IZBALANSIRANA ISHRANA

Pod pojmom ishrana podrazumeva se unošenje različitih supstanci organske i neorganske prirode u
organizam, koje služe za obnavljanje i izgradnju ćelija i tkiva i koje oslobadjaju energiju koju koristi
organizam. Sve te supstance zovu se jednim imenom hranljive materije.To su ugljeni hidrati
(šećeri),masti,belančevine,vitamini, mineralne materije I voda.

Energija koju oslobadjaju hranljive materije koristi se za rad unutrašnjih organa, održavanju telesne
težine, metabolizam, za obavljanje umnog i fizičkog rada, za rastenje i obnavljanje istrošenih tkiva.

Hrana održava život i pokreće društvo i pojedinca. Bez hrane ne mogu rasti niti se razvijati ni biljka ni
životinja ni čovek. Ona ima sposobnost da upravlja biohemijskim procesima na ćelijskom nivou, tamo
gde počinje i završava se sve ono što je vezano za zdravlje.

Ishrana ima važnu ulogu u rastu i razvoju organizma od perioda odojčeta pa do pozne starosti. Stoga
treba da razvijamo i negujemo pravilne navike u ishrani još od ranog detinjstva, kako bi u kasnijim
godinama izbegli pojavu bolesti.

Izbalansirana ishrana predstavlja plan ishrane koji vašem telu pruža sve bitne hranljive sastojke koji su
mu potrebni kako bi pravilno funkcionisalo. Ovaj pristup ishrani usmeren je na poboljšanje vašeg opšteg
zdravlja i zaštitu od bolesti. Zdrav način života koji se sastoji od izbalansirane ishrane u kombinaciji sa
redovnim vežbanjem može pomoći u smanjenju rizika od hroničnih bolesti poput gojaznosti,
kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i raka. Većina vašeg dnevnog unosa kalorija
trebalo bi da dolazi iz svežeg voća i povrća. Celo zrno žitarice i proteini takođe bi trebalo da budu
uključeni u vaš plan ishrane, kao i nizak procenat mlečnih masti, orašasti plodovi i mahunarke.

Mnogi ljudi misle da je praćenje zdrave ishrane previše zahtevno. Međutim, pridržavanje izbalansiranog
načina ishrane ima čitav niz prednosti na koje biste morali da obratite pažnju: Smanjuje štetni LDL
holesterol i stabilizuje krvni pritisak. Hipertenzija i visok nivo holesterola jedan su od vodećih uzroka
srčanih bolesti širom sveta. Nakon ishrane sa visokom količinom životinjskih masti i soli ne samo da
pospešuje debljanje, već i negativno utiče na sveukupno zdravlje, i podstiče prerano starenje.

Dnevno u organizam treba uneti određeni broj kalorija, a za prosečnu osobu to je oko 2.000 kalorija.
Tačan broj kalorija zavisi od starosti, pola i količine fizičke aktivnosti u toku dana.

Telo troši kalorije kako bi disalo, šetalo, razmišljalo i na još mnogo bitnih načina. Stoga je neophodno
telu obezbediti dovoljan broj kalorija.

Ako aktivno trenirate ili se bavite fizički napornim poslom, vašem telu će trebati više nego prosečno
kalorija. Takođe, muškarcima obično treba više kalorija u toku dana nego ženama.

Ono što je bitno za unos određenog broja kalorija i izbalansiranu ishranu jeste to kakve kalorije unosite u
svoj organizam, odnosno kakvu hranu jedete.
Trebalo bi izbegavati „prazne kalorije”, odnosno hranu koja nije hranljiva, kao što su:slatkiši, torte, keks,
različita slatka peciva,prerađeni mesni proizvodi,energetska pića i druga gazirana pića,voćni sokovi sa
dodatim šećerom,sladoled,čips i ostale grickalice I klasična pica.

Šta je potrebno jesti?

Zdrava i izbalansirana ishrana mora sadržati sledeće hranljive materije:vitamine, minerale,

antioksidanse,ugljene hidrate, skrob i vlakna,proteine izdrave masti.

Sledeće namirnice bi trebalo da uključite u ishranu u većim količinama:

voće,povrće,žitarice, mahunarke, orašasti plodovi,mlečni proizvodi I hrana bogata proteinima.

Vitamini I minerali

Vitamini i minerali su neophodni za normalno funkcionisanje organizma tokom života i optimalno

odvijanje svih procesa koji se u telu dešavaju. Ako bi organizam imao svoje “gorivo”, to bi bili upravo
vitamini i minerali koji imaju ogroman uticaj razvoj i zdravlje organizma.

Kako su svi procesi u organizmu međusobno povezani na mnogo načina, tako se smatra da nedostatak
vitamina, odnosno minerala, loše utiče na jedan segment našeg zdravlja, indirektno izazvajući
nepovoljnu situaciju i za druge procese u telu, zbog čega se unošenje vitamina i minerala smatra vrlo
važnim na svakodnevnom nivou.

Nedostatak vitamina i minerala najveće posledice ostavlja po imunitet, jer njegova snaga tada opada u
odnosu na štetne bakterije koje napadaju organizam, stvarajući oboljenja. Vitamini za imunitet, ali i za
druge sisteme u organizmu imaju ogroman značaj, kao i sami minerali koji podstiču i doprinose boljem
zdravlju.

Kao i uvek kada je zdravlje u pitanju, treba pomenuti zdravu ishranu, koja je preduslov da vitamini i
minerali nađu svoj put do vašeg organizma.

Vitamini su organizmu neophodni zbog učešća u metaboličkim procesima, gde svoju funkciju ostvaruju
kao sastavni delovi enzimskih sistema. Kako ljudski organizam nije u stanju da ih sintetiše, vitamini se
moraju unositi hranom, u zadovoljavajućim količinama na svakodnevnom nivou.

U suprotnom, dolazi do poremećaja metabolizma koji se ogleda u određenim simptomima koji su

karakteristični za nedostatak konkretnog vitamina. Vitamini su važni jer služe za sintezu mnogih
koenzima koji poseduju vitaminski deo molekule, i upravo je taj deo nosilac glavne funkcije koenzima.

S obzirom na to da su zalihe vitamina u organizmu vrlo male, nephodno je unositi ih konstantno, na

svakodnevnom nivou. Samo neke od njih organizam može sam da stvara, i to iz drugih jedinjenja koja se
nazivaju provitamini.

Vitamin koji sun am potrebni za normalno funkcionisanje su:vitamin B,D,A,E,C I K.

Minerali su prirodna jedinjenja karakterističnog hemijskog sastava, zadužena za doprinos optimalnom

funkcionisanju mnogih fizioloških procesa u organizmu. Organizmu su potrebni za rast, razvoj, energiju,
proizvodnju hemoglobina, transport kiseonika, izgradnju jakih zuba i kostiju, pravilan rad bubrega, mišića
i nerava i mnoge druge procese.

Minerali potrebni organizmu su:kalcijum,fosfor,kalijum,magnezijum,natrijum ,cink I mangan.Kako bi

ishrana bila izbalansirana, potrebno je da se najviše zasniva na svežim, celovitim namirnicama biljnog
porekla. Unos prerađene hrane trebalo bi da se svede na minimum.

Pored izbalansirane ishrane, poželjno je baviti se i redovnom fizičkom aktivnošću kako bi telo i čitav
organizam bili što zdraviji.