Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Muslimani U Srpskoj Etnologiji

    Uploaded by

    Marija Seric
    12 views38 pages
    history

    Original Title

    Muslimani u srpskoj etnologiji

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    history

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    12 views38 pages

    Muslimani U Srpskoj Etnologiji

    Uploaded by

    Marija Seric
    history

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 38
    Originalni naueni rad UDK —316.7:[801.73:28(497.11)"19/20" Marko Pisev’ Odeljenje za etnologiju i antropologiju Pilozofski fakultet, Universitet u Beograd IZMEDU ,, AZIJATSKOG” ISLAMA I »PRAVOSLAVNOG?” SLOVENSTVA: JUGOSLOVENSKI MUSLIMANI U RANOJ SRPSKOJ ETNOLOGIJI" Apstrakt: Tekst govo-i o percepcijama i poiitikama reprezentacije mslimanskog sta- novnistva Kraljeviae SHS u meaczatnoj srpskoj etnovogiji. Analizirine su tri monorra- Aij2 objaljene tokom drug tekade 20. veka, Obavijena su tri nivoa analize, diskur ni, teorjsko-metorfoloski i konceptualni, sa svrhom sticanja preciznijih uvida o smista, sadriaju i procedurama nau.ne argumentacije, kao io nacaju i odredenim propus.ima razmatranih tekstova.Kriterumi za odabir analiziranih publikacija bili su sledecie 1) da se one po temi, sadreaju i sklopu argumentacije uklapaju t oblast nacionalne nauke, ij je zadatak bio da definize identitet i bori se za interese nacije, istovremeno trasira- {uci pravce njenog moralnog, poitickog i intelektualnog razvoja pod barjakom moder- host; 2) da se u potpunosti, a ne samo sporadicno bave etnologijom islama, odnosno ‘kulturnim Zivotom muslimana na podrucju meduratne Jugoslavije,i3) da su objavijene 1 Srbij ut period izmedu dva svetska rata. Samim tim Sto otkrivaju vise o posmatrac, nego 0 posmatranom, tekstovi ovim élankom wreti w razmatranje prenose nam vazne pojedinosti o istorijskim uslovima, imperativima epohe, ali i > osnovnim vrednostima koje su oblikovale saznajne horizonte ondasnje nacionalne nauk. KGjuéne re: nacionalna nauka, juz2noslovenski muslimani, srpska etnologija, polit- ke reprezentacije Uvod Od osnivanja discizine - 1906. godine (Kovacevié 2011, 82) ~ naovamo, dodir srpske etnologije s islamom i musli.nanskim stanovnistvom bio je wop- ste vrlo Stur. Pisanja srpskih etnologa, profesionalaca i amatera u 20. veku 0 + maropiseveibgacs ‘+ Rad je nastao kao recultatistrazivanja na rro,ckt Identitetske rolitik> £U: priagodavan.e i primena w RS’ (.,. +) finansiranog od strane s1PNT_. Antropologija 19 sv. 3 (2019) imi Antropologiia 19, sv 3 (2019) {slamskoj veri i kulturi mogla ¥i se ugrubo podeliti w tri faze: najstarija, koja je zadivela u vreme Kraljevine SHS, a okoncala se u epilogu Drugog svetskog rata, bila je mahom usredredena na definisanje mesta islama u kulturnim politikama jugoslovenske nacije. Srednja, koja je dozivela procvat u vreme ,druge’, socija- listicke, Jugoslavije, teZila je da isprazni islam od svakog identitetskog sadrzaja i zaogrne ga zauzvrat apolitickim ruhom folklornih formi i narodnih obicaja. 1 ‘re¢a, koja je jo$ uvek u toku, insistira na novim pristupima i naucnim koncep- ima ~ antropoloskim i interdisciplinarnim ~ u obnovijenom naucnom intere- sovanju za islam s prelaskom iz. 20. u 2". vek. ‘Tri faze etnoloskog pisanja o islamu u Srbiji mogli bismo nazvati nacio- nainom, etnografskom i antropoloskom.! Za najstariju, naionalnu fazu karak- teristiéna je percepcija prema kojoj su muslimani BiH i tadasnje Juzne Srbije (Makedonije), mahom, etni¢ki posmatrano, isto sto i Srbi - dok je islam perce- piran kao tudinski element koji je .nase muslimane’ ili muslimane nase krvi’ ‘yremenom preobrazio u nesto razlitito od Srba; ali isto tako i razlicito od pra- vih Turaka, Nacionalni zadatak tadasnje etnologije ogledao se u tome da razresi ambivalentnosti i nejasnosti po pitanju toga kako odrediti stanovnistvo koje je, prema tadainjim shvatanjima, etnicki (pretezno) ,srpsko’, a kulturno posma- trano (uglavnom) ,tursko" Za drugu, etnografsku faru tipitno je vréenje etnografskih deskripcija i komparativnih analiza arhaicnih elemenata muslimanskih verovanja i praksi na tu socijalisticke Jugoslavije. Ovakav pristup religij, odnosno religijama naroda udruzenih u zajednickoj drzavi poprimio je u posleratnoj srpskoj etnolosko} za- jednici izgled vodece i neizbeZne paradigme. lako je mo2da imala potencijal da narusi krhki balans poverenja u zajednicki drZavni projekat, ova paradigma je u stvari tezila maksimalnoj politickoj neutralnosti i mahom je tretirala religijske pojave na nivou kurioziteta koje je moguée najadekvatnije objasniti komparati- vistickim osvrtom u istoriju religije. Za trecu, antropolosku fazu od sredisnjeg je znacaja perspektiva koja ospo- rava monolitno i petrifikovano poimanje islama. Savremena antropoloska istra- 2ivanja islama, pa i ona koja se, sprovodena u antropoloskom kljucu, u nasoj nauci nalaze tek na embrionalnim povecima, potvrdila su da je islam nemogu- e posmatrati kao totalnu strukturu, u sebe srastao i jasno odreden versko-po- liticki i kulturni sistem koji ima svoja konkretna svojstva i odlike vazece za sve muslimane svuda u svetu. Umesto pretpostavke da postoji nekakav jedinstveni 1 Ova, veoms pojednostavliena sistematizacija shui samo kao skica \. wvodnom odeljka tek- sta i za dal argumentaciju t radu nije od presudnog znaéaja. Kao skica, ona je data da ‘iviei Konture promena u pristupu sepske etnologije prema islamu kao istrazivaskoj temi, 1 cavisnosti od istorijskog trenutka i onteksta. Pomoéu nje se, takode, nagovestavaj specificnosti epohe o kojoj ée u tekst biti rex. Buduei da w fokusu ovog.reda nije razma- wanje ukupnog zbiraistorjskia faza naucail, politika discipline, vet ustedsredenje na samo jednu, nisam posezao za iznjansiranijim sistematizacijama razvoja srpske etnologje, koje ‘su pojedini autor (npr. Naumovic ~ 000, S¢~56; Kovacevie 2015, 11~121) razradili da ukazu na neke dalekoscznije zalijucke u svojim radovima, lemedu,azjtskog”islama i ,pravoslavnog” slovenstva lis objekat koji se naziva , islam’; savremena antropologija pristupa ovoj religiji kao skupu sakralnih izvora podloznih razlicitim tumacenjima, odnosno kao mnos- tvu razlicitih kulturnih praksi proizaslih iz tih tumacenja, Sve tri faze etnolosko-antropoloskog pisanja o istamu u Srbiji odlikuje, da- le, neki vid programskog rada, doduse u sva tri slucaja s medusobno razlicitim ciljevima. U prvom slucaju, islam je predstavljao onu blisku, a istovremeno ne- poznatu veroispovest i kulturu s éijim predstavnicima je trebalo oformiti model neproblematienog suzivota u okvirima nove drzave; nacionalni radnici koji su se slu2ili w ono vreme aktuelnim etnografskim metodom imali su pred sobom zadatak da definiSu kurs kulturnih politika dréave u skladu s onime sto znaju ii st istrazivanjem saznali o muslimanima na nekom odredenom podru¢ju. U drugom sluéaju, islam je posredstvom sekularnih politika drzave for- malno priznat kao zvanicna religija jugoslovenskih muslimana, ali je sustinski, zajedno s ostalim veroispovestima nekadasnje Jugoslavije, preveden u kategori- ju narodne kulture, obi¢aja i verovanja kojima su zvanicno prepoznata iskljuci- vo kulturna svojstva, u mnogome ispraznjena od identitetskog, pa i duhovnog smisla; etnolozi su, sledstveno vazeéoj ideologiji, mahom istrazivali one politic- ki neutralne elemente kulturnog zivota i obrednog ponaganja muslimana koji suse na znacenjskom planu po sebi uklapali, ili ih je trebalo uklopiti, w Siri korpus narodnih verovanja stanovnitva Jugoslavije. U trecem sluaju, antropologizacijom etnologije, obnovijena je ranija na- mera da se islam sagleda u celini, taénije, iz Sto vise uglova i sistematski, ali ovog puta bez namere da se mustimani ,smeste” u neku tacku na skali pro- gresa, moralnih standarda i/li razvoja svesti 0 jugoslovenskoj celini i njthovo} ~organskoj” pripadnosti toj celini. Antropoloska optika nastojala je dau sredi- Ste naucne paznje postavi svakodnevni zivot muslimana, te da se usredsredi na promatranje nacina na koje muslimani ,2ive” islam i odnose se prema svojo} veri, kao i na znacenja, vrednosti i oblike drustvenog ponasanja koje muslimani sami dovode u vezu s islamom; pri cemu predubedenja antropologa o tome sta {slam jeste imaju malu ili nikakvu vaznost spram onoga sto islam predstavlja 2a same muslimane. Sve tri faze imaju svoje jace i slabije strane koje je potrebno pojedinac- no razmotriti u zasebnim radovima da bi se izveli utemeljeniji zakljucci rele- vantni za istoriju discipline uopste, a etnologiju i antropologiju islama u Srbiji posebno. U ovom radu, govoricu samo o prvoj, nacionalnoj fazi, okonéanoj s ulaskom jugoslovenskog drustva u socijalisticku epohu. Nacionalna faza je u kontekstu ondasnje discipline podrazumevala da bi etnologija, u sklopu s dru- gim drustvenim naukama, trebalo da se fokusira primarno na reSavanje politic- ki, a ne, strogo uzev, nauénih problema. Dragim recima, rasvetljavanje pitanja poput ,nasih” duhovnih korena i svojstava, simbolignih i fizickih granica ,na- Seg” naroda, kontinuiranih odlika ,naSe” kulture i senzibiliteta, kulturnih veza s drugim ,prestiznim” drustvima Evrope, ali i posebnostima u odnosu na njih i sligno, bila su zamisljana kao znacajnija od doslednog rada na preciziranju i izodtravanju nauénih procedura zarad regulacije metoda, principa i pravila pri 74] Antropologiia 19, sv 3 (2019) analizi grade merodavne za ista ta pitanja. Stavijanje akcenta na primenljivost, ‘umesto na metodolosku prodornost nauke bilo je takore¢i neizbezno, ukoliko se u obzit uzmu istorijski uslovi u kojima se odvijala nautcna delatnost epohe, a koji stu nalagali da se celokupna inteligencija ukljuci u rad na nacionalnom osvescivanju masa u identitetski, konfesionalno i klasno disonantom drustva meduratne Jugoslavije. Stvaranje jedinstvene nacionalne kulture i svesti 0 za- jednistvu bilo je, kako su pojedini autori ve¢ ustanovili (Trgoveevie 1986; Di- ‘mi 1996; Naumovié 1998; Radojevi¢ 1999; Radojevié 2907; Naumovié 2915), a kako ée i ovom tekstu biti pokazano, kod velikog dela srpske inteligencije shvaceno kao elementarni predusloy drustvenog razvoja ~ kao izvor kohei- je i opsteg nacionalnog procvata. Traganje za adekvatnim oblicima kulturnog jedinstva nije se, medutim, nuzno odvijalo u sprezi s centrima dréayne moéi Naucnici su uglaynom verovali da je uloga drzave po pitanju kulturnog sta- panja Juznih Slovena Kljuéna, nekriticki slagati s aktuelni ‘unutraSnjim politikama vlasti. U tom eventualna ocena prema kojoj je svaki naucni projekat u nacionalnom kljucu bio ujedno i dréavni projekat, ili direktan odraz interesa viasti, bila svakako preterana; nacionalna nauka se uu navedenom kontekstu ne bi mogla okarakterisati kao stuskinja drZave, vee je retenu relaciju moguée u idealnom smisla zamisliti upravo suprotno: tako da nauka svojim autoritetom usmerava odredene poteze viasti i pruéa im legi- timitet, pri cemu je samo kreiranje nauenih argumenata i uvida moglo biti, a neretko je i ilo, ideoloski obojeno. No, stvari su se najéeSce odvijale daleko od sfera idealnog, pa je drdava, uljuljkana svojim mehanizmima delovanja, poste- peno gubila dodir s inteligencijom, da bi se okrenula sebi odanim politickim, cekonomskim i vojnim elitama, sto je nacionalnu nauku w osnovi oslobadalo balasta lojalnosti prema predstavnicima vlasti, ali ne i prema dugorocnim inte- resima dréave, onakvim kakvim su ih videli i u svojim tekstovima predstavlali sami nacionalni naucnici. Predmet analize u ovom radu bice tri monografije razlicitih obima, autora Cedomila Mitrinovica, Jovana Hadzi Vasiljevica i Dragise Lapcevi¢a, objavljene tokom dvadesetih godina 20. veka. O obimnom delu Tihomira Dordevica po- sveéenom turskom i albanskom stanovnistvu islamske veroispovest, koje hro- noloski pripada datom periodu, ovde necu govori, prvo zato sto je Dordevieé uglavnom pisao 0 muslimanskom stanovnistvu neslovenskog porekla, prema kojem drzava nije pokazivala ozbiljne namere u pravcu njihovog eventualnog uldjudivanja u kulturne politike jugoslovenske nacije, a onda i zato sto bi te- meljna analiza Dordevicevog opusa o kulturi muslimana oduzela previ’e pro- stora, pa zahteva prosirivanje ovog, ili pisanje zasebnog rada, koje svakako sledi uu buducnosti 2 hog ogranienia u obimu teksta, ovde izncta analiza je usredsredena na istriski period jmedu dvasvetska rata. Samim tim, neka relevantna dela, poput Vukicevigevih Znara m-th Srba Muslamcna (Vakiéevie 1906: i Urofevigevih antropogeografskihistraZivanja Kosova (Croievie 1551, 2001), kao i Kulitceve rasprave o poreklu muslimana u BiH (Kalisié 1953), ‘ode nist uzeta w razmatranje med ,azijatskog” islamai .pravoslavnog” slovenstva lus Kriterijumi za odabir ovde razmatranih publikacija bili st sledect: 1) da se ‘one po temi, sadrzaju i sklopt.argumentacije uklapaju t oblast nacionalne nauke, koja jeu svojstvu jemea ,objektivne istine” definisala identitet i borila se za inte- rrese nacije, trasirajuci pravce njenog moralnog, politi¢kog i intelektualnog razvo- ja pod barjakom modernosti; 2) da se u potpunosti, a ne samo sporadi¢no bave etnologijom islama, odnosno kulturnim Zivotom muslimana na podrudju medu- rratne Jugoslavije; i 3) da su objavljene u Srbiji Analiza je izvrSena s idejom da se ovim tekstom ponude odgovori na nekoliko Kijucnih istraZivackih pitanja. Prvo i osnovno pitanje tide se toga zasto, s kakvim premisama i s kojim ciljevima je pisano o muslimanima na ovim prostorima iz etnoloske ili etnologiji nalikujuce vizure (diskurzivni nivo analize). Drugo pitanje odinosi na to kako su muslimani opisivani u datim tekstovima i Sta je, odnosno da Ii je nesto wopste u istrazivac- kom postupku imalo disciplinarno specificnu perspektivu (teorisko-metodolos- ki nivo analize). Treée pitanje tie se naucnog doprinosa razmatranih tekstova, odnosno toga u cemu bi se mogla ogledati njihova trajna vrednost i eventualni ‘znaéaj za etnologiju-antropologiju danas (konceptualni nivo analize. Sva tri pitanja cini¢e okosnicu istrazivanja izlozenog u daljim poglavijima teksta, te ée spram njih biti izvréena i rekapitulacija nalaza u zakljuénom delu. Cilj ovako zamiiljene analize jeste sticanje preciznih uvida o sadrZaju i pro- cedurama naucne argumentacije, kao i znacaju i odredenim propustima nasih disciplinarnih prethodnika koji su se u ranoj fazi razvoja etnologi, u skladu s vlastitim teorijskim znanjima, saznajnim horizontima i imperativima epohe u kojoj su Ziveli i stvarali, bavili mustimanskim ,drugim” Muslimani u ,novim krajevima” Srbije Ratovi u periodu 1912-1918. doveli su do propasti dva carstva (Austrou- garskog i Osmanskog) i stvaranja nove balkanske kraljevine, koja se po zavrset- ku Prvog svetskog rata prosirila na oblasti bivsih dvaju imperija gusto naselje- nih muslimanskom stanovnistvom. Prema popisu stanovnistva sprovedenom 1921. godine, u Kraljevini SHS Zivelo je bliza milion i éetristo hiljada musli- 3 U nedavno objavienom radu o Jovan Crijéu, Slobodan Naumovié indvaja tri Kljuéne tloge nacionalne nauke w periodu rane stpske/jugoslovenske dréavnosti, koje se redom ‘opledaja ta) traganj za ,objektivnom nauznom istinom, danas napsstenim idealora koji je # {0 vreme bio najpotpunije oligen 1 pomalo naivaom Rankeovskom models opisiv: anja dogadaja ,onako kako su se zasta i zbill; w b ) iggradnji i (o)éuvanju jedinstvenog, identteta nacionalne zajednice, stvaranju i jaéanju nacionalne driave, kao i borbi za ost~ ‘arivanje nacionalnih interes; ic) emancipatorskom, prosveiteliskom i modernizatorskom prevavilagenju ukupne drustvene zaostalost, nazadnostiiostalih ,socijlnih zal’ odnosno _rimenjenom radu na sto briem ukbjucivanju u .civilizovani svet™ (Naumovic 2015, 729), Kako ¢e analiza koja sledi pokazati, dve od tri ovde raamatrane pubikacije (Mitrinoviceva { Lapéevigeva) w potpunosti se uklapaju u ovako definisanu vizuru nacionalne nauke, dok ‘se treta (Vasilevigeva) uklapa samo delimicno, ali je vazna zato sto otkriva ncke aspekte primenjene nacionalne nauke o kojima ima malo ili nimalo reei kod prve dvojice autor. 1761 Antropologiia 19, sv 3 (2019) ‘mana ~ dakle, oko jedanaest procenata ukupnog stanovnistva — od cega preko pola miliona u Bosni i Hercegovini (DRPS 1932) i oko sedamsto hiljada u Sr- biji, Koja je prema tadasnjoj administrativnoj podeli obuhvatala i oblasti Juzne Srbije, odn. danasnje Makedonije, Sandzaka i Kosova i Metohije. ‘Muslimani, Ztelji teritorija u epilogu rata pripojenih Kraljevini, bili su he- terogeni, kako po etni¢kim, tako i po Klasnim osnovama. Na podrugju Kosova i Metohije, primera radi, muslimani su Ziveli uglavnom u varoskim sredina- ‘ma, dok st na tlu Makedonije bili ravnomerno rasporedeni u gradskim i se- oskim sredinama (Ilievski 2018, 46). Na thu Bosne i Hercegovine, predratna, austrougarska administracija je pazijivo, mada na koncu bezuspesno, nastojala da izmeni i konacno ukine stare, feudalne odnose nasledene iz Osmanske im- perije (Mutapci¢ 2011): titula bega sluzila je u vreme austrougarske viasti, kao i pre toga, da oznaci veleposednike koji su u naslednom vlasnistvu imali krupna agrarna dobra i radnu snagu Koja je stvarala i akumulirala prihode na tim do- brima, Privatni zemljisni posedi koje su obradivali kmetovi, nazivali su se citha- ci. Cifeje, ratari na citlucima, bili su mahom ~ mada ne nu2no ~ pravostavne i katolicke veroispovesti dok su mahom slobodni muslimanski seljaci veoma ret- ko zapadali u kmetovski odnos. Po statisti iz 1910. godine, muslimana kmeto- va je bilo manje od 5% na teritoriji BIH (v. Ekmeti 1989, 88; up. Corovie 1925; Mitrinovié 1926, 74). Bogate begovske porodice cinile su, zauzvrat, povlascenu last, muslimansko feudalno plemstvo." koje se, medutim, od pottinjenog se- Jjastva nije razlikovalo po jeziku bilo je, dakle, istamizirano, ali ne i turkofono. Prema Cvijiéevim istraZivanjima, koja su izvrSila snazZan uticaj na celokupnu etnologiju u Srbiji tokom razmatrane epohe, muslimanska vlastela je nedugo po primanju islama dosla ,u potpunu suprotnost prema narodnoj veeini, koja je ostala hri8éanska, kao i prema turskoj upravi koja ju samo trpela. Sultan je ‘morao ostaviti da Bosnom i osobito u Hercegovini upravlja ova poislamljena stpska vlastela” (Cvijie 1966, 411). Cvijié dalje pie: 4 Prema Ekmeti¢u, nije bilo moguée pravno definisati bosansko feudalno plemstvo, jer ni w ‘osmanskom zakonodavstvu o tom pitanj nije bilo nikakvih propisa. U periodu austrou- ‘garske okupacie, hosanski begovi st zahtevali da im austriski car prizna tiule austrijskog, plemstva, na Sta su austriski strugnjaci, pazhivo razmotrivsi ovo pitanje, donelizakljucak dda bosanski begovinisu plemii, vee nasledni zemljoposednici i .plemstvo sui generis" kak- vo ngde drugde 1 sets ne postoi (Ekmetié 1989, 89-90). 5 Iz navedene Cvijideve konstataciie mode se steéi uisak da je ovaj nauénike na izrazito stbocentritan nagin posmatrao problematiku etnitkog porekla. bosansko-hercegovackih rmuslimana, Tez prema kojoj je svo muslimansko stanovnittvo BIE a stvari nekadainje sep- ‘ko pravoslavno Zivlje koje je vremenom promenilo veru cif, bar koliko je meni poznato, dota nije kritickiprespitivao niu jednom od svoj naugnih radova, fako su mu od ranije ‘morale biti poznate etno-ekskluzivsticke zamis iz susedstva koje su proglaavae éitavu {eritorju BiH hrvatskim etnitkim prostorom (0 srbocentriénim formulacjama bosanske istorje w oznacenom period, v. Kamberovie 2003a, 67-84; 0 konfliktnim srpskim i hrvats kim varijantama koncepcija etnickog porckla bosanskohercegovackih muslimana,v. Pisey 2013, 37, 44, 83-96). Za jedne ,kolevka srpstva’, za druge sulroba hrvatsta” Bosna i Her ‘cegovina, odnosno njen muslimanski narod, bil su i pre i nakon stvaranja Kraljevine lugo- slavije tretrani kao lakmus-papir za projekcie snova o velikoj naciji, koje su po precutnom pravu mogli da sanjaju samo katoic ili pravoslavni, ali niposto i muslimani. Zashuga za lzmedu ,tiatskog”islama i,pravoslaynogslovenstva lr Kao sto nis narodnih oseéanja, tako ih [vlasteline — prim. M.P] nije nista trajno vezivalo ni za Turke. Oni su jedino znali za versko ose¢anje i za ideju da oni cine visi drustveni red. (..) Na vlastelinskim velikim imanjima radila je raja, a oni su samo prihode zbirali Isto su se tako bogatili ratnim plenom. (..) Njihova je zabava bila odavati se sevdahu. ili narocitom bosansko-orijentalnom Ijubavnom zanosu, pevati poznate bosanske sevdalinke srpskog jezika a orijen- talnih aria, jahati dobre konje, imati osobito kitnjast konjski takum i veZbati se w orudju. (Cvijié 1966, 412) Dok su begovi uzivali brojne socijalne povlastice i Zivel riterskim Zivotom, neoptereteni materijalnim aspektima egzistencije, kmetovi na éijem je radu po- Givala udobnost begovske klase dolazili bi potéinjen odnos najéesée tako sto bi im vlastelin na svom imanju podigao kucu i pribavio alat i stoku za rad. Prema istorijskim izvorima, na teritoriji BiH su sredinom 19. veka postojale ¢etiri vrste feucalnih imanja (Citluka): 1) Posedi u punom vlasnistvu feudalca, obradivani uz pomoé najamne snage; 2) Posedi u punom vlasnistvu feudalca, koje st. obradivali seljaci-bezemljasi (ciftije); 3) Posedi na kojima je zemlja pripadala feudalcu, a alat i volovi éiftijama; i 4) Posedi na kojima je zemlja pripadala feudalcu, ali nije bilo definisano u éijem su vlasnistvu alat, volovi i seme za uzgoj poljoprivrednih kultura (Kamberovic 2003b, 126).° Neretko su Giféjske porodice bile organizovane u zadruge — te zadruge mogle su brojati i do 60 dlanova ~ i imale su pravo na deo godisnje letine, ali im to uglavnom nije ostavljalo dovolino prihoda za obezbedivanje line svojine, bilo pokretne, bilo nepokretne (Ibid., 27). ‘pokeini deplasman muslimana w utakmici za etnicku previst nad Jugoslavijom najvegim delom je moguce pripsatizakasnelom prspeCu ideja sekularnog nacionalizma u islamski svet, kako na prostoru Balkana (Bieber 2000), tako i na crugim kontinentima gde su mus: limaniginili dalcko bitniju vesina (v, Pie 2018, 195-220. Prinipielna nesklonost musli- manskih elta da priate nacionalni model poltikog organizovanja u meduratno} Bosni i Hercegovin se odraiatako st su krupnie muslimanske politike pari -izmedu ost JMO Mchmeda Spahe ~ insistirale na konfesionalno) poscbnosti muslimana kao primar- nom faktora kolektivne identifikacije,ostaljajuéinacionalne komponente politigkog pro- ‘grama neiskoriScenom, pa otud i podloznom manipulacijama od strane srpskih i hrvatski nacionalnih ideologa. Ova naieina neodredenost muslimanskih politikih lidera u pogledu nacionalne pripadnosti bosanskohereeyovackih muslimana verovatno se nalavla W valeds ‘odluka nemalog brojastanovnik da se dugo po okonéanju Prvog svetskog rata iziagnjavaju kao Turci (ili Albanci - v. Crijé 1966, 441), samo da ne bi bili jayno obelezeni kao Hrvat ii Sebi, o demu Ge biti diskutovano daljew tekst 6 Mitrinovie,recimo,o feudalnim odnesima w BiH govori pominjuetiskjutivo begluke sa zavisnim kmetovima (seliacima-bezemljaSima), koji su obradivai veleposednikovu zem lu, koristesi veleposedinikow aati obitavajuéi u vleposednikovim zgradama za stanovanie, 5 tim Sto ni zemlja ni alat ni kuca, isu bili w posed kmeta: ali dok je ispunjavao svoje ‘obaveze,kmet sa svojom porodicom nije mogao biti oteran sa zemlje. Od godin prino- sa, kmet je, prema Mitrinovieu, morao da odvaja za feudalnog gospodaratreinu i desctinu 2a drdavu koja se isplaivala u noveu. Pored toga, sama desetin nije se odredivala po meri ploda, nego na Klas il u snopu, od oka, is toga vrlo esto nepravedno. Ovo tim pre, 80 su procenjvat, loglasni ‘seta ili spac, dobivale procenat od procenjenog,ploda, pa je Bilo w njihovor iznom interesu da prnos prikadu io vin (Mitrinovie 1926, 63). 17a] Antropologiia 19, sv 3 (2019) Kao kategorija zemljista, begluci su nastali tek u doba austrougarske uprave { predstavijali su svojevrsno feudalno naslede Osmanske imperije, proizaSavet iz jedne vrste cithuka na kojima je bila praksa ¢estog smenjivanja kmetova (Ibid. 126). Prema Milenku Filipovicu, srpski kmetovi koji su obradivali zemlju mua- slimanskih aga i begova esto st se, da bi izbegli samovolja begova, selili od jednog do drugog gospodara, pritom se nigde, sem u veoma retkim slucajevi- ‘ma, ne nadajuci trajnom pribezistu. Kmetovi bi podmicivali muslimanske 2e- mljoposednike kako bi oterali aktuelne éiftije sa zemlje i zauzeli njihov citluk. Sto je zemlja bivala vrednija i plodnija, mito bi bio supstantivniji.,.Bilo je, kazu, dovoljno odneti begu ovna ili 'jungu’ masla pa da on dadne najbolju zemlju™ (Filipovic 1969, 88). S austrougarskom aneksijom BiH — 1908. godine — pokrece se tema re- Savanja agrarnog pitanja, Koje je formalno, u tipi¢nom imperijalnom diskur- st, predstavljalo jedno od najbitnijih izgovora za habsbursku okupaciju Bosne. Medutim, za éetrdeset godina provedenih u okviru austrougarske monarhije, prvo kao okupirana provineija, pod zvanicnim suverenitetom turskoga sultana, aod aneksije i u oficijalnom sastavu Monarhije, austrougarska vlast se nije do- ticala begovsko-kmetovskih odnosa, ostavivii pitanje seljastva kao najakutniji problem (Ekmedié 1989, 90-91). Austrijska uprava je doduse proglasila poste- peno otkupljivanje begovskih imanja, ali uz visoke noveane naknade koje je seljastvo moralo da isplati za zemlju i za otkup, i uz. jos nepovoljniji interes u bbankama koje su davale zajmove, tako da je ta uredba samo otezavala polozaj seljaka. Ovim sistemom likvidacija kmetstva u Bosni — izracunao je jedan bee- ki struénjak — usledila bi tek 2025. godine (Lovrenovie 2014, 1-2). Jedna od prvih intervencija Jugoslovenske monarhije po okoncanju Prvog svetskog rata bila je vodena upravo inicijativom da se ukinu ostaci feudaliz- ‘ma u Bosni i Hercegovini i novim delovima Srbije ~ Makedoniji i Kosova i ‘Metohiji — pripojenih Balkanskim ratovima. Medutim, nova agrarna reforma BiH, ovog puta sprovedena pod viadom srpskog kralja, 1919. godine, a kojom su kmetovi i éiftije postali slobodni viasnici zemlje, imala je, najblaze receno, nezadovoljavajuce socio-ekonomske posledice, kako po doskorasnje feudalno plemstvo, tako i po samo muslimansko seljastvo, koje nizom nedovoljno pro- misljenih drZavnih uredbi ponovo nije uspelo da se emancipuje u ekonomski samostalnu drustvenu klasu (v. Mitrinovic 1926, 66). Tesko ekonomsko stanje seljastva u Kraljevini bilo je dodatno optereéeno éinjenicom da je preko osam- deset procenata stanovnistva driéave Zivelo iskljucivo od rada na zemlji (Mutap- Gié 2011). Brojéano, u BiH je 1910. godine, prema Cvijicevim navodima, bilo oko 650.000 kmetova (Cvijié 1966, 209). Upadljiv klasni jaz izmedu begova i obiéne ,raje’, siromastvo i neobrazovanost kmetova, nepotpuno shvaceni verski uticaji, kao i etni¢ka heterogenost muslimana - od kojih je vecinu Cinilo bosan- sko i albansko stanovnistvo na Kosovu i u Makedoniji, zatim, islamizirani juzni Sloveni na podruéju Makedonije, torbesi, i veoma malobrojni Turci ulazili stu faktore koji su zajednicki tvorili takozvano ,.muslimansko pitanje’, veoma aktuelno u ondasnjoj srpskoj nacionalnoj nauci i politici. lemedu,azjtskog”islama i ,pravoslavnog” slovenstva li Ovo, muslimansko pitanje, bilo je za srpsku viast utoliko zna¢ajnije, uko- liko je od pocetka Kalajevog rezima u Bosni? do njene aneksije od strane Au- strougarskog carstva (1908. godine), zvanicna politika Beca insistirala na obje- dinjavanju pravoslavnog, katolickog i muslimanskog stanovnistva pod Sirim okriljem bosanskog entiteta, koji je trebalo da postuzi kao brana kako srpskim, tako i hrvatskim nacionalnim pretenzijama na podruéje BiH. Kljucni aspekt Kalajeve politike u Bosni bio je projekat gradenja bosanske nacije koja bi legi- timitet trebalo da crpi iz ve¢ ustanovljene klasne nadmo¢i krupnih zemljopo- sednika, muslimanskih begova (v. Okey 2007, 55 i dalje). Prema toj zamisl, bosanski identitet, osiguran materijalnim interesima muslimanske feudalne elite, imao je funkciju da dr2i srpski, odnosno hrvatski element podalje od po- Juga moci na teritoriji Bosne. Panslavisticke ideje, formulisane bilo u srpskoj, bilo u hrvatskoj verziji jugoslovenstva, nisu se dopadale austrijskom dvoru, niti su odgovarale strateskim interesima Monarhije na Balkanu. Samim tim, musli- manski ancien régime figurirao je, prema videnju Beta, kao zgodna prepreka Sirenju nacionalistickog podara, narotito onog iz pravca osamostaljene Srbije. deja bosanske nacije, promovisana politikom Kalajeve administracije u Bosni, predstavljala je, dakle, organizacioni princip austrougarske drZavne administra-

    You might also like