојни- Код Срба постоји веровање по коме онај
ка, пре свега иновераца, -> туђинаца и ко на своју главу стави к. мртваца, неће
оних који су прерано умрли. Ти покојни- моћи да je скине.
ци непријатељски су расположени према У традиционалној етикецији најважни-
људима (туђинци зато што их нису уго- je je било супротстављање гола/покривена
стили, а прерано умрли због тога што ни- глава, али je различито реализовано, у за-
су прошли кроз обред свадбе). Од таквих висности од старости и породичног стату-
покојника настају к. Пошто не налазе пут са. Код Јужних Словена, капу су имали
у —» онај свет, у рано -> пролеће наста- право да носе једино момци зрели за же-
њују се на пустим местима или у дубоким нидбу. Мушкарци су, као по правилу, но-
водама. Тако се к., ван некрштених дана, сили к. напол>у, а скидали je улазећи у не-
могу убрајати у водене демоне. Тада су ку просторију, a такође у цркви, пред ико-
познате под именима: кандзо, кандзил, ном и пред човеком вишег социјалног ста-
кемза, кендза, кензо. У Шапцу су лађари туса. Приликом извођења неких обреда,
описивали ово биће као антропоморфно, огол,авање мушкарчеве главе било je ca-
али с репом у виду —> змије. У околини кралног карактера. Тако, током слављења
Тјевђелије у Македонији, на Божић су ме- -» славе, у Левчу, и домаћин и -> гости су
сили колачић по имену "караконџул", гологлави; мушкарци скидају капе прили-
змијоликог облика: после печегьа, качили ком прве сетве, пред покојником и др. Код
би га у —> димн>ак куће да стоји све до Во- Јужних и Источних Словена, неношење ка-
дица (-» Крстовдана). Због процеса обје- пе било je знак жалости мушкараца, a у
дињавања различитих митолошких бића Црмничкој нахији су, у том случају, му-
под једним именом, ови демони често се шкарци носили к. наопако.
подводе под пазив - ђаво или сотона. Има Исто тако, мушкарчево ношење к., ко-
оправдања да се и -> приказе, које се ја- јим су кршена правила етикеције, могло
вљају под разним именима, тумаче као к. je да означава ритуадно обележавање си-
које преко лета, у ноћно време, излазе из туације. Тако у Хомол>у, приликом објаве
вода и лутају по отвореном простору, новорођенчетовог —> имена (казивање
представљајући претњу људима. имена), гости седе с капама на глави, све
Митолошка бића, која имају неких док -> кум не саопшти име кумчета. Код
сличности с к. код Руса су свјатке (святке), Јужних и Источних Словена, младожења
свјаточнице (святочницы), а пре свега -> није скидао к. независно од годишњег до-
шудикуни. ба, а код Македонаца je није скидао чак ни
за време —> венчања.
Лит.. БЫ: 164-165; Враж. НММ: 136-137; Vuk. Скидање к. понекад je симболисало
SK: 445-446; Георг. БНМ: 173-174; Tjop. ЖОЛК: одрицање од пређашњег статуса. По срп-
560-561; ЕКЗ 2: 61-65; Зеч. МБ: 166-171; КСК 3: ском обичају, приликом изношења покој-
154-162; Марин. НВ 1994: 304-305; Миц. ННГ: 35, нице из куће, њен муж збацује капу и на
44, 79-80, 88-89; Петр. ЖОГ: 343; Рас. 81/82: 53-54; главу ставља нову к., као знак да жели да
Род. 39-41, 90-91; СД 2: 466-468; СМР: 165; Тан. ступи у нови —» брак. Често je скидање к.
СОТ)К: 311; Фил. ВН: 214; Фил. СК: 523; Чајк. СД асоцирало на тему брака. Код Руса, мла-
2:133, 400; 5: 312-313. дине другарице су на свадби крале мла-
Љ. Раденкоеић дожењину к. и тражиле откуп за н>у. Мла-
дожењину капу су стављали на младину
КАПА - покривало за главу, део —> одеће главу, као знак потврде његове власти над
који изражава човеков социјални статус њом и као израз жеље за мушким потом-
(уп. срп. пословицу: "Капа je старија од ством. Код Руса, један од обреда примаььа
главе"). К. je сматрана неодвојивим делом младожење у круг одраслих мушкараца
човека, па су Источни и Јужни Словени био je скидање к. у периоду после свадбе.
обавезно сахрањивали покојника с капом Употреба покривала за главу, која
на глави или су к. стављали поред тела. припада супротном полу, могла je бити
Млада с капом "смиљевац
КАПА -263- КАТАНАЦ
крпу или кожу натошьену к.; давали поро- Ради заштите стоке од -» чини, на дан
дил,и жарач намазан к., када je требало да првог истеривања стоке на пашу (или на
изађе из -» куће (буг.); кадили су новоро- -> Ђурђевдан), катраном су мазали хлеб,
ђенче димом запаљеног к. или су једно- па давали крави да га поједе (пољес.,
ставно ставл.али к. на —> опъиште, да ие- каш., словач.); Пол,аци из Поморја дава-
гов мирис отера —> навије, —> вештице и ли су стоци к. на Ивањдан, а Кашуби су
—> хале. Срби из Срема су, одмах по рође- тог дана бацали к. у језера и рибњаке,
њу детета, мазали катраном унакрст до- сматрајући да ће тиме заштитити гуске
вратак, -> праг и диреке -> врата. од вештица. Да би заштитили стоку од -»
У случају епидемије, катраном су цр- болести и -> урока, катраном су животи-
тали крстове на капијама и вратима; исто њама мазали чело, ноздрве и уста, виме,
су радили и приликом помора стоке (че- леђа, рогове, копита. Срби из Груже су
сто заједно с обилажењима и оборава- катраном цртали крстове на леђима сто-
н>ем), a такође и ради заштите од демона ке, на Воздвижење Часног Крста > Кр-
током "опасних" дана. Западни Словени стовдан (14/27. IX), док су на Копаонику
су на дан св. Луције катраном или -> бе- то радили на —» Спасовдан, "да стока бу-
лим луком цртали крстове над улазом у де здрава као катран" (ГЕМБ 12: 208); сто-
кућу и у шталу. Бугари у Родопима црта- чари у Бугарској су пред летњу Тодорицу
ју крстове на —> Ивашдан, а -> некрште- катраном цртали крстове на шталама и
них дана на исти начин се штите од —> торовима, да осигурају животиње од бо-
караконџула; уочи зимског дана св. Ане лести зване "влас"; Украјинци су превен-
- од -> вештица и врачара. тивно освештавали к., којим су цртали
У лустрационим обредима протери- крстове на вратима, због чаробница; ру-
вања стоке или проласка људи кроз "жи- ски сељаци су крајем зиме качили у дво-
ву ватру" (или провлачења кроз прокоп у ришту опанке од лике, намазане катра-
земљи), код Јуж. Словена je к. коришћен ном, да не би прошла сточна куга. Бугари
као допунско заштитно средство: Срби су су за време жетве сипали мало катрана на
га кували на —> ватри (често с белим лу- њиву, да вештице не би могле да оберу
ком), мешали са свикском или медвеђом род и плодност. "Антидемонске" способ-
машћу, с мекињама од брашна од кога je ности к. коришћене су у украјинском
мешен божићни -» хлеб, и др.; тиме су обичају сипања к. у покојникова уста - да
хранили л>уде (Левач) и стоку или су, пак, се не претвори у вампира.
мазали —» чешаљ или дренов прут, којим Лековита својства к. позната су свим
би додиривали сваког ко прође кроз ва- словенским народима; примењују га,
тру (Пчиња). Исто заштитно (и одбијају- углавном, у лечењу прехлада и кожних
ће) значење имале су и ритуалне ватре, на болести, а масовно га употребљавају у ма-
којима су палили к.: када би спал>ивали гијским поступцима исцељивања. На Ру-
лутку масленицу на -> Беле покладе, Ру- ском Северу помоћу катрана истерују
си у Поволжју натакли би на колац и бу- штуцавицу, верујући да ће она, кад боле-
ренце с к.; Бугари у области Пловдива и сник попије катран, искочити из њега у
Средње Горе такође на Беле покладе пале облику —> жабе, коју одмах треба спали-
ватре, на којима спаљују мешине за ка- ти. Сел,аци из околине Владимира лечи-
тран, уверени да та ватра тера -> нечисту ли су колеру тако што су одећу прскали
силу и доноси здравлзе и плодност; у По- катраном и правили се да су мртви.
л>есју би на Ивањдан држали, на -» шта- У руској традицији (делимично и код
пу, над ватром тегле у којима je био ка- других Источних Словена), к. je познат и
тран; у зап. Моравској су "палили чароб- као ознака јавног срамоћења, посрамљи-
нице" током првомајске ноћи: натакли вања, a примењиван je првенствено на де-
би на мотку земљани суд пун катрана, војке које изгубе невиност пре удаје. У том
потпалэивали га и носили, трчећи, по бр- случају, најраспрострањенији поступак
дима. био je мазање или шарање катраном ка-
КАШИКА -266- КЕМЗА
пија (-> врата, -> прозора) на кући осра- заједно. Тамо су на "дедове" ноћу оставља-
моћене девојке. ли кашике око чиније са задушном хра-
ном, a ујутро би, по положају к., судили о
Лит.: Mosz. KLS: 315-316; Журав. ДС; БМ: 165- томе да ли су ноћу појавл.ивали "дедови";
166; Бак. БПО: 182; Георг. БНМ/2/: 67, 139, 152; ако би кашика била преврнута, значи да
Ђор. ЗО: 180; Мил. ЖСС/2: 123; Пет. ЖОНГ: се покојник ньоме служио.
254; Tpoj. В: 42, 99, 112, 162; Ястр. ОТС: 459-460; У Украјини и Белорусији су, уочи -»
Kolb. DW 31/3: 125; Sych. SGK 1: 154, 260; 2: 79; Божића, учесници вечере остављали сво-
Väcl. VO: 70. је кашике на столу, слажући у облику ->
C. M. Толсто/ венца чиније с остацима кол>ива; ако к.
ноћу падне или се преврне, сматрали су
КАШИКА - предмет покућства, у обре- да ће њен власник те године умрети. На
дима - симбол живог или мртвог члана Руском Северу су ноћу износили напоље
породице. кашике, пуне -> воде: ако je лед, који би
К. je била једна од многих личних ства- се створио, имао рупицу, то je наговешта-
ри се/ьака; кашике су обележавали, избе- вало смрт домаћина, а ако би се вода смр-
гавали да користе туђе к. Понекад су се зла с чворићем - живот.
кашике мушкараца разликовале, по ве-
личини и облику, од осталих к.; употре- Лит.: Топорков. Α. Л., Домашняя утварь в по-
бљавана je у народној медицини. У Укра- верьях и обрядах Полесья //Этнокультурные тра-
јини су сматрали да je могућно, помоћу к. диции русского сельского населения XIX - на-
покојног домаћина, ослободити се младе- чала XX в., Москва, 1990, Вып. 2, с. 67-135; То-
жа, брадавица, чирева, отока у грлу. У љу- порков Α. Л., Структура и функции сельского
бавној магији, коришћена je к. момка или метального етикета //Этнознаковыефункции
девојке: к. би осмудили пламеном, да би культуры, Москва, 1991: 190-203.
привукли човека који им се свиђа. Л. Л. Топорков
Пред -> јело, к. су постављали на —>
сто окренуту удубљењем нагоре, што je КЕМЗА -» Караконыула
значило позив на јело; после оброка, к. су
превртали, чиме су показивали да су сити. КЕЧИГА -> Риба
Истовремено, у Орловској губернији није
било дозвољено поставл,ати к. "лицем на- КИКИМОРА - женски митолошки лик
горе" пре оброка, иначе ћеш "умрети код Руса и Белоруса, борави у човековом
отворених уста и очију". Код Белоруса из стамбеном простору, наноси штету и сит-
Могиљевске губерније постојао je обичај не пакости домаћинству и људима. Назив
да се, за време задушне трпезе, после сва- лика кикимора чине две компоненте. Ети-
ког захватања хране, к. спушта на сто, да мологија прве компоненте кик- повезује
би јели дедовы, али je све време требало па- се с балто-слов. кореном *kik/kyk/kuk у оп-
зити да се к. оставлю с удубл^ењем окрену- штем значењу грбавости, савијености.
тим нагоре, иначе ће се покојници превр- Други део речи мора потиче од општесло-
нути у —» гробовима лицем надоле. венског *тог- - "смрт".
Ако je једна к., остављена на столу то- К. замишљају у обличју малене, ру-
ком помена, симболизовала, као по пра- жне, грбаве старице, смешне, наказне, аљ-
вилу, једног умрлог члана породице и каве бабе одевене у прње. Она je тако ма-
чин храњења њега, онда je много кашика ла и сува да не излази напоље, из страха
симболизовало све умрле рођаке или по- да je -» ветар не однесе. Белоруси су за-
родицу у целини, укл>учујући и живе и мишљали кикиморе у обличју малих де-
мртве. Белоруси Пољесјани у Гомељској војчица. Понекад к. има зооморфни лик:
области су, после помена, слагали каши- свиње, —> пса, —> зеца, патке.
ке на гомилу и оставляли их на столу до У неким случајевима, порекло к. везу-
јутра, да би на -» ономе свету сви били ју за "нечисту", несрећну -> смрт: тс. je по-
КИКИМОРА -267- КИСЕЛИЦА
стало дете које су проклели родители да шије, али joj шавови стално испадају
(рус., бел.), кћерка коју je мајка изгубила неравни (бел.), уп. рус. пословицу. "От
(бел.). К. се појављује у -» кућама изгра- кикиморы рубахи не дождешься" ("Од
ђеним на "рђавом" месту: тамо где je био кикиморе кошуљу нећеш дочекати").
закопан утошьеник или неопојани покој- Понекад се по понашању к. може
ник, где je било убијено или je умрло дете, предвидети будућност: она се појављује
a такође где je сахрањено тело детета. По пред смрт неког од чланова породице: на-
изворима из XVIII в., к. je дете које je оте- говештавајући невољу, излази из подру-
ла или заменила нечиста сила. ма или плаче.
У другим случајевима, појава к. у кући Веровали су да ако би ухватили к. и на
везивана je за -» чини, злу замисао л^уди темену joj ошишали косу у облику -» кр-
"зналаца": најчешће je "пуштају" фурун- ста, она би заувек остала човек, али би
џије и дрводеље приликом градње куће, у живела с неком маном: повијеност, муца-
жељи да се освете домаћинима. Они под вост, слабоумност.
главку греду таванице или између брвана К. борави у купи, ређе - у дворишту,
на предњем -> ћошку куће поставе лут- купатилу, штали, на —> гумну, у напуште-
кицу направљену од иверја и крпица - ном дому. У купи живи на местима веза-
фигурицу "кикиморе". ним за култ умрлих: иза -> пећи, на -> та-
Присуство к. у стамбеном простору вану, на пећи, у подруму.
човека оцењивано je као предзнак да je у К. се појављује и оглашава -> ноћу,
кући неповољно, "нечисто". Када се поја- понекад само за божићне празнике или
ви у кући, к. чини ситне пакости, прави уочи -> Божића; до -> некрштених дана
штету домаћинству: баца и лупа судове, живи напољу, затим одлази незнано куда.
омета спавање, лупа поклопцем на -» У време божићних празника она рађа де-
димн>аку, гађа чељад луком из подрума, цу, која излећу кроз димњак и живе напо-
бундама и јастуцима - с —> пећи; чупа —> л.у до —> Богојављења.
косу домаћину, перје - кокошкама, ши- Од к. су се штитили молитвом, споми-
ша руно овцама и од њега прави постелэу њањем Божјег имена, а у неким случајеви-
за стоку. Додијава људима завијањем, пи- ма - псовком. Заштитом од к. сматрали
штањем, буком. Пребраја стоку, али уме су куриный бог ( "кокошји бог") - камен с
да броји само до три. Веровали су: ако се рупом, који су качили над пречагама у ко-
к. запати у кући, онда у н>ој нема живота кошиньцу, да к. не би мучила кокоши. К.
- обавезно ће надживети укућане. Поне- се боји —» клеке. Кикимору, коју су посла-
кад се сматрало да к., коју je вештац пос- ли вешци, могућно je уништити ако се у
лао у кућу, може да усмрти човека, да га кући открије лутка или други предмет
одведе с овога света; она такође мучи сто- помоћу кога je послана к. Taj предмет je
ку, тера коње. требало избацити ван имања или га спа-
У ретким случајевима, представа о к. лити.
се мешала с ликом жене кућног духа (—>
домовој). Сматрали су да к. може пома- Лит.: Аф. ПВ 1: 101-102; Влас. НА: 170-177; Зел.
гати домаћици кад меси —> хлеб, љуља 2
ОРМ : 51, 58, 60, 61, 220; Зин. МРВС: 65-95;
децу, пере ћупове, послује око стоке. ННКС 1: 61, 67; Череп. МЛРС: 124-133; Чулк.
Основно обележје к. јесте њена веза с АРС: 219.
предењем, шивењем. Она се ноћу игра с /. /. Левкиевска
—> преслицом, —> вретеном и пређом,
може да допреде уместо домаћице, али КИСЕЛИЦА -> Марена
чешће кида, балави и мрси пређу, пали
кудељу, која je ноћу остављена без благо- КИША - у народној традицији, предмет
слова. К. преде и стално поскакује, а ко- поштовања и магијског утицаја. Власт над
нац упреда здесна улево, а не обратно, ка- к. и другим атмосферским појавама при-
ко би требало прести. К. такође покушава писивана je представницима —> онога
КИША -268- КИША
Уколико je суша схватана као елемен- КЛЕКА, вења, смрека (Juniperus commu-
тарна непогода, ради њеног престанка мо- nis) - билзка која, у традиционалној култу-
гле су бити предузете опште заштитне ме- ри, има апотропејска својства. Да би отера-
ре, које су помагале у случајевима епиде- ли —» вештице, муслимани у Босни су кле-
мија, болести, пожара, итд.: оборавање се- ком трљали табане. Три к. су користили
ла или крста крајпуташа, обилажење села исто као и три —> глога. У Херцеговини су
и њива, припремање "једнодневног" плат- клеково грање стављали над улазом у —>
на, пешкира или постављање "једноднев- кућу, да -> болеет не би могла унутра да
них" крстова (направљених за један дан). продре. За време епидемије, код Јуж. Сло-
Магијски начин изазивања к. био je и - вена масовно je практиковано -> кађење
растурагье мравињака. Мравињак су рас- стоке и људи димом од спа/ьене к. Своју
турали -> штапом, а раштркани мрави употребу к. je нашла и у народно] медици-
су симболизовали и магијски изазивали ни. Осим тога, Јуж. Словени су за Нову го-
капи к. Овај начин je познат у Поље^у и дину користили гране к. за традиционал-
код Јуж. Словена. Срби су, растурајући но џарање жара на опьишту; на дан Ис-
мравињак, говорили: "Колико мрава, то- треблена одојчади у Витлеему, Словенци
лико и капи!" су символично тукли децу и одрасле гра-
Црква je жестоко осуђивала паганске ном к., желећи им здравл>е и веселее. По-
начине изазивања к., поготово приноше- себно поштовање к. je уживала на Рус. Се-
ње жртви поред бунара. веру. Мештани су сматрали да je к. - света
Ради заустављања обилних к., обавља- биљка, јер се под њом кобајаги, крио —>
ли су разне радње које "заустављају" или Бог. Зато су се за време непогоде крили
"одвраћају" к.: избацивали су —> jaje у под к., приносили joj -» жртве и завете
двориште; износили су или избацивали у приликом болести и несрећа, молили од
двориште, испод куће, на —> кров: лопар, ње здрав/ье и помоћ у невољама.
жарач, наћве за хлеб; палили су у —> пећи На —> Велики четвртак, у кућама су
тројичко зеленило, освештану —> врбу, палили, на металним таблама, мале —»
итд. Узроком непрестаних, дуготрајних ватре од к., преко којих су сами скакали и
киша сматране су "оскрнавл>ене воде". У преводили децу - ради заштите од ->
Босни су, на пример, у том случају мисли- урока, болести и с циљем очишћења.
ли да у води има нечег "поганог" - да je Сланике су обмотавали ликом од к., да —»
негде раније у воду бачено ванбрачно или кикимора ноћу не уђе у њих. Кроз гран-
убијено -» дете, и да к. неће престати све чице к., положене унакрст на суд, музли
док леш не буде извучен из воде. За време су или цедили —> млеко; музлицу (посуду
кише, жене су излазиле из куће, износиле у коју су музли млеко) често су правили
венчаницу и, дозивајући по имену уто- од к. У пролеће, када први пут истерују
шьенике из села, молиле их да одведу ки- стоку на пашу, чине то граном к. На по-
шу с њива. четку сезоне риболова, Руси су -> мреже
кадили димом спаљене к. Тамо, на Ру-
Лига.: Толстые Н. И. и С. М., Заметки по ском Северу, покојника каде димом к., да
славянскому язычеству. 1. Вызывание дождя у ко- касније не би узнемиравао своје ближње;
ло<)ця//Русский фольклор, Поэтика русского на почетку епидемије дечјих болести, из-
фольклора, Москва, 1981; 2. Вызывание дождя в над врата куће забоду гране к., —> оскору-
Полесье//Славянский и балканский фольклор, ше, a такође вилице штуке.
Москва, 1978; Д. Ножинић, Поступци за призи- Код старих Балта, та биљка je пошто-
вање кише на Кордуну, Банији и Мославини//Раск. вана пре свега као света, а Пруси су сма-
1998/91-92: 75-112; U. Majer-Baranowska, Deszez i трали да у њој борави зли дух.
jego zaptadniajqca funke ja/'/Akcent, Lublin, 1986/4:
30-36; C. M. Толстая, Дождь в фольклорной καρ- Лит.: Чајк. РВБ: 61-62; Топоров В. Н., Прусский
тине миря//ИСФШ.: 105-119. язык, Словарь, Москва, 1980,1-K: 111-117.
С. М. Толсто] Г. А. Агяпкиня
КЛЕТВА -270- КЛЕТВА
реном руском веровању, за покровителя них удварања —> вука кози и —> брака ву-
ковача je сматран пророк —> Илија, који ка и к., док к. коју је појео вук симболише
кује громовите стреле - њима прогони ђа- младу која je припала младожењи.
воле: зато ђаволи не воле коваче, a муња Јарац, као жртвена животиња, фигу-
не удара у ковачницу. рира у својеврсном обреду који je спрово-
ђен у различитим областима Чешке на
Лит.: СБФ/81: 171-176. дан св. Јакуба (25. VII): са звонаре или не-
В. ]. Петру хин ког другог високог места бацали би јарца
позлаћених рогова, украшеног тракама и
КОЖУХ -» Богатство цвећем. Његову -> крв су сакушьали и
чували као лековито средство против
КОЗА, јарац - у народним представама и страве (Бог. ВТНИ: 34-35). Бугари из Тра-
обредима везаним за продуктивну магију кије клали су јарца на свадби, после прве
- симбол и стимулатор плодности. Исто- брачне ноћи. Забране употребе јарца у
времено, сматра се да ова животиња има својству жртвене животиње (у Банату Хе-
демонску природу; јавља се као једно од ре не кољу јарца за —> задушнице - заду-
лица -> нечисте силе и истовремено, као шну трпезу; Македонии не користе јарца
заштита од ње. као курбан) мотивисане су верованием да
У календарским обредима, везаним за je Japan нечиста, демонска животиња.
аграрну магију, присутна је прерушена к. У етиолошким легендама, к. je прика-
ПАИ зооморфиа маска (-> маскирање). зана као ђавоље створење (укр. "чортово
Источнословенски божићни и покладни насшне", пољ. "djabelskie stworzenie",
походи с прерушеном к. су најраспро- чеш. "čertova rodina") и зато je споља на-
страњенији код Украјинаца и Белоруса, у лик на њега. Украјинци сматрају да je до-
мањој мери код Руса. Атрибути маскира- маћу к. створио —> ђаво - ако je пошкро-
не "козе" су преврнути кожух, дрвена гла- пе освештаном —» водом, одмах ће да
ва с роговима, брадом од сламе или лозе липше. Козе имају кратке репове, јер им
и покретном доњом вилицом. их je ђаво покидао, терајући стадо на па-
У Пољској су дрвену рогату фигуру к. шу (пољ., укр., карпат.). По пољском ве-
носили у маскираној поворци последњег ровању, кози сва снага лежи у репу; да к.
уторка на карневалу. У Украјини, маска не би брстиле дрвеће, треба им забости
козе je фигурирала такође у свадбеном и иглу у реп. У Закарпатју кажу да к. све
погребном обреду (у "играма поред по- време покушавају да се попну на дрво за-
којника"). то што имају "ђавоље" ноге; к. су некада
Језгро источнословенског божићно- имале канџе на ногама и пеле се по дрве-
новогодишњег обреда "вођења козе" јесте ћу, али je ђаво на опклади с —> Богом из-
песма чији je припев "О-хо-хо, коза", у ко- губио своје к., па их je Бог лишио —> нок-
joj се хиперболичним сликама оцртава тију; на козјим коленима су жуте -» дла-
слика будуће летине ("где коза ходит, там ке, јер их je ђаво истеривао из Господњег
жито родит" - "куд коза ходи, тамо жито дворишта тукући их по ногама: из рана je
да роди", "где коза рогом, тамо жито сто- шикнула крв и обојила длаку. У легенда-
гом", "где коза хвостом - там жито ку- ма je к., као нечиста животиња, супрот-
стом" - "где коза репом, тамо жито гр- стављена крави и овци, чистим и "Бож-
мом", итд.). Песма je била праћена јим" створењима.
игром-пантомимом, чију je кулминацију У облику козе појављује се ђаво (оп-
представляло "умирање" и "васкрсава- штеслов. веровање). С козјим ногама (ро-
ње" к., које симболише кружење времена говима, ушима, брадом) приказују ђаво-
и препород природе. ла (општеслов.), шумског духа (—> ле-
За плодност к. (јарца) везана је њихова сник) (укр.), —> водегьака (укр., срп.). По-
еротска симболика: у белоруским и пол>- љаци сматрају да се у вештичјим очима
ским песмама присутни су мотиви /ьубав- може видети лик к. На ономе свету, удав-
КОЛАЦ -273- КОЛАЦ
љеници се претварају у к. (рус.). У Кијев- па трна); код Јуж. Словена, аналогно зна-
ској губернији су веровали да, уочи -> Ус- чење je давано дугом и оштром трну од ->
крса, може да се укаже благо у облику к. глога, званом глогов колац.
Кози, као ђавољем створењу, -> вештица К., забоден у груди, уста, грло покојни-
не може да одузме -> млеко (укр.). На к. ка, у -> гроб или мртвачки сандук, сма-
јаше ђаво (укр., буг.). тран je ефикасним средством против "лу-
К. (сама животиња, делови њеног тела, тајућих покојника" и —> вампира. К. je та-
месо, млеко) јавља се и као апотропеј. По кође штитио човека од -» нечисте силе
македонском веровању, к. нико не може (—> вештица, босорки и др.).
да урекне. У штали су држали јарца, јер Пробадање болести коцом je попула-
њега, кобајаги, воли кућни дух (-> домо- ран мотив словенских басми, уп. у руској
вој) (рус.) или ђаво (укр.), па зато неће на- басми против црва: "... сиви црве, иди пре-
удити коњима. Овчари су држали к. на ко мора... под колац"; у белоруској басми
пашњаку за овце, сматрајући да к. не даје против дечје несанице: "Ноћне ноћнице,
"чаровницима" (вешцима) да се прибли- на колац се набијте, на вретено набоди-
же стаду (пољски Бескиди). Да би спречи- те..." Иста магијска процедура je позната и
ли помор стоке, у дворишту су држали као средство народне медицине, уп. обичај
козју лобању (рус.). У случају да неко да се у довратак или дрво кочићем у рупу,
урекне краву, требало je помешати крав- која je проврћена, затисну -» нокти и ->
л>е и козје млеко - то je одвраћало —> урок коса -> детета које пати од епилепсије, у
(пол,.). Козјим млеком су гасили -> по- нади да he дете "прерасти" болеет; поба-
жар, изазван громом (пољ.). Кад истерују дање коца на месту на коме се помокрила
ђавола из опседнутог човека, у уста му крава која даје крваво —> млеко.
ставе комадић козјег меса (пол,.). К. (вероватно по аналогији с оградом
направлэеном од кол>а) користи се за сим-
Лит.: Majewski E., Stolyhwo К., Koza (Capra hir- боличко затварање или ограђивање одре-
cus) w mowie, pojfciach i praktykach ludu pol- ђеног простора. Код Срба, на пример, ка-
skiego/'/Wisla, 1905/19: 41-66; Setkowitz J., Koza w да неко у купи умире, кућа се затвора: у —>
gospodarce i magii pasterskiej Beskidyw//Lud, земљу пред улазом побада се глогов к. У
1996/70: 25-139; Журав. ДС: 27, 56, 189-191. 200- белоруској басми против -> пожара та-
202, 242; Гура СЖ: 852, KOO 4: 188, 191-192; Чуб. кође можемо наћи мотив ограђивања ко-
ТЭСЭ 1/1: 49; Драг. МПР: 41; ЕЗ 1902/13: 221-222; лем: "Иде Алена по пољу, кол>е побада,
Шух. Г. 5: 2-3; Вор. ЗНН 1993: 95-98; Ром. БС 4: даље пожар не пушта".
168; Бак. БЕТБ: 390; Враж. НММ: 125. У привредним обредима, забадање к.
О. В. Белова у земљу има семантику заустављања. По-
љаци су у —> пролеће, при првом истери-
КОЛАЦ - предмет који се користи, пре вању стоке на пашу, забијали к. од бодл>и-
свега, у апотропејске циљеве. Спада у ред кавог жбуна у —> праг штале, да се краве
оштрих бодљикавих предмета, који имају не би разилазиле и да им злотвор не би
слично симболичко значење. Ефикасност могао наудити. На Руском Северу, крав-
к. као предмета-заштитника условљена je љу постељицу су закопавали у балегу, а
не само ньеговом формом него и матери- одозго забијали брезов к., говорећи: "Kao
јалом од кога je направлен, као и радња- што овај колац чврсто стоји, тако и ти
ма које се помоћу њега обављају (уп. оби- стој, Бурјонушка!"
чај ударања, махања, пробијања нечега У словенским предањима се говори о
коцем, ограђивања кољем неког просто- томе како вештица обира млеко од крава:
ра, итд.). У словенској магији и обредима она музе млеко с коца, стуба, —> тучка,
обично je коришћен к. отесан од -> дрве- узице, узде и др.
та, које je само по себи сматрано заштит-
ником (пре свега, од —> јасике и —> зове) Лит.: ЭО 1914/3-4: 121; Никиф. ППП: 118; Ром.
или из фамилије бодљикавог дрвећа (ти- БС 8: 208; Петр. ЖОГ 230; СМР: 167-168; Мил.
КОЛАЧ -274- КОЛАЧ
ЖСС: 326, 343; Тан. СОТ)К: 261; ГЕМБ 1938/13: па, -> пса-чувара, итд.; на Ђурђевдан ују-
133; swiet. LN: 526, 616; NU 1967-1968/5-6: 468. тро тај хлеб носе у тор и дају чобанину, а
А. Агапкина горььу кору (украсе) измрве и у храни je
дају овцама. Срби, Македонци и Бугари
КОЛАЧ - обредни -» хлеб различитих имају обичај да на -» Ускрс умесе погачу
облика (погача, погачице, колач у облику с непарним бројем ускршњих -> jaja (срп.
-» прстена, разних фигура), који се меси јајченик, буг. яйченик).
за календарске и породичне -> празнике, Хлеб у облику -> прстена или с ма-
a такође оказионално - за магијске циље- лим отвором (срп. хрв. ковртањ, шупал>
ве. Различите симболичко значење имају крув, шупаљ сомун, словач. diravy kolač,
цртежи и украси на к., његов облик, сас- diravy mrvari) натачињу на штап -» коле-
тав, ритуалне и машјске радње с умеше- дара, на -> стожер, рог -» вода, на руку
ним тестом или већ испеченим хлебом, младе, полажајника итд. Кроз отвор на
као и »егови називи. Тако, српска терми- том к. гледају да би стекли нечију накло-
нологија божићног хлеба одражава све ност или некоме набацили -> чини, а та-
нивое обреда, укључујући његову симбо- кође с циљем да препознају -> вештицу
личко-смисаону усмереност (обезбеђива- или да се заштите од штетне магије. Заш-
ње благостања у кући и конкретних сфера титна својства к. услов/ьена су симболи-
привредне делатности чланова породи- ком затвореног -» крута, што га функци-
це), опште мотиве ("богат", "весео", "сре- онално зближава с другим предметима
ћан", "здрав" -> Божић, као и читава на- који имају отворе: прстеном, -> венцем,
редна година), временска обележја обред- —> ситом, шупљим —» каменом, итд. На
ног комплекса (срп. бадн>ача, хрв. letnica), Тјурђевдан, када се код Јуж. Словена обав-
његове структуралне компоненте (на при- љао ритуал прве муже оваца, к. с отвором
мер, коледарска погача за учеснике ритуал- би стављали одозго на ведро и кроз њега"
них похода и др.). (понекад још и кроз сребрни прстен) му-
Велики обредни хлеб округлог облика зли прве млазеве -> млека, што je треба-
или погача je симбол плодности и, као по ло да допринесе обилној мужи, заштити
правилу, заузима централно место у сис- млека од чини, штетних радии вештица,
тему словенских обредних реалија народ- итд. У Ловешком крају (Бугарска) месили
ног календара (код балканских Словена - су к. с рупом, за први дан сетве: кроз њега
на Божић, уп. -> чесница; Нову годину; би просејали -> жито и потом га окачили
на -» Ђурђевдан; за -> славу); приликом у амбару, да сачува летину. Словаци су
рођења детета, а поготову - за свадбу. такав к. месили за дан св. Луције и чували
Свадбена погача (богато украшена орна- га до -> Бадњег дана, када су веровали да
ментом који приказује биљке, фигурице je, на свечаној миси у катедрали, кроз тај
животиња; често са свадбеним дрвцетом) к. било могућно угледати вештице. К. у
(-> саборњак) симболише рођење нове облику прстена, као и други округли, пр-
породице, прелазак младенаца у нови со- стенасти предмети (бурма, венац), на
цијални статус и др., уп. —> брак. Симбо- свадби симболише склапање —> брака,
лика погача, умешених на одређене ка- спајање младожење и младе. Код Бугара,
лендарске празнике, најчешће je везана за младенци су морали да погледају једно
привредно-свакидашње сфере живота, друго кроз свадбени к. - да би се заувек
што одражавају цртежи и фигуре на врху спојили. У Украјини, млада после венча-
њих, ритуалне радње с њима, називи. На ња погледа младожењу кроз дивенъ (вели-
пример, пред "ђурђевдан, празник овчара ки свадбени хлеб с рупом); невеста, крсте-
код балканских Словена, у Бугарској месе ћи се, кроз рупу на к. погледа на -> исток
велике обредне погаче: овчарник, овчар, ко- и запад, на југ и север пре него што из ро-
шара, кошерник, овчарска търла, чобанска дитељске куће пође младожењи.
пита, карман, украшене извајаним фигу- Мале округле погачице (које мажу ма-
рама оваца, пастира, пастирског —> шта- слацем, —> медом; одозго шарају) месили
КОЛАЧ -275- КОЛАЧ
-» Божић умеси огроман број хлепчића: жен>и; у руским областима познат je свад-
њихови облици и називи одражавали су бени колач "витушки", итд. За време са-
многобројне сфере привредне делатно- храна, у Могиљевској губернији, за умрлу
сти, којима je требало да донесу берићет у децу су месили "жаврунки" - колаче у об-
следећој години (на пример, "н>ива", лику птица.
"гумно", "кошница", "крава и теле",
итд.)· Мешење колача у обличју домаћих Лит.: ХСК 71, 88-89; 140-143, 149-151, 228, 231,
животиња често je везивано за празнике 232; Komor. TSS: 151, 192-207; Ян. БОХ: 37, 57-62,
посвећене неким животињама или њихо- 65-67; Бес; Вяс.; БХ: 309, 311; ГЕИ 1971/16-18:
вим свецима-покровителэима. Обредне 141; Плотникова А. А., Об одном новогоднем об-
радьье с тим хлебом нагоне на претпо- ряде у сербов/'/Philologia Slavica, К 70-летию ака-
ставку да фигурице од теста замењују жр- демика Н. И. Толстого, Москва, 1993: 134-142
твену животињу. Тако су, у околини Рјаза- (дата литература); БЕ 1975/2: 58-63; Кол. ПОС:
н>а, на Ђурђиц (дан јесењег св. Т)орђа), 32, 34-35, 38; Пир.: 404.
мешени колачи "коњи", које су младићи А. А. Плотникова
скупљали од куће до куће и носили у по-
ле, где би их остављали, говорећи: "Его- КОЛЕДАРИ - учесници једног од најпо-
рий милостивый, не бей нашу скотину и не пуларнијих календарских обреда (коле-
ешь. Вот мы тебе принесли коней!" ("Тјор- довања), чију основу чини божићно посе-
ђе милостиви, не биј и не једи нагпу стоку. ћивање —» кућа: извођачи магијских бла-
Ево, донели смо ти коње!"). Врло често, гослова (говорних и певаних) с циљем до-
хлебне творевине у обличју животиња бијања ритуалног угошћења.
стављали су у сточну храну с желюм "да Код Зап. Словена, к. би полазили у по-
се стока боље плоди". Ради тога су у цен- ходе још пре -> Божића (на дане адвент-
тралним областима Русије, за Нову годи- них светаца - четири недел>е пред Бо-
ну, коњима давали да једу "коње", а кра- жић); код Јуж. Словена - од —> Ипъати-
вама - фигурице "крава", итд. јевдана. Најтипичнији период за коледо-
Мотиви скорог доласка пролећа, вање биле су прве три недеље божићних
плодности и будуће летине везани су за празника (-> Бадньи дан, Божић, св. Сте-
обичај да се за Младенце, Благовести, фан), a такође и уочи првог дана Нове го-
умесе колачи - фигурице у облику —> ше- дине и -> Богојављења. Трупа одраслих
ва, -> рода, шљука и других птица-сели- коледара би походила куће током дана,
ца. Деца су се пела на -> кровове шупа увече и ноћу. По јужнословенским обича-
носећи те колаче, које би бацали увис, јима, коледовати се могло од поноћи до
молећи птице да "донесу" пролеће, бога- изласка сунца. Истовремено, позната je и
ту летину. Затим би носили фигурице на пракса јутарњих посета коледара, када би
гумно, бацали их у текућу -> воду, спа- рано, много пре свитања, по кућама ишла
ливали у —» пећи, итд. Код Источних деца звана "коледари", "полажајници",
Словена je раширен обичај да се среди- "посеваљники", "шчедровал>ники", с ци-
ном Великог поста умесе хлепчићи у об- љем да честитају домаћинима празник и
лику —> крста. Овај колач би чували до да им пожеле берићет у следећој години,
првог изласка на њиву или првог истери- a обављали су низ магијских радњи (заси-
ван>а стоке. Сматрали су да ће им он по- пали кућу -» житом, разносили гране че-
моћи у пролегшим радовима: допринеће тинара, избијали искре из бадњака, итд.).
будућој летини, сачувати стоку прили- У балканско-карпатском региону, где
ком истеривања на пашу, итд. се коледарски обред одликовао посебном
Обичај да се месе колачи у облику раз- животношћу, најтипичније и ритуално
личитих фигура je карактеристичан и за најзначајније било je учешће мушке "коле-
неке ритуале породичних обреда. Тако je, дарске дружине" у походима. У н>у су мо-
у околини Турова, у Белорусији, млада гли да се укључе и средовечни ожењени
спремала мали "месец" за поклон младо- мушкарци и старци, међутим, најчешће
КОЛЕДАРИ -277- КОЛЕДАРИ
Ради буђења вегетације и обезбеђива- ставла семење к., које она просила на под
ња раста к., на -> Божић, -> Беле покла- за време -» венчања (срп. Тимок); ако не
де, прве седмице Великог поста, на -» жели да има деце, млада на венчање носи
Ивашдан, —> Петровдан, скакали су са "мушку" к., односно, к. без семена (срп.).
клупа, столова, —> пећи (зап. слов.); диза- Семеном к. засипају младенце на свадби
ли су или бацали увис предмете; жене су (рус.). Да би оградили младенце од чини,
се спуштале са брдашца на санкама, на сипали би им у обућу семе к. (Владимир-
клупама, на —> преслицама (ист. слов., ска обл.), опасивали голо тело стаблика-
зап. слов., словенач.), јахали су —> коње; ма к. (јужноморав., словач.), распоређи-
њихали се на љуљашкама (срп., макед., вали стаблике к. око младе и палили их
буг.); старији људи су играли "да би коно- (буг.). Млада je, улазећи у нову -> кућу,
шье порасле" (Левач); играли су, уз по- расипала коношьано семе по кући да ис-
скакивање, "за високи лан и коношьу" тера зле духове и -> вештице из куће
(зап. слов., словен., хрв.); палили су ватре (морав.-словач. погранична облает).
и скакали преко њих - што више скоче, Да покојник не би постао —> вампир,
тим ће род к. бити већи (рус., чеш., буг.). покривали су га конопљаним платном
Да би израсла висока к., на дан св. Фи- (ист. срп.), опасивали га преко кошуле по-
липа и Јакуба (1. V), девојке су за игру би- весмом к.; гроб су облагали коношьаним
рале највишег момка (словач.); коловођа поздером и палили га (Тимочка Крајина,
ускршњег кола био je највиши момак (ба- Бугарска); нага жена je кадила покојника
натски Бугари); на њиву су семе к. носили изгребенаном к., а пепео и остаци к. су ста-
на раменима, тј. високо (бел. Кобринска, влани у мртвачки сандук (сев. ист. Србија).
Могиљевска облает). Да би расла густа к.,
финог влакна, било je важно да сејач има
густу -> косу и браду (ист. слов.).
На српској етничкој територији, у Шу-
мадији, забележене су белопокладне игре
зване "сејање конопље" или "конопљари-
ца", у којима су учествовали само му-
шкарци.
Мочење к. није смело почети пре Рож-
дества Богородице - Мале Госпојине Прерада конопле у Маскару
(8/21. IX) и Воздвижења Часног Крста —>
Крстовдана (14/27. IX), "бо буде уто- У календарским обредима, к. су кори-
пленык из того роду" ("јер ће бити уто- стили као заштиту и као продуктивно
пљеник из тог рода"); ако je к. већ била средство. Ујутро на Ваведење засипали су
намочена, требало jy je извући да не би краву Семеном к., да би давала много —>
морали да извлаче утопљеника (укр.). млека (Подолија). На -» Благовести, по
К. je имала продуктивну функцију. -> ћошковима куће на под су стављали
Новорођенче су повијали маткама (жен- комаде конопљаног платна, палили их и
ска јединка конопле са Семеном); ако би кадили све унаоколо, да гамад која изми-
га повијали плоскунами (мушка јединка к. ли из —> земље, не уђе у кућу (Закарпат-
без семена), дете би било јалово (укр., ска обл.). У Лесковачкој Морави на Миш-
пол.); девојчици су ставлали к. у воду за ји дан (9. XI), млади су обилазили кућу
купање, да би имала дугу косу (чеш.). У носећи стабљике конопље, баемом исте-
посету породили носили су једно пове- ривали —> ми!певе, затим би сабрали све
смо к., које су стављали на колевку да би стабљике к. у свежњеве и палили —> ва-
мушко дете било бркато, а женско - кос- тру од к. у центру села. У Подолији су, на
мато (срп.). Ивањдан, брали цвет к. и стављали га
Да би младенци имали децу и да би се пред улаз у кућу, у шталу, да препрече
она лако рађала, мајка млади за —> појас пут —> вештици.
коњ -280- КОЊ
К., као апотропејска биљка, коришће- власнику (-> Краљевићу Марку у срп-
на je и у народној медицини. Епилепсију ској епској песми, светом Глебу, чији je
су лечили "заборављеном" к., односно коњ сломио ногу када се кнез упутио на
оном која je на њиви остала неубрана (ист. место страдања, итд., све до средњовеков-
Србија). Децу су опасивали кучинама ко- них легенди о коњу Ивана Грозног, који je
пима су купали покојника, затим би пали- пао у Пскову, па je цар, у страху од сопст-
ли кучину и мазали дете чађу (срп.). По- вене смрти, одустао од пресуде Псковл,а-
ред колевке су ставл,али зелену к., да дете нима). У највише митологизованом кон-
боље спава (срп.). Као средство против тексту, овај мотив je познат у "Повестима
прелома и уганућа, коришћен je "четврт- минулих лета" (око 912. г.), у којој -> ча-
ков конац" - препреден од к. и лана на -> робњак предсказује —» Олегу Вешчем
Велики четвртак (зап. рус., бел.). смрт од коња, те кнез одлучи да свог л>у-
бимца пошаље на пашу; када сазна за н>е-
Лит.: Радовић Б., Гајење и обрйда лана и конопле гову смрт, он, ругајући се пророчанству,
у нашем народу//ТЕМВ 1956/19: 27-97; Толстой нагази на лобању пале животиње: међу-
Н. И., Vita herbe et vita rei в славянской народной тим, из лобање измили -» змија и уједа
традиции/'/СБФ-94: 139-144, 147-148, 150; Зел. кнеза за ногу, те он умире.
БЭ: 58, 178-180; УНБ: 249, 376, 491, 505, 582, 596, Коњ (коњска лобања) и змија су карак-
597; Па; KA; Poš. ZO: 46, 52, 53; Bart. ML.: 31, 33, теристично оличење хтоничких сила и
39, 53, 84; Bedn. DKSL: 42, 85, 97; Раден. ССНМ: смрти у општесловенској традицији.
243, 247, 248, 250; Чајк. РБВ: 131-136; Марин. НВ: Митску змију - предводника змија - у Хр-
272, 366, 380, 526. ватској називају kačji konj ("змијски коњ"),
В. В. Усачова vilenski konj (уп. -» вила); верују да се ->
длаке из коњског репа претварају у змије
КОЊ, кобила - у народној традицији јед- (мак.). При томе се кон>, а поготову кока-
на од најмитологизованијих животиња. ник - јунак или -> светац (супститут па-
Kao главна транспортна и теглећа марва ганског божанства) - јављају као против-
(у планинским областима), ова животиња ници -» змаја, злих сила, -> болести у
je оличавала везе са светом натприродног,
—> оним светом, била je атрибут митоло-
шких (епских) ликова, истовремено веза-
на за култ плодности, -> смрт и култ мрт-
вих. У складу с тим je улога к. (и обредних
ликова везаних за к. при маскирању, итд.)
у календарским и породичним обредима
(пре свега, на свадби), у —> гатањима и др.
По археолошким подацима, к. (упоредо с
-> псом) био je главна жртвена животиња
на сахранама, спроводник на она] свет (уп.
бајковне мотиве коња - јунаковог чудес-
ног помоћника, који му помаже да прод-
ре у далеко царство, на врх стаклене пла-
нине, итд.). Уп, кашупско веровање да ко-
ки, упрегнути у мртвачка кола, не могу
да пређу границу села ако je покојник —>
вампир; лужичку представу о томе да
коњ (исто се односи и на пса) може да ви-
ди смрт, о чему сведочи његово немирно
понашање, итд. Карактеристичан je оп-
штесловенски фолклорни мотив "знају- мв
ћег" коња, који предсказује смрт свом 4рвени коњић на крову куће
КОЊ -281- КОЊ
фолклорним и ликовним текстовима бави (ако коњ једе сено, пије воду - момак
(укључујући иконе "Георгијево чудо са воли девојку, пољес.). Према томе, коњ у
аждајом", итд.). Уп. руску басму: "На мо- гатањима оличава везу с оним светом и
ру Каину, на острву Бујану, на белом ужа- будућношћу; он je демонско биће: уп. во-
реном камену Алатиру, на храбром коњу логодско предање о девојкама које су за
јашу Јегорије Победоносац, Михаил Ар- време гатања призивале "ђавола" да им
хангел, Илија Пророк, Николај Чудотво- се покаже "очи у очи" - умало их нису
рац, побеђују змију љуту огњену", итд. По прегазили коњи који су искрсли незнано
најстаријем познатом извору, по "Дели- откуда. Ко» je могао да се појави и на ме-
ма Дачана" Саксона Граматика (XII в.), бе- сту на којем je закопано благо (укр.; црни
ли коњ бога —> Свентовита ноћу се бо- кон> у срп. предању). У укр. предању, мај-
рио против непријатеља и враћао ујутро ци и сину, који су престали да трагају за
црн од блата. Посебно значење je имала судбином, указала се чорна кобила поред —»
—> боја коња: бели (златни) коьь био je гроба крај -» пута: она људским гласом
атрибут Господа —> Бога, Јурија-Јегорија у обећава сину да ће га одвести до -> буна-
пољској и источнословенској традицији ра, на коме дају срећну судбину; син се
(у белоруским басмама); у руској бајци, окупао на бунару и кобила га je у једном
на белом коњу јахао je ведар дан, на црве- скоку вратила мајци и потом нестала.
ном - црвено сунце, а црни коњаник je Код боје био je битан у гатањима по
био оличење ноћи; у српској песми св. —> боји коња: "Коњ црни - невоља, коњ ри-
Никола јаше на плавом, црвеном и бе- ђан - грозница, кон> сивац - на добро"
лом коњу (уп. —» боје). У складу с двојном (Пољесје). Гатањима су блиска многоброј-
природом коња-медијатора, коњској ло- на тумачења предзнака, везана за пона-
бањи су придавана амбивалентна својства шање коња: ако рже - то je на добро; топ-
у ритуалима: уп. пол,ески ритуал спаљи- ће ногом - путоваће; силовито мрда но-
вања коњске лобање као оваплоћења "ве- здрвама на путу - близу je кућа; фркће на
штице", смрти, итд., на ивањској ватри, и пуху _ слути добар сусрет (или -> кишу);
општесловенску употребу коњске лобање забацује главом - пашће киша; вал>а се по
ради заштите стоке, —> пчела, повртњака; земли - долази депо време; спотиче се
у појединим случајевима, она je коришће- пред путовање - боље одложити пут; ис-
на и за набацивање -> чини (пољ.). Коњ- преже се успут - наслућује невољу (рус.,
ска лобања je свуда употребљавана као укр.); фркће лети - киша ће, зими - мећа-
грађевинска -» жртва. ва (укр.); поиграва на путу до појила -
Веза коња с оним светом и познавање слути кишу (бут.); ако болесни драги ми-
судбине, одређивали су му улогу у -> гата- сли о коњима - умреће; ако коњ њуши
њима: коња бога Свентовита изводили су војника, војник ће погинути. Коњ у сну
из храма према три кошьа, забодена у зе- значи пут или —> болеет (нево/ьу), црни
мљу, један до другог, гледајући којом ће (риђи) коњ - болеет, бели - добро, сиви -
ногом коњ да крене: ако би коракнуо дес- смрт, итд.
ном - подухват ће бити успешан, те се мо- У обредима породичног циклуса, кон>
гло кренути у поход. У руским божићним je био укључиван, пре свега, у ритуале
гатањима, девојка би коњу стављала повез "прелаза": стари руски обред постриже-
преко очију, узјахивала на »era задњицом ња кнеза - првог шишања —> косе кнеже-
окренутом напред и ишчекивала на коју вићу - праћен je ритуалним узјахивањем
ће страну кон, кренути - отуда je могла коња (овај обред иницијације je сачуван
очекивати брачног друга. Приликом гата- међу Русима, у козачкој средний). У свад-
н>а да се види суђени, у поноћ би девојке беним обредима посебан значај имали су
одлазиле у коњушницу - ако зачују рза- коњи упрегнути у фијакер, којим се возе
н>е, удаће се (Лужички Срби.); по пона- младенци. Код Срба (облает Мачве), ко-
шању к., гатали су о смрти (ако коњ удара њаници са сабл.ама кружили су око свад-
копитом о земљу, наслућује смрт), о л>у- бене поворке, штитећи младенце од чи-
коњ -282- коњ
ни; у руском обреду царске свадбе (XVII жавали су смену календарских циклуса.
в., опис Г. Котошихина), коњушар je jaxao Уп. поготово омладинско јахање коња на
са исуканом сабљом око палате у којој су —> Беле покладе (рус. "на конех риста-
спавали младенци. У средњовековном ние" - тркање на коььима, описано у пос-
свадбеном обреду Руса, коње су давали ланици Тихона Задонског, око 1765. г.),
као откуп за младу (уп. касније драмске скакање момака, коња на паши првог да-
варијанте трампе -» жене за коња, итд. у на католичког празника "Зелене свјатки"
руском и укр. фолклору); по "Домостро- (уп. -> Ђурђевдан) у околини Вроцлава
ју" (XVI в.), ждрепце и ждребице су при- (иол,.), српска такмичења коња на —> Бо-
везивали крај подрума, где су младенци жић (извор из 1435. г.), белоруски обичај
проводили прву брачну ноћ. При томе се прескакања ивањске ватре на ждрепцима
веровало да су производна снага коња и (Витепска обл.) - све до надметања маски-
човека узајамно повезане: пред парење, раних "коња" из суседних села (на Ђур-
кобилу je требало да храни трудна жена, ђевдан, рус.). У складу са семантиком сме-
из скутова сумъе (рус.)· Сматрало се да не сезонских циклуса, познати су фолк-
коњима врло тешко пада да вуку кола с лорни ликови коњаника који оличавају
мртвачким сандуком: у Витепској губер- календарске празнике - Коледе (рус.,
нији, пре поласка на сахрану, најстарији у пол,.), Авсења (рус.), Божића (срп.; уп.
купи би плачући љубио копита коњима; српски божићни обичај јахања коња с уз-
код Руса, коње на -> гробљу испрегну, на- виком "Божић!"), "зеленог Јурија" који ja-
праве санкама круг у смеру кретања -» me на зеленом коњу (хрв., уп. —» Георги-
сунца, па их онда поново упрегну. је) и др. Карактеристичан je божићни об-
ред у Пољској, када коњаник ујаше право
у кућу, говорећи: "Ишао коњ на коленде,
зарађивао за хлеб, и зарађиваће"; коња су
хранили овеем с поклопца наћви. "Кон,"
и "кобила" су општесловенски ликови у
које се прерушавају током божићних
празника (вођење "бесовске кобилице"
спомиње се у царском писму 1648. год.);
везани су не само за аграрну магију него и
за симболику брака, —> сношаја, итд.
За покровитеље коња сматрани су:
свети коњаници - Георгије-Јуриј (опште-
слов. покровитељ стоке; уп. именовање
коња "Јегорије храбри" у Приангарју),
"коњски богови" Флор и Лавр код Руса,
Теодор (Тодор) Тирон код Јуж. Словена
(његов дан > Тодорова субота - нази-
вају Конски Великден, "коњски Ускрс"). Ре-
ђе се, као специјални заштитници коња,
јављају св. -» Власије (који je такође поне-
кад на иконама приказиван као коњаник)
и св. —> Никола (Николај): у Белорусији,
празник св. Власија je називан "конское
свято": тог су дана седлали и јахали младе
Појење копа вином на свадби у Драгачеву коње, нису радили с коњима, припрема-
ли су специјалан оброк за коње; у српској
У обредима календарског циклуса, -ко- традицији, св. Николу су понекад слика-
њи, коњски празници и ликови (свеци, ли и као коььаника, као и св. —> Саву и др.
маскирани), који су у вези с н>има, обеле- Кон,и - бели (ист. слов., буг.), огњени (ист.
КОЊ -283- КОЊСКИ ВЕЛИ1СДЕН
слов.) - атрибути су св. Илије, који јаше je сметао да дрл>а, претворио у коња,
небом или се вози у колима у која су укр.), о сеоби иноверчеве (Јеврејинове) ->
упрегнути кон>и: -» гром je лупа коњских душе у коња (укр.), о умрлима од пијан-
копита (уп. руске загонетке у којима je ства и др. нечистим покојницима, на који-
гром - топот или рзање коња). ма јашу ђаволи (рус.), грешне душе, веш-
Карактеристична je, такође, веза коња тице, море, -» вукодлаци (срп.). У ист.
с ликовима ниже митологије —> видама слов, легендама, коњ je супротстављан —>
код Јуж. Словена (самим вилама се нека- волу, као чистој животињи, која je сеном
да приписују коњске ноге), -> русалкама покривала новорођеног Христа, док je
код Источних Словена (русалку je пред- коњ то сено jeo (зато кон> и никад не може
стављао прерушени "коњ"), кућним ду- да се наједе, укр.).
хом (-» домовој) и др. -» Нечисту силу,
укључујући и кућног духа, могућно je ви- Лит.: Ануч. СЛК; Топоров В. Н., Еще раз об "авсе-
дети када се на главу стави хам. Кућни невых" песнях: язык, смысл, сти;с//Исследования
дух - рус. хозяин лошадиный (газда коња) в области балто-славянской духовной культуры,
(рус., уп. —> дворовој, хлевник) може во- Заговор, Москва, 1993:169-195; Гура СЖ (наведе-
лети коње посебне боје или, напротив, да на лит.); УНВ: 264-267; 423-424; Георг. БНМ: 53-
не заволи коња који није пожељан: кућни 56; Z. Rajewski, Kon w wierzeniah u Stovian wczses-
дух ноћу јаше коња, тера животињу до nosredniowieczriyh/fWiadomosci Archeologiczne,
изнемоглости, презнојавања, итд.; иста 39/1975: 516-520; N. Reiter, Der Pferdemythos bei den
веровања, упоредо с мотивима заплита- Slawen/'/Slavica Gandensia, 1980-1981/7-8: 131-146;
ња гриве, важе и за виле, русалке, -> ђа- J. Bartminski, Kon//Sfottw7c ludowich stereotipow
воле, -» богинке, -» море (код Зап. Сло- jezykoivich, zeszyt probny, Lublin, 1980: 119-144.
вена) и др. ликове, за хтоничке животиње B. J. Петрухин
(уп. -> ласица). Снажан коњ, кога одабере
кућни дух, није добар за рад, њега се тре- КОЊСКИ ВЕЛИКДЕН -^ Тодорова субота
ба ослободити; ако падне, у купи се неће
множити коњи (ист. слов.). Да би се коњи КОПРИВА (Urtica urens L., Urtica dioica
(и друга стока) плодили, као заштиту од L.) - бшька чије je основно обележје одра-
кућног духа, у јасле су побијали јасиков жено у називима мотивисаним значењем
колац, итд. Кон, неодређене боје - шарен "пећи", "пецкати", "бости": рус. жигучка,
- сматран je опасним за домаћинство, јер укр. бојков. жалива, бел. жижка, жигливка,
на њему може да дојаше хлявник (демон пол,, zegawka, српски жара, чешки žegavka,
штале) у шталу (бел.). словач. žihl'ava, морав. žihlavka, кашуп.
У магији, посебна улога je придавана pafava, kolqca итд.; у народно) култури
не само коњској лобањи, него и копити- игра улогу заштите и средства за одбија-
ма, предметима за упрезање (укључујући н>е; сврстава се у "ђавол>е" биљке, везане с
и хам), потковицама, —> длакама, које, "туђим" светом; истовремено, доделена
ако се нађу, омогућавају да се види кућни joj je симболика плодности.
дух било које боје, итд. Приликом купо- По легендама, к. je постала од прокле-
вине/продаје коња, настоје да добију и тих или грешних људи, или je израсла на
узду, да би се коњ навикао на нову кућу, месту где су они погинули. Народ каже да
да не би туговао за пређашњом (ист. je -> ђаво посејао, а да je -> Бог проклео к.
слов.); направе с њим три круга по двори- (укр.).
Ш1
У (рус.); предају узду "из њиве у њиву", Код Јуж. Словена, прва к. je употреб-
узму траг (земље или снега) испод десног љавана, у периоду пролећно-летњих пра-
копита, итд. (ист. слов.). зника, као ритуално јело, ради очувања
Представе о коььу као нечисто) живо- здравља читаве године (срп., буг.). На дан
тињи, везаној за смрт, нечисту силу и онај Обретења главе светог Јована Крститеља
свет, карактеришу легенде о нечистом по- (24. Π/9. III), јели су к. у знак сећања на све-
реклу те животиње (Бог je ђавола, који му ца (Родопска обл.). На -> Ускрс, у Босни
КОПРИВА -284- КОПРИВА
су се причешћивали -> вином и —> хле- стоку су хранили к., њоме су трљали ви-
бом (на хришћански начин), а затим к. мена кравама и овцама (срп.); посуде за
(уп. буг. назив тог празника Коприварко). млеко, за вађење масла, прали су смотуљ-
Бугари (околина Софије) и Срби (Боље- ком к., који би потом спаливали, да им
вац) први пут би јели коприву на -> Ђур- зли човек не би скинуо "кајмак", односно,
ђевдан, изговарајући формуле за отери- отео берићет (чеш., словач.). Ради зашти-
вање -> болести и жеље за добро здра- те стоке од вештица, уочи —> Јовањдана,
вље. На Велику суботу су кували к. и ма- копривом су запушавали рупе на штала-
зали њоме крупну, рогату стоку, да не ма (ист. слов., чеш.); кравама би на рогове
бесни (окол. Враца). Забрањено je било je- стављали —> венце од к. (пољ.); преводи-
сти к. на Велики петак, jep се тада "удају ли су стоку преко гомиле к. (ист. слов.).
коприве" (Чајк. РВБ: 140) и после дана св. Копривина својства одбране и плод-
Константина и Јелене (21. V/3. VI). ности коришћена су у аграрним обреди-
Апотропејска својства к. масовно су ко- ма: у —» жито за сетву ставл>али су корен
ришћена у магијским обредима заштите к., који су после закопавали насред њиве
од болести, -> чини, -> нечисте силе, еле- (Хомоље). У леји купуса садили су к. -
ментарних непогода, несрећа (општеслов.). пресађивали су ископани бусен с коре-
На "ђурђевдан би к. стављали под јастук, њем неколико струкова к., говорећи: "Ко-
китили њоме главу и стае, опасивали се, —> прива црвима, а купус нама" (Бол. КСЗ:
шибали себе или једни друге к.; ко би се 79). Да нико не би могао да им обере род,
први пробудио, жарио je спаваче по ногама Чеси из јужне Моравске су к. стављали у
к., да би "били жустри к'о коприва" (Чајк. прва кола -» ђубрета, које су возили на
РВБ: 138, босан., херцег., буг.). њиву.
На дан Ивана долгого (1/14. VI), Руси су К. je коришћена у врачању и магији: к.
играли кола, у којима су играчи жарили су палили ради отеривања градоносних
један другога к., у жељи да се ослободе облака (малопољ., буг.); задевали су je за
болести. На -+ Ивањдан (24. VI/7. VII), ко- -> одећу, за -> вериге на -> опьишту, да
привом су мели под (буг.). Уочи Ивањда- гром не погоди кућу (Бол>евац); сматрали
на или -> Тројица, к. je, као заштита од су да "свети -> Илија не бије у коприве"
-> вештица, чаробњака и друге нечисте (Хомол>е - Чајк. РВБ: 138). Стара вештица
силе, стављана на —» прозоре, —> прагове, je "посвећивала" нову вештицу, ударају-
качена на -» врата кућа; пред купање у -» ћи je венцем од к. (срп.). На Т)урђевдан,
реци бацали су к. у —> воду, ради зашти- док би се њихале на љуљашкама, девојчи-
те од —» русалки (ист. слов.), држали су у це су жариле зреле девојке к. по ногама,
рукама к. као заштиту од —» водењака да их распиле па да се удају (Тјевђелија).
(чеш.); на прозоре куће бацали су к., гово- Уочи Ивањдана, девојке би увече ставља-
рећи: "Коприва у кућу, а стенице напо- ле под јастук 12 трава, међу којима je би-
ље" (архангел. - Сок. ВЛКО: 258). ла и к., изговарајући формулу да им на —>
Као заштитно и продуктивно сред- сан дођу суђени (Сибирска обл.).
ство, к. je активно примењивана у сточар- У народно) медицини, копривом су
ској магији: при првом истеривању стоке лечили плућне болести, -» грозницу,
на пашу, на Тјурђевдан, све млекарско по- отоке, ране, очне болести, главобољу; ује-
суђе су украшавали зеленилом и к. пре де —» пса, —> змије; истеривали су демоне
него што почну ритуалну мужу —> млека болести (општеслов.). У басмама се бо-
(јужнослов.), цедили су млеко кроз киту леет, као и нечиста сила уопште, тера у
к. (бел.), музли кроз венчић од к., бацали коприву.
к. у музлицу (јужнослов., зап. укр.), "да Негативна симболика к. одражава се у
овце не болују", "штоби худобг так не ва- неким веровањима: богато израсла к. сма-
дило як жалгвг" - "да стоци, као и коприви, трана je предзнаком смрти, пустошења,
ништа не науди" (Закарпатье Бог. ВТНИ: разарања (рус., чеш., морав., буг.). Пред-
242). Ради обиља млека, павлаке, маслаца, ставе о к. као бил,ци "туђег", "дивљег",
КОРЊАЧА -285- КОРЊАЧА
ћи вештица улази у шталу и "обира" -» реје или јаког кашл>а (срп.). Мугякарац
мдеко туђих крава. који пати од лупања срца, треба да пије —>
Kao смук, жаба или кртица, к. утиче крв мужјака, а жена - женке к. (срп.). Пе-
на млечност крава. Сматрају да ће крави чена jaja к. коришћена су за лечеьье киле
бити масније млеко ако у канту с млеком (буг.).
ставе к., да ће крава имати гушће млеко
ако joj дају да поједе jaje к. (укр.). Попут -> Лит.: Тура СЖ: 392-396.
кућне змије и -> дасице, улогу заштит- А. В. Тура
ника стоке имала je поготово кртица, коју
су стављали у коњушницу да би се боље КОСА -> Нож, -> секира
плодили коњи, а за к. су сматрали да по-
вољно утиче на свиње. Да би се свиње КОСА - у народним представама, стеци-
плодиле и гојиле, у свињац су закопавали ште човекове животне снаге. У магији, од-
живу к. (бел.), држали су je у сплачинари сечена к. (као и —> нокти, зној, пљувачка
из које хране свиьье (бел., укр., буг.). Сма- и др.) третирана je као замена (двојник)
трали су да je к. корисна и за краве, па су човека. Често су одсечену к. чували, а за-
je стављали у посуду из које су појили сто- тим je стављали у мртвачки сандук, да би
ку (укр.). "на ономе свету положили рачун за сваку
длаку" (ист. слов.).
К. (као и длака) симболише мноштво,
—> богатство, обиље, —> срећу. Руси у
Владимирској губернији би прво —> jaje,
које снесе кокошка, трипут котрљали по
глави старијег детета, говорећи: "Кокош-
ко, кокошко, снеси онолико jaja колико
косе има на глави детета!" Македонци у
Охриду би, после продаје стоке, трљали
своју браду новцем, говорећи: "Колико
длака у овој бради, толико берићета и
обшьа!" Срби су се новчићем трљали и
по коси и по бради "да би такве биле и
клијавост и летина". Пољаци у области
Жешова би, на -> Бадњи дан, разбаруша-
вали к., понављајући: "Гомилај се, жито,
гомилај!" Словенци би, на дан св. Барба-
ре, улазећи у кућу, домаћину пожелели
онолико телади, свиња, ждребади, вагона
Шаря "же/ъка" (корњача) с пиротског ћилима репе, итд. колико к. има на глави. Жене у
околини Смоленска би, на —» Ђурђев-
К. се користи и као апотропеј. —> Кост дан, на њиви, једна другој смицале мара-
к. носе у —» коси као заштиту од —> чини ме са глава и вукле се за к., "да би дома-
и -» урока, парче оклопа носе под пазу- ћину жито било густо и велико као к.".
хом, као -» хамајлију (буг.). Апотропеј- Чешљање к. ограничава читав низ за-
ска и друга својства к. примењивана су у брана. Српкиње су се чешљале —> поне-
народној медицини. Веровали су да месо дељком, -> уторком и -> четвртком,
к. помаже код страве и -> болести иза- Украјинке - уторком, четвртком и —> су-
званих поједеном храном, на коју су биле ботом. Строга забрана односила се на —»
набачене чини; уситњене кости к. ставља- петак; њу су поштовали многи Словени,
ју у воду и пију их, да би се загптитили од пре свега Руси. Срби нису чешљали к.
болести страве или урока (буг.). Иситње- петком "да вукови не кољу стоку". У Ср-
ни оклоп пију с водом када оболе од гоно- бији (Шумадија, Поморавље) нису че-
КОСА -287- КОСА
шљали к. у време сахрана, "да их не би врбо, дај ми косу дугу као три појаса!"; у
болела глава и да им не би опадала к.". Херцеговини, девојке Српкиње на Божић
Истовремено, чешљање к. било je обавез- су чешљале к. седећи на -» бадњаку, итд.
но на неке -> празнике. Девојке у зап. Ср- У циљу лечења, ошишану к. болесника
бији и Македонке у области Скошьа на -> затискивали су јасиковим кочићима у до-
Ђурђевдан чешљале су к. у н>иви ражи, вратак, завлачили у душьу на —> јасици,
"да би биле здраве и имале к. густу као итд. Али, помоћу к. je било могућно и по-
раж". У околини Витепска старије сељан- слати болеет, па су зато к. здравог човека
ке су чешл>але к. на -> Ускрс, "да би има- закопавали у -» гробљу (словач.). Девојке
ле онолико унучади колико к. на глави". Хрватице су веровале да могу опчинити
К., која би опала приликом чешљања, младиће ако им неприметно ставе своју к.
није се смела бацати: -> вештице су могле у храну, а момци Словаци су носили под
од к. да направе "завој" с -> чинима (Чер- пазухом праменове к. својих изабраница,
ниговска обл.); к. je могао однети -> ветар, да би побудили њихову љубав.
зли човек je могао да набацити чини, итд. У обреду крштења, одсечени прамен
Стога су к. гурали у рупе, затрпавали -> к. детета би уваљали у -> восак и бацали
земљом, закопавали на —> раскрсници; у купку: ако би смотуљак закружио по
стављали под —> камен, спаливали (поне- површини воде, то je тумачено "на жи-
кад je, напротив, било забрањено спаљи- вот", а ако би пао на дно - "није на жи-
вање к.). Такође су веровали: ако косу вот" (ист. слов.). У свадбеном обреду оба-
оставе на поду, помету je или газе, болеће вљани су многобројни ритуали с к.: мла-
их глава, добиће реуматизам, "власац" и дожењи би смудили к. на глави у облику
др. —> болести. Прање к. такође je било —> крста; потпаљивали би неколико вла-
одређено сличним ограничењима. си са главе младожење и младе, да их спо-
Шишање к. je регулисано у зависности је (сједине) (бел.) и др. У погребном обре-
од старости, пола и времена - дана у сед- ду, к. су распуштали и расплитали као
мици и месечевих мена. Готово свуда, де- знак жалости.
те нису шишали пре него што напуни го- Непокривена женска к., по народним
дину дана или чак седам година, да "не представама, може да донесе штету љу-
одсеку језик" детету, тј. не обуставе развој дима, домаћинству, летини; жену без ма-
говора (рус., бел.), да му "не посеку па- раме може да одвуче —> дворовој (двори-
мет" (слов.). За прво шишање, Ист. Сло- шни дух) (Рус. Север, Череповецки срез),
вени су одабрали време младог месеца, да je поједе -> вук (Пољаци-Хурали), уби-
"да би к. брже расла"; Бугари, Лужички је гром (рус.); кад je види, "сунце плаче"
Срби - пун месец, "да на глави буде пуно (укр. Полтавска обл.); к. жене која иде не-
к.". У Украјини и Белорусији нису шиша- покривене главе, после смрти се претвара
ли пастире од Т)урђевдана до св. Кузмана у змије (буг.), итд. Распуштена к. je сма-
и Дамјана (1/14. XI); у противном, могли трана за карактеристично обележје лико-
су очекивати болеет стоке, рђаво тел,ење, ва -> нечисте силе —> русалки, —> вила,
напад вукова. самодива, вештица.
Ошишана, као и опала к., није бацана
него je закопавана у земљу, стављана под Лит.: Гаген-Торн Н. И., Магическое значение во-
камен, скривана од птица, ношена на лос и головных убаров в свадбеных обрядах Восточ-
плодно -> дрво, затрпавана у мравињак ной Европы/'/СЭ 1933/5-6: 76-88; Тјорђевић Т., Ко-
(буг.), угуравана у плот (укр.). са у нашем народу/Гђор. ННЖ/1: 80-99; Mosz.
Ради стимулисања раста к., Српкиње KLS: Bystr. ŠOR: 20; Gieysz. MS: 221; Позн. 3:132,
би на опалу к. стале петом; Хрвати су пр- 231; Бет. ЗЗО//РФВ 1907/57: 31; Ерм. НСМ 2:
ву ошишану к. детета стављали под съе- 75,96; ЖС 1902/2: 205; Зел. ВЭ: 71, 96, 256, 266,
ме куће или за греду таванице; словачке 277, 278, 325, 351; Макс. ННКС: 126, 158; Гринч.
девојке су чешљале к. на -> Велики че- ЭМУ 1: 19, 59; Марин. ИП 2: 62, 159, 505, 540.
твртак испод -» врбе, певајући: "Врбо, Н. И. Толсто/, Б. В. Усачова
кости -288- кости
КОШУЉА - основна -» одећа, значајан плодна жена увлачила рукаве своје кошу-
предмет традиционалног словенског оде- ље у рукаве мужевљеве, па их остављала
да. да преноће на јарму, да би затруднела.
У обредима, к. се често јавља у улози Венчаној кошуљи приписивана су ле-
човековог двојника, може да буде везана ковита својства. Користили су je код теш-
са човековом кожом. Женска кошуља асо- ког порођаја (код Ист. и Јуж. Словена),
цира на неке ритуалне радње с к. > болести, за олакшавање агоније (код По-
провлачење новорођенчета кроз к.; ма- љака). У Србији, годину дана после свад-
нипудације са скутовима кошул>е су бе, младожења je цепао своју венчану ко-
осмишљене као продуктивне. шу љу, да би дуго живео. Том к. су "прого-
K. je често била везивана за човекову нили" градоносни облак на Балкану и у
судбину, удес. Тако je код Источних Сло- Пољесју, а Срби су њоме покривали пче-
вена присутно веровање да продавати к. дин>у кошницу, да се -» пчеле не одселе.
значи продавати своју —> срећу. У Пољ- Свуда код Словена, покојника су са-
ској (Покутје), у нову кошуљу обавезно су храњивади у венчаној к., а Бугари и Маке-
завијали -> хлеб, да онај ко je носи никад донци су веровали да се по њој муж и же-
не буде гладан. Пол^аци су такође верова- на препознају на —> ономе свету. Ако je
ли да ако се везују чворови на концима супружник желео касније да ступи у дру-
којима се шије кошуља, онда ће она бити ги -> брак, онда je, по руском обичају, на
изношена у здрављу, а ако се конци не умрлом супружнику остављан откопчан
мрсе, не завезују, онда ће власник к. умре- оковратник кошуље.
ти, а да je не износи. Код Бугара би млада Посебну магијску снагу имала je к. са-
за време свадбе облачила две кошуље - шивена за једну —> ноћ, или за један дан,
једну белу, "да joj судбина буде чиста", и и то под одређеним условима (срп. једно-
другу црвену, "да буде здрава и плодна". данки). Таква к. je могла да спасава од епи-
Код Руса, прва новорођенчетова одећа демија и —> смрти. Сличну кошуљу су
често je била очева кошуља, непосредно правили и облачили новорођенчету оне
скинута с њега, "да дете буде здраво и да мајке којима су умирала деца, чија се де-
га отац чува". Бугари су, по рођењу, обла- ца "не држе" (буг. не трајат).
чили детету к. најстарије жене у породи- К. je коришћена и у пољопривредној
ци, да наследи њену судбину. У Украјини магији. У Бугарској, домаћин je на прву се-
би бабица пред крштење ставлзала дете, тву одлазио у чистој белој кошуљи. Да би
увијено у очеву к., на кожух, и говорила: обезбедили здравље и успешно убирање
"Щоб добре росло и щасливе було" ("Да летине, Бугари-Павликани нису скидали
добро расте и срећно буде"). По српском к., коју би обукли на почетку жетве, све до
веровању, детету треба скидати к. преко вршидбе —> жита. Русини из Галиције су
ногу а не преко главе, иначе ће престати својом кошуЛ)ОМ, као браном, влачили
да расте. парцелу коју засеју конопљаним Семеном.
Коришћењем к. или кончића с ње, Код Јуж. Словена постоје забране ка-
могле су се набацити —> чини или опчи- чења белих к. на поједине празнике, да не
нити њен власник. У Русији je млада пос- би изазвали -> град. Код Бугара, тај табу
ле —> купакьа брисала лице к., припрем- je поштован на дан Преподобног Симео-
љеном за младожењу, да би je муж више на Столпника (1/14. IX) - да класови пше-
волео. После прве брачне ноћи, младоже- нице не би били празни.
ња je брисао руке младином кошуљом, а Код Срба, веровало се да ношеьье пре-
она - младожењином к. врнуте к. на —> Покладе може да заштити
К. je, ипак, најчешће коришћена за ле- децу од вештица или допринесе униште-
чење —> болести: Руси су скидали страву с њу непријатеља.
кошуље, коју je човек носио када се упла- Бела кошуља je, код Источних Слове-
шио; к. су оставляли на обали -> реке, да на, атрибут маскираних -> коледара за
би —» вода спрала болеет. У Србији je не- божићне празнике, a такође и неких све-
КОШУ/ЬИЦА -291- КРАВАЈ
таца (св. Анастас, св. Јелена, која носи град своју "кошуљицу" за -> појасом, када се
у свом рукаву) и митолошких лица: —» ве- удаје; обавезно je ставл.ају у мртвачки сан-
штица, -> русалки, самовила. По јужно- дук, да прати особу и на -> оном свету.
словенским веровањима, -> вампири и Јужни Словени сматрају да дете рођено у
змије су обучени у кошуље, у којима по- "кошуљици" неће метак у рату, па je су-
чива њихова магична снага. ше, чувају и затим дају војнику да je носи
Уп. такође -> одећа. уз себе, зашивају je у појас, итд. Осим то-
га, по веровањима балканских Словена,
Лит.: БМ: 298-299; СМР 2: 252-253; Масл. НО- осушена "кошул^ица" или део ње може
ВО; Р. Попов, Светци-близнаци, С., 1991:123; Ко- да послужи као хамајлија било коме ко je
нопля//ССД2; Испуг//ССД 2; Kolberg, Pokude III, поседује.
DW τ. 31: 150; Αφ. III 484; Д. Съботинова, Детету рођеном у "кошуљици" могу
Мястото на преселниците балканджии в народ- бити приписане и негативне особине. У
ната култура на 4обруЗжя//Народна култура на Пољској такву децу сматрају вешцима и
балканджиите, том 1, Габрово, 1966, 32-33. -» вампирима. Такође, верују да рођени
/. С. Узењова у "кошул.ици" може да урекне човека,
стоку. Та веровања су углавном раширена
КОШУЉИЦА - мехур око плода, амнио- код Јуж. Словена. На северу Косова (оп-
тичка облога у којој се рађају поједина —> штина Лепосавић), да се дете рођено у
деца; у народним веровањима се вредну- "кошуљици" не би претворило у —> ве-
је као необична појава која указује на нат- штицу или вешца, изводили су ритуал-
природне особине новорођенчета. Сло- заштиту: бабица се пела на таван куће и
венски називи "кошуљице" најчешће из- викала: "Чуј, мало и велико! Родило се ве-
ражавају тему одеће, уп. рус. рубашка, по- шче вешчу!" (Vuk SK: 217). Срби су такво
љес. рубашка, сорочка, чепец, буг. риза, було, дете називади видовито дијете и сматрали
итд. У већини словенских народних тра- да се оно "дружи" с "вилама", да je у ста-
диција, за дете рођено у "кошул>ици" њу да прориче судбину итд.
сматра се да ће бити срећно: паметно, ле- Код Јужних Словена (Србија, Црна Го-
по, богато, успешно у пословима (мак. ра, Босна и Херцеговина) позната су веро-
Тђевђелија аирлија, касметлија). У Пољесју вања о зависности дететове судбине од —>
том детету поверавају почетак прве сетве, боје "кошуљице". Рођење у белој "кошу-
ношење —> крстова у цркву за освештава- љици" везивано je за успешан, срећан
ње, ношење —> венаца сплетених од по- живот (уп. позитивне особине беле боје у
следњег класја жита за време жетве, оби- словенским веровањима). Али, неповољ-
лажење села у сдучају опасности или ку- ним се сматрало рођење детета у црвеној,
ће коју je захватио ~> пожар. На Балкану плавој, зелено) "кошул,ици" - дете може
je сматрано да дете рођено у к. поседује постати убица, вештац или вештица, мо-
посебну снагу; то je јунак, способам да се ра, ветровњак, итд.
бори и победи непријатеља, како реалног
тако и измишљеног (—» змаја, -» халу, не- Лит.: Кабакова Г. И., На пороге жизни: новоро-
пријатељски оријентисане —> здухаче). У жденный и его "двойники"ЦС.ЛОЂО и культура
том су случају дететови родители марљи- (Памяти Никити Ильича Толстого), т. 2, Мо-
во чувади "кошуљицу" од противника, сква, 1998:108-113; Плотникова А. А., "Рубашеч-
који је настојао да je задобије. Позната су ка" и "постелька" новорожденного//КСК 4, Бео-
веровања о смрти детета у случају да му се град, 1999.
уништи "двојник" - "кошул^ица". А, А. Плотникова
Као по правилу, "кошуљицу" суше и
чувају као —> хамајлију. Касније je влас- КРАВАЈ -> Хлеб, -> колач
ник носи са собом на путован>е, када кре-
не у суд или у рат, да би се вратио читав и КРАТоА - у народном назору, грешно,
неповређен. У Белорусији девојка носи "нечисто" дело, које je кажњавало како
КРАЂА -292- КРАЂА
друштво тако и више силе; у обредној пут повијали узицом, украденом с цака у
пракси - магијски поступак, који даје на- -> воденици (Србија).
рочиту сакралност и магијску снагу пред- Допунско средство сакрализације
метима. Широко je примењиван у разно- предмета било je његова крађа од лица
врсним обредима како одбрамбеног, тако која уживају висок сакрални статус, на
и продуктивног карактера. Јавља се као пример, од удовица, трудних жена, ->
начин "онеобичавања" предмета, његовог грнчара, —> туђинаца, лица која носе не-
извођења из уобичајеног реда, придавања ка магична имена, итд. Срби су веровали:
црта туђег, случајног, нађеног, "неовда- ако украду попу мало печене овчетине,
шњег", посланог с -» онога света. која му je донета на —> Ђурђевдан, па по-
Код Јужних Словена раширен je оби- том носећи то месо обиђу седо и парце-
чај симболичке крађе новорођенчета из ле, то ће им донети добру летину. За вре-
породице, где су одреда умирала тек ро- ме -> суше, Пољефни би бацали у -» бу-
ђена -> деца, у породицу у којој су расла нар землзане посуде, које je требало укра-
здрава и срећна деца. То je требало да са- сти грнчарима или Јеврејима.
чува новорођенче од судбине која му je Крађа je улазила у сценарио неких ка-
била предодређена. лендарских обреда. Код Источних Слове-
У обредима изазивања —» кише, нај- на, омладина која je припремала ивањску
ефикаснијим су сматрани украдени пред- —» ватру, крала je по двориштима старе
мета: земљано посуђе и цреп, које су ба- ствари, -> одећу, обућу, -> точкове, и
цали у —> воду; пешкир, који су квасили; слично, да их спале на ватри; у обреду но-
-> венац од кога су, у неким крајевима Бу- вогодишњих и других шгреда, учесници
гарске, правили лутку -> Германа; пређа, су крали кола, санке, чамце, капије, итд.;
од које су за једну —» ноћ правили платно маскирани -> коледари су крали из дво-
или пешкир; плуг, који су Словенци ба- ришта или кућа све што би им се нашло
цали у воду, итд. У зап. Србији, када виде под руком, поготово ако су били незадо-
приближавање градоносног облака, жене вољни домаћиновим гошћењем, при че-
украду брашно од комшинице, а затим га му je за најсуровију "освету" сматрана
врате, надајући се да he се на тај начин крађа раоника; српске -> додоле би се, по
"вратити" кући и —> облак, не причинив- завршетку обиласка кућа, гостиле -> је-
ши штету. лом које би неприметно украле из неке
Ради магијског обезбеђивања плодно- куће. -> Бадњак je понекад требало посе-
сти, Пољаци су веровали да треба украсти ћи не у својој него у туђој шуми - у Свр-
семење за сетву, поготову семе -> проса, љигу су сматрали да je украдени бадњак
расад за купус, итд. Српски пчелари су нарочито користан по живину; с туђе њи-
сматрали да први poj треба купити, други ве je требало красти и сламу за простира-
- позајмити, а трећи - украсти. Ради до- ње по поду. Обредни карактер сличних
бре муже и добробити крава, препоручи- чинова потврђиван je тиме што су украде-
вало се да се крава нахрани травом с туђе не ствари после обављања обреда често
ливаде или квасцем, украденим од пекара враћане њиховим газдама, a такође и ти-
(Височка нахија). Ако живина престане да ме што су их "оштећени" схватали као
носи, хрватски сел>аци се труде да украду својеврсно одуживање и нису ништа
гушчја или пачја jaja и подметну их под предузимали против "позајмљивача".
своју живину, свесни да ће то наудити Украдене ствари су имале разноврсну
комшији, који би, са своје стране, требало примену у -> гатању, врачању и љубавној
такође да прибегне крађи. Хрватски про- магији. Код Срба-граничара, девојке су
сци су, излазећи из младине куће по про- крале од неке удовице цевчицу из чунка и
сидби, настојали да украду нешто "живо" други ткачки прибор, помоћу кога су раз-
(на пример, петла): то je требало да до- ним лукавствима настојале да опчине
принесе срећном -> браку. Ако су у поро- момка који им се свиђао и да га натерају
дици умирала деца, новорођенче су први да престане да воли супарницу. Објекат
"КРАЉЕВИ" -293- КРАЉЕВИЋ МАРКО
магијских радњи (укл>учујући и исцели- ски Марко. Између предања и епске пе-
тељске), често су били "мртвачки" пред- сме, уз преплитање мотива, постоје и раз-
мети - марама којом су повезали вилице лике у грађењу лика К. М. које проистичу
покојнику, пертле којима су му везивали из особености та два жанра. У предањи-
ноге, игла, којом су шили јастук за мр- ма, име К. М. најчешће се доводи у везу с
твачки сандук, итд. усамљеним -> каменовима као и траго-
У народној традицији, не само ритуал- вима његових стопа и копита његовог ко-
на, него и сасвим реална крађа такође je ња на ньима. За каменове се говори да их
окружена сујеверним и магијским пред- je бацио с неког брда, или да je то учини-
ставама. Познати су магијски начини сти- ла његова сестра у такмичењу с њим. У
цања среће лоповлуком, као и методи предању из Бољевца, К. M. je бацио камен
препознавања лопова и одузимања укра- с планине Ртан> и он je пао на пут између
деног. На пример, Срби из Боке Которске два насел,а. Када су га сел,аци гурнули у
су сматрали да треба позвати Циганина поток, то je по тумачењу локалне врачаре,
који ће, гледајући у решето, да "угледа" био узрок дуготрајне суше. Враћањем ка-
лопова. Лопови су веровали да на -> Бла- мена на место —> киша je пала (Кар. I/
говести морају "започети крађу", одно- 1899: 41-42). Да веза овог камена с кишом
сно, украсти некоме нешто макар симбо- није случајна, говори обредна пракса из
лично, да би обезбедили себи успех за чи- Македоније. Тамо су људи у време суше, у
таву годину. поворци, носећи иконе одлазили на Мар-
Лопови за свог покровитеља узимају ков камен, који се налазио у подножју
св. -> Николу (понекад св. Михаила) и планине Белице (Милад. БНП 1983: 498).
њему се моле У предањима, К. M. je приказан као ->
гигант који корача с једног брда на друго
Лит.: Миков Л., Ритуална кражба//ЂЕ 1992/2: а глава му удара у облаке (Тројански крај
26-33. у Бугарској). Његову тежину не може да
С. М. Толсто/ издржи земља, па зато у камењу пропа-
дају ноге његовог коња. По предању из
"КРАЉЕВИ"-» Богојављење Маријова (Македонија), у старо време он
je био божји побратим и заједно с њим
КРАЉЕВИЋ МАРКО - јунак епских пе- уређивао свет. Поред осталог сабљом je
сама код јужнословенских народа, познат просекао Демир-капију да истекне море,
и у фолклору других народа у балканско- како би народ населио Битољско пол,е,
карпатском простору (Албанаца, Румуна, Маријово и Тиквеш. У једном тренутку,
Мађара, Украјинаца итд.). Историјска вероватно по завршетку стварања света,
основа за овај лик био je Марко, српски његова снага остаје без сврхе. Он je мани-
владалац из XIV века у Македонији, син фестује тако што се хвали да може да ба-
краља Вукашина Мрњавчевића. После ци Стару планину ("Крали Марко загубва
погибије свога оца крунисао се за краља, силата си"), да окрене —> земљу, ако про-
али je убрзо постао турски вазал. Погинуо нађе ручку на њој ("Марко ja граби Анге-
je ратујући на турској страни. У бугар- лина"), да je подигне на кошье (Пенушли-
ским песмама и преданьима назива се ски: 495). Бог му одузима снагу, тако што
Крали Марко, Марко Кралевити, витец оставља на путу торбу, која je тешка као
Марко, дели Марко, код Македонаца - цела земља ("Крале Марко ja губи сила-
Марко Крале итд. та", "Крали Марко загубва силата си")
О К. М. постоји више стотина епских или камен са таквом тежином ("Марко
песама (најстарији запис je из половине загубва силата си наполовина"). У поку-
XVI века) и више десетина лирских песа- шају да подигне торбу или камен, К. М.
ма и предања. Мотиви на којима се граде губи своју гигантску снагу и постаје оби-
песме и предања, по правилу су много чан човек. Овај мотив везан je и за руског
старији од времена када je живео историј- епског јунака —> Свјатогора. Мотив необ-
КРАЛ.ЕВИЋ ΜΑΡΚΟ -294- КРАЉЕВИЋ ΜΑΡΚΟ
уздане шаге, нашао je одраза и у неким грудима пребаченим преко рамена (уп.
другим песмама, нпр. Марко, без велике —> богинка, —> русалка) и задоји и њега и
потребе посече Султанове доглавнике и његовог коња. По предању из Македоније,
натера цара да призна да се на њега не краљ Вукашин je бацио свог сина у реку,
могу примењивати закони као на остале зато што није лично на њега. Налази га
поданике његовог царства ("Марко Кра- говедар и отхрани, a Тјурђа самовила га
љевић погуби цареву стражу", у песми из задоји и он постане самовиљак. У Истри,
"Ерлангенског рукописа"; "Марко пије уз пастир Марко je направио хладовину ма-
рамазан вино" - Бук СД итд.). рамицом двема -> змијама и зато га вила
Према епским песмама, некад и пре- награђује, дајући му снагу. У Радомир-
даььима, снага и непобедивост К. М. поти- ском крају (Бугарска), Марко сише из са-
чу од његовог вилинског или змајског поре- модиве три гутљаја —> млека и сваки од
кла, вилинског задојавања, посебног коња и њих се претвара у змију. Док спава, три
шузетне саб/ье. У Богишићевој збирци на- змије му излазе из уста и једну из незнања
лази се и песма "Крал> Вукашин ухвати убије његов отац. Вероватно да су помену-
виду и жени се њоме" (бр. 85), записана у те змије отелотворење -> душа, и да je ви-
околини Дубровника половином XVIII ла (самодива), хтонично биће, које може
века, где се говори о томе, како je Бука- преводити душе с оног на овај свет. Из
тин, уз савете коња, успео да ухвати "бје- овога je јаснија митолошка позадина еп-
лу вилу" из "студеног језера" и да je "себи ских мотива о погубљеном јунаку с три
вјенча за љубовцу". Вила му je родила два или више срца на којима се налазе заспа-
јунака: Краљића Андријаша и Краљеви- ле змије. Неке варијанте предања о задо-
ћа Марка. У варијанти из Томазеове збир- јавању К. М. имају придодати мотив "од-
ке (MX l, 51), записане у Далмацији, Вука- узимања снаге". Када бог види неконтро-
шин се жени вилом Мандалином, која му лисану Маркову снагу подмеће му бисаге
je такође родила Марка и Андреју. У не- у којима je сва тежина земље, и у покуша-
ким предањима из Македоније, К. M. je ју да их подигне, он изгуби половину сна-
син -» змаја, или га je дојила змајица. У ге (Пенушлиски: 510). У једној македон-
Вуковој песми "Женидба краља Вукаши- ској песми из Прилепа, три наречнице (—>
на", јунаштво К. М. доведено je у везу с н>е- суђенице) треће вечери од Марковог ро-
говим ујаком, војводом Момчилом, кога je ђења, одређују му да буде јунак и да сло-
Вукашин на превару погубио и оженио се ми кости своме оцу, краљу Вукашину,
његовом сестром Јевросимом. што се касније и обистињује.
У више предања се говори како je К. М. К. М., уз помоћ виле или мајке, стиче
задобио снагу тако што га задојила —» вила особеног —> когьа, који постаје нераздвој-
(Радомирски крај у Бугарској - самодива, ни део његове иконографије (с њим разго-
Кулски - Дива Самодива, у Македонији - вара, поји га вином, решава тешке задат-
Јана или Тјурђд самовила, у Истри - вила, ке, с њим одлази с овога света). У маке-
код Албанаца - зяня). Он je приказан као донском предан>у, по наговору самовиле
пастир (свињар, козар) који проналази у Јане, Марко хвата у планини болесног ко-
гори и спашава једно или више вилине ња и излечи га. Тамо где су коњу биле ра-
деце, тако што их заклања од —> сунца не порасте му бело руно и он постане ша-
или им даје —> воду. Захвална вила га на- рен. У бугарској песми "Марко си намира
грађује снагом, дајући му да сиса три пу- чуден кон", мајка упућује К. М. на Црно
та из њених груди, све док не добије моћ море и сиње језеро да тамо пронађе коби-
да подигне и баци огроман камен. У пре- лу са шареним ждребетом. Марко гони
дању из Кулског краја (Бугарска), К. М. ждребе које покушана да се сакрије у мо-
проналази девојчицу између стена, само- ре, затим у —> Дунав, али га он савлада.
дивску кћер, пољуби je и предложи да му Појављује се кобила и открива Марку да
буде посестрима. Тада се појављује њена je она припадала његовом оцу, краљу Ву-
мајка, самодива, у лику жене с великим кашину, и даје му своје ждребе. У епској
КРАЉЕВИЋ МАРКО -295- КРАЉЕВИЋ МАРКО
Постоји круг песама у којима je Марко напише опоруку за оне који ће га сахра-
борац за правду и истину. Он ризикује нити. У истоименој песми из друге књиге
живот да би по правди сведочио против Матице хрватске, Маркова смрт je везана
свога оца у спору српских великаша око за распрострагьени мотив "вила забрани-
царства; кажњава свекрву која je хтела да ла воду". К. М. налази у планини "Дунај
отрује снаху, па je грешком отровала сво- воду ладну", а када се напио и напојио
га сина итд. У познатим песмама "Марко Шарца, замутио je воду и поломио руже
Краљевић и Муса кесеџија" и "Марко поред ње. То je разгневило вилу планин-
Краљевић укида свадбарину", К. М. под- кињу, која га прогони и позива да стане да
вигом успоставља нарушени поредак му одсече главу. Када се Марко и трећи
(убија разбојника који je затворио путеве, пут оглушио о њен позив "Мртав Марко
односно Арапина који je завео свадбари- под коњица паде/ И умире, покојна му
ну). У неким случајевима Марко може би- душа". У бугарској песми "Марко и дете
ти прек и суров. Тако одсече руку и изва- Дукатинче" (БНТ 1: 166), К. М. настрада
ди очи сестри Леке капетана, која га je од змије која излази из јунака кога je на
увредила и одбила да се уда за њега. Више превару посекао. Пошто je од звезде Ве-
песама о К. М. везано je за мотив "ослоба- чернице сазнао да у граду Дукатину по-
ђање из ропства" (Марко се ослобађа сам стоји дете Дукатинче, које je бољи јунак од
или му неко у томе помаже; он ослобађа њега, Марко одлази у тај град и са њим се
ропства поједине јунаке - Милоша, Ми- такмичи у бацању камена. Пошто га тај
лана, Косанчић Ивана, Јанковић Стојана јунак победи, на Марков предлог они се
итд.). Зато што крши забрану лова у мла- побратиме, али га на путу Марко изнена-
ду -> недељу, персонификована недел>а да посече. Када га je распорио у њему je
жели да га казни тако што се преобрати у нашао девет срца и десету змију отровни-
змију и обмота му се око врата. Тек на цу, која га je ујела и он умире. У Вуковој
молбу љубе или сестре, змија пристане да песми из Црне Горе ("Смрт Марка Кра-
ослободи Марка. љевића") Марко умире од рана које му je
У епским песмама и предањима смрт задала девојка. Када га калуђер Сава с
К. М. различито je описана - од тога да je дванаест Срба налази рањеног у Голеш
умро од старости, или од рана, па до тога планини и пита од кога je добио смртне
да je он бесмртан. Најшире и епски нај- ране, Марко одговара: "Ниђе бијах, а ни-
драматичније његову смрт je опевао Бу- ђе погибох".
ков певач Филип Вишњић, у песми У народним предањима најчешће се
"Смрт Марка Краљевића". Цео догађај говори да je К. М. жив и да се налази у
овде има митолошки контекст и састоји подземној —> пећини, јазбини зараслој у
се из више етапа - најаве, објављивања маховину, непознатој земљи, у Индији.
смрти, потврде истинитости објаве, при- По предању из Србије, Марко je учество-
преме за смрт, умирања, сахране. Док је- вао у бици где je било толико крви да су
зди кроз Урвину планину, Марков кон, пливали коњи и јунаци. Бог се смиловао
плаче, што je била најава његове смрти. на њега и заједно с коњем пренео га у не-
Јавља се вила из горе и објављује Марку да ку пећину где и сада живе. Он je забо сво-
ће умрети "од Бога од старог крвника" и ју сабљу под греду или у камен и заспао, а
упућује га на бунар између две јеле да се Шарац једе помало маховине. Када сабља
огледа. Он налази бунар, огледа се у њему испадне и коњ поједе сву маховину, он ће
и види да ће умрети. Опрашта се од жи- се пробудити и изаћи из пећине (Бук СД
вота и каже да му je век од 300 година био XI/1: 486-487). По хрватском предању (Ка-
кратак. Затим посече коња сабљом, пре- ставштина) Марко се налази у некој пу-
бије сабљу начетворо, кошье сломи насед- стоши, у јазбини обраслој маховином. Ка-
моро, а буздован баци у море, говорећи: да људи иду да га поздраве дају му да по-
"Кад MOJ топуз из мора изиш'о,/ Онда 'ва- л>уби цртало а у руке лемеж (делови плу-
ки ђетић постануо!" Расподели благо и га), да их не би угризао за лице или отки-
КРАЛэЕВИЪ МАРКО -297- КРИЛАТИ КОЊ
нуо руку (В. Stulli UPP: 348). Више преда- Кралевиче Марке в связи с произведениями русско-
ла говори о томе како се човек случајно го былевого эпоса, Варшава, 1893-1896; Чајк. СД 2:
нашао у јами или у далекој земљи и тамо 525-527; 3: 142.
je срео К. М. По предању из Далмације, Љ. Раденковић
ловац je хтео да извади свог пса из јаме и
тамо наишао на Марков двор, а испред КРИЛАТИ КОЊ -» Водени бик
њега везан Шарац. Марко га je позвао да
примакне главу да види какви су сада jy- КРАЉИЦЕ - пролећни омладински об-
наци. Он му je подметнуо гвоздену бати- ред, везан за избор "крал>а", "краљице" и
ну: "А Марко je руком ухватио. Како jy je обилажење (пешке или јахањем на коњи-
ухватио, све je прете у њу задио" (В. Stulli ма) села и њива. Код Јужних и Западних
UPP: 347-348). По другом предању човек Словена познати су девојачки "краљички
се спустио у јаму која се налазила на вели- обреди" (зап. слов. kmloOnicky, kralenky, jy-
ком гумну и тамо видео велику кућу и жнослов. краљице, југоисточно срп. кра-
пред њом оседланог коња. Ту je нашао К. љички), усмерени на обезбеђивање плод-
М. који je за ручак појео читавог овна (Ет- ности и заштиту сеоских добара; они су
нологија П/1: 58-59). У предањима из Бу- аналогии другим пролећним обилаже-
гарске човек се нашао у непознатој земл>и њима девојака, с елементима иницијаци-
(Индији) и тамо наишао на пећину коју је, на пример, јужнослов. -> лазарице, ла-
су чувале мечке (—> медвед), или али русал- дарице, ладекарице, -> леље, итд. Западни
ски , и у њој je живео К. М. (БНПП 7: 17- Словени такође знају за мушке "краљев-
20). У Македонији (Маријово) се припове- ске обреде". Обред je везан углавном за ->
дало да je К. М. пио бесмртну или Орлову Тројице, ређе за -> Спасовдан, -> Ђур-
воду и да се заједно са светим Илијом на- ђевдан и друге пролећно-летње кален-
лази код бога. Вук je записао народна ка- дарске празнике.
зивања да je Марка у Ровинама убио вој- У девојачким "краљичким обредима"
вода Мирчета златном стрелом у уста, централну фигуру поворке представља
или, да му се Шарац заглибио у бари крај "краљица" (јужнослов. кра/ыща, краљич-
Дунава и да су ту обојица потонули.
ге, пребивалиште -> душе. К. има разновр- тиве о крви билака и израстању дрвећа и
сне ритуално-магијске функције, пре свега цвећа из крви убијених луди. Крварење je
продуктивне; она чини основу најважнијих оцењивано као губитак животне снаге и
социјалних институција и концепата (крв- захтевало je хитно зауставлање. У басма-
но сродство, крвна освета, крвава -> жр- ма je то реализовано у мотивима зашива-
тва). Симболички заменици к. (углавном »а, зауставлања, стврдњавања крви, по-
по обележју боје) могли су бити -> вино, ређења к. с -» каменом. Аналогну симбо-
црвени конци и платно, калина, итд. лику имају радње које се предузимају: да
К. je везана за појам рода и сродства: би зауставили крвавлење из носа, о врат
"крвно сродство", бел. крэуны, укр. крев- су качили -» катанац или затворена пута
ний, пол. krewny, чеш. krevni - "рођени, (рус., бел.), држали су по један клуч у сва-
рођак". Срби разликују крвно сродство кој руци (рус.), трудили су се да им неко-
по оцу ("тежа" или "дебела крв") и по лико капи к. падне кроз бурму (рус.).
мајци ("танка крв"). У традиционалној ку- Свуда код Словена била je раширена
лтури крвно сродство има сакрални ста- забрана употребе к. за храну. Изузетак je
тус, инцест се сматра за тежак грех. По чинило ритуално испијање "прве крви",
строгости забрана и прописа (који се угл- на пример, приликом клања стоке. Крв
авном односе на -> брак), с крвним срод- неких животиња > жабе (пољ.), јегуле
ством се изједначавају многи облици ри- (чеш.) - сматрана je за отровну.
туалног сродства (кумство, сродство по Појава крви на намирницама или
млеку, буг. "стрижено кумство", "венчано билкама била je знак набачених —> чини
кумство", срп. "славско сродство" и др.), а или последица кршења неке забране. По-
пре свега —> побратимство код Јуж. Сло- јава крвавог —> млека крава објашњавана
вена, које je склапано помоћу специјалног je делованьем -> вештица (укр., бел.); ти-
ритуала: они који су желели да постану ме да je испод краве протрчала -» ласица,
побратими, један другом би "пили" или пролетела -» ласта (полес.); да je крава
"лизали" крв. За идеју сродства везана je нагазила на жабу или на место на коме je
симболика к. у сновима: испадање зуба с лежала -> змија (сев. рус.). Крава ће има-
крвлу наговештавало je смрт блиских ти крваво млеко ако je убијена змија која
("крвних") сродника. живи у штали (пол.), ако je растурено
Крвна освета (рус. кровная месть, пол. гнездо ластавице (укр. Закарпатје, пол.)
pomsta, wwzba, чеш. kremu msta, буг. вражда, или —> роде (пол.). Ако жена прекрши
срп. освета, хрв. krv, vražda), као најстарији забрану предења —> петком, онда се крв
социјални институт, најдуже je опстала појавлује у -> хлебу, умешеном тог дана
код Јуж. Словена. По народним предста- (Закарпатје). К. на хлебу, поврћу, билка-
вама, —> душа убијеног неће моћи да се ма, појавлује се због кршења забране да
смири док га рођаци не освете: к. убије- се нешто сече на дан Усекованија главе св.
ног може "кипити", а потом изражавати Јована Крститела 11/29. IX (ист. слов., ју-
желу за осветом (срп.); проливена к. иде жнослов.).
као сенка за убицом, и позива на освету Крв жртвених животиња коришћена
(буг.). Примањем хришћанства, закон je у обредима за увећавање плодности -»
крвне освете био je битно ограничен и за- земље и стоке, за обезбеђивање здравла
мењен другим облицима казне. људима, ради заштите од несрећа и —>
По украјинском веровању, у к. се нала- урока, за изазивагье -» кише. Изливали
зи човекова душа. У бајкама, капла јуна- су je на -> праг куће или штале, мазали
кове крви, која je оставлена код куће, цр- њоме —> врата, затрпавали je землом под
ни у тренутку његове смрти; браћа сазна- родним дрветом, у повртњаку, пепелом у
ју један другоме за судбину тако што заба- —> огњишту, прскали њоме грађевине у
дају —> ножеве у —> дрво: ако je брат жив, домаћинству, лица луди, итд.
из стабла тече к., а ако je умро - вода (рус., Крв жртвених животиња je коришће-
словач.). Уп. општеслов. фолклорне мо- на и у -> гатањима. Ако би у срцу бо-
KPB -302- КРОВ
жићне свиње или ђурђевданског јагњета рода//ТЕМЪ 1974/37: 141-162; ГЕМБ 1984/48: 220-
остало много крви, домаћина очекује туга 226, Т)ап. ЗВР: 95-96, 177-178, 188; Т)ор. ЗО: 50,
у новој години (буг.). У Софијском округу 54, 56, 195; Тан. СОТ)К: 227; Mosz. KLS; Bieg.
je постојао обичај да се током године к. MD: 348-351; SSS 2: 532-533; EL'KS 1: 284.
свих жртвованих јагњади сакупља у један О. В. Белова
суд: ако би крв у посуди почела сама од
себе да клокоће, то je значило да се при- КРОВ - горњи део куће, који ограничава
ближава градоносни облак. Магијске рад- "свој", освојени, унутрашњи простор од
ње с к. животиња и човека имају продук- "туђег", природног, сполашњег. На сим-
тивни и апотропејски характер. У Бугар- боличком плану, к. дели горње (-> небо)
ској (Трново, Бургас), ради оздрављења и доње (свет људи). У народно) култури, к.
оболелог члана породице, на дан омрш- je осмишљен као граница, линија прела-
ћења после божићног поста обављан je за, место контакта с другим светом, и као
обред "намесник" - на гумну су клали ов- локус са значењем "туђи". На к. "упућу-
на, петла или коконг. Крв су сакупљали у ју" разне ритуалне предмете: ускршње ->
рупу и коме прскали зидове куће (—> сто- врбово пруће (морав.); свадбене рекви-
лан). Да деца у породици не би умирала, зите (барјак, дрвце, младин вео, лопар); -»
на улазу у кућу би излагали —» штап на- ђубре, пометено у кући у суботу пред -»
мазан -> јежевом крвљу (Срби из Грбла). Ускрс (чеш.); —» венац кроз који су се ку-
Ловци су умакали пушку у крв убијеног мили у Томину недељу (Војводина).
-> медведа или -> гаврана, да не би про- Ради заштите куће од —> грома, олује,
машивала цил (рус.); да заштите пушку -» пожара, на к. или испод к. оставляли су
од урока, унутрашььост цеви су чистили освештане предмете: -> кости ускршњег
топлом крвљу убијене животиње (бел.). прасета (ист. пол>., зап. бел., полес, рус.,
На дан када "кућни дух бесни" (28. I), ве- сев. зап. Словенија.); углевле с —> ватре ко-
штац je све —> ћошкове у кући и двори- ja je горела у суботу уочи Ускрса (зап. чеш.);
шту мео брезовом метлом, умоченом у к. окрајак -> хлеба, који je освештан на дан св.
црног певца, и тако изгонио злог кућног Блажеја или св. Агате (3. или 5. II) (морав.);
духа петла (—> домовој) (рус.). мајско (чеш., морав.) или тројичко (рус.) зе-
Крв митолошких лица разликује се од ленило; сламу из постеле на којој je неко
људске крви: код нгумског духа она je пла- умро (словач., околина Нитре); божићну
ва (сев. рус.), код ђавола - црна (зап. укр.), сламу (буг.); -» секиру окренуту оштри-
мада може да буде и црвена. "ђавоља крв je цом ка небу (југоист. Србија) и др.
густа, личи на -> катран (укр.) или смолу Као апотропеј против -> нечисте си-
(карпат.); н>у користе приликом врачања ле, уочи -» Иваньдана су на к. износили
да се крави не би могло однети млеко (зап. лишће чичка (пол. Кујази), -> венце од
укр.), деловима "ђаволе крви" каде дете шањског цвећа (срп.), освештане траве,
од страве (карпат.). Од к. демонолошких и срп, косу (пољес.). На Копаонику, на к.
хтоничких лица потичу инсекти: од к. -> или под к. држали су —> крст, направлен
ђавола - обадови (бел.), од к. змија - сте- од прегорелог -> бадњака (срп.). На свад-
нице (босан., херцегов.). Демонолошка ли- би je млада на к. бацала машице или жа-
ца (—> вампир, —» мора, —> вештица) пију рач (Босанска Крајина).
к. човека, узимају му здравље, скраћујући На крову су постављали обредне пред-
му живот или га убијају и на тај начин до- мете као ознаке којима су преносили ин-
пуњавају залихе сопствене животне снаге. формације о значајним догађајима у жи-
воту породице, као што су свадба, смрт,
Лит.: КОО 1: 243, 245; 2: 264, 288; 3: 194, 214, 234; рођење детета: свадбено дрвце (источ.
Даль ПРП: 26, 56-57, 62-65, 74, 98-99, 303; Ни- слов.), сватовски барјак (срп., мак., буг.),
киф. ППП: 270-272; Гура СЖ: 856; Кол. ГЮС; младин венац (цент, словач.), свадбеног
Марин. НБ: 453; Бандић Д., Крв у религијским лутка од сламе "дед" (пол..). У случају да
представама и магијско-кућној пракси нашег на- je млада "непоштена", скидали су к. с н>е-
КРОВ -303- КРСНИК
не куће или су на к. износили растурен —> дили по завршетку зидања - да -> ветар
точак (рус. Подольска обл.). Мајско дрвце, не би скидао к. (витеп.). На Бадњи дан су
које би момак поставио на к. куће своје преко к. пребацивали угарак -> бадњака,
волене, значило je брачну понуду (мо- да би заштитили кућу од злих сила (срп.).
рав.). Под к. je бабица скривала постељи- Понекад су те радње имале карактер
цу новорођенчета (рус. Тамбовска обл.), -> гатања. Ако би се разбило jaje, које je
тамо су стављали и постељицу отељене пребачено преко к. на Томину неделу,
краве (рус. перм.). Приликом завршава- сматрали су да ће током године умрети
ња градње нове -> куће, свуда су на к. по- неко у кући (бел. Витепски крај). У случа-
ставлали дрвце или грану (ист. и зап. ју да je млада "непоштена", свекрва je пре-
Словени), крст направлен од родног др- ко к. пребацивала торбу, у коју су ставља-
вета (буг. околина Хаскова). ли црну кокошку, -> нож и кесер: ако би
Преко к. као горње границе куће, по кокошка липсала, веровали суда ће их за-
веровањима Словена, из куће одлазе -> обићи зло, а ако би остала жива, онда ће
душе умрлих. Зато су, у случају дуготрај- несрећа пасти на свекра (буг., Пловдив-
не самртничке агоније, придизали или ски крај.). Током божићних празника де-
скидали слеме к. (уп. такође -> таван). војке су преко к. пребацивале своју обућу,
Као локус, најближи —> ономе свету, к. верујући да ципела, пребачена преко ку-
се користи у ритуалима комуникације с ће, предсказује удају (ист. слов.); на к. су
митолошким лицима, духовима и персо- набацивале 12 цепаница, а потом бројале
нификованим природним појавама. На да ли их je тамо остао паран или непаран
дан св. Андрије на к. су остављали куван ку- —> број (морав.).
куруз за —> медведа (срп.), на дан св. Ката- У ритуалима такозваног —> наопаког
рине - специјалне колаче, намазане медом понашања, код Ист. и Зап. Словена, на к.
- за Оспе (буг. Пловдивска обл.). За време су бацали украдене капије, кола, плугове,
епидемије куге, старе жене су се пеле на к. бране и други полопривредни инвентар
највише куће у селу и за једну ноћ прале и и прибор за домаћу употребу.
ткале чумино платно (-» чума) (буг.). У срп-
ском ђурђевданском обреду, на крову су Лит.: Зел. ВЭ: 90, 346, 390, 391, 397; Никиф.
изговарали магијско заклињање летњих -> ППП: 245, 255; СБФ-81: 51, 84, 85, 107; KLW: 180,
киша. На -> Бадњи дан би, стојећи на к., 494-495; Kolb. DW. 3: 97, 215, 217; Kat. OZD: 79,
звали градоносни облак на вечеру (Косо- 82, 91, 99; Zibrt. Vch.: 260, 264, 477; Jind. Gh.: 57,
во); на крову би преко ноћи оставлали це- 97; Horv. RZL.: 209-210; CMP: 181, 148, 282; Раек.
дилку, коју су после користили да растера- 1993, XIX/73-74: 41; БМ: 388.
ју градоносне облаке (сев. мак.); износили M. M. Валенцова
су на к. чинију кисеља (посластице) да по-
часте Мраза, молећи за узврат да им не са- КРСНИК, КРЕСНИК - митолошки лик,
тре усеве овса (рус. смолен.). човек изузетних способности који чува
Посебан тип ритуала чини пребаци- свој крај и бори се против предводника
вање преко к. предмета који су, по свој градоносних облака и олуја; код Словена-
прилици, имали жртвени характер. На ца иступа и против других опасних про-
Ускрс су момци преко к. пребацивали -» тивника. Веровања и предања о к. распро-
jaja, настојећи да их при томе не разбију странена су у неким крајевима Словеније
(зап. чеш. Ходска облает), пребацивали су и делом у Хрватској (Истра, северни део
jaje снесено на -> Велики четвртак, и за- Хрватског приморја). У Словенији се на-
копавали га тамо где падне (чеш.); преба- зива kresnik, krsnik, у хрватским примор-
цивали су освештана jaja уздуж и попреко ским крајевима - karsnik, krsnik, kresnik,
куће и закопавали их на месту пада (пол. krisnik, kršnjak, grišnjak, skrsnik итд. Поми-
Подласје). У Словачкој су преко к. преба- ње се и код Италијана у Истри, где га на-
цивали ускршње jaje, ради заштите од -» зивају grisenicco (Бује), ghersniacco (Пореч),
грома (Кисуце), у Белорусији су исто ра- cheznichi (мн.) (Момјан). У XVII веку G. F.
КРСНИК -304- КРСНИК
Tommasini записао je веровање из ових обичних /ьуди, што може имати и неке
крајева о посебним л,удима, рођеним у божанске атрибуте, као и по низу радњи
некој опни, који се називају cresnichi (кр- које обавлза. Найме, док приморски пре-
сници) и uucodlachi (вукодлаци). По пра- среће противника или му по договору из-
вилу, заједно с к. увек се појављује његов лази на мегдан и бори се с »им, не дозво-
типски противник (у приморском делу то љавајући му да однесе летину из његовог
су људи с натприродним способностима краја, словеначки к. противника може
- штригун, кудлак, -» вештиыа, код Сло- пресрепшти, прогонити, отимати му одузе-
венаца противнику обично придају змиј- то и враћати у свој простор. Нека преда-
ско обележје). »а с простора Словеније, поред осталог,
По предањима из Словеније, к. je кнез, исказују и везу к. с календарским проме-
владар одређеног простора, који живи у нама, као и с родношћу и плодношћу
свом дворцу, "златном граду" (који нази- (кад он победи, с -» неба пада пшеница),
вају Качјак, Вурберк). Имао je способност о чему се говори и у неким од ових при-
да лети и да се преображава у различите мера: 1) вавилонска змијска кралица по-
животиње. По једном предању, пре него слала je "кривог крсника", видовину, да
што се родио, мајка га je у стомаку носила уништи к,; противниково приближавање
девет година, a рођен je ca знамењем на граду осетио je крсников -> пас и лаве-
телу у облику трага коњског копита (-> жом обавестио господара; пред к. се поја-
тодорци). По другом предању, к. je зля- вила црна магла, из које je изронио црни
токоси и златоруки син небеског владара. —> бик; к. и сам узима облик бика, креће
Постоје и друкчија предања о његовом противнику у сусрет и снажним ударцем
пореклу, приближнија приморским ве- у чело одбацује црног бика у —> воду; та-
ровањима, по којима je он син обичних да почиње да пада —> кита, а на поља па-
родитеља. Тако се приповеда да je он два- да златна пшеница; 2) када je к. заспао, до-
наести син у оца, или да je изучио црну шао je змајолики —> див, покрао му стадо
школу у вавилонској кули (као грабанцијаш и затворио к. у дубоку —> пепину; пошто
у Хрватској). je крсников пас "са четворе очи"открио
По предањима из Истре и Хрватског где се налази стадо, к. je као птица преле-
приморја, к. се рађа у бело] кошулици тео планине, стрелом убио противника и
(belin stomanjici, beloj košulji) или капици ослободио стоку; 3) док je к. боравио ван
од коже (у околини Пуле, у златној капи- куће, змијски крал> (kačji kralj) украо му je
ци}, a његов противник у црном или црве- јарца са златном брадом - к. га je сустигао
ном мехуру. Да би стекао натприродну изнад мора, секиром му разбио главу, а
снагу, ушивали би му кошуљицу испод јарца упрегао у кочије; док се возио, на зе-
пазуха, или би осушену капицу стављали мл>у je падала хладна киша и цело лето
у јело да je поједе. Бабица или друга жена расла je само златна пшеница; 4) крсников
je обавезно, с —» прозора куће, гласно об- противник - видовина, у лику огромног ->
јављивала рођење к.: "Kresnik se je rodil, гаврана, долетео je у крсникову земљу и с
kresnik, kresnik!" У противном, дете би њиве покупио посејано семе - к. се пре-
постало fudlak (-» вукодлак) (Истра). У творио у вепра, као блесак полетео за га-
хрватском Горском котару (Делнице), к. je враном, стигао га изнад мора, одузео му
десети син у родитеља ("Ön je desetar. Ra- семе и вратио га земљи; 5) док je к. био у
zumi sve i zapoveda coprnican"). Када на- гостима код морског краља, у његов град
врши седам година, ноћу долазе други je долетела змијска краљица (kačja kraljica)
крсници да га зову (Истра); к. постаје кад отела му жену Аленчицу и однела je са со-
наврши 21 годину (Прапутник). Он нико- бом - када се к. вратио кући, одмах се
ме не сме признати да je к., иначе би од- упутио у потрагу за »ом; за седам месеци
мах умро (Крк). прешао je дванаест земаља, борио се и по-
Словеначки к. разликује се од при- бедио многе противничке војске и, на кра-
морског по томе што живи издвојено од ју, доспео у пећину где je краљица држа-
КРСНИК -305- КРСНИК
ла његову жену - краљицу je убио и вра- по седам година; змај je покровитељ ме-
тио жену; 6) док се к. налазио у туђим зе- ста (-> стопан); кад лети за њим остаје ва-
мљама, змај Cee, у обличју страшне змију- трена путања итд. Посебну пажњу заслу-
рине, прешао je Драву и дошао до града жује поменути податак да je к. златокоси и
где je била затворена краљевна Весина; златоруки син небеског владара. Мотив о ра-
шест месеци je прележао пред градом, ђању близанаца са златним обележјима
али je на Тјурђевдан стигао к. с мачем, су- на телу јавља се у многим приповеткама
кобио се са Сесом у ваздуху (пошто су индоевропских и семитских народа. Ме-
обојица могла да лете), победно га, везао ђутим, тај мотив je посведочен, као састав-
ланцима и одвео у пећину; за то време je ни део мита, и код Кафира (Северни Ка-
златна пшеница падала на земљу; к. се по- фиристан), где се говори како се бог Мун-
том оженио Весином; 7) док се вурбер- пем Малик оженио обичном девојком ко-
шки к., у обличју мршавог вепра, борио с ја му je родила близанце, дечака и девој-
противником у виду дебелог вепра, по до- чицу са златним обележјима. Мит потом
говору с к., сељак удара дебелог и омогу- прати само судбину дечака, који се убрза-
ћава к. победу - тог часа с неба je почела но развија и пошто савлада противника
да пада пшеница итд. У неким примерима постаје и сам бог, под истим именом као
к. може преузимати функције свога про- и »егов отац, a управља календарским
тивника. Тако на превару узима чудо- променама. Из овога се може извести
творну круну од змијске краљице, успева претпоставка да место словеначког к., као
да избегав потеру и да круну доносе у свој што je то више истраживача доказивало,
двор (ко има ту круну постаје богат, а ако треба тражити међу божанским ликови-
je већ богат, богатство му никад неће пре- ма старе словенске (и индоевропске) ре-
сахнути); или, претворивши се у смешног лигије. Или, што je мање извесно, у прет-
патуљка, одводи са собом кћер качје кра- поставци да je »егов лик накнадно мито-
љице. У неким предаььима се говори о су- логизован.
кобу два к. Тако, за време жетве, када уве- У предањима из Истре и северног Хр-
че севају муње, али не грми, људи говоре ватског приморја, која су понекад дата и
да се то крсници међу собом бију око сно- као меморати, најчешће се говори о ноћ-
пља. Крсник који победи у тој борби до- ном сукобу к. с »еговим митолошким
носи својој земљи -> срећу и благоста»е, противником (штригуном, кудлаком, шт-
а у земљи побеђеног к. пол>а не рађају, у ригама). Пре него што се упути у обрачун,
виноградима je слаба берба, а л>уди стра- он пада у дубок -> сан; из уста му излази
дају од заразних болести. Сукоб словенач- -> душа (коју људи могу видети као вели-
ког к. с противником у неким елементима ку црну муву), и »егово тело не сме се по-
се подудара са сукобом -> змаја (или све- мерати док се душа поново у »ега не вра-
ца) с -> ламјом или -> халом у српско-бу- ти. На исти начин приказује се и »егов
гарско-македонској традицији. После по- противник - према запису из Рови»а, љу-
беде и к. и змаја над противницима, поте- ди су посматрали како je штригуну из уста
че или пада -» жито (-> млеко, -> вода). изашла душа у облику —> мита. Против-
То говори да су к. и змај били активни ли- ници се обично туку на —> раскрсници,
кови аграрног мита - они посецањем преобраћени у исту врсту животиња >
(разбијањем) митског противника, осло- бика, -» пса, вепра, -> мачке, a разликују
бађају небеску влагу што доводи до род- по —> боји или величини. К. се бори у ли-
ности (»ива, стоке) и до изобиља. И неке ку беле или шарене, а »егов противник у
друге сличности између к. и змаја указују лику црне животиње. Често к. води са со-
на њихову везу: нпр. по веровањима у Ма- бом човека, који се скрива поред места
ријову у Македонији, змаја рађа девојка битке и у одсудном тренутку крснику
из везе с божанском силом; змаја, пре ро- притиче у помоћ, ударивши његовог про-
ђе»а, жена носи у стомаку три године; да тивника. Наводи се и доказ да je к. побе-
би постао змај, мора бити дојен три пута дио свог противника: он позива пријатеља
КРСНО ИМЕ -306- КРСТ
(Србија, Босна, Херцеговина, Црна Гора, и родну годину. Руси би, пред новогоди-
Македонија, изузетно често - Далмација), шњу вечеру, сипали на сто семена разли-
али у целини, преовлађује к. грчког типа читих култура, обликујући к. и круг. К. на-
(на гробовима, преслицама, ускршњим правлен од бадњака су бацали у прву за-
-> јајима, обредним —> хлебовима, над
улазима у -> куће). Равнокраки к. као
кнежевски знак може се наћи у докумен-
тима из XII века. У писаним изворима код
Јуж. Слов., од XI века спомињу се крстови
као погранични знакови.
Знаком к. обележавани су предмети
који су, у традиционалној култури, ужива-
ли сакрални статус, као и поштована или
опасна места. К. су урезивали на -> бад-
н>аку; док бадњак гори, страна с к. треба
да буде одозго (хрв.). Пре него што почну
да секу погачу, на доњој страни засеку
крст —> ножем (пол.., срп.). К. je поста-
вљан поред —> огњишта, на граници села,
на -> раскрсници, на њиви, испод -> др-
вета (код Јуж. Словена, к. су поставляли
поред —> записа - дрвета које поштује за-
једница - или су к. урезивали на дрвету).
Као основни обредни атрибут, к. се
употребљава у ритуалима, везаним за —>
Богојављење (потапање к. у —> воду -
"Јордан"); —> Спасовдан (хрв. "križevo",
"križ", словач. "križni ", "križni cetvertek")
или -> Ђурђевдан - обиласци села хода-
њем унакрст, понекад с циљем изазивања
-> кише (буг. "крсти", "покрсти"); ->
Ивањдан (св. Јан) - спаљивање к. напра-
вљеног од разбијених бачви (сев. Словач-
ка). На -» Крстовдан (укр. "чесний
хрест", буг. "кръстов ден"), стоку су маза-
ли —> катраном тако што су цртали знак
к. (срп.); постили су да их не би болела кр-
ста (буг.: хомонимија "крст" - "крста"). У Надгробни крст дево/ке
среду Средопосне недеље Великог поста,
месили су колаче у облику к., које су кори- сејану леју; насађујући квочку на jaja, свако
стили при првом истеривању стоке, при- jaje су обележавали знаком к., да би се пи-
ликом сетве, —> гатања о летини и судби- лићи излегли (срп.). Када би почињали
ни (ист. слов.). За обредне циљеве, пра- сетву, бацали су -> жито преко гвозденог
вљен je к. од -> липе, -> леске, божићне (сребрног) к. и говорили: "Да e здрава хра-
сламе, —> баднэака, класја, теста, глине. ната като кръста" - "Да храна буде здрава
К. je један од основних елемената по- као крст" (буг.). Да би —» хлеб добро нара-
гребних обреда; у народним веровањима стао, пре печења су правили к. од теста на
фигурира као симбол —> смрти. —» вратима (Метохија). Ако je жена желе-
У Бугарској су на Богојављење бацали ла да затрудни, облачила je кецељу с неко-
к. у воду, па га израњали: ако би к. посвет- лико извезених к. (мак.). Када je жена по-
лео, то je људима наговештавало здравл.е бацивала, супружници су тајно одлазили
КРСТ -308- КРСТОВДАН
до к. који је пао поред пута или на -> гро- Крстови у кући и на домаћим грађе-
бу, дизали та, три пута читали "Оче наш" винама цртани су кредом, свећом, белим
и "Богородице Дево" па се љубили загр- луком, —» крвљу жртвене животиње, тес-
ливши крст, који би потом враћали или том, —> катраном. Као заштитно средст-
укопавали на пређашње место (бел.). во од епидемије, поставлен je к. на раскр-
Знача] к. као заштите везан je за сим- сницу или на границу села.
болику прекрштавања - наношења знака К. je служио као заштита од -» урока.
к. на различите предмета или његово Крстом су плашили демонска бића и жи-
симболичко сликање (крсно знамење). вотиње, с којима je сусрет био опасан или
Крстили су себе (или објекат, на који je je наговештавао несрећу: —» ђавола, —»
била усмерена радња) креним знамењем вампира, —> русалку, —» вука, —> зеца и
када почињу или завршавају рад, кад из- др. К. je масовно употребљаван у магији,
лазе из -> куће полазећи на -l· пут, кад гатањима, народној медицини.
шка вода) људе, стоку, грађевине, истери- (-> ласте), друге - да би забавиле л>уде.
вала -> караконџуле и другу нечист. Остале бирају себи вођу.
Код Срба и Македонаца, то je посни Најпостојанија je представа о томе да
дан усред мрсних дана (уп. називе дана: се, попут птица, и -> змије "покрећу" у
мак. Нејадка, срп. Најетка). Веровали су да свој властити "иреј", на зимовање. Оне се
се на Крстовдан Христос спремао за кр- пењу на -> дрвеће, да се последњи пут
штење. Срби би тог дана, рано ујутро, јели огреју на -» сунцу, савијају се у у велико
помало остатке хране од вечере -> Бадњег клупко, а затим сакривају у земљу, коју
дана (Лесковачка Морава, зап. Србија), -> Господ затвара све до —> Благовести
хлеб који je полажајник добио на —> Бо- (или -» Ђурђевдана). Земља неће при-
жић (Шумадија) и др. Кували су пихтије мити само ону змију која je згрешила ти-
за сутрадан - БогојавЛ)ење. Вечеру су Буга- ме што je ујела човека (срп. мрсница, из-
ри називали трети кадена вечеря, а после гнаница, укр. злогинщ). У Прикарпатју
ње су крцали —» орахе, гатајући по језгра- сматрају да змије могу да оду и под -> во-
ма о животу и смрти чељади током следе- ду, па je зато од тог дана важила забрана
he године; свећу која je горела за време ве- —> купања.
чере чували су као заштиту од —> грома; у Веровање да змије одлазе, заједничко
Родопима би те вечери замесили хлеб, у Источним и Јужним Словенима, у поједи-
који би ставл>али новчић - онај коме до- ним областима je разрађено до детаља и
падне у парчету хлеба, биће срећан. повезано с другим фолклорним сижеима.
Срби у области Фрушке горе су сма- Руси, на пример, казују о подземној свад-
трали да се уочи К. "укрштају" (крсте се) би змија. У околини Чернигова, за К. je ве-
ветрови, односно, дувају један према дру- зана легенда о —> роди, која je испустила
гом: —> ветар који победи у том такмиче- врећу са "гамадима". По веровањима за-
њу читаве ће године доминирати над дру- падних Украјинаца, Подземни (газда) или
гим ветровима. -> Бог змијама приређују суђење; постоји
такође предање о борби змија за краљев-
Лит.: Нед. ГОС: 125-126; Кит. МНПО: 46-47; ЕБ: ску круну. Многобројне су приче о људи-
106. ма, који су прекршили забрану да на К.
А. А. Плотникова одлазе у шуму, па су се обрели под зем-
л>ом, међу змијама, где остају до —> про-
КРСТОВДАН - јесењи -> празник Во- лећа. Тог дана неустрашивко, који се усу-
здвижења Часног Крста (14/27. IX). У на- ди да оде у шуму, може да стекне рошчи-
родном календару - почетак јесени; везује ће змијског цара (бел.).
се за идеју кретања —> земл>е (њених ста- К. се сматра крајњим датумом за поче-
новника, неких предмета), за смену годи- так или завршетак сетве озимих усева, за
шњих доба: уп. рус. "Воздвиженье кафтан бербу кукуруза, воћа, сађење дрвећа. Та-
сдвинет, шубу надвинет" ("Воздвижење ко, прву рупу ископану за садницу бри-
кафтан скида, бунду облачи"); "В Здви- жљиво утабавају ногама: "Дај, Боже, да се
женье одежду сдвигают" ("На Воздвиже- гране крсте" (укрштају) (Хомол>е). На К.
ње одећу мењају"); "хлеб с поле сдви- ваде саће из кошница (Црна Гора, Босна),
нулся" ("жито je пренето с њива"); укр. у Србији су тог дана убијали јалове ->
"здвигаеться земля з Л1та на зиму" ("зе- пчеле. За К., као и друге граничне датуме,
мља се окреће од лета према зими"). На везана су -> гатан>а о времену и летини.
К. се сунце "вдвигается", тј. игра, прелива Бил>ке, скупљене и освештане на К.,
се у свим дугиним бојама (бел., укр.); пти- поштоване су као лековите: на пример,
це "крећу" у селидбу, упућују се у "ирей" различак, којим се ките —> крстови, има
- на —> онај свет. По украјинској легенди, моћ да олакшава нападе код новорођен-
Птичји Судија je свим птицама унапред чади и мале —> деце (Черниговска обл.);
одредио судбину, свакој по заслузи: једне босиљак, каранфилић и чубар помажу
остају да зимују у хладном крају за казну при порођају (Србија).
КРСТОНОШЕ -310- КРТИЦА
Заштитне функције има и низ цркве- ток самог обреда који обављају "крстоно-
них ритуала: рецимо, свештеникови оби- ше"; као по правилу, одлазе до светог ->
ласци кућа и њива (Баскиди), молитве за дрвета или каменог крста (-> запис,
летину Сђевђелија). На X. у Вологодској оброк), где организују молитве с циљем да
области посте, без обзира у који дан пада измоле кишу од Господа. Код Срба и Бу-
празник, ради заштите домаћих животи- гара, поворка се такође зауставља поред
ка од -» медведа (Вологдска обл.), а ту на -> извора воде, ређе - крај —> бунара. Бу-
X. обавл>ају и лустрациони обред сахра- гари освештавају воду на извору, а затим
њивања мува. Јужни Словени посте да би њоме шкропе њиве. У Драгачеву (зап. Ср-
избегли болове у крстима. бија) сматрају да обилазак њива са свих
У неким руским областима, X. je по- страна штити терен од града, па су зато
штован као "посебан дан за шумског ду- поворке из два суседна села ишле једна
ха" (—> домовој) или "игралиште за ме- другој у сусрет, затварајући -» круг при-
дведе". ликом сусрета. У Дебру (зап. Македони-
ја), за време обиласка, газде позивају бар-
Лит.: ЭС 1: 323; 6: 121; Зел. ОРАГО 1: 261; Иван. јактара да мотком на којој се налази заста-
МЭВ: 38; Макс. СС 17: 216; ПОС 3: 153; Даль 61: ва издуби рупице на њиховим њивама, у
226; Франко//Е3 5: 210; Дик. КБП: 141-142; Вор. које потом закопавају ускршње -» jaje,
ЗНН 2: 44; Лег.: 185-186; Tjop. ПВП 1: 68; 2: 116, обојено црвеном бојом, верујући да ће то
234-235; Нед. ГОС: 126-127; Бос. ГОСВ: 381-382; штитити њиву и будући род од градонос-
Lud 5: 219; 17: 126; ZWAK 5: 172-173. ног облака, —> болести, штетних инсека-
Г. И. Кабакова та, итд.
КРСТОНОШЕ - јужнословенски обичај Лит.: Нед. ГОС: 127-130; СМР: 188-189, 273; Кит.
обилажења села и земљишних парцела МНПО: 112-115; БМ: 271; Соф.: 255-256.
уз ношење црквених реликвија, практи- А. А. Плотникова
кован у периоду од —> Ускрса до —> Тро-
јица (ређе - до -» Петровдана), угдавном КРТИЦА - хтоничка животиња, која зау-
ради спречавања -> суше, -> града и дру- зима гранично место између звери и "га-
гих елементарних непогода, које штете мади", блиска je —> ласици и —> мишу.
летини на н>иви. Обред je раширен код Хтоничка симболика к. испољена je у мо-
Срба (крстоноше, литще, ист. срп. крсти), тивима слепоће и неприхватања сунчеве
Македонаца (мак. покропи, скрсти, крсти, светлости, у предзнацима који најављују
литии, богомолство), a такође у западној -> смрт, у симболичкој вези кртичњка
Бугарској (покръсти, скръсти, купи, (гомилице изроване земље) с -> гробом,
кръстоноше, черкуване, молебия), где je че- итд. X. се понекад описује као миш у зем-
сто спојен с елементима обреда пеперуда љи (укр.); с мишем je cnajajy и неки нази-
(у поворци учествују девојчице или деца; ви (бел. поух). Низ назива за к. у вези je с
»их поливају или прскају —> водом), уп. псом: укр. щенюк, срп. хрв. земско куче,
—» додола. У сваком селу, обред je био ве- буг. къораво куче, мак. слепокуче. Слепоћа
зан за пеки црквени —> празник у наведе- к. одражава се и у руским називима сле-
ном периоду; понекад су предузимани пец, слепух, итд. По веровању, —> Бог je
допунски оказионални обиласци (Охрид- ослепио к. због тога што je копала —> зем-
ски крај): за време јаке суше, у случају по- љу на -» Благовести (рус.). По легендама,
мора стоке, најезде глодара, инсеката, Бог je обећао к. да he joj дати очи кад из-
итд. рије онолико кртичњака колико je —> зве-
Поворку, у којој учествују жители се- зда на —> небу (рус.); Бог je послао к. у ру-
ла, предводи свештеник. Учесници носе пу за казну, jep je она била прво створегъе
—> крстове, црквене барјаке, иконе. Пева- које je почело да квари рајске засаде, и од-
јући посебне песме, којима се изражава редио да joj се очи постепено смањују та-
молитва -> Богу за кишу, описују сушу и ко да у тренутку смака света остане са-
КРТИЦА -311- КРТИЦА
свим без очију (бел.). X. избегава сунчеву боб (срп.), плате je пуцњавом (буг.), за-
светлост и излази из рупе само једном у копавају у повртњак к. шапама нагоре
недељи: у —> суботу пре него што изађе (луж., буг.), ставл>ају на кртичњак коњску
—> сунце. лобању (рус.). На -» Велики четвртак,
У буг. легенди, отац je проклео синове домаћин јаше на жарачу око повртњака,
због свађе око земље, коју je био поделио говорећи: "Кртице, кртице, не долази у
свима подједнако. Синови су се претвори- мој повртњак, на Чисти четвртак забићу
ли у к.; сада свака к. има по 40 кртичњака, ти жарач у..." (рус.). Често се употребл,а-
али joj je стално тесно. Уп. бугарско веро- вају освештани предмети (буг., морав.,
вање да свака к. ископа по 40 кртичњака. укр.): у повртњак бацају лобању божић-
По срп. хрв. легенди, сељак je лукавством ног прасета или у кртичњак забадају
желео да присвоји туђу њиву, па je свог свињске -> кости (буг., срп.). Ради зашти-
сипа закопао у њу да би се, у присуству те од к. поштовали су одређене забране:
судија, обратно земљи да му наводно са- не преду од -> Божића до -> Богојавл>е-
ма одговори чија je. "Твоја, твоја", зачуо се ња (укр.) и на дан Обраћања у веру св.
из земље синовљев глас. Када je отац ка- Павла (пољ.), не једу -> хлеб у башти
сније почео да откопава сина, испостави- (буг.), не дирају -> одећу у сандуцима
ло се да je он зашао дубоко у земљу, по- (укр.), не стављају -> капу на -> сто (мо-
што се претворио у к. Мотив претварања рав., пол..), недељом не спавају са женама
у к. постоји у макед., буг., зап. укр. вари- (пољ.).
јантама ове легенде. Доказ да je к. поре- У јужнослов. традицији, неким свеци-
клом од људи налажен je у сличности ње- ма je приписивана улога газда кртица. Код
них предњих ногу с л>удским рукама. Бугара je то св. Трифун. На дан св. Трифу-
Као и друге хтоничке животиње, на (1/14. II) (-> Тривундан) због кртица за-
углавном "гамад", к. фигурира у обреди- бадају у земл>у угарке и угљевље, и не пре-
ма изазиваььа —> кише. Ако се жива к. ду да к. не би рила земл>у као вретеном.
обеси о колац, с главом окренутом надо- Срби закопавају у повртњацима угљен,
ле, пашће киша (бел.). иверке и пепео од —> бадн>ака. Магијске
Функција домаћег покровителе, свој- радње против к. Бугари везују и за зимски
ствена хтоничким животињама, код к. се -» Тодоров дан (субота уочи Чисте неде-
испољава пре свега у односу према стоци. ле). Пре изласка сунца, разбацују по по-
Живу или убијену к. вешали су у коњуш- вртњаку зрна кукуруза, да умилостиве к.;
ници да би —> коњима била гушћа грива бацају прегршт земл,е у комшијски поврт-
(бел.), да би били снажнији, ухрањенији и »ак, да би к. прешле код њега. За време
да би се боље плодили (пол>.). Сматрали КОЊСКИХ такмичења, пуштају коња да ска-
су да се и краве roje ако се под шталом че по засејаној њиви, сматрајући да к. не
гнезди к. (пољ.). У Малопољској, уочи да- рије тамо куда крочи коњска нога. После
на св. Војцеха (23. IV), пуштају к. у шталу, празничке службе, жене разбацују кувани
да би се стока добро множила током го- кукуруз по црквеном дворишту, говорећи:
дине. Словенци, при истеривању крава на "Ха това за кърто, да рие тука а не по бу-
пашу на -> Ђурђевдан, бацају за стадом станите и градините!" ("Ево ово кртици, да
земљу из кртичњака, говорећи: "Debele рије овуда, а не по баштама и повртњаци-
bodite kakor krti!" ("Будите дебеле као кр- ма!") Код Срба, сматрају да св. -» Јереми-
тице!"). ја има утицаја на к. На Јеремијиндан (1/14.
Магијски начини истеривања и изво- V) домаћице обилазе око куће и двори-
ђења к. и заштите од њих сврставају к. у шта и, лупајући у металне ствари, истеру-
исту врсту с мишевима и другим штето- ју к., —> змије, —> мишеве и —> мраве.
чинама пол>а и повртњака. Бугари у кр- X. и земл>а коју изрије имају својства
тичју рупу завлаче —» вретено и вуну, да смирен.а, неутрализације. Кртичњак ба-
се к. забави предењем и не рије земљу у цају преко poja —> пчела да би се оне спу-
повртњаку. Против к. у повртњаку сеју -» стиле на земљу; преко запаљене -> куће,
КРУГ -312- КРУГ
да смире -» пожар; пред прво истерива- суша, епидемија итд.), оборавања насео-
н>е стоке посипају рогове животиња зем- бине, пузећа обилажења или опасивања
љом из кртичњака, да стока не би бола храма, омотавања предмета и дедова чо-
роговима; девојка даје момку да поједе ку- вековог тела, -> провдачења или проту-
вано срце к., да би je заволео (пол,.). Уми- рања кроз округле отворе. Ритуална мужа
рујућа својства к. примењивана су у на- оваца на Тјурђевдан обавља се кроз -> пр-
родно) медицини: помоћу к. бају ране и стен, наруквицу, -> колач с отвором на
отоке, лече гнојаве чиреве, ублажавају бол средний, —» камен с округлим рупом (ју-
у желуцу. жнослов.). Пред прву мужу, овце морају
За кртичино копање рупа везана су ра- да прођу кроз -> венац (срп.). На Божић
зна тумачења предзнака. Велики број кр- су хранили кокошке у обручу, који би ис-
тичњака најавлзује помор и свеже -> гро- цртали на земљи или направили од сла-
бове (пољ., босан. херцег.). Појава к. уну- ме, узице, узди, да се не би разбежале и да
тар људског пребивалишта или у близи- би носиле у свом дворишту, да би их сачу-
ни, најављује чељади -> смрт. Исто пред- вали од птица грабљивица (ист. слов.,
сказује и к. која живи у колиби (пол>.), к. срп.); у Словенији je ритуално храњење
која je ископала рупу у кући (босан. хер- живине и свиња "у кругу" практиковано
цег.). Ако к. рије земљу у правду од куће, на -> Беле покладе и Велики петак.
испод здања напоље, неко ће у тој кући Кружно кретање има магијску снагу:
умрети (укр., зап. слов.); ако пак рије пре- после свадбе, свекрва и млада, која улази
ма кући, онда треба очекивати принову: у кућу, три пута обилазе око —> опьишта
рођење детета или долазак —> госта (зап. (мак.); породиљу воде око стола да би joj
слов.). Ако к. рије на —> путу, онда ће н>и- олакшали болове (ист. слов., зап. слов.);
ме ускоро возити покојника (чеш.). после порођаја -> жена, с -> дететом у
наручју, три пута обилази око —> стола -
Лит.: Попов Р., В. подхмния свят на къртица- тај обред претходио je црквеном обреду
тя//ЕПНДК 1994/3: 173-194; Гура СЖ: 261-272; очишћења (Моравска и планинске обла-
Ђор. ПВП 1: 269, 303, 304, 2: 41, 110. сти Словачке); ако неко жели нетто да за-
А. В. Гура борави, треба три пута да го оптрчи око
—> куће (Закарпатје); ради заштите од —>
КРУГ - један од најраспрострањенијих вештица, које узимају кравама —> млеко,
митопоетских симбола, везан за предста- Хуцули котрл.ају дрвени обруч, обмотан
ве о цикличном току времена ("круг жи- сеном. Кружно кретање je значајан састав-
вота", "годишњи круг") и основне форме ни део медицинске праксе. На пример,
структурисања простора (подела на "сво- болесника воде око —> дрвета (јужно-
је" и "туђе", у којој се к. јавља као граница слов., ист. слов.), видари круже руком из-
затвореног, чуваног простора). над болесног места (општеслов.), током
Сачувани су докази о томе да je, при- наступа -> грознице болесник трчи око
ликом насељавања села, претходно обо- цркве, -» крстова на -> гробу или поред
равано место будућег насеља и на тај на- -> пута (бел.). Обредна кола се играју у
чин одвајан "свој" од "туђег" простора круг (хоровод, хоро, коло). Истовремено,
(укр.). По украјинској легенди, прво ста- кружно кретање je карактеристично за ->
ниште je такође имало кружни облик: —> нечисту силу (човека "заврти" вихор,
Бог je саградио колибу око кода. шумски дух га вода укруг, кругови остају
Идеја круга реализује се у читавом ни- на месту на коме су играле виле и самоди-
зу обреда помоћу предмета кружног об- ве: "вилино коло", итд.). Пресецање гра-
лика круга или радњи којима се нетто нице таквог к. je опасно по човека, прети
окружује. Ту су обилажења (куће, помоћ- му болешћу или смрћу.
них грађевина, села, њива) на —> Божић, Када уочи Божића човек, го као од
-> Ускрс, на -> Ђурђевдан, пред почетак мајке рођен, три пута оптрчи око своје
сетве или у екстремним ситуацијама (—> куће, па после погледа у —> прозор, угле-
КРУШКА -313- КРУШКА
даће судбину сваког члана породице у штити околни простор од сваког зла. У
идућој години (Закарпатье). Срби су оба- сев. Бугарској су к. поштовали као заш-
вљали читав комплекс радњи, везаних за титницу засејане њиве. Белоруси из око-
к., ако су у породици умирала деца. Кроз лине Витепска су забрану сечења к. моти-
к., направлен од —> верига, сипали су висали веровањем да се на њој одмара ->
освештану воду и у њој —> купали дете; Богородица Прачиста Матка, када сила-
правили су к. од сламе, на којој je дете ро- зи на земљу. У Словачкој (у области Грон)
ђено, па га палили. Веровало се да оцрта- садили су крушке поред -» крстова крај-
вање магијског круга на земљи, и то —> путаша и капелица, посвећених Деви Ма-
гвозденим предметом (-» ножем, косом, рији. У сев. и ист. Бугарској су сматрали
-> секиром), кредом, угљеном, црвеном да у њеној сенци не могу да бораве зли ду-
-» бојом, засипање освештаним маком, хови, а у Пловдивском округу - да к. шти-
кружно -> кађење праћено изговарањем ти од -> змија, па би зато, при поласку на
басми, штити човека од -» нечисте силе, бербу трава, држали у руци гранчицу к.
-» вампира, -> вештица. К. служи као или трљали руке крушковим лишћем.
заштита од демона приликом ноћивања У Родопима су на Јеремијиндан заба-
у шуми, у пољу, итд., ван "свог" култур- дали крушкове гранчице у —> врата куће,
ом освојеног простора. Онај који гата ста- помоћних грађевина, по њивама и паш-
је у центар к., чиме себи обезбеђује си- њацима. Уп. стални мотив о к. у пољу, у
гурност при контакту с оностраним сила- ист. слов, и чеш. басмама од змијског ује-
ма (уп. рус. израз за време девојачких —> да, на пример: "Stoji hruška v sirym poli,
гатања током —> некрштених дана: "Бог na ni dvanact apostolu sedi" - "Стоји кру-
(анђео) - у кругу, ђаво - ван круга"). Круг шка у широком пољу, на њој дванаест
je могао бити коришћен и у црној маги- апостола седи" (Ad. LL.: 30).
ји: ако кроз к., направљен од неизгорелих К. су истовремено поштовали и као
свећа, паљених мртвима, погледају жену, место боравка нечисте силе: у Пиринском
она ће постати неплодна (срп.) (-> јало- крају, дивљу к. (горница) сврставају у ред
вост). дрвећа које називају јудинско или самовил-
У народном орнаменту, к. je везан за ско: да се не би навукао гнев њених станов-
соларну и женску симболику. Апотропеј- ница, јуда и самовила, под к. je забрањено
ски значај придавай je слици концентрич- спавање, седење, качење љуљашке на н>е-
них кругова, -> крста у кругу. ну грану, итд. У Пољесју je забрањивано
стајање испод к. за време непогоде. По ве-
Лит.: МНМ 2: 18-19; СМР: 70, 185; Байб. ЖОВС: ровањима, на к. (која расте у пољу, крива,
75-76; КОО. густе крошње) бораве —> вештице и —> ха-
О. В. Белова ле (срп.), ту се оне ноћу сакупљају (бел.,
укр., великопољ.), играју стрше (јужно-
КРУШКА —> дрво које у народно)' култу- чеш.); при ритуалном истеривању -> чу-
ри има обележја чистоте и светости, а ме из села, за н>у би остављали —> ясртву
истовремено je везано за —> нечисту си- на старој к. (срп.). Под к. je боравио смук,
Л
У· који je сваке вечери исисавао —> млеко
Јужни Словени сматрају да je к. свето кравама (буг.). Под крушку je закопавано
дрво; по мотивима неких легенди, л.уди благо (срп.) или су к. садили на месту за-
су се -» Богу молили под к., а не у цркви: копаног блага (укр., карпат.). У многим
"Крушчица je моја црквица" (СЕЗб 50: словенским областима, к. je, као и -> вр-
193). У Шумадији, Лесковачкој Морави, к. ба, сматрана за место боравка ђавола (уп.
je култно дрво (-> запис); на Косову су се укр. изреку: "Закохавсь, як чорт в суху
тркали до к., трудећи се да први додирну грушу" - "Заљубио се к'о ђаво у суву кру-
свето дрво. У Тђевђелији je поштована та- шку" - Номис УПП: 168), па зато нису се-
козвана Прачестина круша: око ње су орга- кли стара стабла, плашећи се да штету не
низовали литургије, сматрајући да она пренесу у домаћинство.
КРУШКА -314- КРЧАГ
них споразума. Уп. мотиве сватовских пе- сама убила, отерала у -> гроб или сакри-
сама с молбом "сковать свадебку крепку, ла под —> мостом. По једној легенди, "ку-
вековечную, нераздельную" ("да скују кавац" je напустио к. још у време светског
брак, чврст, вечити, недељиви"), "случить потопа. Зато се, по веровањима, к. пари с
молодых" ("да споје младе") и сватовске пупавцем, мужјаком вране, -»јастребом,
рефрене типа "Кузьма-Демьян, скуй нам славујем или, чак, петлом. У јужноруском
свадьбу до белой головы, до седой бо- пролећном обреду крштења и сахрањи-
роды" ("Кузма-Дамјане, скуј нам брак пре вања "кукавице", углавном учествују де-
беле главе, пре седе браде"). војке. Фигури "кукавице", направљеној од
Жене су К. и Д. поштовале као заштит- бшьака, облаче сарафан - народну хаљи-
нике породичног -> опъишта и брачне ну без рукава, повезују je марамом, најче-
среће. Дан К. и Д. (1/14. XI) поштовале су шће црном, јер сматрају да je к. удовица.
и девојке које су приређивале "ссыпки", У кукању к. препознају неутешан
"ссыпчину", "братчину" (заједничку со- плач, чемерно нарицање или жалосни
фру од намирница сакупљених прилози- зов. За човека који оплакује покојног ро-
ма), на коју су позивале момке. Удате же- ђака, Бугари и Срби кажу: "Кука к'о сиња
не приређивале су "братчине" (славе) на кукавица". У Црној Гори су на надгроб-
дан летњег обележавања овог празника ним —» крстовима цртали онолико к. ко-
(1/14. VII). Се. К. и Д. обраћале су се мол- лико рођака, а поготову сестара, жали за
бама за помоћ у ручним радовима (од покојником. По легендама, к. je постала
1/14. XI, жене традиционално почињу да —> жена или девојка која je туговала за по-
преду зимску пређу). Основну част на гинулим или изгубљеним мужем или
"кузминским" вечеринкама су предста- драгим, и узалудно га дозивала. Или je
вљала —» јела од кокошјег меса. непрекидно оплакивала смрт сина (брата
Се. К. и Д. називали су још "кокошјим или оца), туговала због растанка с н>им
боговима", "кокошарима", a њихов пра- или га молила за опроштај. У к. се пре-
зник 1/14. XI - "кокошја имена", "петлов- творила сестра, за казну што je брату
дан": служени су молебани поред коко- украла или изгубила кључеве. Од тада к.
шињаца, свештеник je шкропио живину зове брата: "Я-куш, бра-туш, прос-нись,
светом водом. Тог дана клали су кокоши клю-чи наш-лись!" ("Јакуше, брате, про-
(уп. рус. "Кузма-Демјан - кокошја смрт"), буди се, кључеви су нађени!") или "Мак-
"да би се живина изводила"; у Курској гу- сим, вер-нись, клю-чи наш-лись!" ("Мак-
бернији су тог дана софру почињали мо- симе, врати се, кључеви су нађени!"). У
литвом: "Кузьма-Дамьян сребреница! За- једној од легенди, к. je постала девојка ко-
роди, Господи, чтобы писклятки води- jy je Христос казнио за лаж: неправедно je
лись" (Кузма-Дамјане, сребреница! За- штитила св. Петра, који je украо коња, а
метни их, Господе, да би се изводили цвр- она викала: "Ку-пил!" ("Купио!").
кутани"). За ручком се нису смеле ломи- У облику к. je представлена —> душа
ти кокошје кости, да се не би излегли на- умрлог. У погребним тужбалицама, об-
казни пилићи. раћали су се покојнику речима: "Долепи
до мене као кукавица, откукај ми своју
Лит.: Кал. ЦНМ; Макс. ННКС; Ппшус В., Коваль слободицу!" Кобајаги, душа у облику к.
Кузьма-Демьян у фолъклорЦ/ЕБ 1929/8: 11-51; Ма- слеће на -> земљу да поразговара с рођа-
кашина Т. С., Святые Косма и Дамиан в русском цима. Или су у к. видели гласницу с —>
фолъклоре//ЖС 1994/3: 18-21; Юд. ОРЗ: 83-85. онога света. У областима које се граниче
О. В. Белова с Белорусијом, постоји обичај кукања с
кукавицом: жене, које су изгубиле ближ-
КУКАВИЦА - једна од најмитологизова- ње или су растављене од њих, одлазе у
нијих птица. У народној традицији има шуму: кад тамо зачују к., разговарају на-
женску симболику. По веровањима, к. не- само с њом, жале joj се и исплачу своју ту-
ма пара: муж joj се утопио или га je она гу. К. се овде јавља у улози посредника из-
КУКАВИЦА -316- КУКЕРИ
међу овог и оног света: питају je за ново- кур дерет" ("До Петров дана пева, а по Пе-
сти с онога света о својим ближњима, тровдану кокоши хвата").
преко н>е им шаљу поруке и молбе. Као и друге птице, к. одлеће зими у
Оглашавање к. често je сматрано за "иреј". Она, по неким веровањима, тамо
злокобан предзнак. Говорили су: "Кука- одлети прва a последња се врати у проле-
вица кука, невољу предсказује". Зато би, ће: сматрали су je за юъучарку, чуварку
чим je чују, настојали да отерају невољу юъучева од "иреја" - оностраних крајева.
заклетвом: "Добро кукаш, нека je o твоју По другим верованьима, к. никуда не лети
главу!" Кукање близу пребивалишта je ту- у јесен, него зимује, попут —> ласти, испод
мачено као предсказање неродице, а на —> воде или се крије у —> земљи. За доле-
крову —> куће —> смрти, —> болести или тање и прво кукање к. везан je низ магиј-
-> пожара. Говорили су: кад први пут у ских радњи и тумачења предзнака. Рано
—> пролеће зачујеш к. како ти кука у очи долетање и кукање к., док шума још није
- плакаћеш, а ако ти je за леђима - умре- олистала, наговештава неродну годину,
ћеш. К. најављује смрт, несрећу или ску- глад и помор, а лоповима неуспех, јер не-
поћу - ако кука на заласку -» сунца. Ма- ће имати где да се крију по шумама. Рђав
совно je познато -> гатање о дужини жи- знак je и кукање к. на -» Благовести. У не-
вота, по кукању к. Ради тога су се к. обра- ким местима, дан првог кукања се сма-
ћали питањем: "Кукавицо сиња, загонет- трао неповољним за садњу биљака, а у
ни храбро, колико година ћу живети и ка- другим крајевима, почетак кукања одре-
да ћу умрети". Да би к. што дуже кукала ђивао je сетву лана. Не сме се купати док
и остала на грани, настојали су да се при- не закука к. Кад се зачује прва к., узму
краду —> дрвету и да га повежу -> поја- прегршт земл>е испод десног стопала и
сом. Девојке су гатале, по кукању к., коли- ставе je под постељу, да не буде бува. При-
ко година им je остало до удаје. Понекад je ликом првог кукања к., требало je бити
-> глас к. поред куће служио као нагове- весео, имати пара у пепу и звецкати нов-
штај свадбе: "Ноне кокушка у нас на дому чићима - онда ћеш читаве године бити
куковала - не пришлось бы Натаху замуж весео, срећан и богат. Ако ти пак к. "отку-
отдавать" ("Данас je кукавица кукала на ка" наште срце, онда то није на добро.
нашој кући - не би ли Натаху требало
удати"). Лит.: Majewski E., Kukulka (Cuculus Canorus L.) w
За -> Петровдан к. обично престаје да rnowie, piesni i pojfdach ludu naszego, Wisla//1898/
кука. У то време зри јечам, к. га кљује, да- 12/3: 385-408; Bulat P., Kukavica/'/NS 1933/12/31:
ви се јечменим класом и губи глас - про- 81-112; Гура СЖ: 682-709.
мукне или се загрцне. Кажу: "Потеряла А. В. Гура
кукушка голос на ячменный колос"
("Оста кукавица без гласа због јечменог КУКЕРИ - у источној Тракији, у поједи-
класа"). У Украјини je престанак кукавич- ним областима источне и југоисточне Бу-
јег кукања објашњаван тиме да се она на гарске, тип прерушавања на -> Беде по-
Петровдан дави сиром - кнедлом или ко- кладе, чији је смисао у поистовећивању
лутом сира, јер се тог дана завршава Пе- учесника с натприродним силама, које су
тров пост, и људи се мрсе сиром. У неким у стању да дарују људе благостањем и
местима, на Петровдан би специјално здрављем, да их заштите од зла и несре-
спремали кнедле са сиром, да би "удави- ће. Обред показује структуралну и функ-
ли" к. После тога дана, к. лети ћутке и ционалну сличност с маскираним повор-
крије се у купусу или -> коприви од дру- кама у западној Бугарској, Македонији, ју-
гих птица, које je туку због тога што им у гоисточној Србији (поворке старци, бабу-
гнезда подмеће своја jaja. По другим веро- гери, бабушари, камилари, џамалари, итд.).
вањима, она се претвара у јастреба, на ко- Уп. —> сировари.
га je споља налик, и напада кокошке. Зато Обред обављају искл>учиво мушкарци,
за к. кажу: "До Петра поет, а после Петра првенствено неожењени, током Белопо-
Сб. Илија. Икона, 19. век
Обредни лик "бабугер",
Сандански крај, Бугарска
Капа младе
Руска женски капа - кика
"Медвед и коза се досађују..
Коледар, Враневски крај
онда су разноврсна умивања, купања, по- ња заспале чел>ади свежом водом, и купа-
ливања, прскања и остале процедуре у ве- н>е деце у "цветној" или "виноградарској"
зи с водом, добијала изузетан третман у води - води у коју би претходно ставили
обредима празника. Те радње су у словен- гране винове лозе, -» врбе или -» дрена,
ској традицији обављане током —> Велике и умивање водом крај извора у току ->
недеље, што je везано за хришћанско ноћи.
значење Великог ("Чистог") четвртка као Обична купања, ван обреда, била су
"дана очишћења" (из лат. dies viridium). строго одређена у словенском календару.
Код Источних Словена, основне оздра- У свакој локалној традицији постојали су
вл>ујуће радње с водом обављане су на —> фиксирани датуми до којих je купање би-
Велики четвртак, а у католичким тради- ло строго забрањено. У многим источно-
цијама југа и запада словенског света - словенским и западнословенским тради-
углавном, на Велики петак. Пошто je код цијама, тај датум je био —> Ивањдан: пре
Источних и Западних Словена у то време тог дана, како су сматрали, вода још није
још било прилично хладно, онда je право била крштена, у њој су боравили —> веш-
купање на -> изворима било веома ретко тице или —> водењаци, итд., а они су мо-
(једино се понекад помињу купања у води гли да утопе човека. Говорили су да Јован
на којој je пробијен лед, тачније, загњури- Крститељ крштава воду, па после тога чо-
вања у ньу). У Белорусији су се људи купа- век може да се купа и плива. Забрана ку-
ли у парном купатилу, пошто би у чабар пања пре -> Петровдана објашњавана je
с водом ставили сребро, да би тиме поја- позивањем на Јеванђеље, у коме се опи-
чали лустрациони ефекат очишћења. У сује како апостол Петар покушава да иде
областима јужне Русије сматрали су да je по води и тоне (Мт. 14: 28-31). Код Зап.
потребно умити у дворишту врло рано, Словена, на Руском Северу и у другим
пре изласка сунца, док -> гавран још ни- местима, говорили су о томе како једног
је окупао своје гавранчиће. Руси су се прс- летњег или пролећног празника —> све-
кали водом испод пречки на којима седе тац или Господ спушта у воду усијан ->
кокоши у кокошињцу, да би читаве годи- камен и друге предмете, који почињу да
не били здрави и да не би боловали. На загревају воду, па се после тога у њој мо-
западу словенског света доминира тради- же купати.
ција умивања у текућој води, јер управо Поред превентивних купања и умива-
тој води приписују оздрављујућа својства. н.а, у слов, обредима се масовно
Словаци из Горњег Спиша су, при томе, упражњавало лековито купање болесни-
говорили: "Водице чиста, кумо! Ти уми- ка, одраслих или деце, често у одварима и
ваш обале и корење, умиј и мене, јадно и екстрактима од специјалних трава, а та-
грешно створење!" Пољаци Великопољ- кође купање на светим лековитим изво-
ске су се умивали сами на изворима и но- рима.
сили воду укућанима, онима који нису Посебан значај у обредима имало je
могли тако рано да изађу на извор. Исто прво купање новорођенчета. Вода je пос-
су поступали и Словенци, који би доноси- ле тога просипана на посебно место: под
ли кући воду са извора, врела која снажно плодно или младо -> дрво, како би -> де-
избијају из зем/ье. Била су популарна и те добро и брзо расло и било доброга
масовна умиваньа, која су практикована здравл»а.
на западу словенског света, обично првих Т. А. Агапкина
дана —> Ускрса. Тако су пол>ски момци у
Ускршњи понедељак вукли девојке на -> КУПИНА (Rubus fruticosus и Rubus cae-
бунаре и тамо их прскали водом, говоре- sius L.) - вишегодишња биљка која се ши-
ћи: Да увек будеш свежа и здрава". ри, бод/ьикава, с јагодичастим плодом ки-
У традицији источног Балкана проце- селкасто-слатког укуса, у народним веро-
дуре с водом су најчешће упражњаване вањима Словена има улогу заштите, обе-
уочи —> Тђурђевдана: позната су и прска- лежја светости, обавља продуктивну фун-
КУПИНА -320- КУПИНА
кцију; истовремено, к. има и везе с -> не- ну су хранили у обручу од к., на —> Игња-
чистом сидом и светом мртвих; има уло- тијевдан (Бољевац).
гу медијатора између света људи и света У народној медицини и ветерини ко-
хтоничких бића (уп. -» глог, -» шипак). ристили су цвеће, плод, лишће, грање,
Ради заштите стоке, овчари и пастири корење к.; кроз венац од к. или испод из-
на -> Ђурђевдан протерују стадо кроз -» раслог жбуна к. провлачили су људе који
венац у који je уплетена к., уз жељу: болују од епилепсије, оболеле од "само-
"Както не ви закача къпината, тьй да не дивске" болести (буг.). Оболели од —> гро-
ви лови магия!" ("К'о што вас није зака- знице су —> каменом притискали уз —>
чила купина, тако да вас не закачи ни ма- земљу три грма к., претећи да биљке не-
гија") (БМ: 196). У венце, који су освешта- ће пустити све док болеет не "напусти"
вани на празник -> Божијег тела, на дан човека (Црна Гора). У басмама су —> бо-
Успења Богородице - Велику Госпојину, а леет слали на к. У циљу превентиве, на
качени на спол>ашн>и зид -» куће, код Ђурђевдан су се испод изданака к. пров-
улаза, уплитана je к. ради заштите од -> лачили жетеоци, да их током жетве не би
грома (пољ.). К. je штитила и од -> ве- болела леђа.
штица (ист. пољес.). У централним обла- Помоћу к. су вештице набацивале чи-
стима Словачке, стављали су купинов ни на људе, тако што би направиле пра-
жбун у постелу младенаца, да их зашти- шак од суве к. (чеш.); такође су узимале
ти од —> чини, а у Кратову (Македонија), млеко од туђе стоке (хрв.). По јужнослов.
—> трудница се опасивала плавом ткани- веровањима, у шикарама к. су сахрањива-
ном у коју je било зашивено купиново се- ни —> вукодлаци (Далмација), тамо су бо-
ме. Да би дете проходало, у Горњој Краји- равиле самовиле (Македонија), —> вампи-
ни су га проводили испод к., чији je врх ри (Срби из Поповог Пол>а).
урастао у земљу, или су дете пажљиво У етиолошким легендама, к. има обе-
преводили преко к., постављене на кућни лежја чистоте и светости, а истовремено je
-> праг. и - проклета биљка. У Србији je њено по-
У обредима сахрањивања код }уж. рекло везивано за —> Богородицу: када je
Словена, покојника су мерили купино- она побегла са новорођенчетом, као одго-
вим прутем и по тој мери копали раку, па вор на њену молбу за спасење, на путу je
потом меру закопавали с ььим, да се по- израсла к. и задржала њене гониоце (око-
којник не би претворио у —> вампира лина Ниша). У апокрифним текстовима,
(Пирин); к. су опасивали покојника (буг., к. која има магијску функцију јесте - једно
хрв.); на —> гроб су садили к. или оставля- од имена св. Богородице. По легенди из
ли стабло к. Трстена (околина Дубровника), у к. je би-
Примена к. у обредима усмереним на ла нађена икона св. Богородице. Неколи-
увећавање плодности, заснована je на на- ко пута су je преносили у цркву, али се
родно} етимологији: срп.: купити - сакуп- она сваки пут враћала у к. Уп. слику Бого-
љати. У Средачкој жупи су се -> провла- родице у запаљеном грму к. (неопалима
чили испод к., ископавали корење к. и купина) с Мојсијем који клечи пред њом.
привезивали га узицом над -> огњиштем По једној од легенди, к. je настала из ђаво-
у кући, "да им се купи берићет у кућу" ловог прста, кога je он одсекао и бацио на
(ГЕИ 1960-1961/9-10:130). К. je доприноси- земљу, па je стога у Србији и називају ђа-
ла успешном извођењу живине и при- вол>е грожђе. Плодови к. се супротстављају
плоду стоке. Давали су je стоци ради грожђу, које je створио Бог (буг.). Плодо-
здравља и обшьа —> млека, кајмака (Ср- ве к. je забрањено јести пре Преображе-
би-граничари); ђурђевдански венац су на, "јер се онда ђаво радује" (СЕЗб 32:
плели на два купинова прута, који су рас- 116), а и да се не би постало -> ђавољи
ли с обе стране потока или долине, гово- слуга (буг.). К. je постала јестива тек пош-
рећи: "Река млека, брег масла" (Лесковач- то jy je благословио св. —> Сава (срп.). У
ко Поморавље - Тјор. ЖОЛМ: 378). Живи- апокрифима, —> свеци су проклели к. за-
КУРБАН -321- КУЋА
то што им није рекла куда je побегао де- се по дијагонали, на два дела: ћошак с пе-
мон, кога су гонили: "Да си проклета, ку- ћи (огњиштем) - лева страна, образује
пино, где ти je корен, ту врх да ти je" (Pa- женски простор (уп. рус. бабий кут), а де-
ден. ССНМ: 227). У украјинској коледар- сна страна с почасним ћошком - мушки
ској песми, к. je узрок Христових мука: Je- део. Елементима који "затварају" к. (кров,
вреји су му положили трнов венац на гла- зидови) супротни су елементи који "отва-
ву, а опасали га к. У буг. легендама о пи- рају" к. и обезбеђују joj везу са спо/ьаш-
новима (понегде званим къпинчовци), к. je н>им светом —> врата, -> прозори ("очи
крива за њихово постелено ишчезавање с куће" у загонеткама). Огњиште, пећ - ор-
лица земље: често су се заплитали у њене ганизациони центар куће - симболи су
бод/ъикаве шикаре, падали и умирали духовног и материјалног јединства срод-
(Странџа) (—> гигант). По веровањима ника који живе у к., извор живота. Посе-
муслимана (околина Ниша), Мухамед je бан знача) има -> праг к., преко кога се
проклео к. зато што се, док je бежао од не- остварује контакт с "туђим" простором.
пријатеља, закачио за њен жбун, па je пао Низ календарских и оказионалних ри-
и био ухваћен. туала везан je за благостање, богатство ко-
Фолклорни мотиви обрађују бодљика- је се придаје к. О томе би водили рачуна
вост к. У песмама Јуж. Словена, младић још при постављању темеља к. У неточ-
се обраћа к. молбом да задржи девојку ном Пољесју су, приликом изградње к.,
која бежи од њега, тако што he joj закачи- на маховини којом су била покривена
ти -> одећу; у легенди, к. je задржала де- брвна, од којих je правлена таваница, по
војку која je бежала од момка и тако je она горњој страни сејали овас и засипали га
постала његова жртва. песком: овас би ницао и сахнуо, што je
требало да обезбеди богатство к. С истим
Лит.: Po. ZO. 263; Bedn. DKSU: 54; Τ)θρ. ЖОЛМ: цшьем су засипали ("засејавали") носећу
317, 320, 378; Ниш. ВВП: 144; Раден. ССНМ: 222- греду таванице (=кућа) —> яситом и хме-
223, 224-228; Чајк. РВБ: 152; БИТ 5: 451; Ил. л>ом. Код Јуж. и Ист. Словена постојао je
РБФГ: 132; Пир.: 414,416; Род.: 72, 73; Странджа: обичај да прегршти жита, —> грашка, си-
234. пају по ћошковима к., да га бацају испод
В. В. Усачова таванице, на носећу греду, за време бо-
жићних празника, на -> Беле покладе, а
КУРБАН -> Жртва такође уочи -» Ђурђевдана, да би богат-
ство к. заштитили од —> вештица. За вре-
КУРЕНТ -» Покладе ме жетве у к. су уносили први и последњи
сноп, жетвени -> венац. Слика к. као сим-
КУЋА - животни простор човека, симбол бола богатства и обиља код Словена je не-
породичног благостања и -> богатства, заобилазан фолклорни мотив у коледар-
локус многих календарских и породич- ским, a такође у лазаричким, краљичким
них обреда. Као простор који припада чо- песмама, које су извођене за време јужно-
веку, к. je супротстављена спољашњем словенских календарских обилажења —>
свету и зато се јавља као објекат разноврс- дазарица, —> краљица.
них магијских ритуала, обављаних ради Приликом заштите к. посебна пажња
заштите и ограђивања од злих сила. У посвећивана je оним њеним деловима ко-
фолклору и митологији, симболи к. су но- ји су отворени за спољашњи свет (непого-
сећа греда таванице, -» огњиште, -> пећ, де, -> болести, -» нечисту силу и др.).
-> ћошак. Правили су —> крстове, прскали освешта-
У организацији домаћег простора по- ном водом врата, довратке, праг, прозоре;
навља се структура спољашњег света; де- тамо су качили, причвршћивали, забада-
лимично одражава и структуру породи- ли разне предмете-заштитнике (биљке,
це. Место у средишту има највећи са- ствари које секу и боду, —> огледало, пот-
крални значај; животни простор к. дели ковицу и др.). Штитили су такође носеће
КУЋА -322- КУЋА
делове к. (основну греду, носач таванице), приплод стоке тако што би посебним ба-
ћошкове и кров к. Одбрамбено значење јањима позивали кућног духа на ново ме-
су имале радње, обављане око к.: оптрча- сто (-> домовој).
вање, окруживање, -> кађење, засипање, Покровители к. су преци, с којима се ве-
итд.: на пример, к. су оптрчавали прили- за често остварује путем ритуалних трпеза,
ком приближавања градоносног облака, које се приређују у простору к.: задушне и
за време гашења —> пожара. Симболичко календарске, пре свега, божићне трпезе.
удаљавање нечега из к. доприносило je Код Словена je масовно раширено верова-
очишћењу к, од инсеката, гмизаваца, бо- н>е да се одређених дана —> душе умрлих
лести и нечисте силе. Тако, у Орловској враћају кући. У многим словенским обла-
губернији, девојка или девојчица, да би стима, посебним бајањима су позивани
избацила буве из к., на —> Велики четвр- преци на вечеру уочи -> Божића (—> пози-
так ујутро гола помете кућу и изнесе —> вања). При томе се пећ, праг, ћошкови ку-
ђубре на средину пута. ће везују за представе о томе да су то места
Одлазак из куће такође je захтевао по- боравка умрлих предака, уп. обичај сахра-
штовање посебних правила. Код Источ- њивања покојника, поготово деце, испод
них Словена, када неко од укућана оде из прага (на улазу или испод пода); закопава-
к., нису мели под да му не замету траг, ко- ња постељице на истом месту, итд. Код Ср-
јим би требало да се врати кући. У Поље- ба и Бугара, за старатеља к. je смагран па-
сју би млада, одлазећи из родитељске ку- трон, светац-покровитељ куће и породице,
ће, понела нешто живо (кокошку, —> мач- чију икону Срби стављају у темељ к. Дан
ку), да би имала потомство у новој кући. свеца-покровитеља je празнован као имен-
На Руском Северу, када се читава породи- дан саме к. (-> слава).
ца пресељавала у нову к., онда би из ста- Благостање к. и домаћинства зависи та-
ре к. симболички понели богатство и кође од кућних духова, који живе у свакој к.,
КУЋНА ЗМИЈА -323- КУЋНА ЗМИЈА
испод пећи или прага (ист. слов, домовой, з. оличава душу како умрлог рођака, тако
домовик, хозяин, газдовник, чеш. hospođarnik). и садашњег газде куће, који живи у њој,
Код балканских Словена покровитељ куће или члана породице, чији je она двојник;
у којој се станује, као и било које грађеви- стога, смрт к. з. повлачи за собом смрт до-
не, може да буде и дух који потиче од узи- маћина или домаћице куће. У источно-
дане, при градњи, -> сенке човека или жи- словенској традицији представа о души
вотиње, или чак самог живог бића (буг., претка везује се, углавном, за антропо-
мак. таласам, -> таласон, итд.). Покрови- морфни лик кућног духа (-> домовој),
тељима к., међу представницима живо- али се само ретко јавл>а у веровањима о к.
тињског света, сматрају се -» змија, смук з.: по једном пољеском предању, после
(ређе -» ласица); код Словена са Балкана, смрти једног од чланова породице, на зе-
у част -> кућне змије, током божићних мляном набоју око куће појавила се вели-
празника су месили посебни колачић кућ- ка змија.
на змијурка (Лесковац). Спољашњи изглед к. з. указује на н>ену
хтоничку природу: она je слепа (буг.), си-
Лит.: Байб. ЖОВС; Невская Λ. Г., Семантика ja као злато (чеш.), шарена (срп.), црвена
дома и смежных представлений в погребальном (срп.), сива, седа (јужнорус., морав.), бела
фольклоре; БСИ 1982: 106-121; Цивья Т. В., Дом в (срп., хрв., босан., чеш., словач.), с белим
фольклорной модели мира (на материале балкан- ушима (срп.), има -> крст на челу или
ских загадок) 1ПЪС 1978/10: 65-85; Bened. DTL; златну круну (словач.).
Αφ. ΠΒ 1: 158, 570; Гура СЖ; ТДОО 1: 51; Зел. Места боравка к. з. везана су за локусе
ОРМ 2: 47, 51, 60, 61, 70. у купи где бораве душе предака: —> праг,
А. А. Плотникова —> подрум или место око домаћег —> ог-
њишта или —> пећи, под —> столом, под
КУЋНА ЗМИЈА - општесловенски одо- степеништем (срп.), место у зиду (словач.,
маћени митолошки лик, у обличју -» јужнослов.). По ист. слов, и пољ. верова-
змије или слепића, покровитељ куће, по- њима, к. з. борави у дворишту, штали, у
родице и стоке, оличење духа претка по- близини стоке. Појава к. з. обично се по-
родице. Код Ист. Словена, к. з. je једно од везује с најавом неких догађаја у купи или
обличја кућног духа, коме се приписују моментом смрти домаћина куће. К. з. je
патерналистичке и заштитне функције, од невидљива у обичном животу и показује
којих је најважнија - заштита стоке. Лик к. се једино у изузетним случајевима.
з. као хипостазе кућног духа раширен je на К. з. je домаћин и чувар читаве купе и
западу и југозападу руске традиције, у породице; она постоји у свакој купи и
зап. Белорусији и зап. Пол>есју. Заштита обезбеђује благостање и добробит, срећу,
млечне стоке најважнија je црта овог лика доноси здравље, спречава —> болести. За
у украјинским Карпатима. У представама разлику од других змија, к. з. не уједа лу-
о к. з. код Јужних и Западних Словена, ис- де, a змије отровнице тера од поседа који
тиче се да од к. з. зависе живот и благоста- она чува. Одсуство к. з. сматрано je ненор-
н>е чељади у купи. У македонској и бугар- малном појавом: ње нема једино у кућама
ској традицији, у обличју змије су пред- у којима живе зли људи (чеш.) или од ро-
стављани покровите/ьи куће -> стопан и ђења зао домаћин (словач.).
—> таласон. Код Јужних Словена, поред К. з. je покровитељ рогате стоке, пого-
веровања о к. з., присутне су представе о тово крава. Смрћу к. з., липсава сва стока,
змији заштитници села, њива, винограда, и пропада читаво домаћинство. К. з. воли
међа између села, посебног дрвета. —> млеко: било да сише краве било да га
К. з. je -> душа претка рода, који je пије из посуђа.
умро у датој купи. У низу случајева к. з. се Веза с малом децом стални je мотив у
везује за душу човека, који je жртвован пољеским, зап. слов, и јужнослов. верова-
приликом градње —» куће (јужнослов.). њима о к. з.: често je примете поред —> де-
По јужнослов. и зап. слов, веровањима, к. це, која разговарају с њом, она спава с н>и-
КУЋНА ЗМИЈА -324- КУЋНИ ДУХ
ци митологија XVIII и с почетка XIX века, зације обреда, што се испољава, пре свега,
a које je наука већ давно оспорила. у називу обреда л. Варијанта обреда, која
Почевши од Бука Караџића, који je у je најближа српским краљицама, сачувана
Пјесшрици 1815. г. пренео тумачење je у североисточној Бугарској, где трупа
Кајсарова (А. С. Кайсаров) да je Љељо бо- извођача, коју називају буенец, буенек,
жић, син богиње Ладе, словенске Венере, укључује лица буенек и булка ("млада").
у српској науци скоро једногласно je Буенец - девојка предводница дружине,
прихваћено да су Лада и Љеља словенске одевена je у мушку -» одећу и носи крзне-
богиње. ну шубару с цвећем, а наоружана je дрве-
ном сабљом, —> секиром или —> врбовим
Лит.: Анич. ЯЛР; Αφ. ΠΒ 1994 1: 227-229, 2: 414, штапићем с марамом привезаном за ње-
3: 690, 722; Бос. ГОСВ: 324-345; ВгьсК. MSP: 36-43, га. "Младу" представља девојчица од
223-231; Гальк. БХОЯ 1: 35, 2: 302-303; ГЕИ 19-20: осам-десет година, у одећи невесте; лице
121-147; 27: 101-105; ЕБ 3: 105, 180, 302; ЕКЗ 5:
127-132; Ильинский Г., Но/я, lem, dolerijel,
Zbornik iz dubrovačke prošlosti. Milanu Rešetaru
o 70-oj godišnjici života, Dubrovnik, 1931: 459-
463; Кар. СД 1: 347; Кач. ПСИБ 2: 157; Kel. BPSL
1997: 14; Lowm. RS, Beograd, 1996: 156-158; Nod.
SVSH: 328-329, 336, 350; Потеб. ОМР 1: 16-18;
ПСРЛ 2: 257; Рыб. ДДС 1997: 529-563; CMP 1998:
285; SSt 1/2: 347-348.
Љ. Раденковић
као младе, јер су младе сматране за "нај- крајевима може да има и друге називе,
плодније"; по изласку из села, учеснице који се схватају као »ена лична -» имена.
обреда су намерно июле преко озелене- Тако се у Булачанима (Скопска котлина)
лих ньива (што je у свакој другој прилици л. зове Луња, у Кратову ламјино лично
категорички забрањивано) и певале: "Та- име je Гила, у Бугарској се зове Злиня. У
мо куда смо прошле, заметнуло се, набре- једној приповеци из јужне Македоније, л.
кло..." (Арн. БНП: 85). Даривање учесни- има тридесет и девет синова и једину
ца јајима често je мотивисано заштитом кћер која се зове Црнодреха.
сеоских усева од -> града. Јужнословенски назив л. представлю
Посебна специфичност обреда забе- позајмицу из византијског грчког, од речи
лежена je у источној Тракији и природоп- λάμια "дракон, огромна риба, олујни
ским областима: тамо уочи празника ветар". У старогрчком овим називом оз-
праве (од крпа и дрвеног -» крста, од -> начавано je чудовиште, страшило. Код
преслица, замотаних женском одећом) старих Грка митолошка Ламиа je прво-
лутку Лазара или Лазарке. Девојчица-сиро- битно била лепа девојка, Белова и Либи-
че носи лутку, поред ње ступају четири јина кћерка, коју je заволео Зевс. Лэу-
њене вршњакиње и певају лазаричке пе- боморна Хера je учинила да она касније, у
сме. Као и у другим местима, учеснице лудилу, поубија сву своју децу. После тога
добијају на поклон jaja и друге намирни- je поружнела и живот je проводила без
це. сна, a једино задовољство joj je при-
чињавало да мајкама отима, односно
Лит.: Плотникова А. А., Культурно-языковое мори децу. Код савремених Грка за дете
членение балканославянского ареала (на материале које би изненада умрло говори се "Ламиа
обрядовой терминологии)//СЯ 1998: 489-507; Вас. га удавила". Веровања да je л. крвожедна
Л; Зеч. СНИ; Vuk SK.: 390; ЕБ: 118; Кап.: 217; и да највише воли да једе децу посве-
Бос. ГОСВ: 236-244; Нед. ГОС: 134-138. дочено je и на југу Македоније, у околини
А. А. Плотникова Тјевђелије. Поменуто име за л., Гила,
потиче од истоименог назива грчког де-
ЛАМЈА - вишеглаво прождрљиво мона који мори децу. Назив л. среће се и
чудовиште које односи род с н>ива и ви- код Аромуна (lame) и Албанаца (lamj).
нограда, изазива олујне непогоде, а може Преко латинског, пренет je и неким
да прождире људе и њихове коње. Веро- другим европским народима, нпр. у ст.
вагъа, приповетке и песме у којима се јав- чеш. lamie, lamia итд., где може да озна-
л.а ово митолошко биће, распростра- чава биће слично -> вампиру или —»
њени су делом у јужној Србији, а више у вештици.
Македонији, источној и југозападној Изглед л. описује се различито, што
Бугарској. Северније од ове границе скоро умногоме зависи од делатности која joj će
истоветно биће с л. јесте -> хала . У неким приписује. У старијем слоју, она je демон
местима паралелно с називима л. или који се спушта у виду дуготрајне магле на
хала, јавља се и назив -> аждаја. У пола или винограде када су у цвету и
старијим писании изворима л. и хала односи (обира) њихову плодородност.
могу бити замењене називима —> змија Отуда долази и њен назив "сура ламја"
(троглава), -> змај, дракон. У народним (тј. сива, или л. боје магле): "Паднала e
веровањима змај je противник л. и хали. гьста мъгла/ На Софийско равно поле/ Не
У јужној Србији, северној Македонији e била гьста мъгла/ Но e била сура ламя/
и југозападној Бугарској, л. се чешће Да си яде бяла пшеница/ И да зобе бяло
назива ламња (буг. ламня), у старијим грозде" (Софијски крај, Марин. НВ 1994:
изворима среће се и назив лялшя. У 60). У неким бугарским песмама она се и
усменој књижевности у Бугарској, л. се ближе описује, као "страшна ламја,
још назива кучка-ламја, софра-ламја, сура троглава, шестокрила, с дванаест репова".
ламја, лампа гуштерица. У неким У једном предању са Родопа, л. има девет .
ЛАМЈА -330- ЛАМЈА
глава и девет репова; кад л. иде све тутњи, уништава летину, затвара воде и тражи
дрвеће и камење пуца под њом, а прати je људске жртве да би ослободила изворе.
олуја. Под утицајима византијске иконо- Њу погуби јунак (-» светац, браћа -»
графије, л. се описује и као змијолико близанци, змај) и ослобађа воду. Вари-
чудовиште слично змају, које има олујну јанте песама изграђене на овом сижеу
природу. По подацима Д. Маринова, то je деле се у две главке трупе. Прву трупу
огроман -> гуштер с пасјом главом, чине краће обредне песме које су се
разјапљеним чел>устима којима може да обично певале у колу на -> "ђурђевдан, у
прогута целог човека или бивола, с вели- којима се говори о доласку страшне
ким очима, с четири ноге на којима су ламје, која као тамна магла пада на поље,
оштри дуги нокти, с дугим репом који уништава летину и изазива глад код
мота у круг. Она, такође, има велика кри- људи, или пак затвара изворе и изазива
ла и тело joj je покривено жутим љу- -> сушу. Њу прогони јунак, који je стиже
спама. Када пишти, ствара јак -» ветар у планини и посече сабљом на три дела.
који из корена чупа столетна стабла, Из ње тада потеку три -> реке: једна река
подиже и носи стогове сена, а понекад и - жуто просо, која иде за орачима; друга
људе. У околини Тјевђелије замишљали река - бело -> млеко, која иде за ов-
су je као чудовиште са огромном вили- чарима; трећа река - рујно -» вино, која
цом, с великим зубима и језиком, с кри- иде за копачима (Марин. НВ 1994: 304).
лима, с четири ноге и дугачким репом. Из Овакве песме су имале митско-магијску
уста joj je сукљао пламен. функцију - сцена која приказује како
По једном буг. предању из Демирхи- јунак убија чудовиште, господара хладног
сарског краја, л. настаје четрдесет дана дела године, које притиска земљу и не да
пошто змијска глава падне и срасте на биљкама да донесу плод, треба да изазове
рогу -» вола или бивола. По другом очекивано изобшье у наступајућој
веровању, порекло л. блиско je пореклу години. Другу трупу чине наративне пе-
змаја: и једно и друго биће рађају се као и сме с развијеним садржајем легендарног
друга деца, само њих мајке носе 15-20 типа, који може бити исказан у прозном
месеци. Змајеви се рађају од добрих лу- облику. У основи овог садржаја лежи
ди, а л. од злих. Када се у периоду жетве мотив "чудо светог -> Георгија с драко-
нагло погорша време, говорило се да je ном". Обично се приповеда како je л. (из
жена-ламја заспала и да je њена —> душа језера или мора) поред неког града
кренула да уништи жито. Њој тада у затворила све изворе питке воде и
сусрет креће душа змајевитог човека, и приморала л>уде, да не би умрли од
прогони ламјину по облацима, па тако жеђи, да joj као жртву приносе по једну
настају грмљавина и севање муња. Ово девојку. Дошао je ред да буде жртвована и
друго верованье уводи л. у круг људи- кћер господара тога града (цара, војводе)
демона, тзв. градоносаца и градобораца или кћер удовице, јединице у мајке.
(као што су: —> здухачи, грабанцијаши, —> Девојка, на путу до л., среће јунака који joj
крсници итд.). обећава да ће je спасти чудовишта. Он
Л. je везана за —> воду и влагу. Веровало ставља главу у »ено крило и заспи,
се да живи у дубоким водима или језерима, рекавши joj да га пробуди када се л.
или на дну мора, а обитава и у —» бунару. појави. Буде га сузе девојачке. Он убија л.
Она je и господар -» извора и може да их (буздованом, кошьем, мачем) и девојци
затвори (као и -> вила, —> аждаја). По бу- открива да je он (најчешће) свети Геор-
гарском веровању (Бургаско, Демирхи- гије; после тога обнове се извори и потеку
сарско), л. живи у дубоким —> пећинама реке. Овај садржај заснива се на житију св.
или у доњем свету и чува велико —> богат- Георгија које je византијског порекла, а
ство —> злато, сребро и драго камење. било je познато српској и бугарској
У песмама из Македоније и Бугарске, средњовековној књижевности. Књижевна
л. се приказује као разорна сила која верзија "чудо с драконом" у византијској
ЛАМЈА -331- ЛАМКАЊЕ
тиња, углавном куна. На пример, код хер- бине забадају -> пресдицу с -> врете-
мелина: јунак билине je "ишао по подзе- ном. У бел. дечјој песмици, л. каже да се
м/ьу као бели хермелин". Л. показује ме- бавила ткањем код -> Бога. Код Хуцула
сто на коме je закопано благо у земљи. У joj je посвећен дан св. Екатарине (24. XI/7.
бел. и укр. песмама je познат мотив -> др- XII), покровител>ке преља и брака. Код
вета света, код чијег корења бораве хер- Руса, улоге преље и ткаље су изразито
мелини, даброви или самурови. Срод- представљене код хермелинки - лика из
ност л. и гамади испољена je у заједнич- сказа о ивањским ткаљама. У разним
ком имену за л., -> змије, -> црве, -» ми- слов, традицијама, за мотив ткаља везују
шеве. Попут змије, л. сматрају отровни- се такође: куна-здатица, видра, веверица,
цом. Л., -> гуштер и смук се јављају у јед- самур, јазавац.
ној истој улози у различитим варијантама У овој групи животиња јасно су испо-
предања о томе како те животиње трују лине љубавно-брачна и еротска симболи-
пиће /ьудима, који су им отели младун- ка. Неке се јављају као мушки, друге - као
чад. Као смук и -» жаба, л. je у стању да женски ликови. Код Јуж. Словена, рас-
"обира" -» мдеко кравама, а кад протрчи пространена су именовања л. везана за
испод краве, л. joj поквари млеко, због че- младе и младожење. Да би умилостивили
га се у њему појави —> крв. л., обраћали су joj се као девојци - обећа-
Л. су својствене функције кућног духа. њем да he je удати. У зап. укр. сватовским
Код Јуж. Словена се сматрало да убијање песмама, младу понекад такође називају
л. (као и —> кућне змије) повлачи смрт лисица.
неког од чељади или вољене стоке. По Код Јуж. Словена, л. се користи у л>у~
словачком веровању, у л. je оличена -> ду- бавној магији: да би je муж волео, жена
ша домаћице куће, као што се у обличју расече пополз ухваћену л., па принуди
змије јавља домаћинова душа. Раширена мужа да прође између половина д. Лэу-
je представа о л. као чуварки куће и стоке. бавно-еротска симболика хермелина и
У Пољесју je називају домовик - кућни дух: куне-златице јасно je видљива у разним
сматрају да она живи у свакој кући, у —» варијантама бајковног сижеа "ноћне ви-
земљи под кућом, у подруму, испод —> зије": хермелин трчкара по мужу и жени
прага коњушнице, у штали (тј., у месту док спавају, милује их и лиже; куна-зла-
боравка кућних духова). Као и кућног ду- тица скаче с мужа на жену. У том смислу,
ха, л. je могућно видети на —> Велики че- индикативни су и дијалектни називи жен-
твртак, када се са свећом уђе у шталу; по ских гениталија: куна, куница, соболетка
боји њене -> длаке треба одредити које (срп. самурка), горностай (срп. хермелин-
боје стоку треба држати. Постојање л. у ка). У фолклорним текстовима, с њима je
штали доприноси размножавању стоке поистовећена и видра.
исте боје као и л. Свака крава има своју ла- Заједнички елемент, који повезује два
сицу-заштитницу исте боје. Верују да ће аутономна комплекса представа - женску
одмах по убијању л. липсати и крава исте брачно-еротску симболику с функцијом
боје као л. Као и кућни дух, л. мучи стоку, покровителе куће и стоке јесте плетење
упреже коње, уплиће им гриве у плете- које, као женско занимање (предење и
нице. Кућни дух ноћу плете женама ки- ткање), обједињава ласицу-младу с низом
ке, а старцима кикице од браде, док л. мо- женских бића која преду, укључујући
же ноћу да прегризе женама -» косу, а кућне духове и -> русалке, док плетење
мушкарцима бркове. коњске гриве зближава л. и с ликом кућ-
Код Јуж. Словена, л. je везана за преде- ног духа, и са женским духовима (русал-
гье и ткање: у легендама, у л. je претворе- кама, итд.). По тој улози плетиље, лик по-
на млада, коју је свекрва проклела зато љеске ласице домовика - кућног духа може
што je била лења да преде или, напротив, се разматрати као везивна карика између
осим предења ништа друго није хтела да западнословенских и јужнословенских
ради; да би се заштитили од л., у њене јаз- женских демонолошких ликова ("змора",
ЛАСТА -333- ЛАСТА
мила момо, клела се девојка" (околина лељ. Први словенски митолози, на основу
Алексинца). таквих података и маштовитог тумачења
Љуљање као обичај познато je код фолклора, а по обрасцима грчке и
свих Словена. Обављано je на —> Покдаде, римске митологије, доградили су те ли-
-» Тодорову недељу, -> Младенце, -> кове и увели их у научну литературу. Тако
Ђурђевдан итд. и, по свој прилици, je A. Кајсаров писао да je Љељо (Лелио),
имало je функцију ритуалног очишћења син Ладе, био мали бог љубави, сличай
од —> душа покојника и -> нечисте си- римском Купидону. Још у другој поло-
ле, за које се веровало да у то време бора- вини XIX века, руски филолог А. А. Поте-
ве на земл>и. Кроз љуљање (које се бња, назвао je оваква тумачења "досет-
асоцира с витлати и -» ветар) под- кама" и "научним бајкама" (—> лада).
стицане су душа покојника и нечисте
силе да оду у други свет, и тако се Лит.: Бос.ГОСВ: 334-336; Гальк. БХОЯ 1: 35; 2:
обављало раздвајање људског од нељуд- 303; ЕКЗ 5: 127-132; Ильинский Г., Но/я, Lem,
ског (оностраног). У Македонији и на Dolerijel, Zbornik iz dubrovačke prošlosti. Milanu
Косову приликом љуљања певане су Rešetaru o 70-oj godišnjici života, Dubrovnik,
посебне песме, у којима се појављује и 1931: 459-453; Кар. СД 17: 179; Милад. БНП
припев лељо или л>ел>о, а у Сиринићкој 1983: 14; Потеб. НССП: 16-22; PBM 14: 67-69.
жупи то je лелајо: "Чије трупче на орашче, Љ. РаОенковић
лелајо, лелајо", или "Занишај се, лако
перо, лелајо, лелајо". ЛЕПТИР - инсекат, у народним предста-
Значење припева лељо, љељо, може се вама везан за онострани свет, инкарнаци-
извести из индоевропског глагола *lelejati ја -> душе. У различитим областима Ру-
"љуљатт, клатити, њихати": срп. дијал. сије, када виде л. или ноћног лептира, ка-
лелијити, лељати "љуљати", мак. лелање жу: "Ево, лети нечија душа". Понекад их
"љуљање", буг. лелея "лагано љуљати", ст. називају душа или душечка (душица). По
рус. лелеяти "љуљати", лит. leliuoti веровању Пољака, душа умрлог напушта
"љуљати", ст. инд. lelayati "љуљати се", тело у облику л. Родопски Бугари верују
lalati "забављати се, играти". Пошто да покојникова душа у облику л. или му-
глагол ллјљати значи "њихати се тамо- ве посећује родну кућу четрдесетог дана
амо", лељо у краљичким песмама могао je после —> смрти. Из представе о л. као по-
бити узвик, упућен у виду наредбе којниковој души настаје веровање да je он
играчицама да се њишу, а у "љуљачким" весник смрти, а понекад чак и само об-
означавао je наредбу за љуљање на личје смрти. Белоруси приповедају како
конопцу. je једном нека стара жена седела увече по-
По мишљењу Г. Иљинског и назив ред отвореног -> прозора, када joj je на
Леро, који су дубровачки писци XV-XVI ве- рукав слетео ноћни л., који je улетео кроз
ка сматрали за име бога, такође je настао прозор. "Смерщчка ты мая!" ("Ти си моја
из припева лело, односно из *lelati "љуља- смрт!"), умиљато му се обратила жена.
ти". У прилог таквом тумачењу иде и по- Исте ноћи je умрла.
датак да je у краљичким песмама у Војво- По веровању Бугара, Срба и Хрвата,
дини почетком овог века посведочен при- душа —> вештице током сна напушта те-
пев леријо: "Краљица би била, леријо!" ло у облику л. Такав л. може ноћу да гуши
2. У руским црквеним заповестима и људе који спавају и да им сиса —> крв, као
поучним словима XVII-XVIII века, упуће- -> вампир.
ним верницима, осуђује се њихово У низу случајева, веровање о души ве-
паганско понашање на неким годигшъим штице у облику л. трансформисано je у
празницима, које се упоређује с идолопо- веровање о самој вештици, која узима об-
клонством. Том приликом су наврђена и личје л. или у веровање о л. као вештичи-
имена идола, која су изведена из припева ном слуги или помоћнику, који извршава
обредних песама, као што су: коледо, лада, њену вољу. Јужни Словени често ноћног
ЛЕПТИР -336- ЛЕСКА
л. називају "вештица". Срби понекад на- која узима обличје л. (код Јужних, ређе
мерно муче и сакате ноћног л., у којем ви- Западних Словена) - човек-демон (ве-
де преобраћену вештицу, да би ујутро по штица или "мара-змора") као именова-
опекотинама и ранама на нечијем телу у на л. (код Јужних, Западних Словена и
тој особи препознали вештицу. Ноћном Украјинаца).
д., који ноћу улети у кућу, осмуде крила и Неки предзнаци су везани за првог
пусте га, говорећи: "Дођи сутра, да ти пролећног л. У Полету верују: ако се у
дам соли". И ако сутрадан неко дође да пролеће појави много црвених или жу-
затражи -> соли, поистовећују га с оном тих л., онда ће лето бити суво и биће пу-
злом душом која je у облику л. улетела у но -» меда, док много белих л. најављује -
кућу. Бугари верују да вештица пушта на влажно лето и обиље —> млека. У Морав-
стоку велике шарене л., који слећу на кра- ској је друкчија симболика боје л.: ако у —»
ве или овце, миле по њима и одузимају продеће прво видиш белог л. онда ћеш
им —> млеко. Међутим, вештичји л. не умрети наредне године, а ако видиш цр-
узима само млеко. На -> Ђурђевдан je ве- веног - живећеш, или ће те болети очи. У
лики л. магесница (вештица), који лети по Бугарској верују да ће човек имати бело
њивама, у стању да обере и род -> жита или црвено лице у зависности од тога ко-
(исто може да учини и сама вештица). За- је ће -> боје бити први лептир кога види
то, у циљу заштите, на Ђурђевдан рано у пролеће - бели или црвени. Белоруси
ујутро на њиви поставе -> крст. По веро- Витепске губерније -> гатају по лету пр-
вагьу, великог црног л., кога вештица ша- вих пролегших л.: ако лете високо, висок
л,е да "обира" млеко овацама, вештица ће бити и лан.
изводи магијским начином, из великог —>
јајета. Уп. ликове зооморфних кућних Лит.: Гура СЖ: 486-492; Терновская О. А., Ба-
духова, који доносе свом домаћину-ве- бочка в народной демонологии славян: 'душа-пре-
шцу богатство, а изводе се из петловог док' и 'с>емон'//Мат КБ: 151-160.
или неког другог необичног јајета (-> ма- А. В. Гура
цић, хованец).
Код Западних Словена, ноћни л. je ве- ЛЕСКА - жбун дивљег растиња, чији се
зан с другим демонима > мором или плодови употребљавају у исхрани, што
"змором", која мучи л^уде ноћу. По веро- одређује његово припадање сфери при-
вању Пољака, обличје ноћног л. узима роде и области културе. Култивисанош-
"змора" - сусетка која у облику л. или ко- ћу се објашњава широка употреба леско-
марца у поноћ улеће у кућу, кроз рупе на вине (грана, дрвета и плодова) у продук-
прозору, па седне спавачу на груди и тивне циљеве. -> Венци од л. су стављани
притиска их, гушећи га тако. Способност на посуду у коју су први пут мужене овце
гушења спавача често је приписивана и на -» Ђурђевдан (јужнослов.); од леско-
неким другим животињама и демонима, вог прућа су плели корпу у коју су став-
поготово —> жаби и кућном духу. љали poj —> пчела који одлети из кошни-
На тај начин, лик лептира-душе раз- це, да би било више —> меда (јужнослов.);
вија се у неколико праваца: покојникова подметали су лишће л. под насад, да би
душа (код Руса, Украјинаца, Пољака и, квочка извела што више пилади (јужно-
можда, Бугара) - весница je смрти (код слов.); комадиће л. су стављали у -> оде-
Пољака, Белоруса); душа човека који ћу младенаца и од грана плели венце за
има демонска својства (код Срба, Хрвата) њих (јужнослов.); од лесковог дрвета су
- извршилац je његове воље, помоћник правили прво —> вретено за девојчицу
човека-демона (код Бугара) - демон у об- која тек почиње да преде, да би joj рад
лику л., који доноси богатство домаћину ишао од руке (јужнослов.).
(код Бугара); душа човека који има де- Лесковину су масовно користили у ма-
монска својства (пре свега, код Срба и Бу- гији и као заштиту. Јужни Словени су je
гара) - човек-демон (вештица, "змора"), употребљавали за олакшавање порођаја,
ЛЕСКА -337- ЛЕСКА
лечење -> грознице, брадавица и многих удара -> гром. Гране л., коље, крстиће и
других -» болести. Код Бугара, Пол>ака, велике —> крстове направљене од леско-
Хрвата и Словенаца, у магији je било врло вине, забадали су по њивама и виногра-
популярно паљење —» ватре од лескових дима, остављали их по —> ћошковима ку-
грана: то je претходило магијском ритуа- ћа, штала и амбара; палили су лесковину
лу "гашења угл>евл,а", које je обављано у приликом непогоде; човек je могао да се
цил>у лечења, а практиковано je и као на- oceha безбедно уколико се, током непого-
чин препознавања —> вештице, која узи- де, сакрије под л., ако задене за -> noj ас
ма -» млеко кравама; приликом ложења Лескове гране или их закачи за -> капу,
тих ватри, вештица би почињала да осећа jep се веровало да се, у том случају, —> ђа-
муке. Словенци би за време божићних -> во не може сакрити под капу, од -> гро-
гатања, изазивајући -» нечисту силу на ма који га прогони. -> Штап од лескови-
—> раскрсници, ограђивали себе магич- не, помоћу кога je човек раставио змију
ним -> кругом помоћу грана л. од -> жабе, Срби називају раставак: др-
На крају, гране л. су масовно примењи- жали су га у кући, jep je отеривао свако
ване у мноштву календарских обреда: Буга- зло, што je укључивало и растеривање
ри су од н>их правили "сурвачке" (-> сур- градоносних облака.
вакане), Словенци и Хрвати су их користи- Веза између л. и грома може се уочи-
ли за ритуално —> шибање људи и стоке на ти и у представи о томе да, упоредо с —>
дан Покоља деце у Витлеему, Ползаци, Че- папрати, која цвета ивањске ноћи, чудо-
си и Словаци су освештавали лесково гра- творна својства поседује и грана л., која
н,е на —> Цвети, њиме китили -» кућу на цвета такође једном годишње: на —> Бла-
-> Тројице, полажајник je обилазио куће говести, —> Велики четвртак или —>
носећи Лескову грану. Ивањдан. Ако се та грана откине и пође
Код Јужних Словена, л. има улогу онуда куда она показује, може се наћи
култног -> дрвета, које je служило као благо, открити извор воде.
објекат поштовања и место за извођење Истовремено, позната су веровања о
неких обреда (укл.учујући и хришћан- томе да непогода (гром) једне летње ноћи
ске). У Босни су познате приче о томе да квари лешнике. Они црне, црвљају, a нај-
je било могућно исповедити се дрвету л., чешће изгарају изнутра. То се обично
док су плодове или пупољце жбуна упот- збива уочи Илиндана, на Ивањдан, ноћу
ребљавали уместо нафоре на —> Божић и уочи —» Петровдана, а код Источних
—> Ускрс. У источној Србији су, у случају Словена - углавном такозване "рјабино-
да се у близини села изненада осуши до ве" ноћи (летње ноћи с јаком непогодом),
корена -» запис, -> крстоноше (које на -> која се често бележи на Ивањдан или уо-
Спасовдан обилазе село и околину) заба- чи Успења Богородице - Велике Госпоји-
дале у -> земљу грану леске и организова- не.
ле молебан око ње. Становници Босне би, Повезаност леске и грома могућно je
у случају да их у кући задеси несрећа, објаснити тиме да она прогони змије и
обилазили три пута око леске и молили друга хтоничка створења, која се супрот-
—> Бога за помоћ. стављају "вишим силама". Лесковим пру-
Занимљиво je и то да леска показује ћем су терали змије 1. марта и на Благове-
поједина обележја "дрвета живота" (као сти, а од лесковог дрвета су правили штап
дрво познања). Kao πιτο наводи Чајкано- за овчара или —> пастира. Жители Т)ер-
вић, ако у уста ставиш месо —> змије која дапа су сматрали да je змију најлакше
живи испод леске, почећеш да разумеш убити лесковим штапом, па су деца хода-
језик животиња; а ако поједеш срце те ла боса по трави и носила лесков штап,
змије, разумећеш и језик трава, поготово верујући да ће их он заштитити од уједа
лековитих (-» немушти језик). змије. Код Чеха, домаћица je л. прутем
У свим словенским традицијама, лес- ударала по зидовима куће и помогших
ка спада у дрвеће које, по веровањима, не грађевина, истерујући тако —> мишеве.
ЛЕСНИК -338- ЛЕСНИК
Леска има везе и с облашћу -> смрти нечисте силе, —> анђели збачени с -> не-
и с -> оним светом - лешници (као и ба, који су пали у шуму, постају лесници.
ораси) били су својеврсно "хтоничко је- Л. има лик обичног сељака или старца
ло": током божићних -> празника, тј. у беле браде, одевеног у уобичајену сељач-
периоду када су међу живима невидљиво ку —> одећу, али неки деталей истичу н>е-
присутне биле -> душе мртвих предака, гову онострану природу: десни скут оде-
домаћица je обавезно просипала -» ора- ће му je пребачен преко левог скута, леви
хе и лешнике по поду и бацала их у ћош- опанак обувен на десну а десни на леву
кове (где бораве душе), и тиме их храни- ногу, а када седа, увек пребацује леву пре-
ла. ко десне ноге. Понекад су сматрали да л.
Припадност леске области оностра- никад не носи -> појас. Одећа му je беле,
ног, смрти, огледа се у специфичном ри- црвене, црне или зелене —> боје. Л. нема
туалу, који је познат Бугарима и Србима. обрва ни трепавица, десно око му je непо-
Када се ојагњи јагње (или ождреби ждре- кретно и веће од левог; —> коса му je оче-
бе, итд.), сва чељад настоји да га што пре шљана улево, нема десно уво, а сам нема
подигне са земље: први ко га узме у на- —» сенку. —> Крв л. je плава или je и сам л.
ручје, каже: "Пусти Лескову, узми дрено- плав (рус.). Л. има сшьоштено, издужено
ву". Тиме je тек рођена животиња физич- лице истакнутих јагодица, дугу шил,асту
ки одвајана од хтоничке сфере и пожеле- браду, једно око и једну ногу чија je пета
ли би joj да je што пре напусти (пусти Лес- окренута напред (бел.). Л. се указује људи-
кову) и почне да расте и јача (узми дрено- ма у обличју познаника или рођака.
ву), уп. представе о дрену као дрвету здра- Карактеристична црта л. јесте способ-
вља и отпорности. ност да мегьа своју висину. Он може бити
Осим тога, у фолклорној симболици висок до врха дрвећа и нижи од траве. Л.
леске постоји и еротска тема. Руси су за- може да се претвори у сваку животињу и
брањивали ломљење леске, јер због тога сваку птицу, у дрво, жбун или гљиву. У
"девојке неће волети момке ни жене му- сев. рус. традицији појава шумског духа je
жеве". У украјинским песмама често фи- обично везивана за разне природне поја-
гурира "лескова крчма" с газдарицом ле- ве, поготово за олују или јак -» ветар. Ме-
потицом: та крчма je доживл>авана као сто боравка шумског духа je читава шума,
место необузданог весеља, разузданости и међутим, омиљени локуси су му пањеви,
ванбрачне л^убави. Лешници и лесково дрвеће ишчупано из корена, шумске ко-
грање имају широку примену у луубавној либе.
магији. На пример, код Јужних Словена, Основна функција л. одражена je у н>е-
девојка која жели да покори момка, треба говом називу - лесной хозяин (домаћин
да откине леторас леске и њиме три пута шуме). Он чува шуму и неогранично рас-
удари момка по леђима; после тога он не- полаже свиме што у шуми постоји. Л. чу-
ће моћи више ни да погледа неку другу. ва и напаса стада шумских животиња, он
je старешина свих —> вукова. Он често, с
Лит.: Т. А. Агапкина, Мифология деревьев в тра- места на место, протерује чопоре вукова,
диционной культуре славян: лещина (Corylus avel- —> зечева, веверица, пољске —> мишеве и
lana)//SMS 1998/1: 183-194. пацове.
Т. А. Агапкина Л. je опасан по човека и често му нано-
си штету. Л. скреће човека с пута, заводи
ЛЕСНИК - источнословенски митолош- га у шикару, тера га да сатима лута. Л.
ки лик (рус. леший), "домаћин" шуме, за- прави будалу од човека и руга му се: кри-
штитник шумских животиња и птица. Л. је му —> капу или корпу, ставља га да спа-
потиче од проклетих људи, -> деце која ва на мравињаку, тера га да се попне на —>
су умрла некрштена или деце коју je заме- храст, заводи га у —> мочвару и ел. То се
нила —» нечиста сила - тј. од "нечистих" догађа често, поготово онима који у шуму
покојника. По позној легенди о пореклу зађу без благослова или при уласку у шу-
ЛЕСНИК -339- ЛЕТО
му не "замоле" л. Осуђен на лутање по мл>у на дан св. Јерофеја (4/17. X), а поново
шуми бива и онај коме л. пређе —> пут. се појавл.ују у -> пролеће, када снег поч-
Ако човек изгуби пут у шуми, мора са се- не да се топи, a земља да се крави.
бе да свуче сву —> одећу па да je навуче на- Као заштиту од л. користили су —> со,
опако: —> кошуљу треба да окрене тако -> ватру, магичан -> круг оцртан јасико-
да се копча отпозади, а —> крст који носи вим —» штапом, -> ножем или жарачем,
око врата да окрене с груди на леђа. На a такође липов штап, с кога je огуљена ко-
ногама треба да смени обућу - леву чизму ра. Ако при сусрету с л. не би помогла мо-
да обује на десну ногу, а десну на леву. литва, требало je псовати.
Л. отима или мами у шуму девојке и
жене, па живи с н>има. Сматрало се да су Лит.: Влас. НА: 203-219; Зел. ВЭ: 414-415; Зин.
деца шумског духа - новорођенчад отета МРВС: 14-15; Помер. МП; ПЭС: 126-127; Череп.
пре крштења. Веровало се да жене л. по- МЛРС: 29-31; Шейн. МИБЯ 2: 521-522.
тичу од —> душа девојака које je л. завео, а /. /. Левкиевска
које су проклели родители. Да би повра-
тили људе које су одвели л., на -> раскр- ЛЕТО —> Календар народни
сници су оставляли част шумском духу:
парче сланине, лонац каше, палачинке. ЛЕУСИ —> Некрштенци
Јело би завијали у чисту крпу с црвеним
концем, клањали би се на све четири ЛЕШИ -> Лесник
стране, а да се нису крстили или молили
л. да им врати рођака. ЛИЛА - ритуални предмет у виду бакље
Пошто je л. сматран за домаћина свих и одговарајући обичај, током кога се пале
животика и дивљачи, ловац није могао да бакље (њима се маше, носе се око дома-
лови без договора с њим, иначе би остајао ћих грађевина, забадају у њиву и др.), с
без улова или би погинуо. У оним обла- ритуално-магијским циљевима. Назив
стима у којима je стока напасана у шуми,
—> пастир je морао да закључи с л. спора-
зум о праву на испашу стоке на његовом
имању. Ради тога би пастир одлазио у по-
ноћ у шуму и дозивао л. Детаље споразу-
ма пастир je морао да чува у најстрожој
тајности, иначе je л. могао да га убије. По
споразуму, л. сам напаса стоку. За те услу-
ге пастир, осим жртвовања краве, преузи-
ма обавезу да не обавл>а никакве друге по-
слове током сезоне испаше, да не једе цр-
вене или црне шумске плодове, не сакуп-
л>а печурке, не шиша се нити се брије, не
ступа у полне односе, итд.
За кршење споразума, л. кажњава па-
стира, штети гьему или стоци. Пастир je Лиле, село Проштице
могао да измоли опроштај од л. ако би
му, клечећи на коленима, у шуми пону- ритуалног предмета лила je карактеристи-
дио поклон у виду -» хдеба, чашице ра- чан за области централне и западне Ср-
кије или новца. Ако би пастир прекршио бије, источну Херцеговину, Босну и доне-
обећање да л. да краву, л. га je убијао. кле Славонију, где je сам обред лила оба-
Л. иде шумом ноћу до првих петлова, вл>ан лети, углавном уочи —» Петровдана
а потом спава у шумској колиби. Лети ле- (29. VI/12. VII). На истоку Србије, у Маке-
сници приређују свадбе, током којих на- донији, у областима западне и јужне Бу-
стаје олуја у шуми. Зими одлазе под зе- гарске, где се аналогне обредне радње од-
ЛЕТО -340- ЛИПА
вијају последњег дана или последњих сед- родителима сеоских девојака или самим
мица пред Велики пост, раширени су на- девојкама, а започињу речима: "Ората ко-
зиви оратница, оратник, ората итд., а та- патааа!" При томе су често извођене и ве-
кође олалија (Болевац, Пирот), машала селе еротске песмице, a такође песмице-
(Босна, Пирот), вртешка (Лесковац), претње родителима девојке (на пример,
лапърда (Струга у Македонији), фенер, рук- "Ако не дате девојку, запалићемо вам
ля, руглица, оруглица, куркулник, румбълка стог сена!").
(Бугарска). Врло често би овај обичај с баклама
Бакље су, као по правилу, правили од добијао карактер такмичења: за победни-
сламе или коре трешње, -> брезе, које на- ка je сматран онај чија би ватра вишље и
мажу смолом и ставлају у процепе на- дуже горела. Дешавало се да су се надме-
правлене на врху дугачког -» штапа од тали момци из различитих делова истог
сировог дрвета: крај му исеку унакрст, та- села или из различитих села, бирајући за
ко да кора може да се слаже и везују je то узвишења, где су палили огроман број
жицом између та четири дела. Лилу пра- бакли. У босанским крајевима за време
ве такс да ватра буде што јача, да дуго го- обиласка са запаљеним бакљама (машале,
ри и много дими. У Драгачеву, у први су- лиле), уочи Петровдана, учесници су при-
тон, носили су лиле око села, торова са ређивали ритуалну тучу баклама: обила-
стоком, »ива, уз клицања: "Лила гори, зили су три пута тор са стоком и на сва-
жито роди, крава води!", а потом су лиле ком —> ћошку су, из све снаге, ударали ба-
забадали у повртњак, њиву, ограду тора, кљом о баклу (Бања Лука, Јајце), тако да
сматрајући да то њиве и повртњаке шти- се зачује јак тресак и да лете варнице (ма-
ти од -» кртица, летину од непогоде, а шалају се) или су просто укрштали бакле,
стоку од —> болести. У околини Болевца, имитирајући битку (Лил. ВСБХ: 386).
на разгранату мотку су качили стару кор-
пу, у којој би запалили сламу, и обилази- Лит.: Плот. МЭИБА: 25; Нед. ГОС: 139-140; 174-
ли су шљивике, узвикујући: "Олалија, 175; Gavaz. GD 2: 93-95; Зах. ККр: 173-174;
олалија, изгоре попова буклија!", да би се Плов.: 259; Соф.: 245.
ослободили штетних инсеката и обезбе- А. А. Плотникова
дили добар род шлива. У Пловдивском
крају тим баклама машу по дворишту, на ЛИПА » дрво, које све словенске тра-
улицама, да протерају "зло", да увећају диције поштују као свето. Код Јуж. Слове-
приносе на њиви. У Босни je распростра- на, л. je сврставана у најпоштованије дрве-
њено веровање да машала (од турске речи ће; велике старе липе су традиционално
mesale у значењу "апотропеј", "изгон не- расле поред цркава и храмова, поготову
чисте силе") поседује магијску снагу која старих; под тим липама приређивали су
одгони нечист - зле -> душе, -> вештице. суђења, проводили —> празнике и ту ста-
Остатке огореле сламе носили су у новништво окупљало. Под липама су се
пчелињак, да се —> пчеле роје око кошни- заустављале поворке с —> крстовима за
ца (Горње Високо у околини Пирота - за- време обиласка њива и усева, овде су при-
пис аутора). У Ћустендилском крају, ого- ређиване трпезе, итд. Код Сдовенаца je,
рели оратник би, из све снаге, бацали у на пример, л. која расте насред села била
страну, трудећи се да избију што више традиционално сабориште момака, који
варница. У области Софије, искоришће- су свој празник славили на дан св. Флори-
не бакље су напољу спал>ивали и бацали, јана. Ту су палене —> ватре, вођени разго-
поштујући забрану уношења оратника у вори, одатле je почињан и уобичајени
-» кућу, из страха да ће с њим унети и бу- празнички обилазак села да би се запали-
ве. ла нова ватра у —> опъишту. Готово до да-
У областима источне Србије и западне нашњих дана код разних Јужних Словена
Бугарске, момци витлају баклама високо постојале су реалне поштоване липе. Л. je
изнад глава, извикујући изазове, упућене такође сматрана за срећно дрво, које су
ЛИПА -341- ЛИСНИЦА
без бојазни држали близу —> кућа и сади- По пољским веровањима и легендама, л.
ли на —> гробовима. Такође су говорили je својим грањем сакрила Богородицу и
да je добро заспати под л. Код Јуж. Слове- малог Христа за време бекства у Египат.
на, свети карактер л. je условлен употре- Висок сакрални статус л. и њена веза с
бом липовог дрвета за вађење "живе" ва- позитивним значењем одредили су н>ену
тре, помоћу које су сваке године обнавла- употребу у својству универзалног апотро-
ли ватру на домаћим опъиштима. пеја. Свуда je сматрано да у л. не удара ->
У вези с тим, природна je била забра- гром, па су je садили поред кућа и нису се
на дирања, оштећивања, сечеььа таквих л., плашиди да се под њом сакрију за време
ломлења њихових грана, вршења нужде непогоде. Руси су човеку који je патио од
под њима, итд. Познато je било веровање бунила око врата качили -> крстиће од л.
да ће се обавезно разболети -> коњ оно- Они су, такође, забадали липову грану на-
ме ко откине грану л.; ади, ако човек вра- сред пашњака, за време испаше стоке, да
ти грану на место, коњ ће оздравити. По- се краве не би раштркаде далеко и да их
љаци су такође страховали од сече л., ве- не би дирале животиње у шуми. Свуда у
рујући да ће, у том случају, умрети сам Русији сматрају да —> вештици могу оду-
човек који посече дрво, иди неко из њего- зети моћ претварања, ако je из све снаге
ве породице. Такође су говорили о "крва- ударе оголелим липовим штапом. На
већим липама", које после сече једностав- исти начин су храбри људи терали од се-
но почну да крваре, и тако све док не зађе бе —> ђавола који би се закачио за њих.
сунце. Жители Херцеговине су за време —> вен-
У словенској митологији и фолклору, чања држали липову грану над главама
л. je везана за низ архаичних сижеа. Руси, младенаца, као заштиту. Њоме су китили
на пример, имају легенду о пореклу д., куће и торове са стоком на —> Ђурђевдан
која je расла са три стабла из једног коре- и -> Тројице.
на: приповедали су да je на том месту не- Kao и друго дрвеће, л. je играла улогу
када један пролазник силовао, па убио де- у народној медицини: свуда су на њу пре-
војку, из чијих je колена и израсло дивно носили —> болести, забадајући у стабло
дрво, које штити околне жителе. Л. као комаде болесникове —> одеће, —> нокте и
чудесно дрво фигурира и у северноруској —> косу; болесне луде и стоку су -> кади-
бајци (типа бајки о златној рибици): у н>ој ли димом од спаленог липовог дрвета.
се казује како je сељак, док je покушавао
да посече л. у шуми, зачуо њен глас; она га Лит.: Шулек Б., Зашто Славени поштују ли-
je молила да je не посече, а за узврат му je пу//Рал Југосл. ак. кн,., 1878, т. ХЬШ, с. 149-188;
обећала испуњење било које жеље; по на- Чајк. РВБ: 164-168..
говору своје жене, сељак je затражио од л. Т. А. Агппкино
богатство, али када jy je замолио да учини
тако да се њега и жене сви боје, л. их je ЛИСНИЦА -> Богинка
претворила у —» медведе.
Код Источних и Западних Словена, ЛИСТ -» Риба
липа je тесно везана за православии култ
и хришћанске легенде. Управо je она сма- ЛИТО -> Цвети
трана -> Богородичиним дрветом; гово-
рили су да се баш на њој одмара Богоро- ЛОРКО -> Ορκο
дица, кад с небеса силази на земљу. На л.
су качили иконице и иконе; по предањи- ЛУТАЈУЋА СВЕТЛА -> Приказа
ма, на л. се, чешће него на другом дрвећу,
појављују ("јавлају") чудотворне иконе. ЛУЦИЈА -> Преслица
МАВКЕ - ликови из украјинске демоноло- људима се појавл>ују у -> пролеће и лети:
гије, чије се порекло везује за -» душе умр- јуре у великим групама, јатима, по шуми
лих (уп. варијанте назива м. - навки, нявки, и ливадама, саде или беру цвеће, купају
мертвушки, који потичу од старословен- се у рекама и језерима, играју кола, ужи-
ског навь - "покојник"). По низу обележја, вају у музици и игри. Тамо где су оне сви-
м. су блиске —> русалкама. По народним рале и играле, расте гушћа и зеленија
представама, мавке постају малолетна де- трава. Међутим, људи су их сматрали за
ца: мртворођенчад или деца умрла Русал- опасне и штетне духове: м. су могле да
не недеље, или она мала деца која нису кр- путника скрену с —> пута и да га одведу у
штена пре -> смрти; ређе je сматрано да м. шикару; одмамљивале су га у дубину шу-
могу постати деца коју су проклели роди- ме и голицале до смрти; могле су да отки-
тели или коју су отели —> ђаволи. ну главу човеку или да му пошаљу —» бо-
У западним областима Украјине се лести. У неким хуцулским селима су ве-
причало да се м. појављују у обличју ноћ- ровали да м. ноћу улазе у куће и сисају
них птица или птића који жалосно пи- заспале људе (и мушкарце и жене), који
ште (уп. —> некрштенци); у периоду Зе- потом оболевају, копне и, на крају, уми-
лених свјатки (тројичког циклуса празни- ру. Kao заштита од м. (као и од русалки),
ка) могле су се видети по њивама, —> рас- по народним веровањима, могу да послу-
крсницама или у шуми, у обличју мале же -> бели лук, рен и пелин.
деце у белом; пратили су и молили људе У оним местима у којима je лик м. био
да их крсте. Ако би случајни пролазник близак русалкама и замишљан у облику
зачуо жалопојке мавки (оне су тобоже пе- младе лепе девојке (укр. Прикарпатје, Во-
вале: "Мене je мајка родила, некрштену лињ), популарни су мотиви сујеверних
сахранила"), требало je да каже: "Иване и прича о томе како м. маме момке и ступа-
Марија! Крштавам те у име Оца и Сина, и ју у љубавну везу с н>има, или како опчи-
Светога Духа!" (УНВ: 115). Од тог момента њени момак сам прати мавку по шуми
лутајућој души би било омогућено да до- поред језера, како joj краде —> одећу и
спе на -> онај свет, али ако je током се- приморава je да се уда за њега; међутим,
дам година нико од људи не би "крстио" такав -> брак не бива срећан: м. нестаје, а
на тај начин, онда се умрло новорођенче супруг, кога je опчинила, умире од туге за
претварало у штетног духа - мавку или »ом. У једном од хуцулских предања,
русалку (уп. варијанте назива тих ликова "њавка" посећује овчара који напаса ста-
мавки-семилетки). до у планини, живи с њим као жена, али
Посебност спољашњег изгледа м. (за му ноћу сиса крв, због чега он умире
разлику од русалки) представляло je то (Lud. 1937/15:146).
што нису имале кожу на леђима, па су им
се отпозади могле видети све изнутрице. 2
Лит.: Зел. ОРМ : 70-71, 147, 151, 164; МСл.: 331;
По веровањима Хуцула из Украјине, м. УНВ: 394-395; Сдащ ДР; Килим. УР 4: 40-41;
зими нестају са земље (презимљују у пла- Шейк. БП 1/2: 6-7; Чуб. ТЭСЭ 3: 186-187.
нинским —> пећинама и рупама), a међу Л. Н. Виноградова
МАВРИЧИН КОРЕИ -344- МАРЕНА
носно, украшеним дрвцетом, у чију je Лит.: КОО1:208,228-229; 239; Чуб. ТЭСЭ 3:193-
крошњу била причвршћена луткица. У 195; Толстая С. М. Вариативность формальной
области Колина (централночещ.) дрвце с структуры обряда (Купала и Марена)/! "Семио-
луткицом или без н,е називали су smrt. тика", с. 72-89; Вал. КД; БМ: 210-211.
Лутку, која je била на дрвцету "мај" за М. М. Валенцова
време обиласка села, после су качили на
-> шипак, да се у кући не би могла наста- МАРЖАК -> Марена
нити -> грозница (Žal. ČV: 104). Касније
су почели називати "марена" и дрвце, с МАРИНА св. -> Огњена Марија
лутком или без н>е, украшено љускама од
-»jaja, с којим су по селу девојке ишле да МАРКО КРАЉЕВИЋ -> Краљевић Марко
сакупљају намирнице, а дечаци их прати-
ли, отимали им дрвце и спаливали га МАРТЕНИЦА - китица од упреденог
(морав.). У Словачкој су гране или дрвце конца или вуне, код Бугара и Македона-
такође добили назив marmuriena, morena ца, -> хамајлија, коју привезују првог да-
zelina. С друге стране, и лутка "Смрти" у на марта да би током године били здрави
Влашкој je називана исто као и дрвце - и срећни. Хамајлије типа м. познате су и
stromek, majek. другим балканским народима: Грцима,
Наставак западнословенских обреда Албанцима и Румунима.
изношења м., код Источних Словена М. праве жене уочи -» празника, пр-
представлю ивањдански обред код Укра- венствено од пређе или конаца црвене и
јинаца. Утврђена je непрекидна динија беле -» боје. Постоје м. од конаца разли-
промена, доследних прелаза, која спаја те читих боја (Родопи), a такође од плавих
две територијалне традиције. Различи- (Софијски, Мелнишки крај), црних кона-
тим варијантама обреда заједничке су ње- ца (облает Охрида у Македонији). Поне-
гова дубинска структура и семантика. кад су у м. уплитани додатни апотропеј-
Морена у украјинском обреду јесте на- ски предмети: сребрни новчићи, металне
зив за дрвце коме су придаване различите хамајлије, сув -» бели лук, комадићи —>
форме (понекад у облику лутке), украше- дренове гране, шкољке и др. У области
но венцима, цвећем, огрлицама и трака- Охрида, м. обично плету ћутке (-» ћута-
ма. Поред њега су постављали сламну лут- ње), жмурећи или држећи руке на леђи-
ку, одевену у женску кошуљу и такође ма; касније, по броју слепо уплетених бе-
украшену (купало). Док девојке певају или лих и црних конаца, гатају о летини, роду
скачу преко -» ватре, момци им се при- грожђа и жита у наредној години (—> га-
краду, отму м., рашчерупају je, разбацају тање).
или утопе у -» воду. Делове искидане м. М. везују за руке, ноге, око врата, —>
девојке су носиле у повртњак, ради плод- појаса; често су прављене м. за стоку, пр-
ности. У пољеским варијантама обреда, венствено за приплод, за новопосађене
дрвце je звано и купайло, купайлица. Носи- воћке, a такође за разне предмете у дома-
ли су га по селу, а затим уништавали на ћинству и грађевине у дворишту: њима
иста начин као и зап. слов. Марену. Када ките разбоје за ткање, -» преслице, -> ту-
га спале или утопе у води, брзо се разбеже чак за вађење масла; —> врата куће, шта-
да их, како кажу, не би стигла —> вештица. ле; кошнице, пречаге у кокошињцу, вино-
У многим местима Белорусије, такође су граде, итд. У западној Бугарској, девојке
правили сламну лутку звану мира. би м., пре него што je окаче око врата,
Сличне називе и низ аналогних функ- остављале да преноћи на дивљој црвеној
ција има бугарски обред Mapa Лишанка, ружи, да би биле лепе током лета (-> ши-
који обављају девојке у среду ускршње не- пак).
деле. По свему судећи, тај обред je јужно- М. носе на телу током три, девет (до -»
словенска варијанта истеривања зиме Младенаца), 25 дана (до -> Благовести).
(смрти, вештице) и дочекивања пролећа. Затим je скидају и крију испод -> камена,
МАСКИРАЊЕ -346- МАСКИРАЊЕ
МАЦИЋ - послушни дух који се изводи че, треба узети jaje које je снела кокошка
из јајета, -> некрштенац, -» приказа. на -» Велики четвртак пре изласка сун-
Код свих Словена постоје веровања да чо- ца. Демон моли излеже се из јајета црне
век може, под одређеним условима, из кокоши које je оплодио црни петао (Ба-
петловог или кокошијег -» јајета да изве- бинци, Билогора). Опште je веровање да
де демона који постаје његов слуга и доно- jaje треба држати под левим пазухом од-
си му новац (-» злато) или друга добра. ређено време (најчешће 40 дана, или, че-
Међутим, уколико га његов газда на вре- тири неделе, три месеца, девет месеци,
ме не уништи, демон ће му узети -> ду- неколико дана), док се демон не испили.
шу. Под називом мацић овај демон je по- У неким крајевима jaje под пазухом држи
знат у средњој Далмацији, у Пољицима, —» жена (Херцеговина, Долењска у Слове-
на ушћу Неретве, на полуострву Пеље- нији, југоист. Бугарска). Док се дух не ис-
шцу, острвима Хвару, Врачу, Корчули и пили онај који држи jaje мора поштовати
др. У нешто ширем простору срећу се и одређена правила —> наопаког понаша-
други називи: малић (Крк), маљак (Буко- 1ьа - не сме се умивати, крстити, молити
вица у Далмацији), мацаклић (Долац), ма- Богу, исповедати се, сећи -» нокте. На
чт (Црногорско приморје) итд. На Било- острву Крку, да би се извео малић, петло-
гори (Хрватска) назива се моли, на Банији во jaje je најпре требало обавити црном
- враг, у Херцеговини - цикавац, у околини свилом, па онда ставити испод пазуха.
Дубровника - цицкавац. У југоисточној Бу- Демон који се излегне из јајета изгледа
гарској (Странџа, Хасковски крај) верова- као: дечачић (на хрватском Приморју с цр-
ло се да жене -> вештице (магесници) из- веном капицом, у Далмацији у црвеним
воде демонско пиле, које je називано мам- гаћицама, у Великом Грабљу с једном но-
ниче, мамјак. Код Словенаца у Долењској, гом и црвеном капицом); жшотипа (у
дух из јајета називан je škrateljc, код Поља- Пољицима у облику —» мачке, црног пси-
ка - skrzatek, diablik, chowanek, код Чеха - ћа; у Имотској крајини, у облику мачке с
šetek, škfitek, rarašek, Spiritus, hospodafiček, људском главом), пиле, птица (у околини
код Словака - rarašik, škfiatik, žbožik, zmok, Дубровника, цицкавац je птица с дугам
Лужичких Срба - plon, zmij penezny, код кљуном и кесом у којој газди доноси ->
Украјинаца (Прикарпатје) - хованец, годо- млеко, -> мед и другу храну; у Странџи,
ванец, выхованок, код Белоруса - домовик, мамјак je голуждраво пиле - ако се извело
цмок-домовик, кот, код Руса - уж (Јаро- из јајета с два жуманцета, онда je и дво-
славска губернија). У централном делу главо; може да изгледа и као црни —> деп-
Балкана представе о послушном духу из тир - док лети, он испушта чудне звуке
јајета скоро да и нису познате. Одговара- који омамљују људе); такође, може изгле-
јуће веровање посведочено je у околини дати као мали мех, мехчић (цикавац у Хер-
Панчева (кућни ђаво), али нема података цеговини иде као "мјешчић" и једе туђи
да je било шире распространено код ба- сир, кајмак, масло или сиса туђе овце, ко-
натских Срба и Бугара. Веровање у духа зе и краве, и онда то донесе и избљује сво-
који доноси злато, под разним именима, јој газдарици); као пламен или лутајуће
присутно je и код германских и роман- светло у ноћи.
ских народа. Господар обично чува послушног де-
По општем веровању, м. и сличим ду- мона на —> тавану (може и у бачви) и хра-
хови могу се извести из јајета које петао ни га (код Украјинаца, несоленом хра-
снесе када наврши седам или девет годи- ном, пшеничним хлебом; на Билогори -
на, ређе из јајета црне кокоши (Пољица у кукурузном кашом; на Јадранском при-
Далмацији). За цикавца (Херцеговина) и морју - уштипцима, итд.), a овај му, за уз-
хованеца (Украјина) сматрају да се изводи врат, доноси новац у кућу, добар улов ри-
из малог јајета црне кокоши - износак, бе, обилан род жита. Цицкавац, цикавац,
укр. зносок. По веровању из Хасковског мамјак, обично својој господарици доно-
краја у Бугарској, да би се извело мамни- си туђи бели мрс. По веровању с хрват-
МАЦИЋ -349- МАЦМОЛИЋ
ског Приморја, м. може да разгони стоку, која се намаже -> крвљу мамничета по-
јаше на њој, сплиће коњима гриве и репо- стаје стварна вештица и стиче способност
ве, да ноћу сиса или музе козе; угризима -> претварања).
ствара женама модрице, плаши л>уде по
ноћи бацајући камење, заплиће рибари- Лит.: Арн. БНП: 90; БМ: 210; Бак. БЕТБ: 437;
ма мреже. Онај ко му украде шеширић Bošković-Stulli M., Usmene pripovijetke i predaje s
(—> капа) може постати његов газда; м. ће otoka Brača, NU 11-12,1975:144-146; Грђ. НН: 203-
га служити све док не успе да поврати 204; ЕБ 3: 50; Зеч. МБ: 114-120; ZNŽO 10: 265-266;
своју капицу. 17: 191-192; Kel. BPSL 1997: 153-154; Левкиевская
После неког времена, м. може постати E. E., Славянские представления о способах комму-
непослушан (правити неред у кући, ло- никации между тем и этим светом, КДЯК: 185-
мити судове), а може чак и задавити свог 212; Lozica L, Dva demona: orko i mačić, 32/2, 1995:
газду. Да би то предупредио, газда треба 20-28, 40-63; Марин. НВ 1994: 317-318; NU 5-6,
да у лонцу загреје уље до кључања и онда 1967-1968: 427; Pet PDL: 127-143; РДС: 544; CE36
нареди м. да зарони и види има ли нова- 50: 176; Слав. БОБ: 109; CM: 387-388; Странджа:
ца на дну лонца. М. се тада претвара у -> 226-227; Čulinović-Konstantinović V, Aždajkinja iz
миша, зарања у кипуће уље и - угине Manite drage, Split, 1989: 100.
(Ползица). Или му треба рећи да извади Љ. Раденковић
неки предмет из кипућег ул>а на ватри:
када м. скочи у лонац, газда мора одмах МАЦМОЛИЋ -» Сребрни цар
да га поклопи и још јаче подложи ватру
(Буковица у Далмацији). По савету фра- МАЧКА, МАЧАК - домаћа животиња
тра, човек који je чувао м. ставио je црни која у народним представама има двојаку
котао с кипућим уљем у собу и повикао: симболику и различите демонске функ-
"Иде фра Рајмонд". Да би се сакрио, м. je ције; често се јавља у пару с —> псом.
улетео у тај котао и удавио се у врелом M. je различито оцењивана: и као чи-
уљу (Имотска крајина). ста и као нечиста животиња. Кажу: "Мач-
По веровању из Галиције, када умре ки je длака погана, a њушка чиста; псу je
човек који je извео послушног духа - хо- њушка погана, а длака чиста"; "Пса мо-
вањца, овај носи његову душу у —> пакао, жеш пољубити у њушку, али не у длаку,
где je најстарији -> ђаво утерава у jaje, из мачку - обратно". По бугарским верова-
кога се изводи још опаснији дух. По при- њима, м. се радује смрти домаћина, а пас
чи из Далмације, људи су се упутили на плаче; своме домаћину м. додаје муке у
-> гробље да подигну плочу како би са- —» паклу - распал>ује —> ватру под њего-
хранили човека који je извео мацића-ђа- вим казаном, а пас носи —> воду и гаси ва-
вла, али су одмах побегли, jep je на плочи тру. Веровања објашњавају порекло м. ка-
била —> змија (Звечане у Далмацији). ко од -> ђавола, тако и од рукавице Бож-
Узевши да су веровања о послушном је Мајке. У легенди о светском потопу, м.
духу из јајета позната у словенским запад- спасава Нојев ковчег: репом запушава ру-
ним рубним подручјима (код Хрвата од пу, коју je прогризао -> миш, кога je ство-
XVII века), а да су скоро непозната у цен- рио ђаво.
тралном делу Балкана и Русији, може се Убијање м. je забрањено; у противном,
претпоставити да су она дошла од других веровало се, ништа неће полазити за ру-
народа. И у подручјима где су позната, ком. Сматрало се да се човеку, када спава
прожела су се с представама о душама с м., помути разум. Опасно je било води-
умрле некрштене деце, и уопште о душа- те м. код —> кон>а, јер коњи од тога лип-
ма лутајућих покојника (приказе, лутају- савају. Забрањено je било пуштање м. у
ћа светла). У југоисточној Бугарској, поме- цркву. Мачки и псу не сме се дати да једу
нута веровања су вероватно оријенталног храну која je освештана у цркви. Ако им
порекла и везана су за делатност -> веш- се та храна да, они ће да угину, ослепе,
тица (поред осталог, сматрају, да жена или he да оду из куће и подивљају. Међу-
МАЧАК -350- МАЧАК
се помоћу м. изазива шумски дух "боро- дан су медном водом умивали кћерке и
вик", који има обличје медведа (-> ле- прскали -> ћошкове куће (укр. Верхови-
сник). на), мазали укућанима чело - да би се лу-
ди волели и ради заштите од свакога зла;
Лит.: Зел. ОРАГО 1: 142, 158, 202, 203, 260, 297, при томе су веровали да ће онај, коме се
299,300, 312, 338,410-411; Lud 1895/1:173,1896/2: првом на челу осуши или разлије м.,
155, 156,1898/4: 332, 8: 49,1903/9: 68,1905/11: 384, умрети током године (словач.).
478, 1906/12: 267, 1907/13: 126, 204, 1926/25: 92; М. с божићне трпезе чуван je читаве
СМР: 83-84. године, jep je поседовао лековита и апо-
А. В. Тура тропејска својства: њиме су лечили грло,
зацељивали опекотине, ране (словач., бој-
МАШКАРЕ -» Покладе ков., хрв.), мазали тек купл>ену стоку, да
би добро напредовала (словач.), давали га
МЕД - божански напитак, благословени стеоној крави (укр., Закарпатска обл.). По
дар природе, еликсир живота; обавезно за- мишљењу Бугара, м. je у стању да уништи
душно и жртвено јело, симбол плодности, магију и -> уроке. У појединим местима
здравља, берићета, "слаткоће" живота, ле- су веровали да м. штити од уједа —> зми-
поте, —> среће. Користи се у обредима са- је. Зато су м. или хлеб с м. на -> Цвети
храњивања, свадбе, рођења, календарским или Велики четвртак јели наште срца и
обредима и у народној медицини. давали га стоци (морав.); давали су га сто-
По казивањима старих апокрифа, рај- ци на Бадњи дан (словач.); мазали су м. и
ским рекама теку мед, -> млеко и -» ви- маслацем вимена и њушке крава (Гориьа
но. По српским веровањима, м. настаје од Крајина).
јутарње -> росе и зоре, а разлива се по M. je коришћен у обредним приноше-
цвећу и лишћу. У Хомољу влада убеђење њима жртви духовима, касније - хри-
да -> ђаво једе све осим м., а да не подно- шћанским свецима. У "Кириковим пита-
си мирис -> воска. њима", делу из XII века, стоји: "Аще же
M. je сматран за омшьено -> јело -» Роду и Рожанице крають хлебы и сиры и
душа умрлих. У обредима сахрањивања, медъ?" ("Зашто се Роду и Рожаници секу
м. једу као самостално јело, од м. и с м. хлеб и сир и мед?") Бугари би, по рођењу
припремају кољиво, панајију, канун (хлеб детета, остављали м. - да се почасте ори-
измрве у воду, па засладе медом), кисељ; снице, ради умилостивљавања злих духо-
м. и кољиво с м. обавезно су служили на ва, који шкоде породил>ама (—> суђени-
парастосима и календарским -» празни- це). M. je био незаобилазан елемент риту-
цима задушног карактера. Код Белоруса, алне гозбе на бабинама и крштењу, у пр-
на Радуницу (уторак после Томине неде- вом реду, зарад породила и кумова. М. су
л>е) -> гробове поливају вотком и водом додавали води у којој je први пут купана
заслађеном медом. У обреду Степанова го- новорођена девојчица (чеш., пол>., укр.),
зба, Бугари су маслацем и м. мазали део мазали су децул. (чеш., словач., буг.).
ритуалне погаче, који je био намењен crno- Веома су изражене жртвена и апотро-
пану (односно, умрлом угледном члану пејска функција м. у обичајима празника
породице). У вези са задушном симболи- св. Екатарине (24. XI/7. XII), св. -> Варваре
ком м., Руси су сматрали да ће —> труд- (4/17. XII), св. Харалампија (10/23. II) и др.,
ница, ако пожели палачинке и м., роди- који су празновани ради здравл>а и у част
ти -> дете које ће бити кратког века (Ар- Оспе и -> чуме. Лепиње, колаче или ка-
хангел ска обл.). шу (βάρβαρα) с медом давали су деци, про-
М. и јела с медом су правили за пра- лазницима, остављали их на крову, на ка-
знике, везане за култ предака: божићне пији - као жртву -» болестима (буг.). Да
празнике, поготово на -» Бадньи дан и -> би се излечио од болести, коју му je наба-
Божић, -» Ускрс, -> Велики четвртак, -> цила —> вила, болесник joj je на поклон
Спасовдан, -> Тројице, итд. На Бадњи носио м. (Срби).
МЕДВЕД -352- МЕДВЕД
Руси су м. жртвовали св. -» Илији рио у м. због убиства родитеља, због него-
(вјатск., орлов.). Бугари су мазали м. уста стољубивости или због жудње за влашћу,
жртвеног јагњета, намењеног св. Т)орђу, а која би људима утеривала страх и трепет
Руси - главу -» коња кога су жртвовали -> у кости.
воденьаку; у -> пролеће су м. бацали у ->
воду - за водењака.
У неким местима ист. и јуж. Србије су
м., вино и маслац изливали на -> бадњак,
мазали су м. крајеве бадњака или само
место где je сечен. У Бугарској су м., во-
ском и јелејем мазали одсечени бадњак и
само дрвеће.
М. су стављали у темеље нове -» куће,
мазали њиме четири -» ћошка собе
(пол>.).
У обредима свадбе и порођаја, м. je
имао симболику не само —» жртве него и
плодности и "слатког" живота. Погачу су
одозго мазали м. (бел., буг.), месили су je
у кориту намазаном м. (срп.), додавали су
м. у тесто (чеш.). За време свадбе, чашћа-
вали би младенце м. (срп., бел., словач.);
мазали би м. уста младожењи и свекрви
(буг.), чела пријатељицама и другарица-
ма, да се што пре удају (словач.); м. и ма-
слацем мазали су младину —> косу (пол>.),
довратак и оквир -> врата (буг., срп.).
вотки. Он je "мудрац" и поседује ум, мада, коњушници су качили медвеђу главу, а ка-
како кажу, "медвед има много мисли, али да би кућни дух правио несташлуке, у шта-
оне не излазе напол>е". Доказ за његово лу су уводили м. "Свој" кућни дух, који
људско порекло ловци су видели у томе брине о стоци, могао се појављивати у об-
што пас на исти начин лаје на човека и ме- личју м. Попут веровања о вуку-вампиру,
дведа, друкчије него на животиње. постоје и приче о претварању вештаца-сва-
Kao и вук, м. може да растргне краву това у медведе. Кажу да су ловци испод ко-
само уз Божју дозволу, а човека напада је- же убијене медведице налазили младу или
дино по Божијем указању, за казну због проводацику, жену у сарафану.
почињеног греха. Жене напада само ради Лику м. својствени су брачна симболи-
тога да би их повео са собом, да би живео ка, симболика пдодности и рода. Свадбу
с њима. Верују да се из везе м. и жене ра- наговештава мумлање припитомљеног
ђају људи који поседују јуначку снагу. м., уведеног у —» кућу, а такође песма, уз
божићно —» гатан>е, о м. Ако девојка са-
н>а м., он joj предсказује младожењу. M.
симболише младожењу у сватовским пе-
смама. На свадби, да би натерали младен-
це да се љубе, вичу: "Медведь в углу!"
("Медвед je у ћошку!"), на шта млада тре-
ба да одговори "Петра Ивановича
люблю" ("Петра Ивановича волим") и да
пољуби младожењу. Ако би младу нате-
рали да погледа м. у очи, онда су, по ње-
говом мумлању могли одредити да ли je
невина или није. Када би се догодило да
млада није била невина, певали су да jy je
поцепао м. Да би муж престао да je вара,
жена je вагину мазала медвеђом машћу.
Сматрало се да се жена може излечити од
јаловости ако преко ње пређе припито-
мљени м. За идеју плодности везан je и
обичај —> маскирања у медведа за време
свадбених, белопокладних и божићних
обреда. М. леже у брлог на -» Крстовдан
(14/27. IX). Средином зиме, на дан Препо-
добие Ксеније - полузимницу (6/24.1) или
на дан Преподобног Спиридона Чудо-
творца - сунчеву прекретницу (12/25. XII),
: В: i ffi НИШ =: UBI PS l iil liifiJII'·: он се у брлогу окреће на други бок, а из-
Мечкар с мечком лази на -> Благовести (25. 111/7. IV) иди на
Васиљевдан (12/25. IV). По представама
M. je рођени брат шумског духа (—> ле- Срба, Бугара, Хуцула и Пољака, м. излази
сник). Понекад га и називају леший или из брлога на Сретење (2/15. II, код Пољака
леснъш черт. Неки шумски духови имају je то дан Громничке Божје Мајке, зване та-
обличје м. Истовремено, нечиста сила се кође "Медвеђа Мајка"), да одгледа "рађа-
боји м. -> Тјаво бежи што даље може од ње" сунца. Ако тог дана угледа своју сен-
н>ега. М. може да савлада и протера -> во- ку, м. се враћа у брлог и спава још шест
деньака. Он, по мирису, препознаје -> ве- недеља (до "топлог" Алексија (17/30. III),
штицу у кући. Помоћу м. су скидали —> jep he још четрдесет дана бити хладно.
чини с куће и са стоке. Да не би стоци при- Када наиђу на м., људи се праве да су
пустили "злог кућног духа" (-> домовој), у мртви како их не би дирао, а жене му по-
МЕДИВАНЧИЋИ -354- МЕСЕЦ
казује своје груди. Ради заштите стоке од као и излазак месеца, скину -> капу, пре-
м., њега су, као и вука, понекад позивали крсте се и очитају молитву; помрачење
на божићну или новогодишњу вечеру; не месеца, као и помрачење сунца, објашња-
би први пут истеривали стоку на пашу вано je тиме да светлило гута -» вук, —>
оног дана у недељи у који падају Благове- пас, —> ђаво или митско чудовиште, итд.).
сти; у задушну суботу пред —> Тројице, Сви Словени су сматрали да je месече-
носили су у цркву млечне производе од ва светлост опасна и штетна, поготово за
првог пролећног -> млека. Јужни Слове- -» труднице и новорођенчад, па отуда
ни празнују посебне "медвеђе дане", ради потичу забране да се излази и дете из —>
заштите од м.: св. -> Андрију (30. ΧΙ/13. куће износи —> ноћу, по месечини, па чак
XII), св. -» Саву (14/27. I) и св. Прокопија и да се оставља у кући тако да на њега па-
(8/21 VII). Тих дана би ноћу за м. оставля- да месечева светлост. Пољаци су веровали
ли кувани кукуруз у дворишту, избацива- да he се дете разболети, ако месец "пре-
ли му хлеб на —> димтъак, нису упрезали ђе" њега док спава; у том случају, дете би
стоку, ни одлазили у шуму, нису споми- спасавали тако што би на —> прозор по-
њали м., нису правили ни крпили обућу. ставили суд с —> водом, у којој je требало
Медвеђом длаком кадили су породиље да се "утопи" месец. Белоруси су неке
и оболеле од -> грознице. Кроз медвеђе дечје —> болести објашњавали тиме да je
вилице —> провлачили су болесно дете. "месец обасјао дете", а лечили су их тако
Веровали су да ће онај који поједе медвеђе што би узимали пракљачу за рубле, по-
срце бити излечен од свих болести. Медве- вијали je у дечју пелену и избацивали у
ђом машћу мажу чело детету, да има до- двориште преко ноћи, да je обасјава ме-
бро памћење. Десно око м. каче око врата сец - тада ће дете да оздрави. Срби и Ма-
детету, да би било храбро. —> Нокти и —> кедонци су сматрали да месец "пије" чо-
длака м. су коришћени као —> хамајлија. веков живот.
Код Словена, као и код многих других
Лит.: Гура СЖ: 159-177; Т)ор. ПВП 1: 252-253, народа, познато je веровање да умрле —>
256-260-263, 269, 2: 129, 228. душе одлазе на м. Срби су по м. и сазна-
Л. В. Тура вали да ли je жив или je погинуо неко од
њихових ближњих, који je отишао у рат
МЕДИВАНЧИЋИ -> Некрштенци или уопште далеко од куће. Ради тога je
требало узети људску лобању, три пута je
МЕЖЕВОЈ -> Пољевик загњурити у изворску воду и у поноћ, за
време пуног месеца, кроз њу погледати у
МЕЛУЗИНА -» Фараонке м. Тако су жене —» гатаде о својим муже-
вима; сматрале су да ће мужа, ако je жив,
МЕСЕЦ - небеско светлило, које у народ- угледати пред собом, а ако je погинуо, ви-
ним представама стално асоцира на за- деће га на месецу.
гробни свет, облает —> смрти, а супрот- По другим представама, током помр-
стављено je —» сунцу као божанству днев- чине, односно, за време месечевих мена,
не —> светлости, топлине и живота. По м. осветљава загробни свет. Мотив месе-
веровагъу Бугара, сунце и м. се крећу у чевог посећивања —> онога света одража-
различитим смеровима: месец - здесна ва се и у раширеним басмама од зубобо-
на лево, тј. "супротно сунцу", онако како л>е, које се изговарају "на младину". Баја-
—> круг цртају у црној магији. У фолкло- лица се обраћа месецу питањем да ли je
ру, међутим, та два светлила везују род- био на "оном свету" и да ли je видео мр-
бинским односом (час су то рођена бра- тве. Затим би уследио питање боле ли зу-
ћа, час брат и сестра, час муж и жена); би покојнике, после чега би бајалица за-
њихови култови имају много заједничких кључила: "Kao што мртваце зуби не боле
мотива и ритуалних форми (постојао je зуби, тако нека не боле зуби ни... (име чо-
обичај да људи, кад виде рађање сунце, века коме се баје)".
МЕСЕЦ -355- МЕСЕЧАРКА
писивана "нечиста", демонска обележја по дну наћви, када није надолазило ква-
и, истовремено - својства заштите. Утили- сно тесто, итд. Метле су забадали у леје с
тарна функција м. као оруђа за метење поврћем и у усеве лана, —> коношье, жи-
даје joj супротна значења, како предмета тарица, да их заштите од чини и елемен-
везаног за -> ђубре, тако и оруђа помоћу тарних непогода. Срби с Косова су м. за-
ког се може очистити стамбени простор. бадали у шталу за краве, "од вештице";
Сматрало се да се у облику летеће метле ПоЛ)е^ани су такође качили м. у штали,
могу појавити духови који доносе човеку ради заштите стоке. У Шлеској je постојао
богатство, дух-љубавник, опъени —» змај; обичај да се на —> врата штале поставе
на пајалици или м. јахале су тобоже —> ве- метле унакрст током посебно опасних да-
штице, врачаре, босорке, стриге и друга на (уочи —» "ђурђевдана или —> Ивањда-
лица —> нечисте силе. Помоћу м. вешти- на).
ца je скидала росу на пашњаку, да би узе- M. je масовно коришћена и у магији
ла —> млеко туђим кравама. У црној маги- лечења код Словена: болеснике су удара-
ји Ист. Словена, стару м. бацају под кућ- ли метлом, "заметали" их или су им м.
ни -> праг, у повртњак, пребацују je npe- додиривали болесна места; стављали су
ко -> крова куће, бацају je за човеком да их на м., пребацивали су м. преко боле-
би му набацили —> чини, изазвали свађу сника или су га терали да пређе преко м.;
у купи, —» болеет и несреће. По сев. рус. кроз м. су цедили воду и њоме умивали
веровањима, бањик, дух купатила, борави болесника.
на гомили непопарених метлица за пар- Посебан знача) имала je "мртвачка"
но купатило, a кућни дух (-» домовој) се- м., односно м. којом су помели под после
ди у —> ћошку испод кућне метле, па сто- изношења покојника из куће: н.у су изба-
га приликом селидбе у нову кућу дома- цивали са ђубретом што даље од куће
ћини са собом понесу и стару м. - да не или су je бацали у —> воду, спаљивали.
оставе кућног духа у старој кући. Срби из Зајечара ту м. обично односе на
За м. je везано много забрана и предо- -» гробље, да би "тамо остала и душа
строжности: стару м. нису смели да изба- умрлог". Украјинци из Покутја су сматра-
це близу куће, да на н,у не би нагазила че- ли да "мртвачку" м. треба бацити на не-
/ьад или стока (то им je претило разбоље- ком забитом месту, куда нико не залази,
вањем); забрањивано je било ударање —> "да не би згазили покојника"; у пољској
деце или терање стоке метлом; није пре- Шлеској су то радили с циљем да се "по-
поручивано спаљивање старе м. у својој којник не врати у кућу". У бугарском про-
—> пећи, јер je то могло да изазове олују, клетству "Черна метла да го помете"
јак —> ветар или најезду инсеката (вашки, ("Помела га црна метла"), м. и радња ме-
стеница, бубаруса). тења су метафора —> смрти. Видети метлу
Истовремено, м. je коришћепа за за- у —> сну наговештавало je смрт (буг.). Ако
штиту од штетних сила: против уласка метла, која стоји крај врата, падне преко
нечисте силе у кућу, поред улазних врата прага са унутрашње стране, у кућу, Поља-
су поставляли наопако окренуту м.; шти- ци кажу да je то "смрт прешла преко Пра-
тећи породиљу и новорођенче, м. су ста- га". У Пољесју су м. пребацивали преко
вљали поред узглавља кревета или испод крова куће, да би самртнику олакшали
колевке; метлом су рашчишћавали —> агонију.
пут сватовској поворци или млади, коју Уништавање старих и прављење но-
су водили у купатило - да би je оградили вих м. у многим традицијама je везано за
од чини. Ако им неки посао не би ишао Ивањдан: искоришћене старе м. су изно-
од руке, лаћали су се старе м.; њоме су сили ван граница "свог" простора, тамо
ударали ступу за масло, уколико се масло где неће крочити нога човека ни стоке
слабо издвајало; превлачили су м. преко (метле су бацали у шикаре, воду, спали-
основе на разбоју да се нити не би замрси- вали их на ритуалној —> ватри). Бшьни
ле приликом ткања; ударали су метлом материјал за нове м. могао je бити при-
МЕЧКИН ДАН -357- МИРИС
преман тек после Ивањдана, када - по ве- МИРИС -> Катран, -» бели лук
ровању - у биљкама више нема злих духо-
ва (буг.). Белоруси из Вилењске губерније МИТРОВДАН - дан св. Димитрија Со-
су излагали нове "ивањданске" м. на ви- лунског, који православци празнују 26.
соким моткама, да би заштитили децу од Х/8. XI. Познат je, углавном, по -» заду-
-» урока. шницама које падају у -» суботу уочи
У српској традицији, ритуалне функ- празника.
ције и магијска моћ додељени су "гумној" Сутрадан по M. je дан св. Нестора, ко-
метли (којом су мели —> гумно). У обла- ји код Срба и Бугара спада у "мишје" пра-
сти Косова, по завршетку вршидбе, гран- знике. У Лесковачкој Морави на сам М.
чицама метле су китили —> стожер или обавл>ано je ритуално истеривање -> ми-
би на врх стуба причвршћивали метлу, шева. Код Срба из Косова Поља 27. Х/9.
говорећи: "Дај, Боже, да идуће године бу- XI, на дан звани "слуга св. Димитрија",
де још више!" Затим су гранчице метле било je забрањивано отварање сандука, да
потапали у воду и том м. лечили децу од се -> змијама не би отварала уста. У не-
ноћног плача. ким областима код Јуж. и Ист. Словена
И у лустрационим и у календарским сматрало се да су —» "вукови распуште-
обредима, м. je активно коришћена. Тако ни" од М. до -> Ђурђевдана, па зато на-
су, у јужнословенским ритуалима симбо- падају стоку. На M. je било забрањено
личког истеривања -» змија и инсеката из шити, кројити платно, прести, ткати, гре-
куће (који су обављани 1. марта, Тодорове бенати вуну, радити са стоком, да би се
недеље, на Благовести), домаћини пали- избегли напади вукова на овчаре и на ста-
ли старе м. и обилазили с н>има око куће, до. M. je третиран као почетак полугођа
узвикујући: "Напоље, буве!", "Бежите, које je називано митровско, a трајало je до
змије " (буг.). Ђурђевдана, којим je почињало друго,
Код Ист. Словена, приликом -> гата- ђурђевско подугође. Гранични карактер
гьа о удаји, девојке су често употребл>ава- празника одражава се у веровању, по ко-
ле такозвану "божићну" метлу (којом су ме ноћу уочи М. (као и уочи гоурђевдана),
меле под током божићних празника): ба- —> вештице тобоже скидају —> месец с не-
цале су je увис гледајући на коју ће страну ба и претварају га у краву, коју музу.
пасти пруће; бацале су je на пут и гледале M. je био почетак зиме, уп. календар-
ко ће да je подигне; узимале су пруће с ске паремије: "В Дмитриев день зима ле-
метле и ставл>але под јастук, очекујући зет на плетень?" (рус.) - "На Митровдан
пророчки сан. У Пољесју je био познат зима се пење на плот"; "Дође нам свети
посебан ритуал сечења —» секиром "бо- Димитрије на белом коњу". По буг. веро-
жићне" метле по истеку божићних пра- вању, на М. "дядо Димитър" тобоже про-
зника - то je радио онај ко je прекршио за- тресе своју белу браду, па из ње падне пр-
брану шивења, ткања и рада уопште на ви снег.
"свете" вечери, да би том магијском рад- Код Јуж. Словена, M. je сматран за
њом скинуо грех са себе. привредну границу године, која дели лет-
њи и зимски део. Дан по М. називан je, у
Лит.: Λ. Н. Виноградова, С. М. Толстая. Симво- многим местима, разпус. Тада je истицао
лический язык вещей: Венник (метла) β рок за обвезнице и привредне уговоре,
славянских обрядах и верованиях//СЯТК: 3-36; М. унајмљивачи су исплаћивали слуге, овча-
Stojković, Sobna prašina, smeće, metla i ре, —> пастире итд. за пола године рада, а
smetlište//ZNŽO 1935/30/1: 17-31; Марин. НВ: потом су закл.учивани нови уговори за
124-127, 552-555; Bieg. KOM: 90, 144, 353-359; следеће полугође. Тим поводом, на исто-
Ром. БС 8: 292, 525, 531-532; Zel. RV: 67, 113, 293. ку Србије су говорили да "Митровдан ве-
Л. Н. Виноградова, С. М. Толсто] же и одвеже". У Македонији, на М. у селу
би установљавали нови "рабош" - дрвени
МЕЧКИН ДАН -> Андрија календар, на коме су бележили висину
МИШ -358- миш
дугова, a такође имена дужника и зајмо- У веровањима, мишеве, исто као змије
даваца. M. je такође означавао завршетак и 1уштере, карактеришу мотиви звижда-
сточарске године, која почиње на Тђурђев- н>а и музике. Тако, свирање музике ноћу
дан - дан св. -» Георгија, а сами сведи, привлачи м. у кућу, а забрана звиждања у
Т)орђе и Димитрије, сматрани су за по- кући објашњавана je тиме да се тако коте
кровителе стоке. У вези с тим, чобани су м. (срп.); у кашуп. бајци, м. даје човеку ча-
приређивали свечаности у крчми, које су робну свиралу, итд. Уп. такође пољско ве-
трајале по неколико дана, клали курбан, ровање о измамљивању пацова из куће
посећивали "саборе" у суседним селима, звиждуком.
водили "чобанско коло". Штета коју направе мишеви, метафо-
Код Ист. Словена, M. je обележавао рички je изједначавана са штетом од кра-
крај јесење сезоне склапања -» брака, јер ђе. Kao знак да их неко од укућана пот-
се само до тог дана могло звати у сватове крада тумачена je одећа коју je изгризао
(будући да тада почињу божићни пост и м. пли његова појава у кући (јужнослов.).
други празници). Раширено веровање да се -> трудници не
сме одбити ништа πιτο затражи, јер ће
Лит.: Бос. ГОСВ: 389-391; Нед. ГОС: 155-156; Гу- ономе ко je одбије м. да изгризе одећу, за-
ра СЖ: 136-137, 139; Поп. СБ: 23; ЕБ: 132; ВфНК: сновано je на вези добитка и губитка: ште-
117, КГ: 391; Доб. 339; Кап.: 229, 266; СБЯ-86:116; та која je нанесена трудници (одбијањем
Марин. ИП: 85-88. да joj се да нешто), надокнађује се штетом
Т. А. Агапкина коју м. наноси виновнику тог одбијања.
Различити су начини истеривања, из-
МИШ - нечиста животиња, која je у на- вођења м. из куће и заштите од њих. Нај-
родно] свести сврстана у "гамад". Срод- чешће су у ту сврху коришћени освешта-
ство м. с гамади испољава се у њиховом ни предмети и поштована правила која
заједничком имену (рус. гад, гадина, поган- су се тицала —» јела, а код Јуж. Словена -
ка, срп. поганац - "миш") и неким функ- и забрана рада у коме се користе оштри
цијама, на пример, "обирања" —> млека предмети. Ради избављења од м., око ку-
туђим кравама (по украјинским верова- ће обилазе носећи освештано ускргшье
њима, то понекад чине —» вештице у об- јело (пољ.), стављају храстову грану у
лику м.). По српској легенди, мишеви, —> оставу (буг.), не узимају одећу из сандука
змије, -> гуштери и друга гамад разми- на —> Божић (укр.), не помињу мишеве за
лели су се по свету из утробе змијског чу- време јела (бел.), не једу у амбару (укр.), а
довишта —> хале, коју je убио св. Нестор. млада одлази на -» венчање наште срца
У легендама се одражава и ђавоља при- (укр.). Да мишеви не би јели —> жито, По-
рода м. Мишеви потичу од —» ђавола, који љаци им остављају у пол>у последњи све-
се распукао у цркви од мириса тамјана жан> непожньевених класова; возе ноћу
(буг.); ђаво je покушао да излети из цркве, снопове са поља, док сви спавају; успут
али je ударно у затворен прозор, па je пу- пробацају камење кроз паоце на —> точ-
као на комаде, из којих су настали м. (срп.). ковима; обарају на страну први истоваре-
У легендама о светском потопу, м. или ђа- ни товар, а мишевима оставл,ају зрневље
во прогриза рупу на Нојевом ковчегу. на дну кола.
Белоруси су замишљали —> душе умр- Код Јуж. Словена, заштити од м. по-
лих у облику мишева, који се ноћу храпе свећени су посебни "мишји празници",
непоједеним -> хлебом. Ако -> мачка међу којима je најшире празнован дан св.
ухвати тог м., укућанима je претила нево- Нестора (9/27. XI) (буг. Мишин ден,
ла због убијања претка. У вези с тим, м. у Мишляци, макед. Мшиолов дан, срп. Миш-
тумачењима предзнака најављује —> смрт: ји дан итд.). Тог дана —> хлеб нису секли —>
ако некоме прогризе -> одећу (рус., мо- ножем, нису секли маказама, нису секли
рав.), глушка под креветом (бел.) или се дрва - да мишеви својим оштрим зубима
коти у —> кући (срп.). не би гризли одећу и усеве; такође не пре-
миш -359- МЈАУЧКАРИ
ду, не плету, не узимају у руке иглу, не ме- шком болеснику да га поједе. Мелемом
се хлеб, не разливају млеко и не доносе од у/ьа у коме je стајао миш лечили су
сир из чабра, не отварају сандуке са оде- оболеле зглобове, ушне болести итд.
ћом, не узимају жито из амбара, не отва-
рају оставе, у којима се коте мишеви, не Лит.: Сумцов Н. Ф., Мышь в народной словесно-
дирају предмете које су они оштетили, не сти//ЭО 1891/8/1: 49-94; Гура СЖ: 403-416.
спомињу м. Изводе имитативне магијске А. В. Гура
радње да би мишевима залепили или за-
мазали вилице и очи: мажу балегом -> МЈАУЧКАРИ -» Сурвакане
огњиште или под у подруму, зашивају
скут спреда и отпозади. У мишју рупу за- МЛАДЕНЦИ —> празник Четрдесет му-
бадају угарак, изданак -> белог лука, ченика, који се у хришћанском календару
окренут наопако. Заштите од м. су такође обележава 9/22. III.
везане за дан св. Јекатарине, св. —> Андри- Код Ист. Словена, тог су дана месили
је (буг.), св. —> Јеремије (буг., мак.), св. колаче у облику различитих фигура, типа
Мартина (мак.), за —> суботу Беле неделе "шеве" (птице), намењене деци; типа
(срп. мишја субота) и за суботу уочи Бе- лоптица - за стоку; четрдесет лепиња - у
лих поклада (срп.). знак сећања на четрдесет мученика. Јели
Код Бугара je, ради истеривања м. из су их и деца су се играла њима напол>у,
села, обављан обред "мишје свадбе". Две поздрављајући долетеле птице, a такође
жене би уловиле пар мишева, облачиле су их носили на њиве, усеве, у повртгъаке
их као младенце, мишјој "млади" ставља- и др. У источнословенским веровањима,
ле вео, па би их везивале и стављале у ти- везаним за дан Четрдесет мученика, тако-
кву или корпу. Сељаци би глумили свато- ђе je врло помно разрађена птичја тема:
ве, свештеника, венчаног кума и куму; у сматра се да тог дана птица мора да поло-
поворци би обишли село, а кад би напу- жи у гнездо 40 гранчица или сламчица
стили сеоске међе мишеве би бацали с или да долети у родно место.
високог брда или остављали у шумском На истоку Србије спремали су младен-
честару. При томе би им пожелели да се чиће - мале пшеничне погачице, које су
венчају у другом селу и да им се више не мазали —> медом и украшавали гранчи-
враћају. Затим би приређивали гозбу уз цама плодног дрвећа. Нэима су чашћава-
песме и игре, као на правој свадби. ли младенце, давали их стоци, разносили
За м. je везано много предсказања: ако деци и комшијама. На југоистоку Србије,
м. напушта кућу - слути —> пожар или 9/22. III, на М., месили су исто тако "шаре-
невол>у (рус.); кад ти м. претрчи —» пут - не" погачице различитог облика, намаза-
несрећа (буг.); ако м. прогризе девојци не медом; међу њима су били "нож", "са-
мираз, удаће се за богаташа (буг.); ако м. бл>а", "маказе", "овца" и др. —> Деца су их
упропасти трговцу робу, може je продати носила и размењивала по кућама. У Ле-
брже и повољније (рус.), итд. сковачкој Морави те погачице je месила
Мноштво веровања и радњи, везаних жена којој je била прва година -» брака
за м. као глодара, тиче се зуба. Против зу- (овде су месили тридесет девет комада). У
бобоље су јели хлеб који су грицкали ми- њих су забадали сламчице, да погачице
шеви. Да би детету што пре избили зуби, изгледају живописно и лепо.
стављали би му кесицу с мишјом главом У традицији, како код Источних, тако
да je носи око врата. Раширен je био оби- и код Јужних Словена, постојао je обичај
чај да се први млечни зуб, који испадне да се 9/22. III меси неколико врста обред-
детету, баци м., уз молбу да му да јачи, них хлебова. У Лесковачкој Морави су по-
гвоздени зуб. себно месили погачице (кравајчики) за
У народној медицини масовнр су по- свињара, овчара и пастира: доњи део ко-
знати начини лечења киле помоћу м. Жи- лача су давали стоци, а остало су сами је-
вог м. давали су епилептичару или те- ли. Тог дана су месили онолико погачица
МЛАДЕНЦИ -360- МЛЕКО
колико грла стоке имају у стаду. У околи- дворишта, сакупљали и палили —> ђубре
ни Бољевца на Младенце су месили четр- да би се сачували од змија, обилазили су
десет погачица или четрдесет једну пога- куће са запал>еним крпама. У околини
чицу, за помен мученицима. Правили су Бол,евца, уочи М. деца су ударала по ог-
погачице ч^етвртастог или елипсоидног њишту, кличући: "Беж'те, змије и гуште-
облика, шарали их сламчицама. Погачи- ри!", а жене се пред излазак сунца пали-
це су мазали медом, па би их деца разно- ле крпе и бацале их подале, говорећи:
сила по комшилуку "за душу мртвима", "Бацам ово парче, да се плаше змије и гу-
при чему нико у кући није смео да поједе штери!" Бугари из Самоковског краја су
погачицу пре него што би њима почасти- палили балегу испред врата и ударали по
ли комшије. Овде су месили и два велика њој —> камењем, да уплате змије.
колача - за овчарку и овчара, који би по- Истеривање змија je спојено с клања-
јели по парче од сваког, а остало давали њем змијама и страхом да им се нанесе
овцама. нека штета. У Хомољу су М. непосредно
У Бугарској су ти хлебови имали пр- посвећени змијама, што се одражава и у
венствено антропоморфни облик и били називу празника Змщин дан. У неким ме-
су намењени за жртвено давање другима стима тог дана нису убијали змије.
или неку Другу форму жртвовања (на
пример, закопавали су их у -> земљу). У Лит.: Бос. ГОСБ: 226-229; Нед. ГОС: 159-161;
околини Копривштице погачице су дава- Марин. ИП: 128; Марин. НВ: 522-526; Сок.
ли деци која би их три пута прекотрљала ВЛКО: 67-76.
преко нечијег -> гроба, говорећи: "Отко- Т. А. Агапкина
трљај се, зимо, докотрљај се, пролеће",
или су закопавали парче погачице у зе- МЛЕКО - један од главних видова хране
мљу, а остатак појели. У Пазарџику су та- код Словена (заједно с -> хлебом), објекат
кође правили четрдесет погачица и дава- митолошких веровања, посебних магиј-
ли их деци, да "баба Марта буде милости- ских ритуала и магијске заштите. Мајчи-
ва према јагњадима, која су се тек ојагњи- ном м. као "генетичком" произволу при-
ла". даје се сакрално значение; у обичајном
У западној Бугарској 9/22. III je празно- праву се поштује сродство по млеку као и
ван у част "бабе Шарке", тј. богиња. Уочи други видови ритуалног (вештачкот)
тог дана овде би спремали барем четрде- сродства (-» побратимство). У исто вре-
сет хлепчића у облику лутке, које су нази- ме мајчино м. се може асоцирати с гре-
вали младенцы, на њима су сламчицом шним настанком човека: по верованьу зап.
или стаблзиком бил>ке правили улубљења Белоруса, —> душа умрлог крштеног дете-
попут оспица. На хлепчићима, спремље- та, које није стигло да проба "грешно ма-
ним за децу, те "оспице" су биле плитке, теринско млеко", иде право у —> рај (ова
а на онима који су биле намењене одра- деца постају —> анђели на —> небу), а ду-
слима - дубл>е, веће и бројније. На М. су ша детета које je пробало м. најпре доспе-
их мазали медом, кадили и разносили по ва у чистилиште.
кућама. Сходно бугарској етиолошкој легенди,
M. су сматрани границом календар- м. je настало из једне од три глава мито-
ских доба, зиме и лета, када Господ заби- лошког змијоликог чудовишта —> ламје:
ја усијане клинове у земљу, те она почиње св. Тјорђе их je посекао и из њих су поте-
да се загрева. Тих дана из земље излазе на кле три реке - река млека, пшенице и —>
површину -» змије и инсекти, a такође вина. Словеначко предање говори како je
долећу птице (—> шеве, —> роде). М. су м. за људе спасла —> мачка: некада je кра-
фактички први у низу празника (-> Бла- ва имала вимена по целом стомаку и мле-
говести, Јеремијиндан) када су обављани ка je било "к'о воде"; л>уди су постали
познати јужнословенски ритуали истери- охоли - жене су у м. купале децу, па и са-
вања змија. Бугари и Срби су чистили ме се њиме умивале. Тада je Бог одузео
МЛЕКО -361- МЛЕКО
кравама виме, али су мачке замјаукале и се —> ђаво не може опрати ни у —» реци,
умолиле Бога да остави крави неколико ни у —> извору, ни у бари, зато што je Го-
сиса (познат je и одговарајући сиже с кла- спод осветио -> воду на -» Крстовдан,
сом —» жита). већ се може опрати једино водом која се
Код свих Словена може се уочити веза налази на столу, или пресним м..
м. с -> небом и атмосферским појавама - У магијским радњама које су намење-
-> кишом и муњом (громом). По древ- не повећању млечности стоке, широко се
ним индоевропским представама, киша - користи поређење м. с водом и симболи-
то je м. небеских крава (-> облак). Широ- ка текуће воде. Пол,аци из Жешовског
ко je распространено убеђење да се —> по- краја на -> Ускрс би краве зашьускивали
жар, који је изазвао гром, може угасити водом; у противном, веровали су, м. би
једино млеком (од црне краве, понекад им смањило или потпуно пресахло. Ар-
киселим, сурутком). У Бугарској и Маке- хангељски сељаци у Русији, који су на Вр-
донији позната су предања која говоре ка- бицу врбовим прутићима први пут исте-
ко -> вештице скидају —> месец с неба и ривали стоку на пашу, те прутиће би по-
музу га као краву; од месечевог млека оне том пуштали низ реку или поток, да би
праве чаробно масло. Уп. мотив месеца у краве имале више м., а -» пастир je с
пољеској басми: "Прибывай, молоко, с истим циљем скривао у води своју "остав-
полного месяца, с ясной зари, золотой ку". У Пољесју су се обраћали —> бунару:
горы" ("Придолази, млеко, с пуног месе- "День добрый, колодезь Максим, а ты,
ца, са светле зоре, златне горе"). Карпат- земля Татьяна, чтоб у коровки прибывало
ски Украјинци верују да се на митолошкој молоко, был сыр, сметана. В колодези во-
Чарној гори налази извор млека за —> на- да жерлами, а у коровки молоко жира-
ве; у приповеткама млечне реке теку у ми" ("Добар дан, бунару Максиме, и ти,
царство мртвих; у веровањима Ист. Сло- земљо Татјано, да код крава надолази
вена Млечни пут - то je пут на —» онај млеко, да буде сира, павлаке. Као што у
свет. бунару вода кл>уча, тако и да кравама
млеко буде масно"). У Вјатском крају, м.
су "отварали" помоћу басме: "... Бабу-
шка Соломонидушка, Христова повива-
лушка, отопри у рабы Божьей Пестру-
шеньки молочко из жилочек - в вымечко,
из вымечек - в сисечки, из сисечек - в по-
доенку" ("... Бабо Соломонидушка, Хри-
стова бабице, отвори код рабе Божје Ша-
руље млеко из жила - у вименце, из ви-
менцета -у сисице, из сисица - у ведро").
Магијским средством за повећање
млечности сматрана je -» роса. Руси су м.
Кување млека на бачији од Ивањдана у врчевима оставляли "под
три росе", сматрајући да ће после тога
На основу бугарских и српских веро- краве давати више м. Уп. у пољеској ба-
вања —» змије воле м. и често сисају краве сми: "Божа мати по росе ходит, росу со-
или породиље (уп. српски назив за врсту бирает, то корове спор наделет" ("Божја
змије кравосац); оне имају "јаке" очи који- мајка по роси ходи, росу скупл^а, то he
ма везују најмлечније краве. Да би придо- крави снагу дати"). Помоћу росе вештице
били —» кућну змију, остављају joj чанак с и —> чаробњаци могли су одузети м. ту-
м. - то су чинили и Словенци, Белоруси, ђим кравама и пренети га својим.
Украјинци, Пољаци. У Хрватској, м. су Код Јужних Словена "магији млека"
остављали —> чуми - испред —> врата. Во- био je подређен велики део обреда на —>
логодски сел>аци у Русији су веровали да Тђурђевдан, а посебно ритуал прве муже
МЛЕКО -362- МОГУТ
посебан положај, мада она у н>има, при ци Женски и Кокошипи Божић, који су
очувању њене противстављености муш- повезани са забраном предења и других
ким божанствима, може бити истурена и женских радова; за варијантност имена
на прво место. Сећање на М. чувало се у уп. словен. мокош(ка) као назив за врете
Украјини до средине XIX века. По подаци- дивљих кокоши, и, обратно, срп. хрв. ко-
ма северноруске етнографије, M. je зами- котка „смотуљак пређе"; у легендама,
шљана као жена велике главе и дугих ру- лик М. можда се делом преточио у
ку, која ноћу преде у сеоској кући: пра- „Проклету Јерину", за коју се приповеда
зноверје je забрањивало да се оставља да joj je о „женском Божићу" (тј. за Нову
кудеља, „иначе ће je Мокош опрести". годину) давана као данак (приношена на
Непосредна наследница лика М., након жртву?) плећка од божићне печенице -
прихватања православл>а, постала je по тој плећки гатало се о будућности.
Петка Параскева. Петку je у украјинским Даљв се М. може препознати иза „Бабе од
ритуалима XIX в. представляла жена рас- злата", врховне Суђаје, оличене у некој
пуштених власи, коју би водили по сели- звезди; уп. срп. називе сазвежђа Бугарске
ма. Петки су приносили жртву, бацајући кокошке, Квочка с пилићима, као и рус. —»
у —> бунар пређу, кудел>у; назив тог Волосињи. Демонизовану хипостазу
обреда, мокрида, као и име М., повезан je с женског божанства судбине представлю
кореном мокар, мочити, рус. мокнуть -> Баба Jara руских скаски, са аналогним
(уједно je могућа и веза са *mokos ликовима других словенских традиција;
„предење"). Уп. и руску —> Среду, Середу, она je такође повезана с мотивом предења
женски митолошки лик који je, као и и покаткад се утраја, попут Суђаја, грчких
Петка, повезан с непаром, женским Мојри, латинских Парки или германских
(непријатељским) принципом: сматрало Норни, уп. и мотив Сунчеве, Месечеве и
се да je Среда помагала да се тка и бели Ветрове мајке у бајкама.
платно и да je кажњавала оне који би ра-
дили средом. На општесловенски ка- Лит.: Лома А., Од мита до фолка, Крагујевац
рактер М. указују словеначка прича о ча- 1996: 82.
робници Мокошки, западнословенски то- А. Лома
поними типа „Мокошкин врх" (уп. поста-
вљање кипа М. на врху брежуљка) и др. МОРА - митолошки лик код Западних и
Типолошки, M. je блиска грчким Мојрама, Јужних Словена, који гуши и мучи заспа-
германским Норнама, које испредају нити лог човёка тако што му се ноћу навали на
судбине, хетитским богињама подземног груди. Код Ист. Словена, изузев у зап. Бе-
света - прељама, иранској Ардвисури лорусији и у зап. Галицији, није познат
Анахити (уп. Мать-сыра земля) и ел., и на- лик с таквим скупом обележја, а митоло-
ставља древни лик женског божанства - шка имена која садрже коренове *мор-
жене (или женског пандана) громовника 1*мар- означавају женске демоне друкчи-
Перуна у словенској митологији. Уп. и на- јих обележја, посебно кикимору.
зиве суседних локалитета у земљама по- У називима ликова je корен *тог-
лапских Словена који одражавају имена /*таг-; срп. мора, морава, (бут.) пољ. zrnom,
Перуна и M.: Prohn и Muuks, a такође и ли- mora, чеш. тта, новолуж. morawa, хрв.
кове нижег нивоа М. у словенској тради- mora. Речи тог корена блиске су прасло-
цији: мара, —> Марена и ел. венском *тогь- "смрт".
Место се сматрало да човек постаје м.
Лит.: Иванов В. В., Топоров В. Н., БСИ 1982. стицајем околности. Ако се у породици
В. В. Иванов, В. Н. Топоров заредом роди шест или седам кћерки, он-
да последња постаје м. (пол>., кашуп.).
У српској обредности за М., божанску Море постају —> деца рођена са зубима
прељу која испреда животну нит и (чеш.), рођена у —> "кошуљици", обично
одређује судбину, могу се везати празни- крвавој или плавој (срп., хрв.). M. je девој-
ΜΟΡΑ -364- мост
ставама, после -> смрти, -> душа мора да правлен мост од седам врста, на мосту ја-
пређе брвном преко -» ватре: ако се бука, на јабуци цвет за сав слободни свет"
оклизне, неће стићи до Царства Божјег. (седам недеља Великог поста и Ускрс).
Белоруси из Гомељске области су сматра- У божићним —» гатањима Источних
ли да покојникова душа прелази мости- и Западних Словена, м. и вода су везани
ћем изнад —> воде. за символику љубави и —> брака. Девојка
У Белорусији je био обичај да се, као би ноћу крај кревета држала суд с водом
спомен на покојника, направи мостић или бунарчић направлен од дрвета, а за-
преко канала или потока. Сутрадан по тим од прућа или штапова правила м. и
даћи, на -> гроб мушкарца поставе -> поставляла га одозго; у -> сну je требало
крст, а у спомен жени - направе брвно да joj дође младожења и да je преведе
преко неког мокрог, топлог места или преко моста.
пребаце мостић преко канала или пото- У источнословенским бајкама, јунак
ка; на -> дрвету, одсеченом за ж., урежу почиње мегдан ča -> змајем на калино-
датум смрти и срп; затим седну на дрво вом м. Понекад се надметање одиграва на
да нешто попију и поједу, и спомињу по- леденом м., који je настао од змајевог да-
којницу. Свако ко пређе тим мостићем ха, на мору, или на три моста: прво бакар-
такође je требало да je спомене. ном, затим сребрном и, на крају, на злат-
Тема прављења мостова je карактери- ном. У руским бајкама, један од тешких
стична за обредну поезију. У коледарским задатака je био да се изгради велики чуде-
и ускршњим песмама се говори о томе ка- сни м. за једну ноћ - једна страна м. je сре-
ко су домаћину пристигли —> гости изда- брна, друга златна.
лека, пошто су савладали мноштво пре-
прека и, посебно, пошто су саградили ка- Лит.: Вин. ЗКП: Виноградова//СБФ-1981: 13-43;
линове мостове преко —> Дунава. У укра- Бараг//СБФ-1981: 160-188.
јинској коледарској песми, преко калино- Д. Λ. Топорков
вог м. од човека одлазе његове младе годи-
не и срећна судбина. У другом тексту, до- МОЧВАРА - по веровањима Источних и
маћин куће прелази калиновим мостом Западних Словена, опасно и "нечисто"
преко Дунава, и сусреће —> анђеле; они га место, где бораве -> ђаволи. По једној од
хватају под руку и носе у -> рај. најраширенијих варијаната "творачке ле-
Kao небески м. понекад су осмишље- генде" (легенде о стварању света), у почет-
ни -» дуга и Млечни пут. По веровањима ку на земљи беше све сама -> вода. —> Бог
Руса из Тулске губерније, дуга je мост ко- je ишао по њој и једном видео како плива
јим се анђели пењу на —> небо, с душама мутан мехур, који je пукао, а из њега иско-
праведника, и силазе на земљу да би пра- чио ђаво. Бог je наредио ђаволу да се спу-
ведним људима пренели Божију вољу. сти на дно и одатле извуче -» земљу. Из-
Они су Млечни пут осмишљавали као м. вршавајући наређење, ђаво je у устима са-
из —> пакла у —> рај, којим прелазе душе крио мало земље. У међувремену, Бог je
покојника. Душе умрлих које помињу у разбацао извучену земљу: тамо, где je она
молитвама на земљи, прелазе у рај без пала, појавило се копно, а на њему дрвеће,
препрека, али ако неког од њих на земљи жбутье, трава. Али, биљке су почеле да ра-
куну, Бог их истерује из раја у пакао: када сту и у устима ђавола, који то није могао да
падну доле, од њих полете варнице које се издржи, па je почео да пљује земљу. Тако
на земљи претварају у —> змије и другу га- су настале мочваре - расквашена земл>а с
мад. мало растиња, унакаженим дрвећем и
Небески м. се спомиње и у руским за- грубом травом (записано у окол. Витеп-
гонеткама: "Златни мост на стотину вр- ска). Код Белоруса je постојала представа о
ста" (зраци сунца, светлост), "Протегао се хијерархији међу "нечистима" (ђаволима)
мост на седам врста, а на крају моста злат- у зависности од дубине на којој су живели:
на врста" (седмица, дани у недељи); "На- гнездилиште главног —> беса (оржавинни-
МОЧВАРА -367- МОЧВАРНИК
ко) била je оржавина (мочвара са елементи- бесу, и мочварнику, и духу бунара". Код
ма руде гвожђа); изнад оржавиника живи Ист. Словена je постојао обичај да се "не-
вировник (уп. вир - "дубоко место у мочва- чисте" ствари носе и бацају у м.: стара —>
ри, у реци"), a још изнад њега - болотник метла, покојникове ствари, a такође —>
(мочварник). Уп. витепску изреку: "Ни из ђубре, које се накупило у кући за време
вира нити из мочваре него из оржавине!" божићних празника "да не би било коро-
(за "прворазредног" ђавола). ва у њиви". Земљани суд с водом, из кога
У западнословенској традицији, м. je су купали покојника, ношен je далеко од
сматрана за место боравишта и неких куће и бацан у -» реку или м. У Гродњен-
других представника нечисте силе: у ској губернији, приликом сахрањивања —>
Шлеској и Великопољској су духа мочва- "нечистог" покојника-самоубице, сандук
ра називали ракита и веровали да он узи- je одношен на мочваран терен или у шу-
ма обличје —» кон>а, сељака или се поја- му, где je закопаван поред стазе, а на ->
вљује у виду лутајуће —> ватре која путни- гроб су натрпавали гомилу гран>а и -» ка-
ке мами у баруштину; за уобичајено ме- мења.
сто боравка польских -> богинки сматра-
на су мочварна места - богинке су се кри- Лит.: Даль 1; Номис УПЛ: 57, 58, 62, 68, 72, 104,
ле у м., бежећи од л>уди; на мочварним 161,205; Выел.: 31,200,206,223, 260,270,294,299,
местима појављивао се и пољски латавец 396, 431; ПА; Sychta SEK 1: 44; NKPP 1: 117; ЭО
у обличју ватрене лопте; по кашупским 1914/3-4: 91; Шейн МиБЯ: 550, 3:491.
веровањима, мочварник je зли дух који се Н. И. Толстој
приказује у лику црног човека, с фењером
у рукама који, осветљавајући пут путни- МОЧВАРНИК -» Мочвара
цима, скреће л,уде с пута и одводи их у
м.; жители Карпата су веровали да и МРАВ - инсекат, чија je симболика одре-
стршогье могу да одмаме човека у м. и да ђена углавном обележјем множине. Ње-
га гурну у воду. му je доделена и хтоничка симболика.
У преданьима Западних и Источних Она je представлена у арапском сведо-
Словена, врло je познат сиже о човеку који чанству ал Масудија (умро 956). Он je опи-
скреће с пута, а -> нечиста сила га заводи сао словенског идола у облику старца с ->
на непроходна места, у м., баруштине; си- штапом, којим из —> гробова извлачи ле-
же je везан за радње ђавола, a такође мо- шеве. Испод десне ноге су му слике мра-
чварних, водених или шумских духова, -> ва, испод леве > гавранова и других
душа умрлих, лутајућих ватри, итд. црних птица. Атрибути мртваца као из-
Веза ђавола с м. или мочварном шу- вора који даје м., фигурирају у магијском
мом одражена je у изрекама: "Было бы начину набацивања —> чини код Пољака.
болото, а черти будут" - "Где je мочвара, Словенима су познате и представе о м.
ту су и ђаволи" (рус.), "Сидить як чорт на као обличју -> душе.
грошах в болот!?" - "Седи к'о ђаво на па- Код м. je улога домаћег заштитника
рама у мочвари" (укр.), "Нема мочваре слабије изражена него код многе друге
без ђавола" (пол..), итд. Карактеристичне "гамади" и неких домаћих инсеката -
су формуле отеривања злих сила, боле- углавном у облику предзнака. Тако су,
сти, нечисте силе (у саставу басми) код Бе- код Руса, мрави у -» кући - знак —> среће.
лоруса, на пример, приликом лечења Често je рђавим предзнаком сматрана са-
дечјег плача: "Куры-кураницы, вазьмите мо појава црних м. у кући: црни м. су на-
Иванковы начницы, несите на мха, на бо- јављивали смрт, а жути - срећу (-> боје).
лота" ("Кокоши-кокошкице, узмите Код Пољака, појава м. у кући je вези-
Иванкове ноћнице, носите на маховине, вана за кршење забране да се на Велики
на мочваре"). петак после подне или по заласку сунца
У новгородској Крмчији из XIII века једе —> јело које je освештано тог дана.
забележено je да пагани "приносе жртве Код Бугара, -» жене поштују забрану
МРАВ -368- МРАЗ
свих врста рада на дан св. Атанасија (Черен мравиььака у своју кућу, говорећи: "Мра-
ден, 5. VII), да м. и друга инсекти не поје- вињак на кућу, а сватови у кућу!"
ду усеве. M. je посвећен такође дан св. Ма- У дечјим песмицама-пригодницама
вре - по сазвучју имена те светице с нази- Украјинаца и Белоруса, комешање м., ко-
вом м. (Мавра и мрава). ји вуку своја jaja, поређено je ca усплахи-
За м. je карактеристично обележје реношћу у селу пред најезду Татара. "Му-
мноштва, које се на различите начине ко- раши, мурашю, хавайце падушю: татары
ристи у —> гатањима и магијским радња- наедуць, падушк! заберуць" ("Мрави,
ма, везаним за стоку, у пракси риболова, мрави, сакријте јастуке, наићи ће Татари,
у обредима изазивања -» кише, у пред- узеће вам јастуке").
сказањима, тумачењима снова и фол- Код Пољака, на основу обележја мно-
клорним текстовима (пословицама, заго- жине, м. су симболички везивани са стру-
неткама). готином: ако дрводеља, који гради кућу,
М. се симболички везује за стоку. У проспе тамо струготину, у кући ће се из-
пољским коледарским песмама домаћи- лећи м.
нима желе онолико оваца и телади коли- Поред овог, м. се користе за препозна-
ко у шуми има м. У Бугарској су скидали ваьье —> вештице. У Белорусији би, на
са себе —> "мартеницу" и стављали je под Ђурђевдан, расипали гомилице мрави-
-> камен, а затим проверавали шта je под н>ака по —» путу. Сматрало се да вештица
њим: ако je м., онда ће се ојагњити много неће моћи да пређе преко таквог пута, да
јагњади. Срби у мравињак стављају главу ће се наљутити и кренути наоколо - тако
божићне печенице, —> кости јагњади ис- he je лако препознати. У Украјини су по-
печених за -> Ђурђевдан, итд., да би им ливали пут одваром од мравињака, веру-
се стока множила као м. јући: кад буду изгонили стадо, вештичина
У пракси белоруских рибара, употре- крава неће продужити путем него ће ста-
ба мравињака (мноштва м.) доприноси, ти, рикнути и почети да лиже поливено
како сматрају, богатом улову -> рибе. За- место - тако ће видети ко je вештица у се-
то од дрвета, које расте у мравињаку, пра- лу.
ве удицу, каде мрежу над мравињаком У народно] медицини, помоћу м. лече
када први пут одлазе у риболов. реуматизам, убоје и болове у костима,
У обредима изазивања кише, комеша- грозницу и беснило. У Украјини и Бело-
н>е м. симболише поводањ или много- русији лече се мрављим маслом. Сматра-
бројне капи кише. У Пољесју и Србији за ју да мрави ваде масло на —> Ивањдан
време —> суше растурају мравињак шта- или уочи 1. августа, када оно избија на по-
пом, изговарајући формулу: "Як этые му- вршину мравшъака у облику грумена, а
рашки пливуць, так дощ пусыдь плыве" од изласка сунца чили. Тим маслацем су
("Како ови мрави врве, тако и киша да мазали —> косу, да боље расте, трљали су
пљушти"); "Колико мравића, толико ка- болесне руке и ноге, лечили друге бољке
плица". Комешање м. симболише кл>у- и веровали, чак, да оно доноси срећу.
чалу воду у руским и српским загонетка-
ма о мравињаку, на пример: "За полем Лит.: Гура СЖ: 510-515.
горшечек/ И кипуч и горяч" ("За њивом А. В. Гура
лончић/ и кључа и ври"); "Сув лончић у
по/ьу ври". Симболику капљица испоља- МРАЗ —» Позивање
вају мрави и у руском тумачењу —> сна:
много м. - најава суза. Друго обележје МРАК -> Ορκο
множине јавља се у друкчијем тумачењу
сна: сањати м. значи —> богатство. МРЕЖА - предмет коме обредну функ-
У девојачким гатањима, м. симболи- цију и символику одређује постојање
ше мноштво сватова. У Сарајеву девојка преплета, петљи и, поготову, чворова.
уочи -> Тоурђевдана баца прегршт м. из Поштовање и ритуална употреба м. су
МРЕЖА -369- МРЕЖА
познати из старих руских извора XIII ве- чворове с ове мреже - ни јеретик, ни кле-
ка. ветник, ни завидник, тако нека ни раба
Код Источних Словена, м. je често ко- Божијег (по имену) нико не могао да
ришћена у свадбеном обреду као зашти- урекне, ни да га омађија".
та. На Руском Северу, млада и младоже- Код Хрвата, у белопокладном обреду
н>а су пред —» венчање опасивали голо селом су ишле трупе обнажених момака,
тело —> појасом од велике рибарске м., одевених само у м., без обзира на хладно
мрежом с рибарских прибора или мре- доба године. И голотиња и м., у овом слу-
жицом и тако оддазили на венчање. Ана- чају, представљају начин отеривања, од-
логно, у јужним руским губернијама бијања -> нечисте силе. Овом обреду
"пратећи младожењу и младу у храм ра- сличай je један мотив руске бајке "Мудра
ди венчања (...), младенце су опасивали девојка" из збирке А. Н. Афанасјева. Цар
око стомака мрежицом, скинутом с ри- се обраћа сељаку, задајући девојци заго-
барских прибора: тако опасане, вештац нетку-задатак: "Када je твоја кћер тако
никад није могао да их такие". У Тихвин- мудра, нека ујутро сама дође код мене -
ском срезу Новгородске губерније, често ни пешке ни на коньу, ни гола ни одевена,
су се сви учесници свадбене поворке опа- ни с даром ни без поклона". Мудра девој-
сивали м. испод —> кошуља. У Олоњецкој чица-седмогодишњакиња ујутро збаци са
губернији (Пудошки срез) младенце су себе сву -> одећу, навуче на голо тело м.,
одводили у посебну просторију или ко- узме у руку препелицу, узјаше зеца, дође
либу: када би прилазили постел>и, прово- у дворац и пружи препелицу цару: "Ево
даџика, која их je спремала, наређивала ти, господару, поклончић!" Препелица
би им да легну да спавају и везивала им прхне и одлети.
ноге мрежом "да им нико не нашкоди" Друга симболика м. карактеристична
(по предању, "ако непријатељ жели да на- je за словенску књишку, хришћанску тра-
баци —> чини младенцима, онда мора да дицију. Она се заснива на познатој јеван-
развеже сваки чворић, а мрежа има мно- ђељској епизоди Христовог сурета с бра-
го чворића") - запис из прве деценије XX ћом-рибарима, Симоном, званим Петар,
века. Опасивање мрежом у брачном обре- и Андријом, који су бацали м. у Галилеј-
ду не само што je штитило супружнике ско језеро. Када je видео браћу, Христос je
од чини него je доприносило и рађању де- рекао: "Хајдете за мном и учинићу вас
це, стимулисало младину трудноћу, о че- ловцима људскијем". И они одмах оста-
му сведоче обреди опасивања цркве, ико- вите мреже и пођоше за Христом (Матеј,
на, —> крстова, неплодних жена и поро- IV, 18-20; Лука, V, 1-11). На тај начин, ако je
дила (уп. ио/'яс). у фолклорној традицији м. предмет-за-
Код Јуж. и Зап. Словена, м. je кори- штитник и обавља митолошку функцију
шћена у погребном обреду. На северу одбијања нечисте силе, онда je она у хри-
Македоније, у области Скопља, покојника шћанској, књишкој традицији симбол
су ноћу покривали рибарском м. да не би привлачне снаге која људе упућује на до-
постао -> вампир, "да не би некога одву- бро, на правду Божију. У познатом ини-
као са собом". Код Кашуба je раширено цијалу новгородског "Флоровског псалти-
веровање да онај, ко je сахрањен с м., "мо- ра" из XIV века, који се чува у Публичној
ра најпре да одреши све чворове на м., библиотеци у Петербургу, приказана су
пре него што се врати на земљу". С истом два рибара који држе м., која je одоздо ве-
мотивацијом je коришћена м. на Рус. Се- зана у чвор и пуна рибе. Taj цртеж као да
веру, ради избављења од -> урока. На илуструје јеванђељску епизоду о браћи-
Пињеги су, приликом -> бајања од уро- рибарима, будућим апостолима Петру и
ка, одсецали парче м. и сукали га са коно- Андрији.
шьаним влакном "од себе" (тј. вртећи га Занимлэиве обрасце преплитања хри-
обратно) и изговарали речи: "Као што шћанске и народне симболике м. налази-
нико не може ни да одреши ни да пусти мо у карпатском обреду и веровању, које
МРЕЖА -370- МРТВА КОСТ
фреску из Студенице, на којој два -> ан- маљског света. Н. ступа у узајамне односе,
ђела развијају н. - свитак пергамента). По комуницира с подземним, "доььим" све-
другим веровањима, која одговарају би- том (душе предака, водена стихија). Оту-
блијском мотиву "чврстине небеске", н. je да велики значај небеских појава и пред-
тврда кора од седам слојева или набора; сказања (која најављују плодност, летину
оно je глинена чинија, послужавник, по- или ратове, епидемије, болести) за живот
клопац од стакла, земље, метала, итд.; људи. Земаљски догађаји не само да могу
оно je попут бакарног гумна (јужнослов.). бити аналогон небеских догађаја, већ мо-
За унутрашгьи део небеског свода при- гу и да се дуплирају на н. (или обратно).
чвршћени су, попут лампи, -> месец и -» Рођењем човека на небу се појављује н>е-
звезде, који се крећу својим путем. гов двојник - пали се његова звезда, смрћу
Мотив каменог н. одражен je у срп- човека она пада и нестаје. Кретање звезда
ским песмама ("Ведро би се небо проло- и планета Словени (и други евро-азијски
мило,/ А пануло студено камење"), у народи) објашњавали су њиховим окрета-
украјинским коледарским песмама ("3 њем око небеског стуба (жезла, -> штапа,
синього камшця синее небо" - "Од плавог кода), —> вретена или ексера, који су асо-
камена плаво небо"), у руском изразу из цирали на Поларну звезду. При томе je
Рјазанског краја: каменное небо - за ведро "оса неба" везана с "пупком земље", из
н. без облака, a такође у масовно рашире- кога je, по неким легендама, израсло и из-
ном веровању да се н. за време непогоде дигло се до неба —> дрво света (paja).
ужари и ломи, да се небеса отварају по- H. je често поистовећивано с —> рајем
себно значајних дана хришћанског кален- или je замишљано као место на коме се
дара, пре свега на —> Богојављен.е и на налазе paj и —> пакао или само paj. По
св. Јована Крститеља. По српским верова- пољским веровањима, н. je попут -> куће,
њима, н. je камени кров, и тамо Бог седи која има —> врата (капије), —> прозоре на
на каменом престолу. све четири стране света, па чак и прозор-
Код Украјинаца je забележена пред- чић за проветравање. Кључеве од неба-
става о два неба - видљивом н., које je бли- раја држе архангел Таврило и Петар и Па-
зу земље, сачињено од плаве облачне ма- вле. На н. су такође смештени —> киша, —>
терије, и невидљивом "вршном", "гор- град, -> ветар, итд.
н>ем" чврстом н., које сија прозирном —> Пут у н. je стрм и трновит. Тамо где се
светлошћу, попут ватре, и понекад се н. спаја са земљом, налазе се златне пала-
отвара приликом непогоде. Пољаци су те -» Сунца, тамо живе самодиве, -> зми-
сматрали да je н. лопта која се окреће, а је, -» болести (буг.).
виси или стоји у ваздуху, ослоњена на ек- Н. оличава највишу религијску вред-
сер, стуб, осу. ност и изједначава се с Богом, додељене су
Из древних књишких извора и апо- му божанска чистота и сакралност, а су-
крифних текстова потичу представе о сед- протставл,ено je грешном земаљском свету
моро небеса, масовно познате Словени- л,уди. На н. владају вечита радост и лепо-
ма. На "горњем" н. се налази Божји пре- та, веселее, певање, љубав, -» пролеће, итд.
сто, тамо бораве анђели, -> сведи, —> ду- Антропоморфизам представа о н. ис-
ше праведника; одатле Бог и сва његова пољава се у н>ему приписиваним способ-
"небеска сила" посматрају земаљски жи- ностима да се радује, љути, плаче, да по-
вот и људске делатности - кроз сунце - маже људима, награђује их, кажњава,
Божије око (Босна), или гледају њихов од- итд. У словенској митологији познат je
раз у небу-огледалу (буг.). На доњим не- мотив светог —> брака н. и земље (уп. у
беским спратовима смештене су грешне српској загонетки о н. и земљи "Висок та-
душе. та, шьосна мама...").
У народној космологији, небески свет
се замишл>а или као изоморфни (сличай) Лит.: СМР, Георг. БНМ; БМ; SSSJ 1/1.
земаљском, или као огледалски одраз зе- Н. И. u С. М. Толстој
НЕВЕСТА -375- НЕДЕЉА
НЕВЕСТА -> Тодорова субота, опьиште (Радојчић Т). Сп., Развојни лук српске књи-
жевности, Нови Сад, 1962: 213).
НЕВИДИНЧИЋИ -» Некрштенци У Црној Гори су, чак, избегавали и да
удену конац у иглу недељом, да не би ис-
НЕГРОМАНТ -» Облачари кварили вид. Женама je такође забрањи-
вано да перу рубље у н. (Јадар), да се че-
НЕДЕЉА - дан у седмици, супротста- шљају, јер "скраћују живот мужевима"
вљен осталим данима као празник. У ве- (Босна) или "их лишавају косе" (укр.), да
ћини словенских језика и дијалеката, на- перу косу. У Украјини, у Купјанском сре-
зив овога дана потиче од израза са значе- зу (Харковска губернија), сматрали су да
њем "не радити, не делати". У руском (из je велики грех сећи нешто -> секиром:
црквенословенског) називу воскресеьне чак ни иверје нису смели да секу, него су
утврђено je сећање на дан Васкрсења га ломили. Веровали су да ће се цепани-
Христовог. По српским веровањима, сва- ца, одсечена у н., после седам година сама
ка н. je "мали Ускрс" (Нед. ГОС: 166). За- запалити и изгорети. У зап. Белорусији у
једно са —> средом, —> суботом, а у неким н. нису смели чак ни да избацују пепео из
језицима и -» петком, чини серију "жен- -> пећи, сматрајући да то може довести
ских" дана; додељена joj je женска симбо- до појаве ваши. Великим грехом je сма-
лика и персонификована je ликом св. Не- трано и оштрење —> ножева у н., јер би то
деле. Посебна блискост н. и петка обја- значило "престругати ланац на коме седи
шњава се хришћанским мотивом који Луцифер у паклу" (Fed. LB. 1: 255).
повезује дан -» смрти и дан васкрсавања Истовремено, у н. није забрањивано
из мртвих. Уп. срп. "Св. Петка je Недели- чак ни обављање неких ритуалних и сим-
на мајка". боличких облика радњи, на пример, прво
У народној традицији, н. je сакрално орање, сетва, прво истеривање стоке на
време, посвећено —» Богу: срп. божји дан, пашу, полагайте темеља за градњу нове
пољ. дијал. dzien bozy, šwie.ty dzien, укр.- куће, итд. Није забрањиван такође ни рад
карпат. божа недгля. У н. су одлазили у цр- у корист оних којима je то потребно - удо-
кву, на света места —> изворе, —> дрвеће, вица, сирочади, болесника (моба итд).
—> камен>е; сматрали су да je тај дан по- Није сматран грехом ни изнуђени, неоп-
себно повољан за магијске начине лечења, ходан рад за спашавање летине, стоке,
предсказивања, итд. итд.
Свуда je важила забрана привредних Украјинци из околине Полтаве су на-
и домаћих радова у н., која обично ступа стојали да управо у н. насаде квочку на ja-
на шагу још у суботу, a престаје тек у -> ja; Лужички Срби су сматрали да je у н.
понеделзак по изласку сунца. Кршење "добро одлучити теле од вимена".
забране сматрано je великим грехом. Код Позитивна оцена н. одражена je у ве-
Хрвата, забрана je тумачена тиме што ровањима о срећној судбини оних који су
"сви сведи имају руке, а Недел>а их нема, рођени тог дана: они ће бити срећни и
зато je грех радити" (Коса Ивчевић). По- дуговечни (луж., пол,.). У Пољској су сма-
себно строго забрањивано je предење и трали да човек рођен у н. (niedzielak) по-
ткање; уочи недеље пређа и прибор за седује дар да види умрле и комуницира с
предење нису се смели оставл>ати тако да њима. Међутим, у околини Холма су сма-
се виде, јер се сматрало да св. Недел>а до- трали да, у складу са етимологијом, такви
лази ноћу, па се жали како жене које не људи бивају лењи. Срби их такође сма-
поштују забрану "преду њену косу", како трају лошим радницима. По буг. предста-
je "боду вретенима", итд. (ист. слов.). У вама, рођени у недељу морају волети чи-
српској средњовековној поуди садржана тање, постаће учител>и или попови.
je и забрана кројења -> одеће у н.: "Аште По укр. веровањима, уочи н. je било
в недељу скројиши, не буде ли среће и с могућно онеспособити —> вештицу: тре-
великом их бригом и страстију издреши" ба прићи слепом зиду њене куће, окрену-
НЕДУГ -376- НЕКРШТЕНАЦ
ти се, дунути, пљунути три пута и "пока- це. У Украјини дете умрло пре крштења
зати joj шипак" (ХСб 1894/2: 288). називају потороча, или потерча (од по-
Знатно ређе се наилази на негативну терять - "изгубити", потерное - "изгуб-
оцену н.: по луж. представама, онај ко се у л>ено"). По веровању Пољака, душа некр-
н. разболи, неће оздравити; Пољаци ве- штеног детета претвара се у црну птицу,
рују да су утопљеници, који бораве у ви- коју називају latawiec, a сматрају да њено
ровима, посебно активни недељом (за- перје привлачи муње.
мојск.). Код Јужних Словена, по особеностима
У народном календару, у најпоштова- које се везују за н., међусобно се разлику-
није н. спадају: Светла недеља (-> Ускрс), ју континентална и приморски (јадранска)
Томина недеља, -> Тројице, Сиропосна зона. У континенталном простору, некр-
недеља (-> Покдаде), Цветна недеља. Ср- штенце најчешће описују као птице, а на
би н. у "младој" неделей, односно, у првој приморју их замишљају у виду усамље-
седмици младог -> месеца, називају ва- ног малог детета с црвеном (црном) капи-
ровни дан, тј. опасан, страшан дан: боје га цом. Постоје подударања између верова-
се више од других дана, па се плаше и —> ња посведочених у простору источне Ср-
хлеб да месе. Белоруси тог дана настоје да бије, западне Бугарске и Македоније, с
не пропусте црквену службу и посебно једне стране и Словеније, с друге. Среће
строго поштују забрану рада - чак не од- се и заједнички назив за н. - пав (навје):
лазе ни у шуму по печурке, док других буг. навяк, навляк, нави, навие; мак. шве, на-
недеља могу и да пласте. Истовремено, ви, навще, навјаци; срп. нави, навивје, навје,
управо тога дана су настојали да почну је- навка; слов, navje, mavje, movje. У источној
сење орање (Горња Пчиња), да закључе -> Србији (околина Пирота), навје замишља-
побратимство. Девојке су младе недел,е ју као птице које лете у јату и оглашавају
гатале о суђеноме (-> гатање). се плачљивим гласом. Нападају некрште-
ну децу и пију им крв, a породшьама мле-
Лит: БМ; СМР; Веселовский А. Н. Опыты по ко. У Словенији navje, mavje, movje зами-
истории христианской легенды//ЖМНП 1876- шљају као велике црне птице, које ноћу
184; Flier M. S., Sunday in Medieval Russian лете и звижде. Ако неко покуша да опо-
Culture: Nedelja versus V&s/cresem'e//Medieval наша њихове гласове, одмах долете и
Russian Culture, Berkley, Los Angeles, London, огребу га. Ако би се човек налазио поред
1984: 105-149. -> ватре, раскопале би и —» опъиште, а
C. M. Толстој ватру угасиле. Сутрадан на пепелу огњи-
шта, како се веровало, могли су се препо-
НЕДУГ -> Приказа знати трагови деце. Назив нав (-» нави) у
словенским средњовековним писаним
НЕКРШТЕНАЦ - умрло некрштено дете споменицима означава покојника. На ју-
(уморено прекидом трудноће или одмах гозападу Русије четвртак ускршње недеље
по рођењу, или умрло услед преране називају Навский великденъ, или "Ускрс
смрти —» труднице) које се, по народним покојника". Код Украјинаца, митолошка
вероваььима, претвара у демона и најче- бића, слична русалкама, називају -> мав-
шће напада породила и њихову децу. Ве- ке, a верују да воде порекло од умрле не-
ровања о н. позната су код свих словен- крштене деце: "Мене маты породила, не-
ских народа, али су најизразитије засту- крещену схоронила!" ("Мене мајка роди-
плена код Јужних Словена. Митолошко ла, некрштену сахранила!"). У неким се-
биће игоша, једна врста кућног духа, по ве- лима у околини Пирота називом навће
ровању Руса, може настати од мртворође- означаване су самовиле (-> вила): "Навће,
ног детета. У околини Новгорода помињу то су самовиле, некрстена деца". На Ру-
полуверце, за које верују да живе у јамама ском Северу помињу митолошко биће
и старим —» гробовима, и сматрају да то (које људе у сну притиска и оставл>а им
могу бити —> душе умрле некрштене де- модрице), које називају намной.
НЕКРШТЕНАЦ -377- НЕКРШТЕНАЦ
ноћу приказивао у виду лутајућег светла. (околина Пирота) породил>а се мазала ту-
У Боки Которској демона насталог од цаним белим луком, држећи поред себе
умрлог некрштеног детета називју и маца- нож-преклапач, иглу итд.
рул (мацаруо, мацируо). Вероватно je назив
дошао као позајмица из италијанског, где Лит: Ardalić V., ZNŽO XVII/1912: 191-192;
се срећу митолошка бића сличних нази- БМ:224; B-Stulli INP: 206-210, 136; B-Stulli
ва: mazzamauro, mazzariol, mazzemarielle, UPPOB: 102,144-147; БФ IX/1983, кн. 4: 105; Бак.
massariol и ел. По предању, мацарули су се ЕБ: 432, 472; Влас. НА: 245-246; Влас. PC: 209,
могли видети ноћу око цркве; свако од 406,413,564; Вукмановић J., Паштровићи, Цети-
њих би носио свећицу у руци. У средњој ње, 1960: 366; Вукова грађа, СЕЗб L/1934: 33; Vuk.
Далмацији, око острва Хвара, Врача, у SK: 445; Вулетић-Вукасовић, СЕЗб L/1934: 175-
Пољицама, на полуострву Пељешцу, на 176; ГЕМБ 14/1939: 97; Георг. БНМ: 206; Т>ор.
Корчули, умрло некрштено дете, као и ВДВ: 155-156; Tjop. Д. 1990: 164-165; Tjop.
демона насталог из јајета, називају -» ма- ЖОЛМ: 563; Златковић Д., Душе умрлих као ми-
цић (матић, мацаклић, мачић). Оно људи- толошка бића у Горњем Високу, Раек. 93-94,1998:
ма може доносити новац, али ако га про- 50-52; Jardas L, ZNZ 40/1962: 219; Kel. BPSL1997:
гоне, трчи и испушта ветрове; ноћу и у 119,121; Kuhar Š., Ljudsko izročilo Prekmurja,
подне претвара се у магарца: ако га ко уз- Murska Sobota 1988: 57; Lozica I, Dva demona:
јаше, трчи и пушта ветрове и, на крају, orko i mačić, NU 32/2, 1995: 52-54; Mosz. KLS: 676;
збаци човека. По томе што се претвара у Ник. ВП: 464; Николић Б. M., Некрштенци,
магарца и наводи л>уде да га узјашу сли- Kap. ΠΙ/1901: 247-248; Петр. ЖОГ: 341; Раденко-
чай je мањињоргу (околина Сплита), -> вић Љ., Демони настали од умрхе некрштене де-
орку, или орху марину (острво Врач). У се- це код балканских Словена, Балканские чтения
верно} Далмацији, Истри, па све до Само- -5, В поисках "балканского" на Балканах, Мо-
бора и западне Славоније среће се назив сква, 1999: 74, 76; Rozić V, ZNŽO ΧΙΙΙ/1908: 150-
за н. - малик (малецић, малицић, маличић, 151; СбНУ 5/1891: 131; 13/1896: 142; Симић С.,
малић, маличац, малишац, мализаз, маљак, Чуеање живота. Прилог народно] медицины у Кра-
малик, маслак). У Словенији, у њему виде тову, Архив Одбора за народни живот и оби-
доброћудно митолошко биће, али од чаје ЈАЗУ, Загреб 1954, Н. 3. 51: 8; СМР: 236; Фи-
Истре па јужније, под тим називом под- липовић Μ. С., Нави код балканских Словена,
разумевају умрло некрштено дете. На Ја- Λ36 8: 67-74; Фил. СК: 524; Чајк. СД 5:320; Чу-
дранској обали и острвима могу се срести бинський, Мудрктъ βίκίβ, кн. 2, ΚΗΪΒ, 1995: 208.
и неки хибридни називи за н., као што су: Љ. Раденковић
масмалић, масвалић, мамалић итд. У При-
горју у Хрватској некрштенце називају ме- НЕКРШТЕНИ ДАНИ двонедељни пери-
диванчићи, a замишљају их као малу децу од зимских празника, који почиње —>
с капицама на главама, која по ноћи вичу: Бадњим даном (24. XII/ 6. I), а завршава
"Ћаћа-мама, ћаћа-мама-јај-јај-јај-јај". се -> Богојевљењем (6/19. I). По цркве-
Код Јужних Словена распрострањено ном календару, крајњи датуми овог пери-
je схватање да тамо где je закопано уморе- ода посвећени су сећању на библијске до-
но некрштено дете наступа непогода, гађаје, везане за Христово рођење и кр-
праћена —> градом (у Бугарској шумник, штење у Јордану; у народној традицији,
у Истри задавчић итд.). тим датумима je такође блиско празнова-
Ради зашгите породиље и њеног дете- ње Нове године, која пада средином ци-
та од н. примењивана су различита сред- клуса некрштених дана. О томе да су сва
ства: у Бугарској би место где je лежала три датума (-» Божић - Нова година -
породила с дететом ограђивали ужетом, Богојављење) доживљавани као једин-
а поред њих би оставляли -» метлу "да ствен циклус празника, сведочи како по-
их чува"; поред главе породила стављали нављање комплекса ритуала истог типа,
су срп, —> бели дук, рибарску —> мрежу, тако и народна терминологија тих дату-
-> секиру, маказе итд. У источној Србији ма: на пример, код Ист. Словена je читав
НЕКРШТЕНИ ДАНИ -379- НЕКРШТЕНИ ДАНИ
тај период масовно називан Коляда, у укр.- божићног снопа званог "дед", "дедух"
бел. зони и у Пољесју, Бадњи дан je нази- или ритуалног четинарског дрвета ("под-
ван "Первая коляда", дан уочи Нове године лазнички"), итд. Белоруси Гомел>ске
"Вторая коляда", а уочи Богојављења - области су уносили сено у кућу, говорећи
"Третья коляда". да су то "дошли коледари" (СБФ-86:183).
Посебан митолошки значај н. ΰ. у си- За исти круг представа о невидљивом
стему народног календара одређује се присуству духова у човековом животном
"граничним" карактером тог периода, ка- простору везане су и многобројне забра-
да се -» сунце окреће од зиме ка лету, ка- не: најважније су се односиле на све опе-
да се завршава стара и почиње нова годи- рације предења и ткања, све радње с упо-
на, када се обележава централни догађај требом оштрих оруђа и сечива: није се
хришћанске религије - Рођење Христово. смело шити, прести, сновати, препреда-
Необична засићеност многобројним оби- ти, везивати, сећи, бости шилом итд.,
чајима, обредима, магијским радњама, -> иначе би, како су сматрали, приплод до-
гатањима, забранама, прогностичким маћих животиња био "крив", "слеп" и
предзнацима, издваја н. д. из читавог ка- уопште, унакажен. Читавог периода н. д.
лендарског комплекса. То je везано не са- нису износили -» ђубре из -» куће, да
мо за увиђање преломног карактера те "не изнесу своју -> срећу" (пол,.). Брига о
временске деонице, него и за то да су н. д. духовима-заштитницима, који су неви-
сматрани за опасан период, време када —> длзиво присутни у кући, налази се у осно-
душе умрлих и лица -» нечисте силе ак- ви забрана да трпеза током ноћи остане
тивно улазе у свет људи. По веровањима без вечере, да се подиже с пода пала —>
Источних Словена, -» Бог, радујући се кашика, да се перу судови после свечане
рођењу сина, пушта с "онога" света све вечере.
умрле и зле духове да шетају по беломе Долазак лица с онога света приказива-
свету; очигледно, тиме je објашњавано не- ле су божићне маскаре, међу којима су
гативно тумачење тог времена као "ђаво- најпопуларније фигуре страшила, —> вам-
љег", "нечистог", "злог", "страшног" и пира са зооморфним цртама, "стараца",
"штетног". У јужнословенској терминоло- "дедова и баба", "покојника", итд. (уп. —>
гији, н. д. су такође називани буг. мръсни маскирагье).
дни, врагова нощи, погани вечери, караконд- Централни моменат сва три божићна
жулови дани, итд. празника представляла je заједничка по-
Сличним веровањима су, у знатној ме- родична ритуална трпеза, која je припре-
ри, одређени и обреди комплекса н. д. Та- мана као парастосна трпеза: обавезно —»
ко, у вези с представама о "доласку" душа јело били су кољиво, сита, канун или па-
умрлих предака с -> онога света (а тако- најија; код Руса - палачинке и овсени ки-
ђе и о појави Спаситеља на свету), било сел; у многим местима код Источних Сло-
који -» гост, који уђе у кућу уочи Божића вена и у карпатској зони, на сто je поста-
или Нове године, доживљаван je као света вљан прекобројан прибор ("за душе", "за
особа од које je зависило благостање по- госта", "за анђела"). Пре вечере je обављан
родице током читаве године, па je стога ритуал позивања за сто духова предака
било преко потребно угостити или дари- или штетних сила ("мраза", "градоносног
вати сваког посетиоца; по првом госту ко- облака", "вука", итд.) (—> позиван»е).
ји дође у кућу гатали су о будућности, За божићне празнике су били везани
захтевали од њега да учествује у домаћим магијски ритуали, позвани да обезбеде
магијским обредима (-> полажајник). привредно благостање породице током
Домаћини су учеснике коледарских обре- читаве године: у кућу су доносили свежу
да примали као сакралне госте и "божје —> воду са извора и ньоме се умивали ра-
посланике" (-> коледари). Исто тако, ри- ди здравља; домаћини су изводили обред
туално je организовано свечано уношење "скривања иза колача", да би обезбедили
у кућу божићних симбола: -> бадн>ака, родну годину; истрчавали су у башту да
НЕМУШТИ ЈЕЗИК -380- НЕМУШТИ ЈЕЗИК
сламом опашу воћке за бољи род воћа; језик (Хомол>е), безмитни језик (Херцего-
чашћавали су стоку обредним -» хлебом; вина); код Црногораца - њемушки језик
хранили ΚΟΛ,ΗΒΟΜ живину унутар обруча, (Кучи); код Хрвата - немучни језик (зап.
да би се држала свог дворишта; "будили" Херцеговина), нијеми језик (Карловац);
—> пчеле и честитали им —» празник, итд. код Македонаца - немски јазик (Малеше-
Велики број ритуала (или забрана) во), итд.. Веровања и приповетке о томе
практикован je као "магија првога дана", како човек стиче способност разумевања
односно, на основу принципа "колико језика животиња и биљака срећу се код
успешно почне године, толико успешно свих Словена. Од овога се разликује спо-
ће се и завршити". На пример, уочи Бо- разумевање јунака са животињама, биљ-
жића нису појили овце водом, да их не би кама, предметним светом и митолошким
мучила жеђ читавог лета (бел.); везивали бићима у приповеткама, епским песма-
су маказе за стрижење оваца да током го- ма и неким другим фолклорним жанро-
дине вукови не би дирали стоку (карпат.); вима. Такође, овде не припада подража-
сва вретена су крили или износили из ку- вање ("превођење") гласова птица и дру-
ће за све време н. д., да лети не би виђали гих животиња.
-» змије (пољес.), итд. По једном веровању из Црне Горе, пре
Присуство духова у људском простору потопа je све што четвороношке хода мо-
обезбеђивало je, по народним погледима, гло говорити као и људи, али им je потом
могућност да се завири у будућност, чиме —> Бог дао други језик, којим не могу да
се и објашњавају многобројне форме бо- говоре, али могу између себе да се спо-
жићних —> гатаньа. Посебно место заузи- разуму. Некад je и човек знао н. /., али je с
мала су предсказивања времена, тумаче- првим грехом ту способност изгубио. По
ње предзнака по којима су настојали да једном веровању из Босне само добар чо-
наслуте временске прилике и летину иду- век може, једном у години - на —> Благо-
ће године. вести, чути н. /'. У Славонији и Срему се
Веровање о повратку допъъака с "оно- веровало да уочи —> Божића домаће жи-
га" света натраг, у царство мртвих, по- вотиње воде разговоре о томе да ли ће
следњег дана божићних празника, добија њихов домаћин бити жив и да ли ће бити
своје ритуално обликовање у низу обича- срећан у идућој години; по веровању из
ја, тумачених као симболичко "спровође- околине Карловца, стока разговара уочи
ње духова": уп. ист. слов, обреде "истери- —> Ивањдана, жалећи се на лоше посту-
вања коледе" (или "кољива", "старе годи- пање домаћина или домаћице.
не", "зиме", "мраза" и др. условних ли- Способност разумевања н. /. човеку
ца). В. такође -» Бадньи дан, —> Божић, —> може дати -> змија, сасвим ретко друга
Богојављен>е. митолошка бића (—> виле, —> ђаво); ту
способност може стећи захваљујући се-
Лит.: КОО-73: 209-216, 244-261, 271-279; Чич. мену —> папрати које je убрано ноћу уочи
ЗП; Вин. ЗКП; Куроч. НСУ; ЭВС: 382-384; СБФ- Иваььдана, или помоћу чаробног пилета,
86: 180-181, 183-184; Шейн. МИБЯ 1/1: 55-113; пли тако што ће појести —> рибу, чаробне
Бог. ВТНИ: 202-226; Klin. OBN; KL: 14-45; God. јагоде итд.
RĐO; Poš. ZO: 42-119; Horu RZL: 53-110; SN На основу веровања и приповедака,
1975/3: 433-447; Арн. БНП: 28-53; БМ: 173-175; човек може овладати н. /'. тако што ће му
CMP: 317, 169-170; Kur. PLS 4: 78-201; CE36 ту способност даривати змща као награду
1934/50: 229-242. за учињено добро дело или ако успе да
Λ. H. Виноградова ухвати белу змщу, да je скува и поједе ко-
мадић меса или попије одвар од »е.
НЕМУШТИ ЈЕЗИК - језик којим говоре По распрострањеном приповедном
животиње и биљке, човеку доступан само сижеу, човек спашава змију из —> пожара
у изузетним приликама. Код Срба се још и од њеног оца, змијског цара, или од н>е
назива немучки језик (Подриње), немучни саме на -> дар добија способност разуме-
НЕМУШТИ ЈЕЗИК -381- НЕМУШТИ ЈЕЗИК
ван>а н./. (Аа Th 670). Код Срба, најпозна- нику, дечаку) који je случајно пробао не-
тија je Вукова варијанта овог сижеа: чоба- познато вариво, које je врач или неко дру-
нин спашава змију из запаљене шуме и ги спремио за себе, и тако добио способ-
она га, кроз капију од испреплетаних ност разумевања н. /. По украјинском пре-
змија, води код свога оца, који му - шьу- дању, Козака кога су ухватили Татари,
вањем у уста - преноси н. /'. (уп. варијанте њихов врач je једне ноћи повео у шуму;
из Бугарске - Марин. НВ: 168; Македоније тамо je врач ухватио змију и скувао je у де-
- Пенушлиски: 242-245; зап. Херцеговине сет вода. Козак je успео да поједе комадић
- Palavestra: 341 итд.). У приповеткама, меса од те змије и, на повратку, зачуо го-
постоји више начина којима змија обда- вор степског бил>а - свака биљка je гово-
рује човека немуштим језиком: пљује му у рила од које -> болести лечи. По преда-
уста (буг., срп.); три пута му пљује у уста н>у из околине Јајца у Босни, неки путник
и он њој (срп.); дува му у уста (мак., пол>.); je наишао на два човека који су нешто ку-
додирује му језик својим језиком (пол>.); вала у лонцу. Пробао то вариво и траве су
наређује му да један крај брезове гранчи- му почеле говорити од којих болести ле-
це (-> бреза) стави себи у уво а други у че. У лонцу je била скувана бела змща. По
њено грло (бел.). Једно од најстаријих све- словеначком преданьу, момак je прекр-
дочанстава о обичају пл>увања у уста јесте шио обећање и открио лекару јаму у којој
античка прича о Глауку, сину крал>а Ми- се излазила бела змща, која му je претход-
ноја. Пошто га je врач Полинд повратио но поштедела живот када je тамо упао.
из мртвих, служећи се тајним вештинама, Лекар убија белу змију да би се домогао
Миној je Полинду забранио да се враћа њених -» костију. Момак сакрива једну
кући док ту тајну не преда његовом сину, кост која му омогућава да успут чује и
Глауку. Врач je урадио оно што се од њега разуме говор руже. По предању из Хрват-
тражило, али je, по повратку, наговорио ске (Брод на Купи), могућност разумева-
Глаука да му шьуне у уста: чим je то учи- ња н. /'. могла се стећи само од скуваног
нио, Глаук je заборавио тајну чарања срца беле змије ухваћене испод —> леске на
(Чајк. СД 2: 439-440). У Бугарској, пљува- којој расте -> имела, тзв. лескове змще. У
њем у уста je стара бајалица предавала Подрињу су веровали да белу змщу треба
младој способност —> бајања. Пл>увањем поделити на три дела и одвојено кувати
у уста на неки начини су се "калемиле" главу и труп. Да би човек разумео н. }.
способности које су поседовала само би- требало je да окуси чорбу од куване главе
ћа с —> оног света. Пошто се таква спо- и месо од трупа, итд. По руском верова-
собност није могла другом додељивати на њу, ако се истопи мает од беле змще и н.о-
овом свету, постојала je строга забрана - ме премажу очи, човек добија способное*'
под претњом смрћу, да човек који ту спо- да види где се налази скривено благо
собност прими било коме о томе говори. (РДС: 191).
Могућност разумевања н. /. човек je Да бела змща није обична змија, гово-
могао стећи и када би ставио у уста драги ри предање из Хрватске (Котари). Радећи
камен, који je у устима држала змијска ца- на њиви, човек je наишао на белу змију: —>
рица (буг.); или ако би добио од змијског штапом jy je ударно по глави, али je зми-
цара магични —> прстен, који je овај др- ja успела да побегне ка плоту. После годи-
жао под језиком (буг., мак.). ну дана тај човек се обрео у Италији: у
Веровање и приповетке о томе да се је- близини града Лорета сусрео je младу го-
дењем скуване беле змије стиче способност спођу с повређеним оком, која му je рекла
разумевања н. /., постоје код свих словен- да je она у ствари она бела змија коју je
ских, као и многих других европских на- ударно штапом. Дала му je свилени —>
рода. Оваква веровања помињу се и у де- noj ас да га понесе жени, кад се буде вра-
лима старогрчких писаца и философа. У ћао кући. Човек je жени предао појас, али
словенским предањима најчешће се при- je она, чим се н>име спасала, пала мртва
поведа о човеку (слуги, заробл>енику, пут- (ZNŽO1/1896: 230). По свој прилици, бела
НЕМУШТИ ЈЕЗИК -382- НЕПЛОДНОСТ
шагу да исцељују болеснике. Дар "нести- ве, синоним за називе као што су: зли духо-
нарства" преноси се наслеђивањем. По ви, -» ђаволи, -> беси, итд. Народне пред-
предању, н. су борци св. Константина, ко- ставе о н. с. јасно одражавају дуализам бо-
ји су спасавали иконе од -> пожара, бор- жанског и ђаволског начела, коме су се пот-
ци за веру и добро. чинила и претхришћанска веровања о
На дан св. Константина и св. Јелене, природним духовима. Свим ликовима ни-
поворка н. предузима обилажење светих же митологије заједничка je припадност
места (лековитих -» извора -аязмо, осве- "негативном", "нечистом", "неовдашњем",
штаних, светих -> дрвета) и сеоских кућа. оностраном свету (понекад јасније —» па-
На челу поворке н. ношене су иконе -» клу) и, с тим у вези, супротстављеност по-
светаца на дугачким моткама, украшене зитивном, овдашњем свету; карактерише
новчићима и "одевене" у ризе, за које су их злоћудност према људима (уз постоја-
пришивани вотиви с молбама за излече- ње ликова амбивалентног карактера).
на људи и животиња. Векилина, који носи По народним веровањима, која потичу
кандило, прате музичари с гајдама и буб- из књишке, апокрифне традиције (пре
њем. Обавезан ритуал био je жртвовање свега легенди о стварању света), н. с. ство-
(курбан) крај извора, цркве, конака или рио je сам -> Бог (настала je од његовог од-
прастарог дрвета, после чега би уследила раза у -> води, од пљувачке, од -> анђеда-
заједничка софра читавог села, где би сва- отпадника или анђела који су згрешили,
кој породици давали део курбана (месо и које je Бог прогнао с —> неба на —> земљу и
хлеб са соларном симболиком) ради у пакао) или Сатана, који je у супарништву
здравља и плодности. с Богом створио своју армију нечисти. Уп.
По заласку сунца (у поноћ), на сео- такође народне називе н. с. као што су рус.
ском тргу н., с иконом у рукама, боси на ангел с рогами (анђео с рошчићима), анти-
жару изводе обредне игре, током којих се христ, бог с рожками (бог с роговима), сата-
св. Константин "усељава" у њих (прихваща на, јеретик итд. За књишку традицију су
ги) и, захвал>ујући томе, они стичу способ- мање везана веровања о томе да демоноло-
ност прорицања. шка бића разних врста потичу од нечи-
Потпуни циклус нестинарских обреда стих покојника (некрштене деце, самоуби-
укључује обилажења сакралних места у ца, умрлих неприродном смрћу), —> деце
селу и кућа на дан св. Евтимија, Атаносов- коју су проклели родители, људи које je
ден, Илиндан и св. Пантелејмона, које отела н. с. (шумски дух, —> домовој, —> во-
прате игре н. на —» ватри или без н>е. Ри- дењак, -> русалке, итд.). Код Словена je
туали се обављају ради увећања летине и масовно раширено веровање да н. с. (ђаво)
исцељења од —> болести јер "ватра спа- може да се излеже из петловог јајета, које
л>ује све болести". се носи под левим пазухом (—> мацић, —>
Познати су неке аналогије ритуалних ховањец). Свуда постоји н. с.; међутим,
радњи н. у култно-религиозним мистери- н>ен властити простор су само "нечиста
јама старих Грка, позноантичком наслеђу места": пустоши, непроходне шуме, шика-
Трачана и обредима из периода раног ре, баруштине, —> мочваре; —> раскрсни-
хришћанства у Византији. це, распућа; -> мостови, границе села,
њива; -> пећине, јаруге, све врете воденог
Лит.: ЕБ 3: 125; Поп. БНК: 53-55; БМ: 228-229; простора, поготову вртлози, вирови; ->
Арн. ОБФ 2: 17-152; Р. Ангелова, Игра на огън, бунари, посуде с водом; нечисто -> дрве-
Нестинарство, София, 1955; И. Георгиева, Кон- ће: - сува —> врба, —» орах, —> крутка,
стантин Великий - император и святойЦСЭт. итд.; подруми и —> тавани, места испод и
161-170. иза -» пећи; купатила, пушнице, шталае
/. С. Узењова итд. Место боравка je једно од најважнијих
обележја именовања н. с.: леший, боробой,
НЕЧИСТА СИЛА, нечист - заједнички на- ложтът, моховик, полевик, луговик, межник,
зив за сва нижа демонолошка бића и духо- водяной, омутник, вировник, болотник,
НЕЧИСТА СИЛА -384- НЕЧИСТА СИЛА
чеве од —> неба; превози —> душе на —> давно,/ Як було давно, а з первовшу:/
"онај" свет; покровитељ ратника) може се Святим Миколам пива не варять..." ("За-
мешати са св. Михаилом. што сада није као што je било одвајкада:/
У фолклорним легендама, основне светом Николи пиво не варе..."). У Укра-
функције св. Николе (покровител, стоке и јини су спремали "николшчину" и за св.
дивљих животиња, земљорадње, пчелар- Николу Пролећног. У Бугарској су зим-
ства, воде, његова веза са загробним све- ски празник у част св. Николе називали
том), као и супротстављање св. Николе "Рибни св. Никола" (обавезна част тога
као "милостивог" свеца св. -> Идији "гро- дана био je шаран, који je, по легенди,
зном", сведоче о томе да су у народном "слуга" св. Николе), "Мокри св. Никола".
поштовању св. Николе сачувани фраг- -> Кост у облику -> крста, из шаранове
мента култа паганског божанства (-> Ве- главе, коришћена je као заштита деце од
леса). -» урока. У никољданским обредима из-
У народним легендама и песмама-ле- бијају црте свеца као родовског и поро-
гендама, које су делимично формиране дичног покровитеља (мушки празници
под утицајем канонског житија свеца, Ни- "светец", "оброк", "намесник", "слу-
кола je покровитељ морнара и рибара жба"), покровителе стасалих девојака
(спасава лађу за време буре; уп. обичај (обичај жртвовања цвећа и поклона ико-
рибара да први улов жртвују св. Николи), ни св. Николе).
заштитник унесрећених (тајно убацује У руским басмама, св. Никола штити
новац у кућу сиромашног човека, штити од -> вештаца, -> чини, -> болести,
удовице и сирочад), "брзи помоћник" оружја, огњеног -> змаја, који лети код
(помаже да се извуку из мочваре сељачка девојке; исцел,ује људе и стоку. У српским
кола, чува усеве од -> града и стоку од басмама, "Св. Никола, св. Јеврем и св. Јо-
грабљивих животиња). За сталну и несе- ван" јашу на белим коњима и прогоне и
бичну помоћ људима ("Николај чудотво- односе болести.
рац", "Никола угодник", "Никола до- Св. Никола je сматран за покровителе
бри") св. Николи су посвећена два пра- морепловаца, трговаца, ловаца, -> воде-
зника у години. ничара, овчара.
На дан "Николе Пролећног" први пут
су изводили —> коње на пашу - "Стаже Лит.: Усп. ФР; Макс. ННКС; Кал. ЦНМ: 65-71,
Николај - коње напасај" (рус., укр.), почи- 130, 226; Вор. ЗНН; Поп. БНК: 51, 94-96; Юд.
њали су шишање оваца, сејање хел>де и ку- ОРЗ. 79-80.
пана (укр.). У западној Бугарској за дан св. О. В. Белова
Николе (буг. "Сухи св. Никола", "Лятна
Никола") везани су обреди изазивања —» НИКОЛШТИНА -> Бик
кише (-» "крстоноше", "скръсти", "по-
кръсти", "кръсти"); Бугари у Силистрен- НОЖ - у народној традицији, заштита од
ском крају и у Бесарабији су изводили об- —> нечисте силе. Код Ист. и Запад. Сло-
ред "пеперуда". Поштован je такође оби- вена сматрано je да н., бачен у олујни —>
чај клања курбана: -> крвљу жртвене жи- ветар, рањава —> ђавола, а —> крв остаје
вотиње прскани су усеви, заветне жртве, на ньему.
зидови цркве. Н. и друге металне предмете човек je
У старој Русији, дан "Николе Зим- носио уз себе у време када се сматрало да je
ског" традиционално je обележаван ко- најподложнији утицају нечисте силе; у пр-
лективном софром ("николщина"), за ко- вом реду, ту спада њихова употреба за за-
jy je специјално варено пиво. У укр. коле- штиту некрштеног новорођенчета, жене у
дарској песми то варење пива je предста- периоду пре или после порођаја, младо-
вљено као један од сакралних обичаја, чи- жење или младе за време свадбеног обре-
je je кршење за собом повлачило кршење да. У Волинској губернији, за заштиту но-
светског поретка: "Чому так нема, як було ворођенчета од грчева, мајка би, када легне
нож -388- нокти
да спава или када излази из куће, стављала сунца, да се свуче го, под леву руку стави н.
н. у колевку или га носила са собом. Тамо je или косу за кошење, три пута оптрчи око
бабица три пута обносила н. око куме, ка- штале и забоде сечиво у зид. Оптрчавање
да би она дошла да понесе дете на крште- штале с н. или косом изражава идеју која
ње, да зли дух не би могао да приђе ново- се у басмама преноси мотивом "гвозденог
рођенчету. Белоруси из ГомелэСке области зида до неба": забадање н. у зид као да за-
су дечаку у колевку стављали н., да би по- кл>учава тај гвоздени зид (—> гвожђе).
стао дрводеља, а девојчици —> гребене, да У Ровењској и Волинској области су
би умела да преде. У области Житомира, познати случајеви када je за време свадбе,
двадесетих година XX века, за време сахра- окупљања омладине или током великог
на су стављали н. или маказе у колевку, "да празника, забадан н. у —> сто, одоздо, да
смрт не би приступила" детету. У Пољеду би гости мање јели.
би жена после порођаја, приликом изла- У Черниговској губернији, за време
ска из -» куће, задевала за -> појас н. (ређе спремања свадбеног -> колача, пошто из-
- ексер или юъуч). Тамо je мајка ставл>ала ваде тесто из наћви и почну да га натиру на
испод себе н. док доји -> дете. У Украјини столу, у средину празне наћве забоду
су -» кум и кума прелазили преко н., ста- оштрицу п., певајући: "Коло д1'жи чотир!
в/ьеног на -» праг или поред прага, када би ножи,/ А пятий на послуз!,/ Коло д!'жи CBI-
полазили у цркву да крсте дете, да нечисти чи палають,/ А на стсш коровай бгають?"
дух не би могао да му приђе. Очигледно je да н., као и запаљене свеће,
У Белорусији и Украјини масовно je симболизује месшье -> кодача. У белору-
практиковано цеђење -> млека преко н., ским песмама уз мешење обредног колача,
српа или игле. На пример, у Чернигов- помиње се снага месиље заједно с н., који
ској области су говорили да ако крава има као да учествују у мешењу колача: "Чатыры
крв у млеку, онда млеко треба сипати ножи у дзяжи,/ Пятая моя сила/ Коровай
преко н., положеног под цедиљку на му- замясила..." ("Четири ножа имају наћве,/
злици - тиме "вештици пресецаш језик". Пети je моја сила/ Колач замесила...").
Истовремено, н. je у предањима описиван
као једно од оруђа —> вештица, које узи- Лит.: Топорков Α. Λ., Домашняя утварь в по-
мају млеко кравама. Украјинци Овручког верьях и обрядах ПолесъяЦЭТ 2: 67-135.
краја су говорили да вештица, када се за- Л. А. Топорков
жели млека, оде у своју шталу, забоде н. у
рало и постави музлицу, у коју с н. тече НОКТИ - у народним представама, сте-
млеко у млазевима. циште човекове животне снаге. У магији,
У белоруском Пољесју, када стока залу- одсечени н. (као и -> коса, зуби, зној, пл>у-
та у шуми, домаћин се обрати врачару вачка и др.), узимани су као заменик, двој-
молбом да je "засече". Врачар одлази у ник човека, као део целине. По апокриф-
шуму, налази -> дрво гушће крошње од ној легенди, тела првих људи била су по-
других, диже увис донесени н. и изговара кривена рожнатом кожом, али je Адама и
басму у којој моли Господа -> Бога и св. -» Еву, пошто су згрешили, -> Бог за казну
Георгија да "засече" стоку. Изговарајући тога лишио и оставио им н. само на рука-
последње речи басме, врачар забија н. у ма и ногама.
дрво и враћа се кући. Сутрадан, пред из- Сечење н. регулисано je у зависности
лазак -» сунца, поново одлази у шуму и од времена, човекове старости и ритуал-
вади н. из дрвета. Ако н. остане чист, то них забрана. Н., као и косу, обично су се-
значи да животиња није настрадала и да кли на —» Велики четвртак (сев. рус.).
неће напустити место на коме се излазила Код Источних Словена било je забрањено
док су je "заседали", a такође je и заштиће- да се —> детету секу н. пре него што напу-
на од -> вукова. У Дубровицком крају Ро- ни годину дана, да не би било подложно
вењске области, да ђаво не би дирао стоку, -> чинима; мајка je морала да му их гри-
саветовали су да човек устане пре изласка зе зубима. Први пут н. сече отац, када де-
нокти -389- НОЋ
те наврши годину дана. -> Пастиру je би- демона болести - куге, богиња, итд. -»
ло забрањено да се шиша и сече н. током Вампиру и после смрти, у -» гробу, и да-
читаве сезоне испаше стоке (рус.). Одсече- ље расту н. и коса. Да би опчинила за неко-
не н., као и косу, било je забрањено баца- га вољену особу, врачара je узимала н. те
ти (ист. слов., јужнослов.): закопавали су особе и закопавала их под њеним прагом
их у —> земљу, подметали под —> камен, и -» опьиштем, заједно са -> житом,
завлачили у рупе и —> ћошкове куће, —> свињском машћу, ексерима и -> воском.
пуштали низ воду. Спал>иван>е н. било je
забрањивано како би се избегли сирома- Лит.: Аф. ПВ 1: 120-123; Усп. ФР: 95, 109-110,
штво и —> болести (бел., буг.). Посечене н. 179-181; БМ: 234.
и косу су приносили као жртву шумском /. /. Левкиевска
и кућном духу (бел.).
Симболика ноктију као човековог двој- НОЋ - неповолло доба, везано с тамом,
ника објашњава њихову употребу у обреду мраком, невидљивим присуством преда-
сахрањивања. Код Ист. Словена постојао je ка и демона, са -> смрћу и -> болестима.
обичај да се посечени н. сакупл>ају и држе Посебно опасним сматране су ноћи то-
под пазухом или у специјалној кесици, а ком неких важних календарских периода
после —> смрти стављају у мртвачки сан- (-> некрштених дана, -> Белих покла-
дук. Потреба за сакупљањем и чувањем да; ускршња ноћ, ивањска ноћ и др.): та-
својих н. објашњавана je двојако. Прво, да се активира —» нечиста сила, збивају
сматрано je да се, на путу за -> онај свет, се тајанствени и загонетни догађаји, на
треба испети на високу стаклену планину, пример, "цвета" -> папрат и др. (-> глу-
на којој се налази -» paj, а то ће лакше ура- во доба ноћи). У веровањима и загонет-
дити онај који при себи буде имао н., који кама, н. и дан се јављају као брат и сестра,
после смрти израсту на прстима. Друго, који се никад не састају; Бугари су н. и дан
сматрали су да у загробни свет не примају замишљали као два клупчета конца - цр-
човека који je за живота разбацивао посе- ног и белог: зими -> Бог лагано одмотава
чене н., па he он морати да иде земљом све црно клупче, због чега су ноћи дуге. Н. се
док не сакупи све своје н. често персонификује: она се јавља као
Н. су, као и коса, коришћени за лечење смрт, демонско биће, уп. називе низа де-
болести, добијених набаченим чинима - мона: рус. ночницы, ист. срп. ноћничине -
заспалом болеснику кришом су секли н. и "несаница", срп. -» ноћница.
гьима га -» кадили, верујући да ће болеет У одређене периоде ноћи, опасне по
прећи на оног ко jy je и послао (рус., бел.). човека, препоручује се будност ради за-
Н. су користиле —> вештице и вешци штите животног простора или својих
за набацивање чини (ист. слов., јужно- ближњих (породиље, новорођенчета,
слов.). Ради набацивања чини, н. су, зајед- младенаца, покојника) од нечистих сила.
но с косом, костима, л>уском од -> jaja и Тако су поред мртваца ноћу приређива-
ел., закопавани испод —> прага, под капи- ли софру, игре; водили су рачуна да се не
ју, у штали оног коме су набациване чини. угаси свећа или да преко покојника не
Н. су коришћени у апотропејској ма- пређу —> мачка, —> миш, итд., с цшьем да
гији, да би штетну снагу злих очију преве- се спречи његово претварање у —> вампи-
ли с човека или стоке на н. (општеслов.). ра. За празнике који имају задушни ка-
Човек злих очију је требало да погледа рактер (-> Божић, -> Тројице), за претке
или шьуне своје н. - да не би коме наудио. који долазе ноћу оставл^али су на столу
Исто су поступали и они који су желели или износили на —> таван —> јело, у дво-
да се заштите од могућних чини. ришту качили -» одећу, итд.
У народној демонологији, дуги н. се За свадбени обред je карактеристичан
сматрају карактеристичним обележјем не- ноћни провод невиног момка, ноћна го-
чисте силе —> ђавола, —> водењака, шум- зба у случају веридбе и за време прве
ског духа, вешца, -> вукодлака, a такође брачне ноћи младенаца. У породиљским
НОЋ -390- НОЋНИЦЕ
це); да би излечили болесне (-> русалије); молбама, позивима да одведу "своја гове-
да би обезбедили лепо време или -» ки- да" од села (-> град). Често се о. изједнача-
Шу (_» додоле). По зап. слов, веровањима,
вају с ььиховим предводником: по бугар-
девојка се неће скоро удати, ако њену кућу ским веровањима, о. je хала, која спушта
не посете коледари. Сходно томе, ритуал- свој реп а затим га подиже; Срби сматрају
на обавеза укућана била je одговарајуће да хала за време кише спушта реп на -» зе-
даривање посетилаца; сматрало се да ће мљу, а главу држи на —> небу.
што им више хране даду, тим успешније Код Источних Словена трагови одго-
се развијати њихово домаћинство. Управо варајућих представа чувају се у дијалект-
идеја међусобне размене -> дарова лежи ним називима облака: бык (бик) (вологод-
у основи већине ритуала о. Чак и у оним ско наречје), быки (бикови) (владимир-
варијантама о. чији je цил> био "истерива- ско), бычки (бичићи) (јарославско, урал-
ње" ("испраћање", "уништавање") симбо- ско), у изједначавању -> кише и -> млека,
ла штеточинства (нпр. лутке -> Марене), у обичају да се кравама дају —> имена Ту-
учесници су понекад ишли по кућама да ча (Облак), Хмари (Облак) (Украјинци), у
скупљају дарове као награду за обављање гашењу —> пожара од грома млеком црне
обредне функције (изношење из села зла, краве или сурутком (Пољесје), у верова-
-> смрти, -> болести), која je била у инте- њима типа смољенског "Ако црна крава
ресу целе заједнице. иде испред стада - биће кише, светла -
У овај круг не улази редак тип о., у ко- биће добро време", у загонеткама о обла-
јима су учесници обављали ритуалне рад- цима типа украјинске "Черная корова не-
н>е које су укућани опажали као негативне: бо лижет" ("Црна крава небо лиже"), итд.
нпр. уочи Великог поста момци су носили На Карпатима, код Украјинаца и По-
кофу с разређеним блатом или стајњаком љака за предводнике о. сматрани су пля-
и у сваком дому покушавали да умажу нетници: у току невремена тобоже се у о.
укућане (пољ. Поморје); или су на -> по- могу видети њихове руке и ноге. Пољаци
кладе ишли по кућама оних девојака које у околини Познања црне о. називају иля-
се нису удале, покушавајући да им за ногу нетници. Код Источних Словена преовла-
привежу "цепаницу" за казну што су про- дава представа по којој олујне (перунове) о.
пустиле то да учине. У таквим случајевима по небу гони св. -> Илија, па их стога не
укућани нису даривали посетиоце, већ су треба терати псовкама (Белоруси).
се њиховим чашћавањем "откупљивали" Веома je распространено мишљење
од учешћа у нежељеном обичају. да на о. бораве -> душе умрле некрштене
Л. H. Виноградова деце (—> некрштенци), прерано умрлих
покојника; ређе се сматра да се тамо нала-
ОБЛАЦИ - по древним митолошким зе душе предака. Недавно je у Брјанској
представама небеска стада говеда (крава и области записана следећа басма за терање
-> бикова) или оваца која по небу воде о.: "А я етой тучи не боюся,/ А я етой гро-
утопљеници, обешењаци или други "не- зной не боюся./ А у етой туче - мой
чисти" покојници. По веровању из Драга- батюшка./ А у етой туче - мой род-
чева (зап. Србија), градоносне облаке (ста- ненький./ А у етой туче - моя матушка./ А
да белих говеда) гони бик; источније од тог у етой туче моя родная" ("A ja се тог обла-
простора за предводника облака сматра се ка не бојим,/А ja се тог страшног не бојим./
—> Герман, западније (неточна Босна) - св. А у том je облаку - мој отац./ А у том обла-
—» Сава. У другим крајевима Србије верују ку je - мој рођени./А у том je облаку - мо-
да о. предводе —> хале, —> аждаје, —> ја мајка./ А у том je облаку моја рођена").
змајеви, -> здухачи. Понегде на Балкану Митолошко поимање о. исказује се у
се сматра да градоносне о. предводи -> балканским и карпатским представама да
opao, који лети изнад њих. Свим "облако- у »има бораве демони, пре свега олујни,
носцима", у случају појаве градоносних о., али такође и —> виле, у белоруским веро-
људи су се обраћали басмама, захтевима, вагъима да колера, у облику о., иде од се-
ОБЛАЦИ -393- ОБЛАЧАРИ
ња народних пред става о томе да град до- судове с водом испред кућа, као понуде
носи женско биће хала или ламја, са апо- жедним вилама. У Бугарској се веровало
крифно-хришћанским, по којима то чи- да самодиве праве гомиле града по језери-
ни арханђео Михаил). У украјинским ма, а затим га дижу у облаке. По верова-
Карпатима се сматрало да градоносне њу из Барање и мађарске Подравине град
облаке доводи слепи шаркањ (-> змај), а у доносе -» аждаје, које лете у густим обла-
Ловешком крају у Бугарској су то цима и "бљују лед". По предању о Обла-
приписивали слепо] птици. Слепост je, чинском језеру у близини Ниша, када су
иначе, хтоничко обележје које указује да Турци убили аждају која je лежала поред
поменута бића припадају -> оном свету. језера, подигао се велики црни облак и
На простору источне Србије, Македо- ударно je силовит град који je потукао
није и Бугарске најпознатији "градобит- околне винограде. Сличне последице
ни" свеци су -> Герман (12/25. V), Марко изазива убијање —> ламје, која се крије у
(25. IV/8. V) и -» Вартоломеј (11/24. VI), у бунару (Малешево у Македонији) или -»
Странпи (Бугарска) - св. Елена (по верова- воденог бика (Стари Влах). По македон-
њу, она носи град у рукаву кошул,е и кад ским и бугарским веровањима, ламја
je људи разгневе, пушта га на њихова по- предводи градоносне облаке, а против ње
ла), у Македонији - св. Атанас и св. Нико- се боре змајеви. Изнимно, она може бити
ла. Код Срба поштују и многе друге свеце и покровитељ атара (Родопи). На Било-
ради заштите од града (Трифуна, Мар- гори у Хрватској људи су страховали од —>
тина, Елисеја, Вида, Кузмана и Дамјана, гиганата, које су називали веди, верујући
Илију, Тјорђе итд.). У басмама против да они могу изазвати олују. У Словенији,
града на Косову и у околини Куманова када би загрмело, људи би говорили да се
позивали су белу суботу, градеву сестру, да обилњаци (obilnjaki) боре за обилност (бе-
им заштити поље од града. рићет) свога краја, у Међумурју то су
У неточно]' и јужној Србији, на Косову, били комбали, а од Похорја до Караванки
Македонији и зап. Бугарској верује се да - брганти. По веровању Украјинаца, град
градоносне облаке предводи —> хала. Она доноси —» ђаво, који сече лед у облацима
се може појавити пред облацима и у виду и баца га на земљу; у источној Србији (Бе-
орла, који се иначе сматра њеним против- ла Паланка) сматрају да ђаво предводи
ником. Пошто je хала демон места, онда градоносне облаке, у Бугарској (Родопи)
се ту ради о хали из туђег краја, која поку- то приписују шејтанину. По предању из
шава да пренесе берићет у своје место. О Словеније (Похорје), ако се у језеро баци
томе сведоче верованьа из Жупе (околина камен, то ће разљутити худог духа и он ће
Крушевца) и са западних обронака Копа- изазвати град.
оника, по којима je у тамошњим језерима Код Јужних Словена су распрострање-
некад живела хала која je чувала цео крај на веровања о људима, којима je од рође-
од града. У поменутим крајевима највећи ња дата способност да им душа по потре-
противник хали je —> змај (змајевит човек, би може да напушта тело; они, пре-
змајевита животиња). По веровању из образивши се у неку од животиња (у бика,
Македоније, и змајеви се могу међусобно пса, вепра), пресрећу предводнике градо-
сукобити на граници два атара. Словенци носних облака и боре се с њима. У разним
у Прекомурју су сматрали да змај (pozo/) крајевима такве људе различито називају:
ствара град, ударајући репом по облаку. змајеви, змајевити луди (ист. Србија, Маке-
По веровању из Славоније, змај води гра- донија и зап. Бугарска), аловити /ьуди
доносне облаке, или на змају јашу попови (околина Бољевца), аловити луге (околина
који чарањем праве град. У Неготинској Струге у Македонији), виловити луди (Шу-
Крајини je постојало веровање да облаке мадија), —» здухачи, здуве, стухе, стуаћи,
воде —> виле - када ожедне, међусобно се (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Рашка),
потуку, и тада пада град. Зато су л>уди, ка- вилењаци (Хрвати у Херцег-Босни), вједого-
да наступи невреме с градом, износили ње, једогопе (Бока Которска), -» крсници
ОБЛАЧАРИ -395- ОБМАНА
тако као да се и није родило дете, него ву- која им je претила у случају смрти једног
чић или ђаволче (одатле потичу "живо- од "двојника". Живог двојника су одводи-
тињска" имена типа срп. Бук, -> име), или ли на -> гробље и симболички га сахра-
да се дете није ту родило, већ je нађено њивали, тј. делимично би га прекрили —»
или куплено (тј. оно није то које смрт землюм, а затим би га неко "ослобађао",
треба да однесе), да се дете није родило у и он би тада, уместо умрлог, постајао н>е-
тој кући, него у другој, код других родите- гов брат (близанац, једномесечник). У
ља. Сви ови мотиви су реализовани у об- цент. Бугарској, уместо човека, у раку су
редима: седам дана по порођају поред по- могли спустити —> камен одговарајуће
родила je лежала пракљача увијена у пе- тежине, говорећи: "Остављам ти овај ка-
лене, која je била замена за дете; одмах по мен, он ће ти бити брат". Затим je нови,
рођењу, бабица или мајка би износиле де- тзв. брат грлио живог близанца и гово-
те на -> пут, на -> раскрсницу, на -> рио: "Ти немаш другој брата, сада сам ти
мост, поред цркве и ел., и ту га остављале, ja брат". На Косову, у случају смрти две
док би чекале сакривене да неки прола- особе у истој кући у току једне године, об-
зник наиђе на дете. Taj човек, који би "на- мањивали су смрт тако што би на другој
шао" дете, пристајао би да буде његов -» сахрани у —> гроб стављали лутку од кр-
кум или би казивао да му je он родитељ и па, како би она заменила трећег покојни-
да га продаје, а стварна мајка би га купова- ка.
ла и ел. Понекад, да би обманула судбину, Код свих Словена познат je фолклор-
мајка би одглумила сцену да je њено дете ни мотив о. смрти. У Пољесју причају као
умрло, исказивала тугу за њим и оплаки- истинит догађај како je један човек, желе-
вала га. Било je и случајева да родителей ћи да обмане смрт, направио кревет на
инсценирају продају свог детета у другу, окретање: када би смрт дошла и стала му
срећнију кућу. Код Срба, на о. демона су поред ногу, он би окретао кревет и смрт
заснована —> имена деце, као што су: Мр- би се нашла поред његове главе. На крају
твак (тј. "мртав"), Кривош (тј. "крив"), крајева, човек je ипак схватио да се смрт
Малко (тј. "мали") и ел. С тим циљем дете не може избећи: "Крути не крути, а треба
би до одређеног времена звали не ствар- умерти" ("Вртео не вртео, опет ћеш умре-
ним именом, које je добило на крштењу, ти").
него другим, туђим именом, при чему je Вербална о. (казивање неистине) била
девојчица могла носити мушко име, а де- je један од начина терања градоносних
чак - женско, или je дете рођено у хри- облака (-» град). У зап. Србији, када се
шћанској породици могло носити мусли- појаве облаци, жене с једног краја села, с
манско име и супротно. Понекад je право једног брда, позивале би виком жене које
име скривано чак и од мајке, и она се це- су живеле на другом брду и питале их у
лог живота трудила да га не сазна. Замена ком дану неделе je те године био -> Ђур-
имена и прекрштавање детета примењи- ђевдан. Одговор je требало да буде нета-
вани су и у случају његове теже болести. чан, требало je казати неки дан који je
Мотив о. такође стоји и у основи забране претходио овом празнику и тада би се
да се хвали дете, посебно новорођенче и обманута —> облаци враћали одакле су
обичају да се оно куди, да му се говори да дошли.
je "гад" и ел. Као вид о. може се схватити и Много ређе je о. коришћена у произ-
обичај "куваде": током порођаја жене, водној магији. Нпр. Срби су током бојења
муж би легао у постељу и правио се да тр- пређе сматрали корисним да причају не-
пи порођајне муке, одвлачећи тиме па- ку неистину, јер би им тада, кобајаги, по-
жњу злих демона од жене и детета. сао ишао боље.
Јужни Словени су помоћу о. штитили С. М. Толсто']
—> близанце и тзв. једноданце и -> једно-
месечиће (рођаке који су се родили у је- ОБОРАВАЊЕ - обред којим се ограђује
дан исти дан или у исти месец), од смрти неки културни простор (обично село) и
Женска кошуља
Лазарице из Гегевенске
области у Бугарској
или осетник] утучен je и ћутлив и седи скривати од брата који je његов дан, иначе
сав скуплен у -» ћошку овина. би се он тако порадовао да би громовима
и муњама уништио све око себе; по дру-
Лит.: Влас. PC: 372-376; Макс. ННКС 1996: 31- гим верзијама, св. Илија се лути на О. М.
33; РДС: 451-455. зато што му није рекла који je датум ньего-
Н. И. Толсто] вог празника, па стога грмлавине и кише
и бивају после Илиндана: "Кад око св.
ОГЊЕНА МАРИЈА - годишњи -> пра- Илије не пада тако потребна киша, народ
зник посвећен св. мученици Марини вели да Огњена Марија још није казала
(17/30. VII); поштују га балкански Словени име своме брату Илији" (Тјорђ. ЖОЛМ:
у цилу заштите од -> ватре и -> суше. 391).
Даном О. М. завршава се тријада опасних
празника, тзв. "горућих дана" (срп. Горе- Лит.: Нед. ГОС: 174; Кит. МНПО: 149-150; ЕБ:
шњаци, мак. Горешници, Чуруци, буг. Го- 130; Родопи: 112; Странджа: 346.
рещници), од којих сваки има свој назив: А. А. Плотникова
сев. буг. Чурлша-Пърлша-Марина Огнена;
јужнобуг. Люта-Чурупш-ОпаАена Мария. ОГЊЕНА РЕКА - митолошка —> река ко-
У тај дан највише су распространяете ја дели свет живих од света мртвих; пре-
забране да се било шта ради, посебно у прека коју човек или његова —> душа тре-
полу, из бојазни да ће "огњена светица" ба да савлада на путу у -» онај свет.
спалити летину. У ист. Србији тог дана По староруским космолошким пред-
нису ложили ватру нити месили -» хлеб, ставама О. р. лежи у основи света, по њој
верујући да ће оног који наруши забрану плови кит на коме стоји —> земља. Руси
убити —> гром или ће настрадати од ва- Зап. Сибира су приповедали да je О. γ.
тре. У македонским крајевима на О. М. и потекла са оног места, на које je с неба пао
дане који су joj претходили нису жели ни- Сатана (-» Сатанаил) са својим -> ђаво-
ти вејали жито, да се поле не би само од лима; затим je, по Божјем наређењу, она
себе запалило, такође нису обављали те- потонула у подземни свет и тамо ће тећи
же домаће послове, да би избегли —> по- вечно; у тој реци се смешта —> пакао.
жар у —» кући. У бугарским селима на У руским басмама појава О. р. такође
први дан празника Горештници гасили би се односи на време формирања света:
ватру у кући, и тек на трећи дан би поно- "Створио je Господ небо и земл>у, и сву
во палили ноет/, младу, живу ватру, и то на васељену; потекла je река огњена, у тој пак
посебан, обредни начин. реци огњеној крштена je сила Господња,
У неким родопским селима Мариндан Петар и Павле, Михаил Арханђео, сам
-дан св. Марине, празнују као заштиту од Исус Христос" (Майк. ВЗ. 1992: 51). Она
грома и пожара; осим тога, у јуж. Бугар- има космичке размере, достижући виси-
ској ова светица се сматра господарицом ном до -> неба, а дубином je - без дна. У
-» змија, па je забрањено узимање у руке басми за заштиту стоке, Господу се обра-
предмета који подсећају на змије: конци, ћају молбом да спроведе око стада "реку
пређа, ужад. По веровању из Странџе огњену, дубоку да нема дна".
(буг.), св. Марина "држи змијске језике", У руским песмама-легендама О. р. де-
"носи змије у рукавима кошуље или у ли овај од онога света, или пакао од -> ра-
корпи" и пушта их на луде који je не пра- ја, или се сама приказује као место пакле-
знују. Св. Марину у бугарским крајевима них мука. Праведници иду по њој као по
поштују и као исцелителницу, посебно сувом, уз noj херувимских песама, гре-
за очне болести. Тог дана болесници иду шници међутим остају на обали, или то-
да се умију лековитом водом. ну у пламен. Када настане Страшни суд,
О. М. се сматра сестром св. —> Илије, О. р. ће преплавити землу "од изласка
који се празнује три дана после н>е (20. сунца до његовог заласка" и спалиће све
VII/2. VIII). По веровањима, О. М. мора живо.
ОГЛЕДАЛО -399- ОГЛЕДАЛО
Руси Олонецке губ. су, приликом са- за време менструације, трудноће и непо-
хране, у -» гроб бацали бакарни новац да средно по порођају, када се сматра да je
би платили превоз покојника преко О. р. "нечиста", и да je пред нюм, по народној
Око Смоленска жене би, пошавши у купа- фразеологији, "отворен гроб" (-» труд-
тило, носиле зубљу, да би у будућем живо- ница). О. представла опасност и за ново-
ту њоме премостиле О. р. С истим циљем, рођенче, отуда и забрана да се оно ставља
чим изваде -> хлеб, Украјинци би ставла- испред детета док не наврши годину да-
ли једну или две цепанице у —> пећ. на, иначе дете неће проговорити (или ду-
го неће говорити, или ће муцати); упла-
Лит.: Белоусов А. Ф., О влиянии старинной шиће се од свог лика, неће спавати; неће
писъмености на мировоззрение русских старожи- расти; болеће га зуби (или ће му зуби те-
лов Прибалтики, Учен. Зап. Тарт. гос. Ун-та, шко изнићи); оно ће видети "своју ста-
Тарту, 1979, вып.491: 3-12; Усп. ФР. рост", изгледаће старо и др. Већина ових
Д. Л. Топорков мотивација везана je с представом о оно-
страном свету као царству -> ћутања, не-
ОГЛЕДАЛО - у народним представама помичности (немогућности раста), прео-
симбол "удвајања" стварности, граница кренутости (детету не треба показивати
између земног и -> оног света. Придаје о., иначе ће му се живот "одбити, превр-
му се наднаравна снага, способност да мо- нути"). Опасност прети не само од доди-
же поново стварати не само видљиви ра с оностраним светом преко о., него и
свет, него и невидљиви и, чак, онострани. од самог удвајања (посредством одраза у
У неким крајевима Бугарске су веровали о.), чије су последице "дводушје", прелаз
да je за —» небо причвршћено огромно о., у свет —> нечисте силе, —> претваран>е у
у коме се одражава све оно што се дешава -> чаробњаке, -> вештице, -> вампире.
на —> земљи, а у околини Видина месец Ипак, тај ефект удвајања може се вред-
називају огледалото на дядо Господ (огледа- новати и позитивно и свесно користити
ло деде Господа). У словеначким верова- за заштиту од нечисте силе. На овоме je
њима, ујутру на -> Ђурђевдан са -» сун- заснована примена о. као апотропеја: ако
ца пада чудесно о. у коме се може видети се нечиста сила одрази у о., она губи своје
све шта се чини по свету. магијске способности. У Пољесју, заједно
Као и друге границе (међа, —> прозор, са српом, браном, мушким панталонама,
—> праг, -» димњак, водена површина и убијеном свраком, —> копривом, освеће-
ел.), о. се сматра за опасно и захтева се ном —> врбом и др. предметима-апотро-
опрезан однос према н>ему. За руске рас- пејима, и о. се масовно користи као заш-
колнике о. je забрањена ствар, коју je -> титник штале, да чува стоку од домовика
ђаво створио. Понегде се верује да разби- (—> домовој) и вештица. Као заштитно
јено о. наговештава несрећу, пошто озна- средство, о. су причвршћивали изнад —>
чава нарушавање границе; свуда je позна- врата куће (пол.), ставлали у колевку из-
та забрана да се —> ноћу човек гледа у о., над главе детета (срп.), жене и девојке су
такође и у време олује. Када je у -» кући га носиле на себи (срп.). У јужнослов.
покојник, строго се поштује обичај по- свадбеном обреду о. су причвршћивали
кривања о. или се оно окреће према зиду. на обредне —> хлебове, на оглавле неве-
Ако се то не уради, сматра се, покојник ће сте; о. je будућа свекрва поклањала испро-
се повампирити, тј. враћати се с онога шеној девојци (срп.). Супротно од овога,
света. Истим страхом пред отвореном Македонци у Дебарском пољу су пазили
границом оностраног света објашњава се да им се у одећи и реквизитима на свадби
захтев да се покојнику затворе очи. не нађе о., јер се веровало да се помоћу
За време порођаја, као и у случају -> њега може "учинити" да невеста касније
смрти, у кући се покривају о. и пази да рађа само женску децу.
породила не би могла себе видети у о. О. je коришћено за комуникацију с
Жени се такође забрањује да се огледа у о. представницима загробног света. Бугари
ОГЊЕНИ ЗМАЈ -400- ОГЊИШТЕ
одводили су je до о., које je љубила, три пан). Око о. обносили су божићну сламу,
пута га обилазила, царала по »ему, пали- ту су пекли обредни -> хлеб (-> чесницу)
ла ватру, узимала посуђе, мешала и соли- и припремали ритуално јело (печеницу).
ла јело. У Србији и Хрватској невеста je да- Преко о. покушавали су да привуку
ривала о. новцем или -» јабуком у коју je богатство. Тако су сурвакари (-» сурвака-
уденут новчић. Код Македонаца, у околи- не) у Бугарској на Нову годину бацали у о.
ни Охрида, кум би три пута лупио мла- речни -> камен и благосиљали укућане
дином главом о -> камен или враташца да им се новац слива у џепове лако, као
-> пећи, да би увек била везана за кућу и што се -> река слива преко камења, и да
била добра жена. У Бугарској су познати им новчаници буду тешки, као што je ка-
случајеви да девојке, дошавши у кућу мен тежак. Код Словенаца (околина Мур-
момка без сагласности својих родител>а, ске Соботе), да би се изводило више пи-
разџарају жар у о. - укућани их више ни- лића, домаћица je седала на о., говорећи:
су могли вратити у родитељске куће, по- "Колико косе на мојој глави, толико пи-
што се тада сматрало да je -» брак закл>у- лића у мом дворишту".
чен. У Словачкој je невеста доносила пе- Плодоносна снага о. преношена je и на
пео са очевог о. у кућу свога мужа и тајно предмете везане за н>ега. Тако je жарач ко-
га сипала у пећ. ришћен у време прве грмљавине - њиме
Око о. обављане су ритуалне радн>е у су лупали по наћвама, земљаним судови-
време календарских -> празника: на -» ма и амбару, исказујући жеље "да се пуне
Бадње вече, -» Божић, Нову годину, -> житом", "да буде плодова". Да би се уда-
Благовести. Поред огњишта су поставља- ле, старије девојке у Бугарској обавл>але су
ли празничну трпезу, изводили су обреде с -» оборавање села жарачем.
—> бадньаком; —> полажајник je прво при- О. и његови пратећи предмети су ко-
лазио о. Поред о. су клали црну кокошку у ришћени у народној медицини и магији:
част духа - покровитеља куће (буг.) (-» сто- о. су се обраћали с молбом за помоћ, по-
ОДЕЋА -402- ОДЕЋА
ред њега су обављали магијске радње, ко- гости и им a следеће функције: етно-раз-
ристили су ватру са о., као и жар. Тако су ликовну, полно-узрасну, ритуалну, магиј-
у Пиринском крају олакшавали самртне ску, плодоносну, апотропејску, а обеле-
муке човеку тиме што су његовом —> ка- жава опозиције свој/туђ, мушко/женско,
пом или марамом трљали —> димњак старо/ново, свакодневно/празнично, оби-
или су у њега бацали ове предмете. У Бу- чно/сакрално итд.
гарској су врачаре скидале -> чини скуп- Разни делови о. носе различиту семан-
л>ајући пепео са све четири стране о. тику и функционишу у различитим сфе-
O. je нераскидиво повезано с ватром, рама народне културе. Тако, међу еле-
чија су се основна обележја (лустративна ментима мушке о. највише су обележени
и заштитна) преносила на о. и његове -» кошуља, -> капа, панталоне и -» по-
атрибуте. Машице и жарач коришћени јас, код жена - кошуља, појас, прегача,
су за терање градоносних облака (-> град) марама, и они се користе у календарским
и у пролећним обредима за заштиту од и породичним обредима, где им се при-
-» змија и -> гуштера. Ови предмети су дају апотропејска и плодоносна снага.
обавезно остављани поред породила и Прва човекова о., по народним пред-
детета у току 40 дана од порођаја, да би их ставама, утиче на цели његов каснији жи-
штитили од злих духова и —> болести. вот. Зато су новорођенче често прихвата-
Код Бугара новорођенче су посипали пе- ли у кошуљи коју je шила најстарија ->
пелом; до крштења дете су мазали чађу. жена у породици, да би оно наследило
Симболика предмета са о. може бити ве- њену -» срећу (на нейн късмет да е) и ду-
зана са самим о. као центром куће, који го живело (буг.), или у старој неопраној
треба штитити. очевој кошуљи "да би га волело" (рус.); у
За о. као свето место, везан je и низ за- старо) о. оца или мајке (јужнослов.). Ако
брана. Тако je у Бугарској деци забрањива- су у породици деца умирала, онда би ба-
но да џарају по ватри, да убадају -> нож у бица новорођенче прихватала на очевим
о., да ногом ударају угарке, у противном, панталонама (Јаросл., Туле, губ.) или у ко-
дечак који то чини, добиће оток мошница. шули коју je, током порођаја, сашила ста-
Код Срба огњишту су се исповедали ра жена (буг.).
грешници. Поред о. постизани су догово- Сваку животну етапу пратила je одго-
ри, давало се и узимало у зајам. Код Цр- варајућа промена о. На брачни статус
ногораца најстрашнија -» клетва везује се упућивала je попева - вид женске о. на
управо за о. опасивање (у јужнорус. губ.), на девоја-
штво - прегача, накит и појас, на мома-
Лит.: Костов А. Л., Петева Е., Материалы ia ис- штво - еунене панталоне (јужнослов.). Уда-
торията на София, Селски бит и изкуство в Со- та жена разликовала се посебном фризу-
фийско, София, 1935: 61-62; Желева Д., Ог- ром и покривалом за главу: чепец (зап.
нището - архетип дома, БФ, кн.1-2, София, 1995: слов.), кокошник, наметка (ист. слов.), бела
89-101; Лулева А., Към семантиката на ръжена и марама (јужнослов.). Невеста je у првој го-
машата в традиционната българска къща, БЕ, дини после удаје носила упадљиву, пра-
кн.1, София, 1996: 39-52; КОО-ЗП: 251; Усачева зничну о. са много накита (свеслов.), што
Б. В., Функции дома и его частей в лечебной магии, je имало апотропејску и плодоносну
Славяноведение 5, Москва, 1995: 65-70; Узенева функцију.
Е. С., Очаг в славянских свадебных обрядах, Нова о. коришћена je у свадбеном об-
Славяноведение 5, 1995: 70-74; СМР 2: 330-331; реду (о. младе и младожење), на сахрана-
Георгиева-Стойкова, А., Огнището в български ма (свеслов.), при првој сетви у години
бит, София, 1956. (буг.), при сејању лана (ист. слов.). Код Ру-
/. С. Узењова са, на први дан Нове године девојке су
облачиле све ново, да би се код н>их све об-
ОДЕЋА - у традиционалној култури навл>ало (Псовска губ.). Стара о. најчешће
Словена испол>ава се као супротност на- je употребљавана као апотропеј (при по-
ОДЕЋА -403- ОДЕЋА
на (јуж. и ист. слов.), на свадби - црвена и гог je нацртана змија - вероватно отело-
бела; старци носе црну о. (јужнослов.); творење —> Волоса. У вези с тим, мотив
код неких митолошких бића: демони суд- смрти О. Б. од —> змије може се тумачити
бине су у белој и црној о. (јужнослов.), ју- реконструисаном супротношћу Перуна и
де/ _-» виде, —> вештице - у белој Белеса у словенској митологији. Чароб-
(општеслов.), змије имају сребрнасту ко- њаци су предсказали Олегу погибију од
шуљу (срп.). сопственог —> коња. Кнез наређује да од-
У фолклору су познати "чудесни" веду кон>а и, када после годину дана са-
атрибути о.: капа-невидимка, чизме-брзо- знаје за његову смрт, подсмева се предска-
хотке, огртач-невидлэивости (јужнослов.), зању и жели да види кости животиње - он
такође: —> појас, —> кошуља, —> капа. стаје на добању, али из ње измили змија и
уједа га за ногу. Кнез умире у тридесет-
Лит.: СМР 2: 331-333; ЕБ 2: 270-271; Масл. НО- трећој години владавине (карактеристи-
ВО; КСК 3: 92-102; Толстая С. М, Символические чан број у епској поезији). Блиска парале-
заместители человека в народной магии, Судьбы ла мотиву смрти Олега позната je у
традиционной культуры, СПб. 1998: 72-77; исландској саги о Орвару Оду (XIII в.): ју-
Толстые Н. И. и С. М., О вторичной функции наку то исто предсказује увређена врача-
обрядового символа (на материале славянской тра- ра и он убија свога коња; као старац, он се
диции), Историко-этнографические исследова- саплете о коњску лобању и удара je коп-
ния по фольклору, Сборник статей памяти, С. л>ем; огуда измили змија и уједа Ода. Мо-
Токарева, Москва, 1994: 238-255; ССД 2. тив предсказања судбине (у том смислу,
/. С. Узенгова неизбежне смрти од животиње или пред-
мета) врло je распространен у фолклору
ОЛАЛИЈА —> Лила, приказа (—» суђенице); ипак, на словенском тлу je
овај мотив изгледа везан с Волосом, чији
ОЛЕГ ВЕШЧИЈ - староруски легендарни су атрибути коњска лобања и змија.
кнез (војвода). Јунак je неколико митско-
епских сижеа, који су ушли у "Повеет вре- Лит.: ПВЛ (1996-2):20, 425-426.
мених лет": он лукавством (претваравши . /. Петру хин
се да je трговац) осваја Кијев (по летопису,
882. г.), убивши тамошње владаре Аскол- ОЛОВО - метал, који у народној култури
да и Дира (по каснијим књижевним вари- има магијску функцију и превасходно
јантама, Кија, Шчека и Хорива), и поста- хтонску симболику. О. се највише употре-
вља на престо Рјурика, сина законитог бљавало у народно) медицини, —> гатању
кнеза Игора. О. В. у свом походу на Цари- и врачању, као и у неким обредима веза-
град, поставивши бродове на точкове, с је- ним за прво орање и заштиту стоке од
дрима по сувом прилази зидинама града. штеточина.
Он не жели од побеђених Грка да прими Из средњег века и касније позната су
затровану храну (у томе je дар проницљи- заклињања против -» болести и других
вог, "Вешчег"; само име Олег je сканди- невоља (нпр. од нежита), писана на раста-
навског порекла и с овим има блиску се- њеном о., које je потом савијано у свитке и
мантику) и прибија штит на капију Цари- ношено као заштита или оставл>ано на
града, "показујући победу". Kao кнез-рат- одређеним местима (у -> кући, штали, на
ник О. В. je везан за култ —> Перуна: при пољу). У једној басми из Поморавља пер-
закључивању договора с Грцима, он и н>е- сонификована болеет носи и атрибут
гови војници заклињали су се на оружју "оловач": "Коштаче, оловаче, ветроваче,/
"Перуном, богом својим, и Волосом, сточ- Не зуцај, не пуцај,/..." У околини Бихаћа,
ним богом"; на минијатури Радзвилов- да се детету не би повратила кожна бо-
ског летописа један Олегов војник je на- леет, као -> хамајлију би шест месеци
сликан како се клања поред антропо- носило кожну плочицу с девет рупица и
морфног идола Перуна, поред ноге дру- оловним привеском. На Косову су оловом
ОЛОВО -405- ОМАЈА
лечили болеет "ницина" (чир на телу): -> полазио на њиву, о. о белом и црвеном
дете посмрче би додирнуло оболело ме- концу везивали за бисаге, торбу или вре-
сто оловом, око њега начинило три —> ћу. У истом крају су, уочи -» Тјурђевда-
круга и потом три пута оловом дотакло на, о. црвеним концем везивали о ведри-
-» земљу. У Босни, око Високог, сматрало цу. То о. су затим секли на четири комада
се да растањено о., привијено на врат, зау- и стављали у сиришњачу да ту стоји до
ставља раст гуше - "струме". У Бугарској следећег Ђурђевдана - "да сир буде те-
су мртву кост лечили тако што би je при- жак као олово и стока буде здрава".
тискали растањеним пушчаним зрном. О. у симболичкој (митској) функцији
Растопљено о. (најчешће од нађеног јавља се и у фолклору. У приповеци из
куршума), коришћено je и у магијском Хрватске "Дечко и ђаволски цар", ђаво-
лечењу страха, тзв. "салевање олова за лов дворац je ограђен роговима, а двори-
страву", код Бугара "леене на куршум". ште je начињено од олова. У епској песми
Бајалица би у гвоздену кашику стављала из Бугарске -> Краљевић Марко убија
два-три оловна пушчана зрна, растањена троглаву —> хаду која je затворила све во-
на —> камену, и на —> ватри их топила. де у своју тврђаву од о. У једној српској
Десном руком би растошьено о. сипала у свадбеној песми младожења се изједначу-
суд с —> водом који је најпре левом руком je c o., a млада са сребром: "Мили Боже,
држала изнад главе болесника, потом над чуда големога!/ Где дадосмо сребро за
—> појасом и, на крају, у висини ногу. Сва- олово!/ Сребро сјајно, а олово тавно".
ки пут би према фигури која je настала од Основу симболике о. у народној култу-
растопљеног о. у води гатала од чега се бо- ри чине његова тежина, сива -> боја и мо-
лесник уплашио. У Бугарској о. je топл>е- гућност да лако меньа облик (што се може
но ради лечења разних болести (од огра- асоцирати са способношћу митолошких
ме, напрате, клинова, кад лупа срце) или бића да узимају различита обличја). До-
у врачању девојци да се уда за во/ъеног датну симболику носи оловно зрно (кур-
момка, младој жени да je муж заволи итд. шум) испаљено из пушке, јер се оно може
Девојачка врачања с о. позната су и код схватити и као предмет из оностраног
Срба. Да би опчинила вољеног момка, де- света. Функција о. као "капије" за други
војка преполови оловно пушчано зрно, свет, могла je бити преузета од сличне
па једну половину остави с једне, а другу функције која je везивана за камен.
с друге стране -> пута. Када младић кога
жели за мужа прође тим путем, она обе Лит.: Vuk. SK: 480; Енциклопедия българска на-
половине поново стопи у зрно и каже: родна медицина, София, 1999: 203; Марин. НВ
"Како се ово олово састало, тако се и ja ca- 1994: 227; Павл. КК: 116; Раден. ССНМ: 269-272.
ставила с (по имену)". Сличай поступак с Љ. Раденковић
оловним зрном примењиван je на
обронцима Рудника у Србији, вероватно ОМАЈА -> Приказа
ради заштите стоке од —> вукова уочи
празника св. Андрије: с обе стране капије ОНАЈ СВЕТ - загробни свет, место где бо-
тора стављали би расклопљене -> гребе- раве —> душе умрлих људи, као и разне
не и на њих по половину исеченог олов- врете духова и митолошких бића. У си-
ног куршума и остатке божићне свеће, стему слов, веровања, о. с. један je од глав-
зване крсташица. Док би свеће гореле, них појмова везаних за представе о по-
прогонили би стоку у обор, који би потом смртном постојању душе и о тесним веза-
окадили и затворили, свеће поново саста- ма земног и загробног света.
вили, а олово стопили и ставили у сири- У народним веровањима и фолкдор-
ште. ним текстовима о. с. се описује против-
Употреба о. среће се и у обредима за речно: као удаљени простор, смештен ви-
побољшање приноса -» жита и квалите- соко у планинама иди иза пданина, мора,
та сира. Тако би у Левчу сејачу, који je иза непроходних шума, на крају света, на
OHAJ СВЕТ -406- ОПРОШТАЈНА НЕДЕЉА
може бити упућена не само живима, него се са земљом и широким светом опро-
и покојницима, такође и —» земљи, —» во- сте". У пол>у, на својој земљи, старац би
ди и другим природним силама и објек- клекнуо и с креним знаком чинио je чети-
тима. Аналогна je црквеном исповедању ри наклона до земље на све четири стра-
или покајању, које у народно) традицији не. Опраштајући се са земљом, говорио
може бити усмерено не само према чове- je: "Мать - сыра земля, прости меня и
ку, него и према неживом свету. прими!"(Мајко, влажна землю, опрости
Код Ист. Слов., о. приликом растанка ми и прими!), a опраштајући се од света:
подразумевало je међусобно праштање "Прости, вольный свет - батюшка!"
грехова. У вези с тим до данас се код Руса (Опрости, оче, широки свету!).
при растанку на дуго време или заувек Да би се излечили од -» болести која
употребљава израз "Прощай!", за разли- се "накалемила" негде на путу, Руси су
ку од израза "До свидания!" (До виђења!). одлазили на —> раскрсницу или на место
Сваке године људи су тражили опрошта- на коме се догодила несрећа, и говорили:
је једни од других у недељу пред Велики "Прости, матушка-сыра земля, раба Бо-
пост, која се и називала "прощеное вос- жия такого-то!" (Опрости, мајчице -
кресене" (проштеиа недеља); у јуж. Срби- влажна земљо, ОБО од мене раба Божјег).
ји —> беле покладе из тог разлога назива- На одговарајући начин "праштали" су се
ју "проћка" или "прочка". Даниил и с -> водом. У Вороњешкој губ. су, ако их
Принц фон Бахау (око 1570. г.) саопштава заболе леђа или крста, клањали се три пу-
да се Руси увече "међусобно посећују, та земљи, говорећи: "Прости меня, мату-
многим пољупцима моле опроштаје за шка-земля, в чем я согрешил" (Опрости
увреде, ако je до гьих случајно дошло, а ми, земљо-мајчице, то што сам згрешио).
због Великог поста, у коме умиру ради У Јарославској губ., онај кога на путу забо-
мира, праштају се многим целивањима". ли рука или нога каже: "Мать-сыра
Сходно опису с почетка XX в., да би се земля, прости меня, Христа ради: не ты
опростили долазе млађи старијима, си- на меня нашла, а я на тебя, без молитвы"
ромашнији богатијима. Опраштају се са- (Мајко - землю влажна, опрости ми, Хри-
мо рођаци или блиски познаници. До- ста ради: ниси ти без молитве на мене на-
шавши до старијега, млађи му се клања ишла, него ja на тебе).
до ногу, мада je понекад довољан и оби- У Владимирској губ. постојао je обред
чан наклон, и изговара: "Опрости ми, опраштања са хмлом пре исповести. Од-
Христа ради, ако сам нешто згрешио пре- лазећи на исповест, старица се пре тога
ма теби". На то старији одговара: "Мени "опраштала" од укућана, при чему би се
опрости, Христа ради". После тога цели- клањала сваком члану породице пона-
вају један другог. Такође у Проштену не- особ и говорила: "Простите меня, Христа
делу, ишли су на гробље "да се опросте с ради!" (Опростите ми, Христа ради!). По-
родитељима". сле тога je одлазила иза капије на путу и
Међусобно праштање и утврђивање крстила се, окренута капелици; затим je
узајамне љубави исказивано je и прили- чинила наклоне на четири стране, моле-
ком опраштања с умрлим. По речима П. ћи опроштај од "крштеног света". По
Петреја, који je пратио руске обичаје по- други пут, жена je потом чинила наклоне
четком XVII в., "сандуку покојника при- на четири стране, али сада "свету широ-
лазе родителей, браћа, сестре, жена, деца, коме", при чему je говорила:"Уж ты, кра-
пријатељи, рођаци и сви присутни; цели- сно-ясно свет-солнышко,/ Уж ты, млад-
вају га на растанку, опраштају се с гьим, светел государь месяц,/ Вы часты звезды
зато што он више нема шта да чека, а и подвосточныя,/ Зори утренни, ночи
време je за пут". темныя,/ Дробен дождичек, ветра
И почетком XX в. у Владимирској губ. буйные,/ Вы простите меня грешную,/
—> старци су пред —» смрт одлазили у по- Вдову горюшную, неразумную..." (И ти,
ле или су молили да их тамо однесу - да прелепо, светло сунце,/ И ти, млад-светли
опход -408- ОРАХ
заним за -» Спасовдан и -» Тројицу, ка- тражио људске жртве. Када je ред дошао
да би —> душе умрлих привремено бора- на царевића, он je, бежећи од змаја и уз
виле на земл,и, а затим се враћале на -» молитву, нашао спасење у ковачници, где
она] свет. Постојао je обичај да људи у те су св. Борис и Глеб за л>уде ковали први
дане по поду цркве распростру гране о. и плуг. Змај je ватреним језиком пробно —>
да, клечећи на њима, ослушкују гласове врата ковачнице, али су га свеци распа-
који су, кобајаги, долазили из грања. Сма- љеним машицама ухватили баш за језик
трало се да се на тај начин могу чути и ви- и упрегли у плуг. Они су тако узорали
дети покојници. О. гране су полагали и на бразду која се и назива "Змајски насип".
—> гробове, сматрајући да тиме праве Постоји и друга варијанта истог предања,
сенку душама. Гране о. биле су својевр- која говори о Кузма-Дамјану, Божјем Ко-
стан "мост" између овог и оног света, пре- валу, који натера змаја да узоре земљу до
ко кога су долазиле и одлазиле душе по- самог Црног мора: тамо о. даје змају да се
којника. Ако нико од укућана тада не би нагшје воде и овај се, попивши половину
дошао у цркву и не би положио на под мора, распада на комаде - претварајући
гране о., сматрало се да душе покојника се у ситне —> змије и другу гамад.
неће моћи да нађу пут на онај свет и да ће У словенским легендама које потичу
остати на земљи. Гране о. гране донете из од апокрифа "Слово о Адаму и Еви", пр-
цркве стављали су изнад капија и -> вра- ви о. je Адам (Ева je прва преља). Бог je
та куће да би их штитиле од "русалија" Адаму дао плуг, да би он у зноју лица свог
(бут·)· зарађивао за хлеб. По бугарском апокри-
Ораси су сматрани за храну мртвих. фу, Адам je упрегао -> волове и почео
То се види и из обичаја да се у периоду од орати, али му -> ђаво није дозвољавао да
—> Бадње вечери до —> Богојављења, ка- обрађује земљу; изјављујући да земља
да су на земљи такође боравиле душе по- припада њему, затражио je уверење, ко-
којника, ораси остављају по -> ћошкови- јим би Адам признао његову власт. Адам
ма кућа или бацају по поду ("за претке"). je надмудрио сатану, дајући му уверење
На Богојавл>ење ове орахе су ломили и на да ће он и његова деца припадати Влади-
основу њих гатали - пун о. наговештавао ки земље, имајући у виду Бога. У бугар-
je благостање, а осушен и празан - сиро- ском апокрифу "О креном дрвету" (X в.)
маштво и несрећу. Представа о вези о. са сам Исус узорао je ььиву на путу за Витле-
хтонским светом, посредно се одразила у ем. У украјинским божићним песмама,
забрани да се ораси једу у периоду од -> Бог оре златним плугом са златним воло-
Божића до Богојављења, да се не би на- вима, које гони св. Петар (или Павле), а ->
шкодило душама умрлих. Богородица доноси јело о. на њиви. Уп.
такође руску басму, која се изговарала
Лит.: Граматиков Г., Орехып в традиционата приликом брања лековитих трава:
народна култура, БЕ 4, 1992; Чајк. СД 4: 159-160. "Святой отец праведный Абрам все поле
Т. А. Агапкина орал, Симеон Зилот салил, Илья поли-
вал, Господь помогал. Небо - отец, а
ОРАЧ - у словенској митологији култур- земля - мать. Благослови, Господи, эту
ни јунак. Сходно врло распрострањеном траву рвать" (Свети отац праведни Абрам
фолклорном сижеу, о. je потиснуо са зе- цело поље je opao, Симеон Зилот je cejao,
мле првобитне -> гиганте, отелотворење Илија поливао, Господ je помагао. Небо -
дивл>е, необуздане снаге природе. У етио- отац, а земља - мати. Благослови, Госпо-
лошким митовима о пореклу Змајских де, ову траву брати). (В. о симболици ора-
насипа (старих утврђења у Средњем Под- ња (обраде земље) као о брачним односи-
њепровју) и -> река, о. делује заједно с ма, оплодотворењу у одредници —> зе-
другим културним јунаком, с —» ковачем. мља).
По украјинском преданьу, —> Бог je послао У руским епским песмама орач Мику-
на земљу чудовишног —> змаја, који je ла Сељанинович je јачи од кнеза-чаробња-
ОРАЧ -410- ОРАЧ
ка; сходно чешкој раноисторијској тради- ли су плуг"; Пољаци су тако на Бадње ве-
цији, орача Пршемисла бирају за кнеза че стављали раоник на —» сто, да —> крти-
после чудесног знака - у његовим рукама це и —» мишеви не би уништавали њиву.
озелени сува грана којом je гонио —> воло- Плуг (орало) код Бугара je сликовно при-
ве (уп. с овим библијским мотивом обичај казиван на новогодишњем обредном ->
ношења врбове гранчице код Ист. Слов, у хлебу. У Западној Украјини су, на Нову
време првог ритуалног орања). У српској годину, обилазили двориште с плугом,
епској песми -» Краљевић Марко оре имитирајући орање, и по дворишту баца-
"турске путеве": Турци од јунака траже да ли овас и кукуруз; у коледарским песма-
не оре друмове, Марко узвраћа Турцима ма маскиране поворке су певале о воло-
да не газе орање; подигавши плуг заједно вима, -> медведима, вранама и другим
с воловима, Марко побије све Турке. У птицама, упрегнутим да вуку плуг, благо-
словенској народној култури од најстари- сиљали да се роди жито и ел. У руској
јег времена посебно значење придаје се зе- традицији, на Ускрс je биран о., који je
мљорадничком послу: уп. племенске на- обављао ритуално орање; у првом орању
зиве народа који воде порекло од ознака коришћени су ритуални предмети, који
за пол>а - Пољани, Пољаци, Љахи (од су освећени на -> Ускрс, што je требало
"/ьад" - искрчени део земљишта). да обезбеди приносе (ист. слов.). Ритуал-
Оруђе за орање - плуг, рало, сматрано но узорана бразда, тзв. —> оборавање се-
je за свето: сходно руским изворима XVII ла, штитила je од заразних —> болести и
в., у Москви "уочи Крстовдана... дозива- других недаћа.
ОРЖАВИНИК -411- ОРКО
Лит.: Потеб. ОМП; Потеб. СМ: 383-384; Лысен- шина (која се котрл,а, распрсне и из н,е се
ко О. Б., Контекстуальные связи формальных створи нешто друго). За собом je чујно ис-
единиц в структуре ритуалов первой пахоты, РП: пуштао гасове. Ако се прикаже у виду
43-58 (ту je указано и на литературу). човека, он je без главе или без лица, или je
Б. /. Петрухин обрастао густом -» длаком. На Хвару се
веровало да би умро свако ко би прошао
ОРЖАВИНИК -> Мочвара између његових ногу. У околини Дубров-
ника о. се изједначује с -> вампиром, или
ОРИЈАШ -> Гигант има атрибуте -» некрштенца, као што
су црвена Капица или црвене гаће.
ОРИСНИЦЕ -> Суђенице У малом броју података из Далмације
постанак о. везује се за сметлиште (-> ђу-
ΟΡΚΟ, ЛОРКО - митолошко биће у об- бре). Тако се у Пољицама веровало да о.
лику ноћне -> приказе, лутајући покој- настаје на сметлишту које није прекопано
ник. Веровагъа и предања о о. распростра- седам година, или да постаје од смећа
њена су у јадранском приобаљу, од Истре (одатле се изводе и његови називи смети-
до Црногорског приморја, као и у итали- њак, посмитењак). По веровању из Буко-
јанским покрајинама Фурланија, Венето и вице, о. настаје од смећа које се сакупило
Тирол. Назив je романског порекла (итал. чишћењем —» куће у —> петак, а преле-
огсо, Гогсо, одакле je изведен и назив лорко, жало у кући у -» суботу и изнето на сме-
који се среће око Дубровника). Сматра се тлиште тек у -> недељу. У истом крају и
да je у вези с римским божанством смрти јужније, за о. се веровало да настаје од по-
Оркусом (Orcus), по коме je тако називан којника: "За лорка се говорило како да je
и онострани свет. На Авали код Београда уст'о од мртвих, то je исто што и вуко-
нађена je једна дедикација непознатој бо- длак" (Чилипи). И сметлиште се везује за
гињи Орцији (dea Orcia), којој je поставлен -» душе покојника и -> нечисту силу;
вотивни споменик за здравље царева Ди- сматрано je опасним местом и зато се
оклецијана и Максимилијана; њено име, ђубре ноћу није износило нити се по
по свој прилици, такође потиче од лат. сметлишту газило.
orcus. Постоје и други називи за ово биће: Поле делатности о. врло je сужено -
orbo (Врхогорац), orkul (Раб), orho marin, он се претвара да je умиљати магарац (па-
orkomarin, marinorko (Врач), manjimorgo, се или лежи поред пута, завлачи се чове-
smetinjak, posmetinjak (Пољице у Далмаци- ку између ногу), али када га човек узјаше,
ји), maninorgo, manjinjorgo, maminjorga, почиње да расте и, добивши огромне раз-
kurio, рм/яп (Сињска крајина). Орку je мере, носи га у непознатом правцу. Успут
сличай мрак (mrak, mrakan, mračina, mrač- га збаци са себе и човек се нађе како виси
njak, mrakača, mrake, pomračnjak), Koji će cpe- на црквеном торњу, крову куће, стени,
he северније - Истра, околина Бјеловара, дрвету. Понекад човек заспи на њему и
Подравина у Мађарској, Словенија. На постане свестан ситуације тек кад се нађе
назив mrak наилазимо и код дубровачких у опасном положају. Овај сиже je, по не-
писаца XVI и XVII века, увек са атрибути- ким елементима, инверзан сижеу који се
ма "худи" и "зли": "\ ja mu se veselim, zla јавл.а у источној Србији и Бугарској, а ве-
mraka uzmi nemir" (M. Držić) итд. зује се за ноћна бића > каракошдуле.
У веровањима и предањима о. се најче- Тамо човека јашу караконџуле или га
шће описује као ноћна приказа у облику намаме у лажну свадбену поворку и одво-
магарца, која може нарастати и достићи де на неко опасно место (на дрво или сте-
висину дрвета или неке грађевине. Поне- ну изнад воде и ел.). Човека с пута у ноћ-
кад се могао приказати и у виду других но време могу скренути и друге приказе,
животика —> зеца, -> коња, мазге, јарца, нпр. осења (ист. Србија), која се претвара у
-> пса, црне овце, -> миша, или у обличју јаре и покушава да га одведе у непозна-
човека, храста, чемпреса, такође и као ме- том правцу.
ΟΡΚΟ -412- ОСВЕТА
ченичке смрти (1550. г.), његово тело са- сматрали за осветољубиво дрво: ко je сло-
хранили у пустари где je расла о.; на том ми или посече, тај ће брзо сам умрети
месту, једном годишње, у Илинденски пе- или ће му, пак, умрети неко из куће. О. се
так, сакушьао се свет из разних градова и није смела сећи и због тога што су бајачи
ту су правили вашар; овде су долазили "преносили" болеет с човека на њу - ко je
болесници - одрасли и деца, који су се посече, сам ће се разболети и умрети.
провлачили кроз грање о., тражећи исце- По руским и белоруским веровањима,
љење. На Руском Северу -> пастир je онога који науди о. заболеће зуби. Кад их
ишао у шуму и чупао с кореном три мла- заболи зуб, ујутру рано тајно би клекли
дице - о., -»јелу и бор; цепао их по дужи- на колена испред о., грлили je и љубили,
ни, полагао испред капије и преко њих говорећи басму: "Рябина, рябина, возьми
први пут у пролеће истеривао стоку на мою болезнь, отныне и до веку тебя не бу-
пашу. ду есть" (Оскорушо, оскорушо, узми моју
На Руском Северу, о. je коришћена у болеет, од сада па до века нећу те јести), а
обраћању -> нечисто] сили. Да би од затим би се враћали кући, не осврћући се
шумског духа (—> лесник) сазнао узрок и трудећи се да никога не сретну.
болести човека, олоњецки бајач je одла- Код Јуж. Слов, нека слична значења и
зио у шуму; тамо je проналазио дрво о., функције приписиване су брекињи (Sorbus
расцешьивао њено стабло на две полови- torminalos), дрвету сличном о. Она се сма-
не, пролазио између њих, а затим у рас- трала за опасно дрво: веровало се да ће се
цепљеном деблу оставл>ао писмо за духа, ономе ко je посече, укочити или рука или
у коме га je питао за узрок болести свога нога.
пацијента. У исто време, о. je сматрана и О брекињи се приповедало да je и она,
за заштиту од нечисте силе. Тако се лес- као и о., настала од девојке, и зато je био
ник (лешиј) могао одагнати бичем, чија je грех да се сече. Исто тако je код Ист. Слов,
дршка начињена од о. забрана сече о. објашњавана тиме да je она
Многе басме су изговаране у -> проле- настала од неке уклете жене.
ће поред о., која je расла уз мравињак; да У народним песмама, превасходно
се човек не би страховао ни од каквих "чу- лирским, о. се симболички упоређује са
да" на путу, од о. je могао направити —> женом која пати, а горчина њених бобица
штап, од њега зубима откинути ивер, ко- асоцира с невеселим животом.
ји би држао у устима. Басму од -> грозни-
це изговарали су уз корен о., а затим, иш- Лит.: Чајк. РВБ: 51-52; Тульцева Λ. Α., Рябина в
чупавши га из земл>е, стављали га на кре- народных поверьях, СЭ 1976, 5.
вет поред болесника. Т. А. Агапкиш, А. Л. Топорков
У Русији и Белорусији постојала je за-
брана да се сече и ломи о., да се користи ОСТРВО БУЈАН -> Алатир
за огрев, да се кидају њени цветови, чак и
бобице. Белоруси Гродњенске губ. о. су ОЧИ -> Светлост, урок
ПАВЛЕ СВ. -> Петровдан и —> ђаволима, обавијеног тамом и ди-
мом, заувек лишеног сунчеве —> светло-
ПАЛАЧИНКЕ -» Беле покладе сти (Косаница). У Босни сматрају да je paj
на небу, а п. под земљом, при чему je чи-
ПАЛИЦА -» Штап тав п. захваћен -» ватром, и грешницима
час горе очи, час рука, час се сви кувају у
ПАКАО - део —> онога света у коме бо казану (Височка нахија). Таква слика п. je
раве грешници, који испаштају муке за типична за већину словенских представа.
своје земаљске грехове. Ретки примери смештања и. на земљу за-
Код свих Словена, пре свега Јужних и бележени су код Хуцула, који верују да се
Источних, књишке (црквеие) представе о п. налази на острву насред мора, и код Бе-
п. мешају се с народним представама или лоруса (Гродњенска обл.), који сматрају да
постоје истовремено, често противречне je n. смештен на крају света, а у облику je
чак и у једној истој традицији. Православ- огромне планине, насред које гори ватра и
на књишка и народна традиција супрот- кључају казани с грешницима.
стављају n. pajy, а католичка одређује на Синоним п. - ад (рус преисподняя), од-
"ономе свету" још и чистилиште, прелаз- ражава представе о п. који се налази под
но место из п. у —> рај. За најархаичнија землюм, a одговарају му (или из иьих по-
веровања могу се сматрати она по којима тичу) старојеврејске старозаветне пред-
п. и рај нису територијално раздвојени, ставе о п. као "адском јечању", "царству
тако да се становници "онога света" муче мрака" ("Псалтир"), "земљи таме и сени
и уживају једни поред других. Такве пред- смртне", где je и сама светлост слична
ставе забележене су, на пример, у поль- тамној ноћи ("Књига о Јову").
ским привременим умирањима, тј. у при- Сам п. сматран je за место боравка ђа-
чама о посећивању онога света током ле- воље силе, место на коме вечито гори ва-
таргије. П. и рај замишл.ени су час на не- тра (уп. црквенослов. "гејена огњена") и
бу, час на острву, час преко мора, попут истовремено вечитог мрака, као дубоко
"иреја". У народним песмама-легендама мрачно подземље (Пољска), као језеро у
код Руса, п. и рај дели огььена река, у срп- коме кључа смола (Ист. Пол>ска). Отуда
ским - зид (Косаница у Црној Гори) или потиче назив п. - смола (ист. Пољесје). Taj
велика ограда (Стара Пазова у Срему). назив je везан са старослов. представом о
По веровањима Срба, сви покојници п. као "о јари" (рус. пекло].
се налазе на небу (а не под —» земљом или У Белорусији je било раширено веро-
у "доњем" свету), где су и. и рај јасно раз- ван>е да се и.-јара, налази испод земље, у
граничени (Косово), при чему се рај про- блату, да je и сама земл.а навучена, као ко-
стире на најбољој парцели, која je сва у жа или корица на воду, а у тој je води, на
цвећу, а небески п. представља парцела на самом дну, смештен п., пун грешника и
којој катран кључа и грешници се муче ђавола. Њима управл>а најстарији ђаво
(Гружа), или су рај и п. смештени на небу, Анципар, Ничипар, који стално живи у
тако да je paj изнад п., настањеног -> змијама п., "на 12 церова, иза 12 врата". Подробне
ΠΑΠΡΑΤ -416- ΠΑΠΡΑΤ
ба из Крајине у Хрватској, п. (бујад) за јед- и чини изговара се басма: рус. "На пса уро-
ну ноћ процвета, сазри и њено зрно пад- ки - на кота помысл" (На пса уроци - на
не на земљу. Човек који би успео да сачу- мачку зле помисли), пол,. "Na psa uroki, na
ва то зрнце (које му je упало у чарапу), од- kota suchoty" (На пса уроци, на мачку су-
једиом je постајао видовит: "И ево ти чу- шица). Я. и мачка се упоређују по принци-
да: знаде ти тај наједанпут све и свја по би- пу мушко-женско, нпр. у рус. изреци: "Ко-
јелом свијету, ма зна он шта je цар синоћ шка да баба в избе, мужик да собака на
вечера', и видно и гђе je враг своја кола са- дворе" (Мачка и жена у купи, муж и пас у
тро. Све зна". Губљење "цвета сазнања" дворишту). У бел. шаљивој песми неоже-
доводи до тренутног ишчезнућа овог чу- њени мушкарацупоређује се с кусим псом,
десног дара. а по рус. веровању, онај ко воли мачку, во-
Човек који поседује цвет или семе п. леће и жену. Руси кажу: "Собака обжора, а
постаје невидљив. Црногорци из околине кошка сластена" (Пас je прождрљивко, а
Бара сматрали су да папрадину у ивањдан- мачка сладокусац); "Собаку можно цело-
ској ноћи чувају —> виде, и ако човек же- вать в морду, а не в шерсть, кошку - наобо-
ли да откине њен цветић, он мора да сед- рот" (Пса можеш љубити у њушку, а не у
не пред поноћ поред ње и све време да ддаку, мачку - супротно). Я. и мачка као
маше јатаганом у ваздуху, да му се не би пар јавл,ају се у предању о житном класу:
приближиле виле и —> вештице. људи, поставши грешни, данас користе
жито које je Бог био оставио само за и. и
Лит.: Чајк. РВБ: 306-307. мачку.
Т. Л. Агапкина Я. и мачка у народној традицији не
вреднују се истозначно и придају им двој-
ПАРНО/НЕПАРНО -> Број, гатање ну симболику. Они се често повезују или,
пак, супротстављају једно другом у пред-
ПАС - домаћа животиња која у народним ставама о чистоти и нечистоти. Руси, нпр.
представама има двојну симболику и раз- сматрају: "Пас није исто што и мачка, она
личите демонске функције; често се поја- je нечиста животика". При томе je рас-
вл>ује у пару с —> мачком. пространено схватање да je n. човеков
У традиционалној народно] култури п. пријатељ. Сходно полнее, предању, п. je
и мачка су метафорички повезани с па- пожелео домаћину много сите деце, да
ром дивљих звери —> вуком и -> медве- би свако од њих могло да му даде хлеба, а
дом. У симболичком погледу, и. одговара мачка - једно, и то слепо дете. Код Бугара,
вуку. Вукове сматрају псима —> лесника и. je благословена животиња, а мачка -
(рус. леший), св. -> Георгија или св. -> проклета: п. плаче, а мачка се радује ->
Саве. Срби везују порекло вука за пса св. смрти домаћина: п. водом гаси -> ватру,
Саве. Веза п. и вука исказана je у српском коју мачка у -> паклу потпирује испод
предању о томе како je —> Бог створио п., његовог котла.
a ђаво - вука. Упоредо с познатим казива- Симболичка амбивалентност и двојни
н>има како je —» чаробњак клетвом на од- однос према п. и мачки испољавају се у
ређено време претворио човека у вука, томе што им се придају како божанска
постоје аналогне приче о одговарајућем обележја, тако и ђаволска. У том смислу
претварању човека у п. Сличност се уоча- илустративна je улога п. у рус. предањи-
ва и у заштитним формулама од вука и од ма: по једном, њега je створио Бог од бла-
п., које се изговарају при сусрету с »има. та, којим је ђаво умазао човека, да би га
По бугарском веровању, да би вучица по- заштитио од ђавола; по другом - он je био
стала скотна треба да поједе месо п. стражар на граници између пакла и -»
П. и мачка су у међусобној корелацији. раја. Постанак и п. и мачке везује се за бо-
Пар - п. и мачка, појавл,ује се у многим је- жанску рукавицу. У бугарском предању,
зичким формулама, у веровањима, преда- п. je постао од рукавице коју je бацио Бог.
кима и ел. Нпр. ради заштите од —> урока Псу и мачки не треба давати храну осве-
ПАС -418- ПАСОГЛАВ
ћену у цркви, иначе ће угинути, ослепети копавају живог п. и мачку оне боје, какву
или ће отићи од куће и подивљати (укр.). би стоку по боји желели да имају (рус.).
Ипак, Пољаци им на -» Ускрс дају осве- Домовој у виду великог п., који се може
ћени хлеб. Распрострањена су веровања видети на -> тавану после ускршњег ју-
да се -» вештица претвара у и. или мачку, трења, сам казује какву стоку по боји тре-
да се ђаво и -> вампир приказују у обли- ба држати (укр.).
ку п. или мачке. Код неких Ист. Словена у У веровањима, када пас завија, то je
лику п. или мачке, посебно црне боје, предзнак —> смрти, помора, —> болести,
персонификована je сточна куга (рус. "ко- глади, рата, -> пожара, крађе, беде.
ровья смерть"), или колера. Осим тога,
обличје и. могу узимати демони: -> воде- Лит.: —> Мачка.
њак, -> пољевик, бањик и др. Способ- Л. В. Гура
ност да види -> нечисту силу и да je оте-
ра, има или обичан п. или она] с посеб- ПАСОГЛАВ, ПСОГЛАВ - у веровањима
ним обележјима (прворођени, који се и предањима дивљи човек с naq'oM гла-
оштенио у —> суботу, црни, "четвороо- вом и с једним оком насред чела, пред-
ки", тј. с шарама изнад очију). ставник псоглавих народа-људождера ко-
П. и мачка везани су за -> гром и му- ји живе у далеко]' зем/ьи.
ку. Руси верују да п. и мачка црне боје Представе о п. познате су свим словен-
штите —» купу од муње, али се »ихово ским народима о чему сведоче и вари-
присуство у кући за време олујних непо- јантни називи: ери. пасоглав, псоглав, пасо-
года сматра опасним, пошто се верује да главац, пцоглавац; хрв. pasjan, pesjak,
они привлаче Громове и да су тим опа- pesoglavac; songlav; слов, pesoglav; буг. песо-
снији Γΐιτο им je реп дужи. Оваква верова- главец, цоглавец; рус. песиголовец; чеш.
ньа проистекла су из схватања да се ђаво psohlavec; пољ. psiglowiec, psiglow, итд.
може преобразити у ове животиње. Предања о п. код европских народа
ГГ. и мачка имају заједничке црте с ду- потичу из античке Грчке (гр. κυνοκεφα-
ховима, покровитељима куће, што их чи- λοσ), а тамо су продрла с Истока, пре све-
ни блиским —> ласици. Украјинци с ласи- та наши повратка Грка из ратног похода
цом изједначавају тзв. зтсъке щеня - по- Александра Македонског. У VII веку п. н.
следње, тринаесто штене, које жена држи е. спомиње их Хесиод. У IV веку п. н. е.,
целе године под пазухом: оно постаје зло после повратка из Индије, грчки писац
и има способност да штити од вештице. Ктесиас je забележио да, по причању, на
Код Белоруса се сматра да се домаћину индијским планинама живе људи с па-
неће множити -> коњи ако наруши за- сјом главом и зубима дужим од пасјих, да
брану мерења паса. По пољском верова- се они облаче у коже дивљих животиња и
њу, п., мачка и петао црне боје, који живе хране сировим месом. Људски језик разу-
заједно, чувају кућу од нечисте силе, код меју, али не могу друкчије да говоре, осим
Руса - од олује и лопова. Украјинци веру- да лају. Представе о и. Словени су изгра-
ју да срећу у кућу доноси п. који ту долу- дили посредством преведене литературе
та. Код Ист. Словена су честе приче о пре- из Византије, (Јуж. Слов, православци,
обраћању кућног духа (-> домовој) у п. У Ист. Слов.) или преко латинских извора
том обличју он се може видети на Ускрс у (Јуж. Слов, католици, Зап. Слов., делом
-» ћошку дворишта. Избор -» боје стоке, Ист. Слов.). Једно од преведених попу-
који најчешће одређује домовој или боја ларних дела у коме се говори и о п. јесте
ласице, понекад опредељује и боје длаке "Александрида", чији најранији превод
п. или мачке. Када домаћин обилази сво- потиче из XIII века. У једном рукопису
је газдинство на —> Велики четвртак, у апокрифног саржаја из фрушкогорског
зависности од тога какве je боје био п. манастира Кувеждина, чији je препис са
(или мачка) кога сусретне, такве боје тре- старијег извора сачињен у XVIII веку, по-
ба да држи стоку (укр.). У темелз куће за- ред осталог стоји: "Скилокефали, тамже
ПАСОГЛАВ -419- ПАСТИР
во Индии в пустинјах, имъ же песий гла- ja и иегове пратиоце у земл>и Лотфаг за-
ви, и скрежетание зубовъ страшно и про- робио једнооки киклоп Полифем, који je
чее чловечьско" (Скилокефали, исто су у одмах појео двојицу пратилаца; потом je
пустим местима Индије, имају пасје главе Одисеј ужареним коцем ослепио кикло-
и страшно шкргућу зубима а остало има- па, а затим, држећи се овнова, успео да се
ју људско). извуче из пећине. У словенским преда-
П. се обично описују као —> гиганти, њима, уместо киклопа појављује се једно-
отуда и један од назива за н>их код Срба оки п. По другом распространяемом садр-
Крајишника у Хрватској - џиганде (од жају, и. наилази на двоје деце (брат и се-
итал. gigante "АЙВ"); у Србији, у околини стра, сирочићи) и одводи их у свој дом и
Лесковца називају их дивлани. Обично се баба пасоглавка се спрема да их скува у
приповеда да имају једно око на челу, за казану. Деца успевају да преваре бабу и
које се, код Хрвата у Мађарској Подрави- гурну je у казан и онда беже, док их п. не-
ни, каже да je велико као тањир, или да je успешно прогони. У једној варијанти при-
"дебело". По веровању из околине Брода поветке изграђене на оваквом сижеу, п. je
на Сави, пафглавац има пасју главу, једно приказан као глупи див: децу на другој
око и реп. У Хрватској (Жумберк) за п. се обали, коју прогони, пита како да дође до
каже да je велики као човек, да има људ- њих. Деца му кажу да под мишку метне
ско тело, четири ноге, пасју главу и на врх врећу камења, па да заплива. Он тако и
главе једно око. У Морачи у Црној Гори учини и - удави се.
постојало je предање о псоглавама, за које По предању из Мораче у Црној Гори,
се говорило да су имале велике груди ко- седам псоглава, које je однекуд донео —> ве-
је су унакрсно пребацивале преко раме- тар, на ливади je све, сем једне убио гром.
на. Ове особине приписују се многим ми- Та која je остала жива, населила се у пећи-
толошким бићима код словенских наро- ни, а звала се Дајка или Диљка. Човек ко-
да (уп. —> русалка, —> богинка, самодива ме je украла и скувала дете, убио jy je стре-
итд.), али су оне познате и у традицијама лом у пећини.
Иранаца, Арапа итд. За и. се може везивати и познати мо-
За п. се каже да живи у Мрачају, земљи тив из предања о бријању краља који има
вечитог мрака), у мрачно] земли, или у животињска обележја. Посебну улогу има
мрачном вилајету који почиње на крају Ру- п. —> Атила. Нека обележја п. пренета су
сије. По предању из Височке нахије у Бо- на —> ђавола.
сни, из Русије су на п. пуцали свакодневно
из хил>аду топова, а затим су озидали бе- Лит.: Бег. ЖСГ: 242; БМ: 159-160; Bošković-Stulli
дем. Такође, они живе у —> пећинама, —> M., Narodna predaja o vladarevo] tajni, Zagreb, 1967;
мочварама или у кућама у велико/ шуми. Тјорђевић Д· M., Српске народне приповетке и
Код Хрвата у Мађарској Подравини се ка- предања из лесковачке области, СЕЗб XCIV, 1988:
зивало да су и. имали и дворце у којима je 488-490; Т)ор. ВДВ: 105-109; ZNŽO 1/1896: 229;
било силног блага. Kačanovskij V., Apokrifne molitve, gatanja i priče,
Я. лове и једу људе. Код Срба у Хрват- Starine ХШ, Zagreb, 1881:161; РДС: 124-128; Фил.
ској се приповедало да се најрадије хране BH: 213; Franković Đ., Mitska bića u podravskih
оним људима који су јели дрењине, код Hnmta, Etnografija Južnih Slavena u Mađarskoj 9,
Хрвата да највише воле да одгризу жена- Budimpešta, 1990:155; Чај. СНП: 98-100,508; Чај.
ма груди; према сижеима приповедака, СД Π: 278-280;V: 311-312.
ловили су децу; по веровању из Босне и Љ. Раденковић
Херцеговине, вадили су тела из гробова и
јели покојнике. ПАСТИР - главки лик у обредима и веро-
Предања о сусрету с п., која некад има- вањима везаним за заштиту стоке, посеб-
]'у и развијену структуру приповетке, гра- но у време летње испаше. П. обавља низ
де се на два главна сижеа. Један je варира- обредних радњи, које треба, како се веру-
ње познате епизоде о томе како je Одисе- је, да омогуће напредак стада. Посебно се
ПАСТИР -420- ПАСТИР
п. поштује на Руском Северу, где сматрају годичасто воће и —> гљиве, терати комар-
да je —> чаробњак и да je повезан с -» ле- це и муве, рушити мравињаке итд.), а за
сником (рус. леший) и другим оностра- узврат му лесник обезбеђује да стадо
ним силама. Сматра се да п. постиже до- остане цело на окупу. Ради постојаности
говор с лесником, по коме му "даје" нај- договора, и. изговара басму ("отпуск"),
бољу краву и обавезује се да ће поштова- обилази око стада с катанцем и кључем,
ти низ забрана (да неће брати шумско ја- баца затворени катанац у шуму, закопава
ПАСТИР -421-
ПАСУЉ
ако je Я. стајао у вези с морепловством) - мовна стрела"), a такође -> секире које су,
источнословенско божанство које се, ску- као и стреле, биле предмети паганског
па с —> берегињама, помиње у „словима" култа (у староруским хришћанским
(беседама) против паганства. По хи- текстовима: „богомрске ствари"). Мит о
потези В. Пизанија, то би био источно- П. делимично се реконструише на основу
словенски пандан Бакху/Дионису. Нема његових трагова у белоруској и неким
довольно података о П. да би се тачно другим словенским традицијама, у који-
одредиде његове функције. Није ис- ма je громовник још увек повезан са са-
кључена веза с именима богова код при- мим П. (белорус, пярун „гром"), и по мно-
балтичких Словена као Поренут, Поревит гобројним трансформацијама у припо-
и с табуисаним именима изведеним од веткама, билинама и другим фолклор-
имена громовника (-» Перун). ним текстовима, где П. замењује Илија, па
Б. В. Иванов, В. Н. Топоров потом и друге личности с познијим
именима. Перун, првобитно у лику кока-
Обредно наздрављање П. (вертячеся инка, или возећи се на колима (уп. доц-
пъютъ емоу въ розехъ) подсећа на обред нију иконографију пророка Илије) својим
посвећен -> Црнобогу који описује Хел- оружјем успева да порази змајоликог
молд, a функција заштитника мореплова- непријатеља (у првобитној варијанти ми-
ца - на штетинског —> Триглава, можда та, то je митолошко биће, коме одговара
идентичног с Црнобогом; превасходни Волос/-» Велес, а у познијим текстовима -
штићеници П. били су, пре него ли по- бајословни Змиулан и ел.), који се од њега
морски трговци, припадници ратничких скрива, редом, у -> дрво, камен, човека,
дружина викиншког типа. животиње, -> воду. У даљим трансфор-
А. Лома мацијама овог мита може се мењати име
(али не и облик) П. и његовог противника,
ПЕРКМАН -> Сребрни цар но основна сижејна схема остаје
неизмењена. После победе П. над
ПЕРУН - у словенској митологији бог непријатељем, ослобађају се воде (у арха-
олује (—> грома). Општесловенски култ П. ичним и позним трансформацијама ми-
своди се на култ бога олује (грома) у ин- та, стока, жена коју je Перунов противник
доевропској митологији и има много заробио, уп. —» додола, —> Марена, —>
заједничких црта с аналогним култом Мокош) и излива се —> киша. Стога се
Перкунаса у балтској митологији. Бог најочевиднијом интерпретацијом мита о
олује се још у индоевропској традицији 77. (који код Словена има и друга могућа
повезивао с ратном функцијом и, сходно тумачења) чини његово тумачење као ети-
томе, сматрао покровителем ратничке олошког мита о постанку грома, олује,
дружине и њеног предводника (код плодотворне кише. Овом миту одговарају
Словена кнежеви), посебно у Русији. При- Општесловенски обреди, чији називи већ
казивали су га као постаријег човека: по указују на везу с култом П. - буг. Пеперуна,
опису у староруском летопису, глава с многобројним табуистичким и онома-
његовог дрвеног идола била je сребрна топејским варијацијама типа пеперуда,
(седина?), а брци златни. По подацима из перперуга, преперуда, срп. хрв. прпоруша и
других индоевропских традиција, гро- ел.; исто објашњење даје се и за назив ана-
мовникова брада имала je посебно мито- логних ритуала типа буг. и срп. хрв. додо-
лошко значење, што се посредно одрази- ла. Ти ритуали изазивања кише укључују
ло у руским фолклорним формулама обливање -> жене, изворно можда
везаним за „Илијину браду", будући да je повезане с жртвама приношеним 77. Ка-
—> Илија заменио П. у доба двоверја. рактеристичну црту митова и ритуала
Главно оружје П. били су —> каменови повезаних са 77. представлю њихово
(польски „громовни камен", назив за повезивање с —> храстом и храстовим
белемнит) и стреле (ст. рус., пол., „гро- шумама (уп. Перунов дуб у средњовековној
ПЕРУН -423- ПЕРХТА
(варовни пеци); код Бугара, они су назива- дине. Тако су у јужнорус. губернијама лу-
ни црни (черните петъци), при чему су се ди одлазили у освит зоре на П. да "чувају
нарочито плашили п. у Тодоровој неде- сунце", тј. да гледају како оно на изласку
ли, у Русалној недели и средопосној не- "игра", преливајући се у разним бојама.
дели, које су називали зле сестре; састав Код Јуж. Словена (нарочито у Хрват-
ових 12 петака, који су се посебно пошто- ској) на П. су распаливане -» ватре, а по-
вали, није се подударао у разним локал- себно су пастири палили велике бакле
ним традицијама. Осим н>их, у народном (лиле) и носили их око торова (-> лила).
календару су поштовани и обележавани Понегде je П. био тек један од неколико
посебним ритуалима, забранама и про- летњих празника о којима су распалива-
писима —> Велики петак (општесл.), де- не ватре (упоредо с Ивањданом и —» Ви-
вети (понекад и десети) петак после Ускр- довданом). Пастири су на П. обавлали
са (ист. слов.), задушни петак (—> задуш- неке радње којима су желели да заштите
нице), код Срба - бели петак (када се није стоку од сваке несреће: неки су плели ->
радило, да -> град не убије усеве), биљани венце, којима су китили стоку, торове и
петак пред -> Ђурђевдан (тог дана су ограде, ставлали их на посуде с -> мле-
скуплане лековите траве) и др. ком итд.
Код православних Словена у значајне До П. у многим слов, традицијама по-
празнике спадају дани св. Параскеве Пет- штована je забрана једења нових плодова,
ке (28. Х/10. XI), Параскеве Српске, срп. посебно -> јабука. Срби из околине Бо-
Петковица, буг. Петковден, Света Петка левца су сматрали да на П. св. Петар на
(14/27. X), a такође Петка Трновска (26. небу дели воће умрлој деци. Срби у Сме-
VII/ 8. VIII). За ове дане забране су углав- дереву су говорили да на П. св. Петар тре-
ном везане за "женске" послове. се јабуку у —> рају, затим окупла децу и
С. М. Толсто/ дели им јабуке; ако се нека жена није др-
жала поменуте забране, њено дете неће
ПЕТАО -> Сава св. добити јабуку. На П. би мајке, пре него
што окусе воће, носиле га на —> гробље,
ПЕТАР СВ. -> Петровдан давале просјацима, делиле у помен на
умрле или частиле комшијску децу; тек
ПЕТКА СВ. -> Петак после тога скидана je забрана једења воћа.
Понегде код Јуж. Словена на П. je оба-
ПЕТРОВДАН - дан који се слави у част влано обредно клање неке домаће живо-
апостола Петра и Павла (29. VI/12. VII ). тиње (—> вола, петла и др.), коју би затим
Један од клучних датума летњег циклуса појели на заједничком сеоском ручку.
празника, који има много заједничког с -> У Русији на П. младенци су посећива-
Ивањданом, главним летњим празни- ли невестине родителе: пошто се на П. за-
ком. вршавао петровдански -> пост, говорило
П. je сматран за календарску границу се да долазе "на сир". За тај дан невестин
у години: после њега у природи наступа- отац je за кћерку правио и поклањао joj
ју промене, које указују на приближавање нове виле и грабуле, да би млада жена у
јесени (-> календар народни). По рус. ве- новој породици могла учествовати у
ровањима, на П. je тобоже св. Петар "по- предстојећем сушењу и скуплању сена.
плувао" лишће, па се стога после тог да- Т. А. Агапкина
на више не кувају траве и биле, не ломе се
гране за —> метле и ел. Бугари су веровали ПЕЋ - предмет који je код Ист. Словена
да после П. време бива хладније, да се сун- највише митологизован и симболички
це окреће зими, да птице престају да пе- вреднован међу предметима из свакида-
вају, а трава да расте. У неким руским об- шњег живота. Упоредо с почасним местом
редима на П. одразиле су се представе о (рус. красный угол) и —> столом, n. je један
овом празнику као календарском врху го- од сакралних центара —> куће.
ПЕЋ -426- ПЕЋ
ПЕЋИНА - место где борави —» нечиста де и змијску царицу, која лежи на злат-
сила; —» пут којим се стиже у подземни ном трону, затим "бесцени камен" (рус.
свет. Пошто у њој нема светлости, п. при- камень-алатырь) који даје снагу змијама
пада свету таме, a одвојеност од људског итд. У руској епској песми казује се како je
света истиче и њен затворени простор. јунак Добриња допливао у "пећине бело-
По народним космолошким предста- камене" змаја Горинчишта, и тамо разру-
вама, п. повезују овај и —> онај свет, који шио његово "гнездо" и поубијао му "малу
се налази, како се често замишља, унутар дечицу". У старопољском предању гово-
земље или под зем/ьом. У македонским ри се о победи кнеза Крока (Крака) над
народним приповеткама о "догьем све- страшним змајем, који je прождирао лу-
ту", говори се како су тамо људи доспели, де и њихову стоку, а живео je у п. планине
пролазећи кроз п., јаме, —» бунаре. По ве- Вавел поред Кракова.
ровању Јуж. Словена, из п. дувају —> ве- У хришћанским легендама, п. су са-
трови у различитим правцима: тамо их крална места где живе —» свеци и сам
чувају -» змајеви (буг. —» хале, мак. —» ла- Христос. У п. се такође скривају нацио-
мје) или слепи старац све дотле док —> нални јунаци. Сходно пољским легенда-
Бог, св. Дух или св. —> Илија не дозволе да ма, тамо спава војска коју je зачарала —>
их пусте из и. (бездани, рупа у землей и Богородица, a која ће се једном пробуди-
др.). Једну од таквих п. у Црној Гори л>уди ти и кренути у борбу за веру. По српском
су покушали да затрпају, да не би дувао предању, национални јунак -> Краљевић
северни ветар. У српској бајци се помиње Марко није погинуо, већ живи у једној од
п. у којој се рањени змај скривао од цар- п., заједно са својим коњем Шарцем.
ског сина, који тамо није могао да уђе због Низ je ритуала лустративног каракте-
јаког ветра, а за три дана je кроз и. доспео ра који су се обављали у п. или испред
у други свет, који je личио на овај. улаза у њу. У Црној Гори близу места Ри-
По веровањима, у п. бораве различита сан д.уди су се окупд,али поред пећине,
натприродна бића: змајеви, који ту доно- ту певали песме и пуцали из пушака. У
се девојке (свесл.); патуљци, који тамо чу- Босни (Сутјеска) у Чисти понедељак мла-
вају драго камење (Зап. Слов.); -> лесни- деж je ишла у п. да би тамо извела риту-
ци (рус. леший], који ту крију украдену де- ално коло. У Србији, у Звижду (Дубока)
цу (рус.); —> дивови, -> виле (уп. срп. пеш- ритуална игра je извођена у петак пред ->
теркиња - "вила која живи у пећини"); —> Ђурђевдан (Биљани петак): на средний
караконцуле (балк. Слов.), —> душе гре- пепине људи су распал,ивали огромну ва-
шника и некрштених људи (под..); дивље тру и играли око ње уз пратњу гајди и
жене, ->· бесови, -> ђаволи итд. Према фруле.
подацима из српског рукописа XV века, у
п. у Црној реци (Ибарски Колашин) жи- Лит.: Adamowski J., Jaskinia w jezykowo-kultur-
вели су "беси (ђаволи) и змајеви" (СМР2: owym obrazie swiata, СЭт.: 18-27; Αφ. ΠΒΠ 2: 528-
351). Звуци који долазе из и. тумачени су 2
529, 538, 546-549, 591; 3: 313; СМР : 351-352; Јанк.
као ударање ткачких разбоја на којима ра- А: 49; Враж. НМН 1: 100; 2: 31-37; Ков. НАМ: 68;
де виле (или ударци чекића подземних Георг. БНМ: 51, 82, 84, 87, 150.
патул^ака); за скривено благо које се про- А. А. Плотникова
нађе у п. веровало се да су га змајеви ство-
рили и да га они и чувају; за трагове, про- ПЕЧУРКЕ -> Гљиве
нађене у п. сматрало се да потичу од ра-
њеног змаја који се ту склонно. По словач- ПИЈАНСТВО -» Пиће
ким, украјинским, српским причама, п.
чији су зидови покривени сребром и -> ПИЋЕ - код старих Словена део паган-
златом, место je где зимују —> змије од је- ског култа. По саопштењу Хелмолда, не-
сењег —» Крстовдана до -» Благовести; мачког хроничара XII в., балтички Слове-
људи који се ту случајно нађу могу да ви- ни "у време пирова и ритуалног излива-
ПИЋЕ -428- ПИЋЕ
пити за њих, пити у њихову част, напити по млеку и ел.) и сам ритуал склапања п.;
кога (тј. учинити да се опије) да би га по- познат je у народној традицији свих Сло-
сле убили". П. je било обавезно приликом вена, али je највећу актуелност (идеоло-
дочека —> госта, за време церемонијалне шку и социјалну) сачувао на Балкану (а
или обредне трпезе, што je доводило до код Ист. Словена у козачкој заједници).
обичног или ритуалног пијанства."Ко Схвата се као веза чији je посредник (или
храбро не пије, томе нема места међу Ру- даривалац) -> Бог (уп. срп. формуле по
сима", писао je Швеђанин Петар Петреј Богу брат/сестра, Богом брат/сестра) и за-
почетком XVII в. Странци су много пута то се она сматра јачом, сакралнијом од
примећивали специфичная манир Руса крвног сродства, које нема божанску, већ
да пију вотку наискап. У епским песмама "људску природу" (уп. срп. по греху ро-
светоруски јунаци испијају наискап дитељ, по греху син о рођеном оцу/сину).
огромне купе, које им приноси кнез Вла- У обичајном праву изједначава се с крв-
димир, и тиме доказују своју спремност ним сродством и обезбеђује истим забра-
за ратне подвиге. По сведочанству Енгле- нама (пре свега, табуом за ступање у брак)
за Климента Адамса, цар Иван Грозни та- и истим казнама за њихово нарушавање.
кође je испијао купу у "једном даху". Постоји неколико облика п. Смисао
Павел Алепски (XVII в.) саопштава о првог састоји се у остварењу недостајућих
томе како су при крају једног ручка гости родбинских веза услед стварне празнине
"испили купе за здравље домаћина и до- у родбинској или породичној структури:
маћице, наискап, jep je то код њих обичај; нпр. девојка која нема браће, склапа п. с
онај који не испије купу до дна, сматран je MOMKOM, који на себе прима одговорност
за озлоглашеног непријатеља, зато што за посестриму и, сходно томе, све неоп-
није попио за пуно здравље домаћина ку- ходне обредне улоге (нпр. у свадбеном об-
ће". Kao што je забележио С. Герберштејн реду). Я. се може склапати ради мирења
(XVI в.), Руси су пили купу до дна и при посвађаних породица или родова и од-
томе говорили да великом кнезу желе враћања или заустављања крвне освете (с
"срећу, победе, здрав/ье и да ньеговим не- тим циљем могу се такође склапати кум-
пријател>има остане не више крви него ство и брак). Понекад се п. претвара у ка-
што je у чаши вина". У овом случају акту- лендарски обред с општом семантиком
ализована je симболичка веза -> вина с -> благослова. Тако се у многим селима јуж.
крвљу и пијење из пехара има карактер Баната, у понедељак Томине недеље, оба-
магијске радње. вља обред кумачење, који се своди на ри-
туал склапања п. и посестримства: уче-
Лит.: Байбурин А. К., Топорков А. Л., У исто- сници иду на -» воду (реку или извор),
ков этикета: Этнографические очерки, Ленин- плету —> венац, квасе га водом и кроз ње-
град, 1990: 148-156. га се љубе, затим размењују поклоне и —>
А. Л. Топорков jaja; потом венац —> пуштају низ воду
или бацају на -> кров или родно дрво
ПЛАКАВАЦ -» Некрштенци (Бос. ГОСВ: 277-281). Уп. тројичко кумаче-
ње девојака код Руса.
ПЛАКАЊЕ -> Герман, -> сузе Код Бугара се, календарски, обред и.
обавља најчешће на зимски -> Јовањдан
ПЛАКУН-ТРАВА -> Расковник (7/20. I), ређе на дан зимског Атанасија
(18/31.1). Момци који желе да се побрати-
ПЛАНЕТНИК -» Облачари ме одлазе у цркву, где их свештеник везу-
]'е —> noj асом и благосиља; они размењују
ПЛУГ -> Орање букете од —> бршљана или шимшира,
увезане црвеним вуненим концем, на ко-
ПОБРАТИМСТВО - институт ритуалног јем виси златник. Касније, они на тај дан и
сродства (упоредо с кумством, сродством у време великих празника иду један дру-
ПОБРАТИМСТВО -430- ПОБРАТИМСТВО
чов Η. Α., За побратимство, Периодическое ло je снажно као кон," (рус. арханг.). Таква
списание на Българско книжевно дружество в деца су била стално болесна и ретко би
Средец, София, 1895/49-50: 32-71; бр. 51: 375- поживела до пунолетства; обично су уми-
403; 1896/52-53: 443-508; БМ: 267-269; СМР; Раек. рала у узрасту до седам година.
1993/73-74: 50-52; 1994/75-76: 79-91; Етнолошка У Вјатској губ. су веровали да п. (које je
грађа о животу и обичајима сточара на Дубашнич- л>удима подметнуо лесник) има чароб-
кој noepiuu у североисточној Србији, Београд, њачке способности и, ако доживи зре-
1977: 89-90; Kretzenbacher L., Tituelle Wahlver- лост, постаје вредан човек, који у кућу до-
brüderung in Südosteuropa, München, 1971. носи изобиле. Сходно пољским верова-
C. M. Толсто/ њима, п. je могло да обогати родителе ко-
ји су га примили ако би се према њему
ПОБУС АНИ ПОНЕДЕЉАК -> Понедељак добро понашали; сматрало се да оно не-
приметно -> ноћу излази, а на повратку -
ПОГАНЕЦ —> Караконџула доноси -> злато; ипак, ако му не би спре-
мили омилено јело или ако би га увреди-
ПОГАЧА -» Хлеб, -> чесница ли, оно би заувек нестало из куће, а злато
које je донело претварало би се у прах.
ПОДЗЕМНИ ДУХ -> Сребрни цар Најболи начин да се врати своје дете (и
тиме се луди избаве од п.), по широко рас-
ПОЗОЈ -> Змај прострањеним представама, било je —»
шибање и. прутом све дотле док демон,
ПОДМЕЧЕ - демонолошко биће (рус. који га je подметнуо, не узме натраг своју
подменыш, обменьш) познатоу митологи- ругобу и врати лудима њихово дете. Такво
ји Ист., Зап. и делимично Јуж. Словена; шибање je обавлано као магијски чин, а из-
дете —> нечисте силе, подметнуто луди- водило се на строго одређеном месту (нпр.
ма у замену за украдено одојче. Сматрало поред заложене —> пећи, на —> прагу куће,
се да дете могу подметнута: —> богинка, ђубришту, на -> мосту, у полу на међи, на
мамуна, -> полудница, краснољутка, ђа- —> раскрсници и ел.). Оруђе за шибање je
волица (Зап. Слов.), или -> русалка, -» био -> брезов или -> врбов, прут -» леске,
вештица, -> лесник (рус. леший), -> ђа- грана којом су пре тога шибали -> жабу су-
во, бањик (Ист. Слов.). вачу. Извршиоци оваквог шибања могли
По сев. руским веровањима, до таквог су бити: мајка украденог детета, бајалица
подметања je могло доћи у парном купа- која je посебно позвана за ту прилику, —>
тилу одмах после порођаја, док дете још пастир, дечак кога je родила неудата девој-
није крштено. Родители не би одмах при- ка. У зап. слов, фолклору позната су многа
метили замену детета, већ би тек касније предања о томе како се у часу шибања из-
залазили знаке који указују да je дете п.: ненада појављује виновник подметања (бо-
оно je рахитично, има несразмерно вели- гинка, мамуна, ђаволица), узима своје
ку главу, танке руке и ноге, наказно лице уплакано дете и срдито лудима баца н>и-
с клемпавим ушима, оштре канџе на пр- хово чедо. По другим веровањима, постоја-
стима руку. Главни знаци да п, није луд- ла je могућност да се украдено дете повра-
ско биће били су дететово непрекидно ти из руку нечисте силе тиме што би се до-
плакање ноћу, пиштав крик и инаџијско маћица претварала као да за подмече
понашање. Оно или ништа није хтело да спрема кашу у лусци —» јајета; када би и.
једе, или je било прождрљиво: нпр. могло видело такву необичну посуду, до те мере
je у сваком тренутку прождрети ћуп мле- би се изненадило, и мада до тог времена
ка и векну хлеба (рус.). Растући, п. се ло- није изустило ни речи, одједном би изјави-
ше развијало, било je слабо покретљиво, ло да за хиладу година свог живота таквог
дуго не би знало ни ходати, ни говорити, -> чуда није видело, а затим би одмах не-
било je зловољно и непредусретљиво; стало, а на његовом месту се појавливало
ипак, издвајала га je необична снага - "би- дете човека.
ПОЖАР -432- ПОЗИВАЊЕ
квог позивања представља пољеска фор- чење могу имати обичаји отварања прозо-
мула: "Мороз, мороз, ходи куцью есци! А ра, врата или вратанаца на пећи у време п.,
в Петровку не бувай, бо будем лугами сек- стављање на -> сто прекобројног прибора
ци!" (Мразу, мразу, дођи кољиво да је- за јело, остављање слободног места за сто-
деш! А на Петровдан не долази, иначе ће- лом - "за госта". У исто време, ритуал п.
мо те бичем ишибати). Сличне позивне могао je уклэучивати и низ радњи с "терају-
формуле познате су у ист. Белорусији, ју- ћом" семантиком: сачекавши неко време
жној Пољској, у карпатској зони, у југоист. после позива, укућани би лупали пали-
Бугарској, Македонији, у ист. Србији. цом, жарачем у зидове или врата куће,
Најтипичније време обављања обреда ударали по огради или капији, симболич-
п. јесте —> Бадње вече. У Пољесју и источ- ки "терајући мраза", пуцали из пушака,
ним зонама Украјине и Белорусије, он мо- правили велику буку, што je одговарало
же бити реализован уочи Нове године и вербалним формулама "претњи" и "тера-
Богојављења. Пред почетак вечере (или ња" у текстовима позива. Ист. Словени су
пре него што се изнесе главно ритуално нпр. у позиву "мразу" претили да ће га,
јело - кољиво, друге куване житарице, ако дође у лето, људи "избита штаповима"
грашак, обредни хлеб) домаћин би изла- (прутем, жарачем, гвозденим метлама)
зио испред -> врата куће, долазио до ка- или ће га "изгрепсти браном", "откинути
пије, или би се, остајући у кући, прибли- му уши" и ел.
жавао вратима, —> прозору, лупао руком Заједничко за све слов, традиције јесте
у зид куће, -> кашиком, —> штапом, жа- разноврсност позиваних лица. На вечеру
рачем и ел. и изговарао позивну форму- су звали: —> Бога, —> свеце (—> Герман, —>
лу, чији je смисао био позивагье митоло- Никола), —> анђеде; умрле сроднике;
шког адресата да дође на вечеру сада, ка- персонификоване празнике (Кољада,
да га зову, а да се не појављује у неко дру- Шчедрец, Божић); демоне (-> вештица,
го време у години, нпр.: "Мороз, мороз, кућни дух -> домовој, -> ђаво, духови ->
ходи до нас кутью ести, а у летку не иди, болести); штетне стихије (мраз, —> ветар,
нашего хлеба не морози!" (полнее.) (Мра- олуја, бура, —» град); звери (најчешће —>
зу, мразу, дођи код нас да једеш кољиво, а вук), птице, -> змије, инсекте. Оно што
лети не долази, наше жито не смрзавај), обједињава све те разнородне адресате п.
или "Ела, ти, облаче, да вечераш, донели je, с једне стране, њихова припадност оно-
сме ти вечера, сега те викаме да вечераш, страном свету, свету предака, који госпо-
а на лето очи да ти не видимо!"(буг.) (До- даре природним стихијама, падавинама,
ђи, ти, облаче, да вечераш, донели смо ти приносима; с друге стране - способност
вечеру, сад те зовемо да вечераш, а лети позиваних да наштете усевима, стоци,
очи да ти не видимо!). Сакралност ритуа- приносима, самом човеку, због чега су се
ла предодређује посебан начин изговара- и трудили да их одобровол>е и угосте на
ньа позива: формула или неки гьен део Бадње вече, да они не би долазили у нео-
три пута се понављају, -> глас добија нео- дговарајуће време.
бичну интонацију, он je напрегнут ("вичу
да кућа одјекује", "на сав глас"), неприро- Лит.: Виноградова Л. Н., Толстая С. М., Риту-
дан (говоре високим тоном, пиштавим альные приглашения мифологических персонажей
или тужним гласом). на рождественский ужин: структура текста,
Премештање позивара према прозору, СБЯ-93: 60-82; Виноградова Λ. Н., Толстая С.
—> пећи, вратима, његов излазак из куће и М., Ритуальные приглашения мифологических
ел., симболизују контакт с —> оним светом; персонажей на рождественский ужин: формула и
мотиви "храњења" духова исказују се у та- обряд, МФФ 1995: 166-197.
квим радњама као што су одношење јела Л. Я. Виноградова, С. М. Толсто;
до прозора или врата, одвајање јела у посе-
бан суд, бацање шаке кољива увис, изно- ПОЈАС - у народним веровањима сим-
шење јела у двориште и ел. "Позивно" зна- бол —> пута, прелаза преко митолошких
ПОЈАС -434- ПОКЛАДЕ
буг. Сирни заговезни, Сирни поклади и ел., Македонији и делом у јуж. Србији пал>е-
уп. такође срп. Мете покладе, буг. Мети ње конца повезују с радгъом "спаљивања
заговезни "последњи данједења мрсне хра- вештица" или препознавања сеоских ве-
не (недеља пред ускршњи пост)". Код штица и стелена њихове опасности (нпр.
балканских Словена за последњи дан ако конац дуго гори, то се њима позната
пред ускршњи пост карактеристични су вештица сматра врло опасном). Друга га-
обичаји везани за рођачке посете (међу- тања с паљењем тог конца обављају се с
собно праштање грехова и увреда), за ло- циљем да се сазна колико ће живети ста-
жење -> ватри (бакл,и, стрела), маскарад- ре жене у селу, које висине ће бити жито,
не и друге игре, -> гатања (о животу и или какви ће бити приноси у наступају-
смрти, о приносима), за истеривање —» ћој години и ел. Ради заштите од вешти-
болести, —> нечисте силе и др., такође и ца и нечисте силе, чија активизација пада
за срп. ламкапе, мак. амкање, буг. ламкане, у то време, оставляли су мрве на —> столу
хамкане и ел. - обичај с —» јајетом (кома- после вечере ("ако дођу хале и вештице,
дићем колача, халвом, угл>ем), окаченим нека вечерају"); мазали -> белим луком
о конац, које учесници такмичења морају себе, као и улазна —> врата (кључаоницу);
ухватити зубима. спаљивали старе опанке и ел.
Код свих Јуж. Словена на и. су познати
обичаји игара под маскама (срп. и хрв. ма-
скаре, машкаре и др.), чији се учесници ма-
скирају у животиње, имитирају свадбе и
др., што je, по правилу, праћено хумори-
стичким сценама и еротским шалама. Тра-
диција да у ОБО време иду карневалске и
маскарадне поворке све je присутнија од
истока према западу јужнословенског про-
стора (Приморје, Босна, Хрватска, Слове-
нија). У Босни су познате процесије čarojice,
Мушка покладна игра "Радева" ćoroje, у Хрватској - fašniki, fašingari, у Слове-
нији šeme, pustne seine, pustari, γ'ste итд. За за-
Снага прогањања приписује се риту- падне области, осим традиционалног ->
алној ватри за време п.: великим ватрама маскирања у "бабу" и "старца", каракте-
које се ложе на крају села, -> раскрсници ристичне су такође зооморфне маске жи-
или на брду (мак. оратакопа, ора-копа, буг. вотиња ("вук", "јарац", "камила", разне
орада, сирийца, гаро и др.), бакљама (-> ли- птичје маске), а осим тога - практично не-
ла), вагреним стрелама. У југоисточној познат у источним крајевима, обред ноше-
Србији преко ватре, коју називају караве- ња лутке "карневала" (слов, pust, kurent, хрв.
штица (калавештица, крљавештица), пре- kurent, karneval, poklad и др.), коју на крају об-
скачу деца, узвикујући: "Кара, караве- реда спалзују, закопавају у —> земљу, бацају
штице, ти си, бабо, вештица!", после чега у —> воду, —> бунар, море, "бесе". У неким
крену по кућама, скупљајући jaja као на- хрватским крајевима на п. je сачуван обред
граду за то што су истерала -> вештице -> оборавања села који изводе маскирани
из села. Код Бугара на п. свако се трудно —> орачи у циљу заштите села од болести,
да прескочи ватру, пошто се сматрало да нечисте силе и др. (-» кукери); у зап. Хр-
ће то заштитити људе од бува у току го- ватској и Словенији изводи се обред, по-
дине; веровали су, такође, да места до ко- знат и код источних и зап. Словена - "вуче-
јих се види ватра неће лети погодити —> ње букагија".
град. У низу јужнословенских крајева био
je познат обичај да се пали конац на којем Лит.: Нед. ГОС: 24-26, 184, 192; Gavaz. GD2: 9-
je висило ускршње jaje за време ритуалног 22; NU 1986/23; БМ: 329-331; Кит. МНПО: 66-69.
такмичења - ламкања, при томе у зап. А. А. Плотникова
ПОЛАЗНИК -436- ПОЛАЖАЈНИК
жило свако добро у кући, у тору и на њи- ского обряда "полазник", СБЯ, 1977: 21-76; Усаче-
ви...). За п. припремају част, поклањају ва В. В., Обряд "полазник" и его фольклорные эле-
му —> кошул^у, марамицу, чарапе или ву- менты в ареале сербохорватского языка, СБФ,
ну. Свака породица у зап. Бугарској има- 1978, 27-47; БМ: 272-273; ЕБ 3: 97-98; СМР: 238-
ла je свога п., кога су с чутуром -> вина 241; Нед. ГОС: 38-40.
унапред позивали на споход. Улогу п. та- В. В. Усачова
кође игра и први посетилац који уђе у ку-
ћу и који носи ивер или сламу. Он обавља ПОЛИВАЊЕ ВОДОМ -> Вода, -> Ускрс
исте радње као и позвани п., казујући и
благослове. ПОЛНИ ОРГАНИ -» Сношај
У неким крајевима се сматра да je изу-
зетно добро ако п. буде нека животиња: —> ПОЛУДНИЦА - у ист. слов, и зап. слов ве-
во, —> конь, крава, свиња, овца, —> пас, пе- ровањима дух који се појавлује у подне у
тао; некад се предност давала младунчету полу и напада жетерце који жању у то вре-
животиње - телету, јагњету. Животињу ме. Лик и. обједињује црте сунчаног божан-
уводе у кућу у неки од поменутих празни- ства, које се појавлује у полу у тренутку ка-
ка, да би породици донела срећу и благо- да се -> сунце налази у зениту, и црте бо-
стање у наступајућој години. Њу воде три жанства плодности које брине о сазревању
пута око -> стола и дају joj нешто да поје- -> жита. Често су сматрали да п. живи
де. управо у полу на коме се узгаја раж.
Осим што je n. могао бити човек или П. су замишлали на двојак начин. По
животиња, код Полака и Словака у улози једним веровањима, то je лепа невеста вр-
п. могла се наћи и јелка (врх зимзеленог ло високог раста, одевена у белу блиставу
дрвета, бора, -»јеле, оморике), којуукра- одећу или лепа жена с великим тигањем
шавају јабукама, лешницима, колачићи- у рукама. Често у лику п. избијају црте ->
ма, а на Божић гране зимзеленог дрвета русалки - виђали су je као лепу жену с ве-
причвршћују за таваницу или обесе из- ликим грудима, длакаву, с дугом косом. У
над стола у купи; унакрсно их закуцавају полско-украјинском граничном nojacy n.
изнад врата коњушница, штала, амбара су замишлали у виду страшне рашчупа-
или односе у сеник, и у друге помоћне не бабе са гвозденим зубима (уп.—> бо-
зграде; гранчице четинара, украшене тра- гинка) Сходно зап. слов, веровањима, п.
чицама и папирнатим цветићима, деца води порекло од -» душа грешних људи и
разносе по кућама уз благослове за здрав- -> вештица, она живи у —> пакду, а за
ље, срећу, богатство. време жетве појављује се у подне у пољу и
Код Полака и Словака, п. je још и мучи заспале жетеоце. Она чешља косу и
украс од сламе, ивера и треке, направлен пева.
у облику саставлених шестоугаоника или Сматрало се да je и. заштитница пола.
четвороугаоника, на коме висе ланчићи Она се појављује на међама у периоду
исплетени од разнобојне хартије, и други цветања ражи и сазревања жита и чува
украси. Ови сламени украси имали су житарице од горућих зрака подневног
исти симболички смисао, као и зелени и. сунца. Понекад су сматрали да постоје до-
и они су такође качени у соби на тавани- бра и зла п. Добра у подне прави хладови-
цу изнад стола. ну својим огромним тигањем, штитећи
Код карпатских Украјинаца називом жито и траву од жарког сунца, зла окреће
полазник означава се обредни -> хлеб уви- другу страну усијаног тигања, палећи вр-
јен ланом, кога дарују човеку-полазнику хове житарица и Цветове биљака.
који дође у кућу у један од зимских пра- П. се показивала као дух опасан за лу-
зника. де. Сматрало се да она штити пол>е од лу-
ди и, посебно, од деце, пазећи да не иду
Лит.: Усачева В. В., Об одной лексика-семанти- по пољу у одређено време и не газе жито.
ческой параллели (на материале карпато-балкян- Децу, која би тада нашла у полу, она je
ПОЛУДНИЦА -438- ПОЉЕВИК
Лит.: Влас. НА: 278-282; РДС: 463-464. најповолнији дан, биран je за почетак ва-
Н. И. Толсто/ жних домаћинских послова: орања, сеја-
ња, жетве, копања темела за -> кућу, тка-
ПОЉЕВОЈ -> Пољевик ња; тог дана су се трудили да пођу на да-
ли пут и ел. Ипак у селима Хомоља, где
ПОНЕДЕЉАК - дан у недели, који се у су се такође трудили да у п. почну сваки
народним веровањима различито вред- посао, у тај дан нису започињали орање.
нује. За Ист. и Зап. Словене то je најне- Српски сточари сматрају да деца која су
срећнији и тежак дан, на који би избега- зачета у п. добијају посебну памет и здра-
вали да почињу било какав посао, да кре- вле; по буг. веровањима, деца рођена у и.
ћу на пут и ел., сматрајући да посао почет су срећна, јер je њихов заштитник сам Го-
у тај дан неће бити успешан. Полаци су спод —> Бог.
веровали да ће онај који je рођен у п. бити Позитивно значење понекад су п. при-
радан, а умрети у п. сматрано je за лоше. давали и Ист. Словени: на основу иници-
Словаци су п. називали "јалов" дан и тру- јалне магије, или магије "првог дана", п. je
дили се да тог дана ништа не саде, да не сматран поволним даном за неке полске
воде краву код бика, кобилу код ждрепца и вртарске послове: често су се трудили
и ел.; у многим местима у п. нису пекли —> да у и. потапају лан, затим да саде пасуљ,
хлеб. Сматрали су за лош знак ако у п. тикве, краставце, јер ће "први изнићи" и
прва у кућу уђе -> жена. По веровању добро ће расти, да се чешлају. П. као пр-
укр. селака (Купјански срез, Харковска ви дан одређује срећу или несрећу за це-
губ.), у п. не треба сновати - то je грешно, лу неделу: рус. "Од понеделка за целу не-
пошто je тог дана "основан свет", и у тај делу" (крене срећа или несрећа).
ће се дан Господ поново вратити. Сматра- У току године највећи значај придавай
ло се опасним да се у п. припрема квас - je првом п. Великог поста (ист. слов.
уколико се то чини, "из породице ће се чистый п., полоскозуб; срп. тодоров или чи-
неко удавити"; такође није требало ни сти п.; буг. чисти или neću п.; родоп. по-
припремати цеђ за прање рубла: да би се хлупен, пошто се тог дана "затварају душе
опасност избегла, требало je попити три покојника"), када су "чистили" судове од
кашике те цеђи, иначе "на -> оном свету мрсне хране и испирали зубе; код Јуж.
he те терати да га пијеш из луспи —> jaja, Словена понекад су обележавали такође
које бацају, а не спаљују, како би требало п. следеће неделе (срп. растурен п.), када
да раде". Тамо (и у другим областима се растурају тодоровски коњи (-> тодор-
Украјине) замишљали су п. у виду —» ци). У католичкој традицији, мање код
старца, који среће и проводи -> душе по- православних Словена (у Украјини, Срби-
којника на путу у загробни свет: "Као што ји) у ускршњој недељи је празнован водени
je старцу гадно ићи без штапа, тако je и на п. (ери.), када je било уобичајено да поли-
оном свету гадно ићи без п.". Веровало се вају водом девојке или оне који су тог да-
да п. помаже да се прође "преко брвна на преспавали јутрење и ел. Срби су обе-
над пропашћу" само онима (пре свега лежавали п. у покладној недели (сирни
женама), који га поштују - "понеделни- или бели п.), који се празновао "ради сто-
чаре", тј. посте тог дана и уздржавају се од ке", затим побусани п., осми дан по -> Ус-
посла (посебно не преду и не шију). Оним крсу, када су уређивали гробове (Гружа) -
женама које га не поштују, п. се може тај понеделак у Банату су називали ку-
осветити, може послати -» смрт или -» мачни п., јер се тада одржавао обред кума-
болеет на њихове мужеве. Често су жене чења, тј. склапања побратимстава између
"понеделничиле" по завету, надајући се младих (-> побратимство) итд.
да ће се тако избавити од болести или
других несрећа. Лига.: Нед. ГОС: 131-132, 184,186; БМ: 275; СМР:
У јужнослов. традицији п. има апсо- 243.
лутно позитивно вредновање. Управо тај, С. М. Толсто]
ПОСЕВАЉНИКИ -440- пост
смисао. Тако су код Ист. и Јуж. Словена за Лит.: КОО; ЕКЗ 2; Пропп РАП; КГ; Вор. ЗНО;
—> Благовести (25. III/ 7.IV) везани по ка- ЗК; Лоз. БНК; Нед. ГОС; Арн. БНП; Бак. БПО;
рактеру пагански обреди дочекивања -» Поп. БНК; Кит. МНП; Sshn. FVS; Gavaz. GD;
пролећа и обреди лустративног каракте- Kur. PLS; Möd. VUOS 2; Frank. KO; Stelm. ROP;
ра, који су обавлани с цилем заштите од Malic. ROK; Väcl. VO; Zibrt VCh; Horv. RZL.
-> змија, инсеката, корова и ел. "Блага C. M. Толстој
вест" разуме се као вест о доласку проле-
ћа, буђењу земље из зимског сна. Обред- ПРАЗНИК ТЕЛА ГОСПОДЊЕГ -> Божије
ност и фолклор —> Божића, чији хри- тело
шћански карактер неоспорно није изгу-
блен, укључују елементе потпуно туђе ПРАШТАЊЕ -> Опраштање
његовом смислу - везане за култ предака
и представе о постбожићном периоду, ПРЕБАЦИВАЊЕ -» Кров
тзв. —> некрштеним данима, као опа-
сном времену. ПРЕДЕЊЕ ^ Пресдица
Само схватање п. као отварања грани-
це између овог и -> оног света, које je ПРЕОБРАЋАЊЕ -> Претварање
опасно за људе, представља део паганске
слике света. Сви п., како велики, тако и ПРЕСЛИЦА - направа за предење - штап
мали, сматрају се опасним. Око Житоми- или даска, често учвршћени у постоле, на
ра на све годишње и. "засејавали" су мак коју се везује кудела; симбол девојке и
око куће, штале, окруживали их кредом. преденьа као облика женских послова;
Срби су сматрали да ће дете које се роди апотропеј од —> нечисте силе.
на —> Бадн>е вече бити несрећно, а оно П. je пратила девојку од рођења до
које се роди на Божић - још несрећније; удаје. Код Ист. Словена пупчану врпцу
рођени на -> Ускрс биће сиротиња и ел. новорођене девојчице секли су на п. или
Неким п. посебно се приписује злоћа, -» вретену; преко п. су женско дете пре-
нпр. код Ист. Словена - Варвари, Чуду, Де- давали куми; девојчици су п. ставлали у
qamyxu и др. колевку. Када je девојчица почињала пре-
У фолклорним текстовима и у верова-
њима често се јавлају персонификовани
п., који могу долазити, плашити, кажња-
вати, од њих се мора тражити помоћ. У
укр. и бел. басмама, њима се обраћају
исто као и -> свецима, као и —> Богу и —>
Богородици: "Празници годишњи, ве-
лики, мали, дођите, помогните..."
Дану у недели на који падне један од
великих "непокретних" п., тј. везан за од-
ређени датум, приписивали би целе го-
дине посебну магијску снагу, њега су би-
рали као срећан дан за обавлање разних
послова. Сећање на одређени и. могло je
спасити човека који се изгубио у шуми;
требало je само да се сети кога дана у не-
дели je био Божић, затим да узме землу
испод ногу и поспе je себи по глави, тада
je блуд ("залутанко") ослобађао човека. Да
би човек лети избегао сусрет са змијом,
требало je да каже: "Благовести су биле
тога дана у недели". Селанка на путу с дететом u преслицом
ПРЕСЛИЦА -444- ПРЕСЛИЦА
сти добијала je своју п., на којој би се пот- п. окићену тракама возили су у колима
писивала. П. се није давала у зајам, иначе по селу, а затим je у крчми "продавали".
би, како су веровали у Пољесју, дошло до На -> Божић или на све божићне пра-
-» пожара или помора -> пчела. На Ру- знике, предмете за предење односили су
ском Северу момак који на девојчиној п. на -> таван или у оставу (ист. слов., буг.,
напише своје име, био je обавезан да се срп.), да их "-> бабице не упљују" (Војво-
ожени с њеном власницом, пошто се сма- дина).
трало да je тиме повредио њену девојачку Предење обавл>ено у дане када je то за-
част. брањено имало је магијски характер. У
П., као и вретено, симбол je предења, Војводини на Божић, одлазећи код стоке,
које je трајало за све време јесење-зимског домаћица je носила са собом п. и помало
периода, а прекидано je само у време бо- прела, "да живина не би била голишава".
жићних празника. Последњег дана -> по- У Славонији првој гошћи на Божић дава-
клада, завршетак предења празнован je ли су п. да мало преде, како би лан родио
спуштањем на постољима за предење са и квочка излегла пилиће. Исто значење
залеђених брдашаца, при чему су верова- имало je предење тек доведене невесте по-
ли да што дужа буде вожња, то ће родити сле прве брачне ноћи: она je прела на п.
дужи лан (рус., бел.), а ако би се она која коју je добила од свекрве, "за богатији жи-
се возила преврнула с постоља, то се сма- вот" (рус., вологод.).
трало предзнаком да неће доживети јесен Предење се јавл>а и као функција не-
(бел. витеб.). Код Чеха, на крају поклада, ких митолошких бића, а п. исказује везу с
ПРЕСЛИЦА -445- ПРЕТВАРАЊЕ
малорусских сказках, Украшщ: Народш sipy- ку жене (девојке) у белом (неточна Србија,
вання, пов!р'я, демонолопя , Кшв, 1991, 554-574. дубровачка околина, Скопска котлина,
Л. Н. Виноградова Бугарска, Русија), ређе човека у црном (ду-
бровачка околина), госпо'на с цилиндром
ПРИЗРАК -> Приказа (околина Загреба), човека без главе или же-
не (слов, preglavica), xycapa, војника, попа
ПРИКАЗА - митолошко биће, дух који без главе (дубровачка околина, околина
на путу страши људе. Код Јужних Слове- Загреба, мађарска Подравина, Словени-
на постоји већи број локалних назива ко- ја), луди с неким телесним манама. По јед-
јима се означавају оваква бића, као што су ном сведочанству, човек види п. у виду два
код Срба и Хрвата » авет, аветипа, ваз- велика ока. Од предмета, п. се може поја-
дщанща, ветиња, видина, вијерма, вјеха, да- вити у обличју белог клупка (Корчула), ко-
ње, дух, заблаз, зяблязя, заблазан, кевра, лик, трљајуће бундеве или кошаре (мађарска
мракача, мрачник, наказан, натурашћина, Подравина) итд.
невидарац, недуг, немтъштина, неосебина, По предањима, до сусрета човека с п.,
несподоба, нечист, ограци, олалије, омаја, по правилу, долази у ноћно време на
омајушка, опсена, осењ, ocewa, платина, по- отвореном простору —> путу, -> раскр-
руганща, посметух, престава, привид, при- сници, -> гробљу, поред пустих кућа, на
виђење, призрак, прщава, приказа, приказа- месту где je купан покојник или где je ба-
није, приказание, прикојаса, прилика, причи- чена —> одећа покојника. У јужној Србији,
на, саблаз, саблазина, сабласт, свечар, свечур, појављивање приказа (омаја, олалија) везу-
сенћа, сфечар, сфечур, сјен, скентра, слипари- је се за —» некрштене дане, и често их
ја, сметињак, сотона, сподоба, сутвар, су- описују као свадбене поворке, што их из-
твара, увадина, уводина, устравица, утва, једначава са сезонским демонима, као
утвар, утвара, утвора, утворина, утворица, што су -> караконџуде.
утворница, ч'луда; код Бугара - драку с, Поље делатности п. врло je сужено.
джадъ; код Руса - блазенъ, блазна, блазник, Оне, по правилу, ометају кретање људи у
водило, водка, уводна, встречник, стрешный, ноћно време, одвлаче их с пута, покушава-
мора, тень и др. јући да их одведу далеко од насељеног ме-
ГГ. се могу појављивати у различитим ста. Непријатељство п. према људима че-
облицима, али најчешће узимају обличје сто je мотивисано тиме што људи својим
животиње или човека, понекад предмета. кретањем по ноћи ремете "њихово време",
Од животиња јавл>ају се: /яре (ист. Србија, о чему говори и пример из околине Ду-
зап. Бугарска), -> мачка (Косово, околина бровника. Човек, сусревши у ноћно време
Ђевђелије), крмача (околина Карловца у на путу три жене обучене у бело, покуша-
Хрватској), бели—> пас (околина Дубров- ва да им се приближи. Када једну од њих
ника), магарац (северни део хрватског додирне, осети да je хладна као лед и тврда
Приморја), -» зец, пас, ждребе, квочка с пи- као камен. Тада му се најстарија обрати:
лићима (Хрвати у мађарској Подравини), "Не иди, пријател>у, за туђим послом у не-
итд. Понекад су такве животиње без гла- знано доба ноћи, да те зло не снађе, јер на-
ве, или ногу - у Стигу се недук приказује ша je ноћ, а твој je дан" (СЕЗб 50:186).
као -> бик или теле без главе; у околини Када се човек сусретне с приказом,
Дубровника немањштина се приказује у она га "осењи" (неточна Србија) или
подне изнад јаме у облику мазге без ноге; "омаје" (јужна Србија) и он, не знајући
код Хрвата у мађарској Подравини такве више којим путем треба да иде, залута у
п. носе назив презглавни коњ, презглавни шуму. Први израз произлази из предста-
пес, презглавна коза. У неким меморатима ве да дух падне на човека у облику "сени"
се саопштава како je човек био сведок ("сенке") и управља његовим понаша-
претварања једне животиње у другу - зе- н>ем, а други, да je дух учинио да човек не
ца у пса, пса у ждребе итд. Ако се п. поја- препознаје околину и да се "окреће" у
ви у лику човека, онда je најчешће у обли- месту. На основу веровања из источне Ср-
ПРИКАЗА -448- ПРИКОЈАСА
бије да човек у сусрету с п. треба капом да ђарској називају их свечар, свечур, код Руса
сакрива очи, може се претпоставити да блудячий огонь, блуждающие огоньки и ел.
"сен" човеку помрси путеве тако што му По свом пореклу, п. су душе покојни-
падне на очи. По веровању из околине ка које нису нашле пута у онај свет (пре-
Лесковца, човек - да не би био "омајан" -» рано умрли л,уди, грешници, покојници
капом мора сакрити -> "крст" или "пе- који су сахрањени мимо устаљеног реда
чат" на челу, који му се налази између итд.). Уп. -> авет, -> караконцула, -» не-
обрва. крштенац, -> орко, -» русалка и др.
Чест мотив везан за п., који се јавл>а у
предањима источне Србије и западне Бу- Лит.: БНПП 7: 258; Булетић-Вукасовић В., При-
гарске, јесте "хватање јарета на путу". Вра- зријевање, СЕЗб 5: 177, 179-186; Дуч. ЖОК: 288;
ћајући се кући касно ноћу, човек опази ја- Ђорђ. ВДБ:179; Тјор. ЖОЛК: 135; Тјор. ЖОЛМ:
ре на путу. Он га узима (ставља га у кола, 351-352, 561; Eperjessy E., Ispitivanje međusobnih
пење га на кон>а или му јаре само скочи у utjecaja u pučkom praznovjerju jednog madarsko-
кола) и тепа му "Дедино јаренце, дедино hnmtskog naselja, Etnografija Hrvata u Mađarskoj
јаренце", или "Бабино јаренце, бабино ја- 5, Budimpešta, 1999: 43-48; Zečević D.,
ренце", или "Сико, сико" и ел. Јаре пона- Svakodnevno pripovijedanje i usmena književna tradi-
вља за њим све што човек каже, а затим не- cija u prigradskom selu Šestinski Kraljevec, NU 13:
стаје (када се огласе први петлови, када на- 138; Kel. BPSL 1997: 211; Милад. БНП, Скопје,
иђу на извор, на раскрсницу итд.). 1983: 499; Миц. ННГ; Рад. КНС; Раек. 7: 65;
У околини Дубровника срећу се пре- СЕЗб 32: 396; 54: 523; 61: 210; 84: 209; СМР: 245;
дана о ноћним мисама у црквама или по- Тан. СОТ)К:11; Чајк. СД 2: 133-134.
ред њих, које посећују људи без глава. По Љ. Раденковић
предању из околине Загреба, пастири су
сретали "госпо'на с цилиндром" који je ПРИКОЈАСА -» Приказа
терао стадо пухова.
Осим поменутог намицања капе на ПРИЛЕГАЛА (Pripegala) - бог полапских
очи, човек се може спасити п. ако псује, Велета-Љутића. Помиње се само у једном
или спомиње уд Бога или -> коња (Хрва- писму из 1108. године магдебуршког над-
ти у мађарској Подравини); ако се распа- бискупа Аделгота, који његов култ описује
ше и вуче за собом један крај —> noj аса као посебно крволочан и непријатељски
(Топлица); ако каже "Тфи! Тфи! Тфи! Би- према хришћанима. Слично као —> Радо-
јеле те кобиле побурале" и не окреће се госту, приносили су му главе убијених
према п. (Кучи у Црној Гори); ако изгово- непријатеља и наздрављали му врчевима
ри "Сваки закон хвали Бога, хвалиш ли га пуним људске —> крви, уз језовито за-
ти?" (околина Дубровника). По једном вијање; изгледа да je имао и пророчку
предању из ист. Србије, осењ, сусревши функцију (ferus in dictis, npe треба читати
свињара, ступа с њим у дијалог. Свињар verus in dictis, истинит, веродостојан у
даје одговоре по метонимијском принци- својим пророчанствима). Име му Аделгот
пу и тиме онемогућава осењи да с њим изводи од „Пријап" и „Белпегор"; није
успостави директан однос. Пошто није јасно да ли je овај први теоним узео само
успео да нашкоди свињару, он се од муке због сазвучности, или због неког ор-
удави у -> реци. У п. се не сме пуцати из гијастичког, итифаличког елемента у кул-
пушке, јер би цев прснула и убила оног ту П. Та досетка нема, наравно, везе са
који пуца (Лесковачка Морава). стварном етимологијом овог имена, које
У ред истих појава могу се уврстити и се различито чита: Прибихвал, Припекало и
тзв. лутајућа светла, која муслимани у Ба- сл. Највероватнијим се, с обзиром на ка-
њалуци називају кудретфепери, и сматра- рактер култа П., чини читање *Pribygalwa
ју да су то -» душе покојних муслимана, /-glowa „онај који задобија (као трофеј,
које се селе са хришћанских на муслиман- непријатељске) главе". Може се поредити
ска гробља. Код подравских Хрвата у Ма- име манастира у Срему Прибина глава, у
ПРКУЛ.ИШ -449- ПРОВЛАЧЕЊЕ
најранијем запису Прибиглава, ако се значењу "онај који управља, суди, закли-
претпостави да je црква подигнута на ње"; иста прасл. основа *ρτανς, pravoj- крије
месту паганског светилишта; било би то се можда у и мену једног божанства, штова-
сведочанство о старики култа П. код при- ног у Кореници на Рујану, по имену
балтичких Словена, чији се један део под Porenutius, чији je идол по Саксоновом опи-
именом Ободрита доселио у VI-VII в. у су поред четири лица на глави (као код
средње Подунавље. Такво значење имена Свентовита) имао на грудима и пето, чије je
слагало би се са Аделготовим описом по- чело дотицао једном, а браду другом ру-
нашања П. поклоника - који je у неким ком: гест при узимању или давању закле-
појединостима бесумње тенденциозно ис- тве? Иначе, по себи вероватна претпоставка
кривљен, али као целина указује на по- да се ради о епитету (или чак изобличеном
стојање тзв. ратничких дружина код Лэу- имену) -> Перуна коси се с чињеницом да
тића, с њиховим посебним ритуалима. je Перуну био посвећен —> четвртак (по-
лапско Peräunedan „Перунов дан", уп. нем.
Лит.: Лома Α., ЈФ 49, 1993: 205; Лома А., ЖС Donnerstag, према лат. Jovis dies).
1998, 1: 3-4.
А. Лома Лит.: Urbanczyk St., SSt 4,1970,1:368; Jowm. RS:
ПРКУЉИШ -> Облачари 182-183.
А. Лома
ПРОКЛЕТСТВО -> Анатема
ПРОВЛАЧЕЊЕ - пролазак (протурање)
ПРОВЕ - код прибалтичких Словена бог. болесника кроз расцеплено стабло -» др-
Штовали су га као врховно божанство у вета, кроз гране, шушьину, кроз отвор
Старгарду (Вагрија). Повезан je са светим између два дрвета која расту из једног ко-
—> храстовима, шумама и гајевима. рена, или испод њихових надземних жи-
Светковине у част П. тамо je обавл>ао ла, кроз отвор испод -> камена, обруч бу-
посебан свештеник у други дан сваке рета и др. Я. je имало значење почетка:
недеље. Я. није имао идола. Његово име болесник као да je остајао с друге стране
пореди се са именом бога Поревита код отвора, а после тога je прихватан (поја-
прибалтичких Словена и с богињом вљивао се) као свој здрави двојник. Често
Porvata, поистовећеном с Просерпином у je то рађено с профилактичким циљем;
списку пољских богова код Јана Длугоша код Јуж. Словена, то je чинило цело село
(XV в.). По једној од хипотеза, име Я. би- на почетку епидемије или на неки кален-
ло би преинака општесловенског имена дарски празник, у нади да ће се спасити
бога олује —> Перуна (уп. везу са храстом —> болести и помора.
- громовниковим дрветом). По другој хи- Као профилактичка мера позната je
потези (В. Пизани), оно би било један од пракса проласка кроз расцешьено стабло
Перунових епитета: „прав, праведан", из- или испод жила дрена на један од пра-
обличено у писаној предаји. По трећем зника. Тако су се у Пиринском крају προ-
објашњењу, Я. би, као и Поревит, био бог влачили "през дрено", ради чега су вези-
плодности, а имена би им била сродна вали два суседна дренова стабла, и кроз
слов, речи *рога „изобиље, плодност". тај отвор пролазило je цело село. Сматра-
В. В. Иванов, В. Н. Топоров. ло су да ће после тога бити здрави целе
године. У Алексиначком Поморављу у де-
Хелмолдов податак да се свакога —> вети -» уторак после Божића сви станов-
понедељка (secunda feria) народ на челу с ници села провлачили су се испод жила
кнезом и свештеником окупљао у Я. свети- -> дрена.
лишту ради суђења (iudicia) даје снажну Код Ист. и Зап. Словена понегде je
потпору (још Брикнеровом) везивању распространена пракса протурања боле-
имена Я. за право. По творби, Pmve(n) би сника кроз стабло -> храста (обично мла-
најпре могао бити партицип од правити у дог), који je за ту прилику расцеплен, или
ПРОВЛАЧЕЊЕ -450- ПРОЗОР
бића (-> змија и ел.), и превентивне мере, лећне празнике) истовремено са земљом
усмерене на њихово истеривање (спаљи- "буди" се цела природа: "оживљава" ко-
вање старих ствари, смећа, метење куће и рень биљака, а птице и гамад се враћају с
дворишта и др.); обреди очишћења и об- -» оног света.
нављања куће (уп. обичај да се на -> Вели- Укидање забрана на обраду земље, ве-
ки четвртак кречи кућа), покућства и заних с периодом њеног зимског сна, об-
хране (уп. обредно прање наћви, разбија- јашњава многобројне магијске радње,
н>е старих судова, бацање остатака хране усмерене на обезбеђење раста културних
од поклада); обредно обнављање ватре, биљака: уп. покладне игре за "високи"
такође и радње намењене очишћењу чо- лан и -> конопљу, клизање низ брдо или
века (-» пост, -> купање и др.). уз помоћ коња и др. (уп. -» покладе).
За овај период се везују ритуали исте- У обредима постускршњег периода
ривања (уништавања) Месопуста и Кар- важно место заузимају ритуали који се
невала (код католика), руско "одвођење односе на будући принос. То су, пре све-
масленице", западнословенски обреди га, обредна обилажења поља с исказива-
одношења —> Марене или —> Смрти, спа- њима молитава, заједничком гозбом свих
љивање или —> шибање Јуде и ел. У овим житеља на отвореном простору и др. Њи-
обредима на себе скреће пажњу моменат ма су блиске магијске радње за заштиту
одвођења лика који се протерује ван гра- усева и летине од града и непогоде, пол>-
ница села, a такође и неопходност оба- ских штеточина, такође и од нечисте силе
вљања ритуала у име благостања житеља: која може обрати род жита. С тим циљем
Словаци сматрају нпр. да, ако се из села поштују се свакодневне и привредне за-
на време не изнесе обредна лутка Марене, бране, a такође се и празнују посебни да-
девојке ће престати да се удају, стока се ни (код Ист. и }уж. Словена, нпр. градо-
неће множити, лети ће —> град стући усе- битни четвртци). За овај период везују се
ве итд. обреди изазивања —> кише, литије које се
У ране пролећне обреде спада већи обављају у случају —> суше или по устаље-
број ритуала везаних с тзв. "магијом пр- ном реду, a такође и многобројне забране
вог дана", уп. јужнословенску представу о польских послова које се поштују у случа-
-> Ђурђевдану као почетку привредне ју дуже суше.
године, такође и ђурђевдански обичај да За постускршње обреде су такође спе-
се устаје раније него обично, да човек не цифични многобројни обичаји с употре-
би био лен. преко године; ист. и западно- бом свежег растиња и грана. Они почињу
слов. обичај купања на Велики четвртак, од западнослов. "уношења гајке, или ле-
да би човек био чист целе године, руски та" (обредног дрвцета или гране) при
обичај да се много једе на масленицу (по- крају великог поста; ипак, врхунац про-
кладе), да би се било сито преко године. лећног култа биљака пада на Тројице. Та-
Велику улогу у обредима у раном про- кво je кићење кућа и дворишта зелени-
лећу имају веровања, ритуали и забране лом и ел.; обреди везани са установљава-
који се односе на —> земљу. Код Ист. и, де- њем "маја"; обреди с тројичком -> бре-
лимично, код Јуж. Словена, позната je зом, плетење -> венаца и ел. (-> Троји-
представа да je од јесени до пролећа зе- це).
мл>а "затворена": она "спава", "обамрла" По веровању Ист. и Јуж. Словена, у
je и ел., и зато je до одређеног тренутка не пролеће долази период краткотрајног бо-
треба дирати - орати, сејати, копати, гра- равка на земљи -> душа умрлих. Код Ист.
дити ограде и др. Најчешће се као дан ка- Словена у вези с тим издвајају се —> Вели-
да се земља "буди" и када се могу отпоче- ки четвртак, ускршњи четвртак (уп. ње-
ти земљораднички послови узимају -» гов назив Навский Велигден, уп. —> нави, и
Благовести, супротно јесењем -> Кр- ел.), када се покојници појавл>ују на зе-
стовдану, када се земл>а "затвара" за зи- МЛ.И, и Томина недеља, када их одатле ис-
му. На Благовести (или у неке друге про- праћају натраг. Јуж. Словени су сматрали
ПРОРОК -453- ПРОСО
да преци напуштају земљу на —> Спасов- 194); да -> вештице не би послале -» бо-
дан или на Тројице, а да до тог времена леет и кравама обрале -» млеко, на Тјур-
бораве на цвећу и трави. Осим тога, код ђевдан су домаћице посипале п. по -> ку-
Ист. Слов., у тројичком циклусу обреда пи и дворишту (Ђевђелија), по кравама
открива се веза с покојницима који су (Србија). Човек се могао спасити од ве-
умрли млади, уп. источнословенске пред- штице која га je прогонила ако би бацио
ставе о —> русалкама и обичаје њиховог иза себе шаку п. (хрв.). Понекад су на ->
"испраћања". Ускрс, уместо п., разбацивали просану
Обично у постускршњем периоду по- кашу, да би из куће истерали свако зло
чиње формирање нових трупа младежи (пол,.).
по полу и узрасту, зато што je у периоду Као најбоље средство против -> вам-
месојеђа знатан број припадника старије пира код Ист. Словена се сматрало поси-
младежи ступио у -> брак. То се дешава и пање -> гроба п. У Бугарској je обављан
за време пролећних разонода младих и у обред "сејање п.", као магијска мера која
процесу припреме и спровођења неких треба да онемогући покојника да се пре-
пролегших обреда (нпр. код Бугара се у твори у вампира: жене су обилазиле око
то време формирају трупе девојака за -> покојника три пута, посипајући п. около,
лазарице; девојка која није прошла кроз такође су и. посипали и гроб. Пошто je n.
тај обред није се могла сматрати канди- сматран непрелазном границом за вам-
даткињом за удају). У том периоду фор- пира, посипали су га по -> тавану или у
мирају се привремене дружине младих. дворишту куће; мешајући п. с -» катра-
На тај начин, одређени део младих посте- ном, правили су -» крст на -> вратима
лено прелази у трупу која има право на куће; привезивали су ниску п. над ула-
заснивање брака. зним вратима (Лесковачка Морава). На
задушне дане на Руском Северу гробнице
Лит.: Анич ВОП; Агап. КД; Берн. МОЖ; Бол. су посипали п., и то намењивали птица-
КОПС; КОО-2; ПКП; Сок. ΒΛΚΟ; Демб. ОМГ; ма, за које су веровали да су отелотворене
Ром. БС 8; Гринч. ЭМЧ; Арн. БНП; Марин. НВ; душе покојника.
Грб. СОСБ; Дуч. ЖОК; Tjop. ЖОЛК; Gavaz. GD; У порођајним и свадбеним обредима
Kur. PLS; Karw. KLZD; Kolb. DW; Bedn. DKSL; и. je, осим заштитне, имао и плодоносну
Horv. RZL; Vä cl. VO. функцију. У току 40 дана по порођају, око
T. А. Агапкина породиље и новорођенчета посипали су
п., да би изгнали опасне демоне, који су
ПРОРОК -» Чаробњак им могли наудити. На Бабин дан, бабица
je и. из решета посипала жене-мајке, које
ПРОСО (Panicum miliaceum) - семе биљ- су joj дошле у посету, да би имале децу
ке које по народним веровањима поседује (сев. ист. Буг.); младу су посипали п. или
моћ заштите од —> чини и злих сила; просаном кашом, а и она je тиме посипа-
придаје му се плодоносна способност. ла све учеснике свадбе - да би с младом у
П. су приносили на -> дар хтоничним кућу ушло и изобиље. Младенцима су ис-
силама, о чему сведоче његово пронала- под брачног лежаја стављали суд с п., чи-
жење у темељима средњовековних градо- ме je исказивана плодоносна функција п.
ва (Сврљиг, Соко и др.). Плодоносна улога п. испољава се и у
Помоћу и. људи су штитили себе и обредима с -» полажајником: посипају
стоку од штетне магије, па су су га стога га п. док он имитира квочку (срп., мак.).
укућани уочи неких календарских пра- Просом, које je на —» Бадкьи дан било на
зника, као што су -> Божић, -> покладе, -> столу, после празника хранили су ко-
-> Ђурђевдан, -> Ивањдан и др., поси- кошке, да би добро носиле (словач.).
пали око кућа и помоћних зграда, гово- Веза п. с хтонским светом одразила се
рећи: "Када чинилице ово просо покупи- у пољском веровању о -> ђаволу, који по-
ле, онда да нам узму к'смет" (Чајк. РВБ: маже пчеларима, а они га држе на -> та-
ПРСТЕН -454- ПРСТЕН
ишли по невесту, она се трудила да прва (срп.). У Закарпатима, када би се крава пр-
погледа младожењу кроз п. (буг., срп.). ви пут телила, домаћица je скидала свој п. и
Ако je један од супружника одлазио из други накит, бојећи се да joj не "нашкоди".
породице, онај који je остајао требало je У аграрној магији су и. са завезаним
да га крадом погледа кроз венчани и. (Ме- црвеним концем спуштали у посуду са —>
тохија); да би се добила парница на суду, житом, која je била припремљена за се-
требало je погледати судију кроз п. скинут тву (мак., Тјевђелија). Припремљено жи-
с руке покојника (Тимочка крајина). то за обредно сејање су, уз -> бајање, про-
У својству заштите и ради лечења стоке пуштали кроз п. (мак.).
музли су краве и овце кроз п. Тако су музли С друге стране, по веровању Пољака,
краву ако би joj се појавила крв у млеку (укр. —> вештица у п. држи —> нечисту силу
закарп., рус.) и после тељења (укр. хуцул.); која joj je на услузи. Сматрано je да девој-
на Ђурђевдан су кроз п. музли прву овцу ку, ако без благослова узме с —> пута п.,
(буг., срп.), овцу која се први пут ојагњила перле и ел., може уграбити —> змај, који
ПРУТ -456- ПУТ
тим предметима мами жртву или се сам це, јесте "нечисти" локус, место где се поја-
у њих претвара (буг.). вљују митолошка бића. У колосецима п. бо-
У гатањима, п. симболизује брак, ређе раве грешне људске -> душе (пољ.).
- богатство и благостање. У календарским Избацивање на и. различитих предме-
девојачким —» гатањима (рус. метать та користило се да би се, на ритуалан на-
кольцо, буг. пеене пръстените, срп. певапе чин, опасне и штетне супстанције удаљи-
прстену), прстење, ставлено у посуду с во- ле иза границе "свога" простора и уни-
дом, симбодизовало je девојке - власнице штиле. Ритуално уништавање на и. усло-
п.', у тренутку њиховог вађења из посуде, вљено je и његовом семантиком посебног
свакој je намењивана песма која je казива- места, где се "нечисти" предмети газе,
ла ко ће joj бити суђеник. У другим гата- разносе, развлаче ногама, мрвећи штет-
њима, и. су стављали уз друге предмете- ност и опасност на много делова. При ле-
симболе: ставл>али су и. под јастук; на чењу болести, на и. су бацали —> нокте и
прет десне ноге пре спавања, очекујући да —> косу болесника, такође и предмете на
ће видети у -> сну суђеника (рус. јенис.). које je, уз помоћ —> бајања "преведена"
Домаћица je стављала и. у кашу скувану болеет (рус.). Бацање предмета на п. мо-
на Нову годину: ако га нађе домаћин, то je гло je бити и акт црне магије, којим се же-
био предзнак благостања у кући (бел. ви- лело да се на друго лице пренесу —> чини
теб.). и болеет. Зато je постојала забрана да се с
М. М. Валенцова и. узимају нађени предмети, чак и да се
ПРУТ -> Штап додирују. Истовремено, веровало се да
предмети, случајно нађени на п., тј. они
ПСОГЛАВАЦ -» Пасоглав који имају контакт са сфером "туђег", по-
седују лековиту снагу и доносе срећу оно-
ПУСТ —> Беле покладе ме ко их нађе. Нпр. ради ослобађања од
брадавица покушавали су да на и. нађу
ПУТ - ритуално и сакрално значајан ло- стару обућу и, не померајући се с места,
кус, који има многозначну семантику и бацили би je себи преко главе (укр.).
функције. Я. je повезан са животним пу-
тем, с путовањем -> душе у загробни свет
и семантички се издваја у ритуалима пре-
лаза. П. je место на коме се исказује судби-
на, човекова —> срећа у сусрету с људима,
животињама и демонима. П. je једна од
граница између "свог" и "туђег" просто-
ра; митолошки "нечисто" место које слу-
жи да се одвоје штетни и опасни објекти
(инсекти, коров, -» болести и др.), место
на коме се обавл>ају медицинске, плодо-
носне и штеточинске магијске радње. Ми-
толошка семантика и ритуалне функције
п. у великом степену се испољавају на ме- Путницы
стима укрштања два или неколико п. (—>
раскрсница), на рачвањима, на местима Предмете, чији je циљ плодоносност и
где путеве препречују капије, на граница- заштита, оставляли су на п. или су их ка-
ма села, —> мостовима и другим међама. чили близу њега, да би они своја позитив-
На ивицама п., посебно на раскрсница- на својства пренели објекту кога штите
ма, код Ист. Словена je било уобичајено да или с једног објекта на други. Ради одвра-
се сахрањују самоубице, умрла некрштена ћања епидемија од људи и стоке, на —>
деца и друга -> нечисти покојници. П., крстовима поред путева качени су обич-
упоредо с међом и другим видовима грани- ни пешкири.
ПУТ -457- ПУШТАЊЕ НИЗ ВОДУ
овај контекст улази и летописна прича о венац потонуо или се свећа угасила, то je
пуштању низ воду паганских идола —> Пе- био предзнак њене смрти.
руна у Кијеву и Новгороду. На тај начин
су се решавали и остатака ритуалних Лит.: Зеч. КМС; Яцимирский А. И., Румынские
предмета: Бугари —> мартеница, Руси - сказания о рахмашх, ЖС 1900,1-2; Усп. ФР; Чајк.
остатака обредне хране, нпр. -» костију СД 3: 285-289.
кокошке после обреда троецыплятница Т. А. Агапкина
(трококошје), такође и великог броја
предмета који су били у додиру с покој- ПЧЕЛА - инсект који се изузетно пошту-
ником (струготине од мртвачког сандука, је. Према п. су се односили као према
носила, сламе на којој су га купали). Риту- божјем бићу, називали су je божјом угод-
ално истеривање -» болести често je оба- ницом, божјом мудрошћу и придавали
вљано у облику пуштања низ воду -> оде- joj светост. Сматрало се да и. уједа само
ће болесника, конца с онолико чворова грешнике. У пчелињак никада не бије —»
колико човек има брадавица и др. На ана- гром. П. су својим пореклом везане за ->
логам начин су поступали и с непотреб- Бога, за разлику од бумбара, стршл>енова
ним стварима, које су некада биле од зна- или оса које je створио -» ђаво, такмиче-
ча]^ у кући: низ воду су пуштали старе па- ћи се с Богом.
стирске алатке или музичке инструменте. По народним представама, и. опстају
Познато je такође пуштање низ воду само код добрих људи, а зле људе не воле.
семења и плодова неких културних бшьа- Оне имају способност да уједињују л^уде,
ка, костију стоке и живине и др., чији je да их чине духовно сродним. Белоруси ве-
цил> био да се биљкама и животињама рују да и. зближавају добре људе. Зајед-
пренесе снага кретања воде. У Украјини, ничке и. два домаћина чине да се они по-
низ воду су пуштали л>уске -> јајета из штују као браћа и да увек помажу један
којих су се пилићи тек излегли, да би они другоме. Такве и. добро се роје и дају мно-
брзо расли. Срби су приликом бербе ку- го меда и воска. Братски односи између
куруза пуштали низ воду неколико ољу- домаћина бивају и у случају када се poj
штених клипова, да "кукуруз потече из једног од њих спусти у пчелињак другог,
земље као вода низ реку". У Србији су или када се као свадбени дар младенцима
мајке пуштале низ воду прву пређу коју поклони половина својих п. То духовно
кћерка испреде, говорећи: "Како вода те- сродство, засновано на заједничкој своји-
че, тако да девојчица тече за радом". Исти ни над п., опажа се као свето, које je дато
принцип je познат и у црној магији. У од самог Бога. Улога и. у зближавању лу-
средњовековној Пољској су болесника ко- ди такође се испољава код Белоруса у ста-
ји је боловао од гушавости, лечили тако ром обичају припреме заједничке, брат-
што би узимали корен неке билже и де- ске свеће, која се по реду чува у кућама
лили га на два дела - један би качили бо- свих житеља села. Близак по смислу je
леснику око врата, а други сушили, да би обичај познат у пољ. Поморју: ако један
се и гушавост осушила. Али ако би боле- од суседа који држи и. умре, други треба
сник одбио да плати услугу лекару, онда да оде у његов пчелињак, да три пута луп-
би овај пуштао низ воду оба дела корена, не —> штапом по кошницама и каже:
да би гушавост код болесника добила још "Пчелице, ваш домаћин je умро". Тада ће
веће размере. и. остати на свом месту и неће напустити
Пуштање низ воду je једно од најрас- пчелињак.
прострањенијих девојачких —> гатања. На П. се на симболички начин повезују с
Тројице или -> Ивањдан девојке су пу- ликом -> Богородице. Народна традици-
штале низ воду -> венце од цвећа и тра- ја придаје п. не само обележја чистоте и
ва, понекад ставивши на њих свећу. Пра- светости, него и девичанства и безбрачно-
вац којим би кренуо венац указивао je де- сти. У басмама je често називају "пчелица-
војци на коју страну ће се удати, а ако би девица". Сходно легенди, п. су постале од
ПЧЕЛА -459- ПЧЕЛА
-» суза прелепе девојке, која je седела на —» за добар приплод п., пчелари су у цркви
камену насред мора. У загонеткама, пчеле частили освећеним -» медом. Пчелари се
се описују као неудате девојке или монахи- моле за и. стављајући свећу на икону Бого-
н>е: "Сидят девицы в темной темнице, родице, обраћају се и. богородичином мо-
вяжут сетку без иглы, без нитки" (Седе де- литвом. Одговарајућа симболика и. посто-
војке у тамној тамници, плету мреже без ји и у западноевропској традицији, где п. и
игле, без конца); "Сидит монашенька, кошнице симболизују Деву Марију као из-
вяжет сеточку" (Седи монахињица, плете вор сваке сласти.
мрежицу). У приповеткама, п. лукавством У разним словенским зонама позната
успева да избегне свадбу са бумбаром: од- су веровања о -> души у облику и. Нпр. у
лаже je за јесен, када измршавели бумбар Бугарској на Тројице, они који се моле
умире. Мотив безгрешног зачећа се среће слушају како зује муве и п., сматрајући да
у српским вероваььима о и. Сматра се да je су то душе њихових блиских рођака. С
сам Бог одредио да се п. размножавају без овом представом везана je и улога п. као
спаривања: пчелиња матица полаже jaja весника смрти - у тумачењу снова.
из којих се легу и. Овај мотив je нашао од-
раза у руским загонеткама о п.: "Живет не
девка, не баба, не солдатка, не вдова и не
мужняя жена; мужа у ней нет, а детей
много"(Живи a није девојка, није баба, ни-
је жена војника, није удовица и није удата
жена; мужа нема, а деце много). Од пче-
ларских празника посебно се издваја дан
Зачећа св. Ане. Тог дана пчелари су изго-
варали молитве да им се зачну пчелињи
ројеви, упоређујући их са зачећем св. Ане,
мајке Пресвете Деве: "Ана je зачела деву
Пресвету Богородицу, тако и ви, моје пче-
ле, почињите посао у име Божје, густи ро- Пчелињак
јеви, густи мед". Пчелари су празновали
такође и Игњатијевдан (-> Игњатије), који Обележје бројности везује п., на сим-
су хришћани повезивали с почетком по- боличком нивоу, са —> звездама, снегом,
рођајних мука Богородице. капљицама —» кише, сузама, искрама —»
Познато je предање о пореклу п. из суза ватре, песком и ел. Тако, много звезда на
мајке која je оплакивала погубљеног, а по- небу у божићној ноћи наговештава много
том васкрслог сина. Овде лик мајке пред- п. преко лета; у неким загонеткама звезде
ставлю директну аналогију лику Богороди- се загонетају преко п., а п. које се вију око
це. Веза пчелиње матице с Божјом мајком кошница упоређују се с мећавом; —> сан о
види се и у њиховом именовању: матица и пчелама које се роје тумачи се као пред-
Mamu. А царска симболика je повезује с знак снега, кише, суза или -> пожара; са
Царицом Небеском: у укр. молитви пчели- сузама се повезује порекло п. у предањи-
њој матици се обраћају изразом "царица- ма; искре ватре симболизују п. у богоја-
матка", а по рус. предању Бог у пчелињу вљенском —> гатан>у (куда полете искре,
матицу претвара царицу митолошких ро- одатле he у пролеће долетети и.); обиље
гатих људи, који су некада живели на зе- искри од —> бадњака наговештава мно-
мли. У бајањима, пчелињу матицу назива- штво п.; у време прве пролећне грмљави-
ју као и Богородицу - Марија. Култ Богоро- не сипају песак поред кошница да би се
дице постоји у пчеларским обредима. Бо- оне напуниле п., итд.
городици приписују бавл>ен>е пчеларством Познат je пчеларски обичај да се при-
и сматрају je покровитељницом и. и њихо- носи жртва —> водењаку (рус. водяной): у
вом господарицом. На Велику Госпојину, ноћи на Преображење бацају у воду свежи
ПЧЕЛА -460- ПЧЕЛА
мед и -» восак, утапају у џаку први poj или на, у польском предању о мувама (пчелама
најбољу кошницу. Kao награду за то воде- ђавола), које ђаво прави у воденици, на
њак умножава ројеве п. и штити њихов исти начин на који се љушти зрно пред
пчелињак. Понекад пчелињак специјално млевење.
постављају поред -> реке, да би водењак Мотив -» воде присутан je у предањи-
штитио и. Улогу водењака као покровите- ма о и. (девојка на -> камену насред мора,
л>а п. наследили су руски свеци Зосима и која плаче сузама-пчелама) и у басмама
Саватије, пошто на њихов празник (17. IV за пчеле (шкропљење когяница морском
и 27. IX) пчелар урања мед у воду (понекад водом, "купање" пчелиње матице). Разне
поред -» воденице), изговарајући басму воде (неначета, украдена, узета с разних
за успех у пчеларству. Везу и. с водењаком места, света, "громова" и др.) широко се
потврђује и руско веровање да су се п. пр- употребл>авају у пчеларству; за магијски
вобитно изројиле од -> коња, кога je ухва- циљ користи се такође и -> риба, а у ба-
тио водени дед и бацио у мочвару; рибари смама се п. упоређују с рибама. Симбо-
су после рибарском —» мрежом из —> мо- личка веза воде и меда опажа се код Срба:
чваре извукли пчелињи poj, од кога су се ујутру на -> Божић они задржавају у
размножиле п. по целом свету. Код Јуж. устима воду којом су се напојили директ-
Словена рефлекси представа о вези п. с во- но са -> извора и њоме прскају кошнице
деним духом могу се видети у српским да би меда било"као воде", или на ко-
предањима о п., у мотиву стварања воде- шнице сипају воду и песак из -> реке, го-
нице (оне постају од суза мајке чијег je си- ворећи басму: "Како ja вас преливао во-
на утопио ђаво у воденичном јазу; ђаво дом, тако ви мене на лето медом! Колико
смишља на који ће начин зрна падати на песка у води, толико пчела у кошници,
воденични точак, а пчела о томе казује Бо- нек дају Бог и данашњи свети Божић!"
гу, док су саму воденицу створили Бог и св.
-> Сава) и пчеларској пракси (ставл>ан>е Лит: Majewski E., Pszczota (Apis mellifica L.) w
воденичног мотовила у пчелињак да п. не pojfciach ludu naszego, Wisla, 1901/15:,424-435; Гу-
би бежале; шкропљење п. водом с воде- pa СЖ:448-486.
ничног точка, тзв. омајом); код Зап. Слове- А. В. Тура
РАДОГОСТ (Radegast, Radigast, Redigost ратоборан карактер. Унутар његовог хра-
и ел.) - врховни бог Ретрана (Ратара), ма стајали су кипови божанстава под пу-
огранка полапских Љутића. Чињеница ном ратном опремом, а у доба мира и за-
да најранији извор, Титмарова „Хрони- ставе које je војска носила у ратним похо-
ка", град Ретру назива Радогостом, а та- дима. Приношене су му на жртву главе
мошььег бога Zuarasiz, наводи на претпо- погубљених непријатеља, натакнуте на
ставку да се то име с места накнадно копл>а. Описи Р. светилишта, које су оста-
пренело на божанство као локална епи- вили Титмар и Адам Бременски, садрже
клеза и потисло стари словенски теоним фабулозне примесе и неким својим дета-
—» Сварожић, који je код Руса означавао љима (темељ од рогова, троја врата)
обоготворени огањ. То je, иначе, распро- подсећају на мотив града у облацима из
странен антропоним, који се често среће српских песама, који се тумачи као слика
и у топонимији (тип Радогошта), али на- небеског боравишта богова и палих јуна-
зив виса у Босни Рагодост својим неиз- ка, упоредивог са староиндијском Индра-
веденим обликом и табуистички мотиви- локом и нордијском Валхалом. У једном
саном метатезом, а посебно близином бр- писму св. Бруно супротставља „ђавола
да по имену Перун, указује да се ипак Сварожица" светом ратнику Маурицију
може радити о старом и распрострање- (Маврикију) као предводнику хришћан-
ном митолошком називању. Најранији ских -> светаца, што би указивало на то
запис овог личног имена из VI в., Arda- да je и Радогост-Сварожић својим покло-
gastos сведочи да му у првом делу није био ницима важно као војвода небеске војске.
придев рад (прасл. *гааъ), већ нека друга
реч, можда сарматска ara „заклетва", по- Лит. Urbanczyk St., SSt 4, 1972, 2: 450; Топоров
тврђена у античкој ономастици и у са- В. H., ОИКС 170-171; Лома, А., ЖС 1998, 1: 4.
временом осетском језику, која рефлекту- А. Лома
је кључни термин индоиранске духовно-
сти *rta-, што би било начело божанске РАДУНИЦА -> Уторак
истине, космичког и моралног поретка,
отеловљено у -> ватри; код Скита, РАЗБИЈАЊЕ СУДОВА -» Земљани суд
највећа заклетва била je крал>евским ог-
њиштима, као култном средишту народа, РАЗРИВ-ТРАВА -> Расковник
а Осети се и дан-данас заклињу над ог-
њиштем. У том случају, упоредив je срп- РАЈ - део оностраног света, земља бла-
ски назив Радован за божићног -> пола- женства у којој бораве -> Бог, —> анђели,
жајника, чије су култне радње усред- -> свеци и -> душе праведника. Словен-
сређене на кућно -> огњиште. Лако je за- ске народне представе о р. изграђене су
мислити да je жртвеник Сварожића/Ра- под јаким утицајем хришћанства; подела
догоста у Ретри представљао заједничко на рај и —> пакао у претхришћанским ве-
свештено огњиште целог племена. Као ровањима није јасно изражена: реч рай,
главно племенско божанство, Р. je имао као и вырей (uputi) означавала je уопште
PAJ -462- PAJ
онострани свет, свет мртвих, уп. словен. двед не дира пчеле. Праведне душе живе
rajnik "покојник". Р. се често изједначује с у спокојству и сагласности, излежавају се
-> небом или с његовим горњим слојеви- на паперјастим јастуцима и ништа не ра-
ма, приписују му се високе етичке и есте- де - о свему се брине Бог, који на њима не
тичке вредности - то je свет праведности, штеди ни -> хлеба, ни осталог. Када анђе-
чистоте, лепоте и савршенства и супротан ли донесу нову душу с онога света, њу до-
je паклу. На -> дрвету света, сагласно бе- чекују звуци труба, ударање -> звона, ра-
лоруској свадбеној песми, поред корења досна музика (Piet. KDP: 152-153). По ми-
су црни самурови, у средний > пчеле, шљењу Пол>есјана, тамне мрље на сунцу
и на врху - рајске птичице. У белоруским указују на р. који се прозире кроз светли-
веровањима, р. je исто што и вырай; птице ло (исто: 14).
насељавају р. од времена када je Бог про- По неким српским представама, р. je
терао из раја човека који je згрешио; при зелена ливада на којој се играју деца, пра-
томе Бог дели птице, као и људе, на добре већи букете цвећа, да би их увече понела
и зле, и у р. пушта само добре: оне зими у Богу (СЕЗб 14: 244). У р. вечито траје ->
р. својом песмом развесељавају свеце и ан- пролеће, увек сија сунце и стално се чује
ђеле, а лети бораве на земљи и људима чудесна песма анђела (буг.). У р. бораве
причињавају задовољство (Лег.: No 257). праведне душе - сени обучене у белу оде-
Сходно другим веровањима, р. се на- ћу; оне не једу, не пију, не ступају у брач-
лази негде врло "далеко, иза гора и иза не везе. Жене живе са својим првим му-
мора" или на високој гвозденој планини; жевима, а мужеви с првим женама; су-
да би се после -> смрти ушло у р., неоп- пружници удоваца и удовица постају њи-
ходно je цели живот сакушьати одрезане хове слуге. Пред сваког се ставља оно што
—* нокте, онда они после смрти срасту и je он својим рукама давао својим бли-
помажу да се човек успуже на планину жњима, такође и оно што укућани после
(белор.). Бугари смештају р. на исток, где његове смрти дају за помен његове душе
сунце излази, а пакао - на запад (-» исток (буг.).
и запад). Р. се приказује као бескрајно блажен-
По сев. рус. представама, р. je "стално ство којим су после смрти награђиване
зелени врт, који се налази на небу; пакао праведне душе. У причама о привидним
je, пак, под земљом. У р. не дају никакву умирањима (летаргијски сан), које казују
храну, тамо нико и није гладан, зато што о посети —> оном свету, срећу се слике р.
je тамо дах (тј. мирис) добар, као у врту" (обично дате у контрасту са сликама па-
(Иван. МЭВ: 119). Представа о р. као цве- кла), у којима су често р. и пакао међусоб-
тућем врту, која одговара етимолошком но повезани у некој просторији и као да
значењу грчког назива р., среће се већ у се налазе на супротним странама једног
опису "сахране Руса" Ибн Фадлана (X век) ходника, тако да их путник у сну види
и исказује најпостојанији стереотип у на- истовремено. Слици γ. као "просторији"
родним веровањима. Пољески сељак за- одговарају представе да он има капију
мишља р. као огроман врт на небу, огра- или -> врата која се кл>учем затварају;
ђен десет врста високим стакленим зи- кључ од р. има св. Петар (или Петар и Па-
дом, покривей стакленим сводом. Тамо вле), св. Михаил или св. Никола. По све-
никада нема зиме и непогода, увек сија —» дочанствима странаца, Руси су, прили-
сунце, које не пече већ само греје; тамо ком -> сахрањивања, поред покојника
нема ни -> грома, ни муње; свуда су све- остављали писмо за св. -» Николу, кога су
же зеленило, високо дрвеће, много шаре- сматрали чуварем рајских врата. Безгре-
ног цвећа - плавог, белог, црвеног, које шни људи и они који су "измолили
тако мирише да онај који на то није нави- опрост грехова" док су били живи, после
као може и да се угуши. Тамо бораве сва- смрти иду право у р.; у разним локалним
којаке звери, али оне никога не дирају: —> традицијама у ову категорију покојника
вук не напада ни -> коње ни овце, -> ме- сврставане су разноврсне трупе лица: де-
РАРАШЕК -463- РАСКОВНИК
вађења модре сјекавице, испод њеног данској ноћи, када -> здухачи и друга -»
корена треба поставити бакарну кала- нечиста сила покушавају да дођу до
јисану тепсију, док се приликом брања њеног семена. У предањима словенских
биљке земли клучеви мора поштовати народа помињу се и друге чудотворне
налог -» ћутања. У предању из ист. Срби- биљке: у Калужској губернији у Русији -
је (околина Сврл,ига) закопано благо се солнечник, за кога се веровало да људе
људима приказује као црни човек у чини неустрашивим (у Херцеговини je
ланцима, који захтева да му донесу брата такво веровање везано за јунак-траву - ко
расковника. Када људи донесу бшьку р., je има уза се, како се приповедало, тај има
пуцају ланци црном човеку и он нестаје у девет срца а не једно); код Руса подземна
земли, а на његовом месту се појављује скровишта с благом отварају и скакун-
казан пун златника (-» злато). По пре- трава, петров крест, спръи трава итд.
дању из Лике (Госпић), људи су у пећини
нашли бачве пуне новца. Када су хтели да Лит.: Гура СЖ: 94, 258, 326, 394, 564, 574, 601,
га однесу, нетто je викнуло: "Оставите 631, 712-713; Дуч. ЖОК: 340; "ђор. ЖОЛК: 581-
новце, нећете напоље! Донесите зема/ьске 582; fjop. ПВП I: 295, II: 204; ZNŽO 3: 266; Кар.
клуче, па су новци ваши, и ja сам откуп- СД. XI/2: 873; Марин. НВ. 1994: 110-111; Раден-
лен; jep, ja сам дух, који сам проклет те ковић Љ., Расковник у кругу сличних билака,
морам ове новце чувати". Моћ плакун- Раек. XVI/100: 79-86; Раден. ССНМ: 215-217;
траве, којом се, по веровању Руса, отва- Раек. Vn/26: 7-8; ΧΙΠ/50: 9-19; РДС: 232-237;
рају скровишта с благом, долази од тога СМР: 252-253; Ј. Туцаков, Психосугестивни
што je она израсла из крви убијеног чове- елементи у народно] медицины Сврљишког Тимо-
ка. Нечисте духове који чувају зачарано ка, Пос. издања САНУ, књ. CCCLXXX, Београд,
благо, она натера да плачу и тако благо 1965: 61, 47, 67; Чајк. РВБ: 309-319.
трагачима постаје доступно. Потрага за Љ. Раденковић
благом обавл>а се тако што немом петлу
привежу о врат плакун-траву и пусте га РАСКРСНИЦА - опасно, "нечисто" ме-
на земљу. Кад петао стане на место на сто које припада демонима. На р. се оба-
коме je благо скривено, он одмах запева. вљају радње везане за црну магију, а тако-
Р. и друге бшьке са сличним функци- ђе и за магијско лечење (—> бајан>е), —> га-
јама, спадају у круг чаробних средстава, тање; сматра се да на р. нечисти дух има
која су везана за -> онај свет (-> нему- власт над човеком.
шти језик). Зато их могу препознати Да на р. борави -> нечиста сила гово-
једино животиње које имају хтонска обе- ри и руска изрека: "На перекрестке черти
лежја (корњача, јеж, змија, детлић, сова, яйца катают, в свайку играют" (На раскр-
ласта, сврака, пупавац) и зато се оне труде сници се ђаволи играју: jaja котрл>ају, у
да их после употребе униште, да се тиме алку ексере убацују). По словенским веро-
не би нарушила забрана комуникације вањима, на р. се могу видети —> вештица,
између оног и овог света. По веровањима -> русалка, -> лесник (рус. леший), -> ђа-
из ист. Србије, р. ноћу светли, што je та- во. Зато je прелаз преко р. скопчан с раз-
кође хтонична особина - светли и закопа- личитим опасностима. У Прикарпатима
но благо; и -» душе покојника ноћу се нпр. приликом изгона стоке на пашу,
могу приказати као лутајућа светла или врачеви и чинилице закопавају "манту"
свеће које горе (-> некрштенац). Неке (—> со с комадићем слатког —> хлеба -
биљке могу добити чудотворне особине у "пасхе") на р. којом пролази стадо, гово-
одређеном -» времену, захваљујући до- рећи: "Узимам павлаку, оставл>ам мле-
диру с митолошким бићима која су тада ко..." Ради сигурног проласка преко р. че-
активна, нпр. -» јасенак (буг. росен, само- сто се обавл.ају заштитне магијске радње:
дивско цвете) добија значај уочи -> Спас- пре него што њоме прођу с дететом које
овдана, jep тада виле долазе да беру носе у цркву на крштење, у зап. Пољесју
његове врхове, или ~» папрат у иваьь- на р. бацају три прутића из -> метле;
РАСКРСНИЦА -466- РАХМАНИ
приликом изгона стоке у пољским Татра- реде од чега je болесно дете, Белоруси су
ма главни чобанин ножем на р. описује кроз решето просејавали пепео и оста-
"границу" коју не смеју прећи зли духо- вляли га у суду на р., тако да на њега пада
ви; у Прикарпатима се труде да заобиђу месечева светлост и да —> ветар може сло-
р., бирајући околне путеве. Руски сељаци бодно да га разнесе "на све четири стра-
су демону леснику, као жртву за своју кра- не". Ако би ветар за три дана разнео пе-
ву, у шуми на р. оставляли —> jaje или ко- пео, сматрало се да ће дете бити ослобо-
лачиће од ражаног брашна. ђено болести.
На р., човека су вребале -» болести. У
руским губ., за време оборавања које се Лит.: БМ: 185-186; БНМ: 200-201; Марин. НВ:
обављало у случају масовног помора сто- 500; Мијуш. ЉЧ; Нед. ГОС: 44, 78, 163, 175; Ра-
ке, учесници обреда су предузимали по- ден. НБЈС: 193-194; РНММ: 240-241; СМР: 253
себне радње на р.: уцртавали су ралом -> А. А. Плотникова
крст и закопавали у -> земљу тамјан, уда-
рали -> секирама по земл,и, вичући: "Te- РАХМАНИ -> Пуштање низ воду
paj, терај! Удри! Одлази с наше земље!"
На та; начин су сточној куги (рус. "ко- РЕКА - објект поштовања и место обавља-
ровья смерть") затварали улаз у село пре- ња многих обреда. Пагани Старе Русије
ко р. обављали су жртвовања и друге култне
Р. се сматра и за место на коме бораве радње или на реци (нпр. на острву Хорти-
—> душе покојника, посебно оних који су ца, које се налази на средний Дњепра), или
умрли неприродном смрћу ("нечисти" у посебним светилиштима поред река, је-
покојници). Овде сахрањују тела самоу- зера, —> мочвара. Још je Прокопије Кеса-
бица и нађене лешеве страдалих људи, ријски (VI в.) записао да Анти и Склавини
поред којих "ради заштите" постављају поштују "и реке и нимфе, и нека друга бо-
крстове и подижу капелице (-> нечисти жанства и свима њима, такође, приносе
покојници). У задушне дане на р. бацају жртве, и приликом тих жртвовања гатају".
жито за птице (душе). Лев Диакон (X в.), описујући жртвовање
Распространена су и гатања на р. Код које су спровели руски ратници 971. г., го-
Ист. Словена се практиковало "ослушки- вори о томе како су "они угушили неколи-
ван>е" на р.: с које стране дође било какав ко одојчади и петлова, загњурујући их у
—> глас, на ту страну ће се девојка удати воде Истра", тј. -> Дунава. О обожавању
(-» гатање). Код Лужичких Срба, на но- река и поштовању водених митолошких
вогодишњу ноћ би девојка, с пуним усти- бића сведочи словенски додатак преводу
ма купуса, одлазила на р., верујући да ће "Слова" Григорија Богослова (XI в.); од па-
први кога сретне постати њен муж. ганских веровања овде се помиње: "ов реку
На р. су се дешавали сусрети који богыню нарицаеть и зверь, живущь в ней,
предодређују судбину. Ако су у породи- яко бога нарицая, требу творить" (једни
ци често умирала деца, препоручивало се реку богињом називају и животињи која
да отац новорођенчета изађе на р. и да са- живи у њој, називајући je као бога, жртве
чека пролазнике: првог мушкарца и жену приносе). Староруски -» чаробньаци су
који би наишли, он je позивао да буду -» себи приписивали посебну власт над воде-
кумови његовом детету. Код Јуж. Слове- ном стихијом: чаробњак који се појавио
на, родители су дете остављали на р., че- 1071. г. чак je тврдио да може наочиглед
кајући поред —> пута да га први прола- свих прећи преко Волха.
зник "нађе" и донесе га њима, и тада су Архаични карактер имају ритуали ->
детету давали име Најда, Најден итд. пуштан^а низ воду различитих предмета
Да би се спасили болести и да би je и "храњење" реке. Да би се избавили од
предали другом човеку или животињи, —> болести, Руси су бацали у воду кома-
на р. су изливали -> воду којом je ритуал- дић -» хлеба, говорећи: "Дошао сам ти,
но купан болесник. Ако нису могли да од- мајко водо, са сагнутом и понизном гла-
РЕКА -467- РЕЧ
вом - опрости ми, опростите ми и ви, во- ке, при чему то -> млеко може бити на-
дени дедови и прадедови!" У новгород- мењено само умрлој одојчади.
ском предању се приповеда како се "чича
Иљмењ-језеро", у лику високог мушкар- Лит.: Клейн И., Донец и Стикс, Культурное на-
ца у плавом капуту, шетао по граду. По- следие Древней Руси, Москва, 1976: 64-69; Ма-
зната су предања о међусобним препир- чинский Д. А., "Дунай " русского фольклора на фо-
кама две персонификоване реке: Волге и не восточнославянской истории и мифологии,
Вазуге, Дњепра и Десне, Дона и Шата. И у Русский Север, Ленинград, 1981: 110-171; Архи-
"Слову о полку Игорову" реке су персо- пов А. А., Об одном древнем названии Киева, Ис-
нификоване и л>уди им се обраћају као тория языка и древнейший период, Москва,
живим бићима, која могу бити милости- 1984: 224-240; Мальцев Г. И., Традиционные фор-
ва (Доњец и Дњепар Словутич), али и не- мулы русской народной необрядовой лирики, Ле-
пријатељска (Кајала, Њемига, Стугна). нинград, 1989: 94-104.
У бајкама, епским песмама и песмама- А. Л. Топорков
легендама, у реци, у мору или поред њих
живи —» змај или дракон, с којим у двобој РЕЧ ->· Урок
ступа Иван-царевић, Добриња или Јего-
рије Храбри. У епској песми, Змај Гори- РЕШЕТО -> Сито
нич напада Добрињу док се овај купа у
Пучај-реци (варијанте: Израј, Сафат, Дње- РЖАНИЦА -> Пол>евик, —> полудница
пар и др.) и препливава њену трећу стру-
ју. Пучај се каткад слика као огњена река: РИБА - животиња везана за водену сти-
"... Иза друге струје искре сип/ьу,/ Иза хију, која има хтонску симболику.
треће, пак, струје дим као стуб куља./ Дим Одсуство —> гласа код р. условило je
као стуб кул>а, али je сав од пламена". забрану да се њоме хране деца док не на-
Река je један од широких и многознач- уче да говоре; у противном, дуго ће бити
них поетских симбола. Она се осмишљава нема као р. Одсуство гласа као обележје
као пут на —> онај свет, који се налази на света мртвих игра битну улогу у предста-
другој обали или на острву насред мора, у вама о р. као -» душама, и то не само
које се улива река. Она, такође, симболи- умрлих, него и душама деце која још ни-
зује протицање времена, вечност и забо- су дошла на овај свет. Зато je p. везана ка-
рав. Руси из Владимирске губ. говорили ко за —» смрт, тако и за рађање. Предста-
су да умрло одојче три дана пати за Maj- ва о души у облику р. одразила се у бајци
ком, а затим га —> анђеди носе "на реку о царици која није могла да има пород;
заборава" и дају му да се са ње напије во- појевши рибу, родила je дете. Ако жена
де, после чега дете заборавља мајку. По сања р., то je предсказание трудноће. Код
веровању из Вологодске области, овај свет неких Зап. Словена рађање деце je обја-
je раздвојен од другог света "Заборав-ре- шњавано тиме да je "водена мајка" у ду-
ком": пошто човек пређе преко н>е на че- боком виру ухватила њихове душе у об-
трдесети дан после -» смрти, заборавља лику р. Веза р. с душама умрлих које се
све што je с њим било везано на земли. налазе на оном свету, приказана je у бе-
Река je везана за идеју судбине, смрти, лоруској загонетки о р.: "На тым свете
страха пред непознатим, за физиолошка живый, а на гетым мяртвый" (На оном
осећања хладноће и мрака, за емоцио- свету живо, а на овом мртво). Украјинци
налну патњу због губитка, растанка, за ра- из Буковине приказивали су царство мр-
зна очекивања. У народним лирским пе- твих као земљу блажених "Рахмана" -
смама девојка одлази у гору, на реку; пла- пола л>уди, а пола рибе (уп. -> пуштање
че, седећи на обали, a њене сузе се слива- низ воду). Ако се р. види у -> сну, поне-
ју у воду или се упоређују с током реке. кад су то сматрали за знак блиске смрти.
У бајкама и причама о привременој Није случајно да je p. коришћена као јело
смрти, у загробном свету теку млечне ре- на -> задушницама.
РИБА -468- РИБА
Сневање р. као становника земних -> лета као заштиту од уједа -> змија. Ради
вода, често се у народној традицији тума- заштите стоке, главу штуке су качили у —»
чи као предзнак -> кише (небеске влаге) димњак и, приликом првог изгона, под-
ИЛИ
_> Суза (људске влаге). Као водено би- метали je да преко ње пређу краве.
ће с хладном крвл>у, р. може да расхлади Познато je предање о пореклу рибе
или угаси врућицу. Зато су помоћу р. ле- листа. Када je арханђел Гаврил обавестио
чили врућицу: давали су болеснику да Пресвету Деву да ће родити Спаситеља,
поједе р. која je извађена из стомака шту- она je рекла да je спремна у то да поверује
ке, кадили су га риблюм кости од божић- ако оживи р. чија je једна половина била
ног ручка, налагали му половине рибе поједена. Истог трена р. je оживела. Тако
линка на стопала. У народном тумачењу се на свету појавила пљосната риба лист.
снова, р. као животиња хладне крви могла Сходно предању из пољског Поморја, ка-
je наговештавати велику зиму. да je риба лист сазнала да су р. за свога
За митолошког домаћина р. и "ри- кралза изабрале харингу, тако je згрчила
б/ьег пастира" сматра се -» водењак (рус. уста, да су joj заувек остала искривљена.
водяной). Он тера јата р. из једних језера и Две црне мрље на шкргама бакалара
река у друге, чува их, договара се с риба- сматрају се траговима прстију апостола
рима о р. и помаже им у риболову. Али, Петра, који je из њених уста извукао нов-
ако га расрде, он неће пустити р. у -» мре- чић да плати дажбине. Западни Украјин-
же; он мрси и кида рибарске мреже, каж- ци показују на звезданом небу ту "рибу с
њава ноћни риболов. Водењак се и сам грошем", коју је уловио св. Петар.
појављује у облику р. - штуке, сома или је- Сходно нижегорадском предању на
сетре. дну реке Суре борави цар кечига. У ноћи
За добар улов молили су се св. апосто- када je месечина на обалском -» камену
лу Петру. За његов дан (-> Петровдан, 29. његова жена, водена -» русалка, чешља
VI/12. VII) везан je празник риболоваца. У своју зелену косу, а цар кечига се брчка
Белорусији господарем р. сматран je и поред н>е и о њу чеше своју белу ногу. Ако
Алексије - Божји човек, који je препловио их рибар види, ниједну кечигу више неће
море у решету. На његов дан (30. III), ис- уловити.
предали су неколико конаца за мреже, да Код Бугара, шаран je посвећен св. Ни-
улов рибе буде бољи. У Бугарској, бавље- коли и представлза ритуалну храну на ње-
ње рибарењем се приписује св. -> Нико- гов дан. Сходно легенди, када су таласи у
ди. На дан "Рибљег" Николе (6. XII) при- време буре пробили дно чамца св. Нико-
премала се р., која се делила у здравље ле, он je из воде зграбио шарана и њиме
морнара и риболоваца. Једење р. на тај затворио рупу. Од тог времена постоји
дан осмишљавано je као својеврсна жртва обичај да се св. Николи жртвује шаран на
овом свецу. Никољдан: главу и десну половину пече-
Ван општих представа, постоје верова- ног шарана делили су испред цркве по-
ња везана за неке врете р. Тако су на челу свећене овом свецу. Крстаста кост из гла-
штуке тобоже отиснути —» крст и кошье ве шарана употребљавана je за заштиту
којим je био прободен распети Христос. деце од -» урока, несанице; н>оме су баја-
Пчелари су стављали штуку испод осве- ли против отока. Хрвати су тврдили да je
ћеног ускршњег колачића, дробили чео- на глави шарана насликана Божја мајка
ну -» кост штуке и, помешавши je с ме- која држи дете Исуса. У источној Србији
дом, давали je као храну —> пчелама. и западној Бугарској су веровали да се че-
Оштри штукини зуби имају моћ застра- трдесетогодишњи или стогодишњи ша-
шивања. Зато су чељусти прве ухваћене ран преобраћа у —» змаја.
штуке качили изнад улаза у —> кућу ради Змијолике јегуље и чикове убрајали су
заштите од сваког зла, а хрбат - по капи- у гамад, сматрали су их нечистим и срод-
јама, ради заштите од заразних болести. ним змијама. Веровали су да се јегуље па-
Кости од штуке носили су са собом преко ре са змијама. Чикова су називали "зми-
РИТАЊЕ -469- РОДА
за децу. У случају смрти једног од супруж- Веровање да роде доносе -> децу по-
ника, други добровољно иде у смрт за себно je раширено код Западних Словена.
н>им, а може и да почини самоубиство из Рода их извлачи из -> мочваре, мора, до-
лубоморе. Ако женку оптуже за превару носи их у корпи, каблици, кориту, убацу-
супруга, суде joj јавно и убијају je. Пре од- je их у кућу кроз -> димњак. У Белоруси-
летања, р. се окуплају на саветовање и од- ји, у време празновања рођења детета, у
Л Ч
У У)У КО)У не^е повести са собом. Срод- кућу je долазила маскирана рода и чести-
ност р. и човека види се такође у томе што тала новорођенче. По знаковима, дете би
се роде настањују у близини људи и не бо- требало очекивати у кући изнад које кру-
је их се. Дешава се да за време хладноће жи р. Ако слети на димњак за време свад-
читава јата лупају у кућу да би их пусти- бе, најавлује дете младенцима. Р. долази
ли унутра, да се огреју. на сан пред трудноћу или рођење сина.
Представу о роди-човеку одражава и Тема рођења детета везана je за фаличку
празноверје о незнаној земљи, куда роде симболику клуна р., која се испољава у
одлећу на зимовање. По бугарским и ма- понашању лика маскираног у роду у бо-
кедонским представама, у тој далекој пре- жићним обредима, који клује девојке.
коморској земли роде се купају у чароб- Гнездо р. на кући штити стамбени
ном језеру и постају луди. У пролеће, ка- простор од муња и —> пожара, —> града,
да се окупају на другом језеру, поново до- —> чини и духова. Одлазак р. из —> гнезда
бијају птичје обличје и лете натраг. По тумачили су као смртну претњу неком од
пољским празноверјима, оне постају лу- укућана. По веровањима, кршење забра-
ди пошто умоче клун у —> крв, а када се не растурања гнезда и убијања р. прекр-
уквасе у -> води, опет постају роде. У шиоцу je могло донети смрт, телесне ма-
полском Поморју говоре о другом начи- не, слепило, глувоћу деце, штету у дома-
ну на који р. себи враћа птичје обличје. У ћинству, a најчешће - пожар. Сматрало
пролеће, на обали мора, роде у лудском се да р. клуном може да укреше —> ватру
обличју плешћу длановима, претварају или да ће у клуну донети жар или угарак
се у птице, прелећу море и враћају се до- и спалити кућу ономе ко je увреди. За
мовима које су напустили у јесен. Верују штету нанету роди казне су могле бити и
да човек, ако доспе на обалу тог мора, и -> суша, поплава, плусак, гром или ура-
сам на исти начин може да се претвори у ган. Бугари сматрају да je p. - предводник
р. и да прелети у землу рода. градоносног облака. Полаци верују да р.
За прво виђење р. у пролеће су везана разгони градоносне облаке, а да њено
разна тумачења предзнака: р. у лету пред- крештање предсказује плусак и буру.
сказује здравле, бодрост, летину, -> брак;
непомична р. - болове у ногама, —» смрт, Лит.: Гура СЖ: 646-667; Majewski E., Bocian w
-> сушу, неступање у брак; пар рода - mowie i pojeciach ludu naszego, Warszawa 1891.
удају, односно женидбу или порођај. Ка- А. В. Гура
да угледају прву р. потрче за њом, чучну и
преврну се наглавачке, да их не би болеле РОЈЕНИЦЕ -> Суђенице
ноге; валају се по —> земљи, прислањају
се уз —> дрво или ограду, да их не би бо- РОКИТУ -> Мочвара
лела леђа; везују чвор, да не би виђали
змије; узму испод ногу землу и бацају je у РОСА - атмосферска појава која у народ-
воду, којом шкропе себе и кућу, да не би но) метеорологији добија митолошко об-
имали бува. У Волину, Пољесју и Подла- јашњење. По неким веровањима, p. "cejy"
сју, на Благовести су месили погачице у -> звезде (срп.), она "пада" с Венере (укр.)
облику родине ноге, које су деца бацала или "пада с неба" (бел., укр., пол.) преко
увис и молила р. за летину. Код Јужних ноћи (буг.); росом, као и кишом и гро-
Словена деца поздравлају р. у нади да ће мом, управла св. —> Илија; н>у по земли
им донети новчаник с парама. могу сејати —> виде (буг.), или —> русалке
РОСА - 471 - РОСА
би млеко почело да шикља из платна или Етнографски подаци XIX века пружају
узде. С истим цилем, сел>аци су своје кра- могућност за повезивање историјских по-
ве покривали платном умоченим у росу. датака с "русалијским" обичајима Јужних
По неким веровањима, р. je могла би- Словена. У Македонији, у време —> некр-
ти опасна за стоку или живину. Руси из штених дана, по кућама су ишле дружи-
Костромског краја сматрали су да помор не мушкараца, називане русалије, које су
стоке и сточне болести долазе "од штет- изводиле магијске игре око болесних лу-
них роса". По мишлењу пољских селака, ди с циљем њиховог излечења. Учесници
ђурђевданска р. штети кокошкама и иза- ових ритуала су током некрштених дана
зива "вилевке", тј. превремено ношење ja- поштовали посебна правила понашања:
ja, па стога кокошке и другу живину на нису се крстили пред ручак и пре спава-
Тјурђевдан нису пуштали у двориште све н>а; нису поздравляли људе при уласку у
док се р. не дигне. Словенци су страхова- кућу или у сусрету на другим местима;
ли од "росе св. Вита", од које кобајаги мо- били су дужни да ћуте; ноћивали су као
гу умирати луди, и "спасовданске росе", трупа у туђој кући (-> наопако понаша-
од које краве губе млеко, због чега на Спа- ње). Главки цил њихових обилажења до-
совдан пре сунца нису истеривали краве мова била je магија врачања. Русалску
на пашу. дружину укућани су примали с великим
С. М. Толстој поштовањем. Сматрало се да њихов дола-
зак у кућу поволно утиче на здравле уку-
РОСЕН -> Јасенак ћана и да они истерују болести .
У сев. Бугарској и сев. ист. Србији сли-
РУДАРСКИ ЦАР -> Сребрни цар чне трупе русалща ишле су од села до села
током недеље иза Тројице, ради излечења
РУЖА -> Шипак болесних од "русалске" болести. По веро-
вањима, "русалску" болеет набацивала су
РУЈЕВИТ - у митологији прибалтичких митолошка бића (русалије или самодиве),
Словена, бог рата, кога западноевропски која су се појавливала на земли у пролећ-
летописци поистовећују с римским Мар- но-летњем периоду. Трупу мушкараца
сом. Нэегови атрибута су седам мачева о русалща чинио je непаран -> број учесни-
појасу и осми у десној руци. Храстов идол ка (пет, седам, девет), који су на главама
Р. имао je седам лица. У култном среди- носили шубаре закићене —> венчићима
шту Кореници на југу острва Риген од три од цвећа, на ногама опанке, на -> noj асу
храма - Р., Поревитовог и Поренутовог - звона, у рукама дугачке -» штапове. Руса-
главним се сматрао Р.; у једном од на- лије су изводиле игре, обилазећи и поска-
брајања богова у ст. исл. "Книтлингасага" кујући око болесника (кога су ради тога
Р. стоји на првом месту. износили у двориште или на полану);
В. В. Иванов, В. Н. Топоров. они су често падале у посебно екстатичко
стање и занос, обезбеђујући тиме ефек-
РУСАЛИЈЕ - пагански празник старих тивно исцелујуће дејство на болесника.
Словена који се, почев од XI века, споми- У другим словенским традицијама об-
ње у историјским споменицима, у којима реди с називом русалије, по етнографској
су осуђивани пагански обичаји "играња грађи XVIII-XIX века, нису посведочени,
на русалијама", ставлања маски с ликом али скоро код свих Словена познат je сли-
животиња, свирања на свиралама и ци- чай термин - Русална (тројичка) недела.
трама, певања "бесовских" песама. Суде- Изгледа да он води порекло од латинског
ћи по овим сведочанствима, Р. су обеле- назива античког празника ружа (rosalia,
жаване непосредно уочи —> Божића и —> rosaria, dies rosae), обележаваног за време
Богојављења, као што је био обичај и у цветања ружа, када су се помињали пре-
недели после -> Тројице или у летњи -> времено умрлих младих л>уди и ставлања
Ивањдаи. цветних венаца на њихове гробове.
РУСАЛКА -473- РУСАЛКА
Код Ист. Словена за Русалну недел>у русалке постају од умрлих неудатих дево-
везан je обред "испраћаја русалки" (вари- јака (посебно оних које су испрошене а
јантни називи: "сахране русалки", "исте- нису доживеле свадбу); или од девојака
ривање русалки"), који je распрострањен које су умрле у Русалној недели; или уто-
у јужноруским областима и неточном По- пљене деце, девојака и младих жена.
Aeq'y: девојке би између себе бирале "ру- Представе о сполашњем изгледу р. су
салку", којој би стављале венац или много различите: у неким местима оне се зами-
венаца (понекад би je сву окитили зелени- шлају као младе и лепе девојке, наге или
лом); последњег дана Русалне неделе, ка- у белој одећи; као покојнице сахрањене у
сно увече, одводиле би окићену девојку из свадбеном руху (с венцима, велом на гда-
села у »иву с ражи или до —> реке, на —> ви); у другим се р. описују као страшне,
гробље, у шуму; тамо су с "русалке" ски- ружне, космате жене с несразмерно вели-
дале венце и бацале их у -> ватру, воду, ким грудима које пребацују преко раме-
иза ограде гробла, а затим бежале с места на. О таквим р. у ист. и цент. Полесју су
"испраћаја", да их "прогнана русалка" не говорили да су "чупаве као вештице",
сустигне и да им не науди. Одговарајући
сценарио "протеривања русалки" пред-
ставла део ритуално насталих веровања,
која су посведочена код Ист. Слов., о се-
зонском појавливању на земли -> душа
неудатих девојака или деце (које се нази-
вају "русалке") на први дан Русалне неде-
ле, и њиховом повратку на онај свет по-
следњег дана те неделе (уп. -> русалка).
белој одећи" (Помер. МП: 73-74). У низу односе дојенче које je жетелица оставила
места замишљали су их у виду полужена- поред њиве (уп. -> подмене). Њихове
полуриба и називали -> фараонке, што омилене забаве су биле: купање у виро-
je повезано с ликовима из каснијих апо- вима, чешлање својих дугих -> коса, пле-
крифних предаььа о погибији Мојсијевих тење —> венаца, певање и игранье у жит-
прогонитеља у мору. ним пољима.
Веровања о мести ма обитавања р. ве- Да би избегли сусрет с р. и да им оне не
зана су за календарске периоде »иховог би наудиле, људи су током Русалне неде-
боравка на земли. Сматрало се да оне до- ле поштовали многобројне забране: нису
лазе с -> оног света једном годишње, на радили у пољу и врту, нису кречили зидо-
Тројичку или Русалну неделу, у доба цве- ве и пећ ("да русалкама не би прснуло у
тања ражи. У то време могле су се срести очи"), избегавали су послове у вези с пре-
у полу, у ражи, поред -> воде, на -> дрве- дењем, ткањем и шивењем ("да не зашију
ћу, у шуми, на —» раскрсницама, на —> р. пли да се оне не умрсе у конац"), нису
гробљу. Оне би долазиле у -> куће у ко- одлазили по дрва у шуму ("да не довезу у
јима су раније живеле и тамо седале иза кућу р.") и ел. Увече, последњег дана Ру-
-> пећи или у -> ћошак. После истека салне неделе, поставлали су за р. на —>
временског рока њиховог боравка на зе- столу опроштајну вечеру, a одећу за н>их
мли, р. су одлазиле "на своја места" (у —> оставлали на помоћној згради или обли-
гроб, воду, море, на —> небо). Најтипич- жњем дрвету. Према веровањима да р. по-
нија места њиховог обитавања - вода и сле тог периода одлазе на онај свет, у ист.
дрвеће, у народно] култури су осмишла- Полесју и јужнорус. областима обавлан je
вана као путеви преласка из света мртвих обред "испраћаја русалки" (-> русалије).
на землу и обратно. Ван ист. словенског простора, верова-
Појава р. у земном простору у сезони ња о р. позната су у ист. Полској (реј. Под-
цветања -> жита открива њихову везу с ласја), делимично у Словачким Карпати-
вегетацијом билака (што потврђује и ма, a такође и у сев. ист. Бугарској.
"цветно" име р. које долази од назива цве- Поетску слику р., широко предста-
та руже). Боравлење р. у цватућој ражи у вљену у романтичарској поезији XIX ве-
народним веровањима мотивисано je ти- ка, карактеришу црте које само делимич-
ме да оне штите усеве и поволно утичу на но важе за фолклорну р.: το су скоро увек
житне приносе. У исто време, оне могу девојке-утопленице, водене лепотице ко-
нашкодити домаћинима који нарушавају је живе у кристалним дворцима на дну
забране рада у пољу, које важе за Русалну вода; оне ноћу излазе на обалу и чешла-
неделу - тада р. изгазе или осуше усеве. ју своје дуге зелене косе; маме путнике
По причању житела Полесја, она "неком које желе да голицају или да их утопе;
помогне да му никне жито, а некоме ни- ове р. се свете неверним лубавницима
шта - уништи му сво жито". због којих су се утопиле; траже лубав зе-
Р. су убрајане у опасне и штетне духо- малског момка, обећавајући му неброје-
ве, способне да набаце —> болеет, изазову но благо и ел.
олујне непогоде, -» сушу или преобилну
-> кишу, -> град и ел. Сходно народним Лит.: Вин. НД: 141-229, 363-398; Зел. ОРМ; По-
веровањима, током Русалне неделе оне мер. МП: 68-91; Макс. ННКС: 63-66; СБФ-86: 88-
мотре на људе који се не држе ритуалних 135; ЭЭИ: 231-259.
забрана, намамљују их у беспуће или у Л. Н. Виноградова
воду, даве, голицају их до смрти, краду
им и уништавају пређу, конац и платно, РУСАЛНА НЕДЕЉА -»· Тројице
САБЛАСТ -» Приказа Понекад ките неколико с., нпр. у Тракији
- за -» кума, куму, -> чауша и момка.
САБОРЊАК - свадбено дрвце, један од Пред сам брак с. je везан са симболиком
најважнијих атрибута у словенској свад- девојаштва: лепота, вола (сев. рус.).
би, упоредо с -» хлебом, барјаком, -> Код Јуж. Слов., кум откуплује с. који
венцима и китама цвећа; јавла се као об- ставлају на -> сто пред њега, а код Ист.
редно оваплоћење симболичке представе Слов., Чеха и Словака, ставлају га пред
о -> дрвету света. Познато je код свих младенце.
Словена, ређе се среће код Срба, Хрвата, С. има брачну симболику и симболи-
Словенаца и Лужичких Срба, као и на Ру- ку плодности. Уништавају га после завр-
ском Северу. шетка свадбених обреда: код Бугара хлеб
С. може бити сачињен од дрвцета с не- и јабуке деле учесници свадбеног ручка, у
колико изданака (три, пет) (јуж. Слов.), од Пиротском крају кум ломи хлеб на две
грма, вештачког дрвета, цвета у вази, а та- половине и даје их младенцима, који та-
кође од штапова или грана обавијених те- кође поједу и јабуке са с. Код Зап. Слов.,
стом (Укр., Бел., Пол,.). За припрему с. ко- украсе дају деци, а дрвце затакну на —>
ришћене су воћке, зимзелено растиње, кров. Ломлење с. симболички je повеза-
који су украшавани цвећем, тракама, цр- но с актом дефлорације.
веним концем, букетима од —> бршљана
и миришлавих игличица, нанизаним ко- Лит.: БМ: 193; ССД 2: Деревце свадебное; Сумц.
кицама, јабукама, слаткишима, новцем, СО: 178-179; Зел. ВЭ: 335, 337-340; Ив. БФС: 192-
класовима пшенице, свећама. 197; Komor. TSS: 200, 242-249.
Називи с. су: буг. бор, елха, яболш-ница, /. С. Узењова
дъб, еейка, каниска, шеферич, кожел, кумова
трапеза; макед. комара, трендафил: пол. САВА СВ. - монах (крштено име Растко
drzewko; чеш., словач. stromek, рус. цветок, Немањић, 1175-1235), први српски архие-
калинка, лес, роща, сад, ветка, ёлка; укр. де- пископ, касније и светител за кога се ве-
ревце, плъце, вилще; бел. квгтка, шышка. зује низ народних предања, епских песа-
С. je допуна свадбеном хлебу код ма и веровања, у којима je приказан као
Украјинаца, Белоруса, Полака, a такође и митски лик. Приповедни сижеи и верова-
код Јуж. Словена (у ист. Србији - Загла- н>а о »ему распрострањени су у Црној Го-
вак, Буцак - назива се соборњак; у Пирот- ри, Херцеговини, Босни, западно) и јуж-
ском крају - плетеница), или као његов ној Србији, а много мање у другим срп-
неопходни део - у том се случају с. убада ским крајевима. У једном од Савиних жи-
у главни свадбени хлеб (буг. кумовы кола- тија, које je написао монах Теодосије кра-
ци, пиротски крај - кумова погача). Често с. јем XIII века, описано je више догађаја у
ставлају у суд - чутуру с вином, бокал. којима се св. С. приказује као божји миле-
С. уочи свадбе припремају невестине ник и асоцира с Христом или апостоли-
другарице у кући девојке или момка, за- ма, некад и са старозаветним пророцима.
једно с осталим свадбеним реквизитима. Поменом —> имена Исуса Христа, он
САВА СВ. -476- САВА СВ.
успешно лечи тешке болеснике, као што одмах после рођења, као друга младун-
то у Д
елима
светих апостола чине апосто- чад, због тога што се мајка умешала у н>е-
ли Петар и Јован; он оживљава мртвог гов посао (стварања света). У одговарају-
брата Стефана, као што у Јеванђељу Хри- ћим предањима из источне Србије и Бу-
стос васкрсава мртвог Лазара; молитвом гарске, Бог je тај који je казнио мајку да
учини да погине бугарски великаш Стрез, ньено дете не прохода одмах по рођењу. У
који je погазио побратимство с његовим српском предању св. С. je ударно штапом
братом Стефаном; изазива —> град на дво- -» вука зато што га није послушао да узме
ру будимског краља, како би њиме рас- најслабију овцу из стада и тиме му je оду-
хладио вино; заклињањем зауставља буру зео пола снаге - у преданьима из Бугарске
на мору (као што то Исус чини с буром на и Македоније вука по леђима удара сам
језеру) итд. Господ. За непослушност, гневни св. С. ка-
Beh у XIII веку отпочело je поистове- жњава говедара, који му није донео воде,
ћивање св. С. са старозаветним богом, ко- тиме да ће му се говеда обадати, а овчара
ји је најчешће називан бог Саваот, господ благосиља - овце се не обадају. У одгова-
бог Саваот или само Господ. У медитеран- рајућим предањима у Бугарској и Маке-
ским земљама још у античко време била донији то чини Господ. У гневу, св. С. ства-
су распространена многобројна предања ра ваши и буве да би казнио уснулог чоба-
о стварању света и културних добара, те нина који му није отпоздравио. Овај мо-
разна молитвена проклињања -> боле- тив се јавља и у приповедној традицији
сти и других недаћа, која су везивана за других народа, али се везује за Бога, Бого-
име бога Саваота (Сабаота) - Σαβαοθ родицу итд. Се. С, према српском преда-
αδοναι или in nomine dei Sabaoth. Бог Сава- н>у, ствара —> мачке од рукавице. Прича о
от се помиње и у најстаријим словенским стварању мачке од рукавице среће се у
књижевним споменицима, као и у —> ба- више варијаната и у бугарском фолклору,
јањима словенских народа. Дубровчани где je везују за Господа, св. Василија итд. У
су, крајем XIV в., босанског краља Остоју предању заснованом на мотиву "крађа и
примали међу своје племиће устаљеним прекрађа сунца" св. С., на захтев Бога, си-
изразом "Ва име великога Саваота, бога лази на земљу да лукавством преотме —>
нашега". Преношење функција с бога Са- сунце од сатане и врати га на небо. Ова
ваота на светителза Саву могло je произа- стара апокрифна прича јавља се у сред-
ћи и због самог сазвучја ова два имена. њовековној кньижевности Срба и Бугара,
Овоме je, у неким случајевима помогло и где Божју заповест преотимања сунца из-
скраћено писање имена Саваот у средњо- вршава арханђео Михаил. У више срп-
вековним заклињањима, где оно добија ских предања св. С. помаже људима да
облик Сава. овладају одређеним пословима и занати-
Да je св. С. преузео велики део функ- ма, а код других народа то чине Бог или
ција које су биле везане за Бога-ствараоца други свеци. Он учи орача да оре њиву с
који се људима показивао и као путник обе стране и ткаљу да не прекида жицу у
или просјак, говоре варијанте таквих пре- ткању, а код Бугара и Македонаца то чи-
дана код суседних народа у којима су те ни Бог. Он je измислио -> воденицу, али
функције везане за Бога, анђеле или друге се није сетио да направи чекетало, него ту
светитеље. У предањима се најчешће го- тајну открива -> ђаво. По бугарском пре-
вори о стварању делова света или култур- дању, Бог ствара воденицу, a ђаво чекета-
них тековина. Оно што за људе није по- ло. Постоје и друга предања о св. С. фор-
вол>но, Бог или светац ствара у гневу, про- мирана по разним мотивима, која такође
клињањем; оно што je повољно, настаје имају своје паралеле у фолклору других
после њиховог благослова. Тако je реч народа. Свети Тома je слагао св. Саву да у
основно Божје оруђе у стварању и уређе- паку носи ивер а не новац, па га je овај
њу света. Према предању из Србије, проклео да му се новац претвара у ивер и
одлуком св. С. деца не могу да проходају ту казну испаштају све занатлије које ни-
САВА СВ. -477- САВА СВ.
но -» вода и болести, што указује на њего- колико год да je вина источила, бачва je
ве хтоничне особине. увек била пуна. Кад je склонила свечеву
Да je вода главни атрибут св. С., који je руку с бачве, вина je нестало - кад jy je вра-
он преузео од старог бога, сведоче много- тила на бачву, вино je поново потекло.
бројна предања о томе како он ствара вре- Стари словенски бог Белес (као и ->
да, реке, језера; он умирује реке, ствара -> змај и друга хтонична бића), везан je за -»
рибе у језеру, одузима —> жабама —> глас, злато. И та) атрибут делимично je пренет
кметове који траже свога кнеза у реци, на св. С. По једном предању, он благосшьа
претвара у таласе. Довольно je да св. С. Тимочане да им Тимок буде злятян по-
удари или махне (прекрсти) —» штапом и ток, а у два друга предања људима се по-
на том месту потекне вода. Функцију от- казује сав у злату.
варања извора и господарења водом, која У паганском лику св. С. могу се препо-
je некад била везана за старог бога, а код знати неке особине змаја (сматра се да je
Срба пренета на св. С., у предањима су- пралик Белеса био змај), али се за његово
седних народа везују за друге свеце. име везује и мотив змајоборца. У епској пе-
Пошто се бог мртвих схватао и као па- сми "Свети Сава и Хасан паша", када Тур-
стир душа покојника (које пасу на ливада- чин, по пашином наређењу, замахне са-
ма —> оног света), он je сматран и за за- бљом да посече Савине мошти, рука му се
штитника стоке. Ова функција je касније укочи, a сабља растопи и "Студен вјетар
пренета на св. -» Власија. Једнонедељни од истока дуну,/ Модар пламен светитељу
-» пост (тзв. савица, у Црној Гори - Савина Сави,/ Модар пламен из уста му плану/ И
неђела) пред празник св. Саве код Срба, попали по војсци чадоре..."
управо je поштован због здравља и на- Животиње које прате св. С. - вук и ne-
претка стоке. Се. С. je и покровител, више mao, као и стално помињање штапа (шта-
заката који се заснивају на обради коже ке, шлаке) од кога се углавном није раз-
(кожари, опанчари, самарџије, оглавари, двајао, такође могу указивати на гъегову
ћебенџије), као и влакна (вуна, кострет, -> хтоничну природу. По предању, св. С. je
коношъа). У епској песми "Свети Сава створио вука и вукови извршавају његове
спасава јагањце од Турака", да би сачувао наредбе. Код Руса у Смољенској губерни-
хиљаду јагањаца од покоља, св. С. пре- ји, шумског духа (—> лесник, рус. леший ),
твара —> камен>е у јагњад и наводи Турке који се сматра једном од замена за бога
да однесу такву јагњад. Идеја о Богу као подземног света, представљали су као се-
пастиру присутна je и у Старом завету: "А дог старца, окруженог вуцима, или стар-
ви сте стадо моје, овце паше моје, ви, л>у- ца с белом брадом и високом капом, који
ди, a ja сам Бог ваш, говори Господ" (Књи- бичем гони стадо вукова. У предању о де-
га пророка Језекиља, гл. 34: 31). оби плена вуковима, из Топличког краја у
За старог бога мртвих везивани су оби- Србији, на сличай начин се описује се. С.:
л>еи^> богатство. Порекло ове представе "дошао свети Сава у калуђерском оделу, с
потиче од схватања да се покојници бри- великом брадом и стао међу вукове, а они
ну о благостању својих живих потомака. се око њега играју и радују, као да су ја-
С друге стране, загробни свет je схватан гањци". У неким предањима св. С. преу-
као свет у коме се ништа не мења, а све зима и улогу "вучјег пастира", тј. господа-
што je у њему никад неће нестати. У напо- ра вукова, који им сваке године одређује
мени уз једну здравицу, где се појављује плен. Према сижеу који je у основи ових
израз "свети Саво руку наслонио на свако предања, "вучји пастир" једном у години,
мјесто с ког свога частио!", Вук Караџић ноћу, окупља вукове испод неког —> дрве-
овај израз објашњава предањем о руци св. та ван људских насе/ьа и одређује шта ће
С., коју je од моштију откинуо Турчин и коме вуку бити плен. Последнем, хромом
продао je крчмарици, код које je заноћио. вуку, који је закаснио на поделу плена,
Не налазећи погодно место, крчмарица вучји пастир одређује да му храна буде
спушта руку на бачву с вином. После тога, човек који je ča дрвета све то кришом по-
САВА СВ. -479- САВАОТ
сматрао. Речено се неминовно остварује и на његову везу с богом Белесом, који je та-
човек, без обзира на скривање, страда од кође имао змијску/змајску природу.
вука. Вучји пастири, по варијантама ових У више предања о св. С. помиње се ne-
предања могу бити -> бог, арханђео Миха- mao око кога се плету различити садржа-
ил, неки хришћански —> светац, човек који ји: он стално са собом носи петла, па се уз
се претвара у вука, или вук ко/и се претвара Савине стопе и његови трагови познају на
у човека. Од светаца, као "вучји пастир" -> камену. Мотив "ношења петла" касни-
највише je заступлен св. Тјорђе, који се ја- јим приповедачима није био довољно ја-
вља у одговарајућим предањима више сан, па су га у приповеткама заменили
словенских народа. Широка распростра- мотивом "крађе петла", јер им се то укла-
њеност поменутог предања, говори о пало у шири мотив "крађе свечевог (све-
његовом древном пореклу, па га je тешко тог) предмета" (се. С. краду још и опанке,
везати за одређени народ и одређену кул- чибук итд.). Ношење петла, које се при-
туру. По свој прилици, у старим евроазиј- писује се. С., представлю остатак старијих
ским културама постојала je представа о представа о обележју слепости хтонских
вуковима као преобраћеним душама по- божанстава. Пошто се онострани свет за-
којника, којима управља бог онога света. миш/ьао као свет мрака, бића која њиме
Вероватно да се тај бог такође могао при- ходе нису имала вид. О томе сведочи и
казати у облику вука, и да je вук био његов мотив у бајкама, по коме присуство јуна-
првобитни облик. У многобројним пре- ка у подземном свету, хтонска бића от-
дањима о досуђеној прераној -> смрти кривају по мирису. Један од хтоничних
(обично момка на дан свадбе), вук про- ликова из српских предања, краљ -» Тро-
ждире младића, што je један од три нај- јан, који се кретао само по -> ноћи, на-
чешћа начина узимања -> душе, уз да- страдао je од сунца, jep су л>уди свим пе-
вљење у -> бунару и ујед —> змије, (уп. -» тловима повадили језике, па га нису
суђенице). могли кукурикањем да обавесте да je
У многим предањима св. С. je прика- стигла зора.
зан са —» штапом, који се назива и штака
или. шлака. Штап je атрибут многих бо- Лит.: БНПП 7, 1983:133-203; Димитријевић С.,
жанстава, поред осталих Озириса и Хер- Свети Сава у народном веровању и предању, Бео-
меса. Ударцем штапа Мојсије отвара -> град, 1926; Менцеј M., Шепавост вука у легендама
извор, као што то у српским предањима о вучјем пастиру код Словена, КСК 4, 1999: 213-
чини св. С. Када би -> пастир на Прокле- 219; Раденковић Λ>., Свети Сава у народном пре-
тијама из руку домаћина примао штап, дању, Лицеум 5, Крагујевац, 2001: 89-106; Ћоро-
на коме je најчешће била урезана змија, вић В., Свети Сава у народном предању, Београд,
задобијао je сву власт над стоком. Бог мрт- 1990; Чајк. СД 1: 451-462; 2: 281-288; 3: 21-49.
вих, како je већ речено, такође je "па- Љ. Раденковић
стир". У фолклорним примерима, са
штапом се приказују и неки други свеци, САВАОТ -> Сава св.
нпр. св. -> Никола, св. Петар и Павле. У
једној бајци из Далмације, лик који дола- САЈБИЈА -> Стопан
зи из подземног света, тзв. педал-чове Аи-
кат браде, "на зецу јаше, у руци шљаку САН - стање човека које се схвата као бли-
носи". У предањима о земалском духу ( —> ско -> смрти ("вечном сну"). Говори се:
сребрни цар) из источне Србије, ово би- "Сан je брат смрти", "Човек у сну, као и да
ће, поред осталог, приказује се и као бра- je мртав", "Сан je као половина смрти". О
дати човечуљак са штапом. Намеће се сањивом човеку се говори да га његова
закључак да штап скрива змијску приро- "смрт вуче" и да ће скоро умрети. Рас-
ду хтоничних божанстава и јунака, јер се пространена je представа да за време с. —>
они не би могли на други начин усправи- душа, половина душе или једна од двеју
ти и ходати. У случају св. С., штап указује душа човека, а посебно -> вештице, при-
САН -480- САН
времено напушта тело у различитим об- би се човек спасио од злих духова који га
лицима (најчешће зооморфном), излазе- муче у с., треба да легае на десну страну.
ћи на уста човека, и броди по местима ко- Ипак, понекад се сматрало да се за време
ја он види у с. Тиме се објашњава опас- с., када се спава на десној страни, може
ност од изненадног буђења човека који je притиснути анђео-чувар, који се увек на-
чврсто заспао, као и окретања његовог те- лази с десне стране заспалог човека. Ако
ла за време с.; верује се његова душа неће дете спава ничице, загњуривши се у ја-
моћи да нађе пут када се буде враћала и стук, постаће сироче, а ако спава с отворе-
да ће човек добити падајућу болеет, да ће ним очима, неће дуго живети. Сматрало
изгубити сећање, разум, чак може и се да онај који спава одевен (—> одећа) че-
умрети. На тој представи је заснован и на- сто болује. Ипак, понегде се женама за-
чин за распознавание вештице код неких брањивало да спавају без мараме. У циљу
Јуж. Словена: заспалу жену коју су сум- заштите од нечисте силе, понекад су спа-
њичили за врачарије, окретали су тако да вали опасани (—> појас). Али, постојало je
joj ноге дођу на узглавл>е, а затим ослуш- и веровање да ће анђео за заспалог чове-
кивали када ће се буком на тавану огласи- ка, који није скинуо појас и откопчао дуг-
ти зао дух, који је изашао из н>е и не може мад, помислити да je сноп.
да се врати. До одвајања душе од тела до- На вези с. и смрти засновани су разли-
лази такође приликом "замирања", када чите начини успављивања којима су се
душа човека успева да посети —» она) користили лопови: сипали су —> земљу с
свет. У народу je тако називан летаргијски -> гробља око -> куће или су je преко ње
с., који je схватан као привремена смрт. пребацивали, обилазили су око куће с од-
Забрањено je било не само окретати, резаном руком покојника, с -> метлом
него и —> целивати заспалог, посебно де- којом je метена кућа у којој je лежао по-
те, jep се може разболети или умрети. којник, палили су свећу заосталу од по-
Сматрало се да заспало дете не треба до- којника, свећу од жила или сала мртваца.
јити, јер ће слабо напредовати. Ако се де- За несаницу су често сматрали да je
те смеје у с., значи да га забављају —» анђе- производ деловања нечисте силе: -> ноћ-
ли. Ако неко шкргуће зубима у с., значи ница, полуноћника, шумске мајке и ел., ко-
да се бори с —> ђаволима. Када човек го- је нечујне улази у кућу и ноћу одузимају
вори у с. сматрало се да неће дуго живети. л,удима сан. Да дете не би патило од неса-
Ако се заспали у то време ухвати за мали нице, поштован je низ забрана и правила.
прет, он ће испричати сву истину. Да се Забрањивано je било љуљати празну ко-
прекине бунцање у с., треба заспалом левку после заласка -» сунца, просипати
продрмати нос. Да би се човек пробудио -> воду у двориште после купања детета,
у жељено време, треба да носи око врата остављати пелене преко ноћи у двори-
посебну кошчицу (—> кости) из петловог шту, увече износити лопар из куће, спо-
крила или да удари великим прстом ноге мињати —> зеца поред детета. Приликом
о дно кревета онолико пута у колико сати —> посете породюъи било je неопходно
треба да се пробуди. да се седне, да новорођенче не би изгуби-
Забране и савети тичу се и положаја ло с. Ради избављења од несанице терали
спавача и његове одеће. Приликом спава- су нечисту силу: стављали су испод јасту-
ња треба главу окренути према -» ћошку ка металне или оштре предмете (—> нож,
куће где су иконе, а не према —» прагу, и —> секира, игла, —> вретено, —> гребени и
попреко од дасака на поду (а не уздуж, ка- др.), сакушьено -» ђубре из куће, жарач.
ко се ставља покојник). Мушкарац не тре- Често су коришћени различити "мртвач-
ба да спава на стомаку, а жена, посебно —> ки" предмети: ако човек лоше спава кади-
трудница - на леђима, пошто то могу ис- ли су га свећом коју je држао самртник,
користити ђаво и -> нечиста сила. Опа- сипали му на врат песак с —> гроба, став-
сно je спавати с отвореним устима, пошто љали му под јастук зуб мртваца. У лечењу
у човека може ући ђаво или —> змија. Да дечје несанице и ноћног плача носили су
САН -481- САТАНА
дете у кокошарник, где су се кокошке већ це. Да би запамтили шта су сањали, људи
паместиле за спавање, или у стадо оваца, су стављали -> камен под главу, а када би
да овце "одблеје плач". Опште je познато се пробудили, гризли су угао јастука и из-
лечење несанице уз помоћ биљака које бегавали да гледају у -» прозор. Да се
могу да изазову с. Од несанице су се спа- што пре заборави с., треба се ухватити се
шавали и уз помоћ басми. Карактеристи- за теме. Ко жели да га сагьа човек који му
чан мотив таквих басми била je замена не- се јавио у с., треба да преврне јастук. Да се
санице за с., нпр.: "Заря-заряница, красна не би остварио страшан с., такође су пре-
девица! Возьми бессонницу, а младенцу вртали јастук, извртали наопако постел>и-
дай сон и доброе здравие" (Зоро-зорице, ну и јастучницу, нису причали о с. три да-
лепа девојчице! Узми себи несаницу, а де- на, оставляли су комад платна на —> крст
тету дај сна и доброг здравља). Одговара- поред пута, као -> дар -» Богу, седали на
јућим формулама размене често су прет- попречну клупу, хватали се за дрво или за
ходили позиви за успостављање савеза с -» гвожђе, говорећи: "Куда ночь, туда
митолошким бићима, у виду кумства, сон. Как не станет срубленное дерево на
просидбе, —> побратимства. пне, чтоб так не стал сон на правде" (Где
Обичај —> бдења, намерног уздржава- ноћ, ту и сан. Као што се посечено дрво не
»а од сна, спровођен je за време сахрана, прима на пан,, тако и сан да се не прими
порођаја и свадби, на одређене календар- на јави). Сан истине изазивали су на раз-
ске датуме, такође и на заласку сунца и у личите магијске начине: нпр. девојке су,
подне. Постојале су и забране да се спава да би у с. виделе суђеника, спавале на ле-
на одређеним местима, посебно на ме- ђима, стављале испод јастука мушке пан-
стима на којима се појављивала нечиста талоне, —> прстен, —> чешал> и ел., и изго-
сила: на међи, на —> раскрсницама путе- варале посебне басме (-> гатавье). На
ва, у парном купатилу, у сенци -> леске, основу снова гатало се не само о будућем
испод -» дрвета које шкрипи (веровало младожењи, него je по њиховим предска-
се да се у »ему мучи -> душа грешника). зањима бирано место за градњу куће или
Ономе ко заспи за -> столом, као пошто- цркве. Веровало се да се дремеж може
ваним местом, следи казна - јуриће га —> пренети другом човеку на -> Ђурђевдан
змије; онај који једе -» хлеб у кревету и пре изласка сунца. Ако се онај кога су гла-
спава на мрвицама, сањаће змије. Није сно позивали одазове, говорили су: "Пре-
добро да онога који спава обасјава пун —> дајем ти санак на ђурђевски данак".
месец: човек ће постати месечар, месец Тумачење снова представлю посебан
га може одвести на онај свет, а дете ће фолклорни жанр. Оно се гради на основу
имати зелени измет. митолошких представа, метафора, мето-
Месечеве мене утичу и на снове: сма- нимија, антонимија, паронимија, асонан-
тра се да ће се остварити снови сневани у ци и риме.
време младог месеца. Остварење снова за-
виси и од дана у недељи. Тако he се с., ко- Лит.: БМ: 351; Усп. ФР: 26-27, 89, 146, 109, 166,
ји човек сања -> ноћу у -> недељу или на 168,174; Nieb. PSL.
-> празник, остварити до поднева (уп. А. В. Гура
рус. изреку "Празничный сон до обеда")
(Празничан сан важи до ручка), док je с. у САТАНА -> Сатанаил
-> понедељак - "празан". Истинитост
снова такође зависи од доба ноћи у коме САТАНАИЛ, САТАНА, TjABO - у сло-
се снева (пре или после поноћи) и од по- венским космогонијским предањима, он
ложаја тела онога који спава. Снови који je поглавар злих духова. Име с. води поре-
се сањају пред јутро, брже се остварују. кло од хришћанског сатане; ипак, функ-
Испуњавају се и снови које човек сања ција с. везана je с архаичним дуалистич-
спавајући на десној страни, a неће се ис- ким митологијама. У дуалистичкој космо-
пунити - ако спава на леђима или ничи- гонији, с. je противник бога-демиурга. У
САТАНАИЛ -482- САТАНАИЛ
сеје коров; уместо краве, он добија —> ко- ције индоевропског лика митског младо-
зу итд. У руским преданьима, сатана сади жење који се жени кћерком Океана.
-» јабуку - дрво познања, -> јасику (на
којој се обесио Јуда), хмељ и ел., да би ис- Лит.: Новгородские былины, Москва, 1978.
кушавао човека. В. В. Иванов, В. Н. Топоров
У руским предањима, сатана жели
власт над људима, зато што су они створе- САХРАЊИВАЊЕ - у традиционалној
ни од земље, која je добијена с дна океана. култури обред којим се оваплоћују мито-
Он добија власт над мртвим људима - за- лошки односи између живих и мртвих,
то они морају боравити у подземном све- Потомака и предака, овог и -> оног света.
ту - паклу, до Христовог силаска. У паганско време код Словена je преовла-
ђивао обред спаљивања тела покојника: с
Лит.: Вес. РОДС/5; ПДДР. XII в.: 137-153; РДС: ломаче -> кости су скупљане у земљани
157-162; Кузн. Д. Л; Димитрова-Маринова Д., суд - урну, а над ватриштем су насипа-
Богомильская космогония в древнеславянской ли- њем подизали курган. Пагански погреб-
тературной традиции, От Бытия к Исходу, ни обред повезивао je супротне тежње:
Отражение библейских сюжетов в славянской удаљити на онај свет, уништити покојни-
и еврейской народной культуре, Москва, 1998: ка (и све што je непосредно у вези с њим,
38-58; Влас. PC: 465-471. посебно његове ствари) на погребној ->
В. }. Петрухин ватри, истовремено, сачувати благород-
ног претка у близини живих - одатле по-
САТКО - руски епски јунак, који je сачу- тиче подизање споменика (кургана и ел.),
вао митолошке црте. По хипотези при- сакупљање костију у урну - ново "тело" и
сталица историјске школе, лик С. води ел. Уп. такође древни обичај да се испод
порекло од новгородског трговца Сотка кургана гради загробно станиште - кућа-
Ситинича, који се помиње у летописима. гробница (дрвена конструкција ограђена
Сходно новгородским епским песмама, плотом) и каснији назив за мртвачки сан-
свирач С., чије се свирање допало Мор- дук у руској традицији - "домовина". —>
ском цару, опклади се с новгородским тр- Гробље се могло схватати као некропола,
говцима у виловиту —> рибу са "златним селидба мртвих (уп. рус. "погост" - цен-
перајем" у Иљмен-језеру; помоћу Мор- тар сеоског простора и гробље) итд.
ског цара, он добија опкладу и постаје Лик из словенске митологије који je
"богати гост". С. потом опрема трговачке непосредно везан с обредом с. јесте —> Ба-
бродове, али се они заустављају на мору: ба Jara: у кућици која стоји на кокошјим
музичар, пошто му je то судбина одреди- ногама, на граници овог и оног света (шу-
ла, мора да се спусти на морско дно. На- ма), лежи Јага, помажући јунаку бајке да
шавши се у дворцу Морског цара, С. сви- нађе пут за онострани свет, обављајући
ра за њега, овај се препушта игри, због ко-
је се море узбурка, па морепловци гину.
С., по савету Миколе Угодника (св. -» Ни-
коле), који му се јавио, прекида свирку,
кидајући струне цитре. Морски цар пред-
лаже С. да се ожени морском девојком и
свирач, по савету Миколе, одабере Черна-
ву (уп. распрострањени фолклорни сиже
о женидби -> водењака). С. заспи после
свадбеног весеља и буди се на обали реке
Чернаве. У исто време враћају се његови
бродови и С, у знак захвалности, подиже
цркве у Новгороду. Изгледа да се лик С.
јавља као последица касне трансформа- Caxpana
САХРАЊИВАЊЕ -484- СВАДБЕНО ДРВЦЕ
ким Хефестом. У староруском пантеону слов, југу уп. назив демона у Истри швар-
посебно тесне везе повезивале су С. с Да- жић и словеначки топоним Сварошек.
жбогом, названим у летопису сином С. (... А. Лома
сего ради прозваша и богъ Сварогъ... и по семь
царствова сынъ его именемъ Солнце, его же СВАСТИКА -> Крст
наричютъ Дажъбогъ... Солнце царь сынъ
Свароговъ еже есть Дажъбогъ, Ипатијевски СВЕНТОВИТ „свети, свештени" - у запад-
летопис, 1114. г.). Одломак о Сварогу, оцу нословенској митологији „бог богова", ко-
Сунца, повезан je с уметком о Совији у га помињу Хелмолд и Саксон Граматик
„Хроници" Јована Малале. Оба та текста, (XII в.). С. je врховни бог, повезан с ратом
очито, одражавају заједничку културну и победама; његови атрибути су мач, за-
традицију, повезану с увођењем спаљива- става, бојни знакови, између осталих у ли-
ња мртвих. Код прибалтичких Словена je ку -> орла, и кошье. Култни центар С. био
Сварожич (који се друкчије звао —» Радо- je храм на четири стуба у балтско-
гост) био штован у култном центру Реда- словенском граду Аркони. Симболична —>
рија, Ретри/Радгосту као једно од главних боја С. je црвена; његов храм био je
божанстава, чији су атрибути били —> наткршьен црвеним кровом, у светишту
коњ и копље (уп. -> Свентовит), као и се налазила пурпурна завеса, а у ковчези-
огромни вепар, који je, према легенди, из- ма много пурпурне -> одеће. Бели све-
лазио из мора (уп. вепар као зооморфни штени -> коњ при С. храму после -> но-
симбол —> сунца). Код Чеха, Словака и ћи се показивао покривей блатом: верова-
Украјинаца са С. може се повезати огње- ли су да je С. ноћу изјахивао ради борбе с
ни дух Рарог; уп. и Страха (Раха) у источ- непријатељима. При гатању, коња су на-
нословенским басмама. водили на три реда копаља: ако би се спо-
В. В. Иванов, В. Н. Топоров такао на леву ногу, то се сматрало лошим
предзнаком, а ако би крочио десном но-
Није извесно да je Сварожић исто што и гом - добрим. Одговори С. пророчишта
Сварог; деминутивни облик имена може сматрали су се најпоузданијим. С. идол
се најпре схватити као патронимик: „Сва- имао je четири главе распоређене здесна,
рогов син" (уп. Бог - Божић „мали Бог = спреда и отпозади (тај се опис пореди са
син Божји"), што отвара могућност четвороглавим Збручким идолом), што
идентификације Сварожића с -> Дажбо- дозвол>ава да се С. и његов четворостубни
гом, који je важно као Сварогов син (да ли храм доведу у везу са четворочданим
једини?), уп. -> Радогост. Занимљив je (север - југ - запад - исток) моделом света
податак Адама Бременског о „Вулкано- у словенској митологији. Четворочланост
вом лонцу" с „грчком ватром" у Ретри, С. налази бројне паралеле у другим тра-
средишту Сварожићевог култа, с обзи- дицијама са четвороглавим божанствима
ром на идентификацију Сварога као грч- или четворицом богова који штите
ког Хефеста, коме одговара римски Вул- поједине стране света. Име С. je, очито,
кан; „грчком ватром" je називана запаљи- епитет. Има основа да се помишља на из-
ва смеса која je горела у води; посуда с го- ворну дубинску везу С. са громовником
рућом течношћу могла би овде бити (уп. —> Перун), у чијем je лику посебно
култни одраз древне индоев. представе подвучена ратничка функција.
„ватре у води", уп. ведског Апама Напата
„потомка вода", хипостазу Агаија/огња Лит.: В. Н. Топоров, Этим. 1986-1987.
који се рађа из воде, било у олуји из ки- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
шнице као муња или ујутро из мора као
сунце; култ овог божанства посведочен je У српској научној и популарној литерату-
и код Иранаца, у „Авести", а код Скита ри име овог божанства обично се наводи
му je вероватно одговарао Тагимасад као Световид, што je заблуда, jep се оно у
„Посејдон". Од ономастичких трагова на латинским изворима пипге искључиво
СВЕНТОВИТ -486- СВЕТЛОСТ
Светлоносну, сунчану природу, по на- вог месеца, лепше од лепог сунца, милије
родно-хришћанским погледима имају -» од оца, мајке, родбине и племена", а одва-
Бог-Отац и Исус Христос, -> анђели и -» жан добар момак тражи да девојци буде
свеци, док су оваплоћење таме ђаволске "лепши од лепога сунца".
силе (-> ђаво). Ако се -» рај налази на ис- Светлост месеца, неба и -> звезда има-
точној страни и назива "пресунчаним", ла je, по народним веровањима, магијски
онда се —> пакао локализује на западу и утицај на плодност оваца, млечност крава
уроњен je у таму. Осветљавајући земљину и давала je лековиту снагу —> соли, сапуну
површину, -> сунце као да je предаје у и пепелу који су остављани под -> прозо-
власт божанских сила, a скривајући се ром у ноћи уочи —> Великог четвртка. У
преко —> ноћи, оставља je у власти зла. У Кијевској губ. кравама су давали "зорјану
епским и духовним песмама "светоруска" воду" (звездану воду), да би давале више
или "светлоруска" земл,а, слика се као -» млека; ту воду су добијали тако што су
светлошћу преливен отворен, бескрајан суд с -» водом оставляли да преноћи под
простор (уп. изразе "бели свет" или "ши- звезданим небом. У предзнацима, јасна
роки свет" - о свету у целини). У песмама- светлост звезда наговештавала je богате
легендама, епитет "светли" близак je са приносе јагодичастог воћа, печурака (—>
епитетом "свети": светлоносно се разма- гљива) и -> жита. У руским загонеткама,
тра као испољавање светости (уп. нимб у светлост се описује као ствар или живо
иконографији). биће: млеко, сукно, бела -> мачка, златно
Сунчана светлост просила се на човека -> вретено или златан -> мост и ел.
као Божја благодет, и она чак тера —> не- Са светлошћу су блиско повезане очи
чисту силу. У приповеци Белоруса-По- човека, при чему оне не само да опажају
лешука говори се о томе како je Бог ство- светлост споља, него као да и саме њоме
рио -> месец као помоћника сунцу, али зраче, па када човек умире, тада му се све-
ђаво долеће до њега, гризе га и покушава тлост "губи" из очију. Мрак одговара ста-
да га скине с -> неба; када од месеца оста- н>у човека кога je убио јунак, а слика ве-
не мали огризак, сунце упери на ђавола черњег залазећег сунца или сунца које се
своје зраке и он мора од њих да се спаша- скрива иза тамних облака, у потпуности
ва бекством. одговара општој емоционалној усмерено-
Народ je прихватио и даље развио би- сти тужбалица. Невол,а се овде изражава
блијско учење о божанском пореклу с. и тиме што "не виде светле окице блиставу
њеном одвајању од таме као првом бо- светлост" или "Греје сунце, али не као ра-
жанском делу (Постагье I, 1-4). Сходно није, као што и светли месец сија, али не
"Стиху о Голубиној књизи", небеска тела као пре".
имају светлоносну природу: "Код нас се А. Л. Топорков
бели широки свет зачео од суда Божјег,/
Сунце лепо од лица Божјега" итд. Нат- СВЕЦИ - ликови хришћанског култа и
природно порекло сунчеве светлости књижевности, прихваћени у усменој на-
условљава и њен заслепљујући карактер, родно) традицији. Догађаји и дела који су
који људске очи не могу да издрже. По били основа за поштовање и канонизаци-
украјинским веровањима, само правед- ју с., продужавају свој живот у књижев-
ник може гледати у сунце и видети како ним текстовима и њима блиским фолк-
оно "игра", преливајући се у различитим лорним жанровима (песме-легенде, ле-
бојама. генде). У обредном фолклору (божић-
У луубавним басмама, везаност за све- ним, коледарским, жетелачким песмама
тлост и небеска светлила јавља се као изу- и ел.) и словенским веровањима, ликови
зетно испол,аван>е људског осећања, које Христа, —> Богородице, —> анђела, с.,
се упоређује с љубављу према оцу и мај- претрпели су битну трансформацију и
ци; девојка се моли да би je момак "по- приближили се ликовима ниже митоло-
штовао и уздизао, блиставије од блиста- гије.
СВЕДИ -488- СВЕЦИ
мисаном виду) служе као називи —> пра- издржати "мајка - влажна земла", али он
зника, а сами с. схватани су као персони- сам не може победити землину силу,
фиковани празници. скривену у торби; покушавајући да je
У многим зборницима басми могу се подигне, доживлава да му ноге пропадну
наћи обраћања с. са молбом да помогну у землу. В. }. Проп je сматрао С. за
излечење. У басмама светац се може поја- оваплоћење првобитне снаге (његов први
вљивати у улози чудесног помоћника као сусрет с -> Иљом Муромцем, кога С.
у бајци, или у улози заштитника од злих ставла у цеп, типична je акција древног ->
сила. У архангелској басми од -> грозни- гиганта), која je неприменљива и стога
це, св. Кузман и Дамјан и отац Симеон, осуђена на пропаст. Ила и С. успут
сусревши 12 "косматих, рашчупаних и пробају мртвачки сандук и показује се да
распасаних" девојака, "узимају оштре са- je он таман за С., који не успева да скине
бле и намеравају да им скину главе". поклопац. Пред смрт, С. дахом предаје
У легендарним песмама, заснованим Или само део своје снаге (јунаку je
на сижеима и мотивима канонских, жи- потребна лудска, а не горостасна снага).
тијних и апокрифних хришћанских тек- Погибија С. приликом безуспешног
стова, ликови светаца, мада обогаћени и покушаја да из земле ишчупа "бисаге" и
фолклорним цртама, чувају свој сакрални смрт у каменом ковчегу везани су за
ореол. У њима се најчешће прича о зе- землу: С. не може надјачати землу,
маљским подвизима светаца, од којих су земла не може носити С. Земла и С. су у
код Ист. Слов, најпопуларнији Николај, неком погледу антагониста; не хвали се
Јегориј, Димитриј Солунски, Феодор Ти- узалуд С.: "Када бих нашао ослонац, целу
рон, арханђел Михаил, Кузма-Дамјан, а землу бих подигао". У исто време С. je
такође Алексеј Божји човек, Јосиф-царе- везан за землу, за њене тамне хтоничке
вић, Борис и Глеб, који су поштовани не силе: он лежи на земли или на планини
толико због своје чудотворне моћи, коли- (понекад je и сам као планина) и, по
ко због тешке судбине. правилу, спава; он у каменом сандуку
У легендарним песмама омиљени ју- леже у землу. Пошто поседује хтоничку
наци међу с. били су Петар, Николај, Ку- снагу, он није у стању да je савлада (отуда
зман и Дамјан, којима су често приписи- мотиви разметања и бесмислене демон-
ване радње и поступци сасвим далеки од страције снаге: С. дозволава Или Муром-
богобојажљивости. У исто време, с. указу- цу да га три пута удари из све снаге,
ју помоћ онима који су у неволи и ка- упоређујући те ударце с уједом комарца),
жњавају насилнике и грешнике. нити може тој снази да нађе примену -
јуначко-ратничку (као код Иле Муромца
Лит.: Поп. СБ; Попов ЕПЦДК 1994/2: 78-100; и других руских јунака, који чувају
Толстая, Folklor-Sacrum-Religia, Lublin, 1995: 38- границу) или производну (као код
46. Микуле Селаниновича). С. je изолован од
С. M. Толсто/ других јунака епских песама (Ила Му-
ромец je ту потребан само утолико да би
СВЕЋА -> Слава присуствовао погибији С. и да би извукао
кобне поуке о претераној и бесцилној
СВЕЧУР -> Приказа снази); он не чини никакве подвиге. За
разлику од других јунака, С. je инертан,
СВИРЦИ -» Некрштенци везан за један локус (Свете планине).
Свете планине, као и њихов становник и
CBJATKE -» Караконыула домаћин, у епским песмама супротсгав-
лене су Светој Русији. У једној од
СВЈАТОГОР - јунак руских епских варијаната епске песме, С. саопштава оцу
песама (билина). У руским епским да je био далеко у Светој Русији, али да
песмама његову тежину не може тамо ништа није видео ни чуо, него je
СВЈАТОГОР -490- СЕДАМ
само отуда довезао јунака (характери- Лит.: Топоров В. Н., Русск. Святогор: свое и
стично да je отац С. "таман", тј. слеп - чужое (к проблеме культурно-языковых контак-
особина бића оностраног света). Покда- тов), СБЯ 1983
пање имена места и митолошког јунака Б. В. Иванов, В. Н. Топоров
(Света гора - Свјатогор), неразликовање
актера и места дубоко су архаични. Веза СЕДАМ -> Број
С. с планином може бити секундарна. Уз
то, ову планину требало би схватати не СЕКИРА - упоредо с другим оштрим гво-
као највише свето место, него као зденим предметима (—> ножем, српом,
препреку на -> пуху, неосвојено, дивље косом и ел.) узима се као заштитно и пре-
место. У том смислу, С. се налази у низу теће средство против —> нечисте силе и
са исто таквим бескорисним хтонским -> болести. При првом изгону стада на
јунацима руских бајки, као што су пашу, с. су стављали да преко ње пређе
Гориња, Дубиња и Усиња: није случајно стока, да би je заштитили од —> чини и
да се у једној епској песми С. назива Гори- грабљиваца (Ист. Слов.), ради тога je и —»
ничем, што га повезује са Змајем Гори- пастир обилазио око стада са с. у руци
ничем. У реконструкции С. je хтонско (сев. рус.); за време "вучјих дана" забада-
биће, могуће, отворени непријатељ ли су с. у -> дрво да -> вукови не би пра-
људима. У позним верзијама С. поштеди вили штету (Буг.). С. су стављали на ->
Иљу Муромца, предаје му своју снагу праг да -> вампир не би могао да уђе у ->
(мада Ил>и у истом тренутку и предлаже кућу (Пољесје); испод лежаја породиље и
да му трећи пут дуне или да лизне крваву испод колевке новорођенчета стављали
пену, што би довело до Иљине погибије), су с., напоредо с другим гвозденим пред-
сазнаје о својој пропасти и испољава метима, да би их заштитили од чини и
покорност судбини. У овом "уле- злих духова (Укр., Зап. Слов.). Поред ->
пшавању" лика С. одиграо je своју улогу и жита које je после вршидбе остало ван
спољашњи фактор - епитет "свети". Али амбара, стављали су с. да би га заштитили
сам тај епитет, као и цело -> име С., од ноћних демона (Срби). У карпатском
појављује се, по свој прилици, као свадбеном обичају, -» чауш (рус. дружка)
резултат народно-етимолошког "испра- je, уводећи младенце у кућу, ударао уна-
вл>ан,а" првобитног имена, блиског нази- крсно секиром у довратак, да би неутра-
вима типа Вострогор, Вострогот, које се лисао могуће чини. Да -> водењак не ди-
односило на митолошку птицу, везану за ра човека, било je потребно гласно поме-
планине у Голубиној књизи ("Вострогор - нути с. или други оштар предмет (сев.
птица и свим птицама птица"; "Када Рус.). С. су користили да зауставе —> град,
вострогот птица удари крилима, Фаорот да симболички "расеку" градоносни
планина се затресе" и ел.). Друге форме, облак. Ради тога су с. износили у двори-
типа руског "веретник" (биће у облику ште (Ист. Слов.), окретали je оштрицом
птице и —> змије, —> вампир), нуде нагоре, забадали je у —> земљу или њоме
могућност за претпоставку о вези тих махали презећи у правцу -> облака (Ср-
имена и имена С. са иранским божан- би).
ством Веретрагном, чија je једна од инкар- Да би заштитили новорођенче од
нација - соко; уп. такође птицу Рарога. У злих сила, Срби су му правили -> хамај-
том контексту не само име С., него и ње- лију у виду мале с. -> Ћутећи, израђива-
гове посебне црте (разметл,ивост, над- ли су je разодевени муж и жена у поноћ,
снага, —» смрт везана за —> камен или зе- уочи -> петка (-> наопако понашање).
мљу, присуство другог јунака који није Дете за које je хамајлија припремл>ена би-
подлегао тој смрти) налазе одговарајуће ло je дужно да je, као магијског заштитни-
паралеле у иранском миту о каменом ка, носи целог живота.
(каменоруком) јунаку Снавитку, који je С., као предмет израђен од —» гвожђа,
погинуо од разметљивости. коришћена je у магијској пракси да би чо-
СЕМАРГЛ -491- СЕМАРГЛ
веку пренела снагу и здравље. Када би, на еа. Д. Борт везује С. са птицом Дивом.
Нову годину, полазили на спавање, поред Функције С. нису јасне; вероватно су
постеље су стављали с., a ујутру устајали повезане са сакралним -» бројем седам и
на њу, да би им ноге биле здраве и чврсте оваплоћењем седмочланог староруског
(зап. Укр.). Да би им рана на нози брже пантеона. Карактеристично je да je у
зарасла, испод ноге су стављали с. Ради неким текстовима „Кудиковског циклу-
тога устајали су ујутру на -> Велики пе- са" име С. изобличено у Раклий и да се то
так и одмах стајали босим ногама на с. божанство схвата као „паганско", татар-
(Чеш.). Да се дакше породе, жене су пиле ско.
-> воду која je преливена преко оштре с.
(Срби). После изношења покојника из -» Лит.: Тревер К. В., Сенмурв-Паскудж. Ленин-
куће, преко -» прага су бацали с., да би град, 1937; Борт Д., Див Simurg/fBOf 1978.
остали укућани били здрави и да се у тој В. В. Иванов, В. Н. Топоров
кући више не умире (Пољес.)·
У народним веровањима, с. се асоцира С новом хипотезом о имену С. иступио je
с мушким начелом. Ако су муж и жена Витчак, који га дели на Сем и Ръглъ (тако,
хтели да имају мушко дете, на узглавље су с тврдим полугласом у корену!), ту-
стављали с., а ако су хтели девојчицу - срп мачећи овај други облик као еквивалент
(Бел.). Пупчану врпцу новорођеном деча- ст. инд. теонима Rudra- (индоев. *Rudlo-) у
ку секли су на с. (Ист. Слов.). У аграрној дијалекту Новгорода. Најскорије се за по-
магији постојао je обичај да се, пред поче- истовећење С. са иранским Сенмурвом
так сетве, с. забоде у земљу, да би се обез- залаже Васиљев, који као непосредан из-
бедио добар принос (Пољес). вор претпоставља сарматско-аланско
Понекад се оштрица с. асоцирала с *Sen'marg-, од ст. иран. saena- marga- у
оштрим зубима гдодара и грабљиваца. Авести; упркос подробним упоредно-ми-
Стога je првог дана великог поста било за- толошким и културно-историјским обра-
брањивано додиривати оштрицу с., као и зложењима, и ова расправа оставља
друге оштре предмете, да штеточине не нерешеним главни формалин проблем у
би напале поље (Буг.). овом поређењу, глас -л- словенског име-
У укр. Карпатима и ист. Словачкој по- на. С дингвистичко-фидолошког аспекта
стојале су ритуалне секирице, које су би- најприхватљивијом се чини претпоставка
ле знак власти и магијске снаге најстаријег да летописно Семаръгла (акуз.) предста-
пастира. влю двочлану ознаку истог митолошког
лика: Сема-Ръгла, где je други чдан изоб-
Лит.: Тол. ЗСЯ 5: 5051; Шух. Г 4: 201; Марин. личено име грчког Херакла (уп. горе
НВ: 373; СМР: 266-267; Bystr. SOR: 43. наведени облик Ряклий!), а Семъ - одраз
/. /. Левкиевска иранског S(y)ama-, једног од имена ана-
логног јунака у иранској митологији - Са-
СЕМАРГЛ, Симаргл (старорус. Семарьглъ, ма-Крсаспе. Ту би онда била реч о
Симаръглъ, Сим-Ръглъ) - у источно- словенској позајмици/наслеђу из античке
словенској митологији једно од седам митологије Скита и Сармата. Синкретич-
(или осам) божанстава староруског ки култ „скитског Херакла" добро je
пантеона, чији су идоли постављени у посведочен писаним и археолошким из-
Кијеву под кнезом Владимиром (980). ворима, а скитска ономастика сведочи да
Име С. своди се, очито, на древно име je он настао управо укрштањем обогото-
„Седмоглав" (уп. поликефалију каракте- вореног грчког хероја са иранским Крса-
ристичну за сдовенске богове, а посебно спом.
седмоглавог —> Рујевита). По другој, више
спорно) хипотези (К. В. Тревер и др.), име Лит.: Витчак К. Т., Этим. 1992-93: 31-32; Вас.
и лик С. били би позајмљени од Иранаца ЯВС 97 дд.
и сводили су се на митску птицу Сенмур- А. Лома
CEH -492- СЕНКА
Висећи ормарић
с насликаним птицама
Вез птице на свадбеном пешкиру
Адам и Ева
Св. Сава. Фреска у манастиру Милешева, XIII в. (Србија)
Сунце и знаци Зодијака
Кожуси, традиционална
зимска одећа у Моравској
Висећи ормарић
с насликаним птицама
Вез птице на свадбеном пешкиру
Адам и Ева
Св. Сава. Фреска у манастиру Милешева, XIII в. (Србија)
Сунце и знаци Зодијака
СЕЧКО -493- СИТО
животиње, коју су касније убијали (срп., џуле), која je била нарочито активна у пе-
буг.). Човек или животиња, чија je с. изме- риоду некрштених дана и, како се сматра-
рена, разбољевао се и за четрдесет дана ло, тада могла да нашкоди људима, сто-
умирао, док je његова душа постајала ми- ци, усевима. У околини Врања -> број с.
толошки покровитељ грађевине. Гради- обавезно je био непаран (седам, девет, 11);
тељска жртва био je и човек чија je с. пада- у противном, како се веровало, неко из
ла на темељ куће, њу je мајстор зазиђивао поворке ће умрети у току наступајуће го-
првим каменом, а човек je умирао (срп., дине. С. су снажно узвикивали: "Сирово -
буг.); услед неопрезности, мајстор je мо- бурово!" или "Сирово!", док су из куће
гао узидати и сопствену с. Да би то избе- одговарали "Борово!" (Бујановац). Затим
гао, приликом полагања темеља он je мо- би следила устаљена благосиљања за —>
рао да стоји окренут према сунцу (срп.) богатство куће, плодност стоке, родност
(—> таласон). поља, као и домаћиново даривање с. (да-
За простор на који je падала с. од неке вали су им месо, ракију, брашно, шећер).
грађевине, сматрало се да припада тој Ако укућани не отворе врата, с. узвикују
грађевини - тако се нпр. сматрало да се клетве, нпр. "Никад ти се неће отворит'
човек, који је сахрањен у сенци цркве, на- кућа!" (Јабланица, Пчиња) или "Сирово-
лази под њеним покровительством. Било борово и све по купи ћораво!" (Бујано-
je забрањено да се самоубице сахрањују у вац). У лесковачком крају за с. би раније
с. цркве (црног., херцег.) (—> нечисти по- припремили посебан хлеб - сироварски
којници). кравај.
Лит.: БМ: 351-352; ВлаС. НА: 272, 320, 323; Че- Лит.: Нед. ГОС: 204; СЕЗб 86/1974: 535; ГЕМБ
реп. МЛРС: 70; БМ: 351-352; СМР: 267. 43/1979: 222-223.
/. / Левкиевска А. А. Плотникова
из мора на небо; на небу постоји нешто ша". Белоруси из Слуцког среза су сма-
попут решета, али je оно затворено; када трали да се —> вода просејава кроз -»
дуга навуче воду, оно се отвара и пада ки- облаке, као кроз с.; понекад се облаци по-
Сито
СИТО -495- СИТО
цепају и онда киша лије као из кабла. Ве- га je замазала глином, једва га je понела".
ровање о томе да облак пропушта воду Тада Баба Јага исти задатак задаје маћехи-
кроз своје поре, као кроз решето, забеле- ној кћери, али она прогна птицу која joj je
жено je код Украјинаца Подольске губ., у хтела дати добар савет. Веровање да се
Прикарпатима, Бугарској и има паралеле као награда за чедност даје чудесна спо-
код других народа света. С тим у вези je собност за ношење воде у решету, позна-
обичај код Ист. и Јуж. Слов, да сипају во- то je не само у Европи, него и у Индији и
ду кроз решето, како би тиме изазвали долази из древне индоевропске прошло-
кишу, и супротно од тога: у Гомељској сти.
обл. су превртали решето, да би на тај на- У белоруској бајци из Могиљевске губ.
чин зауставили кишу. пасторка се, по наредби маћехе, купала с
Ист. и Јуж. Слов, су приписивали ле- -» ђаволом у купатилу; када je нестало
ковита својства води која je пропуштена воде, девојка пошаље ђавола да joj донесе
кроз решето и ту су воду користили у на- воду у решету, а н>ему се сва вода проспе.
родно] медицини. У Пољеду ради лече- У польским бајкама девојци, која по наре-
ња, или из профилактичких разлога, по- ђењу маћехе —> ноћу преде, јавља се ђаво,
ливали су дете или домаће животиње во- а она, да би добила у времену док се не
дом кроз решето; или таквом водом пр- огласе први петлови, даје ђаволу разне за-
скали краву и теле после телења; ради за- датке, а посебно да донесе воду у решету.
штите од страве умивали су дете водом У руској бајци ђаволи траже од војника да
која je пропуштена кроз преврнуто реше- им одреди посао; он их шаље да решетом
то и ту су воду детету давали и да пије; нанесу воду у градска купатила.
око болесне краве три пута су обилазили, Ношење воде решетом и проливање
поливајући простор око н>е водом кроз воде кроз њега познати су не само као
решето; ако се појаве заразне -» болести фолклорни мотиви, него и као ритуалне
код људи и стоке, тада су кроз решето по- радње. Тако нпр. у Пољесју младу би, ују-
ливали улице. У Вологодској губ., на -> тру после свадбе, у шали слали да донесе
Велики четвртак, прскали су овце водом воду у решету; на свадби би изливали во-
кроз решето "да би им се рупе у огради ду кроз решето на -> земљу, "да би се све
чиниле мањим". У Курској губ., да би из- множило и родило". У Вјатској губ. помо-
лечили дете болесно од "сушице", став- ћу решета би "скидали" претерану тугу:
/ъали су под решето —> мачку у —> прозо- изливали би воду кроз решето, говорећи:
ру и над тим решетом купали дете - сма- "Kao што решето не држи воду, тако да се
трало се да ће болеет прећи на мачку и да у мени, раби Божјој (по имену), рабу
ће она угинути, а да he дете остати живо. Божјем (по имену) туга не држи".
У Црној Гори су на болеснике од -> гро- У севернорус. тужбалицама при опи-
знице сипали воду кроз решето на -> сивању сандука у -> гробу, посмртној ку-
раскрсници, сматрајући да he болеет пи, говори се о томе да je он "решетом ис-
прећи на онога који први прође по том —> пуњен светлошћу". Овај мотив се изводи
путу. из етиолошког предања, које се препри-
Мотив ношења воде у решету познат чавало код Руса и Украјинаца, како су лу-
je у народним приповеткама и песмама. ди изградивши прву —> кућу, заборавили
Посебно je постојан у бајци о маћехи, ње- да направе -> прозоре на њој и покуша-
ној кћери и пасторци. У бајци из Тулске ли, изашавши на улицу да решетом ухва-
губ., маћеха je отерала пасторку из куће и те сунчеву светлост и њоме испуне кућу
она се најмила код -> Баба Jare: "Баба Ja- (св. —> Сава).
ra joj je дала решето и рекла: 'Иди, загреј Код свих Словена je познато -» гатање
купатило и воду нанеси овим решетом'. с решетом у вези лопова: окаче решето на
Она je загрејала купатило, и покушала да маказе или на канап и изговарају имена
доносе воду у решету. Долетела je сврака: осумњичених; сматрају да ће се решето
Тра-гра, девојко - глином, глином!' Она померити када помену име лопова.
СКАЛОЈАН -496- СЛАВА
колач, крс, крсница и др., мак. колак, свети ре", и ломе га с гостом који седи наспрам,
леп, буг. боговица, богова пита, божи колак. "да се крсте шенице". На Косову хлеб у -»
У неким крајевима пеку већи број хлебо- ситу су оставляли да стоји подигнут на
ва и на их сто ређају један на други (или неко време, да се "подигне" принос.
на суд с куваним житом - срп. кољиво, -> Када je с. падала у мрсне дане за ручак
жито, панаща, буг. коливо, куча), што одго- се пекла нека жртвена животиња (прасе,
вара аналогним ритуалима за време дру- јагње, овца; код банатских Бутара - коко-
гих календарских празника, чији je циљ шка). У крајевима где je ритуал клања жи-
обезбеђење великих приноса. У низу срп- вотинье на с. изгубио значење -> жртве,
ских, бугарских и македонских крајева сачувао се обичај да се на трпезу износи
практикује се печење хлеба чији су називи део печене животиње, пре свега глава. У
везани за црквену терминологију: срп. ле- селима племена Куча (Црна Гора), увече
турђија, поскурн>ак, мак. летургија, буг. на дан с. једу кувано месо, а главу, у знак
светец, летургия, параклис, черковник. По- посебне части, стављају испред
некад за овај празник пеку хлеб који je, по најпоштованијег госта. Тада он, исказују-
називима и симболици, везан с поједи- ћи уважавање госту поред себе, ставља ту
ним сферама сеоске делатности: срп. ора- главу испред њега, а он то исто чини да-
чица - хлеб за орача (ваљевски крај), мак. ље. На тај начин се сваком госту исказује
овчарник — хлеб на коме су тестом предста- посебна част, а глава бива поново враћена
вљене овце, тор, чобанин и др. (Велешки испред првог госта. Он захваљује присут-
крај) итд. нима и са свима дели печену главу: неком
Главки поступак везан с хлебом јесте да језик - да би лепше говорио, другом
његово ломљење (срп. ломљење калача. мозак - да би био паметнији, и тако раз-
мак. из околине Скошьа - крши-колач, из дели све - чел>усти, очи и др., често остав-
околине Охрида - сечејне на летургија, ка- љајући за себе једну голу -> кост. Постоји
да се хлеб с донье стране унакрсно прере- могућност да овај ритуал представлю по-
же и залије —> вином). Код Бугара дома- знати мотив где виша божанства деле сре-
ћин засече хлеб тупом страном -> ножа, ћу и способности л.удима (—> усуд, —>
прелије га вином и, сакупивши то вино у срећа).
чашу, просила га према таваници, гово-
рећи: "Нека кућа напредује и укућани Лит.: ЕКЗ 4; О креном имену (зборник), прир.
буду весели!" У Неготинској крајини (Ср- И. Ковачевић, Београд, 1985; Нед. СС; Нед.
бија), пре него што засеку хлеб, сви му- ГОС: 205-225; Врч. ТГС; МПр 1929/5/2: 33-76;
шкарци га ухвате десном руком и дижу 1931/6/2:1-22,1931/6/3:11; БМ: 332-336; ЕБ 1:302-
увис. У низу српских крајева, пре ломље- 311; 3: 143-149.
ња, хлеб такође окрећу у правцу кретања А. А. Плотникова
-> сунца (срп. окретање калача). У селима
Плава и Гусиња (Црна Гора), после окре- СЛЕПИ МИШ - нечиста животиња која
тања хлеба, свако оддама по комад; у се- повезује својства птица и "гмазова" (—>
лима Дурмитора хлеб ломе на десном ко- миш, -> жаба). С. м. сматрају за птицу
лену домаћина. У Скопској котлини (Ма- која се изводи из -> jaja (буг.). Дијалекат-
кедонија) домаћин ломи хлеб у облику ски називи с. м. приближавају га, како
прстена, редом са свим мушкарцима у птици (рус. птичка, мак. вичерно врабче),
кући: онај коме допадне највећи комад, тако и мишу (рус. летучая или ночная
биће најбољи -> орач у тој години. У ра- мышь, укр. полотняна мгш, срп. хрв. слепи
зним крајевима Србије, Бугарске, Маке- миш, шишмиш) и жаби (словен. perožaba).
доније разломљене комаде хлеба су поно- Називи типа "полумиш-полуптица",
во састављали и подизали увис, "да би из- "полуптица-полумиш" срећу се код Сло-
расла пшеница". У селима Лесковачке венаца и Хрвата. У староруској причи о
Мораве објашњавају зашто се хлеб сече птицама, с. м. моли птице: "Примете и
одоздо: "да роди пшеница и расте наго- мене до себе и упишете мене в кныги жи-
СЛЕПИ МИШ -498- СМРТ
ном предодређена, али човеку није дато поред -> врата, иза -> пећи, преносили
сазнање времена и околности везаних за га у сушару за жито, окретали тако да му
с. Ипак, људи су покушавали да одгонет- ноге буду на узглављу и ел.; узимали му
ну датум своје с. помоћу разних предзна- јастук испод главе ("кокошије перо не да-
ка. С. наговештавају многи -» снови: ис- је да се умре"), стављали му под јастук
падање зуба, бела одећа, бели -> коњ, -» сламу од житарица или пасуљовину, сно-
кућа без —» прозора, —»jaje, сусрет с умр- пић сламе с -» крова, -> метлу, замоту-
лим рођаком и многи други; необичне љак неопране пређе или платна; покри-
или ретке појаве: -> пас дуго завија, коко- вали га белом или црном марамом, ускр-
шка пева као петао, птица удара у про- шњим столњаком, свадбеном —> одећом.
зор, -» кртица изрије под куће, -> кука- Да би "пустили душу", откопчавали су
вица "одбројава", -> врана гаче, зидови самртнику одећу, отварали су прозоре,
или под куће пуцкетају, —> звезде падају с врата, сандуке, скидали враташца са пе-
-> неба и ел. Понекад су л>уди покушава- ћи. У случају врло тешког умирања (ча-
ли да предупреде с., да je избегну, прева- робњака, бајача, грешника), правили би
ре или одложе време њеног доласка. рупу у таваници или у зиду, забадали ви-
Свршетак, тренутак "растанка -» ду- ле или колац у таваницу, подизали греду
ше и тела" тражи, по народним предста- која држи таваницу, скидали таваницу,
вама, посебно обредно понашање, без ко- пећ; звонили; поливали, прскали самрт-
га je души одлазак на онај свет отежан ника и давали му да пије "свету", "нему"
или онемогућен, и она je тада осуђена на -» воду (која je донета -> ћутећи), ки-
вечно лутање. шницу с крова или из колосека на путу;
У време растанка човека с овим светом користили су и воду са -» звона, с каме-
појављује се, односно долази по душу не- ног -> крста или иконе; давали су самрт-
ко митолошко лице - Смрт, -> Бог, ар- нику да пије одвар од трава, од зеленила
ханђел Михаил, -» светац. По ист. слов, са свадбеног —> венца и ел. Кадили су га
веровањима -> анђео и -> ђаво, у момен- тамјаном, травама, димом запаљеног кон-
ту умирања, боре се за душу самртника, и ца осталог у брду (разбоју). Трудили су се
ко победи, тај носи душу. Сматра се да ла- да не говоре о самртнику, сматрајући да
ко умиру праведници, а да се тешком што мање људи зна о њему, тим ће лакше
смрћу кажњавају грешници, —> чароб- умирати. Сходно веровању, у тренутку
њаци, који не могу умрети док другоме смрти гаси се или пада -> звезда с -» не-
не пренесу своје знање. ба. С. се схвата као "друго рођење", док je
Обавезни елементи обреда умирања обред који је прати умногоме сличай об-
су опраштање самртника од својих бли- реду приликом порођаја.
жњих, исповедање, паљење свеће, "чува- Погребни обред који je обављан над
ње" душе. Строго се поштује тишина, за- покојником (-» купање, одевање, опело,
брањују се плакање и тужење, да се душа оплакивање, -> сахрањивање, помен,
од тога не препадне и тако се омете ььен жаљење) није био само вид уклањања
пут. За највећу казну сматра се с. без по- препрека преласку душе из области жи-
кајања и без свеће: покојник ће лутати у вота у облает с. (уп. отварање врата, про-
тами, постаће -> вампир и ел. Свећу која зора, просипање воде из судова и ел.), не-
je освећена на Сретење, на -> Велики че- го je служио и као заштита живих од по-
твртак или на -> Богојављење, дају у ру- следица додира са с. (уп. такве радње, као
ке самртнику или je поставл,ају поред ње- што су затварање очи покојнику, покри-
говог узглавља у шољу са -> житом или вање —> огледала, ноћно —> бден»е поред
брашном. покојника и ел.). Нарушавање или непот-
Ради лакшег умирања, обавл>ане су пун обред могли су изазвати, по народ-
разне врете магијских радњи: полагали су ним веровањима, "повратак" покојника,
самртника на под, често на сламу, полага- његово преобраћање у вампира или по-
ли га у правцу греде која држи таваницу, новни долазак смрти у кућу, село.
CMFTAK -500- СНОШАЈ
ком Великог поста, недељом и посним прве деверуше на свадби и -> кумова на
данима у недели. Забрану с. уочи пра- дан крштења детета (пол,.).
зника Божје мајке Пољаци су објаш- Продуктивна симболика с. изражена
њавали опасношћу од рађања -> близа- je и у ритуално-магијским радњама које je
наца. Код Бугара су се суздржавали од с. требало да допринесу рађању деце, при-
на "громовите" дане да би избегли -» по- плоду стоке, вегетацији, плодности и ле-
жар од удара -> грома. тини. С. je обавл,ан, испод плодног —>
Забрану с. диктирале су и представе о дрвета, на њиви пред сетву, за време
његовој опасности. С. je избегаван у ситу- сетве проса; сматрало се да брзи с.
ацијама почетка: пред дуго путовање, доприноси бржем расту кукуруза; да би
лов, риболов, прво орање, почетак сно- се множили и рађали -> коњи, настојали
вања. На пример, кад je реч о с. са женом су да спавају са Циганком (срп.). Магијску
уочи пута, веровало се да ће -» коньима функцију повећања плодности -> земље
бити тешко да возе таквог "грешног имао je с. или имитација с. на њиви, за
човека": хамови ће коњу огулити кожу време пролегших -> празника: на ->
или ће да липше. За представе о -> путу Ивањдан (буг.), -» Ђурђевдан (пољес.),
као "прелазу" везано je јужнословенско -> Беле покладе (мак.). У Моравској су на
веровање о опасности с. на -> мосту. Беле покладе и на свадби играли игру
Полно суздржавање младенаца прве бра- žabska, која имитира с., да би нови брачни
чне ноћи мотивисано је опасношћу од пар имао потомке. Уп. посредан израз
чини или утицаја злих духова. Понекад je исте симболике: да би крава "водила",
ова забрана објашњавана и тиме да се домаћица je туче -> кошуљом у којој je
стока, у противном, неће множити (рус., спавала с мужем (рус.).
словач.). У симболе с. спадају разне радње,
С. такође изражава симболику бра- везане за продирање у дубину, у уну-
чног спајања. Сам полни чин тек вен- трашњост: дубљење, забијање - "futuere"
чаних супружника служи као физичко (укр. потикатъся, буг. забуча с един кол -
утврђивање брака. Зато су с. и дефло- "futuere"), бушење (уп. сексуалне коно-
рација често сматрани за обавезу прве тације глагола изрешетати у руским "за-
брачне ноћи. Семантика спајања одра- ветним" бајкама). У том низу посебно je
жава се и у називима обреда прве брачне раширен убод: —> пчеле (кашуп. pščota
ноћи (буг. свеждане, събиране, срп. хрв. ugrezla - за трудну девојку, бел. тумачење
свођење, слагање), исто као и у називима сна о пчелињем убоду као предзнаку
везаним за с. (рус. иметь связь - имати трудноће), стршљена (симбол дефлора-
везу, близость - блискост, путаться - ције младе у укр. и бел. песмама о бра-
уплитати се, плестись с кем-либо - сплести чној ноћи), муве (пол,, шаљиве песме о
се с неким, пол,, spolkowac, буг. събирам се). муви, која уједа туђинца за задњицу
Код Лужичких Срба, с. девојке и момка приликом куповине купуса). Симбол с. je
девет дана пре -> Божића или у среду мотив лова на —> зеца у польским песма-
прве седмице Великог поста, служио je ма; метафорички с. je моравски израз
као гаранција за њихово ступање у брак vyhaneti z din/ zajice (истеривати зеца из
током године. Слично значеьье имало je и рупе); у руским и украјинским сановни-
заједничко спавање момка и девојке, те цима, сањати зеца значи С. Бук који уједа,
младожење и младе у њеној кући пред гризе плен такође асоцира на с.: у српској
свадбу (рус. яровуха), a такође еротске народној анегдоти глупа жена, не схва-
игре младиних другарица с момцима, тајући да je обљубљују, мисли да je то
члановима младожењине сватовске дру- гризе вук, па хвали његове мекане зубе; за
жине, и њихово заједничко ноћивање у с. je везан и мотив вука који једе жене у
паровима, уочи свадбе (словач.). Посред- пољској шаљивој песми. Слична симбо-
ством с. формирало би се ритуално срод- лика вучјег уједа објашњава неке мере
ство старих сватова (луж.), првог девера и заштите стоке од вука, везане за с.: жене
СНОШАЈ -502- СО
ли да се -> лесник (рус. леший) прибојава њих су поштоване до наших дана у Руси-
с. и да никад неће прићи -> ватри у коју ји, и то не само на селу, већ и у градском
je бачена с. Несоленом кашом у Харков- животу, мада су сведене на полушаљиве
ској губ. нудили су кућног духа -> домо- предзнаке. Ако се проспе с. - биће свађе.
воја. У том случају, неопходно je преко левог
Понекад су неслану храну припремали рамена пребацити с. или три пута шьуну-
за сахране и задушне дане. У Черниговској ти, како би се отерали "нечисти". Прили-
губ. нису солили пресну погачу, коју су пе- ком предаје сланика другом човеку за сто-
кли за даће; у Гродненшчини су јели дедове лом, потребно je засме)'ати се да с њим не
- неслане лепиње; на почетку вечере дома- би доспели у свађу. Није било дозволено
ћин je просипао на -» сто прву кашику на- умакати хлеб у сланик, jep je тако посту-
мењену покојнику, затим би сви узимали пио Јуда на Тајној вечери и тог je тренут-
по кашику хране и тек потом јело солили ка, по његовој руци, у њега ушао сатана.
и јели га сви заједно. Понегде у Украјини Својство "слано" може добијати и не-
нису досољавали хлеб, који je био намењен гативна обележја у обредима и фразеоло-
за давање у помен -> душе, да joj на -> гији, уп. псковско "солоно" - непријатно,
оном свету не би било "слано". "сести у со" - много се напатити. На кр-
На -> Велики четвртак припремали штењу, за време ручка су дететовом оцу
су тзв. "четврткову с.". У неким местима давали кашику јако посољене каше, да би
су je препицали у —> пећи, у другим - спознао како je "слано и горко рађати".
освећивали у цркви, оставляли ноћу на Израз "неком засолити" везан je, по поре-
столу или износили напол>е да стоји под клу, с начином бацања —> чини помоћу
ведрим небом. Такву с. су чували и кори- с., која je убачена у -> кућу или -> јело.
стили je током године против -> урока и
за лечење разних -> болести, како дечјих, Лит.: Байбурин А. К., Топорков Α. Л., У исто-
тако и болести стоке. ков этикета: Этнолингвистические очерки, Ле-
У обредима везаним за рођење детета нинград, 1990:143-144; Лаврентьева Л. С., Соль в
и на свадбама за с. се, по правилу, сматра- обрядах и верованиях восточных славян, Сборник
ло да одбија зле силе, док je нуђење хлеба Музея антропологии и этнографии, СПб.,
и соли симболизовало успостављање 1992, т. 45: 44-55.
пријатељских односа међу људима: с. je Л. Л. Топорков
додавала тим односима нијансу срдачне
блискости. По саопштењу С. Герберштеј- СОВА - злокобна нечиста птица која зау-
на (XVI в.), руски цар je током ручка са зима посебан положај међу птицама,
свог стола слао гостима хлеб и с.: "Таквим симбол усамљене неудате жене.
хлебом je господар некоме изражавао С. представљају као оваплоћење —> ђа-
своју милост, a сољу - љубав. И он није вола. Пољаци верују да je она настала од
могао исказати некоме већу част на својој ђавола, па стога не подноси дневно светло
гозби, него да му пошаље с. са свог стола". и вечно живи. Место се у с. преобраћају ->
У љубавним басмама, везаност човека за вештице (пол>., срп.). Уп. такође бел. кле-
хлеб и со представља слику љубавног осе- тву: "Ведзьма ты юеуская, сава Дуная!"
ћања. "Kao што раба (по имену) воли (Вештице кијевска, сово с Дунава).
хлеб и со, тако да она воли мене раба (по За с. у народним представама везан je
имену) од сада па до века". На крају, с., мотив —> смрти. Код Пољака je присутно
као и друга храна, широко се примењује у веровање да je с. преко дана мртва и да
љубавној магији при чему, по свом обе- оживљава само у мраку. Свуда се верује
лежју "слано", она постаје блиска људ- да појава с. у близини куће представља
ском зноју. предзнак смрти. Сматра се и да je крик с.
Свакодневна манипулација сољу смртоносан, тумаче га као "Поховай!"
скрива многе опасности и регламентира- (Сахрани!) (укр.), "Pojdž w dolek pod
на je низом правила и забрана. Неке од kosciolek!" ("Пођи у јаму испод црквеног
СОВА -504- СОВА
пусти, рудар je то и учинио и потом увек црн, a његова појава тумачи као предзнак
био срећне руке и безбедан. У Истри (Ра- несреће за рударе, јер може да их кажња-
ша) веровало се да у руднику живи пату- ва водом (потапањем), или се овај дух по-
љак мацмолић, који je имао длакаве руке јављује као чувар злата, који може да се
као мачак и дуге нокте, а понекад je за со- претвара у различите облике - та су се
бом вукао и ланац (-> мацић). Према јед- предања могла заснивати и на домаћим
ној причи, када се заспали рудар пробу- веровањима о духовима - покровител>и-
дио, мацмолић му се обратно, тражећи ма места (-> водени бик, -> стопан, ->
дуван. таласон, —> хала итд), који воде порекло
Код Словенаца у Похорју помиње се од изузетних покојника или оних умрлих
laber, кога замишљају као белог и светлог неприродном смрћу (уп. називе земол-
старчића. По тамошњем веровању, ако ског духа у Тимочкој крајини: —» вампир,
би му понудили -» хлеб и сир, могао им тенац, шистек, мороњ, књаза нопц).
je показати златну руду. У Међумурју су На основу предања из Кучајне, где с. ц.
га називали belič. У веровању Хрвата у ма- живи у брду које се назива Дајбог, В. Чај-
ђарској Подравини, постојали су kranjci, кановић je сматрао да се у лику с. ц. одр-
или djeca krank, које су замишљали као жала древна представа о словенском хто-
патуљке с црвеним језицима који пламте. ничном богу Дабогу (-> Дажбог).
Они су живели у подрумима и под зе-
мл>ом, где су копали злато. Власници по- Лит.: Bošković-Stulli M., Usmene pripovijetke i
друма остављали су им као понуду храну predaje, Zagreb, 1997: 379-380; Бошковић-Stulli
и пиће, да им не би запалили подруме. M., Фантастика у усменој прозы, Српска фана-
Муслимани из околине Сребренице у тастика, САНУ, Београд, 1989: 135;Vuk. SK: 414,
Босни веровали су да у руднику постоји 447-448, 465; Ђор. ННЖ 3/1984: 412-413;
диви човек, у Крешеву код Сарајева звали Eperjessy E., Ispitivanje međusobnih utjecaja u
су га јамски ћоса, у околини Пожаревца pučkom praznovjerju jednog mađarsko-hrvatskog
(Костолац) - баца. У југозападној Србији naselja, Etnografija Hrvata u Mađarskoj 5,
(ибарска села Кориља, Рудари) постојало Budimpešta, 1999: 43; Живковић Г., Рударски
je веровање о Јентешима, рударима-па- Syx у веровању рудара Тимочке крајине, ЕКЗ 6,
туљцима, који су се некуд одселили, jep je 2000: 141-149; Kel. BPSL 1997: 145-147; Милиће-
усред лета наступила зима. Рудари на Ко- вић M. Ђ·, Кнежевина Србија, Београд, 1876:
сову (Плакаоница, Бело брдо), носили су 1083; СЕЗб L/1934: 177; СМР: 272-273; Филипо-
са собом у рудник -> крстић од -» тисо- вић М. С, Сребрни цар, ГЕМБ 1933: 93-94; Чајк.
вине, "да их не ухвати щам из тунела" СД 3: 83.
(вероватно демон болести који изазива Љ. Раденковић
несвестицу).
У веровањима о подземном духу могу СРЕДА - дан у недељи, који се често пове-
се препознати бар два елемента - алпски, зује с —» петком по томе што се у тим да-
који je до јужнословенских народа дошао нима -» пости. У значајној мери за ове да-
посредством Немаца, касније и Словена- не важе исте забране, правила и предзна-
ца, и домаћи, заснован на локалним веро- ци. По укр. представама, с. je девојка, њу
вањима. Алпски тип духа у обличју je ру- поштују пре свега девојке и жене, и н>ој се
дара-патуљка (нем. Bergmann - рудар), ко- обраћају за помоћ. Осим поста, у с. се по-
ји надгледа понашање рудара и брине о штовала и забрана "женских" послова:
њима док су у руднику: на себи обавезно предења, ткања, шивења, такође често и
има нешто црвено - Капицу, капутић, је- прања —> косе, бријања (буг.). Последице
зик; рудари с њим ступају у пеку врсту ко- нарушаваььа ових забрана, по веровању,
муникације, али се првенствено труде да могле су бити врло тешке, нпр. жена која
његову наклоност придобију храном и би нарушила забрану прања косе, могла
одећом. Предања у којима се подземни je постати удовица (буг.); она која наруши
дух јавља као бео (сребрни, светао), или забрану предења и шивења добиће грче-
СРЕДА -509- СРЕЋА
ве, заболеће je глава и ел. (укр. карп.), мо- жњен епилепсијом (срп.) или безумљем
гу joj "изгорети деца у кући" (буг.). За не- (буг.).
поштовање поста и других забрана у с., за С. М. Толсто]
разлику од петка, није се могао измолити
опроштај, пошто "нигде нема цркве св. СРЕЋА - персонификација индивидуал-
Среде" (Лесковачка Морава). Уочи с., као не људске судбине. Српски назив судбине
и петка, био je забрањен однос међу су- - срећа, везан je за осмишљавање среће
пружницима. Бугари су сматрали да ће као сусрета у добри час, односно срећног
се дете зачето уочи с. родити кусурлия (тј. случаја. Срећа изгледа као врло лепа де-
с фалинком), а да су рођени у с. под по- војка која преде златне нити. Она чува по-
кровитељством -» Богородице; по бел. ла свога домаћина, напаса му овце, мла-
веровањима, човек који се роди у с. биће дићу помаже у тучи, детету доноси ->
срећан. сан. Доносилац с. у купи може бити чо-
С. се понекад сматрала срећним да- век, животиња, па чак и предмет - новац,
ном за почетак пољских радова. Сељаци у прстен и др. Код Срба се несрећа ("не-су-
Хомољу трудили су се да баш у с. почну срет") појављује у виду седе старице с
орање или тог дана макар једну бразду да мутним очима. Срби сматрају да се соп-
узору, да би им сви каснији послови били ствена с. не може променити - ако je чо-
успешни. У околини Пожеге, било je cy- век несрећан, не може му се помоћи. У
протно - с. су сматрали за баксузан дан и српској причи богаташ ставља на —> мост
избегавали су да тада било шта важно за- новчаник с парама, желећи да помогне
почну. свом сиромашном суседу, али je овај за-
У току године од посебног знача) а би- желео да баш тада прође жмурећи преко
ле су с. у задушној недељи и на -» белим моста и тако новац није ни приметно.
покладама, када није требало месити Српско срећа по низу обележја одгова-
квасни -> хлеб и радити било шта у пол>у ра укр. доља. Веровања о доли везана су за
(срп. беле среде}; с. у четвртој неделей вели- осмишљавање индивидуалне судбине као
ког поста (средокреапъе): код Ист. Слов, су дела, неке количине добра, среће, која се
пекли посне хлепчиће у виду —> крста, при рођењу дарује човеку одозго, а
које су носили са собом приликом првог удељује му се из заједничке количине сре-
изласка на орање, или при првом изгону ће, која припада целом друштву. Одгова-
стоке на пашу; код Срба, на средопосну рајуће схватање с. може се упоредити с
среду су бројали -» jaja, која je снела жи- представом о -> хлебу, који je изломлен
вина, верујући да колико je jaja до тог да- на комаде. С. долази сваком човеку на ро-
на снесено, толико ће у купи бити при- ђењу и прати га током целог живота, од-
плода стоке; трећа или четврта среда из- ређујући његову судбину, —> богатство,
међу Ускрса и Спасовдана (пол>ес. сухие, такође и врсту послова који ће му донети
громовые) (суве, громовите) празноване су богатство. Долгом се код Украјинаца тако-
ради заштите од -» грома; четврта je по- ђе често назива —> душа умрлог претка
зната и као Переплавная (препливна): по који, посећујући кућу, доноси добро или
пољес. веровањима, тог дана —> Бог или зло својим живим рођацима. Често се до-
Богородица "препливавају" -> реку, и лом назива само персонификација срећ-
тек од тог дана могло се купати у реци; за не судбине, док се несрећна судбина пой-
с. у троичкој недељи (ист. слов, кривая сре- ма као посебан лик или трупа ликова.
да, срп. крива среда, буг. руса сряда) верова- О доласку с. нема једнозначних пред-
ло се да je опасан дан, када не треба ни- става. С. се рађа заједно с човеком: с. чове-
шта садити, jep he израсти "криво" (срп.). ку доноси мајка на рођењу или му je дају
Јуж. Слов, су се чували с. у првој недељи —> анђели или —> Бог. С. може оставити
великог поста, коју су називали Луда или човека ако он греши. У случају -> смрти
Црна, и сматрали да прекршилац забрана човека, његова с. умире заједно с њим; та-
које су важиле за тај дан може бити ка- кође верују да с. умрлог седи на његовом
СРЕЋА -510- СРП
-» гробу или посећује куће његових ро- извор среће у кући. У другом случају,
ђака. човек треба на Ускрс да изађе на улицу
С. представља двојника оног човека, после ручка: први човек који се сретне
чију судбину персонификује. По укр. ве- представља предсказање његове с. Ако je
ровањима, она изгледа као једра старица он у свечаној и богатој одећи, то je срећна
у белој и лепој -> одећи, с штаком у руци, с., ако je у прњама - онда je то несрећна с.
као жена с распуштеном -> косом; ипак,
њен изглед може зависити од тога коме Лит.: Седакова О. А., Тема «доли» в погре-
она припада: с. срећног човека иде у ле- бальном обряде (восточно- и южнославянский ма-
пој одећи, с. трговца у лику je лепе девој- териал), ПО: 54-63; Бул. УН: 193; ВеС. РОДС 5:
ке, сељака - у лику једрог црномањастог 173-260; Потеб. СМ: 472-516; Ром. БС 4: 46, 8:
мушкарца. Белоруси замишљају с. у 467; Сумц. КП: 217-218; УНБ: 180, 342-374; Чуб.
обличју лепе наге девојке, која човека сву- ТЭСЭ I: 191, 211, 216; СМР: 20, 274.
да прати. Западни Белоруси замишљају с. /. /. Левкиевска
као малог човека, који са собом у торби
носи разне милоште. СРП -> Нож, -> секира
С. одређује човекову судбину, његову
срећу и благостање. Сиромаштво и богат- СТАРАЦ, ДЕДА - старији мушкарац, јед-
ство човека зависи од вредноће његове с. на од најзначајнијих фигура у традицио-
која, као и кућни дух -> домовој, помаже налној култури Словена. У народним
човеку да обави свакодневне послове. представама старци имају амбивалентан
Вредна с. сељака ради заједно с њим, везу- статус; они су били врло поштовани, али
је у пољу снопове и чак краде пшеницу за су их се истовремено и прибојавали, веру-
њега са суседних њива. Показујући се уо- јући да поседују магијско знање и да се
чи неког догађаја, с. може предсказати чо- налазе у контакту с —» оним светом. У не-
веку важне промене у његовом животу. ким обредима и веровањима, с. се појав-
Од с. се може сазнати ко ће од чланова љује заједно с бабом. У слов, језицима с.
породице умрети у текућој години. Ради није само старији човек, него и "сиромах,
тога, после вечере уочи —» Богојављења, просјак", а у множини означава претке и
укућани спуштају своје -» кашике у суд у др. У обредној терминологии доминира
коме je било кувано -> жито, а одозго ста- лексика формирана од синонимске осно-
вљају —> хлеб: с. ће ноћу преврнути каши- ве дед-, а не од стар-.
ку онога који ће сигурно у тој години С. као глава породице, рода, обавља
умрети. Да би живео срећно и био богат, најважније сакралне радње: кади праз-
човек мора наћи своју с. и питати je шта ничну трпезу, говори молитве и благо-
му je додељено, и у ком ће послу имати слове, ломи —» колач и др.; у оказионал-
среће. Ако поступи по савету с., човек ће ним обредима, с. тера градоносне облаке.
наћи своју срећу. Ако човек има лењу с., С. могу бити и објекти обредних радњи: у
такође треба да je потражи и да je изуда- сев. зап. Бугарској на -> Крстовдан (7./20.
ра - тада he с. почети да ради и помагаће I), који се назива и Дјадовден, у реци je оба-
своме газди. вљано ритуално купање стараца.
Своја с. може се видети само два пута Посебно место додељује се с. у обичаји-
у животу - одмах после рођења и неколи- ма у којима je јасно изражен култ предака:
ко тренутака пред —> смрт (укр.). Постоје у погребним и задушним обредима (уп.
различити начини да се види с.: ноћу уо- пољес. деды, дедоватъ - "спремати заду-
чи -> Ускрса треба поћи у поље и када се шнице") (-> дедови). У божићно-нового-
зачују -> звона за јутрење, питати: "Где je дишњем циклусу присутне су многе алу-
моја срећа?" Кад се добије одговор, треба зије на старце као пред ставнике оног света.
ићи тамо где je речено. Предмет који с. Из тог разлога неке реалије и поступци на-
даде човеку (нпр. парче платна или пу- зивају се "старци", "дедови": укр. дгдуха па-
стине) треба чувати, потто je управо он лити "новогодишнье ватре" ("да се греју
СТАРАЦ -511- СТО
преци"); буг., мак. дедник "бадњак"; дедове Бог или св. -» Никола) показивао до-
"остаци обредне хране, намењене —> Бого- бром и часном хришћанину муке гре-
родици или умрлима" (мак., околина Де- шника у -> паклу, а бабици - ко ће ка-
бра); буг. старец "кобасица направлена од квом смрћу умрети од оних који су се у
божићног прасета"; укр. дид "гостинска тај дан родили (Руски Север). С. као зе-
храна од прекрупе проса и брашна"; укр. маљска хипостаза врховног божанства ди-
дгдо; зап. буг. дедо: "слама коју простиру на ректно je везан за одређивање судбине, ->
под на —> Бадн>е вече". среће (уп. такође срп. -> усуд). Као стар-
С. je и обавезни (често главки) лик ма- ци сликају се многи ликови у бајци, који
скираних поворки за време -> некрште- су везани за календар, астрономију и ме-
них дана или —> белих поклада теорологију (месеци, празници, сунце, ве-
(јужнослов. старци, старченари и др.). Че- трови и др.). Старци се често јављају и у
сто се с. јавља у пару са бабом и они изво- словенским паремијама.
де шалзиве сцене (каткад с еротским еле-
ментима). У Белорусији на -> Божић с. Лит.: Зел. ВЭ; Череп. МРРС; ЕБ 3; Кул. ССР;
води —» козу; у словачком обреду који je Zibrt. VCh.
идентичан ист. слов. —» марени, момци И. А. Седакова
иду с плашилима од сламе, која предста-
вљају с. На свадби учествује мушкарац СТО - посебно поштован предмет кућног
прерушен у с., који откупл^ује место за ентеријера. За Ист. и Зап. Слов, каракте-
младожењу (пол>ес.). ристичан je високи с., који стоји на поча-
Двојни статус старијих људи нарочито сном месту у гостинској соби (рус.
се испољава у народно) демонологији. —> красный угол); Јуж. Слов., пак, (Срби, Ма-
Нечиста сила, различити демони, по кедонци, Бугари) традиционално су ко-
спољњем изгледу упоређују се са с., уп. ристили ниски округли столић, који се
одговарајуће називе: кућни дух —> домо- код њих појавио под турским утицајем.
вој (рус. дедка; укр. did; јуж. буг. дядо; сло- Поред осталог, у неким крајевима Украји-
вач. dedkovia; лесник (рус. белый дедушка); не, Белорусије, Пољске и Словачке биле
-> водењак (рус. дедко волыный); -> поле- су познате и друге врете с.: с.-шкриња,
вик (сев. рус. дедушко-полёвушко; кашуб. глинени с. и др.; за ручавање су коришће-
žetni žad); —> вампир: деделар (буг.,ј не широке покретне клупе, хоклице итд.
уж.Тракија); чувар блага (бел. дзедзя га- Код Ист. Слов., с. je био неотуђиви део
риць "остава светли"), демона -> болести —» куће; нпр. приликом продаје куће с. су
(буг. дедейко "црни пришт"). Постоји и ве- обавезно остављали новом власнику. Та-
ровање да с. ако преживи свој "век" пре- ква својства с., као што су непокретност и
лази у вампира. За ово веровање везане су неотуђивост од куће, дошла су до изра-
посебне, превентивне радње приликом жаја у низу обреда. У Вороњешкој губ. би
сахране врло старих л>уди. Митолошким купљене кокошке окретали око ногара с.,
"старцем с брадом" плаше децу да не говорећи: "Kao што с. из куће не излази,
прилазе и не играју се око -> бунара или тако и ви, кокошке, из дворишта да не из-
-> реке. лазите!" Премештање с. било je могуће
С. такође приписују способност за ча- само приликом обавл>ања обреда, нпр. у
paHbe (уп. рус. дедусь, бел. дзед "чаробњак, време свадбе или сахране.
бајач", рус. смољенско дедитъ "чарати"), Симболичко осмишљавање с. у народ-
за лечење, —> гатање, —> бајање, бацање но)' традицији умногоме je било одређено
—> чини (нпр. на младожењу и младу), за његовим поређењем с црквеним престо-
обирање приноса с туђих њива и др. лом. Формуле "сто - то je престо" и "сто -
У фолклорним делима —> Бог или —» то je престо Божји", познате су код свих
свеци у лику стараца-просјака иду по зе- Ист. Словена. Широко су распростране-
мли, уп. мотиве предања, приповедака и на и упутства типа: "Сто je исто што и
казивања о томе како je "дедица" (Господ престо у олтару, зато за столом треба се-
сто -512- СТОЖЕР
вом, стављали би целу, кувану или печену ношене су у време полагања темеља, при
кокошку, погачу, гибаницу и суд с вином. првом уласку у кућу и паљењу прве ва-
Најстарија жена би кадила трпезу и тре, као и приликом освећења куће. До-
потом одвајала део јела за с. Изливала би маћин куће би, на камену-темељцу, клао
чашу вина у -> ватру, говорећи: "Радувај мушког брава (ован, јагње, теле) или пе-
се, стопане, весели се, кућо". Погачу би тла и чекао да му истекне крв, или би ту
ломила себи на глави и једну четвртину закопавао кости. На месту будућег огњи-
мазала —> медом и маслом и остављала у шта, пре него што би упалили прву ватру
тепсији - за с. Такође би му оставляла ко- и осветили кућу, клали су животињу и
мад гибанице и леви кокошји батак, као и пуштали да се њена крв слије на земљу,
три чаше вина. Понуде je потом односила или су крвљу прскали источни зид изнад
на -> таван и расподељивала их у четири огњишта.
-» ћошка. После тога би жене јеле поред У прилог веровању да умрли отац
огњишта, а најстарија би поново излива- може постатати будући с., говори и прак-
ла вино у огњиште или -» димњак и мо- са да треком мере његов ковчег, а затим
лила с. да обезбеди живот и напредак у део те треке остављају испод крова куће а
кући, да води рачуна о стоци, њивама и други део у ковчегу. На тај су га начин ве-
виноградима. У песмама које су том при- зивали за кућу коју je требало, као покој-
ликом певане истицане су заслуге с. за ник, да штити.
процват те куће. У Рупчосу (јужни делови У неким од поменутих крајева Бугар-
средњих Родопа), ритуалну гозбу ("на- ске веровало се да постоји и зщеднички, се-
местник") приређивали би у случају бо- оски с., у облику велике змије (смок синур-
лести некога из породице. За ту прилику лм/'я). По веровању из Странџе, с. се могао
клали би црног овна и позивали госте на видети како, као огњена лопта, лети изнад
вечеру. Палили су две свеће - једну би кућа и зауставља се поред капелице неког
поставили на северни, а другу на јужни свеца или поред велике букве. По свој
део стола. Током вечере сваки учесник би прилици, —> водени бик, кон,, ован, или
три пута накренуо земљани суд с вином, —> хала ΜΎΑ-, представляли су једно од
који je покривей лепинюм стајао на вуни, оваплоћења сеоског с.
и изливао мало вина на сто. Суд с остат- У Странџи, а и шире, сматрало се да
ком вина одлагали би на полицу до сле- и закопано благо има свога с., који се мо-
деће —» суботе, када би обред понављали. гао показати као старац с дугом белом
Обавезни елеменат трпезе, уз хлеб и месо, брадом и упаљеном цигаретом, или,
било je кољиво (—> жито). Присуство све- пак, као нека животиња (мечка, миш,
ћа, вина, вуне, колзива, бесквасног хлеба, патка). Једном годишње појављивао се и
као и избор времена (вече, субота), указу- у виду пламена изнад места где je благо
ју да би се овај обред могао окарактериса- сакривено.
ти као заједничка гозба с покојним прет- Код Ист. Словена, стопану би одгова-
ком, од кога се очекује да, у знак захвално- рао дух нявно/ (рус. швной, ножной), који у
сти за част и -> жртву, ослободи болести веровању није ближе одређен, као и —>
човека који му je принео жртву. домовој, који је више персонализован и
У Странпи, уочи Никол^дана и Божи- шире познат.
ћа у ћошкове кућа за с. (свети наместник)
остављали су обредну храну и посуду ви- Лит:. Арн. ОБФ 2, 1996: 532-536; БМ: 225-226,
на, а у неким селима би га позивали и да 342-343; Бак. ЕБ 1977: 433-434; ЕБ 3,1985:142; Лу-
дође да једе и пије с њима и да разгони лева А., Култът към стопина в България, ЕЗ 4,
мишеве (Странджа: 229-230). 1998: 113-118; Лулева А., Лицата на стопана,
Приликом граднье нове куће такође су Тракиецът и неговият свят, София, 1977: 211-
обављани одређени обреди и приношене 219; Марин. НВ 1994: 746-750; Странджа: 229-
жртве како би се обезбедило присуство и 230.
заштита с. у новој кући. Крвне жртве при- Љ. Раденковић
СТРАНАЦ -515- СТРИГА
высиллечко,/ Нам Бог дау,/ Ожэниуса тол- бени колач и, играјући, с њим три пута
кач,/ Ступу взяу" ("Ој, свадба, свадбица,/ обилазили око с.: колач су ломили на с.,
Бог нам je дао,/ Оженио се тучак,/ Ступу je поставлено) насред куће. У севернору-
узео"). У Гомељској области познато je ском свадбеном обреду невесту су поне-
шал>иво објашњење одакле се појављују кад стављали да седне на с. У украјинском
деца: "С неба je пао,/ Па у ступу упао,/ Па Ползесју, на свадби су с. "облачили" у
из ступе изашао/ - И, ево, велики порас- женску одећу, а тучак - у мушку. У Жито-
тао". У украјинским и белоруским свадбе- мирском рејону последњег дана свадбе
ним песмама мдада се врло често назива "венчавали" су родитеље младенаца по-
"ступом", нпр.: "Гупу, гупу,/ Прывэзлы на ред с.: тада би у с. сипали воду и бућкали
двор ступу,/ Нэ ступу, да колодыцу,/ Нэ по њој тучком да би све присутне испр-
диуку, да молодыцу" ("Хупу, хупу,/ У двор скали; обредно обилажење око с. било je
довезли ступу,/ Нису ступу, већ стублину,/ праћено шал>ивим дијалозима и непри-
Нису девојку, већ младицу"). стојним песмама, чиме je стварана паро-
У свадбеним обредима Ист. Словена, дија на црквену службу. У Псковштини и
с. je употребл>авана као неопходан рекви- Саратовској губ., поред с. извођена je игра
зит комичних сцена. У Минској губ., када "венчавања" у некрштене дане, где je с. за-
младожењини сватови дођу по невесту, мењивала аналој. У бел. Пољесју, прили-
обављан je шаљиви обред туцања -» воде ком ломљења свадбеног колача, говорили
у с. У Ровенском срезу у понедељак после су: "Даруем тобе ступу с тоукачом,/ Штоб
свадбе гости су искушавали карактер не прыходила к матери с плачом" ("Дару-
младе: давали су joj водом напуњену с. да јемо ти ступу с тучком,/ Да мајци с
бућка док се сва вода не излије из ње. плачем не долазиш").
У Казанској губ., када проводаџија до- Код Руса, Украјинаца и Срба, с. се че-
ђе у девојчину кућу, тражио je по трему с. сто употребљавала у народној медицини.
и три пута je окретао око себе, да би до- Сматрали су да се у њој може стуцати ->
шло до свадбе и да би младу три пута во- болеет или "прековати" болесна животи-
дили око аналоја. У Вјатској губ., да би ња у здраву. У Казанској губ., за време на-
просидба била успешна, проводаџија je ступа —» грознице, стављали би испод с.
три пута окретао с., говорећи: "Kao што болесникову —> кошуљу, панталоне, —>
се ступа не инати, тако и невеста да се не појас и —» крст и говорили: "Марја
инати". У Пензенској губ., после изласка Идровна (Иродовна), пуштај га, иначе ћу
проводаџије из младожењине куће, уку- те под ступом мучити; ако га не оставиш
ћани су за њим ваљали с, чиме су изража- ни ja тебе нећу пустити!" Гвоздена и злат-
вали наду да ће проводаџија "самлети и на с. помињу се у басми из XVII в. у Оло-
избрусити" све проблеме. У Лодејнопољ- њецкој губ.,: "Стоји ступа гвоздена, на тој
ском рејону би приликом просидбе пита- ступи гвозденој стоји столица гвоздена, на
ли: "Ми имамо ступу, ви имате тучак. тој столици гвозденој седи жена гвозде-
Могу ли се саставити?" на... И поред те ступе гвоздене стоји
У Украјини и Белорусији, када су мла- ступа златна, и на тој ступи златној стоји
ду одводили у кућу младожење, сватови столица златна, на столици златној седи
су се трудили да украду с. и жрвањ. До- мома златна..." У басми од непријатеља
гнавши у кућу младожење, у вези с тим су из истог рукописног зборника XVII в. ука-
певали: "Выды, маты, подэвы,/ Што мы зује се да приликом изласка из куће тре-
тоби прывэзлы,/ Ой, ци жорна, ци ступу,/ ба гурнути с. левом руком и рећи: "Како
Ци невисту-залупу!" ("Види, мајко, нави- je ова ступа пала, тако се и моји неприја-
ри,/ Шта смо ти довезли,/ Oj, какав жр- тељи преда мном претурили и попада-
вањ, какву ступу,/ Какву невесту-загуље- ли". У северноруским басмама од несани-
ну") (Волинска облает). Понегде у Украји- це њој се обраћају с предлогом: "Полу-
ни на крају свадбеног обреда сватови су, ноћнице, Ана Ивановна, не иди ноћу ра-
уз пратњу музике, износили из собе свад- би Божјој (по имену), не буди je! Забави се
СТУПА -517- СУБОТА
послом: дању се играј тучком и ступом, а "Черта в ступе!" ("Тђавола у ступу") или
ноћу рибарском мрежом". У Гомељском "Черта в стуле!" ('"ђавола у столицу"),
рејону, ако дете не би спавало, мајка je нпр.: "Ухватио ђавола у ступи" (када коц-
три пута обилазила с., љутито je гурала и кар добије лоше карте). О несталном или
говорила: "Ja ћу ти показати!"; сматрали лукавом човеку Руси, Украјинци и Бело-
су да ће се дете после тога умирити. По руси су говорили: "Њега ни у ступи туч-
српским веровањима, онај који пати од ком не можеш погодити", а о инаџији -
грознице или га боли стомак, треба да по- "Њега ни у ступи не можеш сломити".
пије воду из с., да се три пута преврне
преко главе, а затим да лете и заспи, Лит.: Топорков Α. Λ., Домашняя утварь в по-
оставивши ноћу с. преврнуту - када уста- верьях и обрядах Полесья, ЭТ: 107-111.
не, биће здрав. Α. Δ. Топорков
У Пошехонском срезу, да би отерали
олујне —» облаке, бабе су избацивале ту- СУБОТА - дан у недељи који се у народ-
чак кроз -> прозор, говорећи: "Иди, олу- ној традицији најчешће асоцира с поме-
јо, даље! Тучком ћу те убити!" У Брјан- ном умрлих; код Јуж. Словена често се на-
ском рејону je саветовано да се за време —> зива дан мртвих: буг. мъртвешки, мъртов-
пожара преврне с., тако да joj дно буде го- ски ден, срп. умрли дан. Код Јуж. Словена
ре, како би се —> ветар умирио и не би обично се повезује с -> уторком и добија
разносио —» ватру. У Гомельском Пољесју негативно вредновање као опасан и непо-
за време —> суше момци су бацали у —> вол>ан дан. По буг. веровањима, у с. не
бунар с., тучак и бокале, да би дозвали -» треба прати, да сапуњава вода не би мр-
кишу. твима ушла у очи; не треба шити и кроји-
У свакодневном коришћењу с. и тучка ти —> одећу - онај који je буде носио,
поштована су многа правила и забране. умреће; Срби су се трудили да у с. не от-
По пољеским веровањима, не треба ноћу почну никакав озбиљан посао, избегава-
оставл>ати тучак у с., јер ће њиме ноћу ту- ли су да праве свадбе и ел. Македонци та-
цати -> нечиста сила; Украјинци у Хар- кође сматрају с. лошим даном, када луди
ковској губ. нису оставляли с. непокриве- "не воле чак ни да умру", када се оствару-
ну, јер се, у супротном, пред —» смрт уста ју ружни -» снови и ел. Бугари су посеб-
не би могла затворити. По пољским веро- но поштовали суботе у марту (белите или
вањима, три дана по смрти човека не тре- мартените), уздржавали се од прагьа ру-
ба туцати у ступи или млети у жрвњу, по- бља, туцања —> тучком у —> ступи и дру-
што -» душа умрлог три дана борави у с. гих ударања, да би спречили летњу градо-
или у жрвњу. Украјинци у Харковској губ. битину. Изнимно, с. може добити и по-
нису дозволзавади деци да лижу тучак, вољније вредновање од осталих дана у не-
сматрајући да им од тога неће расти -> дељи, уп. срп.: "Сви су дани од сребра л>е-
коса на глави. вани, а субота сва од сува злата" (ГЕМБ 48:
Код Руса, Украјинаца и Белоруса по- 221).
знат je израз "носится как дурак со сту- Онима који су рођени у с. (људима и
пой" ("петљати к'о будала са ступом"), животињама, посебно -> псима), прида-
произашао из анегдоте о будаластом си- вана je способност да могу видети умрле и
ну који се, добивши од оца у наследство с., контактирати с оностраним светом (Буг.
попео с њом у дрво да спава, па je одатле пирин.), да могу да препознају -» вешти-
испустио и њоме побио разбојнике. це и друга митолошка бића, да терају -»
У приповеткама и веровањима -» Ба- чуму и друге -> болести, да се преобра-
ба Jara и -> вештице јашу или лете на с., ћају у -> змајеве (буг. Пловдив). Срби су
уп. шаљиви благослов: "Да те Баба Jara у људе рођене у с. навивали суботпаци,
ступи провоза". О нечасном човеку Руси сматрали их видовитим (Бољевац) и веро-
су говорили да га je "вештица у ступи из- вали да им не могу нашкодити ни —> ха-
вела". Познат je експересивни израз да, ни чума, ни —> вампир (Тимок). Њих
СУБОТЊАК -518- СУЂЕНИЦЕ
исто тако и код Чеха у западној Славони- бити и њих две, пет, седом или дванаест.
ји, у околини Дарувара - sudicky. У вараж- Ако мушко биће пресуђује, онда се најче-
динској околини у Хрватској судбину од- шће ради о једном, могу бити и двојица, а
ређују sujenice и rojenice; у Истри - vile у изузетном случају их je шесторща. По
rojenice (и код Хрвата у околини Карлов- спољашњем изгледу, с. су сличне вилама.
ца, пет -> вила одређују судбину детета, Према подацима из Тимочке крајине, за-
док у Гњилану на Косову то чине - самови- минъъали су их као три лепе девојке с
ле). По једном податку, који вероватно по- расплетеном -» косама, одевене у бело.
тиче из Херцеговине, судбину одређује На исти начин замишљали су их и Чеси у
катилница (тур. katil "заклети, крвни не- Мославини у Хрватској. У околини Ле-
пријатељ, крвник, злотвор"). Код Слове- сковца замишл>али су их као три жене. И
наца за с. су распрострањени називи у Малешеву у Македонији с. су три жене:
sojenice и rojenice. једна носи —> преслицу и —> вретено,
Код Бугара, бића која одређују судби- друга књигу, трећа маказе. У околини Ва-
ну детету најчешће се називају орисници раждина у Хрватској верују да детету до-
(банатски Бугари - вресныца; Самоковски, лазе три жене округлих лица, у бело обу-
Софијски крај итд. - урисници), затим на- чене, с белим марамама и раскошним
речници (у зап. Родопима: речници, речени- огрлицама; по другом верованьу, свака у
ци, наречий; у средњим и ист. Родопима - руци држи свећу. Код Словенаца из око-
наречници, нарешници, наръчници; изузет- лине Радовљица детету долазе три лепе
но - Богови речници). Први назив (уп. гојепгсе, једна обучена у бело, друга у сиво,
румун. ursitoare "суђеница") познат je у трећа у црно. Такође у Словенији, верују
целој Бугарској (осим Пиринског краја), а да од три sojenice прва одређује младост,
други je распространен на западу и југу друга брачни живот, трећа смрт. Послед-
земље. У Ћустендилском крају у Бугар- ња je обучена у бело, а прве две у црвено,
ској среће се назив суденици. У Бугарској, плаво или неку другу боју. Код Бугара, ори-
по правилу, судбину одређују женска би- снице представљају као три девојке у бе-
ћа, мада у појединим случајевима то могу лом, налик самодивама, мада њихова доб
бити и мушки ликови. Тако се у околини може бити приказана и другачије - од
Дупнице јављају уричници (три седобрада младих девојака, па до старих баба. По
старца), или у софијском крају урисници многим веровањима, суђенице су неви-
(двојица мушкараца); у јужној Тракији дљиве, али се могу чути њихов разговори.
појављује се један наръчник итд. У народним приповеткама, њихов разго-
У Македонији судбину детету одређу- вор чује обично једино страниц (путник,
ју наречници, реченици, речници итд. По ве- трговац, просјак), који се случајно нашао
ровању из околине Скопља, мушкој деци у кући где се родило дете.
не одређују судбину с., већ суђеници. Према веровању из околине Бољевца,
Веровања да судбину одређују мушка с. долазе у прве три вечери после рођења
митолошка бића, вероватно представља- детета: прве вечери му судбину одређује
ју иновацију, произашлу из хришћанске најстарија, друге - средња, а треће - нај-
представе да —» Бог, —» анђели или —> све- млађа. Оно што последња каже, прве две
ци одређује људску судбину. Тако у При- прихвају, и то постаје судбина детета. По
јепол,ском крају у Србији судбину детету веровању из околине Ниша, с. долазе тре-
одређују Бог, анђели и свеци, а код мусли- ће ноћи по рођењу детета и тада решава-
манског становништва то чини усуд, кога ју његову судбину. Тако се веровало и у
називају мелек. Представа да свеци одре- околини Лесковца и Врања. У многим
ђују судбину детету посведочена je у Хр- крајевима, пак, верују да суђенице долазе
ватској (Банија, Лика, Кордун). прве ноћи по рођењу детета. У неким ве-
Код јужнословенских народа најче- ровањима, најмлађа одређује најгору суд-
шће судбину детету одређују три суђени- бину c KOJOM се остале сложе, а у другим
це, али у изузетним случајевима могу то чини најстарија.
СУЂЕНИЦЕ -520- СУЂЕНИЦЕ
je шта с. говоре, исход може бити и смрт куће, Срби су га оплакивали над његовом
тог човека, као казна за откривање тајне —> одећом или његовим личним предме-
хтонског света. У приповеткама, то je тима (нпр. над оружјем); тако су поступа-
осмишљено као неминовност л>удске суд- ли и у време задушних дана. Неопход-
бине, која je одређена на почетку живота. ност оплакивања објашњава се веровањем
У Хомољском крају у Србији суђенице да неоплакани покојник на —> оном свету
су демони који изазивају -> болести же- неће добити опрост грехова ("сузе перу
на. По веровањима, оне су настале од же- грехове"); да неће помагати своје живе
на које je Бог, због зла језика, осудио да рођаке ако га не буду оплакали (Источни
лутају по свету, а да не би биле беспосле- Словени); да што се дуже плаче за покој-
не, дао им je моћ да суде женама. Такође, ником, тим ће се он мање мучити на
Бог je светог Петра обавезао да надгледа оном свету. У исто време строго се пазило
да ли оне правилно суде. Једном годишње да с. не падну на покојника - од тога "он
оне се окупљају и пред -> Огњеном Ма- ће бити мокар" и "биће му тешка зем-
ријом казују шта je која учинила те годи- л.а". Познате су и забране да се плаче:
не. У веровању се каже да оне нападају нпр. не треба плакати за умрлим дететом
жене зато што их je "ђавоља мати" окле- (посебно ако je прво), јер ће се на оном
ветала код Бога. Овакве функције с. при- свету "купати у сузама"; претерано пла-
ближавају ова митолошка бића бабицама, кање за умрлим довешће, по веровању,
a такође и руској удељници (рус. уделъни- до тога да ће му се -> гроб напунити во-
ца). дом, "гробница ће пливати у води" и ел.
(о томе он често сам говори својим рођа-
Лит.: БВ ХХП 3/1907 :46; Бег. ЖСГ: 241; БМ: 247- цима, јављајући им се у —> сну). Плач je
248; БХ: 280; Бак. ЕБ: 431, 474, 555-556; Valjavec уређен у одредницама времена и просто-
M. K., Narodne pripovjesti u Varaždinu i okolici, ра: не треба плакати ноћу (после заласка
Zagreb, 1890: 76-91; Vuk. SK: 222-223; Георг. -» сунца), не треба плакати код -> куће
БНМ: 162-167; Грб. СОСБ: 111; Tfjop. ЖОЛК: после сахране и повратка с —> гробља, уп.
153-154; Tjop. ЖОЛМ: 414-415; Etn. 17: 34-51; предострожност код зап. Украјинаца: "Не
Зеч. МБ: 77-84; ZNŽO 1/1896: 199, 43/1967: 144; навлачи плач у кућу".
Кар. 1/1899: 212; Кар. СД 9/2: 984; Kel. BPSL: 137- Тужење може бити начин комуника-
141, 162; Милос. СОСХ: 233; Миц. ННГ: 33-38; ције са становницима загробног света. У
Ник. ВП: 422; Ножинић Д., Етнографска грађа погребним оплакивањима уобичајено je
из Хрватске и Босне (рукопис аутора), 1989; обраћање покојницима да приме новог
РДС: 543-544; Род. 33; СБЯ: 1998; Седакова И. А., члана, да се побрину за њега, такође и
Балканославянские представления о демонах обраћање тек умрлом с молбом да на онај
судьбы: трансформации во времени и в простран- свет пренесе поруке и поздраве раније
стве, Время в пространстве Балкан, Москва, преминулима. У псковском крају у Русији
1994: 42-63; СМР: 279-280; Фил. СК: 413-414; познат je обред "плач с кукавицом": жене
Фил. Т: 231-233; Чајк. СД 5: 247-256; Чајк. СНП: које су изгубиле своје блиске, лети су од-
303-311,435-437, 483-485, 528-529. лазиле на поле или у шуму, чекале да до-
Љ. Раденковић лети -> кукавица, посланица с онога све-
та, и њој су плачом исказивале своју тугу
СУЗЕ, ПЛАЧ - у народно) традицији то и жалост, преносиле joj своја осећања и
није само природно изражавање жало- поруке за онај свет.
сти, туге, бола, повређености, него и об- Тужење невесте je неопходан елеменат
лик ритуалног понашања. Сматрало се свадбеног обреда код Ист. Словена (пого-
обавезним оплакивање покојника - нео- тову код Руса). Невеста се сузама опра-
плакани покојник могао се, по веровању, штала од својих родитеља, родне куће, од
преобратити у —> вампира. У случају да je својих другарица, девојачке слободе.
неко од чланова породице погинуо у ра- У календарским обредима ритуално
ту, нестао без трага или умро далеко од плакање ретко се среће. Ипак, познат je
СУЗЕ -522- СУНЦЕ
старински руски тројички обичај "пла- Москва, 1976; Толстая С. M., M3M: 135-148;
кать на цветы" ("плакање над цвећем"), Тульцева Л. А., ЭО 1999/3.
који Пушкин помиње у Јевгенију Опегину, С. М. Толсто;
говорећи о патријархалној породици Ла-
риних: "На дан Тројичин, када народ зе- СУНЦЕ - небеско светлило које Словени
вајући слуша молебан, умилно у расвиту поштују као извор живота, топлоте и ->
зоре они су ронили сузе три"; уп. такође светлости. Народне представе о с. и све-
код Јесењина: "Ja ћу поћи на литургију да тлости претрпеле су утицај црквене књи-
над цвећем плачем". У селу Новопанском жевне традиције.
у Рјазањској области, жене до дана дана- У староруском паганском пантеону
шњег иду на јутрење на -> Тројице носе- сунчану природу имали су ~» Хоре, -» Да-
ћи траву, која мора бити оплакана; њу чу- жбог и -> Сварог, при чему су у поучним
вају за време литургије и с њом иду на ве- словима против паганства -» ватру нази-
черку службу. На вечерњој служби, вали Сварожичем, тј. сином Сварога, док
падајући на колена, притискају дланови- се Дажбог у "Повести времених лет" изјед-
ма траву на лице и плачу. начава са с. и такође се назива сином Сва-
У Подмосковљу за време тројичке ли- рога. Староруски проповедници су пози-
тургије девојке се труде да пусте неколико вали да се с. и ватра не називају боговима.
суза на снопић ситних —> брезових гран- У "Слову о томе како се бејаху некрштени
чица; тај снопић je потом пажл>иво чуван народи клањали идолима" (Слово о том,
и сматран гарантом да преко лета неће κακό погани суще языци кланялися идолом),
бити —> суше. клањање небеском опьу - сунцу, објашња-
С. се могу изједначавати с —> кишом. вано je тиме што оно доноси "корист" и
У пољеском обреду за изазивање кише ПОБОЛ.НО утиче на сазревање жита: "Опъи-
жене су се обраћале митолошком Макар- ца доноси принос, суши и омогућава са-
ку с позивом: "Макарко, сыночек, вылезь зревање. Ради тога, грешници поштују
из воды, разлей слезы по святой земле!" подне и клањају му се, подневу се моле".
("Макарко, синко, изађи из воде, пусти Византијска и староруска химногра-
сузе по светој земљи"). У легендарном фија упоређивале су Христа с "правед-
стиху у Голубиној књизи се поручује да je ним сунцем", a хришћанство - са светло-
"ситна киша од суза Божјих; роса јутарња шћу које долази од њега. Исуса Христа су
и вечерња од суза цара небеског, самог такође називали "незалазећим", "истин-
Христа". У пољским приповеткама, небе- ским", "разумним", "мисленим" с., а по-
ске деве плачу и долази киша, преобра- некад и "Богом-сунцем". У староруској
ћајући се у три —> реке; у бугарским заго- књижевности и епским песмама са с. су
неткама киша je Богородичина суза; по метафорички повезивани кнезови (уп.
старим руским представама, кишу чине Владимир Красное Солнышко) (Влади-
сузе —> светаца који плачу због људских мир Предивно Сунашце), а у песмама и
несрећа и грехова. У фолклору често пла- тужбалицама XIX в. називом "светло"
чу: пасторка, мајка која je изгубила дете или "лепо сунце" означаван je рођак или
или се растаје од њега, плачу деца, стар- просто вол>ени човек.
ци, они који се воле a раздвојени су; у У фолклору, с. су називали qajroiM и
приповеткама и предањима, плачу живо- лепим, светлим и светим, добрим и чи-
тиње, небеска светлила, реке и мора, пла- стим. У многим словенским традицијама,
нине и —» облаци; знајући своју судбину, заклињали су се с. или су га помињали у
плаче Христос-дете, плаче Богородица клетвама. Оно се, у веровањима, појавл>у-
над гробницом свога сина, плаче цео свет је као разумно и савршено биће, које
у тренутку умирања Христа. представлю божанство, или испуњава
Божју вољу. У народним представама, с. je
Лит.: Толстой Н. И., "Плакать на цветы". лице или око —> Бога, или прозорчић
Этнолингвистическая заметка/Русская речь 4, кроз који Бог гледа на земл>у. По украјин-
СУНЦЕ -523- СУНЦЕ
СУРВАКАНЕ - обред обилажења дома- 343-345; Бас. КС; Марин. ИП 1994: 464-467; Тан.
ћинстава у селу уочи Васиљевдана (1/14. СОТ)К: 23.
I), распространен у Бугарској и Македо- А. А. Плотникова
нији, који су обављале поворке деце или
момака - сурвакари (суровакници, сурова- СУСРЕТ - у словенским веровањима је-
скари, василичари, мјаучкари), носећи -» дан од начина исказивања судбине. Везује
штапове од сировог дрвета (буг. суровак- се за означавање -» среће, удела, што се
ница, суровица, сурвачка, сурва, суровиска, одразило у савременим јужнословенским
василичарка) и исказујући благослове за језицима (срп. срећа, слов, sreća). Срби ка-
родност, плодност и богатство породи- жу: "Срећу ако не сретнеш, сустићи je не-
це. ћеш". Познате су и руске изреке типа:
Учесници поворке су деца, у неким "Быть бы худу, да подкрасила встреча"
крајевима само мушка од четири-пет, па ("Зло би било, да коб не поправи"). Уо-
до 10-12 година. Сваки учесник носи по- сталом, с. може имати и позитивне и не-
себно припремљени штап, прут или гра- гативне последице, при чему се ово друго
ну, украшен разнобојним концима, нани- често објашњава деловањем —> нечисте
заним сувим воћкама, ситним парама, силе, демона, који се могу сусрести на ->
хлепчићима, којим лагано -> шиба сва- путу или —> раскрсници.
ког члана породице, почев од најстаријег, Врло често знак судбине отелотворава
изговарајући благослов (буг. блажанка, прей који се сретне, па се стога за њега везу-
слава, молитва, сорвакија). Обред обилаже- ју многобројни календарски предзнаци ко-
ња почињао je после поноћи. Учеснике ји предодређују догађаје у наступајућој го-
обреда с. домаћин je даривао лепињом дини: Пољаци из Шлезије сматрају да сре-
или сушеним воћем, орасима, ситним па- ћу доноси први с. у новој години с младом
рама. особом, у Подгаљју су се чували тога да ра-
У разним крајевима овај je обред имао но ујутру на —> Божић не сретну човека у
својих особености: у Родопима учесници кожуху, сматрајући да касније могу добити
би у —> огњишту сваке куће остављали чиреве, итд. За веровања о судбини ново-
по један речни -> камен (да би кућа била рођенчета карактеристична је представа да
богата); у околини Софије, носили би ће му "први који се сретне" донети срећу.
цели сноп прутића и по један оставляли Када се у породици нису држала деца, по-
у свакој кући; на путу би, у неким мести- crojao je широко распрострањен обичај да
ма, сурвакари мјаукали као -> мачке, па се излази на пут, раскрсницу, испред цр-
су их навивали мјаучкари; ако су у групп кве, да би првог човека који наиђе замоли-
били одрасли момци, посећивали би са- ли да буде кум новорођенчету.
мо куће у којима je било девојака за удају Случајни с. с различитим људима, жи-
итд. вотињама и обредним процесијама (са-
У ист. и јуж. Бугарској обред су изво- хране, свадбе) могу бити за човека "до-
дили момци, чији је предводник примао бри" или "лоши" знаци. Традиционално
-> дарове, a један од учесника их носио - у том погледу јесте веровање о с. са чове-
њега су називали могаре или трохобер. ком који носи (вози) нешто пуно или пра-
У југозап. крајевима Бугарске, с. имају зно: тако, пуна кофа, суд, корпа, кола, за-
обележја маскарадне поворке, с еротским вежљај, врећа и ел. означавају успех, сре-
елементима у шалама и забавама. Ту се ћу, док празна кола, суд и др. - несрећу,
срећу имитације "свадбе", с игром, сце- посебно за ловце и риболовце. С. са му-
нама "убиства" и "васкресења" појединих шкарцем најављује успех свима који су
ликова итд. кренули у неки посао, с. са —> женом, су-
протно - да им срећа неће бити наклоње-
Лит.: Плотникова А. А., Культурно-язковое чле- на. Белоруси и Пољаци после с. са женом
нение балканославянского ареала (на материале нису почин>али никакав посао; сматрали
обрдяовой терминологии), СЯ 1998: 489-507; БМ: су да je тај дан бачен. Посебно опасним
Пад Сатанаила и његове војске из реда анђела
Костурница у манастиру Хиландар
којника у -> воду или савременија, "осла- ње ванбрачног детета, нарушавање супру-
блена" варијанта - обарање, скидање кр- жничке верности и ел. У Странџи (Буг.) у
сга с гроба. По веровању Ист. Словена, случају дуге с. старе жене (најчешће удо-
покојници умрли неприродном смрћу, вице) ишле би девојци која je згрешила,
посебно утошьеници и они који су се водиле je на —> реку или —> извор и поси-
отровали, пате од неутаживе жеђи и пале водом (Странджа: 220).
црпу сву влагу из земље надалеко од гро- У основи представе да печење —> хлеба
ба (Зел. ВЭ: 534). У Бугарској сматрају да с. или нечег другог на Благовести, када су та-
изазива сахрањивање неоплаканог покој- кве радње забрањене, представлю грех ко-
ника, a такође и "падање кише у гроб", ји доноси с., налази се магијска веза -> ва-
пошто je то могло да "закона кишу" тре, —> огњишта, —> пећи са с. (небеским
(Пир.: 415; Доб.: 345). Срби са Кордуна су опъем): "Биће таква жара, као кад се пече
веровали да je с. могао изазвати "завеза- на тигању" (Пољес). Бугари у околини
ни" покојник, тј. онај кога су сахранили а Трнова су сматрали да узрочник с. може
да му нису развезали све што je на »ему бити онај који је зидао пећ у периоду из-
било завезано (-> појас, врпце на рукама међу —> Ускрса и —> "ђурђевдана. Том ве-
и ногама и ел.), a такође и "суви" покој- зом објашњавају се и веровања по којима
ник, тј. онај који је сахрањен без претход- су грнчари и циглари кривци за с,, будући
ног -> купања (Раек. 1998/91-92: 81-82). да je њихов занат непосредно везан за ва-
Нарушавање забрана везаних за —» зе- тру и печење. У зап. Бугарској познавали
мљу такође може изазвати с. Сходно ве- су магијске поступке које су обављали ци-
ровањима да земља "спава" од јесењег —> глари како би обезбедили сунчано, суво
Крстовдана (14/27. IX) па до -> Благове- време: они су закопавали у земљу магарца
сти, забрањено je да се она дира у то вре- или -> мачку са цил>ем да на тај начин од-
ме: не треба копати, правити рупе, укопа- врате -> кишу док се цигла суши (уп. и су-
вати стубове и ел. Правл>ен>е плотова, протан поступак: да би прекинули с. коју
ограда и грађевина у пролеће пре Благо- су својим поступцима изазвали циглари,
вести, доводи до "заграђивања кише" крали би им циглу и бацали je у воду).
преко лета, зато се у случају с. такве огра- Да би се предупредила с., поштоване
де и грађевине руше, да би се "искупио су многе друге забране и правила, у по-
грех" и ослободила киша. Аналогно ово- люпривредним радовима и у свакоднев-
ме, нарушавање забране у пословима ве- ном животу (нпр. није се ваљало оставља-
заним за ткање (сновање, предење и др.) ти до зиме неистрти лан; забрањивано je
било je опасно, јер онај који то ради у нео- било да се —> бели лук сади у —> пролеће
дговарајућем времену може кишу "уве- и ел. - Пољесје). Обављани су и посебни
сти у основу" (за ткање). Ако се такав грех превентивни обреди изазивања кише.
открије, за време с. поливали су водом Нпр. Бугари из Приазовја, када би пекли
окривл>ену жену или њен разбој, који су хлеб од брашна добијеног од новог жита,
такође могли да изнесу из куће и да га први залогај хлеба би бацали у воду, да би
сломе (Пољес). Становници Шлезије су им -> Бог дао кишу, а затим јели хлеб; ако
сматрали да сушу на свој крај може наву- би се залогај хлеба који je бачен у -> бу-
ћи породиља, која у цркви није обавила нар нашао у нечијој кофи, носили су га
предвиђени обред очишћења - "увође- кући, делили га свим члановима породи-
ња" шест недел>а после порођаја. Узрок с. це и, прекрстивши се, заједнички га поје-
може бити нарушавање "рођачких пра- ли (-> киша).
вила": родоскврнуће, братоубиство, рође- С. М. Толсто/
ТАВАН - горки део -> куће, простор ко- тељ куће и породице (-» стопан). Код Бу-
ји с горње стране затвара -> кров, а с доње гара на сваки велики календарски пра-
тавански под, уп. називе са значењем "го- зник, као што су -> Божић, -> Ускрс и
ре": рус. верх, вышка; укр. гора, горище; бел. др., домаћица je на га. остављала храну:
гора, верх; са значением "место под кро- парче обредне погаче (—> хлеб, —> колач),
вом": чеш. podkrovi, словач. podkrovie, pod- кувано —> ясито, чашу —> вина. У другим
strešie, пољ. strych, poddasze; ca значењем крајевима частили су "домаћина" само
"земља (коју су сипали на тавански под), једном годишње, а ту би част чиниле по
насип": чеш. puda, словач. porvd, povala. једна кашика сваког од припремљених је-
Сходно овоме т. чине два значењска еле- ла, која се остављала на m. (Степанова го-
мента - "горње" и "доње", формирана на зба). По руским веровањима, кућног духа
основу симболичког значења крова, с јед- —> домовоја, за кога се сматра да му je m.
не стране, и подног дела као "горњег по- једно од места боравка, частили су на пр-
да", с друге. Граднюм таванског пода из- ви дан Ускрса (Владимир.) или на —> по-
двојен je т., који je ограничио и нешто су- кладе (Саратов.). Уочи -> поста носили су
зио "свој" простор куће. Т. je периферија на т. парче меса или шол>у —» млека. У
куће, због чега добија "негативна значења Пољесју, на т. су оставляли —> жртву по-
која произлазе из полуосвојености" тог мирења за срдитог кућног духа (рус. домо-
простора (Байб. ЖОВС: 180), а тиме и се- вой). Ако оставлзени хлеб ујутру на га. не
мантику "туђег". Т. je коришћен за чување би био нађен, сматрало се да je кућни дух
предмета, које je било потребно привре- опростио домаћинима и да се више не
мено одстранити из куће: у време -» не- љути (житомир.). Код Срба су веровали
крштених дана, као и у —> пролеће по- да се на га. појавл,ују -> душе предака и
сле завршавања предења, на т. су односи- духови судбине (-> суђенице), који ново-
ли —> преслицу, —> вретено, витао (чеш. рођенчету одређују ток живота. У обре-
ходско, рус., пољес.), остављали преко ле- дима сахране код Словака, хлеб који су
та готову основу спремљену за ткање (По- пекли после сахране, носили су на т., ло-
љесје) и ел. У неким руским областима на мили га на четири дела и остављали у че-
т. су -> старци чували за себе припре- тири -» ћошка (Кисуце).
мљене мртвачке ковчеге. У посебним слу- По јужнословенским представама на
чајевима, нпр. приликом обредног -> зао- га. се крију и неки злочести демони: —> но-
равања, т. се могао опажати као природ- ћу ту долази -> вампир; у кошу с вуном
ни простор који може заменити пол>е: у тамо седи —> чума или куга (баба Шарка),
јужнорус. крајевима ако je у одређени рок а за време "некрштених дана" (буг. мръ-
за почетак сетве још било зимско време и сните дни) појављују се -> каракощгуле
није се могло ићи у поље, извлачили су на (Буг.). Да би умилостивили —> болести,
т. рало и њиме орали земљу којом je био пекли су лепиње на Антоновден (17.1) или
засипан тавански под куће. на Аташсовден (18.1) и делили их суседи-
Т. je сматран једним од места на који- ма, a једну су остављали на га. за чуму
ма je боравио породични дух - покрови- (Буг.). По српским веровањима, чума (ку-
TABAH -528- ТАЛАСОН
га) долази из своје земље у овај свет, ула- ци буше рупу или из ње скидају једну да-
зећи у кућу преко т. или -» димњака. Да ску, отварају кровни прозорчић, да би ->
би je умилостивили, остављали су joj на га. души олакшали одлазак (рус., укр., сло-
-»једо, -> воду, сапун и -> чешаљ. Тако- вач.). У Пољесју овај обичај се сачувао до
ђе су веровали да се на т. крије баба Кори- наших дана (ПА, Житомирска обл., Чер-
зма - персонификација великог поста вона Волока). Из тог разлога, ако je у тој
(срп.); на Тодорову недељу, на т. се појав- купи неко умро, не треба кречити тавани-
љују страшни митски коњи и ту оставља- цу; ако je то неопходно, онда треба оста-
ју трагове својих копита (Власи, ок. Бора) вити један део неокречен, пошто "у пова-
(-> тодорци). У ист. Мазовији у некрште- лу душа ходит, аби мала Micro" ("у тава-
не дане девојке су гатале на т.: обитавши ницу одлази душа, да би имала место")
три пута око димњака, оне су се надале да (Бог. ВТНИ: 272).
ће им се приказати њихов будући младо- С таваницом je такође повезана сим-
жења; истина, многе су се плашиле да то болика рашћења, уздизања и, сходно то-
чине, мислећи да им се може показати —> ме, -> богатства, раста, плодности. На ->
ђаво у мушкој одећи (-> гатање). Ради Бадње вече у многим словенским тради-
заштите тог дела куће од злих духова, до- цијама je уобичајено да се с благословима
маћини су на га. ставл>али апотропеје, према таваници баца шака -» жита, ->
нпр. главу обредне жртвене животиње. грашка или другог зрневља. Зависно од
Набијали су на штап главу петла, закла- тога да ли су се зрна прихватила за тава-
ног на Нову годину и оставляли je на т. ницу или нису, гатали су о роду усева, ро-
или на крову, да би штитио укућане од јењу —> пчела или о успеху у другим по-
штетне магије (буг.). Код Словенаца на га. люпривредним пословима. На крштењу,
су оставляли највећу "палму", освећену шаку обредног куваног жита стављали су
на Врбицу, ради заштите куће од олује. на попречну греду испод таванице, да би
Одговарајуће значење има такође та- дете добро расло (рус.), недопијену воду
ваница која представлю под m. и горњу би деда и кум шьуснули према таваници,
границу освојеног простора. У разним об- говорећи: "Дай, Божэ, штоб наш унук
редима, лупањем у таваницу кобајаги се вялт рос!" ("Дај, Боже, да наш унук вели-
позивају духови-покровитељи куће и оба- ки порасте!") (бел. Пољесје. - Кух. РЗАБ:
вештавају о важним догађајима у породи- 59).
ци. У Белорусији je бајалица за време ле-
чења лупала у таваницу. У Покућју Лит.: Байб. ЖОВС: 179-180; Зел. БЭ: 54, 346;
(пољ.), жена-акушерка, прихвативши но- Бог. ВТНИ: 218, 272; ПА; БМ: 352; КПО: 13-14;
ворођенче, окретала je дете главом према СМР: 11, 282; ГЕМБ 1975, 38: 181; Раек. 1993, 73-
поду и три пута je његовим ножицама 74: 37, 44; Kolb. DW 31: 152, 175: Jind. Ch: 53;
ударала у попречну греду таванице. У M. M. Валенцова
Украјини (ровен.) у свадбеном обреду,
пред почетак поделе краваја, сват je лупао ТАЛАСОН - 1) дух који штити грађеви-
у греду таванице. Код Срба у Хрватској не; 2) заклето закопано благо које се пре-
(Барања), пред одлазак на венчање брат je твара у поједине животиње; 3) ноћна —>
изводио невесту испред младожење и приказа, -» вампир. Среће се у верова-
при томе je лупао —> секиром по зиду ку- њима и фолклору источне Србије, Бугар-
ће или у таваницу, изговарајући благо- ске и Македоније. Постоје и називи: та-
слов, после чега je младожења л,убио не- ласъм, (Пиротски крај; Скопље; "ђевђели-
весту. Овде су на т., као и у неким другим ја, Ломски крај, Странџа итд.), толосум
словенским крајевима, млади проводили (Скопска котлина), талосум (Порече), код
прву брачну ноћ. Бугара и Македонаца још и - т'л'с'м, та-
С таваницом je везана представа о гор- ласьмин, сенкя, сенище, -> стопан, дома-
н>ем путу у —> онај свет: када тешко уми- шар, домакин, сајбија, наместник, у околи-
ру врач, бајалица, -» вештица, у тавани- ни Пирота - таласън, тенъц, вапир, сотона.
ТАЛАСОН -529- ТАЛАСОН
Лит.: Арн. СБОЛ 2: 238; БМ: 352-353; Браж. би комад тисовог дрвета целе -> ноћи по-
НММ1:211-214; Барж. РНММ: 415-416; ЕПНДК ред —> ватре чували невини момак и де-
3: 193; Зеч. МБ: 109-114; Марин. ИП 2: 71-72; војка. У зору би момак опалио метак из
Раек. XXIV, 1998, бр. 93-94: 56-57; Странджа: 230; пушке и викнуо: "Тиса je предворена!"
Тан. СОЂК: 310; Фил. СК: 516; Цеп. МНУ 9: 84, Од тог комада дрвета израђивали су ха-
105, 123,149-151. мајлије којима су штитили децу и стоку
/Ь. Раденковић од нечисте силе. За друкчију варијанту
обреда може се сматрати обичај оставла-
ТАТОШ -» Облачари н>а комада га. преко ноћи у цркви да би се
касније користио као апотропеј.
ТЕНАЦ -» Вампир, таласон У исто време, на западу слов, света, т.
je убрајана у опасне билке. У средњове-
ТЕОДОРИЦА -» Тодорова субота ковним лекарушама, које су Словени до-
били са Запада, каже се да je —> сенка га.
ТИНТИЛИН -> Некрштенци јако отровна, па стога испод н>е не треба
спавати; онај ко наруши забрану може
ТИСА (Taxus baccata) - дрво коме се при- умрети у —> сну; сматрано je такође да
писују својства универзалног заштитника сенка те. изазива различите болести и да
од -> чини, -> урока и друге -> нечисте узима сан човеку. Јуж. Словени су се чува-
силе. У тој функцији користи се код Јуж. ли да не ставлају га. на ватру, јер су сма-
и Зап. Словена. Осим тога, сходно верова- трали да ће човек који то учини, умрети у
њу из сев. ист. Србије, га. се јавла и као тој години.
axis mundi - њен врх долази до —> неба, а
корење до -> пакла; у њеном подножју Лит.: Чајк. РВБ; Fischer Α., Orzewa w wierzeniach
извире —» вода и ту je улаз у дон>и свет. i obrzedach luđu polskiego, Lud 1937, t. 35 (15).
Сматра се да т. расте на чистим местима T. А. Агапкина
и да се на њој скуплају —> виле. Користи
се за лечење многих болести, посебно па- ТОДОРОВА СУБОТА - празник у част
давице и туберкулезе. хришћанског мученика Теодора Тирона,
Тисово дрво употреблава се за зашти- који је спален приликом прогона хри-
ту разних сфера живота: од њега су пра- шћана, у IV веку. Делови његових мошти-
вили разне —> хамајлије; —> крстиће од ју доспели су у XVI веку у манастир Хопо-
т. носили га уз тело испод -» конхуље; во на Фрушкој гори, па су преношени у
комадиће га. уплетали у гриве —» коња и Ходош и поново враћани у Хопово. Обе-
убацивали у рогове -» волова и крава (у лежава се као непокретни црквени —»
посебне, за ту прилику пробушене рупи- празник 17. П/2. III, a такође и као народ-
це), ставл>али их у —> звона која су носиле ни празник у -» суботу прве неделе ускр-
овце; често су т. штитили децу: ушивали шњег -» поста. По овом празнику се цела
су им у -> одећу комадић га., од »е су седмица у којој се он слави назива Тодоро-
правили делове колевке или дечјих креве- ва недела.
тића; Пољаци су га. користили за зашти- Обичаји у Т. с. познати су у источној и
ту стоке и људи од уједа бесних животи- јужној Србији, Војводини, Македонији,
ња. Уочи празника Три крала, Полаци су Бугарској, Румунији и Грчкој. Западно од
освећивали комадић т. и њиме кадили реке Мораве (Шумадија, Херцеговина) на
стоку; на исти начин штитили су стоку и Т. с. се није радило, али други обичаји ни-
луде од вештица. су познати.
У неким јужнослов. крајевима (нпр. У простору где се празнује, Т. с. je по-
код Васојевића у Црној Гори), сматрало се зната и по другим називима, као што су:
да посебну снагу добија комад тисовог др- Теодорица, Теодорова субота (Фрушка гора,
вета, који је освећен кроз посебни ритуал, Срем, Срби у Војној крајини у Хрватској),
који се назива "дворење тисе". Ради тога Тудурица, Тодурува събота (софијски крај у
ТОДОРОВА СУБОТА -531- ТОДОРОВА СУБОТА
нашли на -> пуху. Исте функције може шком и Белослатинском крају у Бугарској
обавлати и сам свети Тодор, или Теодор, веровало се да током Тодорове неделе,
кош се такође јавла као невидливи јахач али и током -> некрштених дана, св. То-
на коњу. Веровања o m. распространена дор заједно с -> вампирима, -> каракон-
су код Срба у Војводини и Мађарској, као цулама и —> вукодлацима ноћу обилази
и у североисточној Србији; код Бугара у атар села. У овим се крајевима св. Тодор
северној Бугарској, код Влаха у северои- замишла као "нечист" покојник: "Св. Ту-
сточној Србији (сен-тођери) и код Румуна дур e като каракончо и ходи на бял кон
у Банату и другим крајевима Румуније през Тудурица" ("Св. Тудур je као кара-
(Sm-Toader). концул и иде на белом коњу током Тодо-
Т., копи светог Тодора, тодоровски копи, рице"); "Св. Тудур се присънва на хората
замишљани су као чопор белих или црних като таласъм" ("Св. Тудур се лудима ја-
коња који јуре ноћу. На крају Тодорове не- вла у сну као -> таласон"). У Странџи су
деле или у наредној недељи, све до четврт- св. Тодора називали "глухото" или "сухо-
ка пролазили су хроми и ћорави коњи, то Тодорче", и веровали да je он повампи-
или њихов господар Велики Тодор, који je рени покојник, који je умро за време
јахао на белом коњу. У Банату (Павлиш), с "тримеро", η. строгог тродневног поста у
хромим коњима ишао je хроми деда кога Тодоровој недели (—» Тодорова субота).
су звали Давид. У Срему, "теодори" су за- У околини Лесковца, где нема помена
мишлани као људи с коњским ногама (ко- о т., постојало je веровање да на Тодоро-
питама), у Банату се веровало да се међу ву суботу -» Краљевић Марко јаше на
коњима могао видети и момак с коњским коњу по мору, односно да се невидливи
зубима, или да коњима из ноздрва сукла јунаци, јашући на коњима, бију по мори-
пламен. У околини Бора у источној Срби- ма.
ји, т. су били репати луди који су јахали У северној Бугарској се веровало да лу-
на коњима огрнути белим плаштовима. У де који су радили у Тодоровој недели, на-
Вршцу су веровали да су т. дивли коњи рочито у -» среду и -> петак, кажњава ба-
који су могли да се претварају у —> вешти- ба Тодорща, баба Тудуричка, пли баба Же-
це и кроз —> димкьак улазе у куће. Т. се /ьаска (Желязка). По једној причи из ових
обично појавлују у групи од три, девет крајева, у кућу жене која je прела кучине
или више коња. Њихов постојани атрибут на Тодорову неделу, дошла je непозната
je звекет ланца који вуку. старица и понудила да joj помогне у иску-
На истом простору, често су демонска вавању пређе. Пошто домаћица није има-
обележја и активности приписивани са- ла котао, отишла je код сусетке да позај-
мом светом Тодору (Теодору, Тиодору). У ве- ми, а ова joj je рекла да je њена гошћа баба
ровањима Срба у Мађарској (Батања), Тудуричка и да она у котлу неће варити
свети Тиодор je представлен као човек с пређу, него н>у и ььену децу. Сусетка je и
коњским телом и коњским ногама, који посаветовала како да се ослободи незване
невидљив јаше кроз ваздух и само се чује гошће. Када се врати кући, треба да оде
бат копита. У Банату (Мокрин) веровало до димњака и викне: "Излез, излез, Туду-
се да Тиодор јаше на белом коњу, огрнут рова майко, че Тудурова деца изгоряха в
белим платном; у десној руци држи вар- Тудурово село!"("Излази, излази, Тудуро-
јачу, а у левој тепсију. У југозападнијим ва мајко, изгореше Тудурова деца у Туду-
местима Баната веровало се да св. Тодор ровом селу"). Када баба Тудуричка
јаше на белом коњу, носећи —> метлу у одјури, треба маслом да намаже своје ли-
руци и њоме туче домаћице које нису це и лица своје деце, да уведе краву у кућу
очистиле димњак за његов празник. По и легае да спава. Када je баба Тудуричка
вероваььу Срба у околини Сегедина, св. схватила да je преварена, поново се врати-
Теодор јури на белом коњу, држећи у ру- ла у кућу, и на —> огньиште просула луд-
ци —> штап, којим удара у —> прозоре ске —> кости. Следећег јутра, док je
оних кућа, где увече гори светло. У Лове- домаћица палила —> ватру, из опъишта je
ТОДОРЦИ -535- ТОДОРЦИ
једна кост одскочила и тако ударила жену уместо девојака, кажњена je маћехина
у главу да je на месту остала мртва. Слич- кћи, коју je мајка послала с надом да ће
но предање познато je и код Руса у Орлов- донети -> дарове, као што je то пре ње
ској губернији, али je тамо везано за мату- урадила пасторка. Постоје и неке слично-
шку Середу, која се спремала да казни мла- сти између т. и вампира у предању о де-
ду жену што je прела уочи -» среде. Она војци која je хтела да се уда за било кога,
такође шаље жену да донесе воду да би па и за врага. Тада по њу долази момак-
искувале платно. Жена свраћа код сусет- вампир на белом когьу, с копитама на нога-
ке, која joj открива намере матушке Среде ма и покушава да je одведе у -» гробље
и научи je да, када уђе у кућу, викне: "На (подравски Хрвати у Мађарској). У Пи-
море серединские дети погорели!" ("На ротском крају, -» приказа (сотона) може
мору Средина деца изгорела!"). Преваре- се ноћу појавливати поред -» реке, као
на Среда касније покушава поново да уђе кон> који вуче ланац за собом. У Бугарској,
у кућу, али je жена забравила врата и не у време некрштених дана (през мръсните
пушта je унутра. У причи из Србије (Вин- дни), по кућама je ишла обредна поворка
ча), у кући жене која кува цеђ да пере ру- с цилем да отера караконџуле из села.
бле на Тодорову суботу, појавлују се не- Главки лик je био караконџо, човек маски-
видливи Тодорови коњи и ударају копи- ран у великог копа, кога су пратили сви-
тама њено дете, од чега оно умире ("Уби- рачи, и који je у кућама играо и правио
ли га Тодорови кон>и"). смејурије (-» караконцула). Запрега од
На мотив т. или св. Тодора који ка- десет коња са јахачима у поцепаним одели-
жњавају девојке на прелу, често се ма, лица умазаних чађу у Јарославској губ.
наилази у народним предањима код Ср- у Русији, на ритуалан начин je одвозила
ба и Бугара. На прело, које се обично одр- пијаног човека, што je представлало од-
жава у —» воденици, током Тодорове не- лазак масленице ("Масленица иде кући")
деле, девојкама долазе т. у ликовима мо- (-> покладе). Наведени примери указују
мака, или сам св. Тодор као момак. Једна да се коњи могу јавлати као отелотворе-
од девојака открива, по неком обележју, ње —> душе покојника, пре свега оних ко-
да младић или више н>их нису луди (има ји су умрли пре времена, неприродном
реп или копита - Банат; има златне зубе и смрћу. Т. се могу сматрати за покојнике у
хром je - Плевенски крај), и одлази кући. такозваном сезонском премештању (њих-
Остале девојке гост, или гости раскомада- ове се душе, на преласку из зимског у
ју. У неким варијантама овог предања, т. пролећно-летњи период, испраћају из
долазе у кућу девојке која je побегла, али луског простора).
она затвара —> врата и преврће судове да Пошто je цела Тодорова недела сма-
они не би, на позив т., отворили врата. трана за нечисту, јер се тада крећу душе
Међутим, заборавла да преврне сланик покојника, примењивани су разни обли-
или неки земљани суд, који полази да ци заштите, како оне не би наудиле луди-
отвори врата. Она, ипак, успева да га раз- ма. Међу лустративним поступцима л>у-
бије и тако се спашава од т. Мотив превр- љање je било најпознатији облик очишће-
тања судова, као одбране од -> нечисте н>а од заосталих дугла, затим паљење —>
силе, познат je у румунском фолклору. У ватри, —> шибанье прутићима, прање —>
овом предању je постојан и мотив комада- косе итд. У југозападној Бугарској, делом
н>е девојака које не поштују забрану пре- и у јужној Србији, да се нека душа не би
дења, које се завршава тако што т. намо- сакрила у -> псу, па он од тога касније по-
тавају њихова црева ван просторије где се беснео, на почетку Тодорове неделе, у
одржавало прело (на огради, вретенима Чисти понеделак (буг. песи понеделник),
итд.). Овај мотив, уклучујући и воденицу вртели су псе. Из истих разлога, у том вре-
као место догађаја, среће се и у другим мену квочке нису насађивали на —> jaja,
сижеима, где се демони именују као —> нити су jaja снесена током те неделе кори-
караконџуле, -> вампири, -> ђаволи, а стили за насад.
ТОЧАК -536- ТОЧАК
мелска обл.) домаћини су котрлали от. Лит.: Ив. Топ. ИОСД: 22, 167, 221; Никиф.
око своје куће да би пилиће заштитили ППП: 185, 224; Ром. БС 8: 312; Чуб. ТЭСЭ 3: 32-
од јастреба, стоку од дивлих звери, а за- 33; ЖС 1907/1: 21-26; БХ: 310; Мијуш. /ЪЧ: 39.
тим су тај от. учвршћивали на високу мот- Т. А. Агапкиш, Л.Н. Виноградова
ку и оставлали га да тако стоји до следе-
ћег Ивањдана. ТРАПАВЕ НЕДЕЉЕ -> Пост
У календарским обредима (—> покла-
де, Ивањдан, Петровдан и др.), от. постав- ТРЕСКА ->· Грозница
лен на високу мотку означавао je неке ва-
жне моменте годишњег циклуса: ова на- ТРИ -» Број
права повезивана je ca универзалном сло-
венском представом о -> дрвету света ТРИВУНДАН - (1/14. II), први пролегши
(или je имала улогу обредног дрвцета) и у -> празник, познат код балканских Сло-
исто време означавала je ритуални цен- вена, када je на ритуалан начин обележа-
тар друштвене заједнице. Тако се у Укра- ван почетак аграрног годишњег циклуса.
јини и Белорусији око такве мотке, на KO- Везан je с виноградарством и винарством,
JOJ je закачен от., окуплала младеж, ту су за чијег патрона се сматрао св. Трифон из
се забављали и играли кола. У рус. по- Фригије (Мала Азија), погублен због при-
кладним обредима на от. су стављали ма- ступања хришћанској вери 250. г. н. е. По
скираног "мушкарца" или "жену с пре- српском предању, од дана његове смрти
слицом", поред њих су стављали барјак и нестали су инсекти који су уништавали
тако их возили по селу. винову лозу, зато га поштују као заштит-
У магији за заштиту иметка или здра- ника винограда и виноградарства. У том
вља често су примењивани поступци -» својству, св. мученик Трифун помиње се у
провлачења предмета између спица от. српском рукопису XVII в. Позната je спо-
Нпр. да би у свом пољу неутралисали собност овог свеца да погледом лечи нер-
ишчупани "завијутак", прво су га проту- вне болести. У народним представама,
рали између спица от., а затим га спали- као покровител и гарант плодности, св.
вали (Полете). Ако неког уједе —» змија, Трифун je могао лечити неплодност (код
рану су прали водом, коју су затим изли- л.уди, животиња, дрвећа).
вали кроз отвор от. (рус.). Да би спречили Код Јужних Словена широко je позна-
"неусклађеност" семена, пресипали су га то предање о Трифуну и -> Богородици
између спица от. (брату и сестри, мајци и сину), по којем je
Мотив затвореног кружног кретања, светац био проклет или кажњен за лубо-
схваћеног као окретање от. среће се код питливост (одрезао je себи нос косиром),
Ист. Слов, у дечјим пригодницама, који- када je cpeo Богородицу која je ишла у цр-
ма су покушавали да скрену с пута јато кву на четрдесети дан после Христовог
птица и да их натерају да лете у круг. Код рођења.
Белоруса и Украјинаца такве пригоднице Познати су следећи називи Т.: срп.
су упућиване -> родама или гускама:"Те- Орезач, Заршој, св. Трипун Рижач, у Војв.
та родо, окрећи се као точак! Твоја деца су Свети Трива гушчар, мак. Трипун-пијаница,
иза шуме!" или "Пут вам као точак!" буг. Трифоновден, Трифон Зарезој, Трифон
Негативна семантика от. исполава се у Чипща.
белорус, забранама које се односе на неве- На Т. свештеник je обављао службу,
сту - да не сме да стане на от. када се пење освећивао je воду, после чега се сваки до-
на кола или када силази с њих - "иначе маћин упућивао у свој виноград, где je
млада неће имати деце онолико година симболички орезивао једну или три ви-
колико има спица у точку". Домаћини нове лозе (буг. закройване, мак. зарежвање)
нису давали псу да једе сланину којом су с краја свога поседа, поливао их —> вином
подмазивани от. кола, да се не би појави- и ракијом, "да би родиле", посипао их
ло беснило. пепелом, "да би гроздови били крупни-
ТРИВУНДАН -538- ТРИГЛАВ
ји" (околина Скошьа). Обред су, по пра- отерале -> кртице. Ако се не уважавају
вилу, обављали мушкарци, а у Тимочкој забране рада на тај дан, може се родити
крајини трудне жене, "да би виноград до- дете са зашивеним устима или слепље-
бро родио". ним прстима руку и ногу.
У југозап. Бугарској на средний вино- У крајевима где je виноградарство би-
града домаћин je закопавао боцу са све- ло слабо развијено (Родопи у Буг.), на Т.
том водом ради заштите рода од градоно- су обављани обреди семантички везани с
сних облака. У Куманову су се ваљали из- ритуалним радњама "обрезивања, одсе-
међу чокота винограда, да би се исто тако цања", тзв. трифоносваие, када су "подсе-
котрљале бачве с вином. Ако je лозу оре- цали" у форми дијалога-претње воће које
зивало двоје, онда се благослов домаћина не рађа, јалове жене и стоку. Код Бугара je
претварао у ритуални дијалог: "Дедо такође познато и "засецање" (насичане]
Трифоне, каде си?" ("Дедо Трифуне, где бријачем јалових мужева.
си?") Друга je одговарао: "Чуја, чуууја!" У Војводини св. Трифун се славно као
("Чујем. Чууујем!") Домаћин je прори- покровитељ гусака ("гушчји светац"), по-
цао: "Не мога да те вида од црни и бели што их je он, по предању, напасао у мла-
гроздаци" ("Не могох да те видим од цр- дости. Пре него што положе —> jaja испод
них и белих гроздова"). Затим би следила гуске, жене би их стављале у мушку шуба-
мушка ритуална гозба. ру, да би се извели мушки и ћубасти гу-
Бугари су од одрезаних прутића лозе шчићи. За време Т. жене су избегавале
сплетали -> венце, које су носили -> ку- женске послове да воће не би било црв-
ћи и качили их на икону. У сев. Бугарској л>иво.
су бирали "цар на лозјата" (цара виногра- У то време видно се продужавао дан и
да), кога су носили на рукама или возили у народу су говорили: "Триша забо уга-
на колима у село, где су га поливали ви- рак у земљу, па зато снег и лед почињу да
ном у свакој кући, да би био богат род. се топе". У Србији су тог дана гатали о
У Радовишту (Буг.) тог дана частили су времену: ако на Трифундан пада снег или
се вином, а онога који би пијан пао на зе- киша, година ће бити кишовита и родна,
мл>у, бирали су за "цара пијаница" за ту а ако je сунчано - биће сува и неродна.
годину. У иконографији, св. Трифун je сликан
У неким крајевима Србије Т. се пра- с виноградарским ножем (косирем) или
зновао заједно са сеоском славом, и ради као пастир гусака (Војводина).
тога су пекли посебан —> кодам. Св. Трифун je сматран за могућег на-
Често се Т. обележавао ради заштите следника анадолијско-трачког бога род-
од -> града, од птица да не би правиле ности и вина Сабазија/Диониса.
штету, од гусеница и попаца (Попово), од
-> мишева и гмизаваца. У Тимочкој кра- Лит.: БМ: 378-379; Бос. ГОСВ: 180-182; Вълчино-
јини мушкарци су пуцали из пушака из- ва Г., Трифон Зарезан. Историко-етнографско из-
над башти терајући кртице, а жене нису следване, КД Софија, 1988; Кит. МНП: 59-62;
узимале —> вретена у руке да птице не би Поп. СБ: 119, 121; СМР: 286-287.
облетале око усева. /. С. Узењова
Т. и следећа два дана (св. Богородица,
св. Симеон) чине обредни комплекс који ТРИГЛАВ - у митологији прибалтичких
се назива "Трифунците", и који je просла- Словена троглаво божанство. По средњо-
влен у разним крајевима Бугарске и Ма- вековним западноевропским ауторима
кедоније ради заштите од —> вукова, ми- (Ебон, Херборд и др.), три главе Т. симбо-
шева, -> медведа, -> зечева или -» змија. лизовале су његову власт над три царства
У зап. Бугарској жене не преду, зато што - над —> небом, —> земљом и подземним
кртица рије земљу тако као што се врти светом. Ебон га назива врховним богом. Т.
вретено. Домаћице су забадале распаље- je доследно повезан са тројном симболи-
не угарке у земљу у својим баштама, да би ком: у Шћећину je његов троглави идол
ТРИГЛАВ -539- ТРИЗНА
ви руски кнезови-јунаци (уп. -» Олег цајем хришћанске цркве, пре свега старе
Вешчиј); седми (последњи) век Т. односи епископије у оближњем Сирмију/Сре-
се на владавину Всеслава Полоцког (XI в.), мској Митровици, слично као што се на
последњег митологизованог кнеза-чароб- подручју салонске епископије, у Далма-
њака (уп. -» чаробњак). У јужнослов. фол- цији и Црној Гори, сећање на римског ца-
клору T. je демонски лик, цар са козјим ра Диоклецијана, пореклом из тог краја,
ушима и ногама, понекад троглав: у срп- великог прогонитеља хришћана, уобли-
ском предању једна Т. глава прождире чило у архидемонског цара Дукљана.
људе, друга - стоку, трећа - рибу; изгледа Адаптацију легендарног Трајановог лика,
да ове жртве симболизују везу Т. с ко- чини се, усмерио je звук његовог имена,
смичким зонама, односно са три царства који је Словене навео да га идентификују
(уп. функције балтичко-словенског —> са својим троглавим богом (-> Триглав).
Триглава). У српском фолклору цар T. je Мачванска скаска о Т. тумачи се као
ноћни демон: он ноћу посећује своју ми- астрални мит: Т. који -» ноћу језди увек
лосницу и напушта je када -» коњи истом путањом кријући се од -> сунца,
поједу зоб, а петлови објаве зору; брат које га на крају растапа, као да оличава ->
његове милоснице се досети, па коњима у месец, те се чини да je Кулишић у праву
зобнице уместо зоби ставља песак, а када пише о његовој лунарној природи. У
петловима повади језике - тако се Т. задр- вези с н>ом може бити и српски назив
жи до освита зоре, и у повратку га расто- тројанке за део године након —> Петров-
пи —> сунце. дана (летње дугодневице), у којем дан би-
На предстану о Т., посебно о цару Т., у ва све краћи, a ноћ, месечев домен, све ду-
јужнослов. фолклору утицао je лик рим- жа.
ског императора Трајана (98-117); неки ис- При просуђивању староруског Т. по-
траживачи „Т. стазу" (тропа) поистовећују ставља се начелно питање да ли се он сво-
с трофејним спомеником Т. у Добруџи. ди на пуко оличење паганског доба (Т.
По другој хипотези, пред става о „Т. веко- векови), или je посреди прави митоло-
вима" формирана je под утицајем епа о шки лик, настао на основу сличног син-
Тројанском рату. кретизма као његов српски имењак. У
најмању руку „Т. стаза" којом у "Слово о
Лит.: ТОДРЛ 15: 7-35; ТОДРЛ 44: 325-362; ЖС полку Игорову " јури песник-шаман мо-
1998, 1: 2-3. гла би се схватити као ггутања небеског те-
В. /. Петрухин ла, слично као и пут великог -> Хорса у
истом спеву или пут који je сваке ноћи у
У румунском језику troian je општи назив оба смера прелазио српски Т.
за остатке (рушевине) из римског вре-
мена; реч се своди на име цара-освајача Лит.: Чајк. СББ, погл. УШ; Kulišić Šp. Stara
Дакије Трајана, али њен гласовни лик (о < slovenska religija u svjetlu novijih istraživanja, poseb-
я) сведочи да je она до Румуна дошла по- no balkanoloških (Djela ANU BiH LVI, Centar za
средством Словена антске групације, који balkanološka ispitivanja 3), Sarajevo, 1979: 203;
су се на територији античке Дакије наста- Лома Α., ЖС 1998,1: 3; Дома Α., SMS11,1998: 49.
нили довољно рано да од домородачког А. Лома
становништва преузму још свежу ус-
помену на римског цара-освајача ове ТРОЈИЦЕ - један од најважнијих -» пра-
земље; доцније, у њиховој усменој тради- зника православног црквеног календара,
цији, лик Т. je прерастао у оличење Рим- који се обележава на 50-и дан после -» Ус-
ског царства, античке епохе и паганства. У крса (отуда долази његов други назив -
рударском ревиру сев. зап. Србије, где je Педесетница). У народној традицији, Т. се
забележено српско предање о троглавом укључују у комплекс неколико празнич-
Т., Словени су затекли Трајанов импера- них дана. Код Руса оне почињу од Семика,
торски култ већ демонизован под ути- тј. од четвртка седме послеускршње неде-
ТРОЈИЦЕ -541- ТРОЈИЦЕ
ље; следећи истакнути датум овога ци- стора и уништавали га на ритуалан начин
клуса јесте -» субота уочи Т., када je код - бацали у -> воду, у ритуалну -» ватру,
Ист. Слов, обележаван један од главних на -> дрвеће или на -> кровове кућа.
задушних дана (-> задушнице) у години; Остатке, осушене траве и гранчица чува-
уп. варијанте назива тог дана: родитель- ли су као лековито средство или за за-
ская суббота (родитељска субота), заду- штиту од -> нечисте силе, непогода, гло-
шная (задушна) или духовская суббота (ду- дара-штеточина и инсеката. Посебно су
ховска субота), троицкие деды (тројички били бројни и широко распрострањени
дедови). Иза недељногдана на Т. почиња- обичаји семицко-тројичког циклуса код
ла je недеља, која се код ист. Слов, назива Руса, где су се издвајали свима познати
троицкой (тројичком), русальной (русал- ритуали с "тројичком" -> брезом.
ном), проводной (испраћајном) и ел., а код Други важан елеменат тројичког ци-
Словена-католика хлене свјатке или зеле- клуса били су задушни обреди, који су
на недела. У њеном саставу истицала су се највише дошли до изражаја код Ист. и
два главна датума: Тројичин дан (у рус. Јуж. Словена (православаца). На Руском
календару je то -> понедељак, а у укр.- Северу су Т. и субота која joj претходи
бел. традицији субота уочи Тројице) и -> сматрани главним задушним датумима у
четвртак, који се у јужнорус. и пољеској години. Посећивање -» гробаља у тим
области назива Троица умерших (Тројица данима практиковало се много чешће не-
умрлих), Навская Троица (Навска Троји- го на Ускрс. У црквеним изворима XVI-
ца), Русалчин великденъ (Русалкин ускрс). XVII в. оштро je осуђиван овај народни
Код Словена католика Т. управо падају на обичај, када се "у Тројичку суботу по се-
50-и дан после Ускрса. лима и по сеоским гробљима скупе му-
У народним веровањима овај период шкарци и жене ради жаљења и плачу,
календара je схватан као штетан и опасан; гласно ридајући на гробовима умрлих"
уп. његов пољески назив вредная (штетна) (Сок. ВЛКО: 213). Субота уочи Т. сматра-
или кривая (крива) недеља; рођенима у то на je за главки задушни дан код јуж. Сло-
време предсказивали су несрећну судби- вена (уп. њене називе: буг. Русална заду-
ну, а умрлима, да ће постати "нечисти" шница, срп. Мртва субота). Тог дана људи
духови. Судећи по неким фолклорним су посећивали гробове својих блиских по-
текстовима и веровањима, Света Тројица којника, китили их цвећем, палили свеће,
je схватана као један женски лик, уп. код размењивали са суседима задушна јела
Срба: "Заспала света Тројица светом Пе- "за душе покојника" и ел. (-> задушни-
тру на крило" (СМР: 160). це).
За овај дан везан je свесловенски оби- У јужнорус. крајевима и у noAeq'y ->
чај (како код православаца, тако и код ка- петак и субота уочи Т. обележавани су као
толика) да се свежим зеленилом ките —> посебан период када je било могуће дава-
кућа, помоћне зграде, цркве, дворишта и ти помен —> нечистим покојницима. У
улице села. Уочи Т. je ради тога припре- Черњиговском крају су говорили да су то
мано "тројичко зеленило": људи су дово- главке задушнице за -> "дедове", када се
зили читава кола исечених грана и мла- неизоставно морао дати помен утошьени-
дица, траве и цвећа. Од тога су плели -» цима и обешењацима, својим рођацима.
венце; то зеленило су простирали по по- С обичајима давања помена онима који су
довима кућа и цркава; гране су убадали умрли неприродном или превременом
поред -> прозора и -> врата кућа, поред смрћу, било je везано веровање да се у то
капија и на оградама, зеленило су ставља- време на земљи појавл>ују —» душе умрле
ли изнад -> бунара; младице су закопава- деце или девојака, које нису доживеле да
ли у дворишту поред куће, испод прозо- се удају, тј. -» мавке и -> русалке. Родите-
ра, поред —> ћошкова куће, дуж сеоских ли који су надживели своје неудате ћерке
улица итд. После три дана "тројичко" зе- или малолетну децу, брижљиво су оба-
ленило су износили ван животног про- вљали задушне ритуале: ноћу су оставља-
ТРОЈИЦЕ -542- ТРОЈИЧКИ КРАЛ,
_» јело намењено душама покојника; рин. НВ: 487; БМ: 104-105; Арн. БНП: 125-132;
ли
качили су на ограду -» одећу за русалке; Kur. PLS 2:19-29; Karcz. OZD:89; Poš. ZO: 228-
поштовали су забране да не шију, плету, 235.
крече зидове куће и -» пећи, да не раде у Л. Н. Виноградова
пољу, како не би повредили невидљиво
присутне русалке. Да би поменуле своју ТРОЈИЧКИ КРАЉ -» Маскирање
умрлу недораслу децу, мајке су односиле
на гробље и тамо својим земљацима дели- ТРУДНИЦА, (ТРУДНОЋА) - код Слове-
ле бојена -> jaja и колаче. на je схватана на двоструки начин: као
У сев. крајевима Бугарске, Т. и Русална персонификацији плодности, њој су при-
недел>а обележавани су као "празник ру- писивани магијска снага, заштитна и дру-
салки и самодива", када су се жене уздр- га благотворна својства; с друге стране, са-
жавале од свих врста послова ван куће; у ма трудноћа je сматрана за опасно стање
противном, русалке су могле да их казне и време и чак je имала обележје "нечи-
неизлечивом -> болешћу. Сматрало се да стог", па одакле долазе и многобројне за-
се једино у овом периоду године може из- бране и ограниченна у понашању т., усме-
лечити болесник од "русалне" или "само- рени на заштиту, како ње, тако и њеног
дивске" болести: с тим циљем, по селу су нерођеног детета. Опасност која долази
ишле мушке ритуалне дружине, -> руса- од т. потиче од присуства двеју -» душа у
лије или калушари, које су на магијски на- њој и од њене близине граници живота и
чин играле око болесника. -> смрти (уп. рус. изреку "с брюхом хо-
Сходно широко распрострањеним ве- дить - смерть на вороту носить ") ("сто-
рованьима код Ист. и Јуж. Словена, послед- мак до зуба - смрт на врату"), што од л>у-
них дана тројичког циклуса душе умрлих ди из њеног окружења захтева предузи-
се враћају у загробни свет, па се стога у об- ман>е разноврсних заштитних мера.
редима тог периода одражавају много- Увереност у способност т. да на магиј-
бројни мотиви "испраћања" и "опрашта- ски начин пренесе плодност долази до из-
ња" с њима, тј. спровођења покојника са ражаја у многим обредним радњама,
земаљског простора. Нпр. буг. и мак. оби- усмереним на рађање деце, плодност сто-
чај да се на Т. по црквеном поду простире ке, живине, родног воћа, обезбеђивање
орахово лишће (-> орах), да би се са њега, приноса. Т. може спасити од неплодно-
клекнувши на колена, опростили с душа- сти; њој се обраћају када воде краву код
ма, мотивисан je веровањем да ако нико из бика - тада она скида кецељу и њоме три
породице то не би учинио, тада умрли не пута -> шиба краву. За време -> суше, т.
би могли прећи у -> онај свет и остали би су поливали -> водом, да би на тај начин
на земљи до следеће године. изазвали -> кишу. У случају -> пожара,
Код Ист. Слов, завршну етапу овог тро- она je обилазила око куће и, како се веро-
јичког циклуса карактеришу многобројни вало, -> ватра би тада утихнула.
облици ритуалних "испраћаја": нпр. уни- Социјалне функције т. строго су огра-
штавање тројичког зеленила; "прогањање ничене: она не може бити —> кума, прово-
русалки", "ношење грма" (или "пролећа", дацика, -> чауш на свадби (рус. дружка),
"тополе", "улице"); "испраћање" маски- не може учествовати на сахранама, купати
раног пара - "Семика и Семичихе"; "са- покојника и др. Ако je њено учешће било
храњивање кукавице" и ел. У католичкој неопходно, предузимане су посебне мере
традицији Зелене свјатке завршаване су заштите. Позната су веровања да т. доно-
коњским тркама, јахањем око села, играма си несрећу, али -> сусрет с њом на улици
у "краља" и "краљицу" (-> краљице). могао се вредновати и као добар знак.
Понашање околине у односу на т. би-
Лит.: Зел. БЭ: 394-395; Сок. БЛКО: 188-223; ло je усмерено на то да je сачува од утица-
ЭЭИ: 234-250; ЭВС: 389-391; Вор. ЗНН 2:145-175; ja злих сила, да joj се обезбеди срећан по-
Фил. СК: 395, 401-402; Георг. БНМ: 121-122; Ма- рођај и да се не нашкоди нерођеном дете-
ТРУДНИЦА -543- ТРУДНОЋА
Митолошки т. (први људи, опасни су- Пољској, људе који нарушавају обичаје
седи) у народним предањима су -> диво- називају Cigani, niedowiarki (пол,, "митоло-
ви, људождери, демонизовани људи - цр- шки једнооки људи", рус. полуверки, полу-
ни Арапин (Срби), Аатини (јуж. Буг.), Ели- верицы - умрла некрштена деца, прокле-
ни (југ. ист. Буг.), џидови, џидовци (ист. Буг.) ти, које je отела -> нечиста сила).
"дивови-људождери, понекад једнооки"; У вези с тим, крштење се осмишљава
пасоглави Турци, Тартари пасоглавни (Хрв.), не само као улазак у истинску веру, него и
"пасоглави људождери". као прилазак "свом" народу: уп. називе
Спољашњи облик, језичке особено-
сти, карактеристичне црте живљења, сте-
реотипи понашања га. објашњавају се у
предањима о пореклу различитих народа
или о чињењу неког позитивног или нега-
тивног дела у прошлости. Јевреји су доби-
ли перут и пеге, када их je, после васкрсе-
ња Христовог, сосом упрскао оживели ку-
вани петао (зап. Укр., Буг.). Говор Цигана
тешко се разуме од оног времена, када je
Циганка повредила себи језик, пошто je у
устима сакрила ексер за распеће Христа
(Пол,.). Обичај обрезивања код муслима-
на појавио се када je један Турчин, учи-
нивши инцест, хтео да се ушкопи (Буг.).
Цигани немају уточиште зато што je Ци-
ганин направио непотребан ексер за рас-
пеће (зап. Укр.). Јевреји су осуђени на лу-
тање због тога што их je Бог проклео за
распеће Христа (општеслов.). Туђинцима
се приписују зооморфне црте или скри-
вене мане: Јевреји имају репиће (пољ.,
рус.), лутерани имају по шест прстију на
ногама (пол>.). Циганка с дететом
Страни језик поима се као особина не-
људског, одсуства разума, немост. Страни некрштене деце еврејче (буг.), жидок не-
говор приписује се -> водењаку и див- крещеный (некрштено Јеврејче) (јужно-
љим шумским л>удима (говоре немачки, рус.) и формулу ритуалног дијалога у тре-
јеврејски, египатски, шпански, мађарски; нутку када кума или бабица предају мај-
у цркв. слов, споменицима -» бесови го- ци тек крштено дете: "Дали сте ми га као
воре "сиријски"). паганче (Јеврејче), враћам вам га као хри-
У представама о га.-иноверцима прео- шћанче" (буг., мак., словач., луж. срп.).
владава мотив праведности своје вере и Традиционална je и представа да га.
грешности туђе. У хришћанској традици- немају -> душу: они имају само пару, као
ји пагани се асоцирају с -> псима (Откро- животиње. Слично животињама, верује
вение, 22: 15), уп. у вези с тим изразе за се да се Мазури, Русини, Јевреји рађају
опис туђе вере, невере или кварења "пра- слепи и да прогледају трећег (деветог) да-
ве" (своје) вере: рус. песья (собачья) вера на (бел., укр., пол>.). Т. могу да воде поре-
(пасја, кучећа вера), укр. пся (собача) βίρα, кло од животиња или да се преобраћају у
ПОЛЈ. psia wiara, срп. nacja вера, буг. куча вя- н>их: Турци су створени из везе човека и
ра, рус. собака татарин (пас-Татарин), укр. пса или -> змије (буг.), Пољаци од пса ко-
жид, лях и собака - все βίρα однака (Јевреј, га je Бог разбио (укр.); Јеврејка je преобра-
Пољак и пас - то ти je иста вера). У ћена свиња (општеслов.); —> роде су на-
ТТђИНАЦ -545- ТУЧАК
сваком су ft. три пута изговарали басму ћа оностраном свету и натприродним би-
против —> пожара. ћима уопште (у том je смислу однос пре-
Да преко лета гамад не би улазила у ма немом исти као према слепом, глувом
кућу, на -» Велики четвртак су хладном и ел. - то je однос према неком "нечи-
водом зашьускивали са спољне стране ft. стом", опасном, који je у дослуху с —> не-
куће; да би се ослободили —» мишева, чистом силом). Човек, који се одриче го-
разбацивали су по ћ. куће л>уске освеће- вора или није способан за њега, опажа се
них ускршњих —> jaja; да у кући не би би- као не-човек, као "туђ". Та особеност je
ло бува, посипали су снег по ћ. куће итд. најочигледнија у понашању маскираних
На сличай начин су штитили и поља од људи, који се привремено повезују с оно-
мишева, штеточина, —> града, нечисте си- страним силама и стога се и морају пона-
ле и др. (закопавали су по угловима н>ива шати као оне. Ћ. je обавезно како за глав-
—> кости ускршњег прасета, jaja, убадали не ликове појединих обреда (нпр. налог
гране освећене врбе и ел.). потпуног ft. поштују ликови маскирани у
Спол,а, поред ft. куће оставляли су све зеленило у време пролегших обреда -
оно што je могло да буде опасно за укућа- ист. слов. Куст (Жбун), јужнослов. Зелени
не, посебно су ту просипали воду којом je Јурај и др. ), тако и за све маскиране уче-
купан покојник, спаливали сламу и —» снике који чине обредну поворку (маски-
ђубре који су остали након изношења по- рани момци који носе по селу обредно
којника (у нади да у тој кући људи више страшило, —» марену, на путу не разгова-
неће умирати) итд. pajy и само понекад испуштају неразу-
Потто je ћ. куће везан за -> нечисту мљиве гласове). Потпуни прекид социјал-
силу и, уопште, за сферу оностраног, он них веза и одрицање од норми л,удског
заузима важно место у словенским -» га- понашања карактеришу и поворке у Бу-
тањима и магији. У Поволожју су девојке гарској, које обилазе куће на русалну не-
у —> некрштене дане зубима откидале дељу и којима се приписују натприродне
ивер из ft. куће и бацале га у -» бунар: ако способности лечења болесника. Учесни-
би зачуле снажно бућкање воде, то je био ци поворке се не поздрављају, не разгова-
наговештај брзе удаје. Код Срба, на -> рају с људима које срећу, чак се и не обра-
Бадње вече бацали су орахе по ћ. куће, ћају један другом, с изузетком гъиховог
које су потом скупљали и користили за вође (-» русалије).
откривање лопова: такав —» орах су ломи- Ритуално ft. се посебно актуализује у
ли на месту где je стајала украдена ствар, неким моментима обреда сахране и —> за-
верујући да ће тако открити лопова. душница. Тако je забрањен разговор у
Ћ. куће, који се фактички формира време када се покојник бори с —> дутом -
укрштањем брвана (у кућама изграђених да се душа не поколеба у одвајању од тела
од дрвета), опажа се као аналог -» крста, и не продуже се муке самртника; у потпу-
што се види из обичаја сахрањивања не- ном ћутању често се обавл>а и вечера, за
крштене деце испод прага куће (да би време које се верује да су за —> столом не-
свако ко пређе преко прага "крстио" та- видл>иво присутне и душе умрлих. Ћ., као
кво дете) или испод ft. куће (испод "кр- најочевиднија црта "понашања" покојни-
ста"), a такође и из обичаја спал>ивања ка, исказује се и у неким другим обреди-
покојникових ствари, или сламе после са- ма животног циклуса; они су праћени
хране, поред ft., а то се обављало и на —» обавезном изолацијом главног актера об-
раскрсницама. реда, симболизујући његову привремену
—> смрт: тако, у одређеном моменту свад-
Лит: Байб. ЖОВС: 1497176. бе, невеста ни с ким не разговара, ни у ко-
Т. А. Агапкина га не гледа, не покреће се и ел.
У словенској магији и обредној прак-
ЋУТАЊЕ - облик ритуалног понашања, си, забрана говора (да сам говори, да се
којим се испол>ава припадност неког би- поздравља, одговара, да се одазива на би-
ЋУТАЊЕ -549- ЋУТАЊЕ
ло чији позив или —> глас) ступа на шагу ким тумачегьима, борави дух њиве) и ел.
превасходно у оним моментима када je Нарушавање забране говорења може до-
човеку неопходно да успостави контакт с вести до тешких недаћа: девојка која про-
представницима -> оног света, нечистом говори док из поља у кућу носи последњи
силом и ел. Ћ. као обредно уздржавање сноп, имаће слепог младожењу; човек ко-
од говора помаже човеку да успостави ве- ји прозбори само једну реч за време вађе-
зу с оним светом (у одговарајућим ситуа- ња закопаног блага, онемеће, и др.
цијама, поред осталог, спроводи се пот- У исто време, када сам човек предста-
пуно или делимично свлачење, скидање вља неку опасност за друге из свог окру-
-» крста који се носи око врата и ел.). У жења, његово добровольно ft. јесте начин
такве ситуације спадају, пре свега, —> гата- да се остали заштите од његовог непо-
ња-љубавна, за здравље и др. видови ма- жељногутицаја. Мајстор, који je направио
гије. У Пољској, мајка би болесно дете ковчег, носећи га у кућу умрлог, дужан je
остављала испод жбуна зове, у уверењу да да пути; у противном, може нашкодити
ће демон, који ту живи, однети болеет. ономе с ким разговара.
Након тога би се враћала купи, где би, Ћ. човека приликом извођења одређе-
ћутећи, завршавала три посла и након них обреда и магијских радњи често се
тога ишла по дете. После обављања схвата и као неопходан услов за њихово
одређених магијских радњи, нарочито успешно завршавање и постизање желе-
после —> бајања од болести, било je уоби- ног щьъа. Ћ. мора да поштује човек када
чајено да се ћути. први пут у -» пролеће одлази на сетву;
Пошто je контакт човека с оностраним жена, која меси обредни хлеб, намењен за
силама (духовима, демонским бићима и неки велики —» празник, или онај, који
др.) ризичан, у таквим ситуацијама он je први у село доноси, пре изласка сунца,
принуђен да примењује одређене мере тзв. нему воду (код Срба "неначету воду"),
предострожности, као што je ft. Уздржа- којој се придаје посебна лековита и магиј-
вајући се од говора, човек себе штити од ска снага.
утицаја оностраних сила (забрањено je У традиционалној култури, ft. je по-
било, такође, да отвара уста, да се смеје, знато и као облик ритуалног и свакоднев-
да виче и др.) или им просто остаје не- ног понашагъа. У неким крајевима код
приметан. Нпр. постоји забрана говора Јуж. Слов., невеста je, неко време после
приликом тражења закопаног блага које свадбе, била дужна да поштује ft. - да не
чува нечиста сила, за време олује (када —» разговара с блиским мужевљевим рођа-
ђаво, кога —> Бог прогони, може у човека цима (његовим родитељима, браћом и
ући кроз иегова отворена уста), за време др.). Код Бугара, девојке, у знак уважава-
жетве, када жању за последњи сноп (који н>а главке међу њима, коју су називале
се код Руса назива молчаљниј или молча- "кумица", у периоду од Врбица до -> Ус-
нушкој, од рус. молчать "ћутати"), или крса, нису у њеном присуству међусобно
жању последњи руковет —> »сита који се разговарале и ел.
назива "Божја -> брада" (у коме, по не- Т. А. Агапкина
УВАДИНА -» Приказа ди с белезима или телесним манама, про-
сјаци, затим жене док имају менструаци-
УДАРАЊЕ ->· Шибање ју, грешни и рђави људи, врло стари лу-
ди, као и понови, Цигани и други -> ту-
УДЕЉНИЦА -» Полудница ђинци.
Уриче се погледом којег прати искази-
УРОК > болеет коју изазива човек са вање дивљења или чуђења према лепоти
злим, урокљивим очима; демон болести. или напредности детета, човека, стоке,
Веровања о злим очима и назив урок рас- родног дрвећа или неких људских дела.
прострањени су код свих словенских на- После тога на особу, или шта друго под-
рода: срп. урок, урук, рок, хрв. urok, vurok, ложно урицању, "падну уроци", невид-
мак. урок, зарек, слов, urok, vürok, urak, буг. Лзива зла бића, која je муче и, ако je реч о
урок, урук, рус. урок, бел. урок, сурок (мн. живом бићу, од тога може и умрети. Ни-
суроцы), укр. урок, пол,. мгоА:, чеш. urok. је јасна веза између човека који може да
Срећу се и други називи: срп. зазор, завид- урекне и самих демонских бића - урока.
ност, од очи, чуди, почудиште, у мак. почу- Урицање се може дефинисати као ма-
диште, почудвапе, буг. лоши очи, от очи, по- гијски поступак „одвајања и затварања"
чудиште, рус. сглаз, порча, призор, бел. при- лика човека (стоке, воћке) у реч и његовог
мовки, глаза итд. Први круг назива има у присвајања (уп. зазиђивање —> сенке чо-
својој основи ознаке реч, односно pehu, а века да би се држала грађевина, -> тала-
други - гледати. сон). Другим речима, то je хватање и од-
Урицати могу људи који по нечему ношење нечије „мере". Зато се, као сино-
нарушавају границу социјалног и несоци- ним глагола урећи, код Срба јавља и озна-
јалног света, или су по свом статусу близу ка промерити, а жене које уричу називају
ње. Уроку су подложне особе на граници се и промернице. Из тих разлога крило се
промене статуса у оквиру дате културе (—> —> име детета, јер се оно сматрало за н>е-
груднице, мала деца, млада и младоже- гову „меру", крио се и -> број оваца, jep je
ња) или особе које по неким обележјима и то њихова мера. Стога je разумл>ива ма-
излазе из заштитног појаса културе (голи гијска пракса стављања детета после ро-
и прл>ави), или су у неком граничном ста- ђења на кантар, али без гледања колико je
н,у (болесници и рањеници, гладне особе, оно тешко, која je коришћена као облик
заспале особе). Може се урећи и стока његове заштите (jep je на тај начин његова
(пре свега, младунчад) и родно —> дрвеће. мера остала сакривена и злоочник je не
Нарушавање правила у дојењу (одбија- може однети). „Хватањем лика у реч" до-
ње детета од сисања, па његово поновно лази до нарушавања целокупности бића
враћање), најчешће je истицано као мо- или растиња, који на тај начин бивају „за-
гућност да човек добије "урокљиве очи". робљени", а тиме и до њиховог кварења.
По веровању, могу урицати и л>уди који Отуда и руска ознака за урицање - порча
се, по неким обележјима, издвајају из („кварење"). У хрватском Загорју, уместо
друштвене средине - бркате -> жене, лу- ypehu, каже се још и обрати, што би зна-
УРОК -552- УРОК
чило „скинута, одвојити лик". Зато у Цр- угљевља, које се намењује могућим уроч-
ној Гори (Кучи) верују да у. настаје када ницима. Одговор у гатању je једноставан -
поједине особе „са своје лакомости жудно уколико неко угљевље потоне (тј. "оде на
и одвећ лакомо погледају добру животи- своје место" у свет под водом) болесник
њу, тако и чељад"; из тог разлога, такође у болује од у. Гатањем се некад "откривало"
Црној Гори (некадашња Ријечка нахија), и лице које je могло урећи. Пошто би се
напредно дете нису износили у свет да га утврдило да се заиста ради о у., као облик
гледају, јер су се бојали да га „зла уста не лечења примењивана су бајања.
урекну, или зле очи не разнесу". Значи, Смисао највећег броја басми од урока
урицање се схватало као раздвајање садр- код балканских Словена састоји се у иза-
жаја и форме, а форма je схватана као но- зивању пуцања очију урочника како би се
силац квалитета: реч „падне" на биће, тиме изазвало "ослобађање" ухваћеног
„стоји" на њему, узме му квалитет и „од- лика и поновно сједињавање форме и са-
лети" своме власнику. То раздвајање и од- држаја. ОБО схватање илуструје и следеће
ношење квалитета може учинити човек с предање из Охрида: "Јахао неки човек на
демонским обедежјима, тј. неко који je на добром коњу (неки кажу да je терао то-
неки начин везан за -> онај свет. Његове варну камилу). Кад je пролазио поред јед-
очи гледају и на овом и на оном свету, и не кафане, у којој je било пуно света, кон,
зато су оне спроводник, „капија" кроз ко- паде мртав. Јахач се сети да га je неко од
ју може проћи тај квалитет. Зато се, по- гостију морао урећи, па уђе у кафану и
ред осталог, таква способност у Бугарској затражи jaje, написа нешто на н>ему и
приписује људима који су рођени у „заду- метну га у мангал са жаром. Убрзо затим
шну -> суботу", тзв. „сьботници". Из jaje пуче, а у исто време пуче и око онога
овога постаје јасно зашто не могу бити човека што je коња урекао". У једној ба-
уречени обележени и „начети" људи, за- сми из околине Лесковца употреблен je
тим људи с -> длакама на прсима које до- израз "очи отклапам".
сежу до рамена, те свештеник и калуђер - Код балканских Словена сачуване су
сви они су везани за хтонски свет. То исто архаичне басме од урока у којима се на
важи и за животиње с хтонским обележ- симболичан начин исказују урицање и
јем, које такође нису подложке уроку, као поновно враћање на почетно станье. Акте-
што су магарац, мазга, —> коза, —> пас, —> ри радње у тим басмама носе атрибуте чу-
мачка, свиња итд. Такође je јасна и упо- дан, леей, криви, црвен, који се понављају у
треба предмета који се користе као заш- низу стихова, и који указују на иьихово
тита од урицања - ньихова улога није да хтонично порекло. Ови актери, такође,
„уништавају зле утицаје", већ да створе одлазе у хтонични простор - чудну гору,
слику онога света, тј. да пониште супрот- леву гору, криву гору, црвену гору, секу дрве-
ност овај/онај свет и тиме окончају потре- ће, праве тор, утерују овце и музу их, пра-
бу за „одношењем" квалитета у тај свет. ве сир, односе га на пијацу и продају. Сва-
Када злоочник раздвоји садржај и ко ко проба тај сир - пукне. Уместо —> па-
форму, долази до нарушавања целине, и стира, појављују се и косачи и невесте, а
управо у тако отворену целину улазе ми- уместо оваца могу да музу и —> змије. У
толошка бића која се називају уроци и ко- другим варијантама, сир могу разграбити
ја могу да изазову и човекову смрт. Уко- пси или птице. Символику пуцања и раз-
лико се —> бајање од у. не покаже успе- грађивања изражава и варијантна радња
шним, код Срба je бајалица говорила: прављења -» вина а затим његово испија-
„Оживели су уроци у њему, нисте ме на ње, или сејање —> проса и разграбљивање
време звали". просаног —> хлеба. Значи, процес "хвата-
Урицање се открива и потврђује гата- »а и одношења лика" у симболичком је-
њем. Узимају се "неначета" -> вода, која зику басме исказан je правлением тора,
симболизује границу између овог и оног утеривањем оваца и њиховом мужом, а
света, и непаран број комада распаљеног прекидање тог процеса исказано je сли-
УРОК -553- УРИС
ком пуцања свих оних који у томе уче- ма од у. сматрани су и -> со припремље-
ствују. Идеја пуцања исказана je и у ба- на на -> Велики четвртак (четверговая
смама у којима су актери бела птица (но- соль), -> мрежа, заденута игла или чиода у
си бело —> млеко, бело млеко пада на бе- кошуљу детата, стари изношени опанци
ло —> камење, од тога бело камење пуца), окачени поред -> куће итд.
злш/α (има два ока: водено и огњено - во-
дено око пуца и гаси огњено; уместо зми- Лит.: Влас. PC: 501-506; ВМ: 382; Tjop. ЗО; ЖС
је може да стоји и урок), -> миш (носи ти- 1995/3(7): 33-35; Зам.: 257-296; Kot. ZP: 185-186,
кву, тиква пада и пуца, из тикве излазе 194-196, 197-198, 246-248, 290-291, 422; Майк.
уроци и одлазе у далеке просторе, уместо 1994: 80-97; Möd. LMS: 348-362; Раден. НББ: 328-
миша може да стоји пас), вук (коме пуца- 351; Раден. НБЈС: 53-61; РЗЗ: 312-340; СбНУ 1:
ју тестиси), Турчин (просила решето). 79, 90; 3: 142-143; 4:97, 103; 5: 115-116, 120; 8: 155-
Исту идеју исказује и садржај који говори 156; 12:142-143,149,150,152, итд.; СМР: 291-292;
о сукобу урока и урочице (који се срећу у Сумцов Н., Личные обереги от сглюа, Харьков
пољу, на —> прагу, изнад главе болесника 1896; Чајк. СД 1: 172-185.
и ел., и у сукобу се међусобно неутрали- Љ. Раденковић
шу). Постоји низ басама у којима je актер
црна крава која je сама отелила црно теле УРИС -> Суђенице
и сама му уроке олизала.
Код балканских Словена постоје и ба- УСКРС, ВАСКРС - хришћански -» пра-
сме од урока које се заснивају на причи о зник Христовог васкрсења. На У. се завр-
необичним догађајима који код свих иза- шава седмонедел.ни ускршњи или вели-
зивају чуђење, чиме се "почудљивом чо- ки —> пост, којим се верници припремају
веку" или "злоочнику" пажња скреће на за одговарајући сусрет с празником. Ус-
друге догађаје. То су сижеи који казују о кршње свечаности су почињале с креним
голом човеку с великим полним органи- опходом, када je поворка верника на челу
ма, или, пак, о немогућим догађајима: -> са свештеницима излазила из цркве и
секира иде сама у шуму, бела кобила се обилазида око н>е; у повратку, на цркве-
сама оседлава, магарац полази на пијацу ном прагу, свештеник je објављивао Вас-
да сам себе прода и ел. (-> чудо). кресење Христово, па се потом народ вра-
Да дете не би било уречено, стављали ћао у храм, где се настављала празнична
су му око руке црвен конац, а на Капицу служба.
ногу од -> кртице или пужеву љуштуру, Време ускршње службе сматрано je
или je имало при себи -» бели лук, кр- поволзним за обавл>ање неких магијских
стић од —> тисе или од —> глога, вучји зуб, радњи и -> гатања, посебно за обезбеђи-
канџу од —> орла или —> медведа, део вање -> среће у неком послу. Лопови су
змијине кошуљице, рог од козе, длаку од те ноћи "поткрадали" присутне, тј. тру-
мечке, неки предмет од -» гвожђа, сребр- дили су се да им нешто неприметно укра-
ну пару на црвеном концу, сребрни кр- ду, да би се осећали сигурним током го-
стић итд. Да би -> волове заштитили од дине; ловци су пуцали из пушке у близи-
урицања, правили су им отвор у рогу и ту ни црквеног прага у тренутку када je све-
стављали комадић тисовог дрвета. Ради штеник објављивао "Христос Васкресе"!,
заштите -> пчела од у. стављади су у пче- сматрајући да he из те пушке стадно по-
лињак лобању коња, код Бугара и лобан>у гађати без промашаја; рибари су, по
од -> јелена. Против урока су прављене и објави, говорили: "И ja рибу имам!", чиме
посебне -> хамајлије. су кобајаги обезбеђивали себи пуне —>
Код Источних Словена главно сред- мреже у току целе сезоне риболова, док
ство лечења од у. било je умивање или пр- су се девојке обраћале —> Богу с молбом
скање -> водом (која je на посебан начин да им пошал>е младожење.
захваћена, набајана, у коју су стављени не- Преспавати ускршњу службу био je
ки предмети итд.). Заштитним средстви- неопростиви грех. Као облик кажњавања,
УСКРС -554- УСКРС
такве л>уде су следећег дана купали или век који се изгубио у шуми, треба само да
поливали водом (о томе говори наредба се сети с ким je последњи пут делио ускр-
Синода из 1721. г., по којој се посебно за- шње jaje, па ће успети да нађе пут и врати
брањивало "да се по старинском сујевер- се кући.
ном и штетном обичају купају или поли- Многа магијска својстава приписивана
вају водом они који нису били на јутре- су освећеним ускршњим јајима, њиховој
њу"). Веровало се да човеку који je npe- љусци, такође и остацима других ускрш-
спавао ускршње јутрење, целе године ни- њих -> јела, нпр. -» костима прасета и
шта неће ићи од руке. др. С ускршњим јајетом у руци обилази-
Сматрано je такође да се на ускршњу ли су око запаљене зграде или би га баца-
-» ноћ може препознати -> нечиста си- ли у саму -> ватру, верујући да ће jaje по-
ла. Ако се у цркву дође у новом оделу, он- моћи да се заустави -> пожар; с ускр-
да се могу видети врачеви, окренути ле- шњим јајима тражили су изгубљену сто-
ђима од олтара; ако се у цркву донесе на ку; ставлзали су их у —» жито спремљено
посебан начин припремљен сир, онда се за сејање; гладили су њима краве пред пр-
међу присутнима могу препознати —> ве- ви пролегши изгон; закопавали су их у
штице, јер би им се видели репићи и ел. поље, да би главица лана била велика као
Ко се на У., као и на -> Велики четвртак, jaje; кости прасета такође су закопавали у
у време јутрења, са свећом у руци попне засејане њиве да би их сачували од -» гра-
на —> таван или на звоник, може видети да и ел.
кућног духа -> домовој. Веровало се да се Током целе неделе, почевши од првог
на ускршњу ноћ на землей појављују по- дана У., свештеници би, у пратњи цркве-
којници. Ако би се ко, за време крсног оп- њака и најбогобојазнијих мештана, с ико-
хода, сакрио у цркви иза олтара, могао je нама обилазили куће у селу; у свакој би
гледати како се покојници моле и међусо- служили ускршњи молебан, за шта су до-
бно христосују. Веровало се да човек, ако бијали и награду.
ода своје присуство у цркви, може то и Од вечери првог дана У. по кућама су
животом платити. ишле трупе мушкараца (у Бел. волочебни-
После завршетка јутрења људи су се ци, на југозап. и зап. Русије христованици)
трудили да што брже дођу -> кући (потр- и честитали домаћинима празник. Они
чали би или се превезли), како би у току би испод —> прозора певали посебне пе-
године претекли остале у пословима. Че- сме у којима су, уз уобичајене слике вели-
сто су, не свраћајући кући, одлазили на чан>а -» богатства сеоске куће, набрајани
-> гробље да обавесте покојне рођаке о главни годишњи празници традиционал-
Христовом Васкресењу и да се христосују ног сеоског аграрног календара. Одгова-
с њима. рајући опходи на У. постојали су и код
Ускршњи доручак обично je протицао Зап. Слов. Тако су Пол>аци обилазили ку-
у уском породичном кругу, пошто није ће, носећи (или возећи) са собом живог
било уобичајено да се на први дан У. иде или дрвеног петла као симбол васкрслог
у госте. Прво ускргшъе -»jaje често je це- Христа.
ла породица заједнички јела, поделивши Код Зап. Слов, у ускршњој недели био
га међу собом. je врло раширен обичај да се млади међу-
Обичај да се ускршња храна међусоб- собно поливају —> водом. —> Понедел>ак
но дели широко je распространен код je био мушки дан - момци, дечаци, муже-
Ист. Слов. Посебно су, на први дан У., све- ви поливали су девојке и жене; у -> уто-
штеник и црквењак, такође и укућани, рак, оне су им узвраћале истом мером.
"молили пасху", тј. давали једни другима Захвал,ујући том обичају, успоставл>але
комаде —> колача или би га јели заједно, су се и љубавне везе, пошто je поливање
исекавши га на ситне комаде. Обичај да откривало међусобне, често прикривеане
ближњи деле ускршње jaje добија посеб- симпатије (момак се трудно да полије де-
но тумачење у митолошким причама: чо- војку која му се свиђа, а уколико je пос-
УСТРЕЛ -555- УТОРАК
под мишком и ел.), на капу (најчешће де- Т. В., Чернецов А. В., Древнерусские амулеты-
ци), носили о -> noj асу. Стоци су х. качи- змеевики, Москва, 1991. (ту je наведена и лите-
ли око врата, на реп, убацивали у рог, та- ратура); Георг. БНМ, Mosz. KLS
ко што би провртели рупу у њему. Код H. И. Толсто/
куће би х. (најчешће потковицу) окачили
на зид - против злих очију и за срећу у тр- ХЛЕБ - најсакралнији вид хране, символ
говини. добитка, изобиља и благостања. Осми-
шљава се као -> дар Божји и истовремено
као самостално живо биће или, чак, лик
самога божанства. Поступању с њим зах-
тева посебно поштовање и скоро религи-
озан однос. Код Руса се сматрало грехом
ако се х. оставља преврнут, тј. да лежи на
горњој кори, зато што му je "од тога те-
шко". Уопште, о х. су говорили као о жи-
вом бићу, које може самостално да мисли
и осећа.
Kao један од најпозитивније обојених
симбола, х. се често спомиње у истом кон-
тексту као и -> Бог, -> земља, -> сунце и
практично je лишен негативних значења.
X. симболизује односе размене између
људи и Бога, између живих и њихових
предака. Он je на најближи начин повезан
са светом покојника, који скоро опишьи-
Хамајлије од пужића и перлица на дечијој копи во учествују у његовом печењу и добијају
свој део у виду вруће паре или неког, за
Место се х. састојала из неколико пред- њих посебно припремл>еног, дела.
мета. Тако су Хуцули против урока вези- Код Ист. и Зап. Словена било je уоби-
вали детету за десну руку врећицу у којој чајено да неначет х. стално стоји на —> сто-
су били чесан белог лука, парче цигле од лу у гостинском -> ћошку -» куће (рус.
—> пећи, угљен и глинаста земл>а из пасјег красный угол). Тиме je х. симболизовао —>
трага. Стављајући предмет по предмет у богатство куће, стаалну спремност да се
врећицу, Хуцули су за сваки изговорали дочека -> гост, a такође je био знак бо-
посебну басму. жанског покровительства и представљао
Кутијице-хамајлије и х. од коже пра- заштиту од -» нечистих сила. Људи ста-
вљене су у овалном облику, или у облику вљају х. испред икона, како би исказали
троугла, —> круга, крста. своју верност Господу; и Бог, са своје стра-
X. су се могле преносити у посед по не, ставља хлеб на сто пред л>уде: како ка-
наследству, могле су се качити на над- же општи словенски израз "Хлеб je дар
гробий споменик (на -> гроб детета), по- Божји", или руски - "Сто je длан Божји".
некад на родно —> дрво. Архаичног карактера je представа о
По функцијама, хамајлијама блиски томе да човеку х. дарује сам Господ Бог;
предмети су —> нож, угаљ, жарач, -» ме- при томе, заједно с "делом" хлеба, сељак
тла, гвоздени троножац, -» секира, који су добија и свој "удео" - њему се, с "кома-
употребљавани за терање градоносних об- дом" хлеба, даје и његов "комад -» сре-
лака, за заштиту -> пчела, стоке на паши ће". У свадбеним песмама, Бог сам уручу-
или у штали - против нечисте силе и ел. је "удео" присутнима, а припрема обред-
ног хлеба се представлю као свечан дога-
Лит.: Рябинин Ε. Α., Зооморфные украшения ђај у коме, упоредо с месил.ама, узимају
Древней Руси X-XIV в., Москва, 1981; Николаева учешћа —> Богородица и Исус Христос.
ХЛЕБ -563- ХЛЕБ
Пошто целина хлеба и сваки његов сме да излази из куће. Током целокупног
део (посебно први) отелотворују "срећу" процеса припреме х. више пута се крсте,
човека, сматрало се да од опхођења с х. за- закрсте и брашно, тесто у карлици, уме-
висе човекова снага, здравље и срећа. Код шени хлеб пред печење и после тога.
Руса није било дозвољено да један човек X. je често коришћен као средство за-
доједе хлеб иза другог - узеће му срећу, штите: стављали су га у колевку поред но-
снагу, разум, здравље или ће се посвађати ворођенчета, носили га са собом на пут да
с н>им. Не треба остављати парче хлеба на би имали његову заштиту, стављали на
—> столу, иначе ћеш омршавити - "он ће место где je лежао покојник (да би х. по-
тебе јести", почеће -> ноћу да те плаши бедио -> смрт и да умрли не би однео са
или ће трчати за тобом на -> оном свету. собом плодност и родност), износили га
Сечање х. и његово дељење за трпезом на —> пут када би се приближавали гра-
било je обавеза мушкарца, a мешење и доносни облаци или олуја; заједно с пред-
печење хлеба - женски посао. Није било метима за његову припрему (карлицом и
дозволено да х. пече "нечиста" жена - за лопаром), обилазили су с х. у —> пожару
време менструације, после полног акта, изгорелу зграду или су га бацали у —> ва-
после порођаја; не треба пећи х. на вели- тру - да зауставе ширење пожара итд.
ке —> празнике, у -> недељу, понекад и у X. je такође могао имати и својство об-
друге дане недеље. X. ставлзају у -» пећ -» редног дара: понели би га са собом одла-
ћутећи; док je он у пећи, не говоре гла- зећи у просидбу; с х. и —> сољу сусретали
сно, не псују и уопште не галаме, не мету су госта и —> младенце по повратку из
под; у противном се х. "узбуђује", "пла- цркве после венчања; возили су х. заједно
ши", почиње да"тера инат" и зато не ис- са свадбеним даром; гостили су х. једни
падне добар. Док je пећ отворена, нико не друге у различитим ритуалним ситуаци-
Хлебна пећ
ХЛЕБ -564- ХМУРНИК
јама; оставляли га као -> жртву у поље, у На почетку и крају ручка саветовано je да
шуму, на друга места. Хлеб, заједно с -» се, ради среће, поједе комадић х. са сољу.
медом и сиром, био je елемент старору- Давање госту х. са сољу успоставл,ало je
ског жртвовања упућеног рожањицама (—> између њега и домаћина однос блиско-
суђенице). сти и поверења; одбијање тога je сматра-
Хлебом су хранили не само живе, него но за увреду, уп. руску пословицу: "Хле-
и мртве: стављали су га у -> гроб, бацали ба и соли и цар се не одриче". Чак и са-
мрве х. на гроб за птице, које оваплоћава- мим речима "хлеб да соль"("хлеб и со")
ју —> душе покојника, остављали га на —> приписује се магијско значење. Како je
крсту, намењивали мртвима пару од вру- саопштио Јакоб Рајтенфелс, који je noce-
ћег χ. или први испечени х., који je обеле- тио Русију око 1670. године, ако Руси "за-
жаван крстићем. Заборављеном х. у пећи текну неког да једе, онда му вичу свете ре-
приписивана су посебна својства; њега су чи хлеб и со, чијим се благочасним изре-
давали човеку који je туговао за покојни- чењем терају, по њиховом убеђењу, зли
ком или за вољеном особом - да je забо- духови".
рави, користили га као лековито сред-
ство. Лит.: Лаврентева Л. С, Хлеб в русском свадебном
Био je обичај да се х. сече, а не ломи обряде, ЭТ: 5-66; Стра*. КХ; Сумц. ХОП; Kub.
(изузетак je био меки, тек испечени х.). ChTl.
Сходно руским веровањима, ако будеш Λ. Л. Топорков
ломио х., у послу ће ти се све ломити, или
ће се "ломити" копита коњима и крава- ХМУРНИК -> Облачари
ма. Супротно, у обредима везаним за
култ мртвих, хлеб и палачинке, по прави- ХОВАЊЕЦ - код Ист. и Зап. Словена ми-
лу, нису секли, већ су ломили. Чак и ако толошки лик који борави у —> кући, слу-
би, при крају обеда, неком недостајало жи једног од чланова домаћинства и до-
парче λ"., цели х. нису начињали - да не би носи му -» богатство које одузима дру-
било губитка у кући. За вечером, после гим људима (уп. -> мацић). Само л,уди
заласка сунца, не би начињали нови вели- који се баве чарањем имају свог х.; однос
ки округли хлеб - иначе, победиће беда и између њега и човека вреднује се као оп-
ништа им неће полазити за руком. Ако х. штење с -> ђаволом. Представе о х. најви-
ипак начну увече, тада не једу окрајак, већ ше су развијене код Зап. Слов., на Карпа-
њиме покрију одсечени део, да тако стоји тима и делом код Словенаца. Код Руса,
до следећег јутра. слика х. често се меша са -» змајем-љу-
Девојке су се трудиле да поједу прво бавником, код зап. Украјинаца и Лужич-
одрезано парче х., да би их волели мом- ких Срба с новчићем који се не може по-
ци, и момци то исто - да би их волеле де- трошити, код Пољака и карпатских Укра-
војке. На Руском Северу, говорили су суп- јинаца - с лутајућим покојником.
ротно: да момци не треба да једу окрајке, Ховањеца на посебан начин изводе из
јер ће им жена спавати поклошьена, тј. на кокошјег или петловог —> јајета, које има
стомаку; аналогно томе и девојке не треба неки недостатак, нпр. нема заметак, или
да једу окрајке. Да једу заједно једно пар- из јајета с два жуманца (зап. укр.); јајета
че х. било je дозволено само мужу и жени црне кокошке (Зап. Слов.), или јајета ко-
или другим блиским људима; ако жена котке која лева као петао (зап. укр.); из
доједа х. за мужем, он ће трчати за нюм, и јајета које je снео црни (рус., бел., зап.
обрнуто. Ако човек, који није дојео своје укр.) или стари петао (Ист. Слов., пол>.).
парче х., узме друго, неко од његових бли- Такво jaje закопавају у -» ђубре (чеш.,
ских, који не седи за столом, због тога ће полз.), носе га под левом мишком или под
остати гладан. пазухом (Ист. Слов., Словаци) седам, де-
Важну улогу у словенским обредима вет или четрдесет дана, па се из ньега изве-
и веровањима имали су х. и со заједно. де х. Човек који реши да изведе х., мора се
ХОВАЊЕЦ -565- ХОВАЊЕЦ
одрећи -> Бога: он не сме посећивати цр- лом (чеш.). X. улази у кућу кроз димњак
кву, не сме се молити, крстити. Он мора (Ист. Слов., пол,.). Не може га видети
-» ћутати, он се не умива, не шиша, не нико осим његовог домаћина, у против-
скраћује —> нокте, не чешл>а се (рус., зап. ном напустиће ту кућу. Њега могу прода-
укр., чеш.). Места на којима се изводи х. ти или дати другом домаћину (зап. укр.,
су пуста кућа (рус., зап. укр.), парно купа- Зап. Слов.), вратити на место на коме су
тило (рус.), зидана -> пећ (зап. укр.). У га и нашли (Зап. Слов.).
другим случајевима, сматра се да X. у кућу доноси материјално благо
ховањеци настају од побачене деце (зап. које краде по другим кућама: павлаку,
укр.), од мртворођене или умрле некрш- жито, масло, -> мед, вотку, новац. Он до-
тене деце (зап. укр., пољ.) (-» некрштен- маћину носи вреће с ђубретом које се,
ци), од -> душа убица, као и од луди док прелеће преко димњака, преобраћа у
умрлих без исповедаььа. злато. Он утиче на множење —> пчела
Друга начини добијања х. везани су с или -» коња, обезбеђује срећу у тргови-
мотивом закл,учења договора с ђаволом. ни, у ковачким пословима, у просидби
X. добијају на —> раскрсници у поноћ девојке, бави се домаћим пословима. X.
(пол..), а договор с њим потписују —> кр- проналази закопано благо и доноси га до-
вљу из малог прста (ист. укр., пол,.). X. се маћину (бел., зап. укр.).
може купити у апотеци у граду, на пија- Ако х. разлуте, јер му нису дали —> је-
ци од Цигана, Јевреја, Мађара (—> туђи- ло или га нахране сланом храном, или га
нац). Акт куповине je праћен одрицањем покажу другом човеку, он купи наноси
од Бога и —> наопаким понашан>ем, пр- штету - разбијајући посуде, морећи дома-
л,ањем хришћанских светиња (зап. укр.). ће животиње (Ист. Слов., Зап. Слов.), ру-
X. може и сам, на лукав начин, да се при- шећи домаћинство - и оддази, односећи
веже за човека и да га служи, рецимо та- са собом -> срећу (зап. укр., чеш.), после
ко што се појави у виду мокрог пилета, чега сво богатство одмах нестаје (чеш.).
које домаћица из сажаљења пусти у кућу Да би х. доносио богатство, домаћин je
(Зап. Слов.). X. може да скрене пажњу чо- дужан да га храни -> млеком, капгом, пр-
века јавивши се и у виду лепог —> лепти- женим јајима. У храну која се припрема
ра. Уносећи таквог лептира у кућу, човек, за х., не треба стављати —> со. Домаћин
не желећи, добија х. који има таквог "слугу", мора му стално
X. може имати облик змаја или —> давати нове послове, иначе ће га х. убити
змије (Ист. Слов., луж.). Он летећи пре- (зап. укр.); после смрти човека, његовом
носи богатство и тада je ватрен (рус., ист. душом располаже х., који je носи главном
укр., пол,., луж.), светао - када носи -» ђаволу (зап. укр.).
злато, или je тамноплав, ако носи -> жи- Да би се избавили од х., потребно je
то (бел.). Изгледа и као пиле или коко- осветите кућу, пошкропити кућу водом с
шка (Зап. Слов., зап. укр.), често je мокар Јордана (зап. укр.). Као и ђаво, х. се може
и олињао (Зап. Слов.), у обличју je лепе убити ако се удари из све снаге (бел., зап.
бубе или шареног лептира (Зап. Слов.). укр.), ако се пребаци преко -» крова, ако
Често узима лик малог човечуљка у црве- се однесе на девету међу (зап. укр.).
ним панталонама и с црвеном капицом, у
којој се налази његова чаробна снага (зап. Лит.: Левкиевская E. E., Славянские представле-
укр.). X. у посебно спремиште ставља оно ния о способах коммуникации между тем и этим
што украде - у торбу (зап. укр.) или у ве- светом, КДЯК: 185-212 Добр. СЭС 1: 96-97, Гнат.
лики зуб, из кога код куће истресе донесе- ЗУД 1903: 96-105,1912/2: 55-57,161, Онищ. МГД:
но благо (рус., бел.). 73-75; Raj. ČDŽ: 228-230; Lud 1896/3: 252-256;
У кући он живи на -> тавану (зап. Wisla 1894/3: 450-483; ČČM 1863/2: 263; 1873/3:
укр., бел., Зап. Слов.), на зиданој —> пећи 468; CL 1899/8: 355-357, 1901/11: 305-310; Mäch.
или иза ње, иза —> димњака (зап. укр., BS: 45-53.
пол,.), поред -» прага (пољ.), под -> сто- /. /. Левкиевска
ХОРС -566- ХОРС
ХОРС, ст. рус. Хърсъ - староруско божан- њиво je неточно порекло тог божанства,
ство тзв. Владимировог пантеона. По које je у Русију доспело као последица
најранијој верзији (у „Повести временных сарматских (и/или турских) утицаја. О
дет" под 980. г.) X. je био штован у Кијеву иранском извору имена X. може се суди-
уз друге богове; идол X. je стајао на ти на основу персијског назива обого-
брежуљку и ту су обављана жртвопри- твореног блистајућег сунца Хуршет, које
ношења. Постоји мишљења да je име X. у се у крајњој линији своди на иранску
тај списак накнадно унео редактор лето- представу о божанском сјају (фарн; у вези
писа игуман Никон (умро 1088. или 1089), с тим називом сунца, помиње се његов
који je за то божанство дознао током свог пут, што одговара X. путу у "Слову о
боравка у Тумуторокању (следеће име -> полку Игорову").
Дажбог би се, у том случају, могло схва-
тити као појашњење X. имена). X. се по- Лит.: Топоров В. Н., СБФ 1989.
миње у апокрифу „Хожденије Богоро- В. В. Иванов, В. Н. Топоров
дице по мукама" (... Трояна, Хорса, Белеса,
Перуна на богы обратима) ( . . . Тројана, Хор- Поређење имена Хърсъ са xürsed < CT.
са, Белеса, Перуна обратите у богове), у перс, xvarset < авест. hvare xsaetem „блиста-
„Слову о полку Игорову" (у одломку о во Сунце" или „Сунце-цар", колико год
кнезу Всеславу који ... самъ въ ночь било примамљиво, суочава се са проб-
влъкомъ рыскаше: шъ Кыева дорискаше до лемом необјашњивог отпадања завршног
куръ Тмумороканя, великому Хръсови слога у слов, облику; овој етимологији
влъкомъ путь прерыскаше), у разним спи- конкуришу и друге, од којих су помена
сима црквене књижевности усмереним вредне опет две иранске: од ир. речи за
против прежитака паганства - уп.: и „петла" (перс, horuz < пехл. xros), пли од
веруютъ в Пероуна и въ Хърса... („Слово придева „добар" (осет. xorz Ixwarz, одатле
некоего христолюбца"); темъ же богомъ можда и рус. хороший). Прва два ту-
требоу кладоутъ... Пероуноу, Хърсу... мачења подразумевају соларни карактер
(„Слово о том, како погани суще языци X. (петао je Сунчева птица). Друга два ар-
кланалися идоломъ"); мняще богы многы, гумента у прилог његове соларне при-
Перуна и Хорса... („Слово и откровение св. роде имају релативну вредност: изоста-
апостол"; два ангела громная есть: елленскш нак всзника и између имена Хорса и Да-
старецъ Перунъ и Хорсъ жидовинъ („Беседа жбога у једном (Лаврентијевском) препи-
трех сватителей") и др. - а и неким, још су Повести временных лет не мора значи-
познијим изворима. Индикативне су ти да су посреди два имена истог божан-
трансформације X. имена у текстовима ства, a схватању X. кога у "Слову о полку
Куликовског циклуса, где X. убрајају у бо- Игорову" Всеслав-вукодлак ноћу претиче
гове које штује „безбожни" Мамај (Гурсъ, (или му пресеца пут) као Сунца супрот-
Гуркъ, Гусь)· У већини рукописа X. стоји ставља се интерпретација по којој би X. ту
уз —» Перуна (небески богови, који се био Месец кога je напао демонски -> вук.
повезују са —> сунцем односно са —» гро- Без обзира на све неизвесности, остаје
мом/муњом); име X. везује се и с —> Да- вероватно иранско порекло овог теонима
жбогом, што се такође обично интер- и култа. Конкретније се његово ширење
претира тиме да обојица спадају у солар- међу Словенима приписује досељеници-
на божанства. Упоредо с том, постоји тач- ма из Хорезма, припадницима (хи-
ка гледишта по којој би X. био повезан не потетичног) хазарског гарнизона у Кијеву
са сунцем, него с -> месецом, а као доказ (Топоров), или, с више вероватноће, сар-
томе наводи се мотив Всеслављевог вуко- матско-аланском становништву северног
длаштва (веза вука с месецом потврђује се прибрежја Црног мора (неки у том сми-
многим примерима). Изван Русије, код слу тумаче израз „Хоре жидовин", буду-
других Словена X. није познат (постоји ћи да се Аланија тада налазила у склопу
старосрпско лично име Хрърсъ). Несум- државе Хазара, који су исповедали јудаи-
ХРАСТ -567- ХРАСТ
зам). Најскорије, Васшьев богове Хорса и це из речи "дуб" означавају делове сваког
Семаргла приписује Антима, носиоцима дрвета и предмете израђене од н>ега, а та-
пењковске културе V-VII в., поникле, по кође и различите ботаничке врете.
Седову, из подољско-дњепарског варије- Најранија сведочанства о поштовању X.
тета черњаховске културе II-IV столећа код Словена односе се на Х-ХП век. Трактат
који je настао мешањем Словена на југои- Константина Порфирогенита (средина X
сточном рубу њихове тадашње терито- в.) казује да су Руси приносили жртве на
рије са скитско-сарматским елементом. острву Хортица, где je растао огроман х.
Како je то подручје и раздобље почетне Хелмулд у "Словенској хроници" говори о
славизације првобитно сарматских пле- свом учешћу 1155. г. у уништавању свете
мена Срба и Хрвата, старосрпско лично шуме на земљи Вагра (једног од племена
име Хръсь (през. ХръсовиПъ, уп. и топоним полапских Словена), где су расли "свети х.,
Рсовци) могло би имати неке везе с име- посвећени богу те земље, —» Прови".
ном бога X. или с његовом иранском апе- И много касније храстови су сачували
лативном основом. Топономастика допу- обележје светиње: испод њих су обављани
шта да се овај антропоним или теоним хришћански и пагански обреди, као и
проследи на ширем ист. словенском и жртвовања, па je у том смислу могао да
јужнословенском простору. буде и претеча или замена храма. По све-
дочанствима из Вороњешке губ., млади су
Лит.: Вас. ЛВС 9 и д. после -> венчања одлазили до старог
А. Лома храста и три пута обилазили око њега.
Код Јуж. Слов., х. и његове подерете (гра-
ХРАСТ - једно од најпоштованијих -» др- ница, цер) често су имали улогу "записа".
вета у словенској народној култури, веза- У неким местима било je забрањено
но с богом-громовником, које симболизу- сећи свете х. Сматрало се да сваки поку-
је снагу, чврстину и мушко начело; место шај да се они оштете (да се спале, да им се
обављања религијских обреда, објекат и поломе гране, да се њихово суво грање
локус жртвовања. употреби за огрев, да им се љушти кора
X. заузима главно место у словенском са стабла и ел.) доноси несрећу човеку
дендрарију: он je у корелацији с главним или, чак, свима који живе у близини. У
елементима других симболичких низова, Македонији (Малешево) постојао je тзв.
такође и с горњим светом; њему се при- Ђурђов даб Сђурђев х.), чије je стабло има-
писују позитивна значења. Срби су гово- ло обим од око 15 метара, око кога су се
рили хряст je цар дрвећа, Руси су га назива- одржавале сеоске свечаности; људи су ве-
ли Цар Дуб; у сакралној пракси управо je ровали да би ономе ко би однео суву гра-
χ. имао низ култних функција, а у фод- ну с тог х. на своје -» опьиште, изгорела
клору и магијској пракси симболизовао je кућа или умро неко из породице.
—> дрво света; сходно веровањима и фол- X. je био и место боравка митолошких
клорним текстовима, на храсту je боравио бића. Код Јуж. Слов, велики х., брестови
цар птица —> opao, или птица Кук; у ту- и букве називани су самовилско или са-
мачењима предзнака и у забранама х. je модивско дрвеће (на њима су се окупљале
упоређиван с домаћином куће; код јуж. самодиве, —» виле, џини, —> ђаволи, јуде и
Слов, у главном календарском обреду х. je др.). Њих je било забрањено сећи, а тако-
коришћен за —> бадњак; у слов, басмама ђе и спавати испод њих, јер се човек може
х. има лично име; буг. легенда говори о разболети или скренути с ума. На вели-
томе како je храстова шума сакрила —> ким х. боравили су —> змајеви - покрови-
Бога, који je бежао од —> чуме - у знак за- тели атара, који су штитили околину од
хвалности, Бог je учинио да лишће с х. -> града и непогоде и борили се против
опада тек касно у јесен, итд. У слов, јези- —> хала.
цима и дијалектима "дуб" (руска ознака За слов, народну културу актуелна je
за х.) често има значенье "дрво"; изведени- везаност х. за мит о громовнику (који има
ХРАСТ -568- ХРАСТ
поред -> прозора, у -> врата кућа и шта- суреакяри (-> сурвакане), -» полажајник
ла уочи Валпургијеве ноћи; Пољаци и Бе- и други.
лоруси - уочи ивањданске ноли, да би за-
штитили кућу и стоку од —» вештица; Ру- Лит.: Багрянородный К, Об управлении импе-
си су од храстове коре правили -> хамај- рией, Москва, 1989: 327; Гельм. СХ: 186; Ивакин
лије; Бугари око Ћустендила оставляли Г. А., Священный дуб языческих славян, СЭ
су храстову грану или -> штап у оставу - 1979/2; Ив. Топ. ИОСД: 14-17; Ив. Топ. САМСС:
против -> мишева. 79-82; Митроф. 3: 147; Чајк. РВБ: 240-242; БМ:
Употреба х. као обредног дрвета ка- 106-107; Враж. НММ 1: 143-145; СМР: 297-298;
рактеристична je пре свега за Јуж. Слове- Karwicka Т., Όφ w wierzemiach i praktykach mag-
не, код којих се х. (његове различите вр- icznuch, Rocznik Muzeum Etnograficznego w
ете) најчешће користио за -» бадњак; Toruniu, 1978/1: 49-61.
осим тога, храстову грану често су носили T. А. Агапкина
ЦВЕТИ - последња недеља пред -» Ус- Словачка), тамо су три пута шибали по —>
крс, Улазак Христоса у Јерусалим, или гробовима покојних родитеља (белор.);
Цветна недеља, један од великих покрет- дренову грану убадали су поред -> крста,
них -> празника. У народној култури по- "да би у домаћинству све ишло од руке и
свећен je пролећном буђењу природе, ве- успевало - као гора"(хрв. Сињ и Лика);
гетацији, -» врби (одатле и његови нази- врбове прутиће убадали су у гробнице
ви: рус. Вербное воскресенье, бел. Вербная свих рођака (буг. Добруца, Капанци).
нядзеля, срп. Врбица, буг. Връбница и ел.). —> Венце од освећених грана врбе на
-> Шибање врбовом гранчицом на Ц. Ц. су правили Бугари и Македонци; мла-
распространено je код Ист. и, делимич- ди су ишли с венцима на -> реку и баца-
но, код }уж. Словена, Пол>ака и Чеха. Оно ли их у воду: чији венац прође први, тај je
се обавља обично ујутру, после освећења сматран победником и називан je
врбе, у цркви или кући и, по правилу, та- кръстник ("кум"), а остали су били комци
да се говори: рус. "Верба красна, бей до ("припадници") и били су дужни на Ус-
слез, будь здоров" ("Лепа врбо, шибај до крс да дођу "куму" и да му донесу црвено
суза, на здравље!"), укр. "Не я бью, верба -> jaje (Горно Орјаховско). Венце су обич-
бье/ За тыждень-Великдень,/Будь вели- но ставл>али да висе у кући поред иконе
кий як верба,/ А здоровий, як вода,/ А бо- "за здравље", а ту су стављали и гране вр-
гатий, як земля"("Не шибам ja, врба ши- бе, за које су сматрали да штите од -» гро-
ба/ За недељу дана - Великден;/ Буди ве- ма, олује и непогоде.
лик, као врба,/ Здрав као вода,/ Богат као Словенци су на Lf. правили везице од
земља") (черњигов.). Најчешће, одрасли грана врбе или од неколико лиснатих би-
шибају децу, "да би расла и била здрава". л>ака, које су називали бутара (или дијал.
С тим циљем у Белорусији шибали су тог вејник, цветовец, сноп и др.). Бутара je мо-
дана и стоку, и кошнице, и —> земљу у ба- гла бити —> штап дугачак метар и по, два
шти. Срби у Славонији (око Осијека), по- или три метра, украшен врбовим грана-
сле ручка шибали би један другог врбом, ма, лешницима, медењацима, а могла je
говорећи: "Раст' к'о врба!", а у Банату су бити и само везица од грана. Њу су осве-
шибали —> коње и децу "да би расли као ћивали у цркви, доносили кући, с н>ом су
врба". три пута обилазили кућу, шибали —> вра-
Гутање врбових пупољака-ресица на та куће, качили je на —> дрво у дворишту,
Ц. било je познато у Украјини, где су их под стреху, носили je у шталу, у пчели-
деца јела, "да их не боли грло". У Русији н>ак, на сеник, верујући да бутара штити
су их пекли у хлепчићима и тиме крмили од —» грома и —> града. Користили су je и
стоку (јаросл.). У Пољесју, на Пиншчини, приликом првог изгона стоке, при првом
на Ц. би свако, при изласку из цркве, по- орању, приликом лечења од разних —>
јео девет врбових пупољака-ресица, "да болести.
зуби не би болели и грознице да не буде". Умивање с цвећем на Ц., тј. водом у
Освећене врбове гране носили су на -> којој je ставлено цвеће убрано уочи Ц.,
гробље (пољ. Поморје, зап. Украјина, практиковали су Срби у центр. Босни
ЦЕЛИВ АЊЕ -572- ЦЕЛИВАЊЕ
(Височка нахија). У зап. Словачкој (око шчини би жене, приликом првог изгона
Вранова) било je уобичајено да се рано стоке, целивале -> пастира - да би краве
ујутро на Ц. умивају на потоку. тражиле бика.
-> Лазарице, које су код Срба и Буга-
ра ишле по кућама на Лазареву суботу, у
многим случајевима настављале су свој
магијски обред на Ц. Излазећи из цркве с
освећеном врбом, оне су се међусобно ку~
мачиле, тј. склапале другарски савез (сев.
ист. Бугарска). Код Срба, на Ц. лазарице
су ишле с врбовим гранчицама (Косово) и
понекад их качиле на врата куће, штале,
на капију (Банат).
У Далмацији и суседним крајевима, на
Ц. врбу су замењивале маслина или —>
дрен, ређе —> јела и ловор. У Сињској
крајини на освећење у цркву носили су Целивање бадњака
гране од три врете дрвећа - маслине, ло-
вора и јеле. У Чешкој су деца носила лито Ц. je било уобичајени начин изража-
- зимзелено дрвце, украшено тракама, вања л.убазности према —> госту. Обред
машницама, папирнатим трачицама; она ц. у Русији XVI-XVII в. представљао je сло-
су обилазила куће, певајући песме. Зајед- жену радњу, која je обухватала међусобно
но с дрвцетом носила су лутку од белих даривање и испијење вина "један према
крпа с раширеним рукама (-» марена, -» другоме"(—> пиће). Према речима Адама
смрт). Олеарија (око 1630. г.), обред ц. био je уз-
вишени знак уважавања и пријатељства,
Лит.: БМ: 69-71; Бос. ГОСВ: 246-250; Нед. ГОС: које су Руси указивали свом госту. После
258; РИММ: 426; СМР: 299; Сок. ВЛКО: 97-101. гозбе, домаћин би наредио својој жени,
В. одредницу Празник. раскошно одевеној, да приђе госту, да
Н.М. Толсто] сркне вотку из пехара и да га својом ру-
ком пружи госту. Понекад, као знак по-
ЦЕЛИВАЊЕ, ЉУБЉЕЊЕ -устаљени об- себног расположена домаћина према го-
лик свакодневног и ритуалног понашања сту, дозвољавано му je да пољуби дома-
словенских народа. Само порекло корена ћицу у уста. Павел Алепскиј саопштава,
цел- сведочи о томе да ц. носи жел>у за це- да су Руси, примајући госта, "доводили
лим, целовитим, неповредивим. Ц. je мо- своју жену, да би je он и сви присутни л>у-
гло бити праћено исказивањем жеље за били у уста, при чему би муж све то мир-
здрављем, мада je и само, у скривеном ви- но посматрао, и нико није могао да je не
ду, садржавало такву жељу. пољуби, иначе би га истерали из куће".
-Ц. je успоставл>ало однос међусобне Црквени ритуал "светог ц.", који се
симпатије међу л>удима и узајамне при- обавља на ускршње јутрење, ушао je у
влачности. У Подол>ској губ. ако би буду- световни живот Ист. Словена и у про-
ћа мајка пре порођаја говорила да ће де- шлости je прихватан као општенародни
те неком дати, да joj je оно терет и ел., те- обичај. У XVII в. било je уобичајено да се
рали су je да пољуби новорођенче. У Пот- људи међусобно поздрављају ц. не само у
карпатима после —» венчања и доласка у Ускршњој недел>и, већ и 40 дана по —> Ус-
кућу младожење, млада je ц. свекрву од крсу, све до —> Спасовдана. Обичај ускр-
срца, и свекрва - младу, да би њих две жи- шн>ег ц. имао je свесталешки карактер и
веле у слози. потврђивао je једнакост људи пред ли-
Ц. je преношена и еротска снага, чиме цем опште радости, због Христосовог
су појачавани плодност и раст. У Брјан- васкресења.
ЦЕЛИВ АЊЕ -573- ЦИГАНИ
приписује демонска моћ; сам обред, како такво поступайте са иноверницима забе-
га описује Хелмолд, има упечатљиву па- лежено у култу словенског —» Радогоста,
ралелу у једној српској јуначкој песми из Толстој претпоставља да je лик Црнобога
циклуса -> Краљевића Марка, где Мар- начињен према небеском богу, -» Бело-
ко пребацује цару Стефану што на њего- богу, с којим је изворно у опозицији ста-
вој сдави јунаци, пијући вино, не спомињу јала црна -> земља. Црна је, међутим, и
Бога јединога,/ већ спомињу ђавла немилом. боја крви; неке паралеле из старе грчке
Помен „Црноглава" (Tiarnaglofi) у Кни- религије указују да су црнима означавана
тлингасаги, по којем je он Рујанима био она божанства којима су приношене људ-
„бог победе, ишао с њима на војне походе ске жртве.
и имао сребрне науснице" пре се односи
на идола него на самостално божанство; Лит.: Чајк. СВБ, погл. VII; Михайлов Η. Α., Сл.
пажњу привлачи ст. срп. име Чрноглав ко- 1995, 3:89-96; Н. И. Толстой, Южнослав. црна х-
јим je у традицији о упаду Татара у Срби- млм, черна земя и бели бог, бел бог в символи-
ју 1282/83, коју бел ежи архиепископ Да- ка-мифологической перспективе, Время в про-
нило, означен татарски заповедник чију странстве Балкан, Свидетельства языка, Мо-
су одсечену главу, набодену на копље, сква, 1994, 22-23
принели краљу Милутину; како je исто А. Лома
ЧАРОБЊАК - (влъхвъ, обично у мн. од Новгорода). Овај чаробњак je почео да
влъхви) у староруској традицији пагански сазива бесове у свој "дом" и пао je у транс
жрец, звездочатац и пророк. У старору- (обамро je), али се бесови нису усудили да
ским споменицима ч. се разоткривају као се појаве у "дому", пошто je Новгородац
лажни пророци: способност прорицања имао -> крст (уп. каснији народни обичај
судбине (смрт Олега Вешчег и ел.) ч. су да- да се крст скида приликом -» гатања, -»
вали —> бесови. У "Повести времених бајања и ел.).
лет", с почетка XII века, описује се делат- У летописну традицију улази каснија
ност ч. на Ростовској земљи и Белозерју у књижевна легенда - "Прича о грађењу
време глади 1071. г.: они су оптужили града Јарославља", која приповеда о ча-
"боље жене" (богатије жене), да су кобаја- робњаку-жрецу који се бринуо о идолу —>
ги скривале храну, и магијским путем су Волоса у засеоку Медвежиј угол (с коли-
из тела ових жена узимали "жито, или бом за изгон стоке - Волосовом јазбином).
рибу, или бели мрс". Када су ч., обрачу- Поред идола стално je горела -> ватра, а
навајући се с "бол>им женама", уништи- њему je био додељен жрец, који се завето-
ли много људи, војвода Јан Вишатич их je вао да ће се спалити ако ватра згасне.
похватао; током испитивања, ч. су му ис- Приликом првог изгона стоке (код Слове-
причали о стварању човека из крпе, којом на, на -> Ђурђевдан), на жртву Волосу
се -» Бог купао у парном купатилу: -> ђа- приносили су јунца и јуницу. Житељи
во je створио човека, а Бог му je удахнуо Медвежјег угла клели су се Волосом, на
—> душу, стога после смрти тело иде у —> верност кнезу Јарославу, али су када се
земљу, а душа на —> небо (—> антропого- кнез појавио, на њега пустили "љуту звер"
нијски митови). На војводино питање, - медведа: Јарослав je -» секиром побе-
каквом се Богу клањају, ч. су одговорили: дио звер (уп. медведа са секиром у грбу
антихристу, који седи у бездану (у овој Јарославља) и на том месту изградио цр-
причи примећује се утицај богумилске кву, посвећену св. —> Илији. Подаци књи-
дуалистичке јереси, према којој je сав ма- жевне легенде утицали су на историо-
теријални свет створио Сатана, а не Бог). графска дела, која су паганске ч. повезива-
Јан Вишатич им je запретно мукама на ла с култом Волоса, његовим зооморф-
овом и —» оном свету, али су они одгово- ним атрибутима (медвед, вуна-длакавост)
рили да им војвода не може ништа ура- и ел.
дити, јер су им тако рекли њихови богови. У каснијим средњовековним извори-
Војвода je разобличио лажл>ивост њихо- ма (Стоглав 1551. г. и др.) и даље се ч. и
вих богова, наредивши да ч. подвргну му- жреци окривљују за бесовска дела, под
кама, а затим их обесе на -> храст - њихо- којима се већ подразумева делатност цр-
ва тела растргнуо je —> медвед. нокњигаца који гатају по "одбаченим
Та иста "Повеет времених лет" опису- књигама" ("Волховник" и ел.), понекад -
je "волхование" (чаробњаштво) једног ша- лекара-странаца. Такав je, по Псовском
мана, које je видео неки Новгородац, бо- летопису (1570. г.) лекар Јелисеј Бромељиј
равећи код Чуда (финско племе северно - "љути чаробњак" (волхв), кога су Немци
ЧАРОВНИЦИ -576- ЧАУШ
подметнули Ивану Грозном, па "на руске глупац, приказач (ист. Србија), војвода (Цр-
/ьуде цар положи суровост, а Немцима на Гора и зап. Србија), муштулугџија (Вој-
премести љубав". водина), комедијаш, чича (гор. Ресава), меч-
У касним књижевним легендама (Мазу- ка (Шумадија, Ресава, јуж. Поморавље),
рински летописац, последгьа четвртина заложник (сев. ист. Буг.), козел (југоист.
XVII в.)/ назив реке Волхов повезује се с Буг.), петелджия (ист. Буг.), маскара, мага-
именом старијег сина кнеза Словена, осни- ре, смешник (зап. Буг.), чауш, чавуш, бабу-
вача Новгорода. Волхов je био "бесоугод- рак, старец (родоп. Буг.), муштулугџија,
ник и чародеј": узевши лик "луге звери" млад побратим, стар побратим (мак.),
крокодила, он je ушао у Волхову и тамо гу- дружка (рус.).
тао или давно људе. Пагани су га називали За ч. су бирали младог човека који ни-
богом грома или -> Перуном: ч. je изгра- је био у сродству с младенцима или мужа
дио свој мали град на Перини (жртвено ме- младожењине сестре, окретног и снала-
сто на реци Волхов ниже Новгорода), где je жљивог, веселе нарави и са снажним гла-
стајао идол Перуна. Када су бесови "удави- сом. По обредном костиму, ч. се јасно раз-
ли" Волхова, народ га je с тужбалицама са- ликовао. На Косову су на —> капу ч. при-
хранио испод великог кургана; кроз три шивали комадиће лисичјег крзна, траке,
дана земља се отворила и прогутала тело звончиће, свежу или сушену паприку,
крокодила заједно с курганом. У руском главице —> белог (или црног) лука, а у
фолклору, у епским песмама чаробна свој- Славонији би му на капу заденули - пет-
ства приписују се -> Водху Всеславјевичу, лово перје. Спреда, о —> појасу, носио би
за чијег се прототипа сматра полоцки кнез заденут фалички симбол - "жилу" —> би-
XI в. Всеслав, рођен "из чаробњаштва". ка или врат ћурана, који се за време кре-
У руском фолклору су чаробњацима тања клатио. У Јагодини, ч. je облачно
(волхити, волшебники и ел.) називани на- преврнути кожух и ставл>ао шубару с ли-
родни лекари, бајачи, врачаре. сичјим реповима. Понекад би ч. намазао
лице чађу.
Лит.: Сах. СРН; Ив. Топ. ИОСД: 52-62; Усп. ФР: У Ресави, околини Ариља, ч. се преоб-
64-65, 104-105; Влас. PC: 114-118. лачио у -> одећу невесте, а у наручју би
В. ]. Петрухин држао -» мачку уместо детета. Он je ->
штапом претио сватовима и њиме уда-
ЧАРОВНИЦИ -> Маскирање рао по огради и —> вратима. У сев. ист.
Буг. заложник je носио круну од картона,
ЧАРОЈИЦЕ -> Маскирање, -> покладе огрлицу од љутих црвених паприка, а у
руци држао дрвену сабл^у; обавезан пра-
ЧАУШ - један од истакнутих ликова свад- тилац петелџије био je петао, коме je око
беног обреда, чија je главна функција увесе- врата била огрлица од кукурузних зрна.
љавање гостију и заштита младих од злих Обавезе ч. биле су и позивање гостију
сила и урицања (-> урок). Термин ч. (од на свадбу с чутурицом —> вина, прикази-
тур, cavus - "узвик, глас, гласник") распро- вање —* дарова које je невеста добила пре
странен je код Срба, Македонаца, као и код свадбе и на свадби, као и украшеног овна,
Бугара (јуж. Бугарска, Родопи). У другим скупљање новца на свадби итд. Често би
словенским традицијама, одговарајућу ч. наређивао на свадби, у случају да међу
улогу имају ликови с другим називима, а свадбеним часницима није било кума
понекад се та функција расподељује на или старог свата. Заједно с другим лико-
више ликова: сев. рус. дружка (увесел>ава го- вима, ч. je учествовао у тзв. -> наопаком
сте, наређује на свадби) и колдун ("скида" noHaiuaiby: палио je —> кров невестине
-> чини). Код Лужичких Срба, задатак уве- куће, гасио —> ватру на —> опьишту, крао
сељавања гостију обавља —» жена. кокошке из младиног дворишта или оде-
Познати су следећи називи ч.: чауш, ћу сватова. Да би окончао своје несташлу-
чаја, чава, веселак, буклијаш (срп.), лажља, ке, захтевао je новац.
ЧЕСНИЦА -577- ЧЕСНИЦА
Током кретања свадбене поворке, ч. je вл>ани су новчић или, пак, семење (-> жи-
ишао на њеном челу, играо je и шегачио то, -> боб, -> орах), смотуљци вуне, пру-
се, а за време ручка био je дужан да стал- тићи, ивери од различитих грађевина и
но увеселзава госте и да им одвлачи па- ел., по којима je одређивана срећа сваког
жњу од младе и младожење. члана домаћинства у години која je дола-
зила. Код суседних словенских и балкан-
ским народа, ч. одговарају хлебови за ->
гатанье и одређивање "среће" у породи-
ци (буг. кравай, макед. буг. погача, пита и
др., грч. basilopitta). Често су део ч. остав-
ляли до Нове године (Васиљевдана) или,
чак, до -> Крстовдана, што има паралеле
у ритуалним радњама с другим реалија-
ма божићног обреда: оставл>ани су глава,
лопатица или -> кости "печенице"(обич-
но божићног прасета), слама и др. По
основној функцији у божићном обреду, ч.
je блиска кољиву код Ист. и Зап. Словена.
Процес припреме ч. праћен je низом
архаичних ритуала и правила. Брашно за
ч. узимају из пуне вреће (Ресава), -> воду
доносе с три -> извора (Чачак) и не кори-
сте je за друге намене (Гружа, Банат); до-
маћица која меси ч. мора поштовати
захтеве ритуалне чистоте (Хомоље, Реса-
ва); мушкарац, претходно се окупавши,
гологлав меси тесто (Босна); рукама уле-
пл,еним тестом домаћин или домаћица
хватају родно дрвеће, кошнице, стоку, да
Војвода с чутуром и кокошком би деловали на њихову плодност (јуж. и
ист. Србија). Ч. пеку на —> опьишту, при
Изглед ч., његово учешће у свадбеном чему je на ватру мећу голим рукама, а не
даривању, загонетке, песме и шале које je лопаром (Срби у Крајини); пеку je испод
говорио, a које су биле еротског садржаја, -> бадньака (Попово пол>е) итд. Ч. je, као
налик су радњама везаним за ликове ка- и други празнични хлебови код Јуж.
лендарских поворки на —> беде покладе Слов., украшена фигурама или шарама,
и —> Божић (уп. буг. чауши - "маскирана које означавају нпр. овце, јагњад, чобани-
трупа"). на, торове (облает Син>а у Хрватској).
Ломљење ч. на Бадње вече или на Бо-
Лит.: Гура А. В., О роли дружки β севернорусском жић главки je ритуални чин везан за н>у.
свадебном обряде, ПСХ: 162-172; Николић Д., Ча- У Гружи ч. ломе десном руком, с навуче-
уш у свадбеном обреду Срба, ЕКЗ 1: 140- 147; Ка- ном рукавицом - сви укућани, заједно с
панци: 177; Родопи: 171; СД 2: 138-141; —> полажајником, придржавају ч. и
Странджа: 279. окрећу je слева на десно (-> слава), затим
ι
/. С. Узењова je врло пажљиво ломе, пазећи да не пад-
не ниједна мрва, да не би "отпала" срећа
ЧЕСНИЦА - божићни обредни -> хлеб домаћина. Код Срба у Крајини срећним
код Срба, који je печен на -» Бадње вече je сматран онај који би успео да одломи
или на —> Божић, с циљем да се утиче на највећи комад ч. Комаде ч. деле сви при-
-> срећу у кући и успех свих послова у сутни и тиме je означаван њихов "удео",
наступајућој години. У тесто за хлеб ста- односно -> срећа. У сремским селима пр-
ЧЕТИРИ -578- ЧЕТВРТАК
ви комад je намењен кући, други je за страсној недел,и, с којим je везан низ ри-
"срећу", трећи за домаћина, и тако ре- туала и веровања. Код Јуж. Словена, осим
дом за све чланове породице, укључујући тога, посебно се поштују наредних шест
и -> пастира; последњи комад je оста- (негде осам) ч., када се забрањују многи
вљан за случајног намерника. Новчић послови, посебно "женски", као што су
или предмети нађени у ч. симболизују прање, умивање, шивење, предење, пле-
успех у разним сферама домаћинства: тење, ради заштите од -» грома и -» гра-
нпр. у селима око Тимока новчић je озна- да. Бугари поштују такође ч. у -> Тодоро-
чавао да ће онај коме je припао при ло- вој недељи - првој недељи великог поста
мљењу ч. бити богат, кукуруз - да ће бити (буг. въртоглавият четвъртък); Срби га
успешан у чувању свиња, пасу/ь - да ће би- називају Тодоров четвртак и верују, да се
ти сиромашан, -> босиљак - да ће бити тог дана појављује главки —> тодорац -
здрав. У многим крајевима домаћин или коњаник на хромом —> кон>у, кога су се
домаћица би покушавали да дођу до нов- нарочито плашили.
чића из ч. тако што би га откушьивали од У Пољесју се ч. у ускршњој недељи на-
онога коме je припао, или му нудили ча- зива Навский великденъ (-» нави) и сматра
рапе или пешкир у замену. се задушним даном (—> задушнице); тог
Посебна намена ч. да утиче на сетву и дана се иде на -> гробље, на -> гробове
приносе у будућој години јасно се испо- износе обојена -> jaja и друга ускргшъа
љава у низу послебожићних ритуала и -> храна, уређују се гробови; ноћу, верује се,
гатања. На ч. стављају друге божићне мртви долазе у цркву и могу се видети
хлебове или суд са житом, што симболи- кроз —> прозор; поштује се строга забра-
зује обиље хлеба у будућој години. Гатају на рада у пољу и у —> кући. У Русији и на
и према горњој кори ч.: на њој направе за- граничним територијама с Белорусијом и
секе у које стављају зрна разних бшьних Украјином био je врло распространен
култура, а затим, по степену надизања обичај помена "нечистих" покојника (са-
приликом печења, одређују количину моубица, обешењака, некрштене деце,
приноса одговарајућих биљака (Срби из мртворођених и других превремено умр-
Босне, Крајина). дих) у Семик, т), у ч. седме неделе после
-> Ускрса. По мишљењу Д. К. Зелењина,
Лит.: Плотникова А. А., Лексика и символика овај обичај се јавио као продужетак нека-
Южнославянского рождественского хлеба типа че- дашњих кодективних -> сахрањивања
сница в географическом аспекте, Балканские чте- прерано умрлих из сиромашних кућа. Ч.
ния 2, Москва, 1992: 71-75. у Тројичкој недељи у Пољесју се назива
А. А, Плотникова Навская Троица или Русалкина Пасха; он je
такође посвећен мртвима. Овај ч. (поне-
ЧЕТИРИ -> Број кад такође ч. пред Тројице и ч. у ускрш-
њој недељи) сматрају се "сувим" данима:
ЧЕТРДЕСЕТ -> Број тада се људи труде да не плеве, да не око-
павају кромпир у пољу, пошто све што je
ЧЕТВРТАК - дан у недељи који се у на- посађено може усахнути; износе из куће
родним веровањима тумачи превасходно -> одећу ради проветравања; овај (као и
као срећан и повољан (по обележјима ч. у покладној недељи) називају "криви":
"мушки" и "паран") за разне врете полю- избегавају послове у врту, да се поврће не
привредних и кућних послова; за њега je "искриви".
везан најмањи број забрана. Код Јуж. Сло- Ист. Словени су често на основу гла-
вена, он се често упоређује с —> ггонедељ- совне асоцијације везивали ч. за црве (рус.
ком, а код Ист. и Зап. Словена - с -» червь) и зато су се четвртком уздржавали
уторком, за њих повољним даном у сед- од сађења или брања поврћа или при-
мици. Од свих четвртака у години највећи преме меса, да се у ньима не би запатили
значај придаје се -> Великом четвртку у црви.
ЧЕШАЉ -579- ЧИНИ
Лит.: БМ: 385-386; Марин. НВ 1994: 260, 516-517, ног простора. Бацали су га у реку, да би
651; Раден. НБЈС: 170-171; СБФ 1995: 294-296; "смрт што пре отшювила", носили на ме-
СМР: 304-305; Сок. ВЛКО: 101-110. сто куда нико не залази, или су га ставл>а-
С. М. Толстој ди у мртвачки сандук, заједно са ошиша-
ном косом. У Бугарској (Горња Орахови-
ЧЕШАЉ - предмет за чешљање —» косе, ца), чешаљ којим су чешљали покојника
женски симбол. стављади би у мртвачки сандук, пошто би
Постојала су правила за поступање с ч. на њему сломили онолико зубаца колико
Нису га смели излагати погледу, ставља- je дана покојник остао у -» купи: те зупце
ти на -> сто, на -> прозор, на наћве - "ан- су стављали на јабуку, да не помре покој-
гел не сјадет" (укр.). Пошто очешља косу, никова челзад, или у сточни тор. У неким
девојка мора да сакрије чешаљ (Бугари). областима Бугарске, чешаљ и сапун су да-
Новим чешљем најпре су чешљади -> вали ономе ко je окупао покојника, баца-
мачку или —> пса, па чак и свињу - да се ли га што даље, на забитом месту, "да зло
зупци не би ломили (Украјина). оде с н>им"; ломили су чешаљ и бацали га
У девојачким гатањима, чешаљ je ста- у -> ватру; бацали су га у реку, итд.
вљан под јастук и по томе ко се у -» сну Чешаљ је коришћен и у продуктивно}
буде чешљао њиме, препознаваде су су- магији: после чешљања оваца, ишчешља-
ђеног (Бел., Пол>.). Често су девојке став- ну вуну и сломљени чешаљ су бацали у
љале чешаљ под јастук, говорећи: "Суђе- тор, код оваца, да би имале боље руно.
ни, упарађени, дођи да почешљаш главу" С. М. Толсто]
(Руси). Било je уобичајено да се девојци на
свадби поклања чешаљ (Руси, Срби). -> ЧИНИ - магијска способност деловања на
Гатање помоћу чешља забедежено je код све сфере живота, на нарушавање и по-
Западних Словена у "Каталогу Рудолфо- новно успостављање њихове равнотеже;
ве магије" (XIII в.): "Спремају воду заједно чињење доброг и злог помоћу магијских
с чешљом, овсом и парчетом меса, гово- радњи и средстава; утицање на атмосфер-
рећи: 'Дођи, сатано, окупај се, очешљај се, ске појаве, приносе, здравље људи, брак,
своме коњу дај овса, јастребу - меса, а ме- плодност стоке и др. Извођење ч. припи-
ни покажи мужа мога'". Чешал> je карак- сује се низу митолошких ликова: -> ча-
теристичан атрибут многих митолошких робн.аку (Ист. и Зап. Словени), -» веш-
ликова: -> богинки, -» русалки, женског тици (Ист., Зап. и }уж. Словени), —> мори
-» водењака и др., који су, по предањи- (Зап. и Јуж. Словени), -» босорки (Зап.
ма, чешљали своје дуге косе. Словени), такође и представницима не-
Чешаљ je познат и као средство за ле- ких занимања: -> пастиру, -> воденича-
чење: у Пољесју, када се разболи крава, ру, свирачу, зидару и др.
домаћица би изнела чешаљ и бацида га Да би се спознао начин на који се изво-
на —> крутку, где je требало да остане не- де ч., потребно je да се човек одрекне ->
дељу дана, па би га потом прали и кори- Бога и да заюъучи договор с —> нечистом
стили за праву намену. У Пиринској Ма- силом (Ист. и Зап. Словени). Договор се
кедонији (облает Разлога), видарка je во- обично склапа -» ноћу на -> раскрсници,
дила болесника до —> реке, надносила га у парном купатилу (Руси), а пише се -> кр-
над —> водом и чешљала гвозденим чеш- вљу на кожи обешењака (бел.). Често je за
л>ем од чела до пупка, затим би умакала то потребно испунити одређене услове —>
чешал, у воду и изговарала басму. Тако су наопаког понашања: одрећи се родите-
лечили болеет сугреба, "сакупљајући" je у ља на раскрсници, стојећи на преврнутој
чешаљ. (БФ 1980/4:105). икони (јужнорус.); попети се на -> крст
Сматрали су да je чешаљ, којим су че- поред пута и сести на њега (зап. укр.).
шљали покојника, "нечист" и зато je под- Један од начина овладавања знањем за
легао, као и друге "покојникове" ствари, справл>ање ч. јесте наследство: врач или
уклањању, удаљавању ван границе живот- вештица, пред —> смрт, предају своју
чини -580- ЧИСТИ ПОНЕДЕЉАК
ЧУДО - један од распрострањених мотива брат са сестром жени?", жена треба да од-
словенског фолклора (бајки, легенди, ба- говори: "А где то има да човек умре, а по-
сми, песама и др.). Конкретни облици чу- том да долази?", и тиме ће заувек
деса изузетно су разноврсни. То могу бити одвојити покојника,
космичке и атмосферске појаве: -> сунце Разна чудовишта, као што су полуљу-
"игра" (прелива се у разним бојама), на -> ди-полуживотиње, једнооки људи, тро-
небу су три сунца, с неба падају -> рибе, глави људи, -> пасоглавци, митолошке
-> камње и ел.; геофизичке појаве: -> зе- животиње - василиск, мраволав, тигрис,
мља се отвара и гута грешника, -> река се троглодит и ел., у већини случајева су у
повлачи испред праведника, бура се народна веровања и фолклор доспели из
стиша када у море баце грешника и ел.; књижевне традиције (пре свега, из апо-
предмети који имају натприродна свој- крифа). У исто време мотив ч. je саставни
ства: црква или град се сами од себе граде део хришћанског погледа на свет и књи-
или руше, црква лети бежећи од грешни- жевности, где се ч. признаје као вид иска-
ка, —> врата се сама отварају, свеће се саме зивања божанске снаге и њеног господ-
пале, —> звона сама звоне и ел.; разне мета- ства над природой (чудесно рођење Хри-
морфозе: претварање човека у звер, птицу, стоса, његова чудесна дела, васкрсење
-> змију, -> звезду, камен, предмет, а жи- итд.). У средњовековној словенској књи-
вотиња, биљака и предмета - у човека; чу- жевности чудеса су широко представлена
десно оживљавање мртвих, излечење бо- у хагиографској литератури (ч. св. -> Ге-
лесних, чудесно зачеће: од даха, исшьувка, оргија који убија дракона, ч. св. —> Нико-
мириса цвећа, росе, биља, стварање човека ле и ел.), у причама о чудотворним ико-
од дрвета, камена и ел.; необичне способ- нама и др.
ности животиња, покојника итд. С. М. Толстој
Способност да чини чудесне радње
приписују -» Богу, -> свецима, демон- ЧУМА, КУГА - опасна заразна болеет
ским бићима, јунацима бајке: у већини (pestis); демонско биће које изазива зара-
случајева, они се њоме користе да би ка- зну болеет код л.уди и стоке.
знили људа за учињене грехе, али и да би Назив ч. среће се у језицима балкан-
их заштитили од злих сила или им по- ских и Ист. Словена (у пол., ažurna), и ве-
могли у њиховој борби с —> нечистом си- роватно представлю позајмицу из турског
лом, "ί. може бити казна за инцест брата (guma). Осим овог, постоје и други називи,
и сестре или, пак, може послужити као међу којима има и еуфемизама: срп. куга,
средство опомене да до тога не дође. Нпр. морща, кужна немоћ, асталук, кума, тет-
када се венчавају брат и сестра, свене шу- ка, тема; у Босни - мубарећија ("срећна");
ма, пресахне вода, вода се претвори у крв, буг. куда, карън, панукла, черна мория, бла-
јеванђеље у камен, иконе попадају и ел. га-медеш, леля, стринка; мак. улера, стија;
Мотив ч. може се користити као за- рус. черная смерть, моровая язва, моровое
штитно и опомињујуће средство. При- поветрие итд. Сточна куга код Руса се на-
чом о ч. (седмогодишња девојчица роди- зива коровья смерть.
ла дете и пеленама покрила поља) Срби Ч. je најчешће замишљана као стара,
терају градоносне облаке (-> град). Код мршава -» жена (ређе као девојка) раш-
Ист. Слов, прича о свадби брата са сест- чупане —> косе: код Бугара, као стара, ру-
ром служи као заштита од —> вампира жна, грбава баба, с дугом неочешљаном
или -> русалке. Ако се покојни муж вра- косом, с дугим кошчатим рукама и дугим
ћа својој жени, саветују joj да седне на —» -» ноктима, обучена у црну одрпану -»
праг и чешља -> косу, чекајући његов до- одећу; у руци носи косу, којом сече л,уди-
лазак. На његово питање: "Шта радиш?", ма главе (Североисточна Бугарска); у Ма-
треба да одговори: "Спремам се на свадбу кедонији (Битољ), као грбава баба са-^
- брат се са сестром жени". Када je изне- штапом у руци, а на грби joj торба са
нађени муж запита: "Где то има да се списком оних којима je одређено да умру;
ЧУМА -582- ЧУМА
у Кратову, она иде са земланим судом пу- ћу прелази из једног места у друго), итд.
ним стрела на грби, а понекад као слепа По предању из Хомола, ч. у лику девојке,
тетура поред зида и фркће; или (Желе- коју je сељак ноћу примио на кола, прет-
зник) узима лик девојке расплетене косе. ворила се у хртицу и почела да се рве с
По веровању из Белеса, -» Бог je чуми MOMKOM ("чумцем") који се претворио у
укочио врат да не може да покреће главу белог хрта, да не би зашао у њен посед. По
ни лево ни десно, већ само да гледа нап- предању из Русије, човек je, враћајући се
ред. Она може бити приказана и као висо- колима ноћу из -> воденице, на -» путу
ка жена (околина Загреба, Истра, Високо наишао на старицу и пристао да je пове-
у Босни), обучена у бело (Билогора у Хр- зе. Прилазећи -> раскрсници, почео je
ватској), с белом миримом (зап. Србија), ви- да се крсти, а уто je баба нестала, а он
тка у бело одевена (код Руса); у Конавли- угледао како црни пас трчи према селу. То
ма у Хрватској, замишљају да има еелике je била сточна куга (коровья смерть), које
груди које пребацује преко рамена, а у ру- je одмах почела да мори краве у селу. По
кама -» метлу. У неким крајевима истичу причи из Срема, човек je успео да нагово-
се зооморфне одлике ч.: у Славонији ри ч. да уђе у чутуру, коју je одмах затво-
(Оток), она има козје ноге и по четири пр- рио и бацио у —> ватру и тако себе и сво-
ста на рукама (зато она за себе каже: "Ja jy породицу спасао од смрти.
сам сека осмакиња"); у околини Високог у По веровању Куча у Црној Гори, ч. je
Босни, замишлали су je као -> козу; у Цр- настала од -» вештице, која je за живота
ној Гори (Иванић-град) као ружну жену с морила луде, а после -> смрти се претво-
наказним лицем и кравлим ногами; у око- рила у ч., којој je дато да мори децу. Тиме
лини Карловца у Хрватској као ружну де- Бог кажњава људе због зала које чине и
војку која уместо стопала има копита; код када њихови грехови преврше меру. По
Словенаца у Прекомурју као шарено теле. предању из Русије, ч. je за живота била
Ч. je представлена и као жена која се вози блудница, па jy je Бог казнио за тешке гре-
на калима: код Срба, н>ена кола стално хове. По правилу, ч. мори људе и стоку по
шкрипе; код Украјинаца ч., у лику богате наређењу Бога, носећи списак (тефтер)
госпође, вози се каруцама у које je упрег- оних које треба уморити. Они који нису
нуто шест белих коња, а прате je ловачки на списку могу сматрати да су поштеђени
пси; у источној Херцеговини, на колима (када je чобанин сазнао да није на списку,
путују две чуме, бела и црна ("Од бијеле би испребијао je ч.).
нешто народа и остало, а од црне ништа", Ч. мори ("удара", "бије") луде на раз-
Невесиње); у околини Пожеге у Србији се личите начине: одапиње на њих стреле,
чуме, у обличјима две лепе девојке, ноћу које носи у земљаном лонцу или торби,
возе на колицима. У неким местима у ист. на грбавим леђима (Стари Влах, неточна
и јуж. Србији и зап. Бугарској веровало се Србија); устрелује ихпогледом ("ђевђели-
да ч. иде с дететом (срп. чумче, буг. чумни- ја); убија их додиром или ударцем лејке
че), које би оставляла да спава на -» тава- (тикве) или лонца (Пчиња), косом (Бугар-
ну неке куће у кошу с вуном. Тамо се и ска, Далмација) или српом (Скопска Ко-
играла с дететом, котрлајући -> орахе тлина); ошури их врелом водом из новог
или лешнике. лонца (Горња Пчиња); трује их плујући
У многим словенским крајевима по- посуђе (Пожега). Ако успеју да joj одузму
стојало je и веровање да се ч. може прео- лонац или тикву, ч. ће учинити безопас-
бразите у разне облике: у Бугарској, у ко- ном. У Украјини би ч., у лику богате го-
кошку, колу, -> миша, —> вука, -> змију спође, покуцала на прозор и запитала
(у народним песмама, називају je —> меч- укућане "А чы есть чума в доми?" ("Има
ка-стрвница); код Срба, у -» мачку (око- ли чуме у кући?"); ако би одговорили да
лина Лесковца); код Руса, у —> пса; код Хр- нема, истог часа би се разболели и убрзо
вата, у лозу (Ремете); код Македонаца умрли. Да би je заварали, вадили су —>
(Ђевђелија), у ватрену кошницу (када но- прозоре на кућама, како би изгледало да
ЧУМА -583- ЧУМА
у Н)Има нико не живи. Код Срба и Хрвата дана о ношењу ч., која се обично покази-
се ч., која се лоше провела на путу до не- вала као велика жена али врло лака. Оно-
ког насела (ударила се кад je пала, сломи- ме ко би je унео у село поштедела би жи-
ла je ногу, изударао jy je штапом св. Роко), вот, мада се дешавало да он и није био на
зариче да ту никад више неће доћи, списку оних које je требало да умори. По
изговарајући усталену формулу: "Шука- предању из Железника у Македонији,
ΰαρ букадар, у Дубац нимадар" (Горње нека жена je ноћу одбранила ч. од паса,
Драгачево); "Kukudare bukudare, u Bogomo- увела je у кућу, дала joj топлу воду да опе-
lju nikadare" (Хвар); "Sukadare, bukadare, vej ре косу и понудила joj да на вуни одспава.
nikad u Nerezisca" (Брач). Захвална ч. je поплувала све укућане и та-
У околини Лесковца се веровало да чу- ко их избавила болести. У западној Срби-
ме имају своје царство ("чумино село", ји се веровало да ч. иде ноћу по кућама и
"кугин вилајет"), одакле крећу да бију лу- кажњава укућане који нису опрали посу-
де, док њихови мужеви за то време обра- ђе. Прљаве судове поплује отровном
ђују землу. На основу тог веровања изгра- плувачком од чега се луди потрују. У
ђен je приповедни мотив о томе како je околини Пожеге, поред огњишта су
човек, бежећи од ч., дошао до -> орача, оставлали неколико зубли луча за ч. да
чуминог мужа, који je пристао да га са- би могла да осветли кућу и увери се да je
крије испод бране. Или, два човека, беже- чиста. Да би ч. била благонаклона према
ћи од чуме, дођу у чумино село, у коме je укућанима, оставлали би joj понуде у ку-
остала само чумина мајка, јер су све друге ћи или испред -> врата куће. У Круше-
чуме отишле да море л>уде. У Котарима у вачкој жупи, увече би на столу оставлали
Далмацији се веровало да ч. живи у пу- погачу (-» хлеб) увијену у чист пешкир,
стин>и. По предању из околине Књажев- сир, —> со, суд чисте воде за умивање,
ца, једном je неки чобанин у планини ви- струк —> босиљка и -> чешаљ. У Боле-
део кућу у дрвету и разрушио je штапом. вачком крају на тавану су оставляли ко-
Исте ноћи je ч. код њега и запитала га рито пуно воде, сапун и чешал, кучину и
"Што ми развали кућу?", ударивши га орахе, итд. У околини Загреба испред
тако јако у ногу да му се одмах отворила врата куће или стаје оставлали су joj —»
рана, која није хтела да зарасте све док млеко. У Бугарској, кад би се појавила ч.,
сељак није покорно дошао ч. да je моли за луди би чистили куће, дворишта, али и
опроштај. И у руском предању, ч. се бринули о свом моралном понашању -
свети: човека који jy je гурнуо с мердевина чували су се крађа, лажи, мужеви нису
кажњава тиме да му целог живота трза прилазили женама у "чумаво време".
нога. У лудским -> кућама, ч. се најради- Као и друга митолошка бића, ч. je
је задржавала на -> таванима и поред -> "знајућа". По предањима из Србије, она
опьишта. За ова места везана су и нека погледа човека у чело и предскаже му да
предања. Нпр. у околини Лесковца се неће умрети од чуме, већ од —> корн>аче
приповедало како je у једном селу ч. на или —> жабе (што се касније и оствари).
тавану куће родила чумче; у селу je поби- Ч. се креће исклучиво -> ноћу. Према
ла многе људе, али je поштедела све уку- веровању са Косова, током године она je
ћане у тој кући. Постоје и предања како je најактивнија око -> Божића, када иначе
ч. задремала поред опьишта, па je човек наступа период активности —> нечисте
то искористио да баци у ватру н>ен зем- силе. У Ибарском Колашину девојке су
д>ани суд са стрелама или торбу са спи- ткале "кумино платно" за заштиту од ч. у
ском луди које je требало да умори, па се периоду између Божића и Малог божи-
она због тога обесила. ћа (Василевдана).
Пошто пси могу да намиришу ч. када Противници ч. су пси (код Бугара на-
улази у населено место, она тера луде да рочито пси суботници), код Срба и црни
je носе или да je повезу колима. Код бал- —> во без белега, као и поједини —> свеци
канских Словена су распространена пре- (код Бугара Антон и Атанас и св. Хара-
ЧУМА -584- ЧУМА
лампије, код Срба св. Алимпије, код Хр- ској Котлини се веровало да близанци
вата св. Роко). У Херцеговини се веровало треба да направе око села три бразде. На
да ч. може умрети једино ако је уједе пас. Косову, оборавање су обављали брат и се-
У Црној Гори се говорило да ч. псу стра- стра, по имену Стојан и Стојанка, с два
шно заудара и да joj он због тога не пра- црна вола, које je отелила иста крава. При
шта. По веровању из Разлошког краја у томе су говорили: "Како ми муж и жена,
Бугарској, ч. не улази у село где има само- тако чума дошла овде". На месту где са-
виле (-> вида). По једном предању, пошто ставе круг браздом, закопавали су живу
je ч. дошла у једно такво село, подигао се црну -> мачку.
олујни -> ветар (вихор) са самовилских Припремање конопланог (-» коно-
брестова и спустио на кућу у коју je ушла пља) или ланеног платна за једну ноћ
ч. Ветар je однео кров куће, а ч. je почела ради заштите од ч. познато je код балкан-
да пишти и у виду плавог пламена одле- ских и Источних Словена, али и код неких
тела у суседно село. Пошто je била јако других, несловенских народа. Код Бугара
срдита, поморила je све жителе тог села. се такво платно називало чумно платно,
У чумину част у Бугарској су славили код Белоруса однодневное полотно, а код
и празник - Чумовден (10. фебруара). Срба je кошуља, сашивена од тог платна,
Да би се спасли од ч. луди су приме- називана једноданка, чумина или кумина
њивали разне ритуалне начине заштите. кошу/ьа. Према саопштењу очевидаца, ка-
Међу тим поступцима најшире су позна- да се 1837. г. појавила ч. у Јагодини, кнез
ти -» оборавање села, -> провлачење Милош, који се у то време налазио у По-
кроз -> кошуљу изаткану и сашивену за жаревцу, наредио je да девет голих баба,
једну ноћ, прелажепе преко живе ватре, од- за једну ноћ, над светлошћу -> ватре, тај-
вођење ч. у друго место итд. но опреду конопљу и од тога изаткају ко-
Оборавање села код балканских Слове- шу/ьу. Потом су се кроз њу провукли кнез
на по правилу су ноћу изводила браћа -» и његова пратња, као и сви војници из ка-
близанци с црним воловима-близанци- сарне. У Тимочкој крајини чумину кошу-
ма, орући у тишини бразду око села. Код л>у je правило девет баба обнажених до
Руса, у случају појаве сточне куге (коровья појаса и без марама. У околини Охрида у
смерть), село су оборавале жене, предво- Македонији, жене и девојке из једног седа,
ђене бабом-удовицом. Једна од њих се у пустој кући, за једну ноћ изаткају плат-
упрезала у рало док су остале ишле за но и носећи га са собом три пута обилазе
њом и ударањем у тигање и у друге ме- око села, говорећи: "Немој, чумо, долази-
талне премете, као и виком, дизале вели- ти, ми ћемо те закопати!" Затим ископају
ку буку (-> оборавање). У Плевенском рупу у атару другог села и тамо закопају
крају у Бугарској оборавање je обавлао је- платно. У Ибарском Кодашину, Старом
дан од близанаца, с воловима близанци- Влаху, неким крајевима Македоније и Бе-
ма и с "близнак-ралом" (направлено од лорусије платно су -> ћутећи припрема-
рачвастог дрвета које расте из једног коре- ле голе девојке, под руководством старије
на). На месту где би се саставио —> круг жене. У Рашкој би девојке, за квашење
закопавали су рало. У Македонији су ра- пређе, доносиле воду с -» реке у бисага-
ло за оборавање правила два брата —> ко- ма, направљеним од две чарапе, које je на
вача од -> гвожђа, а остан за рало од бли- себи носила кучка. Када би изаткале плат-
знак-трна. У Србији (Ресава), село су у —» но делиле би га на девет делова и свака би
глуво доба ноћи с два —» бика оборавали узимала по комад да га ушије у —> одећу.
неожењени близанци, уочи младе -> сре- У Белорусији би девојке, пошто за једну
де. За време оборавања, шапутали су ба- ноћ изаткају платно, носећи га обидазиле
сму, додирујући рогове бикова: "Са цр- су око села, а на месту где саставе круг па-
ним се ограђујемо,/ са црним се опколу- лиле ватру. Изнад те ватре држале би
јемо,/ ти нам не смеш доћи,/ ако пођеш и платно и сви жителей села би прелазили
дођеш,/ рђаво ћеш да прођеш". У Скоп- преко ватре а испод платна.
ЧУМА -585- ЧУМА
Прелажење преко ватре, као облик за- трње (црне драче). Кад су je одвезли, са
штите људи и стоке од заразних болести, стране на којој je била куга трње je било
познато je и у другим крајевима. У таквим опрлено "к'о да je ватра горила". Да je
приликама, трењем сувих комада липо- могла проћи кроз трње, поморила би и
вог, лесковог, клековог иди другог дрвета, те луде.
"вађена" je жива ватра (буг. жив, нов огън). У случају појаве ч. примењивани су и
У Русији, ноћу су палене ватре на путеви- неки облици личне заштите. У околини
ма који воде из крајева где се ч. појавила Тјевђелије луди су се мазали -» белим
(-> ватра). луком, сирћетом и трлали крпом од ко-
Постоје и други начини заштите од ч. шне. У неким местима мазали су грло -»
У Семберији су, ћутећи, обносили ноћу катраном и носили око врата крстиће од
око села -» врата од млина (-> воденица). црног трш. У зап. Херцеговини, као лек се
Када саставе круг, враћали су врата на препоручивало привијање комада меса
гьихово место и држали их загвореним. У од јарца деветака на отечена места. У око-
Сурдулици, људи су се провлачили испод лини Сврлига као средство заштите сма-
жила старог —» ораха. У околини Болев- трана je и бодликава билка рогобор пли
ца, да би их заобишла ч., укућани би по- вампирача (Ruscus aculeatus), помешана с
скидали своје —> појасеве (тканице) и н>и- црним —> глогом и копитпаком (Asarum
ма споља опасали -> кућу. europaeum).
Код Бугара и Срба записана су и пре- Бића налик на ч. јесу колера (за коју
дања о ритуалном одвођењу ч. у туђи атар. влада мишлење да je чумина сестра) и ку-
Тако у Тракији (Бугарска) жена у нову гин (зли пришт, такође кугина сестра). По
торбу стави погачу увијену у пешкир, со и изгледу, чуми су сличне -> грозница, ју-
—> мед, па je мушкарац кочијама одвезе у да, итд.
атар другог села. Тамо она, ћутећи, окачи
торбу с понудама на неку —> крушку или Лит.: БМ: 388-389; БН 2/1: 19; Богд. ПДМ: 168;
друго плодно -> дрво и на исти начин се Бож. НЖИК: 90-92; BStulli.UPP: 382-385; БФ
врати кући. У Хомољу, из села je ч. "изво- 1983/4: 103; 1990/3: 55-65; Бак. ЕБ: 431-432; Влас.
дио" из села човек суботњак (—» субота). PC: 554-556; Vuk. SK 2: 447; GZM, n. s. 23: 54;
За ту прилику у торбу би му метнули по- 29:102; Грб. СОСБ: 239; Дуч. ЖОК: 525-526; T>op.
гачу, заклано пиле, кресиво и труд, као и ЖОЛК: 133-134; Tjop. НБ: 23-36; Жор. ЖОЛМ:
буклију ракије и он би однео торбу у туђи 562; Зеч. МБ: 95-101; Злат. П: 134-135; ZNŽO 1:
атар и окачио о дивљу крушку. У Расини, 144; 7: 198; ЗРЕЙ 7: 122-123; ИНМВ 24 (39): 171;
човек je носио у други атар понуде за ч. и Кар. 4:115; Кар. СД 11/1:439; Марин. НВ 1,1994:
тамо их спуштао на земљу, говорећи: 280-283; Мијатовић С. М., Народна медицина у
"Ево ти, тетко, пљоска ракије, лепа пога- Ресави, Архив САНУ, Етнограф. зб. бр. 264-2;
ча, буклија вино и кита цвећа, и пиле да Мил. ЖСС: 324; Милос. СОСХ: 234; МФ 39-40:
испечеш, немој да се враћаш где си би- 130-131; Никол. ГД: 83; Раз. 9/2: 82; РДС: 273-275,
ла!" Човек се у село враћао без освртања. 615-616; Раек. 41: 51; СЕЗб 50:178; СМР: 308; Тан.
Код Хрвата у Херцеговини записано je СОЂК: 240; Теш. НЖОПК: 170; Фил. ВН: 215;
предање о превожењу куге бродом на Пе- Фил. ГП: 106; Фил. РЕГ: 271; Фил. СК: 521; Чуб.
лешац. /Ьуди су се оделили од куге, тако МБ 1: 221.
што су по средний брода поставили црно Љ. Раденковић
ШАР АН -» Риба, -> змај цио-бацио-бацио") (рус.). Ш. се усуђује и
да се надмеће са самим Богом. Узима
ШЕВА - једна од "чистих" птица, која у сламку и изазива Бога: "Bijmy sf Bože - kto
симболичком смислу повезује небеско и kogo 2гаоге?"("Да се бијемо, Боже - ко кога
хтоничко, божје и противбожје начало, надјача?) (пољ.), "Полячу Бога киим бить,
симбол —» пролећа. киим бить" ("Полеетећу да Бога штапом
Према пољском предању, -> Бог je ви- бијем, штапом бијем!") (рус.), "Ходи, Бо-
соко бацио грумен —> земље из кога je на же, биться" ("Дођи, Боже, да се бијемо!")
свет прхнула ова птичица, сива као зе- (бел., укр.), "Идем боги, идем боги, да
мља. Пошто je ш. била поштована као убијем богу сикирицу, сикирицу, да уби-
"божја", било je забрањено да се употреб- јем боги!" (хрв.). Затим пушта сламку и
љава за исхрану, a њено убиство je сматра- стропошгава се надоле с криком: "Киу
но грехом. Ш. je вадила трње из трновог упал! Киу упал! Киу упал!"(бел.); ("Штап
венца којим су "крунисали" распетог Хри- je пао! Штап je пао! Штап je пао!") (бел.);
ста, сажаливши се на његове муке, и пева- "Упустил булаву, упустил булаву!"("То-
ла: "Cierpi, cierpi" ("Трпи, трпи") (пол..), пуз ми пао, топуз ми пао!") (укр.).
свакодневно je вести о њему односила —» Често се не прави разлика између две
Богородици, тешећи je у њеној несрећи и различите врете ш., обичне и ћубасте, већ
предсказујући Христово васкресење. их опажају као једну птицу, верујући да
Стога je она била узета на -> небо и од тог joj ћуба израста треће године живота
времена неуморно уздиже славу Пресвете (пољ.), или да зими има ћубу, док joj лети
Деве својим певањем "Ave Maria". Летећи спада с главе (укр.). Зап. Украјинци веру-
високо у небо, ш. проводи сате у молитва- ју да се ћубасга ш. зими преобраћа у ->
ма. Затим, заћутавши изненада, устре- миша, а лети узима свој првобитни об-
мљује се у даље висине и одлази на испо- лик.
вест код самога Бога. Веровања о зимовању ш. казују о двој-
Понекад ш. може и да насрне и на ствености њене природе. Тако, ш. зимује у
Господа, јер лети к њему да га кори. Оту- мишјој рупи, под маховином, на пол>у
да долазе украјински називи за ш. шбога- под каменом, у бразди или међи под гру-
стий, набогастийко, корибог и ел. Испуње- меном земл,е (укр., пољ.). По другим ве-
на охолошћу, јер joj je Бог дозволио да се ровањима, ш. проводи зиму високо, висо-
тако високо подигне у небо, ш. лети и с ко на небу. -> Анђели je држе у рукама,
висине се хвали: "Палячу на небу, на небу, мазе je и тетоше, све док не блесне прва
схвачу Бога за борыду, борыду!" ("Поле- мун>а и не огворе се небеса, па ш. одлети,
тећу на небо, на небо, ухватићу Бога за jep у то време сме тамо да завири (пол>.).
браду, браду!"). А затим, као камен, пада Долетање ш. схватано je као знак дола-
с висине, певајући: "Меня Бог бил-бил- ска пролећа. По распрострањеном веро-
бил кием-кием-кием! И на землю кинул- вању, она прва долеће. Међутим, прера-
кинул-кинул" ("Мене je бог био-био-био но долетање ш. наговештавало je кашње-
штапом-штапом-штапом! И на земљу ба- ње пролећа. Зап. Словени сматрају да ш.
ШЕЈТАН -588- ШЕТЕК
ШИПАК (Rosa canina L.) - жбунасто дрво, потом би се она пред њим девет пута по-
чије магијске функције углавном почивају клонила.
на његовој бодликавости. Елеменат je ри- Ради заштите детета од -» вештица, у
туала чија je символика везана за здра- —> одећу би му зашивали плод ш. или га
вље, -> богатство и успех (Јуж. Слов.). стављали поред њега (срп.); у Пиринском
Kao и друге бодљикаве биљке, ш. се крају (буг.) било je забрањено да се пеле-
приписује апотропејска снага и стога се не суше на ш. да детету не би наудиле са-
употреб/ьава као заштитно средство од мовиле које, како се сматрало, живе ис-
демона, за поништавање —> чини, ко- под њега. Ш. су држали у кући да не би
ристи у лечењу -> болести. Сматра се ушла —> чума (хрв.). На —> Ђурђевдан,
"нечистом" бшьком. Он расте на граници ради заштите од вештица, вешали су гра-
свог и туђег света: саде га као живу ограду не шипка на —> врата куће, на кровни
(уп. у хрват. песми: "двори шипком огра- отвор (срп.), на капију - да не "однесу" ->
ђени" - ZNŽO 1967/43:144). У исто време, млеко кравама (Бјеловар). Уочи Св. Фи-
по македонским веровањима (Прилепски липа и Јакуба (1. V) против вештица су
крај), ш. je божја билка. Најопаснијим се убадали прут ш. испред -» куће или у
сматра ш. који расте у полу, пошто се на штали (чеш. Ходско). Сматрало се да ш.
њему скуплају зле силе (мак.). На ш. који штити од уједа -> змије, па су Полаци у
расте на -> раскрсници оставлали су -» Сератском вој. пред изгон стоке на пашу
дарове, као што су: мараме, —> кошуље кадили -» пастира и стоку димом запа-
итд., верујући да ће на тај начин умило- леног ш. (-> кађење).
стивити самовиле (—> вила) (уп. макед. на- Ако су на кућу биле набачене чини и
зив самовилски трендафил). Сматрало се причињена штета домаћинству, у кући
да под ш. живе персонификоване боле- би ложили ватру и шибали je прутом ш.,
сти, као и —> богинке (Зап. Слов.), па je сматрајући да ће се узрочник несреће,
стога постојала забрана да се спава или кад осети ударце или јару ватре, појавити
седи под »им, да се ш. гази (буг., мак.), да да затражи опроштај и да се закуне да ви-
се сече и ломи без неке потребе. Ш. се не ше никада неће правити штету тој поро-
употребљава за ложење -> ватре, јер се дици (Словачка, Замагурје). У Полској су
верује да то може да нашкоди здравлу прутом ш. шибали укварено млеко,
луди и стоке (мак.). За оне који би се из- верујући да je то учинила вештица. Ако
ненада разболели говорило се: "Натра- би се стадо одједном зауставило, пастир
пил се нејде под шипик"(Битољски крај - би шибао стоку прутом ш., који je потом
Георг. БНМ: 119). Нэеговим бодлама про- бацао иза себе (Влашка).
бадали су пету или стомак покојника да Црвеним плодовима ш. придавали су
се не би повампирио. У западној Бугар- плодоносну шагу и зато су ш. често кори-
ској су граном ш. мерили покојника и по стили у обредима, упоредо с другим род-
тој мери копали —> гроб, у који би потом ним дрвећем. У ист. Словачкој на —> Бо-
закопавали и грану с покојником да се не жић су уводили овцу-полажајника у кућу
би повампирио (Поповац). У случају смр- и давали joj шипурак. Божићни -> хлеб
ти једног од -> близанаца, у његов би —> су пекли с онолико шипурака колико je
гроб, као замену за живог близанца, домаћин имао крупних рогатих брава:
закопавали грану ш. (буг.). сматрало се да ће то обезбедити да стока
Ш. су штитили младенце на свадби од у току године буде здрава и да краве дају
деловања штетних сила. Приликом сече- више млека (словач., пол>.). У Чешкој су
н>а прута ш. за свадбени барјак или за —> на —> Ускрс стоку крмили ш.
венац, поред пања су обавезно оставлали У етиолошком предању, записаном
-> хлеб, -» орахе и сипали -> вино. Мла- код Козака у Кубању, ш. je израстао из ->
дожењи би у капу убадали три трна од ш. крви девојке која се пробела -» ножем,
да би га заштитили од -> урока (хрв.); по- не желећи да се уда за неволеног. У јесен
сле свадбе би невестин вео бацали наш., a се грм ш. китио црвеним бобицама, које
ШИШАЊЕ -591- ШТАП
je могао обрати само добар човек. Ако би ШТАП - један од главних атрибута уче-
то пожелео да учини зао човек, грм ш. би сника различитих обреда, пре свега риту-
се тако кострешио да се од његових бо- алних опхода (-> коледари, -> кукери, -»
дли није могло прићи ниједној бобици - полажајник и др.), као и неких демона;
уп. рус. загонетку: "цвет? ангелуские, ког- одговара жезлу, батини, пруту, грани, а
ти дуолуские" ("цветови анђелски, нокти такође неким кућним предметима, као
ђаволски"). Чају од шипурака приписи- што су жарач, четка с дршком, лопата.
вали су чудотворну снагу, па чак и да мла- Често су магијска својства ш., плодоносна
дост може да поврати. По чеш. предању и заштитна, везивана за његово "поре-
(Моравска), грм ш. пријатно мирише зато кло", за врсту дрвета од кога потиче, за
што je на њему —> Богородица сушила претходне радње које су с њим обавлане
пелене малог Христоса. итд. Посебну моћ придавали су ш. који je
У народно) медицини испољавају се био у додиру са -> змијом.
хтонична обележја ш. На њега се терају -> Kao атрибут различитих субјеката об-
болести, нпр. -> воду после бајања сипа- реда, ш. постаје средство терања -> нечи-
ју испод ш., терајући болеет у "његов" сте силе, изазивача природних непогода,
свет. У исто време, њему се приписује да -> болести, инсеката. Код Јужних Слове-
може вратити здравље човеку, ако се из- на, маскирани коледари машу по кући
међу њега и болесника обави размена: бо- ш.; имитирајући борбу с нечистом силом,
лесник би са ш. узимао црвени конац ко- "истерују" je из свих -> ћошкова. Поле-
ји je претходне -> ноћи ставлен на њега, а ски бајачи су терали градоносне облаке
остављао жути, који je њему био око вра- правећи ш. —> крстове у ваздуху. У Чер-
та; омотавао je конац око ш. и говорио: "Ja њиговском крају би домаћин, свукавши
теби жут конац, ти мени црвен конац" се до голе коже, са ш. у рукама обилазио
(Гружа - СЕЗб 1948/58: 358). На тај начин, пол>е и тамо га забадао да птице не би
сматрало се, болеет прелази на ш. а жи- клуцале просо.
вотна снага на болесника. У Бугарској су За време ритуалних -> обилажења се-
болесника од епилепсије мерили прутом ла ш. je могао имати фаличку симболику:
ш. који су после обреда лечења закопава- тако бугарски кукери или северноруски
ли на месту на коме je болесник пао. Баја- "вертелники" са ш. у рукама иду за жена-
лица би на ш. окачила црвени конац с на- ма, имитирајући познате еротске покре-
низаним новчићима, а испод њега ста- те. Плодоносна улога ш. заступлена je и у
вила лепињу, боцу вина, овас, три потко- ритуалима исказивања благослова, када
вице (Врачански крај). У Лесковцу, боле- се ш. цара по -> огњишту или се њиме
сник се провлачио кроз расцеплени прут избијају искре из -> бадњака; »име доди-
ш., који би потом везивали црвеним вуне- рују људе, стоку и зграде, обезбеђујући
ним концем (-> провлачење). Ш. je кори- свему плодност (-> сурвакане). Ш. се ја-
шћен и у обреду лечења —> једномесечи- вља и као атрибут учесника свадби - пре
ћа и -» близанаца. свега, -> чауша. У Пољесју, чауш je лупао
ш. на —> врата, у —> таван, тражећи дозво-
Лит.: Раден. ССМН: 208-209; Чајк. РБВ: 89, 269; лу да дарује невесту и њене родителе.
БМ: 391; Георг. БНМ: 35, 119, 148; ЕБ 3: 80, 83; Сватови су на ш. везивали марамице, пе-
ЕПНДК: 137; Bart. ML: 252, 306; Hruška: 18; Мог. шкире, користили су га као мотку за свад-
MR:17. бени барјак итд.
В. В. Усачова У својству заштитног средства, кориш-
ћени су ш. од различитог дрвећа: код Ист.
ШИШАЊЕ -> Коса Слов, од —> јасике, букве, код Јужних - од
—> дрена, —> тисе, —» леске. Тако су у
ШКРАТЕЉЦ -» Мацић Украјини, уочи Ивана Купале (-> Ивањ-
дана), у капију забадали јасиков ш., да у
ШПИРГАСТА ТРАВА -> Расковник кућу не уђе -> вештица; код балканских
ШТАП -592- ШТРИГА
ШТРИГУН -» Крсник
ШТУКА -» Риба
улицама, често носећи жар у гвозденом несу или поткраду резерве хране. По во-
тигању или машући кукастим усијаним логодским представама, ш. постају од де-
гвозденим жарачем којим могу закачити це које су мајке умориле или проклеле.
људе ("закачити и спалити"), јуре на -» Често ш. живе у забаченим и пустим шу-
коњима, на упрегнутим санкама, на -> пама, увек у групи, али могу упасти и у
ступама или "усијаним" -> пећима. Че- кућу (ако се домаћица не заштити -> кр-
сто су велики као песница, некад и већи, стом од -> хдеба и ел.), и тада их je тешко
могу имати коњске ноге и шил>асту главу истерати. На Руском Северу маскиране
(—> ђаво), из уста им сукља пламен, обуче- поворке у време некрштених дана, такође
ни су у беле капутиће, које им je мајка се називају ш. Овим демонима су код бал-
природа подарила, носе —> појасеве и канских Словена сличне -> караконџуле,
шшьасте —» капе. Ш. се у —> некрштене код Руса -> кикиморе, као и неки демони
дане врзмају по раскрсницама или око несловенских народа Поволожја и Сиби-
рупа на залеђеним водама, срећу се и у ра.
шуми (одатле формула за плашење де-
це"Не ходи в лес - ш. пылает" ("Не иди у Лит.: Толстой Н. И., Заметки по славян-
шуму - ш. светли"), задиркују пијанце, ской демонологии. 3. Откуда название шули-
врте их и гурају у блато, не чинећи при кун ?, Восточные славяне: Языки, история,
томе неку већу штету, али могу и да одве- культура, Москва, 1985; Влас. PC: 561-565;
ду човека до рупе на залеђеној реци и РДС: 617-618.
тамо да га удаве. У неким местима би ш. Н. И. Толсто/
односили у помоћну зграду -> преслицу
и -> вретено, да би испрели свилу. Они ШУМСКА MAJKA -> Сан
су били у стању да украду кудељу од ле-
њих прел^а, да надгледају шта раде и да ШУМСКИ ДУХ -> Лесник
однесу све што je урађено без благослова,
да уђу у кућу и амбаре и неприметно из- ШЧЕДРОВАЉНИКИ -» Коледари
БИБЛИОГРАФИЈА
ОСНОВНИ ИЗВОРИ
XV - первая половина XVI века. 1984; вып. 7: Середина XVI века. 1985; вып. 8:
Вторая половина XVI века. 1986; вып. 9: Конец XVI - начало XVII веков. 1987-
вып. 10: XVII век. Книга первая. 1988; вып. 11: XVII век. Книга вторая. 1989; вып.
12: XVII век. Книга третья. 1994.
Плов. - Пловдивски край. Етнографски и езикови проучвания. София, 1986.
Плот.ДР - Плотникова А. А. Сербскохорватская календарно-обрадовая термино-
логия в сопоставлении с русской (на материале святочного цикла). Дипл. раб. МГУ,
1982.
Плот.МЭБА - Плотникова А. А. Материалы для этнолингвистического изучения
балканославянского ареала. М. 1996.
ПО - Исследования в области балто-славянской духовной культуры. Погребальный
обряд. М. 1990.
Побут- Побут. Всеукра'інське етнографічнетоварйство. Кй'ів, 1928-1930. Ч. 1-7.
Позн.З. - Познанский Н. Заговоры. Опыт исследования происхождения и развития
заговорных формул. Пг. 1917 (Записки историко-филологического факультета
Петроградского университета. Ч. 136).
Покр.ДИ - Покровский Е. А. Детские игры в связи с историей, этнографией, педа-
гогикой и гигиеной. М. 1895.
Помер.МП - Померанцева В. Мифологические персонажи в русском фольклоре. М.
1975.
Поп.БНК - Попов Р. Български народен календар. София, 1997.
Поп.КПНК - Попов Р. Кратък празничен народен календар. София, 1993.
Поп.ПГ- Попов Р. Пеперуда и Герман. София, 1989 (Български празници и оби-
чаи).
Поп.РНМБ - Попов Г. Русская народно-бытовая медицина. По материалам
Этнографического бюро князя В. Н. Тенишева. СПб. 1903.
Поп.СБ - Попов Р. Светци близнаци в българския народен календар. София, 1991.
Порф.АСВС - Апокрифические сказания о ветхозаветных лицах и событиях / Ис-
следование И. Порфирьева. Казань, 1872. Порфирьев И. Я. Апокрифические ска-
зания о ветхозаветных лицах и событиях по рукописям Соловецкой библиотеки.
СПб. 1877.
Порф.АСНС - Порфирьев И. Я. Апокрифические сказания о новозаветных лицах
и событиях по рукописям Соловецкой библиотеки. СПб. 1890.
Потеб.МЗОП - Потебня А. А. О мифическом значении некоторых обрядов и пове-
рий. I. Рождественские обряды (ЧОИДР. 1865. Кн. 2. С. 1-84). П. Баба-Яга (ЧО-
ИДР. 1865. Кн. 3. С. 85-232). III. Змей. Волк. Ведьма (ЧОИДР. 1865. Кн. 4. С.
233-310).
Потеб.НССП - Потебня А. А. I. О некоторых символах в славянской народной
поэзии. П. О связи некоторых представлений в языке. III. О купальских огнях и
- xxx -
ни, волшебни приказни; кн. 3: Народни приказни: волшебни приказни; кн. 4: Народ-
ни приказни: легенди; кн. 5: Народни приказни: реалистични приказни; кн. 6: На-
родни приказни; кн. 7: Преданија; кн. 8: Пословици, поговорки, гатанки, клетей и
благослови; кн. 9: Народни верувапа. Детски игри; кн. 10: Материали. Литератур-
ни творби.
Цив.ЛОБММ - Цивьян Т. В. Лингвистические основы балканской модели мира. М.
1990.
Чаг.ОСУ - Чагин Г. Н. Мировоззрение и традиционная обрядность русских
крестьян Среднего Урала в середине XIX - начале XX в. Пермь, 1993.
Чајк.МР - Чајкановић В. О магији и религији. Београд, 1985 (Библиотека «Ба-
штина», кнь. 8).
Чајк.МРС - Чајкановић В. Мит и религија у Срба. Изабране студије. Београд,
1973.
Чајк.РВБ - Чајкановић В. Речник српских народних веровапа о биљкама. Београд,
1985.
Чајк.СД - Чајкановић В. Сабрана дела из српске религије и митологије у пет кни-
га. Београд, 1994. Кн>. 1-5.
Чајк.СНП - Чајкановић В. Српске народне приповетке // СЕЗб. 1927. Кнь. 41.
Череп.МЛРС - Черепанова О. А. Мифологическая лексика Русского Севера. Л.
1983.
Череп.МРРС - Мифологические рассказы и легенды Русского Севера / Сост. О. А.
Черепанова. СПб. 1996.
Чист.П - Причитания / Вступ. ст. и примеч. К. В. Чистова, подгот. текста Б. Е.
Чистовой и К. В. Чистова. Л. 1960.
Чист.СУЛ - Чистов К. В. Русские народные социально-утопические легенды XVIII
- XIX вв. М. 1967.
Чич.ЗП - Чичеров В. И. Зимний период русского народного земледелческого кален-
даря XVI - XIX веков. Очерки по истории народных верований. М. 1957 (ТрИЭ. Т.
40).
ЧОИДР - Чтения в Имп. Обществе истории и древностей российских при Москов-
ском университете. М. 1846-1848. Кн. 1-23; 1858-1918. Кн. 24-264.
Чол.БНС - Чолаков В. Българский народен сборник. Болград, 1872. Ч. 1.
Чуб.ТЭСЭ - Труды этнографическо-статистической экспедиции в Западно-Рус-
ский край, снаряженной Императорским Русским географическим обществом:
Юго-Западный отдел. Материалы и исследования, собранные д. чл. П.П. Чу-
бинским. СПб. 1872-1878. Т. 1-7. Т. 1, вып. 1: Верования и суеверия. 1872; т. 1, вып.
2: Загадки и пословицы. Колдовство. 1877; т.2: Малорусские сказки. 1878; т. 3: На-
родный дневник. 1872; т. 4: Обряды: родины, крестины, свадьба, похороны. 1877; т.
5: Песни любовные, семейные, бытовые и шуточные. 1874; т. 6: Народные юридиче-
- xliv -
ские обычаи по решениям волостных судов. 1872; т. 7, вып. 1: Еврей. Поляки. Племе-
на немалорусского происхождения. 1872; т. 7, вып. 2: Малорусы (статистика,
сельским быт, язык). 1877.
Чулк.АРС - [Чулков М. Д.] Абевега русских суеверий, идолопоклонических жертво-
приношений, свадебных простонародных обрядов, колдовства, шеманства и проч.
Сочиненная М. Ч. М. 1786.
Чум. п. - Чумацькі пісні. Кй'ів, 1976 (УкрНТ).
Шапк.СБНУ - Шапкарев К. А. Сборник от български народни умотворения. Со-
фия, 1968-1973. Т. 1-4. Т. 1: Обредни песни, народни обичаи. 1968; т. 2: Песни из по-
литических живот. 1969; т. 3: Песни из обществения, семейния и частния живот.
1972; т. 4: Български приказки и вярвания. 1973.
Шаул.СНТ - Шаулић H. Српске народне тужбалице. Београд, 1929.
Шейк.БП - Шейковский К. Быт подолян. Киев, 1859,1860. Т. 1, вып. 1, 2.
Шейн БП - Белорусские песни, собранные П. В. Шейном // ЗРГО. 1873. Т. 5. С. 281-850.
Шейн БПОС - Шейн П. В. Белорусские песни с относящимися к ним обрядами,
обичаями и сувериями. СПб. 1874.
Шейн В - Шейн П. В. Великорусе в своих песнях, обрядах, верованиях, сказках, ле-
гендах и т. п. СПб. 1898,1900. Т. 1, вып. 1, 2.
Шейн МИБЯ - Шейн П. В. Материалы для изучения быта и языка русского насе-
ления Северо-Западного края. СПб. 1887-1902. Т. 1-3. Т. 1, ч. 1, 2: Бытовая и се-
мейная жизнь белоруса в обрядах и песнях. 1887, 1890; т. 2: Сказки, анегдоты, ле-
генды, предания, воспоминания, пословицы, загадки, приветствия, пожелания, бо-
жба, проклятия, руганъ, заговоры, духовные стихи и проч. 1893; т. 3: Описание жи-
лища, одежды, пищи, занятий; препровождение времени, игры, верования, обычное
право; чародейство, колдовство, знахарство, лечение болезней, средства от напастей,
поверья, суеверья, приметы и т. д. 1902.
Шер.ВВ - Шереметева M. E. Все венки да поверх воды. Народное искусство Калуж-
ского края. Изд. 2. Тула, 1984.
Шест.УНЗ - Шестопал М. М. Укратські народні загадки. Кйі'в, 1963.
Шиш.МО - Шишацкий-Иллич А. Местечко Олишевка (Козелецкого уезда Черни-
говской губернии) в историческом и этнографическом отношении. Чернигов, 1854;
[исто] Черниговские ГВ. 1854. № 21, 22, 24-31.
Шишк.ИП - Шишков С. Н. Избрани произведения. София, 1865.
Шк.ЖОП - Шкарић М. Живот и обичаји «Планинаца» под Фрушком горам II
СЕЗб. 1939. Књ. 54.
Шлюб.ФМВ - Шлюбскі А. Матэрыалы для вывучэння фалъклору г мовы
Віцебшчыны. Мінск, 1927,1928. Ч. 1, 2.
Шн.ГЕСО - Шневајс E. Главни елементи самртних обичаја код Срба и Хрвата //
ГСНД. 1929. Књ. 5.
- xlv -
AfslPh - Archiv für slavische Philologie. Berlin und Leipzig, 1875. Bd. 1-.
AKLP - Moszyński K. Atlas kultury ludowej w Polsce. Kraków, 1934-1936. Z. 1-3.
Anth. - Anthropophyteia. Jahrbücher für folkloristische Erhebungen und
Forschungen zur Entwicklunggeschichte der geschlechtlichen Moral heraus-
gegeben von Dr. F. S. Krauss. Leipzig, 1904-1911. Bd. 1-8.
Athen. - Atheneum. Pismo poświęcone historii, filozofii, literaturze, sztukom i kry-
tyce itd. Wilno, 1841-1851. T. 1-10.
ATh - The Types ofthe Folktale. A dassification and bibliography Anti Aarne's Verzeichnis
der Märchentypen / Translated and enlarged by S. Thompson. Helsinki, 1961 (FFC. V.
74, N 184).
Band.TTKS - Bandić D. Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. Beograd, 1980.
Bar.HWW - Baranowski B. O hultajach, wiedźmach i wszetecznicach. Szkice z dziejów
obyczajów XVII i XVIII wieku. Łódź, 1963.
Bar.KUW - Baranowski B. W kręgu upiorów i wilkolaków. Łódź, 1981.
Bar.ZTCK - Baranowski B. Zanik tradycyjnego chowu krów oraz wierzeń i zabobonów z
nim związanych na terenie obecnego województwa Łódzkiego. Łódź, 1967.
Bar.ŻWP - Baranowski B. Życie codzienne wsi między Wartą a Pilicą w XIX wieku.
Warszawa, 1969.
Bart.LN - Bartoš F. Lid a národ. Velké Meziříčí, 1891.
BartML - Bartoš F. Moravský lid. Sebrané rozpravy z oboru moravské lidovědy. Telč, 1892.
- xlvii -
Bart.ND - Bartoš F. Naše děti. Jejich život v rodině, mezi sebou a v obci, jejich poezie,
zábavy, hry i společné práce. Praha, 1949.
Bedn.DKSL - Bednařík R. Duchovná kultura slovenského ľudu // Slovenská vlastivě-
da. Bratislava, 1943. T. 2. S. 5-121.
Bedn.SJ - Bednařík R. Slováci v Juhoslávii. Bratislava, 1966.
Bedn.SIV - Bednařík R. Slowakische Volkskultur. Die Übersdieses Werkes besorgte F.
Fleischhaker. Bratislava; Pressburg, 1943.
BEM - Prace i materiály z badań etnograficznych w Mieleckim. Rzeszów, 1970.
Ben.KWZ - Benetowa S. Konopie w wierzeniach i zwyczajach ludowych. Warszawa
1936.
Bened.DTL - Benedyktowicz D., Benedyktowicz Z. Dom w tradycji ludowej.
Wrocław, 1992.
Berw.SG. - Berwiński R. Studia o gusłach, czarach, zabobonach i przesądach ludowych.
Poznań, 1862. T. 1-2.
Bieg.KOM - Biegeleisen H. U kolebki. Przed ołtarzem. Nad mogiłą. Lwów, 1929.
Bieg.LLP - Biegeleisen H. Lecznictwo ludu polskiego. Kraków, 1929.
Bieg.MD - Biegeleisen H. Matka i dziecko w obrzędach, wierzeniach i praktykach ludu
polskiego. Lwów, 1927.
Bieg.ŚOZ - Biegeleisen H. Śmierć w obrzędach, zwyczajach i wierzeniach ludu polskiego.
Warszawa, 1930.
Bieg.W - Biegeleisen H. Wesele. Lwów, 1937.
BIPF - Bilten Instituta za proučavanje folklora. Sarajevo, 1951-1953. [N] 1-2.
Bod.M - Bodnar J. Myjava. Ěyjava, 1911.
Bog.l'DCS - Bogatyriov P. Ľudové divadlo české a slovenské. Bratislava, 1973.
Bogiš.ZPO - Bogišić V. Zbornik sadašnjih pravnih običaja u južnih Slovena. Zagreb,
1874.
Brück.ESP - Brückner A. Encyklopedia staropolska. Warszawa, 1937-1939. T. 1-15.
Brück.LR - Brückner A. Literatura religijna w Polsce średniowiecznej. Warszawa,
1902-1904. T. 1-3. T. 1: Kazania i pieśni. Szkice literackie i obyczajowe. 1902; T. 2: Pismo
św. i apokryfy. 1903; T. 3: Legendy i modlitewniki. 1904.
Brück.MSP - Brückner A. Mitologia słowiańska i polska. Warszawa, 1980.
B-Stulli INP - Bošković-Stulli M. Istarske narodne priče. Zagreb, 1959.
B-Stulli UPP - Bošković-Stulli M. Usmene pripovijetke i predaje. Zagreb, 1997.
Buc.ŽOH - Buconjić N. Život i običaji Hrvata katoličke vjere u Bosni i Hercegovini.
Sarajevo, 1908.
Bujak LOR - Bujak J. Ludowe obrzędy doroczne w okolicach Rabki. Rabka, 1972.
Bul.PSBM - Bułat P. Pogled u slovensku botaničku mitologiju. Zagreb, 1932.
- xlviii -
Horváth PLS - Horváth P. Poddaný ľud na Slovensku v prvej polovici XVIII, storočia.
Bratislava, 1963.
Hov.VVM - Hovorka O., Kronfeld A. Vergleichende Volksmedizin. Stuttgart,
1908-1909.
Hur.ZRB - Hurynowicz A. Zbiór rzeczy białoruskich. Z gminy Wisznieiuskiej, parafii
Zodziskiej, powiatu swięciańskiego, gubernii Wileńskiej. Kraków, 1893.
Húsek HMS - Húsek J. Hranice mezi zemí Moravsko-slezskou a Slovenskem / Studie
etnografická. Praha, 1932.
Huz.ZJ - Huzjak V. Zeleni Juraj. Zagreb, 1957 (Publikacije Etnološkoga seminara
Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. N. 2).
Ilić NSO - Ilić L. Narodni slavonski običaji. Zagreb, 1846.
Ivaniš.P - Ivanišević F. Poljica // ZNŽO, 1905. Knj. 10. ą 1. S. 11-111.
Jard.K. - Jardas J. Kastavština // ZNŽO. Zagreb, 1957. Knj. 39.
Jind.Ch - Jinřich J. Chodsko. Praha, 1956.
Jobes DMFS - Jobes G. Dictionary of Mythology, Folklore and Symbols. New York, 1962.
P. 1-3. P. 1: A-J; P. 2: K-Z; P. 3: Index.
Kaindl FRH - Kaindl R. F. Der Festkalender der Rusnaken und Huzulen. Czernowitz,
1896.
Kaindl H - Kaindl R. F. Die Huzulen. Ihr Leben, ihre Sitten und ihre Volksüberlieferung.
Wien, 1894.
Kaj - Kaj. Časopis za kulturu i prosvjetu. Zagreb, 1968-1973. God. 1-6.
Kap.TZ - Kapełuś H. O turze zlatorogim. Szkice kolędowe. Warszawa, 1991.
Kar.OZD - Karczmarzewski A. Obrzędy i zwyczaje doroczne wsi rzeszowskiej.
Rzeszów, 1972.
Karw.KLZD - Karwicka T. Kultura ludowa Ziemi Dobrzyńskiej. Warszawa; Poznań;
Toruń, 1979.
Karw.TKL - Karwicka T., Cherek I. Tradycja a współczesność w kulturze ludowej
wybranych wsi regionów Polski Północnej. Toruń, 1982.
Karwot KMR - Karwot E. Katalog magii Rudolfa. Źródło etnograficzne XIII wieku.
Wrocław, 1955.
Kel.BPSL - Kelemina J. Bajkę in pripovedke slovenskega ludstva. Celje, 1930.
Kel.ZOSR - Keller J., Kotański W., Szafrański W. Zwyczaje, obrzędy i symbole religijne.
Warszawa, 1974.
Kemp HRS - Kemp P. Healing Ritual Studies in the Technique and Tradition of the
Southern Slavs. London, 1935.
Kit.OO - Kitowicz J. Opis obyczajów za panowania Augusta III. Wrocław, 1951.
KL - Kolędowanie na Lubelszczyźnie. Polskie Towarzystwo Ludoznawcze. Wrocław,
1986.
-liv-
Wirth UČslL - Wirth Z., Matějček A., Lábek L. Umení československého lidu. Praha, 1928.
Wisła - Wista. Polskie Towarzystwo Etnologiczne. Miesięcznik geograficzno-etno-
graficzny. Warszawa, 1887-1922. T. 1-11.
Wit.DPO - Witkowski Cz. Doroczne polskie obrzędy i zwyczaje ludowe (W związku z
wystawą w Muzeum Etnograficznym W Krakowie). Kraków, 1965.
WMBH - Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und Hercegovina. Sarajevo, 1893-.
[Т.] 1-.
WR - Wieś Rudawa i jej okolice. Kraków, 1980. (Prace etnograficzne. Z. 12).
WŻ - Wiezda i życie. Warszawa, [1926 ?]-. R. 1-.
Wójc.KSP - Wójcicki K. Klechdy, starożytne podania ludu polskiego i Rusi. Warszawa,
1837,1972 (fotoofset). T. 1-2.
Zab.ZG - Zablatnik P. Od zibelke do groba. Ljudska verovanja, šege in navade na
Koroškem. Celovec, 1990.
Zadr.PCP - Zadrożyńska A. - Powtarzać szas początku. Warszawa, 1985. Cz. 1. O
świętowaniu dorocznych świąt w Polsce.
Zamag. - Zamagurie. Národopisná monografia oblasti / Zosi. а red. J. Podolák. Poprad;
Košice, 1972.
Zaor.LR - Zaorálek J. Lidová rčení. Praha; Brno, 1947.
Zapisy - Zapisy. Cetinje, 1911-1928.
Zátur.SPP - Záturecký A. P. Slovenská přísloví, pořekadla a úsloví. Praha, 1896.
Zeč.ENMNO - Zečević S. Elementi naše mitologije u narodnim obredima uz igru.
Zenica, 1973.
Zel.RV - Zelenin D. Russiche (Ostslawische) Volkskunde. Berlin; Leipzig, 1927.
ZfslPh - Zeitschrift für slavische Philologie. Leipzig; Heidelberg, 1925 / 1926-. B. 1-.
ZfS - Zeitschrift für Slawistik. Berlin, 1956-. B. 1-.
Zibrt OPV - Zibrt Č. Ohlas obřadních pisni velikonočních (Haggadah: Chad Gadja,
Echad mi jodea) v lidovém podaní. Praha, 1928.
Zíbrt SOPM - Zíbrt Č. Staročeské obyčeje a pověry mlynářské. Praha, 1897.
Zíbrt SPZP - Zíbrt Č. Seznam pověr a zvyklostí pohanských z VIII věku. Praha, 1894.
Zíbrt SVO - Zíbrt Č. Staročeské výroční obyčeje, pověry, slavností a zábavy prostonárod-
ní, pokud o nich vypravují písemné památky až po náš věk. Praha, 1889.
Zíbrt VCh - Zíbrt Č. Veselé chvíle v životě lidu českého / Uspořádala, doplnila, úvo-
dem, poznámkami a věcným rejstříkem opatřila Z. Hochová-Brožiková. L vyd.
Praha; Vyšehrad, 1950.
Ziemia - Ziemia. Polskie Towarzystwo Krajoznawcze. Warszawa, 1910-1950. R.
1-41.
Zien. - Zienkiewicz R. O uroczyskach i zwyczajach ludu pińskiego oraz o charakterze jego
- lxvii -
1958-1959.
ГСМБ - Гістарычны слоўнік беларускай мовы. Мінск, 1982-. Вып. 1-.
ДАБМ - Дыялекталаггчны атлас беларускай мовы / Пад рэд. Р. I. Аванесава, К. К.
Крапівы, Ю. Ф. Мацкевіч. Мінск, 1963. Кн. 1: Карты. Кн. 2: Уступныя артикулы.
Даведачныя матэрыялы i каментарыі да карт.
Даль - Даль В. Толковый словарь живого великорусского языка. Изд. 2. СПб.; М.
1880-1882. Т. 1-4. Фотомеханическое воспроизведение. М. 1978-1980. Изд. 3 /
Под ред. И. А. Бодуэна-де-Куртенэ. Спб. 1903-1909. Т. 1-4.
ДАРЯ - Диалектологический атлас русского языка. Проспект сводного атласа /
Отв. ред. Р. И. Аванесов, В. Г. Орлова, М. 1969.
Добр. -Добровольский В. Н. Смоленский областной словарь. Смоленск, 1914.
Доп. Оп. - Дополнение к Опыту областного великорусского словаря. СПб. 1858.
Дюв. - Дювернуа Д. Словарь болгарского языка по памятникам народной словесно-
сти и произведениям новейшей печати. М. 1885-1889. Вып. 1-9.
ЕСУМ - Етимологгчний словник украінсько'і моей. Кйі'в, 1982-. Т. 1-.
Желех. - Желеховский С. Малоруско-німецкйй словар. Львів, 1886. Т. 1, 2.
Ив. - Иванова А. Ф. Словарь говоров Подмосковья. М. 1969.
Касьп. - Касьпяровіч М. Віцебскі краёвы слоўнік (матар'ялы) / Пад. рэд. М. Я.
Байкова i проф. Б. I. Эпімаха-Шыпілы. Віцебск, 1927.
КДА - Бернштейн С. Б., Илич-Свитыч В. М., Клепикова Г. П., Попова Т. В., Уса-
чева В. В. Карпатский диалектологический атлас. М. 1967. Ч. 1, 2. Ч. 1: Тексты. Ч.
2: Карты.
Кулик. - Куликовский Г. Словарь областного олонецкого наречия в его бытовом и
этнографическом применении. СПб. 1898.
ЛАЗГ - Дзендзелівськйй И. О. Лінгвістйчнйй атлас укратських народних говорів
Закарпатсько'і области УРСР (Лексика). Ужгород, 1958,1960. Ч. 1, 2. (Наукові за-
писки Ужгородського держ. ун-та. Т. 34, 42).
ЛАНП - Назарова Т. В. Лінгвістйчнйй атлас Нижнъог Прйп'яті. Кй'ів, 1985.
ЛАПП - Никончук М. В. Матеріалй до лексічного атласу укратсько'і моей. Право-
бережне Полісся. Кйі'в, 1979.
ЛАУГС - Ганудель 3. Т. Лінгвістйчнйй атлас укратських говорів Схгдно'і Словач-
чини. Братіслава, 1981. Ч. 1: Назви страв, посуду i кухонного начиння.
Лис. - Лисенко П. С. Словник поліськйх говорів. Кйі'в, 1974.
ЛП - Лексика Полесья. Материалы для полесского диалектного словаря / Отв. ред.
Н. И. Толстой. М. 1968.
Митр. - Митровић Б. Речник лесковачког говора. Лесковац, 1984.
Мих. - Михельсон М. И. Русская мысль и речь. Свое и чужое. Опыт русской фра-
зеологии. Сборник образных слов и иносказании. СПб. б. г. Т. 1, 2.
- lxx -
AGB - Atlas gwar bojkowskich / Oprać, pod kier. J. Riegera. Wrocław; Warszawa;
Kraków, 1980-. T. 1-.
AGM - Horodyska-Gadkowska H., Kowalska A., Strzyżewska-Zaremba A. Atlas
gwar mazowieckich. Wrocław; Warszawa; Kraków; Gdańsk, 1971-1980. T. 1-5.
AGS - Sobierajski Z. Atlas gwar spiskich na terenie Polski i Czechoslowacji. Poznań,
1966-1977. T. 1-4.
AGWB - Atlas gwar wschodniosłowiańskich Białostocczyzny / Pod red. S. Glinki, A.
Obrębskiej-Jabłońskiej i J. Siatkowskiego. Wrocław; Warszawa; Kraków, 1980-. T.
1-.
AJK - Atlas językowy Kaszubszczyzny i dialektów sąsiednich / Oprać, przez Zespół
Zakładu słowianoznawstwa PAN. Wrocław; Warszawa; Kraków, 1964-1978. T.
1-15. (1-6 - pod kier. Z. Stiebera, 7-15 - pod kier. H. Popowskiej-Taborskiej).
AJKLW - Atlas języka i kultury ludowej Wielkopolski / Pod red. Z. Sobierajskiego i J.
Burszty. Wrocław; Warszawa; Kraków; Gdańsk, 1978-1989. T. 1-5. T. 1:
Gospodarstwo domowe. Pożywienie. 1978; T. 2: Człowiek. Przyroda. 1979; T. 3: Rolnictwo.
1982; T. 4: Rolnictwo. Hodowla. 1986; T. 5: Transport. 1989.
AJPP - Małecki M., Nitsch K. Atlas językowy polskiego Podkarpacia. Kraków, 1934, T.
1-2. T. 1: Mapy; T. 2: Wstęp, objaśnienia, wykazy wyrazów.
AJŚ - Zaręba A. Atlas językowy Śląska. Kraków, 1969-1982. T. 1-10.
ASJ - Atlas slovenského jazyka / Hl. autor a vedúci pracovnej skupiny J. Štóle.
Bratislava, 1968. D. 1-.
Bart.DSM - Bartoš F. Dialektický slovník moravský. Praha, 1905-1906. D. 1-2.
Benv. VIIE - Benveniste É. Le vocabulaire des institutions indo-européennes. Paris, 1980.
V. 1-2.
- lxxii -
Арх. - Архив
БАН - Българска академия на науките.
БГУ - Белорусский гос. университет. Минск.
ВУАН - Всеукрашська академія наук.
ГБЛ - Всесоюзная гос. библиотека им. В. И. Ленина (Российская государствен-
ная библиотека). Москва.
ГВ - Губернские ведомости.
ГГУ - Горьковский гос. университет (кафедра русской литературы).
ГИМ - Гос. Исторический музей. Москва.
ГМПИ - Гос. музыкально-педагогический институт им. Гнесиных, кабинет на-
родной музыки. Москва.
ГО - Географическое общество СССР (Свесоюзное географическое общество).
Ленинград.
ГПБ - Гос. Публичная библиотека им. M. E. Салтыкова Щедрина. Санкт-Пе-
тербург.
ЕВ - Епархиальные ведомости.
ЕИМ - Етнографски институт и музей при БАН. София.
ИИФЭ - Институт искусствоведения, фольклора и этнографии им. М. Т.
Рыльского Украинской АН (Гнститут мистецтвознавства, фольклору та етно-
графіі' им. М. Т. Рильського Украінсько'і АН). Киев.
ИИЭФ - Институт искуствовесения, этнографии и фольклора Белорусской
АН (Інстытут мастацтвазнаўства, этнаграфйіі i фалыслору Беларускай АН).
Минск.
ИР ЛИ - Институт русской литературы (Пушкинский дом) РАН, секция
фольклора. Санкт-Петербург.
Карт. - Картотека.
ЛГИТМИК - Лениградский гос. институт театра, музыки и кинематографии.
ЛГУ - Лениградский гос. университет (кафедра русского языка).
ЛО - Ленинградское отделение.
МГК - Московская гос. консерватория (кабинет народной музыки).
- lxxvi -
Илустрације у боји
Женска кошуља.
Околина Требиња, XIX век, Херцеговина.
С. Бајић, Основне карактеристике традицијске сеоске ношње у Херцеговини
ГЗМ 48/49.
Снимила М. Радовановић.
Краљевић Марко, детаљ ca фреске у цркви Света Богородица у селу Лопатица у
околини Битоља, 1857. г. (Македонија).
К. Пенушлиски, Марко Крале -легенда и стварност, Скопје 1983.
Обредни крст. Село Вискјар, Пернишки крај, Бугарска.
И. Любленова, И гробовете умират, София 1996.
Надгробий крст девојке, XIX в. (Србија).
Ф. Кониц, Србија, Земл>а и становништво, књ. 1.
Купање, детал. ca фреске Рођење Христово, Студеница, XIV век (Србија).
С. Т)ирковић, Срби у средњем веку, Београд 1995.
Лазарички накит за главу, Варненски крај, XIX век (Бугарска).
Н. Тенева, Р. Данова: Обредно искуство из съкровищтницата на Националния
Етнографски музей - София.
Лазарице из Софијске области, средина XX в. (Бугарска).
Софийски край, Етнографски и езикови проучвания, Етнографски институт с
музей, София 1993.
Лазарице из Тевтенске области у Бугарској.
Ловешки край, Етнографски институт с музей при БАН, София 1999.
Лазарице из Елинпелинског краја, софијске области, средина XX в. (Бугарска).
Софийски край. Етнографски и езикови проучвания, Етнографски институт с
музей, БАН, София 1993.
Маска "кукера", село Габарево, Старозагорски крај, Бугарска.
Етнографски проблеми на народната духовна култура, Етнографски институт с
музей, БАН, София, 1989.
Обредни лик "бабугер", Сандански крај, Бугарска.
Л. Миков, Български великденски обреден фолклор, Институт за фоклор, БАН,
София 1990.
"Дервиши", село Калугерово, Пазарџијски крај, 1980 (Бугарска).
Етнографски проблеми на народната духовна култура, Етнографски институт с
музей, БАН, София 1989.
Маскирна поворка "кукери", село Бојаново, Јамболски крај, Бугарска.
Етнографски проблеми на народната духовна култура, Етнографски институт с
музей, БАН, София 1989.
Трупа маскираних коледара "herody", 1980. г. (Краковско војводство, Пољска).
"Мачак казански, помет астраханска", гравира на дрвету, XVIII в. (Русија).
Државни музеј ликовне уметности "А. С. Пушкин" Москва.
Св. четрдесет мученика, икона у цркви Св. Никола у Куманову, XIX век (Македонија).
В. Поповска-Коробар, Ј. Зисовски: Икони од Кумановско во црквата Св. Никола
во Куманово, Куманово 2000.
A4
Црно-беле илустрације
Млада ca ситом
Село Рутејевац код Алексинца, 1924.
Етнографски музеј у Београду.
Стожер
Кићење стожера после вршидбе. Рибарска Бања, XX в. (Србија).
Обреди и веровања српског народа, Каталог Етнографског музеја, Београд 1986.
Снимио М. С. Блаховић (1946).
Метење масла. Трнези, Иванград, 1968. г. (Црна Гора).
Етнографски музе] у Београду. Архив С. Бојовића.
Сунце, фреска у цркви Свети Дух, село Страгово (Македонија).
Т. Вражиновски, Народна митологија на Македонците, кн. I, Скопје-Прилеп
1998.
Дрвена кола. Дуга Пољана, Сјеница, 1939. г. (Србија).
Етнографски музеј, Београд.
Снимио П. Ж. Петровић.
Цшанка с дететом, XX в., Србија
Етнографски музеј у Београду. Архив С. Бојовића.
Хамајлија
Хамајлија у облику троугла са шкољкама и зубом дивљег вепра, XX в. (Србија).
Етнографски музеј у Београду.
Хамајлија
Хамајлије од пужића и перлица на дечјој капи, село Џигољ, околина Прокупља,
XX в. (Србија).
Етнографски музе] у Београду.
Хлебна něh. Велика Моштаница код Београда, 1927. г. (Србија).
Етнографски музе] у Београду.
Целивање бадњака. Страгари у Јасеници, 1937. г. (Србија).
Етнографски музеј у Београду.
Војвода с чутуром и кокошком
Сланци, Београдско Подунавље (Србија).
Етнографски музе] у Београду.
Снимио П. Ж. Петровић.
Штап "момчаник". Левая и Темнић, XX в. (Србија).
M. Бошковић, Колекција штапова Етнографског музеја у Београду, Зборник
Етнографског музеја у Београду 1901-1951, Београд 1953.
Списак одредница по ауторима
Т. А. Агапкина
БЕЛЕ ПОКЛАДЕ, БОЛЕСТ
ВАТРА, ВЕЛИКА НЕДЕЉА, ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, ВРБА
ГЛАС, ГЛОГ, ГЛУВО ДОБА НОЋИ, ГОСТ, "ГРЕЈАЊЕ ПОКОЈНИКА"
ДАР, ДРВО, ДРЕН
"ЕУРТІЕВДАН
ЗАПИС, ЗВОНО, ЗЛАТО, ЗОВА
ИНЦЕСТ
ЈАСЕН, ЈАСИКА, ЈЕЛА, ЈЕРЕМИЈА, JOBA
КЛЕКА, КОЛАЦ, КОСТРОМА, КУПАЊЕ
ЛЕСКА, ЛИПА
МИТРОВДАН, МЛАДЕНЦИ
НАВИ
ОБОРАВАЊЕ, ОРАХ, ОСКОРУША
ПАПРАТ, ПЕТРОВДАН, ПОСТ, ПРОВЛАЧЕЊЕ, ПРОЛЕЋЕ, ПУШТАЊЕ НИЗ ВОДУ
СПАСОВДАН, ВАЗНЕСЕЊЕ ГООТОДЊЕ,
ТИСА, ТОЧАК
ЋОШАК, ЋУТАЊЕ
УСКРС, ВАСКРС
ХРАСТ
О. В. Белова
АЛАТИР
БЕС, БОЈА
ВИЈ
ГИГАНТ, ГЉИВА
ДИВ
ЗАВЕТ, ЗЕМЉА
ИЛИЈА ГРОМОВНИК
КОЗА, КОСА, КРВ, КРСТ, КРУГ, КУЗМАН и ДАМЈАН
НИКОЛА СВ,
ФАРАОНКЕ
М. М. Валенцова
БУНАР, БУЊИШТЕ
ВРАТИЛО, ВРЕТЕНО
ДЛАКА
Т)УБРЕ
ЗАОРАВАЊЕ
КРАЉИЦЕ, КРАЧУН, КРОВ
А 12
Л. Н. Виноградова
АНДРИЈА
БАДЊЕ ВЕЧЕ, БОЖИЋ, БОЖЈЕ ТЕЛО, БРЕЗА, БУНАР
ВЕНАЦ, ВОДА, ВРАТА
ГАТАЊЕ
ДЕДОВИ, ДЛАКА
ЗАДУШНИЦЕ, ЗЕМЉА
ИВАЊДАН, ИЗВОР
JAJE
КОЛЕДАРИ,
МАВКЕ, МАСКИРАЊЕ, МЕТЛА
НЕКРШТЕНИ ДАНИ, НЕЧИСТИ ПОКОЈНИЦИ
ОБИЛАЖЕЊЕ, ОНАЈ СВЕТ
ПОДМЕЧЕ, ПОЗИВАЊЕ, ПРЕТВАРАЊЕ
РУСАЛИЈЕ, РУСАЛКА
ТОЧАК, ТРОЈИЦЕ
A. В. Гура
БДЕЊЕ, БРАК, БУБАМАРА
ВЕНЧАЊЕ, ВУК, ГАВР АН И ВРАНА, ГНЕЗДО, ГУШТЕР
ДАЖДЕВЊАК, ДЕТЛИЋ
ЖАБА
ЗЕЦ, ЗИМЗЕЛЕН, ЗМИЈА
ЈАСТРЕБ, ЈЕЖ, ЈЕЛЕН,
КОРЊАЧА, КРТИЦА, КУКАВИЦА
ЛАСИЦА, ЛАСТА, ЛЕПТИР
МАЧКА, МАЧАК, МЕДВЕД, МИШ, МРАВ
OPAO
ПАС, ПЧЕЛА
РИБА, РОДА
САН, СЛЕПИ МИШ, СНОШАЈ, СОВА, ШЕВА
B. В. Иванов
БАБА ЈАГА, БЕЛОБОГ
БЕЛЕС, ВОЛОСИЊИ, ВОЛХ ВСЕСЛАВЈЕВИЧ
ДАЖБОГ,
ИВАН-БУДАЛА, И/ЬА МУРОМЕЦ,
ЈАРИЛА, ЈАРОВИТ
МОКОШ
ПЕРЕПЛУТ, ПЕРУН, ПРОВЕ
РОД РУЈЕВИТ
САТКО, СВАРОГ, Сварожић, СВЕНТОВИТ, СВЈАТОГОР, СЕМАРГЛ, СТРИБОГ,
ХОРС
ЦРНОБОГ
А 13
Г. И. Кабакова
БОЖЈЕ ТЕЛО,
ВУЧЈИДАНИ
ЖЕНА
ЗАЧЕЋЕ
КРСТОВДАН, КУМОВИ
СПАСОВДАН
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
А. А. Плотникова
БАБА МАРТА, БАДЊЕ ВЕЧЕ, БОБ и ПАСУЉ, БОГОЈАВЉЕЊЕ, БОЖИЋ
ВЕРИГЕ, БЕТ АР, ВОСАК
ГРАШАК, ГРОБ, ГРОБЉЕ, ГУМНО
ДОДОЛА, ДУША
ЗВЕЗДЕ, ЗДУХАЧ
ИГЊАТИЈЕ СВ
ЈАЛОВОСТ, ЈЕДНОМЕСЕЧИЋИ, ЈЕРЕМИЈА, ЈОВАЊДАН
КАЂЕЊЕ, КОЛАЧ, КОШУ/ЪИЦА, КРА/ЬИЦЕ, КРСТОВДАН, КРСТОНОШЕ, КУКЕРИ, КУЋА
ЛАЗАРИЦЕ, ЛИЛА
МАРТЕНИЦА
НОЋ
ОГЊЕНА МАРИЈА
ПАСТИР, ПЕЋИНА, ПОЈАС, ПОКЛАДЕ
РАСКРСНИЦА
СИРОВАРИ, СЛАБА, КРСНО ИМЕ, СТОЖЕР, СУРВАКАНЕ, СУСРЕТ
ЧЕСНИЦА
ШТАП
И. А. Седакова
ВОДЕНИЦА
ДЕТЕ
ИГЊАТИЈЕ СВ
КЛЕТВА
СТАРАЦ, ДЕДА
А 15
А. Л. Топорков
ВАТРА
ГЛЕДАЊЕ, ГРНЧАР
ЗЕМЉА, ЗЕМ/ЬАНИ СУД, ВРЧ, КРЧАГ, ИВАН-БУДАЛА, ИЉА МУРОМЕЦ
ЈЕЛО
КАШИКА
МОСТ
НОЖ
ОГГЬЕНА РЕКА, ОПРАШТАЊЕ, ОСКОРУША
ПЕЋ, ПИЋЕ, ПОЖАР, ПРАГ, ПРОЗОР,
РЕКА
СВЕТЛОСТ, СИТО, РЕШЕТО, СО, СТО, СТУПА, СУНЦЕ
ТУЧАК
ХЛЕБ
А 16
ЦЕЛИВАЊЕ, ЉУБЉЕЊЕ
B. H. Топоров
БАБА ЈАГА, БЕЛОБОГ
БЕЛЕС, ВОЛОСИЊИ ВОЛХ ВСЕСЛАВЈЕВИЧ
ДАЖБОГ
ЈАРИЛА, ЈАРОВИТ
МОКОШ
ПЕРЕПЛУТ, ПЕРУН, ПРОВЕ
РОД РУЈЕВИТ
САТКО, СВАРОГ, Сварожић, СВЕНТОВИТ, СБЈАТОГОР, СЕМАРГЛ, СТРИБОГ, ХОРС
ЦРНОБОГ
Радмила Мечанин
Љубгмко Раденковић
Александар Лома
БЕЛОБОГ;
БЕЛЕС/ВОЛОС, ВОЛОСИЊЕ/ВЛАШИЋИ;
ДАЖБОГ;
ЈАРИЛА, ЈАРОВИТ;
МОКОШ;
ПЕРЕПЛУТ, ПЕРУН, ПРОВЕ;
РОД РУЈЕВИТ;
СВАРОГ, СВЕНТОВИТ, СЕМАРГЛ, СТРИБОГ;
ТРИГЛАВ, ТРОЈАН;
ХОРС;
ЦРНОБОГ.
Списак одредница по странама
Стр. "БРАДА" 47
БРАК 48
БРЕЗА 51
АВЕТ, АВЕТИЊА 1 БРИЈАЊЕ 52
АЖДАЈА 2 БРОЈ 54
АЛАТИР 3 БРШ/ЬАН 55
АНАТЕМА 3 БУБАМАРА 56
АНДРИЈА 5 БУНАР 58
AHĘEO 6 БУЊИШТЕ 59
АНТРОПОГОНИЈСКИ МИТОВИ 7
АТИЛА 9 В
ВАМПИР 61
ВАРВАРА СВ. 62
ВАРТОЛОМЕЈ СВ. 63
БАБА ЈАГА 11 ВАТРА 64
БАБА МАРТА 11 БАТРА 65
БАБИЦЕ 12 БЕЛЕС 68
БАДЊАК 14 ВЕЛИКА НЕДЕЉА 69
БАД1-ЬЕ ВЕЧЕ 15 ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК 70
БАЈАЊА 16 ВЕНАЦ 71
БДЕЊЕ 18 ВЕНЧАЊЕ 73
БЕЛЕ ПОКЛАДЕ 19 ВЕРИГЕ 75
БЕЛИ ЛУК 21 ВЕТАР 75
БЕЛОБОГ 23 БЕШТИЦА 77
БЕРЕГИЊЕ 23 ВИДОВДАН 78
БЕС 24 БИЈ 79
БИК 25 ВИЛА, САМОВИЛА, САМОДИВА 80
БЛАГОВЕСТИ 27 ВИНО 82
БЛИЗАНЦИ 29 ВЛАСИЈЕ СВ. 83
БОБ и ПАСУЉ 31 ВО 84
БОГ 32 ВОДА 87
БОГАТСТВО 33 ВОДЕНИ БИК 88
БОГИНКА 34 ВОДЕНИЦА 90
БОГОЈАВЉЕЊЕ 37 ВОДЕНИЧАР 92
БОГОРОДИЦА 38 ВОДЕЊАК 92
БОДЉЕ 39 ВОЛОСИЊИ 94
БОЖИЋ 41 ВОЛХ ВСЕСЛАВЈЕВИЧ 95
БОЖЈЕ ТЕЛО 42 ВОСАК 96
БОЈА 43 ВРАТА 97
БОЛЕСТ 45 ВРАТИЛО 98
БОСИЉАК 46 ВРБА 99
А 20
К
Л
КАТ)ЕЊЕ 255
КАЛЕНДАР НАРОДНИ 256 ЛАДА 325
КАМЕН 257 ЛАЗАРИЦЕ 328
КАРАКОНЏУЛА 259 ЛАМЈА 329
КАПА 261 ЛАСИЦА 331
КАТАНАЦ 263 ЛАСТА 333
КАТРАН 264 ЛЕЛЮ 334
КАШИКА 266 ЛЕПТИР 335
КИКИМОРА 266 ЛЕСКА 336
КИША 267 ЛЕСНИК 338
КЛЕКА 269 ЛИЛА 339
КЛЕТВА 270 ЛИПА 340
КОВАЧ 271
КОЗА 272
КОЛАЦ 273 M
КОЛАЧ 274
КОЛЕДАРИ 276 МАВКЕ 343
КОНОШЬА 278 МАРЕНА, МОРЕНА 344
КОЊ 280 МАРТЕНИЦА 345
КОПРИВА 283 МАСКИРАЊЕ 346
А 22
ЧИНИ 579
Ц
ЧУДО 581
ЦВЕТИ 571 ЧУМА, КУГА 581
ЦЕЛИВАЊЕ, ЉУБЉЕЊЕ 572
ЦРНОБОГ 573
т
Ч
ШЕВА 587
ЧАРОБЊАК 575 ШЕЈТАН, ШАЙТАН 588
ЧАУШ 576 ШИБАЊЕ 588
ЧЕСНИЦА 577 ШИПАК 590
ЧЕТВРТАК 578 ШТАП 591
ЧЕШАЉ 579 ШУЛИКУНИ, ШИЛИКУНИ 592
Пр енумер анти