Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae).

Узгаја
се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује
подземно стабло веома богато скробом. Реч „кромпир“ се може односити на било саму
биљку или на јестиву кртолу.[2] Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је
доместификована у јужном Перуу[3], а у Европу су га донели Шпанци средином 16.
века. У Андима се култивирају и неке друге блиско сродне врсте.

Кромпир је постао основна храна у многим деловима света и интегрални део знатног
дела светских залиха хране. Он је четврти по величини усев у свету, након кукуруза,
пшенице, и пиринча.[4] Зелено лишће и и зелена кора кртола након излагања светлости
су токсични.

Дивље врсте кромпира су присутне широм Америка од Сједињених Држава до јужног

Чилеа.[5] За кромпир се некад сматрало да је био доместикован независно на више
локација,[6] али су каснија генетичка тестирања широког варијетета култивара и
дивљих врста показала да постоји само једно место порекла кромпира у области
данашњег јужног Перуа и екстремне северозападне Боливије (од врста у Solanum
brevicaule комплексу), где је до доместикације дошло око пре 7.000–10.000 година.
[7][8][9] Након миленијума селективног узгоја, сад постоји преко хиљаду различитих
типова кромпира.[8] Преко 99% у данашње време култивисаног кромпира широм света
потичу од сорти које воде порекло из низија јужног-централног Чилеа, које су
замениле раније популарне варијанте са Анда.[10][11]

Локални значај кромпира је променљив и брзо се мења. Он је и дање есенцијални усев

у Европи (посебно у источној и централној Европи), где је производња по глави
становника још увек највећа на свету, међутим највећи део брзог ширења током задњих
декада се одвио у јужној и источној Азији. Године 2014, Кина је предводила светску
производњу кромпира, и заједно са Индијом, произвела је 37% кромпира глобално.[12]
Етимологија

Српски назив кромпир представља германизам (од Grundbirne)[13] који значи „крушка
из земље”.[14]

Биљка се колоквијално и дијалектално назива кртола, што је забележено у Српском

дијалектолошком зборнику.[15] Овај облик наводи и Српска читанка Ј. Гашпара из
1871. године.[16] Данас се кртола примарно односи на задебљани, подземни део стабла
или корена (нпр. кртола кромпира).[17][18]
Ботанички опис биљке

Кромпир је вишегодишња зељаста биљка, висине од пола метра до једног метра, животне
форме геофита - поседује подземно стабло (тубер, одакле и потиче латински назив) по
типу кртоле. Заправо, на ризому се налазе бројне столоне на којима се формирају
кртоле. Листови су перасто дељени. Постављени су наизменично. Боја цвета варира од
беле до ружичасте и љубичасте, са јарко жуто обојеним прашницима који су срасли са
основном крунице, док су им антере међусобно приљубљене. Цветови су иначе
актиноморфни, постављени терминално и груписани у цимозне цвасти увојке. И круница
и чашица имају по пет листића, са тим да боју цвету даје круница која је иначе
симпентална. Прашници су са антерама које се отварају на врху са две поре, а
плодник је двоок. Стубић плодника је дужи од прашника. Цвета од јуна до августа.
Узгајани варијетети су углавном бесполни (без цветова или са стерилним цветовима).
Опрашивање је у већини случајева спољно (инсектима, ветром), али постоје и подаци о
самоопрашивању/самооплођењу. Сви варијетети кромпира се могу вегетативно
размножавати кртолама. Плодови фертилних варијетета су сочне жућкастозелене бобице
које подсећају на мале зелене плодове парадајза. Често се кртоле називају плодовима
кромпира, али је ово ботанички неисправно. У плоду се може наћи и до 300 семена.
[19]