XV CONFERENCE DEVELOPMENT TREND/:

''DOCTORAL JTUDIEf IN fERBIA, REGION & EW

KOPAONIK. fERBIA, 2^ MARCH 2009. Educatl^»«.Cufture
JOINT TEMPU/ PROJECT/ WORK/HOP JADE/ - DEUKf - /OCD xaim%

NOVI PROGRAM DIPLOMSKIH AKADEMSKIH STUDIJA

KAO OSNOVA ZA DOKTORSKE STUDIJE
NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NISU
Predrag Petkovic, Vanco Litovski
Elektronski fakultet. Univerzitet u Nisu, NiS, Republika Srbija
predrag.petkovic(a)elfak.ni.ac.vu. vanco.litovskKa) elfak.r^i.ac.vu

1. UVOD
Cilj ovog rada jeste da upozna akademsku javnost sa novim modulom na diplomskim
akademskim studijama (DAS) na Elektronskom fakultetu u Ni§u kako bi se sagledao nivo znanja
i vestina sa kojim raspolazu buduci student! doktorskih studija u o v o m regionu. lako ce u daljem
radu biti re£i o Elektronskom Fakultetu u Ni§u, ne treba izgubiti iz vida da je novi program na
DAS proistekao iz saradnje sa drugim srodnim fakultetima iz okruzenja. Naime u toku 2002
godine u okviru T e m p u s projekta CD_JEP-17028-2002 ( 1 , 2] usagla§eni su nivoi znanja koje
student! dobijaju na osnovnim akademskim studijama iz oblasti Elektronika na Elektrotehnickom
fakultetu u Beogradu, Fakultetu tehnickih nauka u N o v o m Sadu i Elektronskom fakultetu u NiSu.
Tom priiikom pomagali su partner! sa Fakulteta za Elektrotehniku i Rafiunarstvo - Nacionalni
Tehnicki Univerzitet iz Atine i sa Departmana za Elektroniku Tehni^kog univerziteta iz Madrida.
Saradnju sa srodnim fakultetima iz okruzenja Elektronski fakultet u Ni§u nastavio je do danas,
kada se u okviru T e m p u s C D _ J E P 41107 - 2006 projekta [3] privodi kraju uvodenje nove grupe
predmeta na diplomskim akademskim studijama. Radi se o kursevima preko kojih student! stiCu
znanja iz oblasti projektovanja sistema na Cipu. Paraleino sa Elektronskim fakultetom
Univerziteta u Nisu, sliCan program studija uvodi se na Fakultetu za elektrotehniku i
informacione tehnologije Univerziteta Cirilo i Metodije iz Skoplja. U razvoju planova i programa
koriste se iskustva Tehnickog univerzitaeta iz Madrida, Spanija, (Universidad Polit6cnica de
Madrid as grantholder) i Univerzitata iz Sautemptona (University of Southempton) iz Velike
Britanije. Pored toga, u okviru inicijateve za saradnju zemaija iz c m o m o r s k o g regiona pod
okriljem organizacije Black Sea Economic Colaboration B S E C . u periodu 2007-08 godine
realizovan je projekat pod naslovom .Networking of IC Design Teaching Centers in Blask Sea
Region". U okviru ovog projekta izvrsena je harmonizacija nastavnih planova iz oblasti
projektovanja integrisanih kola na univerzitetima u Ni§u, Sofiji i Jerevanu [4]. Naravno iz spiska
projekata koji su imali za cilj usaglaSavanje nastavnih programa na univerzitetima bivsih
jugoslovenskih republika (koji su inaSe ve6 bili usaglaSeni i pre 40 godina) koji se sada nazivaju
zemlje Zapadnog Balkana. ne treba zanemariti i ostale projekte koji se realizuju u okviru
Tempus, W U S i slicnih organizacija. Najzad, vazno je istaci da sem ovih institucionalnih nacina
usaglasavanja nastavnih programa postoji i onaj m n o g o direktniji koji proizlazi iz direktnog
angazovanja profesora sa univerziteta iz Beograda, Ni§a i Novog Sada na univerzitetima u
Pristini (Kosovska Mitrovica), Sarajevu, Banja Luci... Kroz takav oblik saradnje ostvaren je
direktan transver znanja koji 6e z n a f e j n o uticati na opredeljenje studenata s a tih univerziteta da
doktorske studije nastave u Beogradu, Ni§u. Novom Sadu...
Stoga, deleci sa v a m a iskustva Elektronskog fakulteta iz Nisa. obuhvatamo manje-vise
slicna iskustva mnogih fakulteta iz okruzenja. Na taj nafiin, pregled nivoa znanja potencijalnih
studenata doktorskih studija iz prethodne faze obrazovnog procesa nije vezan samo za
Nisavski region. Naprotiv, vezan je za mnogo §ire okruzenja cime se stvaraju usiovi za
mobilnost kako studenata tako i profesora.
Na primeru Elektronskog fakulteta u Nisu zelimo da ukazemo na interakciju svih nivoa
akademskih studija sa stanoviSta nivoa i profila distribuiranih znanja i vestina.
260
XV CONFERENCE DEVELOPMENT mENDfs
"DOCTORAL /TUDIEf IN/ERBIA, RECION & EW
KOPAONIK, lERBIA, 2-S MARCH 20O9. Education and Culture
JOINT TEMPUf PROJECT/ WORK/HOPJADEf - DEUKf - fOCD

2. STRUKTURA AKADEMSKIH STUDUA NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NiSU

Akademske studije na Elektronskom fakultetu u Ni§u postoje od osntvanja fakulteta i tokom
tog perioda odvijale su se prema stededm modelima:
1. 1960-1968 detvorogodi§nje dvostepene: 2(prvi stepen=inzenjer)+2(drugi
stepen=diplomirani in^enjer)
2. 1969-2004 petogodi§nje studije
3. 2004-2009 3(OAS)+2(DAS)=5
4. 2009- 4(OAS)+1(DAS)=5
Prva magistarsaka i doktorska teza na elektronskom fakultetu u Nisu odbranjene su 1971.
godine. Od 1970 godine poSinje nastava na magistarskim studijama, a 2004 I na doktorskim
studijama. Zapravo, godinu dana pre donoSenje Zakona o visokom obrazovanju [5], od 2004.
godine pocelo je usaglaSavanje sa Bolonjskom Deklaracijom, tako da su petogodisnje studije
podeljene su na o&r\o\me akademske studije (OAS) i diplomske akademske studije (DAS).
Prelaskom na nove nivoe studija koji su proistekli iz usvajanja Zakona o visokom obrazovanju
2005. godine, definisana su tri nivoa akademskih studija:
- osnovne akademske studije,
- diplomske akademske studije i
- doktorske studije.
3. OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NISU
U okviru OAS ostvaruje se studijski program: Elektrotehnika i radunarstvo koji u sadrfi
sledece module:
1. Elektroenergetika
2. Elektronika i mikroprocesorska tehnika
3. Elektronske komponente i mikrosistemi
4. RaCunarstvo i informatika
5. Telekomunikacije
6. Upravljanje sistemima
OAS organizovane su u 8 semestara. Prva dva semestra ista su za sve module. U okviru
jednog modula implicitno postoje podmoduti definisani kroz grupe izbomih predmeta. Tre6i i
Cetvrti semestar skoro su isti za sve podmoduie, a glavne razlike, artikulisane kroz izborne
predmete, postoje u 7. i 8. semestru.
Moduli Elektronika i mikroprocesorska tehnika i Elektronske komponente i mikrosistemi
imaju neke zajednicke kurseve. U okviru modula Elektronika i mikroprocesorska tehnika postoje
podmoduli: Elektronske kola i sistemi (EKIS), Mikroprocesorska Elektronika (MPE) i
Multimedijalne tehnologije (MMT).
Kroz OAS studenti sti6u znanja i veStine koje su poCetna osnova za diplomske studije i to
op§ta znanja:
- Matematika,
- Elektrotehnika,
- Elektronska kola - digitalna/analogna (EKIS. MPE) /mixed signal (EKIS. MPE).
- Projektovanje kola (EKIS. MPE).
- Projektovanje sistema (EKIS, MPE).
- Ugradeni (embedded) sistemi.
- Odrzivo projektovanje (EKIS. MPE);
znanja o projektovanju integrisanih kola:
- CMOS proces (EKIS. MPE).
- Projektovanje ASIC kola (EKIS).
- Potpuno projektovanje po narudzbini (Dimenzionisanje tranzistora) (EKIS),
- Delimicno projektovanje po narudibini (Standardne Celije (EKIS)),
261
XV CONFERENCE DEVELOPMENT TREND/:
"DOCTORAL JTUDIEf IN lERBIA, REGION & EW
KOPAONIK, /ERBIA 2S MARCH2009. Education and Culture
JOINT TEMPUf PROJECT/ WORKfHOP JADE/ - DEUKf - /OCD TtMPUS

- Programiranje F P G A (EKIS, MPE),

- Testiranje (EKIS, MPE).
- Osnove lejauta (EKIS);
vestine:
- SPICE (EKIS, MPE),
- VHDL (EKIS. MPE).
- VHDL-AMS (EKIS),
- MATLAB,
- Mentor Graphics Design Tools (EKIS)
- Design Architect, IC Station, Leonardo, Calibre,...

4. DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NI§U

Diplomske akademske studije organizovane su u okviru slededh studijskih programa:

- Elektroenergetika
- Elektronika i mikroprocesorska tehnika
- Racunarstvo i informatika
- Telekomunikacije
- Upravljanje sistemima
Studijski program! sadrie vi§e izbornih podrucja. Svako izborno podruCje dopuSta
profilisanje znanja neophodnih za uze specijalnosti kroz ponudu odredenog broja izbornih
predmeta.
S obzirom da nam je cilj da prikafemo rezultate projekta Tempus C D _ J E P 41107 - 2006,
razmotricemo detaljnije studijski program Elektronika i mikroprocesorska tehnika i u okviru njega
grupu predmeta koja se odnosi na znanja iz projektovanja sitema na cipu.
Studijski program Elektronika i mikroprocesorska tehnika obuhvata dva izborna podrucja:
- Elektronika i mikroprocesorska tehnika
- Elektronske komponente i mikrosistemi
Zajednicku osnovu cine dva obavezna kursa sa po dva casa predavanja i jednim casom
vezbi u prvom semestru, koja nose po 4 E S P B . Ostali predmeti su izborni i nose 20 ESPB.
Predviden je i studijsko istrazivadki rad vrednovan sa 14 E S P B , dok je izrada diplomskog rada
poentirana sa 18 E S P B . Po zavrSetku diplomskih akademskih studija student ostvaruje 60
E S P B bodova.

5. PROJEKTOVANJE SISTEMA NA CIPU - NOVI PROGRAM DIPLOMSKIH

AKADEMSKIH STUDIJA U NISU

U okviru izbornog podrucja Elektronika i mikroprocesorska tehnika izborom grupe kurseva

student! mogu da steknu znanja iz projektovanja sistema na 5ipu. OCekuje se da se za ovu
specijalnost opredele studenti koji su sa osnovnih akademskih studija stekli znanja i ve§tine o
projektovanju elektronskih kola i sistema. Da bi se ona podigia sa aplikativnog i osnovnog na
nivo koji osposobljava inzenjere da samostaino reSavaju ozbiljne projektantske zadatke,
neophodno je prosiriti njihova znanja. Imajud u vidu sve sto je receno u delu ovog rada koji se
odnosi na O A S , oCigledno je da budu6im projektantima integrisanih kola nedostaju znanja o
sistemima na cipu.
Projektovanje sistema na &pu treba sagledati iz vi§e aspekata.
Da bi se praviino pozicioniralo mesto i uloga integrisanog sistema, neophodno je utvrditi
njegovu interakciju sa neposrednim okruzenjem. Tu se. pre svega pordazumeva poznavanje
senzora i aktuatora kao neposrednih periferija sa kojima sistem razmenjuje podatke. Pored toga
neophodno je izuciti ulogu sistema na Cipu u §irem kontekstu njegove primene u uredajima i
masinama. Pri tome, neophodno je imati u vidu mogude usiove rada koji neposredno uticu na
definisanja nivoa pouzdanosti, zastiti od smetnji i sprecavanju ugroiavanja okoline.
262
XV CONFERENCE DBVELOPMENT TREND/:
"DOCTORAL miDIEf IN/ERBIA RECION & EU"
KOPAONIK. fERBIA, 2S MARCH2009. Education and Culture
JOINT TEMPUf PROJECT/m>RKnWPJADE/-DEUKf-JOCD TIMPUS

Sledeti vaian aspekt odnosi se na upoznavanje sa izazovima koje postavljaju napredne

tehnoiogije projektovanja integrisanih kola. Pri tome ima se u vidu projektovanje integrisanih
kola sa meSovitim (analognim i digitalnim) signalima kao i projektovanje integrisanih kola koja
rade na vrlo velikim frekvencijama. Svi problemi ovog tipa direktno utiCu na projektovanje na
fizickom nivou. Zbog toga je projektovanju lejauta posvetena posebna painja.
Treti aspekt projektovanja sistema na cipu odnosi se na poznavanje savremenih alata za
projektovanje. Pri tome misli se na studioznije poznavanje modela, algoritama za optimizaciju,
verifikaciju i fizicko projektovanje.
Imajudi sve ovo u vidu, predloiena je grupa kurseva data u Tabeli 1.

Tabela 1. Spisak kurseva na DAS namenjenih profilu Projektovanje sistema na 5ipu

Sifra Naziv kursa IzlDornost Semestar
MEM1O01 Sistem na 5ipu 0 1
MEM1O02 Mikrosenzori i mikrosistemi O 1
MEE1A02 Projektovanje integrisanih kola sa meSovitim signalima 1 1
MEE1B02 Projektovanje RF integrisanih kola 1 1
MEEH404 Inteligentne maSine 1 1
MEE2A02 Simulacija i optimizacija elektronskih kola 1 2
MEE2B01 Modelovanje elemenata elektronskoh kola i sistema 1 2
MEE2B02 Projektovanje elektronskih uredaja 1 2
MEE2B03 Arhitekture RF sistema 1 2

6. DOKTORSKE STUDIJE NA ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NISU

Na elektronskom fakultetu Univerziteta u Nisu organizuju se doktorske studije u okviru

studijskog programa Elektrotehnika i racunarstvo. Doktorske studije podeljene su na deset
modula i to: Racunarstvo i informatika, Telekomunikacije. Upravljanje sistemima, Elektronika i
mikroracunarska tehnika, Elektroenergetika, Teorijska elektrotehnika, Metrologija i merna
tehnika, Nanotehnologije i mikrosistemi, Primenjena fizika i Primenjena matematika. U okviru
date ponude ocekuje se da studenti koji zavrse DAS sa specijalno§6u Projektovanje sistema na
cipu nastave doktorske studije na modulu Elektronika i mikroraSunarska tehnika. Na ovom
modulu studentima se nudi 9 izbomih predmeta od kojih studenti biraju tri.

7. Z A K U U C A K

Ovaj rad daje pregled znanja I veStina kojima vladaju studenti koji zavrSe diplomske
akademske studije na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Ni§u. Imajuci u vidu saradnju
niskog Univerziteta sa slicnim institucijama u regionu, moze se zaklju5iti da se radi o slicnim
nivoima znanja. Polazeci od toga, kao i specifienosti doktorskih studija da se profili§u u skladu
sa individualnim interesovanjima studenata i potrebama drustva, definisana je ponuda na nivou
doktorskih studija na Elektronskom fakultetu u Nisu.

8. LITERATURA

f 11 httoJ/www.el.etf.bci.ac.vu/index 1.htm, Home of the Tempus JEP 17028-02 Project Electronic

Engineering Curriculum Restructuring.
[2] http://leda.elfak.ni.ac. vu/. Tempus CD_JEP-17028-2002 project.
[3] htto://leda.elfak.ni.ac. vu/Tempus project (JEP 41107) 2006
f41 httD://leda.elfak.ni.ac.vu/ BSEC project (PDF/13/05 2007)
[5] Zakon o visokom obrazovanju, Sluzbeni glasnik RS, broj 76/2005.

263