Економски факултет

Универзитет у Нишу

СЕМИНАРСКИ РАД

„Регионални развој туризма у Републици Србији“

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

Проф. Живорад Глигоријевић Ања Станковић

и проф. Ивана

Бр. индекса: 2201

Ниш, 2023.
 САДРЖАЈ
У В О Д ……………………………………………………………………………………………………………………………..3

1. Регионални развој туризма у Републици Србији………………………………………………………..5

1.1. Стратегија развоја туризма у Републици Србији.............................................7

1.2. СВОТ анализа туризма у РС..............................................................................8

2. Региони РС – могућности и потенцијали………………………………………………………………….....9

2.1. Београд.............................................................................................................9
2.2. Војводина........................................................................................................13
2.3. Шумадија........................................................................................................14
2.4. Западна Србија................................................................................................16
2.5. Источна и Јужна Србија..................................................................................17
2.6. Косово и Метохија...........................................................................................18

ЗАКЉУЧАК…………………………………………………………………………………………………………....…………20

ЛИТЕРАТУРА…………………………………………………………………………………………………………....………21

2
 УВОД
Теорија регионалног развоја учинила је регион и концепт региона главним
предметом регионалне економије, где се регион схвата као територијални подсистем
ационалне привреде. Посебно током 20. Века, приступ регионима и регионализацији
доживео је велике преомене, као и квалитативна преиспитивања дотадашнје праксе и
научних претпоставки.

У основи задржано је уверење да актуелне карактеристике простора и даље

представњају основу регионализације, с тим што се у савременом приступу на регион
глледа као на активног чиниоца укупног друштвено-економског развоја на у глобалном
систему привреде.

Регионални развој је широк појам, али се може посматрати као општи напор да се
смање регионалне разлике кроз подршку економских региона. У прошлости је политика
регионалног развоја тежила да ове циљеве постигне развојним средствима и
привлачењем унутрашњих инвестивција. Велики је број међународних организација као
ОЕЦД, УН, ММФ и многе друге које пржају помоћ економским, еколошким, социјалним
питањима економски слабиеје развојеним регионима.

Регионални развој може бити националне и међународне природе. Стога,

импликације и обим регионалног развоја варира у зависности од дефиниције региона и
начина на који се регион и његове границе перципирају изнутра и екстерно.

Политика и реализација политике развоја туризма јесте једно од основних начела

на којима се заснива уређење односа у области туризма. Туристичка политика је део
опште економске политике одређене државе, она обухвата мере и инструменте свесног
утицаја државе усмерених на развој туризма, подстивање конкурентности, остварење
низа економских и неекономских циљева.

Најновија истраживања указују нам на то да развој туризма утиче и на остале

привредне делатности и друштвене делатности то јест на укупни привредни развој
одређеног региона. Туризам је познат не само као последица регионалног привредог
развоја већ као и њен значајни фактор.

Значај туризма и његов допринос укупном регионалном развоју препознали су

Хунзикер и Крапф 1942. године. Ова два истраживача су у својим истраживањима
доказали да зависно од улазних и излазних туристичких токова, туризам може да има и
позитивне и негативне ефекте на еличину и степен регионалног економског развоја.

3
 Туризам уточе на редистрибуцију националног дохотка у светским оквирима али
такође и на редистрибуцију дохотка између сектора и компанија унутар једне националне
економије.

Многа истраживања посвећују пажњу утицају туризма на регионални развој

одређених подручја, нарочито оних у којима индустрија и остале привредне делатности
нису развијене, те у неку руку нису економски просперитетни. Управо у оваквим
регионима, уколико постоји туристички потенцијал, изизетно много се улаже у туристичку
понуду која би на неки начин надоместила економску неразвијеност и допринела развоју
самог региона, како би постао конкурентан.

Имајући у виду наведене чинјенице, истакнут је економски и неекономски бенефит

који остварује туризам одређених региона, што све заједном утиче на просперитет
националне привреде.

4
 I. Регионални развој туризма у Републици Србији

На подручју Републике Србије постоји пет статичких региона: Војводина, Београд,

Шумадија, Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија. Ови региони су
на НСТЈ 2 нивоу по Номенклатури статичких територијалних јединица Европске уније
груписане у фве више НСТЈ 1 јединице: Србија – Север (Војводина и Београд) и Србија – Југ
(све остале).

Ове статичке регионе многи у Србији виде као зачетак будуће политичко
регионалне поделе. Захтеви за политичком регионализацијом Србије нарочито су
изражени у Шумадији, Рашкој и Нишу, док неки становници Ужица и Западне Србије нису
задовољни чињеноцом да немају сопствени статички регион и да је подручје Западне
Србије спојено са Шумадијом.

Неуједначен степен регионалног развоја општина у Републици Србији,

представљају један од најкомплекснијих развојних проблема. Досадашња економска
политика довела је до тога да богате општине и региони постају још богатији, а
сиромашни још сиромашнији. Као последица такве еконоске политике, дошло је до
смањења броја становника и значајног пада у свим другим показатељима који
представљају степен развијености региона.

Република Србија је богата разноврсним природним и антропогеним туристичким

вредностима које представљају значајну основу за развој различитих врста туризма како
за домаће тако и за стране туристе. Чињеница је да су могућности развоја туризма знатно
вее од садашњег степена изграђености туристичко-угоститељских објекта, нивоа
пропаганде на домаћем и иностраном тржишту и постојеће понуде. То значи да има
довољно простора за туристичку експанзију али да се при том на уму има и заштита
животне средине. Туристичком тржишту се мора представити велико богатство
планинског простора Србије. Ипак, можемо говорити о планинама које су се временом
туристички афирмисале и нашле своје место на туристичком тржишту. Оне данас
представљају најпосећеније планинске центре Србије.

Број дестинација које нуде своје туристичке производе на туристичком тржишту

расте, што доводи до интензивирања конкуренције. Настојање да се буде бољи од
конкурената довело је до тога да конкурентност дестинације буде једно од главних
питања савременог туризма. 1

Регион Јужне и Источне србије обрадићемо у првом делу. Јужна Србија пружа
велике могућности за развој туризма.
1
1. Утицај туризма на привредни развој Србије
https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_geografija/geografija_master_radovi/2018/2018-03-01-im.pdf)

5
 То је регија погодна за опуштање захваљујући термалним водама које се налазе у
зеленом мирном окружењу. Археолошка налазишта као што су Гамзиград или Царичин
град чине овај регион богатим културним подручјем, град Ниш јесте седиште занимљивих
трагова и остатака Римског и Отоманског царства. Источна Србија се одликује природним
лепотама које су мало познате и још мање искоришћене као природне основе за развој
туризма. Главни носилац природних лепота и реткости овог предела је рељеф кречњачких
планина представљен бројним површинским и подземним облицима. Изузетног су
значаја Кучај – најпространија кречњачка планина чији је крашки рељеф развијен на
површини преко 800 метара.

Када говоримо о региону Београда, видимо огромни потенцијал у градском

туризму најзначајнијег града у Републици Србији, могућност афирмисања региона као
„сити брејк“ дестинације, потенцијал културног туризма Београда и Новог Сада, пословни
туризам и слично. Велики потенцијал у региону Београда има наутички туризам.
Умрежавање канала Дунав-Тиса-Дунав као део туристичке понуде наутичког туризма.
Река Сава као огромна пловна река.

Шумадија би могла представљати значајну дестинацију за домаће и стране туристе

када је у питању бањски туризам. На овој територији поред бања, природне и климатске
карактеристике Шумадије и Поморавља дају добре предуслове за спортско-рекреативни
туризам.

Слика 1. Региони Србије

Извор: Википедија

Западну Србију треба упознати и заиста

доживети њене природне лепоте и

6
знаменитости. Највећи потенцијал овој регији дају планина Цер која чува богату историју
и природна богатства, планина Тара, Златибор, река Дрина, планина Златар и многе
друге.

1.1. Стратегија развоја туризма у Републици Србији

Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године

има за циљ одрживи економски, еколошки и социјални развој туризма у РС, јачање
конкурентности туристичке привреде и са њом повезаних делатности, повећање
директног и укупног учешћа туризма у БДП-у, унапређење укупног имиџа РС у региону и
Европи као туристичке дестинације.

Сектор туризма у РС у великој мери зависи од службених путовања у главни град

Београд и Нови Сад иако регион на Дунаву и планинска места као што су Копаоник, Стара
планина и Златибор постају језгра развоја, претежно кроз иницијативе јавног сектора за
изградњу конкурентности дестинације. Број доласка у водећим градовима износио је у
2015 години: Београд 157.000, Нови Сад 61.000, Ниш 34.000, остали 333.000 према
изворима РЗС.

Планине доминирају огромном површином територије РС, од панонских брда на

северу све до границе са Црном Гором, Албанијом и Македонијом на југу. Републици
Србији припадају планине Родопа, Карпата и Динарских планина. Планине Србије су
актрактивне за туризам и зими и лети, нуде могућност за пешачке туре, скијање и зимске
спортове. Густе шуме су богате малом и великом дивлјачи која је погодна за лов, док су
планинске реке и језера идеалне за риболов. Туристички промет у водећим планинским
центрима РС у 2015. Години: Златибор 450.000, Копаоник 362.000, Тара 208.000,
Дивчибаре 97.000, Иванјица 34.00, Рудник 25.000, Стара планина 44.000, Гоч 44.000 према
извору РСЗ.

Док су бање велики део туристичког тржишта на међународном нивоу, на нивоу

Србије, бање чине 10% страних туриста. Република Србија има 50 бањских и климатских
места и преко 1.000 извора, од којих око 500 извора хладне и топле минералне воде,
лековита блата и огроман потенцијал здравственог и велнес туризма. Туристички промет
водећих бања у 2015. Години: Врњачка Бања 480.000, Сокобања 184.000, Буковачка Бања
54.000, Матарушка Бања 12.000, Бања Ковиљача 83.000, Пролом Бања 64.000 према
извору РСЗ.2

Закључак је да стратешка туристичка тржишта за туристичу привреду РС јесу: ЕУ 28,

земље бивше Југослације са којима се граничи, тржишта земаља ван ЕУ – пре свега Турска
и Русија, остале ваневропске земље (Хонг Конг, САД, Индија, Јужна Кореја), домаће
2
2. Стратегија развоја туризма РС - хttp://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2016_12/t12_0189.htm

7
тржиште. Као туристички производ од посебног значаја за развој туризма узима се:
туризам градова, манифестације, планински туризам, спа и велнес туризам, тематске руте,
рурални туризам, наутички туризам, пословни туризам, културно наслеђе, специјални
интереси, транзитни туризам.

1.2. Свот анализа туризма у РС

Према СВОТ анализи туризма Републике Србије, можемо увидети да су снаге

којима располаже наша земља: разноврсна ресурсна и атракцијска структура као основа
развоја диверсификованог туристичког производа (термални извори, нетакнута природа,
културна баштина, природна подручја, гастрономија), геостратешки положај Београда и
РС.

Слабости које се истичу у „Стратегији развоја туризма РС“ јесу: непрепознавање

значаја туризма као битног фактора економског раста и равномернијег регионалног
развоја државе, занемаривање савремених трендова на светском трижишту и изостанак
имплементације програма за развој туризма, пасиван однос према туризму,
неразвијеност мера подстицаја, финансијске и нефинансијске подршке, мала
инвеситициона улагања, недовољно присуство РС на глобалној карти туризма.

Као значајне могућности наводе се: успешне регорме Владе за јачање ЈПП у циљу
обимнијих улагања у скијалишта, хотеле, гондоле, марине, нове ризорте, спа и велнес
центре, инфрастуркутру, потписани билатерални споразуми о економској сарадњи,
убрзање процеса интеграцие РС и ЕУ, промена нацика и мотива туриста за новим
искуствима и атракцијама, спољна политика РС о олакшицама Кини и Турској, коришћење
средстава за социјалне програме вишкова запослених у јавној управи ка туризму, јачање
регионалне сарадњљ и креирање туристичких производа.

Претње које се наводе: политичке тензије Балкана, пропуштање прилике за

реформе које спроводи Влада, изостанак реформи система управљања и координације
развоја туризма РС, неповезана активност спровођења Стратегије и Акционог плана.

Пословна мисија туризма Републике Србије до 2025. године је: ефикаснија

предузетничка и одржива употреба природних и културних добара, нјихова ефикаснија
заштита, подизање енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора,
подстицање руралног и регионалног развоја и смањење депопулације.

Визија коју имамо у сектору туризма је: туризам и са њим повезане делатности
постају једнаод доминантних привредних грана, сектор туризма ефикасно и флексибилно
усклађује понуду са савременим трендовима, туризам водећи промотер имиџа РС у свету
– пожељна дестинација, РС на светској летвици конкуретности туризма.

8
 Циљеви до 2025. године биће: раст удела хотелских и сличних објекта на 50%,
достизање укупне попуњености спештаја до 30%, повећање туристичког промета три пута,
односно минимум 50%, двоструко повећање директног удела туризма у БДП-у, повећање
СДИ, раст броја запослених.3

2. Региони РС – могућности и потенцијал за развој

Захваљујући позитивним развојним трендовима, туристичка делатност се сврстала

међу најдинамичније и најпропулзивније привредне гране са више мултупликативним
ефектима (у периоду од 1990-2000. године међународни туристички промет је повећан
преко 50%, док су укупни приходи повећани 80%).

Стратегија развоја туризма у Србији утврдила је селективни приступ, при чему се

сеоски туризам третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за
посебна интересованја (нарочито се потенцира еко-туризам, брдско-планинска подручја,
еколошка храна, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске вредности).

Највећи и главни град Србије, Београд са преко милион и по становника је уједно

туристички центар Србије. У Београду се налазе бројне културно-историјске вредности.
Поред Београда битни градови су Нови Сад, Крагујевац, Суботива, Ниш.

2.1. Београд

Главна туристичка атракција у Србији свакако је главни град. Београд поред

културно-историјских вредности поседује ноћни живот који је чувен на просторима бивше
Југославије и привлачи интересовање младих.

Београд је град бурне историје, један је од најстаријих градова у Европи. Његова

историја трахе пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава је насељен још
у палеолитско доба. Винча крај Београда спада у ред најзначајнијих налазишта из
праисторије. Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и
Винли потврђују да је Београд град са великом историјом.

Грађевине које су стављене под заштитом града јесу: Дворски комплекс на

Дедињу, Конак књегиње Љубице, Милошев конак, Споменик обешених на Теразијама,
Калемегдан, Земунска тврђава, зграда Новог и Старог двора и многе друге.

Најзначајнији споменици у Београду су: Спомених Победнику, Теразијска чесма,

Чукур чесма, Споменик Вуку Караџићу, Споменик захвалности Француској и многи други.

3
2. Стратегија развоја туризма РС - хttp://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2016_12/t12_0189.htm

9
 Слика 2. Висине грађевина у Београду

Извор: Википедија

Развој урбаног туризма постаје важан фактор урбане регенерације и оживљавања

градова и њиховог економског напретка. Све урбане политике су повезане са културним
наслеђем, којим овај град итеткако може да се похвали, архитектуром, конференцијама,
изложбама, спортским догађајима. Стога, културни туризам је једна од најважнијих
делатности у историјским градовима попут Београда. Такође, просторна организација
културних ресурса у граду и инфраструктура (хотели, прометна инфраструктура,
трговински центри) јесу критични за успех културног туризма.

Урбани туризам укључује активности: разгледања, посете музеја, одлазак у

позориште, шопинг, фестивале и догађаје, конференције, посете ресторанима, баровима,
ноћним клубовима, посете породици и пријатељима..

Ако анализирамо тренд кретања броја туриста у Београду последњих 10 година,

евидентно је да се бележи експоненцијални раст. Број туриста у 2018. години у односу на
2009. годину је удвостручен. Број страних туриста у посматраном периоду је утростручен и
вишеструко је већи од броја домаћих туриста. Ако анализирамо туристички промет по
општинама града Београда, од укупно 17 општина, највећи промет остварује Нови
Београд (са преко 200.000), потом Савски Венац, Стари Град, Палилула (са преко 100.000),
Брачар. Најмањи број туриста остварује: Лазаревацм Барајево, Сурчин, Обреновац.

Као важна карактеристика урбаног туризма сматрају се хотели. У Београду се

према добијеним подацима налази 64 хотела, 49 гарни хотела и 1 камп. Број хотела и
лежајева варира према броју звездица. Највише је хотела са четири звездице (чак 42
хотела). У Београду се тренутно налазе и многи међународни ланци хотела: Raddison
Collection Old Mill, Tulip Inn Putnik Beograd, Hilton, Hyatt Regency, Crown Plaza, Holiday Inn,
Holiday Inn Express, Falkenstainer, Courtyard by Marriot Belgrade City Center, Mama Shelter,
Mercure Belgrade Excelsior.

На територији града Београда укупно је 44 заштићених природних добара и то: 3

предела изузетних одлика (Велико ратно острво, Космај, Авала), 13 споменика природе-

10
просторне целине (Ботаничка башта, шума Кошутњак, Звездарска шума, Миљковачка
шума, Обреновачка забран, Липовачка шума, Топчидерски парк, Академски парк,
Пиронирски парк), 24 споменика природе ботаничког карактера, односно 49
појединачних заштићених стабала, 5 споменика природе геолошких вредности и наслеђа
(Сенионски спруд на Калемегдану, машин мајдан у Топчидеру, Морски неогени спруд на
ташмајдану, Земунски лесни профил, Лесни профил Капела у Батајници), 2 заштићена
станишта (гљива на Ади Циганлији и Велико Блато). Два подручја се налазе у поступку
проглашења заштите: Форланд Београд и зимовалиште малог вранца на Ади Циганлији и
Миоценски спруд на Ташмајдану.

Као велика туристичка атракција издваја се тврђава Калемегдан на ушћу Саве у

Дунав. Историја Београдске тврђаве сеже у праисторијску поршлост. Првобитни назив
града био је Сингидунум. Словеначко име града, Београд, спомиње се 878. Године у писму
римског папе. Од 2017. Године у понуди је мобилна апликација за разгледање Београдске
тврђаве и парка Калемегдан, понуђен је и аудио водич кроз тврђаву. За 90 минута
посетиоци могу обићи 49 тачки тврђаве. Изложбени простор на Савском шеталишту
постао је препознатљив као „галерија на отвореном“. На Београдској тврђави и у парку
Калемегдан сваке године се одржавају бројни програми у оквиру манифестација
значајних за овај град и Републику Србију: „Дани Београда“, „Дани европске баштине“,
„Ноћ музеја“, „Витез фест“.4

Зграда Народне скупштине такође представља туристичку атракцију града,

изграђена је између 1907. И 1936 године под надзором архитекте Јована Иликића. Зграда
је обликована изразито монументално у духу академизма као слободностојећа палата.
Изражен је дух италијанске ренесансе.

Скадарлија као стари градски амбијент јесте скуп материјалних и духовних

вредности, насталих у време 18. века. Сачувани амбијент чине крива тераса Скадарлијске
улице са калдрмом и дрворедом и старинске куће са познатим кафанама „боемски
центар“. На Скадарлију се наслаља и некадашња Бајлони индустрија пива, ту су пекаре,
посластичарнице, галерије и кафићи.

Храм Светог Саве је највећи српски православни храм, највећи православни храм
на Балкану. Он се налази у источном делу Светског трга, на општини Врачар у Београду.
Подигнут је на месту за које се сматрало да је Коча Синан-паша 1594. године спалио

4
4. Стратегија развоја туризма Града Београда 2020 – 2025 -
https://www.beograd.rs/images/file/908378d25b94b824b74aae56d5ec5a71_8339197124.pdf

11
мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Храм је завршен 2004. године и
данас може примити 10.000 верника.

Стадион „Рајко митић“ на дедињу (раније Стадион Црвена звезда) је познати

фудбалски и атлетски стадион у београду на којем игра ФК Црвена звезда. На њему су
званичне утакимце фудбалског савеза Србије. Капацитет је 51.755 гледалаца. Стадион
носи име у част „прве Звездине звезде“ Рајка Митића. Данас постоји туристичка тура на
стадиону.

Река Дунав протиче дужином од 60км од Старих Бановица до Гроцке. Доступно је

крстарење дунавом. Река Сава, која се код Калемегдана улива у Дунав протиче дужином
од 30км. На њој се налази Ада Циганлија. Доступно је крстарење.

Савремени туристи у Београду, као и у било ком другом средњоевропском граду,

очекују да током свог боравка упознају овдашње посебности. Они желе да се упознају са
градским атракцијама, али и да осете аутентичност позитивни и пријатних страна
београдског живота, и да потом избегну проблеме и непријатности са којима се
свакодневно боре Београђани. Полигон за упознавање града и живота у граду је јавни
простор, који одређују архитектура објеката који га окружује, партерно уређење и
присуство зеленила. Јавни простор истовремено функционише и као инфраструктурни
оквир за свакодневне кориснике, и као прворазредна атракција свих других посетилаца.
Добро уређен и опремљен јавни простор суштински утиче на доживљај искуствене зоне,
односно јавног градског простора. Јавни простор пре свега треба да буде привлачан сам
по себи. Његово уређење истиче квалитете занимљивог и подиже квалитете мање
атрактивних простора, који понекад самим (добрим) обликовањем постају атрактивне
зоне. Осим за потребе туриста, привлачан, добро обликован и функционално добро
осмишљен јавни простор је бенефит за све грађане, посебно у деловима ван центра и у
ободним градским насељима.

Доминантни посетиоци Београда су посетиоци из Европе. У истраживању које су

спровели HORES и CIHIT 2018. године, на узорку од 2124 туриста, чак 69,1% потиче из
Европе, а потом из Азије 13,3%. Највише посетилаца из суседних земаља долази из
Хрватске, Румуније и Босне и Херцеговине. Преко 70% посетилаца који су обухваћени
истраживањем је посетило Београд први пут. Када је старост у питањум најдоминантнија
категорија су посетиоци старости од 35 до 50 година, а посетиоци између 20 и 50 година
чине преко половине испитаника. У узорку су готово подједнако били заступљени
мушкарци и жене. Од укупног броја посетилаца, чак 57,7% су запослени. Оно што је
интересанто је да има више пензионера (17,6%) него студената (13%), што се може
пирписати и већем броју туриста који крузерима долазе у Београд, а који углавном
припадају старијој популацији.

12
 Конкурентски градови са којима се Београд пореди јесу: Сарајево, Софија, Загреб и
Љубљана. Градови узори јесу: Будимпешта, Беч и Братислава.

2.2. Војводина

Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине, северна покрајина

Републике Србије, средиште покрајинских органа власти и административни центар
Јужнобачког округа.

Велики потенцијал овог округа огледа се у његовим природним карактеристикама.

У хидролошком смислу поренцијал Новог Сада чини река Дунав, термоминералне воде и
каналска мрежа. Рибарско острво јесте омиљено излетиште Новосађана а све више и
туриста који посећују овај град. Ту се налазе ресторани, викедн насеља, плаже, апартмани,
„Дунавске колибе“ насеље намењено туристима који желе да бораве у природи.
Најлепша плажа на Дунаву јесте новосадски Штанд, званично отворен 1911. године. Сваке
године захваљујући граду плажа се модернизује и добија нови садржај.

Нови Сад је такође привредни, културни, научни, образовни и административни

центар. Понео је име Српска Атина, што житељи града истичу. Незаобилазна атракција
града је Петроворадинска тврђава позната као Гибралтар на Дунаву. Саграђена је 1692.
до 1780. године. Настала је у време аустријских владара Леополда 1, Јосифа 1, Карла 4,
Марије Терезије и Јосифа 2. За изградњу је заслужан Алојзије Фердинандо Лзиђи
Марсили родом из Болоње. Тврђава данас јесте једно од најбољих остварења европске
војне архитектуре 18. Века. Очувана је и важи за другу по величини у Европи. Данас је
културно-историјски споменик града и туристичка атракција. На тврђави се налазе бројни
хотели и кафићи, у толку лета се одржава манифестација „ЕГЗИТ“. Поред тога, одржавају
се и „Културни времеплов“, „Тунели светолсти“, „Вински лавиринт“, „Ноћ музеја“. Од
туристичких садржаја истиче се Музеј Града Новог Сада и Опсерваморије и атеље.

Познати споменици града су: споменик Михајлу Пупину, споменик Лази Костићу,
споменик Јовану Јованивићу Змају, Надгробни споменик јерменске породице Ченази,
споменик Жртвама Рације. У понуди хотела Новог Сада имамо: хотел „Леополд 1“ са пет
звездица, хотел „Гимнас“ са четири звездице, хотел Президент са четири звездице и
други. 5

Фрушка Гора се налази у близини самог града. Поседује национални парк од 25.000
ха на коме се налази 17 православних манастира, бројна језера, планинске стазе, хотели и

5
Туристички потенцијал града Новог Сада (2012. година)
https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_geografija/geografija_master_radovi/2012/2012-12-19-ta.pdf

13
друго. Највиши врх су Црвени чот (538м), Орловац (512м), туристички центар Иришки
венац (490м). Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 80 км а широка 15 км. На планини
постоје археолошка налазишта и фрушкогорски манастири настали у 15. и 18. веку.
Средиште управе је у Сремској Каменици. Фрушка Гора је позната по „Фрушкогорском
маратону“ где учествује до 10.000 људи из целе регије. Представља српску Свету Гору за
православне вернике.

Као туристичка дестинација, сама Војводина је позната по лову и риболову,

бројним фестивалима хране и етно фестивалима, музичким фестивалима и богатом
архитектуром и културом, која укључује православне манастире, дворце, тврђаве, остатке
Римске цивилизације од којих су најзначајнији остаци римског Сирмијума.

2.3. Шумадија

Шумадија је географска регија Србије и име је добила по некадашњим шумама

које су прекривале ову територију. Административно седиште је у Крагујевцу, које је
центар округа.

Када говоримо о планинама у овој регији, налазе се острвске планине јужног обода
Панонског басена. То су Авала, Космај, Букоља, Венчар, Црни врх, Јухор и друге. Планина
Букоља је вулканског порекла, добила је име по буковачкој шуми. На планини се налазе
пешачке стазе и феноменалан поглед на Аранђеловац и околину. У туристичку понуду
општине Аранђеловац поред познатих бања и кутурно историјског туризма налази се
Рисовачка пећина и језеро Гараши као незаобилазне туристичке атракције Шумадије.
Рисовачка пећина је откривена случајно, годиње је посети 30.000 туриста. Пећина крије
сведочанство о животу неандерталаца а богати животињски свет последњег леденог доба
дочаран је живописним поставкама. Још једна атракција Аранђеловца јесте Народни
музеј основан 1981. године. Музеј поседује два легата уметника Душана Петровића
Шанета и Радована Грујића као и фосиле, кованице и друге предмете. У Аранђеловсцу се
налази познати аква парк који данас привлачи бројне туристе.

На простору Шумадије налазе се бројне православне цркве, Црква Светог Ђорђа и

маузолеј династије Карађорђевић налазе се на Опленцу, брду поред Тополе. Кнез
Александар Карађпрђевић је прво подигао винограде на Опленцу док је краљ Петар
Карађорђевич започео зирање маузолеја. Манасти Петковица је један од најстаријих
манастира Шумадије и налази се близу места Страгари код Крагујевца. Саграђен негде око
13. века за време владавине краља Драгутина. Недалеко од истог места налази се
манастир Благовештење подигнут око 1400. Године од стране ктитора на северним

14
обронцима Рудника. Овај манастир имао је важну улогу током Првог и Другог светског
устанка и представља споменик српској историји.

Крагујевац је 1818. Године постао престоница Кнежевине Србије што је

проузроковало његов бржи развој. За то време подигнуто је неколико зграда: кнежев
конак, конак књегиње Љубице и Амиџин конак. Данас ово представља туристичку
атракцију. У граду данас функционише градско сајмиште – Шумадија сајам. Оно што
привлачи туристе код овог града јесте обилазак спомен парка Крагујевачки Октобар,
споменик подигнут на месту где су немачки војници 1941. Године стрељали хиљаде људи
међу којима је било 300 ученика. Споемник чине меморијални комплекси. Стара црква
подигнута на обали лепенице јесте задужбина кнеза Милоша и незаобилазна је код
посете туриста. Поред тога значајни су музеј Стара ливаница, споменик палим
Шумадинцима, Шумадијско језеро, акваријуми Крагујевца, Стара скупштина, саборна
црква у крагујевцу, кљажевачко-српски театар (прво позориште у Србији).

Чачак као хедонистичка бајка за хурмане јесте још један од градова Шумадије.
Амбијент уз Западну Мораву оставља многе без дата. Поглед са Овчара и Каблара је
најлеши поглед у Чачку. Када говоримо о гастрономији, јела од купуса су традиција овог
краја. Неке од знаменитости овог града јесу: Народни музеј, Римске терме, споменик на
Љубићу, цркве Вазнесења, кућа Степе Степановића и други.

Смедерево и Смедеревска трвђава јесу још једно од обелешја Шумадије. Село

Орашац је место једног од најпознатијих историјских комплекса Србије у оквиру кога је:
споменик Карађорђу, спомен школа Први српски устанак, Марићевића јаруга, музеј у
Орашцу. Град Параћин може привући туристе садржајем пупут излетишта Грза, тврђаве
Петрус, манастира Параћина и околине.

2.4. Западна Србија

Западна Србија је можда и туристички најмоћнија област Србије. Објединила је

јединствене творевине природе и омиљене туристичке центре на планинама, водопаде,
пећине, кањоне, историју и најчистију воду. Западну Србију треба упознати полако и
уживати у ономе што нуди. Најзначајније када је туристички потенцијал овог краја у
питању свакако су: планина Цер, планина Тара, Златибор, Сопотница, Дрина, Овчарско-
кабларска клисура, планина Златар, језеро Заовине, Дивчибаре и Увац.

Цер је планина која чува богату природи и историјске догађаје. Цер је пре свега
планина историје, позната по Церској битци из Првог светског рада. Видиковци су
богатство ове планине у околини Шапца а са једног се може видети пола Србије. Цер је
врло гостопримљив и према шетачима и бициклистима има уређене стазе. Овде се могу

15
видети заоставштине Римског царства и тиме вратити у далеку прошлост. Цер има своје
манифестације по којима је познат.

Планина Тара је Национални парк заштићен од државе Србије и можда најлепша

планина Западне Србије. Многобројно биље, преко 40 врста риба, водотокови, дивљал
говоре у прилог овој планини и њеној очуваности. Преко 120 км урешених планинских
стаза. Језера ове планине су њен највећи украс.

Златибор се простире на површини од 1000 км2, дугачка 55км а широка 20км.

Највиши врх је Торник и достиже 1.496 метара. Планина се простире у 3 општине.
Административни центар је Чајетина. Златибор је планина невероватне лепоте. Краљева
вода одностно туристички центар „Златибор“ име је добила по српском краљу Александру
Обреновићу, на чију иницијативу је започето њено уређење. Златибор се афирмисао ка
зимски центар нарочито након изградње модерног скијалишног комплекса на Торнику.
Може се похвалити са 2000 сунчаних сати током године. У туристичком центру ове
планине налазе се луксузни хотели, виле и апартмани, сеоска домаћинства и брвнаре.
Најпознатији хотели су: Мона, Палисад, Олим, Чигота. Прелепа туристичка атракција
свакако је Златиборско језер, одмах изнад језера је Краљев трх који је плато и шеталиште
на коме се организују бројне манифестације. На Златибору се налази и ржни центар,
кафићи, ресторани и ноћни клубови. Највећу пажнју млађих привлачи Дино парк,
најновији забавни садржак. Забавити се можете и вожњом квадова, у авантура парку,
стрељаштву, тјубингу, зип лине, јахању. Многим туристима највећу пажњу привлачи:
Стопића пећина, Водопад у Гостиљу, Сирогојно, Рибничко језеро и друго.

2.5. Јужна и Источна Србија

Статички регион Јужна и Источна Србија је формиран за статичке потребе и нема

своје органе власти. Највећи градови овог региона јесу: Ниш, Лесковац, Смедерево,
Врање, Пожаревац, Зајечар, Пирот, Бор, Прокупље и Смедеревска паланка.

Када говоримо о значају и потенцијалу Јужне Србије он се свакако огледа у:

обичајима, гастрономији, манастирима, Куршумлији и Ђавољој варош, манифестацијама
и осталим туристичким атракцијама.

Ниш, један од најстаријих градова на Балкану, престоница Јужне Србије, јесте

модеран градм, привредни, универзитетски центар. Богатство овог града огледа се у
природним и антропогеним вредностима. Археолошки парк Медијана је културно добро
изузетног значаја и садржи остатке римске резиденције Константниа Великог, римског
цара рођеног у Нишу. Споменик на Чегру и Ћеле кула су место Чегарске битке у којој је
страдао велики број српских војника на челу са војводом Стеваном Синђелићем. Нишка
тврђава налази се на обали реке Нишаве и у самом центру града, што привлачи пажњу и

16
јесте незаобилазни део туристичке посете граду. Очуване зидине и капије и објекти
унурар тврђаве: Хамам, Античка улица, Арсенал, Бали бегова џамија, Барутане, Споемник
кнезу Милану Обреновићу, Зграда затвора јесу значајне знаменитости. Концентрациони
логор на Црвеном крсту један је од сачуваних логора у Европи који сведочи страдању
Срба и јеврејског становиштва. Данас је музеј. Много је ствари које у Нишу можете видети,
још неке су: црква Св. Пантелејмона, Сува планина у близини, Казанџијско сокаче,
Церјанска пећина, Сићевачка клисура, Нишка бања, Парк Чаир. Оно што се не сме заобићи
јесу чувене кафане и ресторани са специјалитетима овог краја. Јела која туристи морају
пробати су бурек, пихтије, паприке у павлаци, телећи репови, јагњеће сармице, нишка
кавурма, поховани мозак и друго.

Гастрономска понуда југа изузетно је богата чему сведочи град Лесковац који сваке
године органузује „роштиљијаду“. Србија, посебно југ познати су по: ајвару, роштиљу,
пропећ пити из Врања, трљаници, каама, ужљевки.

Лесковац је град познат по гастрономији, Скобаљић граду у близини који је

културно добро. Врање, поред чувене архитектуре познато је по симболу жути цвет и
градској слави Духови али и по музици и трубачким оркестрима. Зграда начелства је
најлепша зграда врањске улице, Вражји камен је локалитет уз границу с Македонијом.

Јужна Србија може се похвалити бањским туризмом који годинама иде узлазном
путањом. У понуди су бање: Нишка Бања једна од најтоплијих, Сијаринска бања, Пролом
бања. Поред тога манастир Градац, манастир Светог Јована, манастир Ђунис јесу
знаменитости овог региона.

Најистакнутије и најинтересантније туристичке атракције и уједно потенцијал за

даљи развој Источне Србије огледа се у: Манастиру Тумане, Рајачким пимницама,
планини Велики Крш, Крупајском врелу, Борском језеру, Лазарев кањон, Феликс
Ромулијан, Ђердап...

Крупајско врело је права оаза и природна реткост источне Србије. Врело је

оркружено зеленолом и високим дрвећем, тиркизном водом, многи га зову
„егзотничним“. Фасцинантна су ронилачка истраживања којима је откривено да је врело
дубоко 70 метара, као и да је препуно тунела некадашње пећине. Ово подручје
заштићено је као споменик природе од националног значаја. Лазарева пећина и коњак
познати као археолошки локалитет јер су у њој пронађена три културна хоризонта. Кроз
историју је пећина коришћена као ловачка станица. Најпознатији становници пећине су
слепи мишеви. Посебно је занимљиво да од 27 врста слепих мишева на Балкану, 24 врсте
живе овде. Лазарев кањон широк је 2-3 метра а дугачак 500 метара. Гамзиград код
Зајечара је археолошко налазиште античке римске палате цара Гаја Валерија

17
Максимилијана Галерија. Палата која се од 2007.године налази у УНЕСКО листи светске
баштине грађена је током четвртог века, али није завршена. Ђердапска клисура јесе
национални парк на граници са Румунијом. Дугачка је око 100 км и почиње код ГОлупца и
завршава се код Кладова. Лепенски вир је значајно археолошко налазиште пронађено
7.000 година пре нове ере.

Смештајни капацитет и хотел који је најпопуларнији код туриста у овом делу јесте
хотел „Језеро“ на самој обали Борског језера, окружен стазама и спортским теренима,
СПА и Велнес центром. Цена ноћења је 5.000 динара и више. Подручје поседује и
апартмане и друге врсте смештаја.

2.6. Косово и Метохија

АПКиМ јесте аутономна покрајина Републике Србије. Покрајина има 1,7 милиона
становника. Службени језик је српски и албански.

Туристички потенцијал ове регије представља град Косовска Митровица, Зубин

Поток, Лепосавић, Звечани, Штрпце, Грачаница и акценат је на промоцији скијашких стаза
и верског туризма како је саопштено из канцелаирије за КиМ.

Приштина је највећи град и административни центар АПКиМ. Дом је највећих

културних институција покрајине, као што су Народно позориште у Приштини и Музеј
КиМ, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“. У Приштини се одржава
Филмски фестивал који приказује значајне међународне филмове снимљене на Балкану и
шире. Настао је 2008. године. Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен
који је основан 2010. године. Једна од најлепших туристичких атракције у самом језгру
града јесте Царска џамија. Околину града чине бројни манастири који су симбол ове
регије. Гастрономија укључује јела од јагњетине, кисело млеко, пите и топлије, разне
сиреве. У локалним манастирима може се пробати вино од грожђа из сопствених
винограда. Турски утицај огледа се у дезертима: алва, баклава, туфахије..

Када говоримо о скијашком туризму, пре свега се односи на Брезовицу, планину на

којој од недавно постоји жичара. Викендом на планини борави 3.000 посетилаца, те је за
дан државности Србије, оборен рекорд са 4.000 посетилаца. Општина Штрпце је
представљена као туристички потенцијал због скијалишних капацитета обновљених на
Брезовици, хотела Моника, чији је капацитет 220 лежајева. Косово и Метохија као регија
нуде бројне туре за посету српским светињама и то пре свега Високим Дечанима,
Грачаници, Пећкој Патријаршији.

18
 Грачаница је манастир којим многи сматрају најлепшим спомеником српске
средњевековне архитектуре. Познат је по складним пропорцијама и снажним зидовима.
Краљ Милутин и његова жена Симонида осликани су на зидинама манастира.

Пећка патријаршија се налази у околини града Пећ. Велики комплекс који обухвата
4 цркце сазидане једна уз другу. Најстарија је Црква Св. Апостола. На зидинама пећких
цркава моће се сагледати историја стилова средњевековног фрескосликарства. Овде је
крунисан краљ Душан, најмоћнији међу српским владарима.

Недалеко од Пећке патријаршије, налази се манастир Дечани, највећа врквена

грађевина средњевековне Србије. Подигнуо је Стефан Урош Дечански у 14. веку. Одликује
препознатљивом куполом и љубичасто-црвеним мермером. Дечани су једна од ретких
српских цркава у којима је сачуван првобитни камени иконостас и добар део икона.

ЗАКЉУЧАК
Србија је земља неприкосновених природних лепота и великог културно
историјског наслеђа. Многи од тих потенцијала нису валоризовани нити искоришћени за
сврхе туризма и других привредних делатности.

19
 Сви статички региони Србије имају неограничени потенцијал за развој туризма, на
основу ранијих података може се извести закључак да у фокусу стратегије развоја региона
треба бити развој културног туризма, сеоског туризма, еко туризам и други.

Београд као престоница Србије, налик је многим европским градовима. Стратегија

развоја туризма града има у плану да Београд претвори у културно-историјску атракцију
за туристе региона и Балкана. Такође, велики потенцијал огледа се у ноћном проводу који
данас представља основу боравка туриста. Београд има тенденцију раста када су
туристичка кретања у питању и сматрам да ће тако и остати.

Остали региони јесу туристички запостављени и неразвијени у односу на Београд.

Ситуација је таква због финансијских проблема са којима се Србија суочава деценијама.
Србија не улаже у развој других градова у региону и када су инвестиције у питању
углавном се све своди на индустрију, док је туризам у другом плану.

Стратегија развоја туризма Србије јесте обећавајућа али питање је да ли ће је

власти применити и одржати континуитет у развоју туризма.

ЛИТЕРАТУРА:
1. Утицај туризма на привредни развој Србије (2018. година)
https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_geografija/
geografija_master_radovi/2018/2018-03-01-im.pdf)
20
2. Стратегија развоја туризма Републике Србије
хttp://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2016_12/t12_0189.htm)

3. Википедја „Статички региони Србије“ - https://sr.wikipedia.org/sr-

4. Стратегија развоја туризма Града Београда 2020 – 2025 -

https://www.beograd.rs/images/file/908378d25b94b824b74aae56d5ec5a71_8339197124.pdf

5. Туристички потенцијал града Новог Сада (2012. година)

https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_geografija/
geografija_master_radovi/2012/2012-12-19-ta.pdf

6. Википедија - www.wikipedia.org

7. Шумадија - https://mojzavicaj.rs/news/top-10-mesta-koja-morate-posetiti-u-sumadiji/

8. Западна Србија - https://gost.rs/destinacije/top-deset-destinacija-zapadne-srbije.html

9. Источна Србија - https://www.borskojezero.info/o-jezeru/utisci/61-istocna-srbija-sta-videti-

smestaj/

10. Златибор - https://www.turizamiputovanja.com/turisticki-vodic-kroz-zlatibor/

11. Источна Србија - https://bookaweb.com/sr/blog/istocna-srbija

12. Јужна Србија - https://bookaweb.com/sr/blog/juzna-srbija

21