Medicinski fakultet, Kosovska Mitrovica

VEŽBA
Gastritis chronica
Ulcus ventriculi
Adenocarcinoma ventriculi
Cirrhosis hepatis
Carcinoma hepatis hepatocellulare
Leucosis lymphatica hepatis
Colitis ulcerosa
Carcinoma pancreatis

Student : Nina Gočanin 1509/20

Kosovska Mitrovica, maj 2023

Gastritis chronica

Hronicni gastritis se karakterise prisustvom hronicnih inflamacijskih infiltrata u mukozi koji

vode ka eventualnoj atrofiji sluznice i epitelnoj metaplaziji, obično u odsustvu erozija.
Epitelne promene mogu postati displastične, i mogu predstavljati podlogu za nastanak
karcinoma. Hronicni gastritis moze da bude autoimuni ili difuzni korpusni atrofični gastritis,
izazvan prisustvom autoantitela koja napadaju parijetalne celije gastričnih žlezda i intrinsik
faktor i infektivni gde je uzročnik gram negativan nesporoidni mikroorganizam, oblika slova
S, veličine 3,5x0,5 mikrometara, nazvan Helocobacter pylori.
Makroskopski, sluznica je crvenkasta i grubljeg
izgleda od normalne. Moze postojati izvesno
izravnjenje sluznice.
Ponekad, naprotiv sluznica moze izgledati grublje, sa
izraženim naborima što moze davati sliku rane
infiltrativne lezije. Kod jako odmaklog stadijuma
bolesti, sluznica je obično jako istanjena i zaravnjena.
Mikroskopski, inflamaciiski infiltrati od limfocita i
plazmocita prisutni su u lamini proprii. U ranom
stadijumu
infiltrat je obično lokalizovan u gornjoj trećini sluznice (bronidni superficijalni gastritis). U
izraženijim formama, infiltrat prožima celu sluznicu. Ponekada se u sluznici nalaze limfocifni
agregati u vidu folikula sa germinativnim centrima.
Značajne morfološke karakteristike hroničnog gastritisa su:
Aktivnost: prisustvno neutrofila u površnom ili glandularnom epitelu.
Regeneracijske promene: povećana mitotska aktivnost epitela u vratnom delu žlezda, kao
odgovor na oštećenje. Manje zrele celije su sa krupnijim hiper-hromatskim jedrima i sa
smanjenim ili odsutnim vakuolama mucina.
Metaplazija: metaplastione cilindrične apsorptivne ćelije i mukusne peharaste celije
intestinalnog tipa mogu parcijalno zameniti delove gastrične sluznice.
Atrofija: atrofične promene karakterišu se redukcijom
žlezda i istanjenjem sluznice. Parijetalne celije,
uglavnom mogu da budu odsutne kod autoimune
forme, sa kompenzatornom hiperplazijom gastrin-
produkujucih delija u antrumskoj sluznici. Atrofija se
može naći kod starijih osoba i bez znakova gastritisa.
Helycobacter pylori: dokazuju se na samoj površini sluznice najbolje Giemsa ili Warthin-
Starr y bojenjem. Čak i kod intenzivne infekcije želuca, nikada se ne nalaze na mestima
intestinalne metaplazije.
Displazija: kod dugotrajnog hroničnog gastritisa, u epitelu se razvijaju citološke
abnormalnosti, ukljudujuci varijacije u velicini, obliku i orjentaciji epitelnih celija i
povecanju i atipiji jedara. Displazija moze da progredira ka teskom stepenu do carcinoma in
situ i ranog invazivnog karcinoma.

Ulcus ventriculi

Peptički ulkus ili čir predstavlja ograničeno

oštećenje sluznice želuca ili dvanaestopalačnog
creva (duodenuma) koje zahvata sluznicu I prodire
u dubinu zida, zahvatajući podsluznični i mišićni
sloj, do spoljašnjeg omotača zida-seroze . Najčešće
je lokalizovan u želucu i početnom delu
dvanaestopalačnog creva, redje u tankom crevu
(ova lokalizacija je češća u nekim drugim
bolestima digestivnog trakta kao što su zapaljenske
bolesti creva ) ili jednjaku.
Makroskopski, ulkus je uglavnom okrugao ili lako ovalan, čvrstog dna, pokrivenog
sivkastožućkastim membranom, a ponekad i koagulumom crne boje. Zeludačni nabori
kovergiraju prema ovom defektu. Sluzokoža u okolini defekta je atrofina, hiperplastična ili
retko normalna.
Mikroskopski, razlikuju se 4 zone:
• Prva, eksudativna zona, sadinjena je od tankog fibrinoznog eksudata koji je izmesan sa
tkivnim debrisom i po kojim neutrofilnim leukocitom.
Zona fibrinoidne nekroze, predstavljena mretom dezintegrisanog tkiva, verovatno nastalog
dejstvom kisele hidrolaze i pepsina.
• Treca zona je granulacijsko tkivo
• Cervrta, zona fibroze i cikatrizacije. Arterije u oziljnom tkivu pokazuju upadljiv obliterantni
endarteristis.
Kod ulkusa koii su u fazi epitelizacije, epitel nadvisuje ivice i moze parcijalno da bude
zarobljen u granulacijskom tkivu, Sto moze da zavede da se radi o malignitetu. U sludaju
potpune epitelizacije, čitavo ulkusno korito je pokriveno tankim, prostim epitelom, koji
sekretuje sluz. Zeludačne, pilorusne žlezde i lamina muskularis ne regenerisu.
Adenocarcinoma ventriculi (intestinalni tip karcinoma želuca)

Karcinom želuca je maligni epitelni tumor koji

moze da nastane iz žarista intestinalne metaplazije,
mukusnih ćelija foveolarnog i pokrovnog epitela,
nediferenciranih celija vratova žlezda, kao i iz
pilorusnih i kardijalnih žlezda.
Karcinom ne moze da nastane iz diferenciranih i
glavnih i parijetalnih celija.
Makroskopski, karcinom želuca moze da se javi u
sledećim oblicima:
 Polipoidan ili pecurkast tip
 CirkumskFiptno-ulcerozan tip
 Ulcerozno-infiltrativan tip
 Difuzno zadebljanje zida Leluca (linitis plastica)
Mikroskopski, tumorsko tkivo građeno je od nepravilnih žlezdanih struktura, gusto zbijenih,
često kribriformnih, sa dosta oskudnom stromom. Tumorske delije su nepravilne, polimorfne,
sa krupnim hiperhromatskim jedrima, sa brojnim patoloskim mitozama, poređane u vise
redova gradeci nepravilne adenoidne strukture. Mogu se videti fokusi nekroze, kao i
limfocitni infiltrati u stromi tumora. Tumorske Zlezde mogu se naci duboko u mišićnom sloju
želuca.

Adenocarcinoma ventriculi metastaticum in hepate

Na nadin metastazirania karcinoma zeluca uticu lokalizacija i histoloski tip. Adenokarcinom

daje limfogene metastaze i perigastrijske i abdominalne limfne čvorove, u peritoneum, jetru i
pluca. Mucinozni karcinom ima sporiji klinicki tok i daje metastaze u pankreas, jetru i
peritoneum.
Difuzni karcinom daje metastaze u masno i fibrozno tkivo (peritoneum, mezenterijum),
perigastrijske limfne čvorove, abdominalne limfne čvorove, pankreas, a česce u torakalne i
cervikalne limfne čvorove. Jedino u slucaju zahvatanja antruma moguce su metastaze u jetru.
Ceste simetricne metastaze "signet ring cell" karcinoma u janicima poznate su kao
Kruckenberg-ov tumor.
Makroskopski, metastatski cvorovi vide se obicno kao multipli, jasno ograniceni cvorovi,
razlicitih dimenzija, od sitnijih milijarnih do velikih cvorova sivkasto-belicaste boje,
rasporedjeni najcesce su ogranaka vene porte ili arterije hepatike. Zbog mane degeneracije i
nekroze stariji metastatski čvorovi mogu da budu zuckasti i zamuceni; cesto sa centralnim
razmeksanjem i krvavljenjem. Zbog resorpcije kolikviranog centralnog: dela subkapsularno
lokalizovane metastaze nastaje centralno ulegnuce tzv. "pupak metastaze".
Mikroskopski, maligno tumorsko tkivo adenokarcinoma, sa atipicnim zlezdanim strukturama
nalazi se u tkivu jetre koje je koprimovano i atroficno u okolini tumora, gde mogu da se vide
i znaci kompresivne holestaze.

Cirrhosis hepatis

Ciroza jetre je fibroza jetre sa nodusnom regeneracijom

hepatocita. Tri su glavne karakteristike krajnjeg stadijuma bolesti:
• fibroza i to porto-centralna, porto-portalna, centralno-centralna
ili u vidu sirokih snopova oziljnog tkiva koje zamenjuje lobulus
parenhima.
• Parenhimska arhitektura jetre je narusena interponovanim vezivnim tkivom
Parenhimski nodusi koji nastaju regeneracijom hepatocita.
Nodusi mogu da budu u vidu mikronodusa koji su manji od 3 mm do makronodusa koji su
promera od 3 mm do nekoliko cm.
Makroskopski, u podetku ciroticna jetra je zuckasto-smedja, masna i uvecana obicno teza od
2 kg. Vremenom postaje braonkasta, skvrcena, ponekad laksa od 1 kg. U podetku fibrozna
septa su neznatno izrazena i pruzaju se od centralne vene do portnog prostora kao i od
portnog do portnog prostora.
Regeneratorna aktivnost zarobljenog epitela acinusa moze da bude uniformnog
"mikronodusnog" izgleda (alkoholna
ciroza) ili nodusi mogu da budu razlicite
velicine (makronodusna i iregularna
ciroza). Vremenom nodusi postaju sve
prominentniji, pojedini nodusi mogu da
budu i veceg promera, nekada veci od 2
cm. Fibrozna septa okruzuju regeneratorne
noduse parenhima, jetra postaje znatno
fibrozirana, gubi mast, i skvrcava se
progresivno. Parenhimski nodusi se sve vise zamenjuju debljim vezivnim septama, tako da
jetra dobija mikronodularni ili makronodularni izgled. Dalje ishemijske nekroze i fibrozne
obliteracije nodusa dovode eventualno do stvaranja sirokih, zlavih, bledih oziljaka u jetri
ostavljajuci rezidue, parenhima jetre u vidu "klinova" po povrsini jetre.
Mikroskopski, vezivne septe okruzuju noduse regenerisanih hepatocita. Ova ostrvca
regenerisnaih hepatocita su izmenjene strukture, bez normalnog trabekularnog rasporeda, pri
cemu su hepatociti rasporedjeni u nepravilne, cesto razgranate kordone i plaze. Mnogi
hepatociti su atrofidni, neki masno izmenjeni ili nekroticni. S druge strane, nalazi se veliki
broj krupnih hepatocita sa velikim hiperhromatskim jedrom ili sa dva jedra, nastalim
procesom regeneracije. Zucni kanali su prepunjeni i prosireni. Proliferisano vezivno tkivo
pored zrelih vezivnih celija, sadrzi i fibroblaste, razlicit broj limfocita, plazmocita,
makrofaga, nekad i granulocita kao i proliferisane bilijarne duktuse. Nekada je ovo tkivo i
hijalinisano. Zbog krvavljenja, u proliferisanom vezivu moze da se nadje i hemosiderin.
Kapilarna mreza jetre je redukovana.

Carcinoma hepatis hepatocellulare

Hepatocelulari karcinom (HCC) je maligni

tumor jetrinih celija. HCC cini oko 90% svih
primarnih tumora jetre.
Ciroza je udruzena sa 85% do 90% sludajeva
HCC, a ne retko postoji udruzenost i sa drugim
hronicnim bolestima jetre. Ovaj karcinom se
retko srece pre 60-te godine Zivota. Tri su
glavna etioloska faktora udruzena sa HCC: HBV
infekcija, aflatoksin i ciroza.
Makroskopski, moze da ima sledece oblike: 1) unifokalan, obicno velika masa, 2)
multifokalan, sa vise disperznih nodusa razlicite velidine, 3) difuzan infiltrativan oblik, koji
nekada zahvata celu jetru. Kada su gradeni od dobro diferenciranih hepatocita, sposobnih da
sekretuju zuc, zelenkasto su obojeni.
Retko je prisutna dezmoplazna reakcija (stvaranje fibroznog tkiva). Svi oblici HCC imaju
jaku tendenciju invazije krvnih sudova, tako da se cesto nadju depoziti u lumenu portne vene
ili donje suplje vene koji nekada idu i do desnog sca (permeacija).
Mikroskopski, moze da bude u vidu dobro diferenciranog karcinoma do jako anaplasticnog
oblika. Maligni hepatociti mogu da grade trabekule, acinuse, pseudoglandule, ponekada su
celije svetle nalik renalnom karcinomu. Kod anaplasticnih oblika, mogu da se jave razliditi
oblici sa dzinovskim ili sitnim nediferenciranim celijama nalik sarkomima.
Leucosis lymphatica hepatis

Leukemije su maligne bolesti hematopoetskih

"stem"" celija. Karaktericu se difuznom infiltracijom
kostne sri malignim celijama, velikim brojem ovih
celija u perifernoj krvi, a kasnije infiltracijom jetre,
slezine, limfnih evorova i drugih organa.
Makroskopski, jetra je jako povedana, zuckastomrke
boje, a na povisini preseka mogu se jasno raspoznati
uvetani, sivkastobelicasti, obicno trouglasti portni
prostori infiltrovani malignim celijama.
Mikroskopski, grada jetre je ocuvana, a portni prostori su jako prosireni i ispunjeni velikim
brojem malignih limfoblasta, koji retko mogu pojedinacno ili u grupama da se nadu u
sinusoidima lobulusa jetre. Tumorske celije su prilicno uniformne velicine, sa oskudnom
citoplazmom. Jedra su nesto krupnija sa fino zgrudvanim hromatinom, a jedarca su odsutna
ili slabo uodljiva. U nekim slucajevima jedarna membrana je savijena dajuci jedru lobuliran
izgled. U hepatocitima mogu da se nadu distrofijske promene.

Colitis ulcerosa

To je hronicno recidivirajuce
progresivno zapaljenje sluznide
kolona sa plitkim difuznim
ulceracijama. Sinonimi bolesti, su
granularni proktokolitis,
hemoragijski kolitis, mukozni
kolitis. Bolest obidno potinie in
TeRRuma. Claus, simptomi bolesti
su hemoragijska dijareja i tenezme.
Bolest traje godinama i decenijama.
Prolazi kroz faze egzacerbacije i
remisije. Javlja se izmedu 20-te i 30-
te godine i oko 50-te.
Makroskopski, promene zavise od
aktivnosti bolesti i duzine trajanja. U podetku bolesti i u remisiji makroskopske promene
mogu da budu neznatne. Kod dugo-trajne bolesti, nalaze se duboki submukozni apscesi,
linearni ulkusi sa bogato vaskularizovanim granulacijskim tkivom, zapaljenski polipi.
Iznad kriptnih apscesa nastaju defekti sluznice i otvaraju se ulceracije. Spajanjem defekata
otvaraju se linearni ulkusi iznad kojih prominira hiperplasticna sluznica u vidu polipa.
Mikroskopski, promene zavise, takodje, od aktivnosti bolesti i duzine trajanja. Na pocetku
bolesti i u svakoj narednoj egzacerbaciji postoje zlezdani apscesi, odnosno polimorfonukleari
u lumenu zlezdanih tubulusa, difuzni mononuklerni infiltrati, cesto sa primesama neutrofila i
eozinofila u lamini propriji i ulceracije sirokih baza. U remisiji, nalazi se regenerisana
sluznica. Regenerisani epitel je nesto nizi i metaplastican, tako da povremeno imitira sluznicu
tankog creva. Izolovana ostrvca regenerisanog epitela oko ulceracija prominiraju gradeci
pseudopolipozne strukture. Kod duzeg trajanja bolesti, u epitelu moze da se razvije displazija,
razliditog stepena (blaga ili "low grade"-LG i teska, "high grade" HG) na podlozi koje moze
nastati karcinom.

Carcinoma pancreatis

Termin "karcinom pankreasa" koristi se za karcinome

egzokrinog dela pankreasa. Gotovi svi ovi tumori nastaju u
duktusnom epitelu, dok iz acinusnog epitela nastaje svega
ok 1% malignih tumora. Tumori Langerhansovih ostrvaca
pankreasa pripadaju grupi neuroendokrinih tumora.
Bez obzira na terapiju, srednje vreme prezivljavanja posle
postavljanja dijagnoze je svega 2 do 3 meseca. Bolest je
desta kod muskaraca, dijabeticara, i bolesnika sa hronicnim
pankreatitisom. Najcesci je u sestoj i sedmoj deceniji
zivota, mada se u oko 10% javlja kod mladih liudi.
Makroskopski, tumor moze da bude mali, golim okom nevidljiv, ili u vidu velike sivo-
belicaste, obicno tvrde mase precnika veceg od 10 cm, koji infiltrise ceo pankreas i okolne
strukture. Kada je lokalizovan u glavi pankresa, zahvata pre svega duodenum i bilijarne
puteve i siri se u peripankreasne i perihepatione limfne noduse, a ne retko i u jetru. Karcinom
lokalizovan u telu i repu pankresa, bro zahvata kicmeni stub, retroperitonealni prostor, a
ponekad slezinu i nadbubrezne zlezde. Obicno su zahvaceni peripankreasni, gastricni,
mezentericni, omentalni i portohepatidni limfni cvorovi. U jetri se moze videti veliki broj
cvorova koji dovode do hepatomegalije.
Mikroskopski, karcinom pankreasa je slabo diferenciran adenokarcinom koji je graden od
abortivnih tubulskih struktura ili gnezda malignih celija sa izrazenim infiltrativnim rastom.
Gusta stromalna fibroza obicno prati invaziju i postoji sklonost ka perineuralnom sirenju.
Maligne Zlezdane strukture su atipicne, male, iregularne i bizarne, a obicno oblozene
anaplasticnim kuboidnim ili cilindricnim epitelnim celijama.
Redje, mogu da se nadu dobro diferencirani karcinomi. U oko 10% slucajeva nalazi se slika
adenoskvamoznog karcinoma, ili izrazena anaplazija sa gigantocelularnom ili
sarkomatoznom slikom. Ređe može da bude pristurna slika mucinoznog ili “signet ring cell”
karcinoma.