10.11.2010.

Diplome odlikuje formulativnost još od srednjeg veka do danas.

Svaka isprava (diploma) se sastojala iz 3 dela:
1) PROTOKOL – sastoji se od 4 dela – krajnje je shematizovani deo.
a) Invokacija – počinju izazivanjem božijeg imena – može biti verbalna i simbolička (znak
krsta). Ona se može shvatiti i kao zakletva – da je sve što piše tačno.
b) Intitulacija – autor se predstavlja – ko daje diplomu – iste kada je isti autor – ime i titula
onoga ko izdaje diplomu
c) Inskripcija – ime i titula destinatora (kome je upućena diploma)
d) Salutacija – pozdrav, kada je odnos autora i destinatora bliži

2) TEKST
a) Arenga – moralistička fraza, sentenca kojom se obrazlaže zašto se nešto čini
b) Promulgacija – kada postoji spor između destinatora i nekog drugog. Tu se objavljuje
odluka svima zainteresovanima ("Dajemo svima na znanje...“). U tom slučaju se diploma
pravi u više kopija. Proizvod je spora, tužbe, žalbe.
c) Naracija – pripovedanje. Sa tačke istoričara bitne – obj. okolnosti koje su dovele do
izdavanja diplome. Može da bude i kratka ali je često bitna kao i glavni deo diplome.
d) Dispozicija – glavni deo dokumenta – sama volja autora, predmet diplome, najvažniji deo
diplome. Stoje uslovi pod kojima se to radi i rokovi privilegije.
e) Sankcija – pretnja onima koji se usude da ospore odluku u dispoziciji.
f) Korooboracija – verbalna potvrda čime je diploma učinjena valjanom, objašnjenje čime
je diploma overena

3) ESHATOKOL – završni deo diplome. Krajnje formulativan.

a) Subskripcija – tu stoji potpis autora (nije obavezno, ali potpisi svedoka jesu)
b) Datacija – kada i gde, vreme i mesto izdavanja diplome
c) Aprekacija – označava da je diploma završena, vrlo često stoji i krst, ovaj tekst je gotovo
uvek isti.

Osnovni zadatak diplomatike – utvrđivanje autentičnosti dokumenta, ili je falsifikat. Žni

falsifikati nisu jednoznačni (najveći broj falsifikata nastao u crkvi). Nastajali su i kasnije. Nastaju u isto
vreme kada je živ autor ili kasnije.

Falsifikat – sve ono što treba da bude ono što nije. Mogu biti 4-ostruki:
1. Izmenjeni original – najčešće nastaje na osnovu originala – izmenimo original, pomoću
izmena i dodataka iz originala. Pravili se na 2 načina.
- Abolicija – brisanje
- Interpolacija – dodavanje
Izmenjeni original uglavnom čini destinator. Nije apsolutni falsifikat (može biti
1 dodata ili izbrisana reč npr.)

2. Fiktivni original – kada original ne postoji. Potpuni falsifikat – izmišljena isprava. Tekst je
originalan ali je falsifikovan potpis, vreme, pečat. Cvetali u nestabilnim državama, kada slabi
vlast. Nastaju i dan-danas.

3. Istorijski falsifikat – njega pravi autor. Nikada nije predata destinataru i čin o kome govori
diploma se nikad nije dogodio. Pravni čin se nikada nije dogodio.
 4. Imitativni falsifikat – destinatar izgubi original, kada nema kopije, autora – onda se sastavlja
tobožna, verna kopija – destinatar ga sastavlja. Najmanje je zlonameran. Sastavlja se da bi se
destinatar obezbedio.

Na različite načine se može utvrditi autentičnost. Materijalima za pisanje (kod falsifikovanih

originala), podloge, sredstav za pisanje. Autentičnost se vrlo često utvrđuje na osnovu pečata.