Тема за индивидуално стручно усавршавање

ДИДАКТИЧКА СРЕДСТВА У НАСТАВИ ГЕОМЕТРИЈЕ

Визуелно искуство и манипулација важан су фактор у разумијевању садржаја као и у буђењу

интереса за садржаје. На ово указују многобројна истраживања, истичу Клементс и Батиста у
темељној анализи истраживања у геометрији (Clements & Batistta, 1992). У настави геометрије у
основној школи посебну улогу имају дидактичка средства која омогућавају различите
репрезентације геометријских појмова. Слике и тродимензионални модели геометријских
објеката стандардно су присутни у настави геометрије. Упознавање геометријских облика
заснива се на чулном сазнању, пре свега визуелним опажајем и додиром. Како се ради о
елемeнтарној геометрији, може се очекивати да је она у основи интуитивна и базирана на већ
упознатим објектима из околине. Због тога се у реалном окружењу траже објекти који могу
престављати моделе идеалних геометријских објеката.
Традиционални приступ геометријским садржајима у основној школи подразумијева у
највећој мјери проучавање геометријских облика представљених цртежима геометријских
фигура и (дрвеним, пластичним, картонским или металним) моделима геометријских тела,
којима се умањује могућност шума. Коришћење слика није ограничено на почетне разреде, јер се
успјешно користи и при доказивању теорема и у каснијим фазама школовања, истиче Кабанова-
Мелер (Kabanova-Meller, 1970). Ипак, сликовним представама геометријских објеката на папиру
често не успевамо да у потпуности почетнику створимо јасну представу о елементима и односу
елемената на објекту (Servais, W, 1971). Због тога треба охрабривати наставнике да користе
манипулативна средства. Истакнимо да истраживања указују да коришћење манипулативних
дидактичких средстава има посебно позитиван утицај на сазнање (Clements & Battista, 1992).
Дејић и Егерић (2008) истичу да мануелна дидактичка средства представљају спољашње
подстицаје развоја математичког мишљења и закључивања код ученика.
У нашим уџбеницима ипак су ријетки примјери у којима аутори предлажу активности те
врсте. Активност прављења модела квадра (коцке) коришћењем понуђене мреже је једна од
чешће коришћених активности. Понегде, најчешће у материјалима за додатну наставу
математике, срећемо се са приједлозима игара са шибицама где се ученици подстичу да
анализирају задату слику и направе нову према датим условима али не долазе до нових открића
(Дејић, Вуковић и Вуковић). Примјер такве активности је упознавање са древном кинеском
игром Танграм. Ученици треба да, према датом моделу, користећи понуђене геометријске фигуре
формирају задати облик.
Примјер 1: „Табле мудрости” (Дејић, Милинковић, Ђокић, 2007, стр. 117.)
МРДАЛИЦЕ

Упућујемо пажњу на један примјер дидактичког средства, које се може користити при обради
различитих (сложених) геометријских садржаја. В. Мићић (1999, 2002) залаже се за обогаћивање
класичног приступа настави геометрије кроз учење „откривањем“, наглашавајући да овде није
реч о правом „откривању“ већ пре свега визуелном и тактилном доживаљају који омогућава
дубље разумевање и трајније усвајање знања. Он предлаже једноставно вишенаменско наставно
средство које се састоји од картонских трака (или сламки) различите дужине. Ове траке
представљају модел дужи. Траке се спајају чиодама тако да буду флексибилне, а саме траке треба
да буду направљене од чвршћег картона да се не би савијале, тј. да би представљале модел дужи.
На слици је приказан троугао који је направљен помоћу мрдалица. На сличан начин могу се
правити модели четвороугла, петоугла, n-тоугла.

Овакво средство могу користити ученици да би размишљали о својствима геометријских фигура.

Ево неколико примера питања која се могу поставити ученицима:
1. Да ли се од сваке три дужи може формирати троугао?
2. Да ли се од сваке четири дужи може формирати четвороугао?
3. Да ли је троугао (четвороугао) крута фигура?

Ученици могу, бавећи се овим проблемима, открити да:

1. Дужина било које две странице троугла мања је од половине његовог обима.
2. Дужина сваке странице троугла мања је од збира дужина друге две странице.
3. Троугао је одређен (задат) (с тачношћу до положаја) ако су му задате дужине све три странице
троугла.
4. Дужина најдуже странице многоугла мора бити мања од збира дужина осталих страница.
5. Постоје неподударни многоуглови (n>3) чије су све одговарајуће странице подударне.
6. Многоугао са више од три странице није крута фигура.
7. Троугао је једина крута (недеформабилна) фигура. Традиционално, у настави се за модел
равни користи лист папира правоугаоног облика. Ми, по аналогији са мрдалицама, за обраду
појмова диедра, угла диедра, рогљасте површи, рогља и полиедра предлажемо коришћење
„просторних мрдалица” - комплета провидних троугаоника (с унутрашњим угловима 45˚, 45˚,
90˚, односно 60˚, 90˚, 30˚) спојених широком провидном селотејп траком. Овакви модели равни
могу се користити за стварање модела триедра, тридедарске површи, рогљсте површи, простог
рогља, конвексног рогља, итд.
Анализом модела ученици ће моћи сами да открију да важи:
1. Збир ивичних углова конвексног рогља мањи је од 360˚.
2. Проста тространа површ је недеформабилна.
3. Рогљаста површ са више од три ивице (стране) није крута.
Примјетимо да сличне идеје можемо наћи у Механо тракама или Кестеровим моделима од
папира и сламки. Кестер је у истраживачком пројекту истакао пози-тивне ефекте манипулације
дидактичким материјалима. Дакле, у основи једноставне и лако примјенљиве идеје за коју се
залажу дидактичари математике стоји идеја бољег упознавања геометријских појмова и
сагледавања особина објекта кроз манипулацију пригодним флексибилним моделима.

Литература:
Мarjanovic M. (2002): „Didactical Analysis of primary Geometric Concepts“, у: The Teaching of
Mathematics, vol. V, 2, pp 99 – 110
Мarjanovic M. (2007) Didactical Analysis of primary Geometric Concepts. The Teaching of
Mathematics, vol. X, 1, pp 11 – 36.
Мићић В.(2005) Учење откривањем – можда нови приступ. Наставa математике, vol. L, 4, стр. 13-
21. Друштво математичара Србије.