Professional Documents
Culture Documents
Drugi Kolokvijum
Drugi Kolokvijum
Енергетика
Три земљине супстанце обезбеђују више од 80% укупне производње енергије у свету:
нафта, гас и угаљ
Развијене земље остатак енергије добијају од стране нуклеарне, соларне, хидро и
геотермалне енергије, док неразвијене земље претежно користе дрво
Фосилна горива
Под фосилним горивима се подразумевају нафта, угаљ и земни гас
Две основне карактеристике везане за фосилна горива:
• већи део резерви фосилних горива је потрошен у последња два века
• неравномерна распоређеност фосилних енергената на планети, највећи потрошачи
нису и власници великих резерви (политичке и економске кризе, ратови...)
Нуклеарна енергија
Резерве угља и нафте процењују се, до потпуног исцрпљења, на максимално један век
Сасвим је сигурно да ће нестати ова горива и да не постоји никаква могућност њиховог
обнављања. С друге стране постоји могућност коришћења нуклеарне енергије и
обновљивих енергената
Велика предност нуклеарне енергије јесте велика снага реализована из малих количина
енергената, нпр. енергија 1 кг нуклеарног горива = енергија 2000 тона угља
Данас постоји око 440 нуклерних електрана у Свету, 1/3 електричне енергије Западне
Европе, највише у САД, Француској, Кини, Русији...
Поред европских држава Јапан, Јужна Кореја и Тајван се такође ослањају на нуклеарну
енергију, посебно Јапан који нема никакве резерве фосилних горива
Нуклеарна енергија представља велики проблем због
• потенцијалних инцидената
• радијације
• проблема са нуклеарним отпадом
У нуклеарним електранама не може доћи до експлозије као у атомским бомбама, али долази
до стварања радиоактивног поља
1986.г. у Чернобилу (бившем СССР-у, данас Украјини, на граници с Белорусијом),
настрадала је 31 особа, од тога две у самој несрећи, а остале касније
Разорни цунами је 2011. године погодио НЕ у Фукушими у Јапану
Недовољна сигурност приликом одлагања нуклеарног отпада подједнако је значајан
проблем. Најчешће се одлаже:
• у контејнерима на дну океана
• у напуштеним рудницима, наслагама соли у земљи
• планира се његово избацивање у космос
Сви су вођени девизом “само не у моје двориште”
Године 2002. Словенија је свој нуклеарни отпад пребацила у складишта у Русији. Цена ове
трансакције није позната
Још један начин “одлагања” нуклеарног отпада је у бомбама са осиромашеним уранијумом
Опасност која се јавља код нуклеарне енергије јесте и могућност коришћења у војне сврхе
Нуклеарне бомбе су употребљене два пута 1945.г. (Хирошима и Нагасаки), а касније СССР,
Енглеска, Француска и Кина су тестирали своје нуклеарно наоружање јавно, и неке земље
тајно (Ирак, Индија, Пакистан)
Алтернативни енергенти
Соларна енергија је бесплатна, безопасна по животну средину, нема загађења и сасвим је
сигурна
Обзиром да Сунце ствара живот на Земљи око 5 милијарди година, сасвим је сигурно да је
ова енергија неисцрпна и да ће надживети људску расу
Постоје два начина коришћења соларне енергије: пасивна и активна
Пасивна соларна енергија је представљена загревањем тамних објеката (на крововима кућа,
за загревање воде)
Активни соларни системи сакупљају енергију сунца и претварају је у топлотну, односно
електричну
Државе које имају највећу примену соларне енергије су САД, Израел и Јапан
Поред нуклеарне и соларне, еколошки прихватљиве су
• хидроенергија
• геотермална
• енергија биомасе
• енергија ветра
Хидроенергија је на другом месту по производњи (око ¼), после енергије добијене из угља
Хидроенергетика није савршена обзиром да је нужна изградња вештачких језера која
стварају читав низ проблема
Геотермална енергија се заснива на температури унутрашњости земље услед нуклеарних
реакција које се тамо дешавају
Електране које производе овај вид енергије налазе се у Калифорнији, Италији, Новом
Зеланду, Јапану, Индонезији и Исланду
Код нас постоји могућност коришћења термалних вода, али до сада примена постоји само
у назнакама (Врањска бања (92-111 ºC), Јошаничка, Сијаринска...)
Коришћење биомасе подразумева сагоревање органског отпада биљног порекла (шећерна
трска, кукуруз, сојина махуна, слама...). Само у Бразилу постоји већа примена
Државе најпознатије по ветрењачама су Данска и Холандија
Данас постоји велики број држава које имају тзв. фарме ветра
Не загађују животну средину, али заузимају велике просторе у равницама или прибрежним
морским пространствима
Да би енергија ветра била исплатива морају бити испуњени следећи услови:
• минимална брзина 3-4 м/с
• сталан правац дувања
• велика честина дувања
Поред ових постоје и алтернативне централе:
• плима и осека (река Ранс, Француска, која постоји од 1966.г.)
• снага таласа (од 80-их година, на реци Клајд у Шкотској)
• разлика температуре морске воде на површини и већим дубинама (Обала
Слоноваче)
Валоризација рељефа
Као и рудно богатство и рељеф спада у природни потенцијал
За разлику од руда, рељеф се не користи непосредно у процесу производње, односно не
спада у природне изворе, већ у природне услове
Степен утицаја рељефа на привреду зависи од великог броја параметара који имају
морфогенетски, морфометријски и морфодинамички карактер
Утицај рељефа на привреду може такође бити позитиван и негативан
Основни показатељи морфометријске структуре су хипсометријска структура (према
надморској висини), структура нагиба, експозиција страна, хоризонтална и вертикална
рашчлањеност
Морфодинамичка структура представља анализу савремених ерозивних процеса, што има
великог значаја у водопривреди, пољопривреди, саобраћају, шумарству...
Валоризација рељефних услова је променљива категорија захваљујући напретку
технологије
Усавршавање технике грађења не значи потпуно елеминисање утицаја рељефних услова на
људске делатности
Највећег значаја имао је развој мостоградње и тунелоградње, који имају смисла само ако су
у оквирима економске одрживост грађевинског пројекта (пруга Београд-Бар)
Агроклиматски потенцијал
Карактеристике температуре ваздуха одређују размештај пољопривредне производње у
Србији
За дефинисање агроклиматског потенцијала значајни су дужина вегетационог периода,
суме активних температура и дужина безмразног периода
Дужина вегетационог периода са температурама изнад 10ºС означава период биолошке
активности кукуруза, индустријског биља, средњеевропског воћа, винове лозе и других
сличних култура (започиње почетком априла и траје до краја октобра)
Суме активних температура које се акумулирају током вегетационог периода, у
равничарским и долинским пределима крећу се од 3.500 до 4.000ºС, а смањују се са
порастом надморске висине
У низијским пределима, безмразни период је готово подударан са периодом у коме су
средње температуре ваздуха преко 10ºС. Највећа опасност прети од касних пролећних и
раних јесењих мразева
Хидросфера
Хидросфера допире у дубину литосфере до 5 км, а у атмосферу до висине од 8-14 км
Од укупне запемине воде у хидросфери око 96,5% отпада на воде Светског мора.
Највеће количине око 69% слатке воде сконцентрисане су ледницима и глечерима и око
30% слатке воде у земљишту
На површинске слатке воде, језера и изворе отпада свега 0,007% од укупне запремине
хидросфере
Једна трећина становника планете има задовољене само минималне потребе за водом за
пиће, док 1 милијарда људи нема приступ исправној води за пиће
Међу копненим водама највеће су језерске воде. Језера се деле на природна и вештачка.
Вештачка језера је створио човек ради решавања одређених водопривредних проблема
(саобраћај, риболов, туризам, водоснабдевање становништва и индустрије итд.)
У ледницима се вода налази у чврстом стању и делимично се топи током топлијег дела
године (на половима и високим планинама)
Скоро 90% ледене масе ледника и глечера, се налази на Антарктику. Они су пре свега
значајни за очување еколошке равнотеже на Земљи
Најзаступљеније хидролошке појаве копнених вода су водени токови, односно реке
У запремини хидросфере реке учествују са 0.0001%, али њихов економски значај је
изузетно велики (водоснабдевање, наводњавање, добијање електричне енергије, саобраћај,
туризам)
Валоризација подразумева њихову оцену са три аспекта:
1. коришћења
2. заштите од речних вода
3. заштите речних вода
Посебан значај речне воде је у водоснабдевању становништва и индустрије. Вода за пиће
мора бити високог квалитета (постојане температуре, физички, хемијски и бактериолошки
исправна), па се пре коришћења пречишћава
Савремена индустрија и електропривреда највећи део воде, потребан у технолошком
процесу, обезбеђују из речних токова
За наводњавање се годишње потроши велика количина воде, тако да у укупној светској
потрошњи воде пољопривреда учествује са око 70%
Трећи вид експлоатације је коришћења хидроенергетског потенцијала река.
Користећи реке, човек на различите начине мења хидролошки режим река, што утиче на
појаву поплавних таласа, промене водостаја, смањење водних резерви...
Као други водопривредни проблем јавља се заштита од речних вода (каналисањем река,
изградњом брана и насипа)
Трећи водоприредни аспект је заштита речних вода од загађивања. Највећи загађивачи
речних вода јесу индустријске отпадне воде, пољопривреда (вештачка ђубрива и
хемикалије) и комунална привреда
Заштита речних вода постиже се механичким, биолошким и хемијским пречишћавањем
отпадних вода пре испуштања у реку
Валоризација хидропотенцијала
„Бог је створио земљу, а Холанђани Холандију“
Холандија је једна од држава које имају најбољи однос према водном потенцијалу
Почев од 13. века Холанђани су почели да исушују приобаље. Преко 15% данашње
територије, некада је било под морем
После 1953. године, након катастрофалне поплаве, Холадија је направила јединствени
бедем који опкољава читаву државу (700 км). Тако је највећа лука Европе, Ротердам, остао
20 км удаљен од мора
Италија је пре I светског рата била увозник пшенице, а после II рата – извозник
Лош пример управљања водама (река Кисими, притока језера Окичоби, на Флориди)
Хидроенергетски потенцијал
У погледу хидроенергетског потенцијала од нарочитог значаја су Ђердапски сектор тока
Дунава и слив Дрине
Већи део оптимално искористивог потенцијала водних снага искоришћен је градњом
великих хидроелектрана током 1960-1970-тих година
Приближно половина расположивог технички искористивог потенцијала је већ реализована
Преостали технички искористив потенцијал - средње велике и мале хидроелектране
Највећи део преосталог хидропотенцијала је на Дрини, Дунаву, Великој Морави и Ибру
Наводњавање и одводњавање
Количина и временска расподела атмосферских падавина је ограничавајући природни услов
стабилне и сигурне пољопривредне производње
Наводњавање пољопривредног земљишта је највећи водопривредни проблем у Србији
Изграђеним системима могуће је наводњавати око 3% обрадивих површина у Србији
Највећи део система за наводњавање налази се на Космету
Грубо се процењује да је за опремање 1 ха обрадивих површина за наводњавање неопходно
уложити око 4.000 $. Према томе, пројекат наводњавања 2 милиона ха ораница у Србији,
оријентационо би коштао око 8 милијарди $
Препрека већем наводњавању обрадивих површина је и ситна парцелација земљишног
поседа
Одводњавање је најзаступљенија хидромелиорациона мера (у Војводини још током XVIII
века)
Сви војвођански канали припадају систему ДТД
Сувишним водама су угрожена обрадива земљишта у приобаљу Дунава, Тисе, Саве и доњег
тока Велике Мораве
Данас је у Србији одводњавањем обухваћено око 2 милиона ха
Пловни путеви
Равничарске реке у северном делу Србије су погодне за пловидбу
Укупна дужина мреже унутрашњих пловних путева у Србији износи 1.400 км
Дунав је плован за највеће бродове целом дужином тока кроз Србију, а услови пловидбе
нарочито на каналима нису погодни за веће и модерније пловне јединице
Услови за пловидбу битно су побољшани тек после изградње акумулационог језера ХЕ
“Ђердап I”
После изградње канала Мајна-Дунав, у јединствен саобраћајни систем повезани су пловни
путеви Рајне и Дунава, који излазе Северно и Црно море
Тиса има статус међудржаваног пловног пута
Основни проблем пловидбе на Сави су плићаци
Канали у хидросистему ДТД пловни су за мање бродове