ZALIHE

Definicija iz knjige prof. Vukićevića:

ZALIHE SU SVE KOLIČINE MATERIJALA, ENERGIJE I

INFORMACIJA KOJE SU ODREĐENO VREME ISKLJUČENE IZ
PROCESA PROIZVODNJE ILI UPOTREBE (POTROŠNJE) A SA
CILJEM DA SE U DATOM TRENUTKU UKAZANE POTREBE
MOGU KORISTITI
U praksi, na primer u fabrici, spektar
potencijalnih zaliha je izuzetno širok:
- od zaliha u vidu boce sa tečnim
deterdžentom za pranje stakla kod
čistačice
do
- kompleksnog miksa zaliha sirovina,
poluproizvoda, međufaznih
proizvoda, podsklopova ... koje se
koriste kao ulazi u pojedinim
fazama u proizvodnom procesu.
S OBZIROM NA ZNAČAJ, MESTO I EFEKTE KOJI
NASTAJU NJIHOVIM FORMIRANJEM, ZALIHE SU
IZUZETNA OBLAST INTERESOVANJA A SA CILJEM
DA SE ISTRAŽE NJIHOVE ZAKONITOSTI I
MOGUĆNOSTI UTICAJA NA NJIH

OVO JE TAKOĐE POSLEDICA ČINJENICE DA SU

ONE PRAKTIČNO PRISUTNE U SVIM LJUDSKIM
DELATNOSTIMA (OD DOMAĆINSTVA, TRGOVINE,
USLUGA, PROIZVODNJE U FABRIKAMA, ... )

U PRAKSI SE ČESTO ZABORAVLJA ILI

NEDOVOLJNO RESPEKTUJE ČINJENICA
DA ZALIHE KOŠTAJU!
Moguća mesta formiranja zaliha u potencijalnom lancu snabdevanja

zalihe sirovina zalihe u zalihe gotovih

proizvodnji proizvoda kod
proizvođača

zalihe gotovih
proizvoda izvan
zalihe
proizvodnog
snabdevača
kompleksa
kompanijski ili
angažovani DC,
zalihe zalihe javna skladišta
potrošača maloprodaje velikoprodaje, DC
maloprodaje ili
otprema direktno
do
maloprodajnog
prerada ili mesta
prepakivanje
proizvoda
otpad i odlaganje
preuzeti otpada
proizvodi
osnovni logistički tok
povratni logistički tok
 U PRIRODI SE SREĆU ZALIHE KOJE SE FORMIRAJU

- BEZ UTICAJA ČOVEKA

- SA UTICAJEM ČOVEKA

ULAZ ZALIHE IZLAZ

- MOŽE DA SE UTIČE - MOŽE DA SE UTIČE

- NE MOŽE DA SE UTIČE - NE MOŽE DA SE UTIČE

 ULAZ ZALIHE IZLAZ

MOŽE DA SE UTIČE MOŽE DA SE UTIČE

SIROVINA za
NARUČIVANJE proizvodnju DINAMIKA PROIZVODNJE

MOŽE DA SE UTIČE GOTOVIH NE MOŽE DA SE UTIČE

PROIZVODA
KUPOVINA SIROVINA DINAMIKA PRODAJE
DINAMIKA PROIZVODNJE
NE MOŽE DA SE UTIČE VODE U VEŠT. MOŽE DA SE UTIČE
DOTOK VODE U JEZERU RAD HIDROCENTRALE
HIDROCENTRALU PRAŽNJENJE AKUMUL.

NE MOŽE DA SE UTIČE MORSKE NE MOŽE DA SE UTIČE

VODE NIVO VODE U MORU
ZRAČENJE SUNCA

Primera za različite kombinacije uticaja ima više ili manje. Jasno, zavisno od mesta i
uloge zaliha, mogućnosti uticaja kako na ulaz, tako i na izlaz mogu biti različitog nivoa
PODELA ZALIHA

Postoji veliki broj podela – klasifikacija zaliha

Na primer, po mestu i ulozi (jedna od podela):

- kalkulativne zalihe
- zaštitne zalihe
- anticipativne zalihe
- špekulativne zalihe
Mogu da se formiraju kao:
- zalihe u prometu
- zalihe otpadnih materija, otpisanih materija ...
 PODELA ZALIHA- objašnjenje

Kalkulativne - Formiraju se zbog prednosti koje pruža proizvodnja /

nabavka u većim količinama (popusti pri kupovini većih količina, manji
troškovi pripreme za lansiranje i proizvodnju većeg broja podsklopova…);

Zaštitne - Formiraju se zbog nesigurne potrošnje / proizvodnje (ponude);

CILJ - obezbeđenje kontinuiteta proizvodnje i trgovine;

Anticipativne - Formiraju se pri periodičnoj promeni ponude i tražnje =

SEZONSKIM KOLEBANJIMA (sladoled);

Špekulativne - Formiraju se u cilju sticanja dodatne dobiti očekivanim

promenama na tržištu (promena cena, spoljnotrgovinskog režima, poreza…).
Postoje zalihe koje imaju karakteristike više tipova zaliha ili vremenom
prelaze iz jedne vrste u drugu.
Muller, Max: Essentials of inventory management

tačke duž kanala distribucije gde su potrebne zalihe

od do
Snabdevači (sirovine, Obezbeđuju vreme da se pripremi narudžbenica, Nabavka (kupovina)
poluproizvodi, ….) otpremi narudžbenica, kontroliše vreme i vrsta
isporuke. Štite od nesigurnog vremena isporuke
Nabavka (kupovina) Obezbeđuju vreme za planiranje i proizvodnju Proizvodnja
jedinica dok je nabavka u interakciji sa
snabdevačem.
Obezbeđuju slučajeve prekida i omogućava
kontinualni tok.
Proizvodnja Obezbeđuju službi plasmana prodaju proizvoda Marketing (plasman)
dok proizvodnja izrađuje proizvode za buduću
prodaju
Marketing (plasman) Obezbeđuju da se plasirani proizvodi predaju Distribucija
distribuciji.
Momentalno zadovoljenje klijenata
Distribucija Nude isporuku jedinica posrednicima ka Posrednik (npr UPS,
potrošaču / krajnjem korisniku drumski, železnički ...
prevoznik)
Posrednik (npr UPS, Zadovoljenje potrošača / krajnjeg korisnika sa Potrošač / krajnji
drumski, železnički ... proizvodom dok on čeka na isporuku od korisnik
prevoznik) posrednika
Imajući prethodno u vidu, jasan je značaj zaliha.
Troškovi (ali i druge posledice), koje nastaju postojanjem
ili nedostatkom zaliha, generišu zahtev da

zalihe budu na željenom nivou

Ovaj cilj je nametnuo istraživanje mogućnosti

optimizacije zaliha
Problem jedne klase optimizacije zaliha su prvo rešavali
inženjeri u proizvodnji (serijska proizvodnja). Vremenom je
rešavanje problema optimizacije zaliha, zbog njihove velike
kompleksnosti, različitih vrsta, uloge i značaja, preraslo u
posebnu granu operacionih istraživanja
ODREĐIVANJE ŽELJENOG STANJA ZALIHA

Optimizacija zaliha zahteva poznavanje funkcionisanja

poslovnog sistema u kome se istražuju problemi zaliha i
njegove veze sa okruženjem (tokovi materijala i informacija).
Na zalihe u proizvodnji i / ili trgovini utiče niz faktora koji mogu
biti od značaja za određivanje optimalnog (željenog) stanja
zaliha. Ovi faktori se mogu grupisati / klasifikovati na više
načina, različiti su po prirodi, a najčešći su:

• vrste zaliha i njihova struktura,

• fizička i hemijska svojstva zaliha,
• struktura sistema snabdevanja i potrošnje (plasmana),
• potrošnja (plasman) zaliha,
• popunjavanje zaliha (snabdevanje),
• funkcija troškova nastalih postojanjem zaliha,
• funkcija troškova nastalih odsustvom zaliha,
• strategija upravljanja (zalihama),
• ograničenja,
• sistem kontrole …
STRUKTURA ZALIHA I VRSTE ZALIHA

Struktura zaliha definiše sve artikle od kojih se formiraju zalihe kao

i veze koje postoje između artikala u okviru zaliha (artikli mogu da
budu apsolutno ili relativno izmenljivi, da se isključuju...)

Vrste zalihe (prema nameni u toku roba – novac – roba) su tipično:

• zalihe reprodukcionog materijala (sirovine, poluproizvodi, ...),

• zalihe gotovih proizvoda,
• zalihe nedovršene proizvodnje,
• zalihe alata i sredstava za rad,
• zalihe delova i materijala za tehničko održavanje i tekuće opravke
sredstava za rad,
• zalihe materijala za održavanje čistoće, zaštitu na radu,
protivpožarnu zaštitu, kancelarijske poslove, itd.
FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE ZALIHA

Oblik, specifična težina, specifična zapremina, mogući izvori opasnosti

vezani sa skladištenjem, specijalni zahtevi u odnosu na uslove čuvanja,
kao što su temperatura, prisustvo ili odsustvo vazduha, vlažnost
vazduha, pritisak, itd, i sve druge, za određene artikle relevantne
osobine, moraju biti poznate projektantima skladišta i procesa za
svaki artikal posebno, da bi se izbegle neželjene posledice.

One se u matematičkim modelima koji određuju željeno stanje sistema

zaliha pojavljuju kao limitirajući faktori koji ograničavaju različite
relevantne veličine modela.

Rok trajanja (mogućnost upotrebe), naprimer, limitira dužinu između

dva susedna popunjavanja zaliha, a time praktično i nivo (količinu)
nabavke; kvarljivost robe u zavisnosti od temperature određuje način
(režim) skladištenja, itd.
STRUKTURA SISTEMA SNABDEVANJA I POTROŠNJE
(PLASMANA)

Sistem snabdevanja i potrošnje (plasmana) ima takvo mesto da se

jednim svojim delom ponaša kao podsistem sistema zaliha u
preduzeću, a drugim delom izlazi iz preduzeća u okruženje.

Da bi se sopstveni sistem na najbolji mogući način uklopio u

okruženje, moraju se sagledati sva mesta snabdevanja i potrošnje,
sa svim svojim važnijim karakteristikama, koja mogu biti isporučioci
ili potrošači za svaki artikal posebno, a takođe i ostvarene i moguće
veze između njih.

U odnosu na broj punktova gde je moguće prisustvo jednog artikla i

na veze između njih, postoji niz različitih oblika povezanosti, od kojih
se, ilustracije radi, mogu kao karakteristični uočiti sledeći:
a - artikal se proizvodi na više mesta, odakle, preko velikog broja
punktova, ide u krajnju potrošnju.
Ovaj oblik povezanosti ne isključuje i mogućnost postojanja veza
između ovih punktova, a time i toka artikala iz jednog u drugi pre
krajnje potrošnje

Skladište gotovih
proizvoda kod
proizvođača

Skladište trgovinskog
preduzeća

Krajnja potrošnja

..........

Slobodan izbor višeg nivoa snabdevanja

b - artikal se proizvodi na jednom mestu, odakle, preko velikog broja
punktova, ide u krajnju potrošnju. Ovaj oblik povezanosti može
isključivati mogućnost postojanja veze između punktova pre krajnje
potrošnje, a takođe može uslovljavati svakom krajnjem potrošaču
mesto snabdevanja

Skladište gotovih
proizvoda kod
proizvođača

Skladište trgovinskog
preduzeća

Krajnja potrošnja

Određen viši nivo snabdevanja

c - artikal se proizvodi na jednom mestu, odakle se može kretati samo
od punkta višeg nivoa u pravcu punkta nižeg nivoa, sve do krajnje
potrošnje, kojom prilikom se samo krajnjem potrošaču ne uslovljava
mesto snabdevanja

Skladište gotovih
proizvoda kod
proizvođača

Skladište trgovinskog
preduzeća

Krajnja potrošnja

Određen viši nivo snabdevanja do trećeg

nivoa, dalje slobodan izbor snabdevanja
POTROŠNJA (PLASMAN) ZALIHA

Više je nego očigledno od kakvog je značaja potrošnja kao tehno-ekonomska

karakteristika zaliha za željeno stanje zaliha. U različitim preduzećima, za različite
artikle i različite uslove, potrošnja može imati različita obeležja. Ona može biti:

• kontinualna ili diskontinualna,

• konstantna ili promenljiva,
• deterministička ili stohastička,
• stacionarna ili nestacionarna,
• sa ograničenjem ili bez ograničenja,
• zavisna ili nezavisna u odnosu na potrošnju drugih artikala, njihov broj u upotrebi,
godišnje doba, dan u nedelji, itd.

Naprimer, kao stohastička, potrošnja može biti:

• sa poznatim zakonom raspodele verovatnoće,

• sa nepoznatim zakonom raspodele verovatnoće.
POPUNJAVANJE ZALIHA (SNABDEVANJE)

U principu, za popunjavanje zaliha, u odnosu na različit karakter koji može

imati, važi sve što je navedeno i za potrošnju. Ovo se može prihvatiti samo
uz napomenu da je kod popunjavanja zaliha u odnosu na potrošnju najčešće
potencirana:

• diskontinualnost u odnosu na kontinualnost (kakav je najčešće slučaj sa

trgovinom – manja frekvencija dopreme većih količina roba),
• determinističnost u odnosu na stohastičnost,
• prisutnost ograničenja,
• mogućnost odlučujućeg uticaja samog preduzeća.

U većini slučajeva moguće je ostvariti odlučujući uticaj na popunjavanje

zaliha u preduzeću, tako da popunjavanje kao karakteristika zaliha
najčešće predstavlja, bar što se tiče kvantitativnih obeležja, izlaznu
veličinu iz matematičkog modela kojim se optimizira upravljanje zalihama.
 Radi sagledavanje moguće prirode navedenog, dat je mogući
dijagram promene stanja (nivoa) zaliha jednog artikla u funkciji
popunjavanja i potrošnje u vremenu

z(t) – nivo zaliha popunjavanje zaliha

potrošnja zaliha

t
FUNKCIJA TROŠKOVA NASTALIH POSTOJANJEM ZALIHA

Izdvajanje i skladištenje materijalnih dobara košta preko različitih vrsta

troškova. Uobičajeno to su troškovi:

• vezivanja odgovarajućih novčanih sredstava,

• skladištenja,
• osiguranja,
• nabavke,
• plasmana,
• kontrole,
• kvara, loma, otuđenja
• pojave nekurentne robe, itd.

Za ocenu opravdanosti formiranja zaliha i kasnijeg celishodnog upravljanja

njima, potrebno je poznavanje svakog od troškova koji se javljaju
postojanjem zaliha, a u zavisnosti od promenljivih od kojih isti zavisi.
 FUNKCIJA TROŠKOVA NASTALIH ODSUSTVOM z(t) – nivo zaliha
(NEDOSTATKOM) ZALIHA
popunjavanje zaliha
Ovi troškovi mogu biti iskazani kao: potrošnja zaliha

- marginalni troškovi za dodatnu proizvodnju, ili

specijalnu hitnu nabavku u špicu zahteva,
- troškovi stajanja linija proizvodnih procesa, momenat
isporuke
- izgubljena razlika u ceni i gubitak ugleda kod klijenata

pri čemu su to samo neki od uobičajenih troškova ?

nastalih odsustvom zaliha.
t
vreme
Ovi troškovi se javljaju u širem spektru vrsta, oblika, nedostatka
načina nastajanja i kvantiteta, pa se može desiti da se zaliha

i pored izuzetne pažnje pri definisanju funkcije

troškova njihovim nepogodnim izborom ostvari loše
upravljanje zalihama.
STRATEGIJE UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Strategija upravljanja zalihama je jedna od tehno-ekonomskih

karakteristika zaliha, što uslovljava potrebu za stalnim prisustvom
povratne sprege između izabrane strategije upravljanja i samog
upravljanja zalihama.

U praksi, moguće je da u različitim sredinama sa praktično istim

problemima vezanim za zalihe, postoje izrazito različite strategije
upravljanja zalihama, bilo iz subjektivnih i/ili objektivnih razloga.

Vrlo važan deo strategije upravljanja predstavlja izbor veličina preko

kojih će se upravljati zalihama, a to su najčešće:
• (q *, r *n ) - količina koja se nabavlja i nivo zaliha pri kome se naručuje,

• (q *, W *) - količina koja se nabavlja i vreme između dve susedne nabavke,

• (M *, r *n ) - maksimalno dozvoljena količina zaliha i nivo zaliha pri kome

se naručuje,

• (M *, W *) - maksimalno dozvoljena količina zalihe i vreme između dve

susedne nabavke,

• (q *, Y) - količina koja se nabavlja uz poznat rok isporuke (Y) za statičke

modele,

• (q *, R *n ,W *p), (M*,R*n ,W*p ) - gde veličina (Wp) predstavlja vreme izmedu

dve susedne provere stanja zaliha (sistem sa periodičnom
proverom).
• ....
STRATEGIJA (q*, r*n)

Ova strategija upravljanja zalihama javlja se kod onih preduzeća koja

robu naručuju uz poznat rok isporuke. Činjenica da se zalihama
upravlja i preko (rn ) čini ovu strategiju vrlo pogodnom za upravljanje
zalihama u uslovima stohastičke potrošnje, jer je zaštitna zaliha uvek
nivo količine pri kojoj se artikal naručuje.

U ovoj strategiji preduzeće upravlja zalihama preko dva parametra:

q - količine koja se nabavlja u jednoj isporuci

rn - nivoa zaliha pri kome se naručuje, a koji sa određenom

verovatnoćom treba da obezbedi prisustvo zaliha i zadovoljenje
(stohastične) potrošnje do pristizanja naručene količine (tokom roka
isporuke naručene količine).
Strategija (q,rn‚) je prihvatljiva kako za isporučioca, tako i za kupca robe.

Isporučilac ima zahtev

- da isporuči ugovorenu količinu u roku koji je sam ponudio,
kupac ima zahtev
- da nivoom zaliha pri naručivanju (rn ), koji je sam optimizirao,
obezbeđuje snabdevenost tokom roka isporuke.

z(t) – nivo zaliha popunjavanje zaliha

potrošnja zaliha
M = q*+ r*n
M = max. nivo zaliha

q*
q* q*
q*

r*n

Početno t
stanje
vreme vreme vreme
isporuke isporuke isporuke
U ovoj strategiji je neizvesna (slučajna) potrošnja nakon naručivanja,
odnosno potrošnja tokom zadatog vremena isporuke.

Hipotetički su moguća različita stanja intenziteta potrošnje posle

naručivanja, a dva ekstremna slučaja iz spektra ovih stanja su
prikazana na narednom dijagramu
popunjavanje zaliha
z(t) – nivo zaliha
potrošnja zaliha
M = q*+ r*n
M = max. nivo zaliha

q*
q*
q*
q*

r*n

Početno t
stanje
vreme vreme vreme
isporuke isporuke isporuke

celokupne zaštitne zalihe nije bilo potrošnje

su odmah potrošene u zaštitnih zaliha tokom
momentu naručivanja vremena isporuke
STRATEGIJA (q*,W*)

U strategiji (q, W) preduzeće upravlja zalihama preko dva fiksna

parametra:

q - količine koja se nabavlja,

i
W - intervala između dve susedne nabavke.

Strategija (q, W) se najčešće sreće kod velikih proizvođača kada su oni

u stanju da je nametnu svojim kupcima (krajnjoj potrošnji i veletrgovini).

Ova strategija za proizvođača znači da mu je plan proizvodnje i plan

otpreme praktično poznat (deterministički) za celu godinu. Zna se tačno,
unapred, kada će svaki kupac doći po robu, koju robu i koliko robe će
preuzeti, uz obavezu plaćanja.
Strategija (q, W) za kupca može biti prihvatljiva samo ukoliko i on sam ima
determinističku potrošnju potpuno sinhronizovanu sa planom nabavke koji je
usaglašen sa isporučiocem.

Svako prisustvo stohastike potrošnje čini ovu strategiju za kupca vrlo opasnom i
u uslovima stalne stohastičke potrošnje ova strategija ne sme da se prihvati.

popunjavanje zaliha
potrošnja zaliha
M = max. nivo zaliha M = nepoznato

z
q*

q*

q*
q* q*

W W W W t
STRATEGIJA (M, r*n)

U strategiji (M, r*n ) preduzeće upravlja zalihama preko dva parametra:

M - maksimalno dozvoljene količina zaliha

i
r*n- nivoa zaliha pri kome se naručuje.

Strategija (M, r*n ) se najčešće sreće u situaciji kada

- kupac nabavlja robu uz definisan rok isporuke, a

- ima stohastičku potrošnju i strogo određen kapacitet skladišta,

pri čemu je važno da mu prispela roba uvek napuni skladište.
U strategiji (M, r*n) osnovna teškoća je što kupac zna količinu robe koju
može prihvatiti tek u trenutku kada je rok isporuke prošao, odnosno, kada
se roba isporučuje.

Jasno je da se u ovom slučaju u trenutku ugovaranja isporuke ugovara

samo orijentaciona količina, što predstavlja određenu teškoću za
prodavca i njegovo planiranje

popunjavanje zaliha
z – nivo zaliha potrošnja zaliha

M = maksimalni nivo zaliha

r*n

Početno t
stanje
vreme vreme vreme vreme
isporuke isporuke isporuke isporuke
STRATEGIJA (M*,W*)

U strategiji (M, W) preduzeće upravlja zalihama preko dva parametra:

M - maksimalno dozvoljena količina zalihe,

i
W - vreme između dve susedne nabavke.

Strategija (M,W) je uobičajena u situacijama kada želi da se obezbedi

determinističnost (red vožnje) transportnih procesa, pri čemu jedinica spoljnog
transporta izvršava veći broj narudžbina na određenoj ruti kretanja.

U ovoj strategiji kupcu se može desiti da kod intenzivne potrošnje ostane jedan
period (do proteka vremena W) bez potrebnih zaliha, a prodavcu se može desiti
da doveze robu do kupca a da mu pri tome isporuči izrazito malu količinu robe.
Strategija (M, W) se često koristi prilikom punjenja rezervoara sa tečnim
gorivom više kupaca koje realizuje ista jedinica spoljnog transporta (isporuka
količine goriva brodskim sastavom za više rezervoara na raznim lokacijama u
jednoj ruti, punjenje cisterni za gorivo za grejanje zgrada takođe u jednoj ruti).

popunjavanje zaliha
potrošnja zaliha
Z - nivo zaliha

M = maksimalni nivo zaliha

M

W W W W t
 MATEMATIČKI MODELI KOJIMA SE ODREĐUJE
ŽELJENO STANJE ZALIHA

U literaturi, kada se vrši osnovna klasifikacija matematičkog

modeliranja problema zaliha, ne sreće se podela prema onome
šta se optimizira, već najčešće prema karakteru popunjavanja,
kao tehno-ekonomske karakteristike zaliha.

Shodno ovom pristupu, neki autori radova iz oblasti zaliha

matematičke modele za upravljanje zalihama dele na

statičke
i
dinamičke.
STATIČKI MODELI ZALIHA

Statički modeli za optimizaciju zaliha se primenjuju u

slučajevima kada se rešavaju problemi zaliha koje se mogu
trošiti u konačnom vremenskom intervalu uz samo jedno
jedino popunjavanje, kojom prilikom se zaliha i formira.

Za sve vrste zaliha sa determinističkim karakteristikama ovi

modeli su jednostavni, te se naučno i ne istražuju.

Oni postaju dosta interesantniji kada je neka od

tehnoekonomskih karakteristika slučajno promenljiva, a
najčešće je to potrošnja. To rezultira da se u literaturi obično
sreću statički modeli upravljanja zalihama sa stohastičkom
potrošnjom.
STATIČKI MODELI ZALIHA

Svakodnevno, pred zadatkom koji se može rešavati preko ove

vrste matematičkih modela, nalaze se odgovorni u

► novinsko - izdavačkom preduzeću, kada odlučuju koliki tiraž

da se odredi sledećem izdanju novina,

► u trgovinskom preduzeću, kada se odlučuju za nabavku robe

koja je u modi, ili pak robe za određenu sezonu,

► u pekari, kada odlučuju koliko hleba da se ispeče, itd.

STATIČKI MODELI ZALIHA

OPŠTI MODEL UPRAVLJANJA ZALIHAMA U JEDNOM PERIODU SA

KONSTANTNIM TROŠKOVIMA PO JEDINICI ZALIHE

Prvi problem koji je obrađen statičkim modelom sa stohastičnom

potrošnjom poznat je pod nazivom "problem novogodišnje jelke".
(Tretira optimizaciju zaliha koje imaju stohastičku potrošnju u konačnom
vremenskom intervalu sa jednim popunjavanjem, a uz konstantne i poznate
jedinične troškove koji nastaju postojanjem i odsustvom zaliha).

"Zadatak novogodišnje jelke" se može formulisati na sledeći način:

Prodavac može dobiti naručenu količinu novogodišnjih jelki određeno
vreme pred Novu godinu, posle čega je svaka isporuka od strane
dobavljača isključena. Pri tome su:

Cn din/jed - nabavna cena jelke,

Cp din/jed - prodajna cena jelke,
J din/jed - vrednost neprodate jelke posle novogodišnjih praznika.

Prethodnih godina nije uočena pojava trenda, a statističkim putem

konstatovana je raspodela verovatnoća broja prodatih jelki - P(x)
"Zadatak novogodišnje jelke"

Postavlja se pitanje
koliko prodavac treba
p(x)
da nabavi
novogodišnjih jelki
(xm), jer ako nabavi
manje nego što bi
mogao da proda,
x ostvaruje manju
xm razliku u ceni; ako,
Raspodela relativnih frekvencija broja prodatih jelki pak, nabavi više nego
što može da proda,
F(x)
1
stvara dodatne
F(x m )
troškove pokrivanjem
dela nabavne
vrednosti neprodatih
jelki.

x Rešenje se traži
xm preko funkcije zarade
Funkcija raspodele (kumulanta) i njenog maksimuma.
"Zadatak novogodišnje jelke" Neka je prodavac
odlučio da nabavi
(xm) jelki.
Uočava se da se prodavac jelki može naći u dve situacije:
1. da je naručio više jelki nego što će moći da proda (xm > x)
2. da je naručio manje ili jednako jelki u odnosu na količinu koju je
mogao da proda (xm  x)

U prvoj situaciji (xm > x) prodavac može očekivati sledeći prihod (V1):
xm xm
V1  Cp   x  f ( x)dx  J   ( x
o o
m  x )  f ( x )dx,

U drugoj situaciji (xm  x) prodavac može očekivati prihod (V2):


V 2  C p  xm   f ( x)dx
xm
ali će pri tome imati i izgubljenu zaradu koju je mogao ostvariti da je kupio
više jelki. Neostvarena zarada uvek ima karakter troška i iznosi (T1):

T1  ( C p  C n )   ( x  x m )  f ( x)dx,
xm
Za obe ove situacije prodavac ima trošak (T2) za nabavku (xm) jelki koji iznosi:
T2 = Cn  xm
"Zadatak novogodišnje jelke"

Iz izloženog se može zaključiti da prodavac koji se odlučio za

nabavku (xm) jelki može očekivati zaradu:
V = V1 + V2 - T 1 - T 2
xm xm 
V( x m )  Cp   x  f ( x)dx  J   ( x
0 0
m  x )  f ( x )dx Cp  x m   f ( x)dx 
xm



 (Cp  Cn ) ( x  x m )f ( x )dx  Cn  x m
xm

Nakon uređivanja V (xm), diferenciranja po xm i izjednačavanja

izvoda sa nulom dobija se relacija:
2  (Cp - Cn ) F(x)

F(x m ) =
1

2Cp - Cn - J F(xm)

dakle, ne eksplicitna vrednost x*m

već vrednost verovatnoće F(x*m)
sa kojom iz raspodele verovatnoća x
treba da se odredi traženo x*m xm
DINAMIČKI MODELI ZALIHA

Dinamički modeli upravljanja zalihama primenjuju se kod rešavanja

problema zaliha koje se obnavljaju u vremenu. U zavisnosti od karaktera
osnovnih karakteristika zaliha kojima želi da se upravlja, ovi modeli
mogu biti veoma raznovrsni. Međutim, bez obzira na ovu raznovrsnost,
obično im je zajednička osobina da se kroz njih, a u svrhu iznalaženja
željenog stanja zaliha, traže optimalna rešenja za:

maksimalni nivo zaliha do koga ih treba popunjavati jed.

vreme između dva uzastopna popunjavanja zalihe dan

nivo zalihe pri kome se naručuje rn jed.

veličinu jedne narudžbine q jed

q

q=M

rn

W t
OSNOVNI MODEL ZALIHA KOJE SE OBNAVLJAJU U VREMENU, A
IMAJU KONSTANTNU POTROŠNJU

Postavlja se pitanje kolika je najpovoljnija veličina nabavke, koliko puta

nabavljati tokom posmatranog perioda. Teoretski, moguće je beskonačno
mnogo rešenja:

z 1 veličine nabavke/interval naručivanja

2 veličine nabavke/interval naručivanja

3 veličine nabavke/interval naručivanja

t
 OSNOVNI MODEL ZALIHA KOJE SE OBNAVLJAJU U VREMENU, A
IMAJU KONSTANTNU POTROŠNJU

Postavljanje ovog modela, a u svrhu iznalaženja optimalnog nivoa

zalihe koja se obnavlja u vremenu, izvršio je 1915. godine Ford Haris,
uz sledeće pretpostavke:

S jed. - potrošnja koja je konstantna za jedan duži period (obično je to

godina dana),
q jed. - proizvoljna veličina jedne nabavke,
N din - troškovi jedne nabavke,
C din/jed. - cena jedinice zalihe,
P bez dim. - koeficijent proporcionalnosti troškova sa vrednošću
zaliha,

mogućnosti izvora snabdevanja su neograničene u odnosu na

naručenu količinu i izvršenje isporuke te količine je neposredno nakon
narudžbine,

ne postoje nikakva ograničenja u samom sistemu zaliha.

Nabavkom veće količine određenog artikla
smanjuje se broj nabavki u vremenskom periodu z
koji se posmatra, a time se smanjuju i ukupni
troškovi nabavke (telefonski razgovori,
administracija, itd.). Međutim, nabavkom većih
količina povećava se i srednji nivo zalihe, što ima t
za posledicu porast troškova skladištenja, vezanih
sredstava, itd. broj srednji
nabavki nivo zaliha
da bi se odredila optimalna veličina jedne
S Cq
nabavke (q), bilo je potrebno postaviti T  N   P din
funkciju ukupnih troškova za zadati period u q 2
zavisnosti od veličine q:
T
dT S N C  P T
S
N 
Cq
P
 2  0 q 2

dq q 2

2  S N
q 
CP q* q

Ovaj izlazni rezultat iz razmatranog matematičkog

modela poznat je u literaturi kao "Wilsonova formula".
OGRANIČENJA

Često se dešava da se izlazni rezultati i iz najbolje postavljenih matematičkih modela

praktično ne mogu koristiti, jer su van realnih mogućnosti preduzeća za koje se
rešavaju problemi zaliha. Ukoliko se pak ovako dobijeni izlazni rezultati ograniče stvarnim
mogućnostima po završenom proračunu, vrlo verovatno će se desiti da oni više ne budu
optimalni u odnosu na ta ograničenja. Zato je neophodno sva ograničenja uočiti i
definisati pre matematičkog modeliranja konkretnog problema vezanog za optimizaciju
zaliha, da bi ona, ako je to potrebno, mogla biti na adekvatan način obuhvaćena
matematičkim modelom. U različitim uslovima optimizacije zaliha ograničenja mogu imati
različit karakter, kao na primer, ograničenje:

• po mogućem angažovanju novčanih sredstava u zalihama,

• po raspoloživom skladišnom prostoru (m2 ili m3),
• po maksimalnoj težini,
• po maksimalnom vremenu trajanja,
• po maksimalnom broju narudžbina u određenom vremenskom periodu,
• po maksimalno dozvoljenoj verovatnoći odsustva zalihe, itd.

Svaka narudžbina takođe može biti ograničena novčanim sredstvima, mogućnostima

isporučioca, težinom, zapreminom, rokom isporuke, itd. Značaj ograničenja je toliko
veliki da nije redak slučaj da njihovo uvođenje menja i suštinu postavljenog
zadatka pri određivanju željenog stanja zaliha (kriterijuma optimizacije).
SISTEM KONTROLE ZALIHA

Sistem kontrole je svojim najvećim

delom obuhvaćen strategijom
upravljanja zalihama, a izdvojen je u
posebnu tehno-ekonomsku
karakteristiku iz razloga što

predstavlja jasno izraženu celinu sa

posebnom ulogom koju obavlja.

To je razlog da on u svakom sistemu

zaliha mora biti apsolutno definisan,
bilo kao veličina koja ulazi u postupak
optimizacije, bilo kao veličina koja izlazi
iz njega.
SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

Neophodno je imati na umu da celokupne zalihe kako sirovina tako i

gotovih proizvoda mogu da obuhvataju asortiman i količine od više
(desetina) hiljada jedinica.

Nadalje, u jednoj firmi, ove zalihe mogu biti na jednom mestu ali
mogu da budu raspoređene na više lokacija.

Treće, one mogu biti u okviru same firme, ali mogu biti čuvane kod
davaoca logističkih usluga – trećih lica.

Sve to nameće neophodnost izbora i primene odgovarajućeg

mehanizma kontrole, koji treba da omogući
pouzdane i tačne potrebne podatke o zalihama uz respektovanje
troškova koji potencijalno nastaju tokom kontrole zaliha (zastoji,
angažovanje ljudi, oštećenja i dr.).
SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

Kontrola zaliha se može posmatrati sa dve dimenzije:

fizičke i knjigovodstvene

-prva (fizička) dimenzija obuhvata

fizičke transakcije i eventualno pokretanje artikala u okviru zaliha

-druga (knjigovodstvena) dimenzija obuhvata

održavanje i ažuriranje odgovarajuće baze podataka o zalihama

Jasno, moraju da se primene odgovarajući mehanizmi kako bi se

“poklopile” ove dve dimenzije vezane za zalihe.
SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak
Sistem kontrole formira listu sa jedinicama artikala, opisom i
lokacijom artikala. Radnik (uređaj) odlazi do naznačene lokacije i
tada, “na licu mesta”, poredi podatke o artiklima sa liste:
- po vrsti
- po količini
- ažurira podatke u odnosu na dobijenu listu
- utvrđene podatke prosleđuje sistemu za praćenje zaliha.

Sistem sravnjuje konstatovanu fizičku količinu zaliha sa podacima

u sistemu i daje izveštaje o eventualnim razlikama. Ove razlike se
potom na odgovarajući način tretiraju i donose se potrebne odluke
kako bi se usaglasilo realno i knjigovodstveno stanje zaliha.
Pri tome, sistem kontrole zaliha definiše

šta se sve kontroliše,

kako (na koji način) i
kada (u kom periodu/momentu).
SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

U odnosu na to ŠTA kontrola obuhvata, sistem kontrole može biti za:

• celokupne zalihe ili
• deo (uzorak) zaliha

U odnosu na to KAKO se kontrola obavlja, sistem kontrole može biti:

• merenjem (mase, zapremine, fiz./hem. svojstava…) i/ili brojanjem;
u ovim zadacima znatno mogu da pomognu nove IT

U odnosu na to KADA se kontrola obavlja, sistem kontrole može biti:

• sa operativnom (stalnom) proverom, koji u svakom trenutku
omogućava praćenje i korišćenje potrebnih podataka o nivou zaliha,
• sa periodičnom proverom koji omogućava obradu i korišćenje
potrebnih informacija samo u određenim trenucima (presecima)
vremena (mesečni, kvartalni, polugodišnji...);
zavisno od delatnosti, ovi periodi mogu biti definisani i pravnom
regulativom
SISTEM KONTROLE ZALIHA - nastavak

Neophodnost posedovanja tačnih podataka o zalihama ima više razloga.

Tri su primarna:

- po pravilu manje košta održavanje aktuelne baze podataka zaliha nego

funkcionisanje prema tekućem/zatečenom stanju
- unapređenje nivoa opsluge klijenata
- povećanje prihoda kao posledice povećanja nivoa opsluge klijenata

Tekuće provere zaliha treba da se uključe u stalne aktivnosti, da postanu

uobičajeni deo rada zaposlenih (pri komisioniranju, transportu,....)
Za zahteve - narudžbine će se odmah znati da li mogu da se ispune i to u
najkraćem roku, što se odražava na nivo opsluge (nema delimično
(ne)ispunjenih zahteva, frustracija, ljutnje i dr. zbog grešaka u bazi
podataka o zalihama), što utiče i na zadovljstvo zaposlenih.
Klijenti znatno cene kada se zna šta je na zalihama i gde se to nalazi i da
se obećano ispunjava.
Time se stiče POVERENJE, koje je jedan od ključnih faktora kvaliteta
opsluge klijenata, a time se utiče i na nivo prihoda.