ГРАД ЗАЈЕЧАР

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УПРАЉАЊЕ МИГРАЦИЈАМА

НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЗАЈЕЧАРА
за период 2023- 2027. годинe
 САДРЖАЈ

Увод
Уводна реч Градоначелника града Зајечара
Шта је Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених
лица и лица из реадмисије и управљање миграцијама
Поглавље 1
Лична карта града Зајечара
Поглавље 2
Подаци о избеглим и интерно расељеним лицима, лицима из
реадмисије и младима у граду Зајечару
Поглавље 3
Анализа ситуације и закључци
П о г л а в љ е 4.
Приоритетне групе
Препоруке за решавање приоритета
Поглавље 5
Општи и специфични циљеви
Поглавље 6
Активности – задаци за реализацију ЛАП
Поглавље 7
Ресурси – Буџет
Поглавље 8
Аранжмани за примену
Поглавље 9
Праћење и оцена успешности
 УВОД
Уводна реч Градоначелника града Зајечара

Поштовани суграђани,

Град Зајечар је израдио Локални акциони план за управљање миграцијама на нашем

подручју за период 2023-2027. г. Локални акциони план је направљен према
актуелним подацима и пројектима који су дефинисани у времену доношења, али у
његовој организацији могуће је мањати поједине сегменте и прилагођавати их
потребама ове категорије грађана, јер овај план представља развојни докуменат у
овој области. У нашој локaлној заједници препозната је потреба за ревизијом овог
стратешког документа
Општу ситуацију карактерише пораст броја тражилаца азила и миграната у потреби
без утврђеног статуса у Србији, те и обавезу наше земље да изгради систем који ће
адекватно одговарати на њихове потребе и то обезбеђивањем услова за пријем,
смештај, остваривање права на новчану помоћ, приступ здравственом и образовном
систему итд. То подразумева координисани приступ различитих нивоа управе,
укључујући повећане захтеве који се постављају пред актере на локалном нивоу. До
сада Србија није била њихова финална дестинација већ само транзитна земља, али не
може се предвидети даљи долазак миграната.
Потребно је успоставити ефикасан систем како би се задовољиле основне потребе
грађана који су у функцији заштите људских права, односно створити развијене мреже
институција које могу да отклоне или ублаже основне ризике којима су изложени
грађани. Неопходно је обезбедити координисан систем сарадње свих релевантних
органа и институција и оних који креирају политику и оних оперативних на локалном
нивоу. Успешно управљање миграцијама представља формулисане, јасне и кохерентне
планове за управљање миграцијама, као и обезбеђивање ефикасне координације
између свих укључених органа и установа и локалног становништва.
Вредности на којима се темељи управљање миграцијама засновано је на поштовању
људских права свих категорија миграната, олакшавању интеграције у друштво,
међународној сарадњи са земљама у региону и шире, нарочито са земљама порекла,
забрани дискриминације и уважавању потреба свих заинтересованих страна.
Град Зајечар својим досадашњим деловањем доказао је да настоји да обезбеди
услове за квалитетно и трајно решавање проблема и унапређење положаја избеглих,
интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији. Локална
самоуправа намерава да својим суграђанима– избеглим, интерно расељеним лицима
и повратницима по основу Споразума о реадмисији, за које верујемо да ће их у
наредним годинама све више бити у стању социјалне потребе, обезбеди могућности за
што квалитетнији живот у локалној заједници.
Крајњи циљ стратешког планирања јасно наглашава да је један од приоритета свих нас
да обезбедимо боље услове живота за све избеглице, интерно расељена лица и
повратнике по основу Споразума о реадмисији који су сада наши суграђани. Основни
циљ локалне интеграције је њихово оспособљавање за самостални, у односу на остале
грађане, економски и социјално равноправан живот, као и да укључимо све битне
актере и грађане у креирање сопствене будућности. Сматрам да је израда ЛАП само
наставак општег стратешког приступа локалне самоуправе развоју Градске управе
Зајечар у побољшању услова за живот њених становника. ЛАП јасно наглашава да је
један од приоритета свих нас који управљамо овом Градском управом да лицима која
припадају категоријама којима се бави овај План омогућимо достојан живот.
Крајњи циљ ЛАП је потпуна интеграција поменутих категорија у локалну заједницу.

Зајечар, 2022.год.
Градоначелник
Бошко Ничић
Шта је локални акциони план за управљање миграцијама на
територији града Зајечара

Локални акциони план за управљање миграцијама на територији града Зајечара за

период 2023-2027. године представља стратешки документ Града којим он дефинише
политику према избеглим, интерно расељеним лицима, повратника по основу
споразума о реадмисији, тражилаца азила и миграната у потреби без утврђеног статуса
које привремено или трајно живе на њеној територији, узимајући у обзир тренутне
трендове унутрашњих и спољних миграција домицилног становништва, као и сарадњу
са дијаспором.
Главни циљ израде овог документа је јачање капацитета локалне заједнице за
побољшање положаја поменутих група, али и положаја младих и осталих рањивих
категорија становништва, на територији Града, које у потрази за бољим социо-
економским положајем улазе у процес интерних или екстерних миграција.
Доношење одлуке о покретању процеса израде Акционог плана...
У овом документу под процесом локалног акционог планирања за унапређење
миграцијама подразумевамо процес доношења одлука о томе које промене значајне за
живот избеглих, интерно расељених лица, повратника по основу споразума о
реадмисији, тражилаца азила и миграната у потреби без утврђеног статуса намеравамо
да остваримо у локалном окружењу у току предвиђеног временског периода. Тај процес
се заснива на идентификовању најбољег начина ангажовања капацитета свих
социјалних актера у заједници у планирању и примени плана. ЛАП посматрамо као
резултат процеса планирања или планску одлуку којом су дефинисани основни начини
остваривања циљева развоја ове области живота локалне заједнице.
У оквиру овог документа, под избеглим и интерно расељеним лицима
подразумевају се сва лица која су била изложена присилном напуштању својих
домова и расељавању, због рата на простору бивших југословенских
република и сукоба на територије Косова и Метохије, укључујући и она лица
која су у међувремену стекла статус грађана Републике Србије, али и даље
имају нерешене егзистенцијалне проблеме настале у току избегличког
статуса.
У складу са важећом законском регулативом (Закон о управљању миграцијама, Сл.
гласник РС, бр. 107/2012) и међународним правним документима, овај акциони план
дефинише следеће основне појмове:
Избеглица је особа која је из основаног страха да ће бити прогоњена због своје расе,
вере, националне припадности, припадности одређеној друштвеној групи или због
политичког уверења, напустила своју државу и не може или због поменутог страха не
жели да се у њу врати. Појам избеглице је Протоколом из 1967. год. про ширен и на
особе које су биле изложене ратним страдањима или другим облицима насиља и зато
одлучиле или биле принуђене да напусте своју државу.
Интерно расељена лица су лица која су биле присиљене да напусте своје домове, али
су остале у административним границама своје државе. Разлози због којих су били
присиљени да напусте своје домове могу бити различити: рат, насиље, угрожавање
људских права, политички прогон или природне катастрофе (поплаве, земљотреси).
Зато што се налазе у границама своје земље, могућности њихове међународне заштите
су ограничене. Иако их, за разлику од избеглица, не штити специјална конвенција УН-а,
и даље их штите национални закони, међународно хуманитарно право и међународни
правни акти у области.
Повратник по основу споразума о реадмисији је држављанин Републике Србије за
чији повратак је надлежни орган дао сагласност по основу споразума о реадмисији које
је закључила Република Србија.
Реадмисија представља присилно или добровољно враћање лица која неосновано
бораве на територији одређене државе, у земљу њиховог порекла. У већини случајева
реч је о одбијеним тражиоцима азила, али постоје и други случајеви попут оних којима
је истекла виза. Споразум између Републике Србије и Европске уније о реадмисији
лица која незаконито бораве, ступио је на снагу 01. јануара 2008. године. У циљу
испуњавања својих обавеза Влада Републике Србије усвојила је Стратегију
реинтеграције повратника по онову Споразума о реадмисији 13. фебруара 2009. године
(„Службени гласник РС“, број 15/09).
Миграција је добровољно или принудно напуштање државе порекла или боравка, ради
привременог боравка или сталног настањења у Републици Србији и добровољно или
принудно напуштање Републике Србије ради привремног боравка или настањења у
другој држави (спољна миграција), као и промена пребивалишта унутар територије
Републике Србије уколико је до промене дошло принудним путем (унутрашња
миграција). Особе које су обухваћене процесом миграције називају се мигранти.
Управљање миграцијама подразумева прикупљање, анализу, обраду, организовање,
размену, чување и заштиту података релевантних за управљање миграцијама,
утврђивање показатеља, података релевантних за управљање миграцијама,
успостављање јединственог система и других механизама размене података у области
миграција, утврђивање и предлагање циљева и приоритета миграционе политике,
предлагање и предузимање мера за спровођење миграционе политике и координацију
органа који обављају послове везане за управљање миграцијама, као доприноса
осталим законом успостављеним механизмима у области миграција.
Омладина или млади су по Закону о младима лица од навршених 15 година до
навршених 30 година живота (Закон о младима, „Сл. гласник РС“, 50/2011).
Стратешки оквир Плана одређен је у складу са политиком и правцима деловања
дефинисаним Националном стратегијом за решевање питања избеглих и интерно
расељених лица и другим националним стратешким документима од значаја за ову
област.
У циљу координираног рада, коришћења научених лекција и најбољих пракси, овај
План узима у обзир постојеће пројекте изградње капацитета на локалном нивоу, а
наочито оне који су у домену социјалне, економске и стамбене политике. Креирање и
спровођење ЛАП-ова, овде се третира као део ширег механизма смањења сиромаштва
и социјалне угрожености осетљивих друштвених група.
ЛАП се доноси се на период од 5 година.
Процес израде ЛАП-а заснива се на интерактивном приступу чије су основне
методолошке карактеристике да је:
 Локални – спроведен је у локалној заједници и уважава локалне специфичности;
 Партиципативан – укључио је различите битне актере процеса друштвено
организоване подршке избеглим и интерно расељеним у локалној заједници;
 Утемељен на реалним околностима, расположивим ресурсима и потребама
унапређења положаја избеглих и интерно расељених;
 Прилагођен ситуацији у локалној заједници, актерима и позитивној промени којој
се тежи;
 Користи савремене методе планирања и анализе свих важних елемената
потребних за доношење одлука;
 Подстиче одговоран однос различитих друштвених актера у локалној заједници.

За потребе процеса, прикупљање и анализу основних података о полажају и потребама

избеглих и интерно расељених лица на територији града Зајечара, коришћени су
следећи извори: резултати интервјуа са потенцијалним корисницима/цама и састанака
са локалним актерима, статистички подаци, различити извештаји и документи, подаци
Комесаријата за избеглице Републике Србије, Општинског повереништва за избеглице,
Црвеног крста, локалних невладиних организација итд.
 САЖЕТАК-РЕЗИМЕ

Локални акциони план за управљање миграцијама за период 2023-2027. године је

документ који изражава наставак дугорочног опредељења града Зајечара да побољша
услове живота и могућности за интеграцију у локалну заједницу.
Овим документом се утврђују општи и специфични циљеви везани за решавање
проблема избеглица, интерно расељених лица, повратника по основу Споразума о
реадмисији, тражилаца азила и миграната у потреби без утврђеног статуса у граду
Зајечару.
Локални акциони план (ЛАП) је усмерен према свим особама које су биле изложене
присилним миграцијама и егзистенцијалним потешкоћама које то ствара, а живе на
територији града Зајечара, као и тражиоцима азила и мигрантима у потреби без
утврђеног статуса.

ЛАП има предвиђане аранжмане за имплементацију који обухватају локалне структуре,

различите мере и процедуре које ће осигурати његово успешно спровођење:
а) Структуре за управљање процесом примене ЛАП.
б) Структуре које су оперативне и примењују ЛАП.
Структуре за управљање процесом примене ЛАП, након његовог усвајања,
представљаће Савет за управљање миграцијама. Овај Савет ће, као део свог будућег
рада, направити План управљања применом ЛАП.
Оперативну структуру за примену овог ЛАП-а чиниће институције, организације и
тимови формирани у циљу непосредне реализације плана и пројеката развијених на
основу ЛАП.
У складу са ЛАП-ом биће реализована подела улога и одговорности међу различитим
актерима у локалној заједници – партнерима у реализацији.
 Поглавље 1. Основни подаци о Граду

Град Зајечар је географско, административно, привредно, политичко и културно

средиште Зајечарског округа. Налази се у Зајечарској котлини, између 22 007’ и 22024’
источне географске дужине, односно 43054’ и 43042’ северне географске ширине.
Град Зајечар се налази на надморској висини између 115 и 692 метара и заузима
површину од 1069 км2. Град Зајечар лежи на саставу два Тимока: Црног и Белог.

Табела 1: Општи географски и климатски показатељи

Надморска висина седишта општине (мнм) 125
Опсег надморских висина у општини (мин-маx) 115-692
Географска дужина 22007’-22024’
Географска ширина 43054’-43042’
Површина општине (км²) 1.069
Просечна максимална температура (˚Ц) 22
Просечна минимална температура (˚Ц) 0
Годишње падавине(мм) 608

Од укупне површине 64,1% је пољопривредна површина, односно 685,23 км 2. Под

шумама на територији града је 318,04 км2, или 29,75% укупне површине.

Табела 2: Површина по намени и употреби

Укупна Стамбена Пословна Пољо- Шуме Рекреација Неиско-

пов. површина пов привредно (км2) Водене ришћено
(км2) (км2) (км2) земљиште површине земљиште
(км2) (км2) (км2)
Урбана 51 0,77 48.190 0 0 5 0
Сеоска 1.018 0,57 1.000 686 320 228 68
Укупно 1.069 1,34 49.190 686 320 233 68

На територији Града, налази се градско језгро Зајечара, као средиште, са 46 месних

заједница и 59461 становника по попису из 2011.

Град Зајечар има задовољавајућу саобраћајну повезаност са другим деловима

земље и развијен железнички, друмски и ПТТ саобраћај. Град пресецају два главна
путна правца:
 Правац Параћин - Зајечар - Видин (Бугарска) и
 Ниш - Зајечар - Неготин - Кладово - румунска граница.

По попису из 1991. године у Граду је било 72.763 становника, док је по попису из 2002.
године тај број износио 65.969, односно у периоду од 11 година, између два наведена
пописа, број становника се смањио за више од 10%. Овај негативни тренд настављен је
и током наредних година. Према прелиминарним резултатима пописа становништва,
домаћинстава и станова у Републици Србији из 2011. године, укупан број становника у
граду Зајечару износио је 38.165.

У периоду између два пописа 1991. године и 2002. године просечна годишња стопа
раста становништва била је негативна и износила је -0,89%, док је у периоду 2002–
2010. просечна годишња стопа раста становништва била -1,1%. У том периоду дошло је
до пада наталитета и повећања морталитета. По попису из 1991. године наталитет је
износио 9,9%, док је по попису из 2002. године био 8,6% a у по попису из 2011. године
је 7,3%. Морталитет је, пак, порастао са 15,0% на 16,2% а у 2011. Години

Становништво према типу насеља

Изразита је разлика у проценту насељености урбаних и руралних подручја. Па
тако, док је у граду настањено 38.165 становника, односно 64,18% од укупног броја
становника, у селима тај проценат износи свега 35,81% односно 21.296 становника

Табела 3: Структура становништва према типу насеља, подаци из пописа

2011.

Град Зајечар Зајечарска област Србија

Учешће Учешће Учешће
Број Број Број
(%) (%) (%)
Градско
38165 64.18 69035 57,5 4271872 59,4
становништво
Остало
21296 35.81 50932 42,4 2914990 40,6
становништво
Укупно
59461 100 119967 100 7186862 100
становништво
Табела 4: Структура становништва према старости и полу, 2011

Град Удео у укупном

броју становника у
граду (%)
Укупно Укупно 59461 100
становништво Мушко 29032 48.52
Женско 30429 51.17
0-4 Укупно 2132 3.58
Мушко 1136 1.91
Женско 996 1.67
5-9 Укупно 2446 4.11
Мушко 1267 2.13
Женско 1179 1.98
Укупно 2500 4.20
10-14 Мушко 1308 2.19
Женско 1192 2.00
Укупно 2998 5.04
15-19 Мушко 1542 2.59
Женско 1456 2.44
Укупно 3174 5.33
20-24 Мушко 1629 2.73
Женско 1545 2.59
Укупно 3429 5.76
25-29 Мушко 1835 3.08
Женско 1594 2.68
Укупно 3545 5.96
30-34 Мушко 1881 3.16
Женско 1664 2.79
Укупно 3769 6.33
35-39 Мушко 1925 3.23
Женско 1844 3.10
Укупно 3712 6.24
40-44 Мушко 1860 3.12
Женско 1852 3.11
Укупно 3796 6.38
45-49 Мушко 1912 3.21
Женско 1884 3.16
Укупно 4386 7.37
50-54 Мушко 2166 3.64
Женско 2220 3.73
Укупно 5124 8.61
55-59 Мушко 2448 4.11
Женско 2676 4.50
Укупно 5383 9.05
60-64 Мушко 2554 4.29
Женско 2829 3.75
 Укупно 3717 6.25
65-69 Мушко 1707 2.87
Женско 2010 3.38
Укупно 3506 5.89
70-74 Мушко 1544 2.59
Женско 1962 3.29
Укупно 2968 4.99
75-79 Мушко 1239 2.08
Женско 1729 2.90
Укупно 1865 3.13
80-84 Мушко 729 1.22
Женско 1136 1.91
Укупно 1011 1.70
Мушко 350 0.58
85 и више
Женско 661 1.11

Укупан број пунолетних становника града Зајечара износи 50.575 , односно 85,06 од
укупног броја становника а просечна старост становника града износи 45,5 година.
Укупан број остарелих лица лица од 65 година и више износи 13067 односно 21,98 % од
укупног броја становника града Зајечара. Укупан број деце и омладине од 0-19 година
живота износи 10.076 лица односно 16,94 % од укупног броја становника града
Зајечара. Према полу укупан број мушког становништва износи 29.32 а женског 30.429.

Табела 5: Фактори развоја становништва

Попис 1991 Попис 2002 Попис 2011

Годишњи наталитет (број 9,9 8,6 7,3
новорођених на 1000 становника)
Годишња смртност (број умрлих 5,0 16,2 18
на 1000 становника)
Број становника на раду у 1.901 3.199
иностранству
Број избеглих лица 5.100 1.300 260
Број интерно расељених лица 0 1.100 653

У складу са тим у порасту је још једна негативна тенденција- пораст броја становника
на привременом раду у иностранству, који се са 1.901 радника на привременом раду у
иностранству из 1991. године повећао на 3.199 у 2002. години.
Основни узрок пада броја становника је негативни природни прираштај, односно већи
број умрлих од живорођених. С обзиром да ова разлика за посматрани период
просечно износи управо око 0,9% може се рећи да миграције становништва немају
значајан утицај на смањење броја становника иако их је било, али је битно
констатовати да су се дешавале у оба смера, а број досељених становника је
приближан броју оних који су се одселили из града Зајечара. Из буџета града Зајечара
издвајају се новчана средства намењена Фондацији за подстицај рађања деце ради
реализације вантелесне оплодње по расписаном конкурсу и издвајају се средства у
виду давања једнократне новчане помоћи незапосленим породиљама. На овај начин
Град се бори против депопулације.
У укупном броју становника Града, градско становништво учествује са 59,9%, а сеоско
са 40,1%.

Посматрано по старосним групама високо је учешће старијег становништва при чему

становништво старости од 60-64 године учествује у укупној популацији са 6,5%, док
становништво старије од 65 година учествује 21,0%. Проценат учешћа старијег
становништва већи је у сеоским срединама, нпр. 8,2% је учешће становништва
старости 60-64 године, односно 30,9% је учешће становништва старијег од 65. године.

Број градског становништва забележио је пад између два пописа и то за

5.729становника док је укупно смањење броја становника између два пописа било
6.794 становника. Овај податак може да указује да у периоду између 1991. године и
2002. године није било значајних миграција из села у град за разлику од осталих
општина у региону. Знатније смањене градског становништва последица је
значајнијих миграција градског у односу на сеоско становништво у општини. Имајући
у виду негативну стопу природног прираштаја у граду Зајечару може се закључити да
је укупно смањење становништва на подручју града последица негативног природног
прираштаја, а да је знатније смањење градског у односу на сеоско становништво све
већа миграција градског становништва (пре свега младих људи) према већим
центрима или иностранству.

У укупном становништву, што је и ситуација на целој територији Србије већи је број

жена од броја мушкараца. Карактеристика овог подручја је знатно учешће старог
становништва. У поређењу са нивоом републике, у граду Зајечару старо становништво
учествује са 21,35%, док је на нивоу Републике учешће старих 16,54%. Када је у
питању активна популација, у граду Зајечару она учествује са 62% што је такође
неповољније него у Републици где је њено учешће 64,61%.

Табела 7: Полна структура становништва по попису 2011.

Структура Структура Структура

Општина становништва у становништва у становништва
општини (%) округу (%) у Србији (%)
Мушко 29032 48,82 48,74 48,69
Женско 30429 51,17 51,26 51,31
Укупно 59461 100 100 100
Табела 8: Структура становништва према етничкој или националној
припадности по попису 2011.

Град Округ
Удео у укупном Удео у укупном
Број Број
становништву (%) становништву (%)
Срби 52292 87,94 105231 87,72
Црногорци 98 0,16 140 0,12
Југословени 89 0,15 127 0,11
Албанци 40 0,07 76 0,06
Бошњаци 4 0,01 12 0,01
Бугари 181 0,30 223 0,19
Буњевци / / / /
Власи 2856 4,80 6254 10,52
Горанци 28 0,05 36 0,03
Мађари 11 0,02 43 0,03
Македонци 148 0,25 234 0,19
Муслимани 28 0,05 59 0,05
Немци 6 0,01 12 0,01
Роми 753 1,27 2042 1,70
Румуни 204 0,34 307 0,26
Руси 7 0,01 19 0,02
Русини / / / /
Словаци 5 0,01 10 0,01
Словенци 23 0,04 38 0,03
Украјинци 2 0,00 9 0,01
Хрвати 71 0,12 119 0,10
Чеси / / / /
Остали 150 0,25 240 0,20
Неопредељени 1400 2,35 3052 2,54
Регионална
29 0,05 45 0,03
припадност
Непознато 1033 1,74 1637 1,36
Укупно 59461 100 119967 100

Већина настањених на подручју града Зајечара говори српски као матерњи језик чак
53.361 становника, односно 89,7%, влашки 3177 становника, односно 5.3%, док се за
све остале језике као матерње изјаснило само 0.2% од укупног броја становника.
Табела 10: Број и структура запослених, 2018 год. Подаци НСЗ (годишњи
просек)

Град Зајечарска област Република Србија

Запослени – укупно 13.171 26.132 2.131.079
Жене 5.737 11.423 975.592
Број запослених на 242 242 305
1000 становника

Пад броја запослених jе, пре свега, последица решавања проблема вишка запослених у
зајечарским предузећима. Овај процес чији су покретачи транзиција и приватизација
није само са негативним последицама (повећање броја незапослених и стварање
социјалних тензија), већ има и позитиван импулс на повећање продуктивности и
ефикасности привреде.

Табела 11: Незапослени према степену образовања и полу,новембар 2020. год.

Подаци НСЗ

Укупно за
Зајечар
округ
Укупно 1,405 2,895
I
Жене 656 1,439
Укупно 191 297
II
Жене 77 128
Укупно 986 2,003
III
Жене 522 911
Укупно 1,227 2,630
IV
Жене 707 1,466
Укупно 14 33
V
Жене 8 13
Степен
Укупно 155 293
стручне VI-1
Жене 100 179
спреме
Укупно 81 180
VI-2
Жене 53 108
Укупно 326 642
VII-1
Жене 218 410
Укупно 3 4
VII-2
Жене 1 1
Укупно 1 1
VIII
Жене 1 1
Укупно 4.389 8,978
УКУПНО
Жене 2.343 4,656
Табела 12: Укупан број корисника на евиденцији Центра за социјални рад за
шест месеци 2020. године

Шестомесечни 2020. године

Деца 964
Одрасли 1661
Стари 619
УКУПНО 3438

Табела 13: Укупан број деце на евиденцији Центра за социјални рад за шест
месеци 2020. године

Укупно за шест месеци

%
2020. године
Деца без родитељског старања 0 0
Деца по пријавама за занемаривање и 83 8,61%
злостављање
Деца са проблемима у понашању 34 3,53%
Деца чији се родитељи споре око 44 4,56%
начина вршења родитељског права
Социо материјално угрожена деца 567 58,62%
Деца ОСИ 73 7,57%
Остала деца ( давање сагласности за 12 1,25%
располагање имовином малолетника,
одређивање личног имена, наследничка
изјава, сагласност за малолетнички
брак...)
Укупно 964 100,0%

Табела 14 :Укупан број одраслих лица на евиденцији Центра за социјални рад за

шест месеци 2020. године

Укупно за шест месеци

%
2020. године
Одрасла особа са асоцијалним 62 2,51%
понашањем
Занемарена или у ризику од
занемаривања,
Одрасла особа у поступцима пријаве за 72 2,91%
занемаривање и злостављање деце
Одрасла особа у поступцима вршења 47 1,90%
родитељског права (поступци пред
судом...)
Одрасла особа са инвалидитетом 343 13,86%
Одрасла особа на смештају (домски и 108 4,37%
смештај у другу породицу, одрасла
особа под старатељством
Материјално угрожене особе 1350 54,57%
Одрасла особа жртва трговине / /
Остале одрасле особе (давање 380 15,36%
сагласности на наследничку изјаву , у
пост. Одређења личног имена детету ,
корисници пин-а , корисници социјалног
становања
Укупно 2474 100,0%

Култура

Библиотеке
Матична библиотека "Светозар Марковић",улица Светозара Марковића ( 3.500
уписаних чланова сваке године). Матична библиотека “Светозар Марковић, настављач
је традиције Зајечарске читаонице основане 1866. Данас матична библиотека има фонд
од 100.000 књига, фонд периодике од 177 наслова, ЦД-теку са 147 дискова, читаоницу
са 70 читалачких места, компјутерски систем са 11 радних станица, издавачку
делатност (до сада објављено 12 књига), богат и садржајан рад у популарисању књига (
многобројне промоције, књижевне вечери, предавања, изложбе), тридесетдвогодишњу
смотру дечијег ликовног и литерарног стваралаштва, под називом “Цвет у речи-цвет у
слици”, као и многобројне друге садржаје.

Позоришта
Позориште у Зајечару формирано је 2. фебруара 1947. године као Обласно народно
позориште. Обласно народно позориште било је и среско и општинско и градско, затим
Народно позориште Зајечар -Бор и позориште Тимочке крајине, да би за 45-ти
рођендан, 1992. године добило име Позориште „Зоран Радмиловић”, по великану
српког глумишта који је и рођен у Зајечару. 1992. године, основани су Дани „Зорана
Радмиловића”, смотра најбољих позоришних остварења, а награда која носи Зораново
име, у глумачком свету, важи за престижну. Од 2009. године, одржава се и „ Зајечар”,
позоришни фестивал који сваке године окупи најмлађу публику, а спада у сам врх
позоришних фестивала за децу. У Позоришту Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”
данас ради 50 радника, од тога, 15 је глумаца и исто толико уметнички сектор

Музеји
- Народни музеј Зајечар,Трг ослобођења бб. Зајечар- Народни музеј ”Зајечар” основан
је 27. марта 1951. године, као завичајна збирка. Временом је прерастао у музеј
комплексног типа, са одељењима: археологије, историје, историје уметности и
етнологије, која имају сталне изложбене поставке у згради музеја, Радул-беговом
конаку и Задужбини "Никола Пашић",и археолошки локалитет Фелиx Ромулиана.
- Касно-антички локалитет "Фелиx-Ромулијана"-село Гамзиград,Зајечар.
- Задужбина и меморијал "Никола Пашић", улица Николе Пашића бр.126.

Активности у култури (културне манифестације, прославе, фестивали,

параде, свечаности, концерти)
  Глумачки фестивал "Дани Зорана Радмиловића" - (друга половина октобра-
трајање седам дана).
 Гитаријада - (крајем августа-трајање три дана)
 "Цвет у реци,цвет у слици" - (смотра књижевног и ликовног стваралаштва ученика
основних школа).
 „Хајдук Вељкови дани” - (културно-спортска и туристичка манифестација - прва
половина августа-трајање два дана)
 „Вражогрначки точак“ - (фестивал фолклора - прва половина августа)
 Сабор фрулаша - (републички сабор инструменталних солиста на изворним
дувачким инструментима - крај јула-трајање два дана)
 Смотра народног стваралаштва “Потекла вода студена”, у Великом Извору у
трајању од два дана. Има за циљ да подстиче истраживање, неговање,
унапређење и промовисање изворног народног стваралаштва и народне
уметности, домаће радиности, старих заната и традиционалне кухиње на
подручју града Зајечара
 Дани Адама Богосављевића- Сабор народног беседништва. Организује се у
Копривници у знак сећања на народног трибуна, Адама Богосављевића, како би
се очувала народна традиционална култура у сфери аматерског народног
стваралаштва
 Међународна ликовна колонија "Гамзиград" - (друга половина августа - трајање
седам дана)
 Летња филозофска школа "Фелиx-Ромулијана" - (касноантички локалитет
"Феликс-Ромулијана")
 Културно лето "Зајечар у срцу"- (јул-септембар -на локацијама у и ван градског
насеља

Здравство

Здравствене организације у Граду су Здравствени центар Зајечар, Завод за јавно

здравље „Тимок“, Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград“, здравствена
установа Апотека „Зајечар“.

Развојне карактеристике
 Погодан географски положај
 Велики људски ресурси
 Велики потрошачки потенцијал у региону
 Мала заступљеност индустријске производње
 Окруженост рекама/ планинама, обрадивим површинама
 Близина границе/ауто-пута
 Железнички саобраћај
 Близина железничке и аутобуске станице
Проблеми

Поред свих набројаних предности и постигнућа, постоји низ проблема који се могу
сврстати у неколико група.
1. Недостатак неопходних системских закона потребних за бржи развој, успорен
процес децентрализације власти и фискалне децентрализације, скупа кредитна
средства и споро увођење мера које подстичу отварање, рад и развој малих и
средњих предузећа.
2. Недостатак детаљних регулационих планова.
3. Недостатак средстава
4. Спора имплементација стратегија/планова у циљу обезбеђивања пуног
поштовања људских права

Организациону структуру Града чине

Основне организационе јединице Градске управе чине:
1. Одељење за опште, заједничке и нормативно правне послове
2. Oдељење за обједињене јавне набавке и локални економски развој
3. Одељење за урбанизам, грађевинске и комунално-стамбене послове
4. Одељење за инспекцијске послове и комуналну полицију
5. Одељење за финансије
6. Одељење за локалну пореску администрацију

У оквиру основних организационих јединица образоване су мање организационе

целине (одсеци, реферати и повереништво).

Повереништво за избеглице и миграције припада Одељењу за локални економски

развој, привреду и друштвене делатности и чини га Повереник за избеглице.
Поглавље 2. Подаци о избеглим и интерно расељеним
лицима, лицима из реадмисије и младима у граду Зајечару
Према подацима Повереништва за избегла и интерно расељена лица, који су
приказани у табелама, на територији града Зајечара укупно је регистровано 461
интерно расељених лица са простора Косова и Метохије и 79 избеглих лица са
потврђеним избегличким статусом. Према подацима КИРС-а од 1.7.2012. године, у
Граду живи укупно 260 избеглица и 653 интерно расељена лица, што укупно чини
око 1,6% укупног становништва. Највећи избеглички талас из бивших република СФРЈ,
а нарочито из БиХ и Хрватске, забележен је у периоду август-октобар 1995. године. До
2004. године на територији града Зајечара била су четири колективна центара са
преко 900 избеглих и интерно расељених лица. Данас мањи број њих станује у
изнајмљеним становима или кућама у приватном смештају или имају сопствене
стамбене објекте. У претходном периоду успели смо да стамбено збринемо 95
породица избеглих и интерно расељених лица кроз пројекте социјалног становања у
заштићеним условима и откупом кућа са окућницом.

Табела 15: Старосна структура избеглих и интерно расељених лица са КиМ

Старосна Број избеглица Број интерно рас. лица са КиМ

струтура 2005 2008 2001 2008
0-4 година 2 4
7-14 година 18 112
15-18 година 20 63
19-65 година 239 480

Табела 16: Полна структура избеглих и интерно расељених лица са КиМ

Полна Број избеглица Број интерно рас. лица са КиМ

струтура 2005 2008 2001 2008
Мушкарци 170 73 363 259
Жене 173 79 385 251
УКУПНО 343 152 763 500

Табела 17: Образовна структура избеглих и интерно расељених лица са КиМ

Образовна Број избеглица Број интерно рас. лица са КиМ

струтура 2005 2008 2001 2008
Студента/ученика 44 22 154
Запослен 39 17 231
Повремено 4 11 69
запослен
Пензионисани 31 23 67
Незапослени 205 79 62
УКУПНО 343 152 748 500

Табела 18: Радна структура избеглих и интерно расељених лица са КиМ

Радна Број избеглица Број интерно рас. лица са КиМ

струтура 2005 2008 2001 2008
Без школе 58 326
Основна школа 22 148
Средња школа 104 223
Виша школа 146 35
Висока школа 13 16
УКУПНО 343 152 748 500

Из претходних података види се да постоји тенденција смањења броја избеглих

и ИРЛ. Преко 150 породица интерно расељених лица су примале једнократне новчане
помоћи преко Центра за социјални рад и града Зајечара а око 100 особа живи
испод границе социјалног минимума.

Око 80% особа које су добиле држављанство Србије су остале на територији града
Зајечара. Према до сада уоченим трендовима одласка из Града, избеглице и
интерно расељена лица углавном одлазе у Београд и Нови Сад и то због
запошљавања или куповине непокретности.

Што се тиче броја повратника, од потписивања Споразума о реадмисији с ЕУ 2007.

године, у град Зајечар се вратило 179 држављана Србије који нису имали или су
изгубили основ боравка. Од тог броја, преко канцеларије за реадмисију враћено је 31.
Уз то, кроз програме организованог повратка које је реализовао ИOM, током
претходних година у Зајечар је враћено 148 особа, углавном из Немачке (програм
GARP). Имајући у виду да не постоје систематски и ажурирани подаци о овој
популацији, јер су у сталном покрету и нерадо дају податке, тј.немају поверење из
страха да ће бити онемогућени да напусте земљу, постоји могућност да је број
повратника ипак знатно већи, иако је према подацима Повереништва само једна
породица званично регистрована као повратничка.

Колективни центар Ромулијана, Гамзиградска бања кренуо је са радом 1991. године и

у њему је било смештено 350 људи. Кроз разне програме за збрињавање лица,
куповина сеоских домаћинстава, поделом стамбених јединица за социјално становање
у заштићеним условима и куповином монтажних кућа, потреба за колективним центром
престала је 2010. године. На локацији некадашњег колективног центра планирано је
отварање центра за тражиоце азила и мигранте у потреби без утврђеног статуса са
смештајним капацитетом до 350 људи до краја 2016. године.
Тражиоци азила и мигранти у потреби без утврђеног статуса

У великој мери, због свог стратешког и геополитичког положаја, Западни Балкан је

постао битна тачка на једној од главних миграторних рута на путу ка ЕУ. Током 2015.
године, државну границу Србије прешло је више од пола милиона миграната са Блиског
Истока, Азије и Африке, готово тридесет пута више у односу на целу 2014. годину.
Чињеница да је од тог броја укупно поднето мање од 700 захтева за азил, говори да
жељена дестинација миграната није Србија, већ државе чланице Европске
уније.Овакав развој ситуације ствара притисак на институције које се баве управљањем
миграцијама како у организационом тако и у финансијском погледу јер управљање
миграцијама представља комплексан процес који захтева планско и организовано
поступање, као и координисан приступ и континуирану сарадњу свих релевантних
органа.

Дужина граничне линије износи 109 км Према подацима из ПУ у Зајечару, број

тражилаца азила у 2015. години је 7 632 лица, док је у 2016. години до септембра
месеца забележено 411 тражилаца азила.

Досадашње активности на територији града Зајечара у односу на

избегла, интерно расељена лица и повратницима по Споразуму о
реадмисији

Град се брине о избеглим, интерно расељеним лицима и повратницима по основу

Споразума о реадмисији на законом прописан начин и преко институција које су за то
надлежне, а то су: Повереништво за избеглице и миграције града Зајечара које води
административне и друге послове, Црвени крст, Центар за социјални рад здравствене
службе, просветне службе и НВО.

Црвени крст своје тренутне активности у збрињавању избеглица фокусиране су на

пружање помоћи мигрантима. Дели им се једнократни пакет хране, хигијенски пакет,
одећа и обућа. Такође држе им се предавања о трговини људима,као и деле леци о
упутствима где могу добити помоћ у случају да им је потребна и коме да се обрате.

Повереништво свој рад у целости заснива на законским прописима, међународним

конвенцијама и инструкцијама и упутствима Комесаријата за избеглице и миграције.
Повереништво има дугогодишње искуство и знања у овој области и директно се бави
решавањем многих проблема ових људи, како административних, тако и личних.
Основни послови Повереништва су послови на изради предлога решења о признавању
и укидању избегличког статуса, евиденција промене адреса боравка, припремање
предмета за израду нових избегличких легитимација и дупликата изгубљених или
уништених, израда прелога закључака о исправци грешака у личним подацима, упис и
евиденција лица расељених са КиМ и све промене везане за њихов статус, издавање
разних потврда и уверења. Повереништво је по инструкцијама Комесаријата
организовало и спроводило све пописе избеглица, интерно расељених лица и
повратника по основу Споразума о реадмисији, као и регистрацију за бирачке спискове,
па чак и учествовало у самом спровођењу избора. У свим својим активностима
Повереништво је имало подршку и помоћ локалне самоуправе.

Повереништво за избеглице у пружању што комплетније и ефикасније помоћи

корисницима активно сарађује са ИНТЕРСОС-ом, УНХЦР-м, Данским саветом за
избеглице, Хоуссинг центром, Комесаријатом за избеглице и миграције. Са свим
партнериа учествовали смо у многима пројектима, куповина 70 сеоских кућа са
окућницом, изградња 3 стамбене зграде за социјално становање, додела 15 пакета
помоћи у грађевинском материјалу, додела 40 пакета помоћи за економско
оснаживање.

Центар за социјални рад - поступајући по Закону о социјалној заштити и социјалној

сигурности и на лични захтев странке је избеглицама, интерно расељеним лицима и
повратницима по основу Споразума о реадмсији омогућио коришћење следећих права:
1. Смештај у установе социјалне заштите
2. Породично обезбеђење
3. Једнократна новчана помоћ
4. Привремена новчана помоћ
5. Накнадни упис личног имена

Дом здравља активно је учествовао у пружању медицинске помоћи за време

дешавања егзодуса, а касније је организовао ванредне здравствене прегледе
избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији.

Локалним акционим планом из 2009. године предвиђен је специфични циљ су две

активности које су и реализоване у потпуности, изграђена су два стамбене објекта за
социјално становање са 32 стамбене јединице и купљено је 14 сеоских кућа са
окућницом за породице избеглих и интерно расељених лица са КиМ.

Локалним акционим планом из 2013. године реализовано је следеће: куповина 18

сеоских домаћинства за породице избеглих и интерно расељених лица, набављено 17
пакета грађевинског материјала, доходовне активности - подељено 25 пакета.

Досадашње конкретне активности на терену праћене су одговарајућим планским

документима које су биле одраз квалитетног стратешког планирања и имплементације
дефинисаних циљева. Акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно
расељених лица и повратника за период 2013-2017 је документ који се бавио
решавању кључних проблема и третирао област решавања интеграције избеглих и
расељених лица у граду Зајечару.

Посебно је видан напредак у области стамбеног збрињавања избеглих и расељених

лица до сада и можемо констатовати да у нашој заједници данас нема колективних
центара.

Преглед програма и пројеката за избеглице и интерно расељена лица у граду

Зајечару:
 Интерсос (ЕАР-ЦАРДС 2006): Стамбена изградња
  Интерсос (ЕАР-ЦАРДС 2005): Сеоска домаћинства
 Интерсос (ЕАР-ЦАРДС 2006): Сеоска домаћинства
 Интерсос (ЕАР-ЦАРДС 2007): Сеоска домаћинства
 УНХЦР-НРЦ: Бесплатана правна помоћ
 Хаусинг (УНХЦР-2009): Стамбена изградња
 Интерсос (ЕАР-ЦАРДС): Сеоска домаћинства
 УНХЦР/Праxис: Бесплатна правна помоћ
 Интерсос (ДЕК):Стамбена изградња
 КИРС/УНХЦР-2009: Сеоска домаћинства
 КИРС/УНХЦР-2010: Сеоска домаћинства
 КИРС (2011 ): Грађевински материјал
 КИРС (2011): Доходовне активности
 КИРС (2012 ): Грађевински материјал
 Интерсос (УНХЦР-2012): Стамбена изградња
 КИРС (2012): Доходовне активности
 КИРС (2014): Сеоска домаћинства
 КИРС (2015): Сеоска домаћинства
 КИРС (2015): Грађевински материјал (избегла лица)
 КИРС (2015): Грађевински материјал – ИРЛ
 КИРС (2015): Доходовне активности
 КИРС (2016): Сеоска домаћинства (избегла лица)
 КИРС (2016): Сеоска домаћинства (ИРЛ)
 КИРС (2016): Доходовне активности (ИРЛ)
 РХП (2016): Сеоска домаћинства

Трендови и миграције

Од евидентираних лица у избегличкој популацији известан број избеглих лица се

успешно интегрисао, услед дужине миграцијског стажа, образовања и других околности.
Град Зајечар је представљао примамљиву дестинацију за ову популацију те се велики
број лица настанио.

Према подацима из повереништва број лица која су укинула статус ради регулисања
пребивалишта износи 552. Унутар избегличке и расељеничке популације миграције
трају и данас у погледу промене места боравка како граду Зајечару, тако и на
територији целе Републике Србије. Евидентиран је податак да је са територије града
Зајечара отишло 150 избеглих и 272 ИРЛ, а дошло 10 избеглих и 27 ИРЛ. Напомиње се
да се изнете бројке односе само на промене регистроване у Повереништву, не
представљају потпун и до краја поуздан податак. Од 2005. године до сада је статус
укинуло 368 лица која имају потребу да им се кроз различите програме и пројекте
помогне.

Податак о умрлим лицима са избегличким статусом, која су преминула на територији

Града, такође није могуће установити тачно, пошто родбина преминулих лица не
одјављује избегличке легитимације надлежном органу, те се иста воде још као живи.
Највећи проблем је радни ангажман појединих припадника ибегличке и расељеничке
популације, као и повратника по Споразуму о реадмисији. За поједине је евидентан и
проблем необразовања, језичка баријера, непоседовање личних докумената и сл.

Почетком септембра 2015. године, Влада Републике Србије је усвојила План

реаговања у случају повећаног прилива миграната са проценом потреба. План
реаговања дефинише мере, активности, људске, финансијске и друге ресурсе
неопходне за пружање ургентног смештаја мигрантима и неометаног приступа њиховим
правима. План дефинише и обавезе и улогу јединица локалне самоуправе у смислу
управљања мешовитим миграцијама на својој територији.
Поглавље 3. Анализа ситуације и закључци
Анализа контекста или радног окружења је обухватила четири врсте
квалитативних анализа:
 Преглед документације о ширем радном окружењу,
 Анализу стања (SWОТ анализа),
 Анализу заинтересованих страна и
 Анализу проблема са закључцима.

3.1. Преглед документације о радном окружењу

Преглед документације о радном окружењу обухватила је неколико кључних

националних и лoкалних стратешких докумената релевантних за ову област,
актуелни законски оквир који регулише питања избеглих, интерно расељених лица
и повратника у Републици Србији, стратешка документа града Зајечара, те
реализоване и актуелне пројекте и програме намењене избеглицама, ИРЛ и
повратницима.

Национални стратешки документи од значаја за питања избеглих, интерно

расељених лица и повратника су:
 Национална стратегија за решавање питања избеглица и интерно расељених
лица за период од 2015. до 2020.године
 Конвенција УН о статусу избеглице (1951);
 Женевске конвенције које регулишу рад Црвеног крста (1949);
 Сарајевска декларација (2005.)
 Закон о избеглицама (1992, измене и допуне 2010.)
 Закон о управљању миграцијама (2012.)
 Закон о црвеном крсту (2005).
 Уредба о ближим условима и мерилима за утврђивање реда првенства за
решавање стамбених потреба избеглица (за сваку годину у периоду 2016.-2020.
године)
 Стратегија за решавање питања избеглих и интерно расељених лица (2014-2020)
 Стратегија запошљавања (2011-2020.), која се односи на укључивање избегличке
и расељеничке популације у систем друштвеног привређивања.
 Стратегија реинтеграције повратника по основу Споразума о реадмисији (2009)
 Стратегија за смањење сиромаштва (2003);
 Стратегија одрживог развоја (2008);
 Стратегија привредног развоја Републике Србије 2006-2012;
 Стратегија регионалног развоја 2007-2012;
 Стратегија развоја социјалне заштите (2005);
 Национални план акције за децу (2004);
 План реаговања у случају повећаног прилива миграната са проценом потреба
(2015. година)
Локална стратешка документа значајна за унапређење миграција у граду
Зајечару су:
 Локални акциони план запошљавања
 Локални акциони план за младе

Град Зајечар је уз подршку различитих донатора до сада реализовао бројне програме

за избеглице и интрено расељена лица.

Најважнији закључци ове анализе су следећи:

 Национална стратегија за решавање питања избеглих и интерно расељених лица
дефинише основне правце деловања - обезбеђивање услова за повратак и
обезбеђивање услова за локалну интеграцију, што је потпуно у складу са
међународно прихваћеним циљевима за решавање положаја ове групе грађана.
Остале наведене националне стратегије пружају основу и дају смернице за
развијање мера и акција у области локалне интеграције избеглих и интерно
расељених лица којима се може допринети унапређењу њиховог животног
стандарда и укупног друштвеног положаја.
 У складу са Планом реаговања у случају повећаног прилива миграната и у
сарадњи са локалним Саветима за миграције, надлежне институције су
обезбедиле неопходну помоћ на терену, отвориле додатне транзитне центре и
идентификовале одговарајуће објекте за хитни смештај миграната. Локални
савети за миграције су предузели све неопходне активности како би се створили
услови за благовремено реаговање у случају да се већи број миграната дуже
време задржава на територији њихове општине/града. Комесаријат за избеглице
и миграције организовао је обуку општинских/градских повереника за избеглице и
миграције на тему прихвата и хуманитарног збрињавања миграната, како би се
унапредила ефикасност представника локалних самоуправа у овој области за
случај додатне ескалације броја миграната и потребе ангажовања додатног броја
професионалаца на терену. Континуирана подршка актера на локалном нивоу је
од изузетног значаја у решавању и превазилажењу мигрантске кризе. Управо
овакав приступ и вертикална координација између централног и локалног нивоа
власти допринели су бржем и организованијем одговору на тренутну ситуацију у
погледу прилива миграната
 Локална стратешка документа указују на проблем избеглих, интерно-расељених
лица и повратника у граду Зајечару, као и на значај њихове интеграције, односно
реинтеграције у локалну заједницу
 Програми и пројекти за избеглице и интерно расељена лица који су до сада
реализовани, као и они који су у току, бавили су се решавањем следећих
питања: становање, економско оснаживање, лична документација, спајање
раздвојених породица и социјално-правна подршка. Ови програми и пројекти
дају дирекције и за будући рад на унапређењу положаја избеглих, интерно
расељених лица и повратника.
 3.2. Анализа стања (SWOT анализа)
Анализа стања у локалној заједници по питањима унапређења положаја миграната
извршена је кроз идентификацију досадашњих активности и резултата у овом
домену сагледавања позитивних капацитета и слабости локалне заједнице, као и
могућности и препрека са којима се локална заједница суочава. Анализа је урађена
коришћењем SWОТ техника:

Снаге
- Подршка градске управе
(градоначелник, градско веће, начелник
градске управе...) и релевантних
локалних институција
У
- Стручност чланова Савета у
Н
различитим областима од значаја за
У
циљне групе
Т
Р - Постојање локалних стратешких
А докумената који такође обухватају
Ш циљну групу ЛАП-а
Њ - Постојање актуелне базе података о
Е избеглицама и интерно расељеним
лицима
- Постојање локација које могу да се
искористе за изградњу објеката
намењених овим групама
- Велики број напуштених сеоских
домаћинстава
- Постојање посебних буџетских линија
за избеглице, интерно расељена лица и
повратнике по основу Споразума о
реадмисији
- Искуство у сарадњи са донаторима и
међународним партнерима
Могућности
Слабости
Неактивност Савета за миграције и трајна
решења
Недостатак повезаности између база
различитих институција
Непостојање базе података о броју
повратника
Висока стопа незапослености у локалној
заједници
Ограничени фондови локалне самоуправе
Немогућност издвајања већих средстава у
буџету Града
Недовољна информисаност и
заинтересованост шире локалне јавности
Депопулација и старење становништва
Недовољна сензибилизација становништва
Недовољни капацитети и непознавање
проблематике у раду са тражиоцима азила и
мигрантима у потреби без утврђеног статуса
Недовољна сарадња институција система на
решавању проблема ове популације
Препреке
 Постојање политичког консензуса за
С решавање проблема избеглица, ИРЛ и
П повратника на националном нивоу, као и
О постојање релевантних стратешких
Љ документа
А Постојање регионалног пројекта за
Ш трајно решавање стамбених проблема
Њ избеглих и расељених
Е Доступност донаторских фондова
Активности и програми КИРС-а
Постојање локација за изградњу
Боља сарадња са КИРС-ом
Лоша економска ситуација
Спора имплементација националних
стратегија и планова
Постепено смањење донаторских фондова
Тренд вишеструких повратника по
реадмисија
Неизвесност у погледу развоја мигрантске
кризе

Најважнији закључци ове анализе су:

 Локална заједница има значајнe капацитете за унапређење положаја избеглица,
интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији,
тражилаца азила и миграната у потреби без утврђеног статуса у погледу
смештајних капацитета (бивши колективни центар) као и капацитета у погледу
људства. Главне снаге локалне заједнице релевантне за питања ове популације
су: политичка воља и подршка градске структуре власти, стратешки приступ
развоју Града у различитим областима и постојање посебних буџетских линија за
избеглице и ИРЛ. У даљем раду требало би побољшати следеће капацитете
локалне заједнице: повезаност између база података различитих институција,
сарадња са приватним сектором и планирање наменских средстава у буџету
локалне самоуправе за унапређење положаја избеглих, интерно расељених лица
и повратника. С обзиром да је Зајечар у тешкој економској ситуацији у коме је
евидентиран велики број незапослених, у наредном периоду може се очекивати
још већи одлив високо стручних и осталих кадрова што би се негативно одразило
на ионако лошу популациону ситуацију али и на повећање степена сиромаштва,
како код домицилног становништва тако и код избеглих и ИРЛ.
 Најзначајније спољашње могућности, које из ширег друштвеног окружења
делују на питања избеглих, интерно расељених и повратника у локланој средини
су: политички консензус на националном нивоу за унапређење положаја
избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о
реадмисији, активности и програми КИРС-а, приступ ИПА фондовима и постојање
регионалног стамбеног програма. Као важне препреке из спољашњег окружења
које би требало узети у обзир у процесу даљег планирања, идентификоване су
следеће: лоша глобална економска ситуација и постепено смањење донаторских
фондова намењених овим питањима.
 Неусклађеност школског образовног система и неадекватна образовна структура
са потребама привреде отежава економски положај ове категорије и њихово
запошљавање.
 Искуство установа, невладиних организација и локалне самоуправе у припреми
пројектних предлога и спровођењу пројеката отвара могућност добијања
донаторских средстава која су неопходна за испуњење свих активности локалног
 акционог плана што би требало да допринесе превазилажењу препрека као што
су неповољна политичка и економска ситуација у земљи.
 Локална власт је отворена за сарадњу са свим релевантним факторима за
решавање проблема миграције, али као јединица локалне самоуправе зависи од
опредељених средстава и ресурса које централна власт уступа Граду за
решавање ових проблема. Капацитети за рад са мигрантима у потреби без
утврђеног статуса и тражиоцима азила нису на истом нивоу и у потреби су за
подршком.
 Пословни сектор је мало или никако укључен у решавање проблема локалне
заједнице а самим тим и проблема и изазовима са којима се сусрећу све
категорије миграната.
 Постоји могућност отпора локалног становништва уколико Град у већој мери
подржи мигранте.

3.3. Анализа заинтересованих страна

Анализом заинтересованих страна идентификоване су кључне заинтересоване

стране за унапређење положаја избеглих, интерно расељених лица и повратника у
граду Зајечару, које су диференциране на крајње кориснике ЛАП-а (различите групе
избеглих, интерно расељених лица и повратника) и кључне партнере локалној
самоуправи у развијању и примени мера и програма.

Крајњи корисници Локалног акционог плана за унапређење положаја избеглица и

интерно расељених лица су:
 Избеглице
 Интерно расељена лица
 Повратници по основу Споразума о реадмисији
 Тражиоци азила
 Мигранти у потреби без утврђеног статуса
 Млади
 Особе које су оспособљене за дефицитарна занимања

Кључни партнери у локалној самоуправи су:

 Градска управа, која обезбеђује општи оквир, локалну регулативу и услове за
релизацију подршке избеглим, интерно расељеним лицима и повратницима по
основу Споразума о реадмисији у локалној заједници.
 Повереништво за избеглице, као део градске управе који врши поверене
послове, у оквиру своје основне делатности и координације различитих програма
на локалном нивоу пружа обухватну подршку избеглим, интерно расељеним
лицима и повратницима кроз различите програме и индивидуалну помоћ.
 Центар за социјални рад организује и спроводи различите услуге социјалне
заштите у локалној заједници и пружа друге врсте законом предвиђене подршке
избеглим, интерно расељеним лицима и повратницима у остваривању
социјалних права.
 Црвени Крст, кроз своју основну делатност и програме као што је
Народна кухиња, доделе пакета основних намирница или служба трагања,
пружа подршку овој циљној групи
  Национална служба за запошљавање- филијала Зајечар кроз своје програме
самозапошљавања и запошљавања, даје одређене приоритете избеглим,
интерно расељеним лицима и повратницима
 МУП Републике Србије- евиденција
 Образовне институције (основне и средње школе и високошколске
установе). Поред укључивања у образовни систем под једнаким условима
као и за све друге ученике/ студенте/ полазнике, ове институције, у складу
са могућностима обезбеђују и додатне повластице за посебно рањиве групе
избеглих, интерно расељених и повратника– бесплатно студирање,
бесплатни уџбеници, бесплатне екскурзије и сл. Такође, образовне
институције сарађују у свим другим програмима намењеним овој циљној групи.
 Здравствене институције- Здравствени центар Зајечар, односно Дом
здравља и Општа болница и Завод за јавно здравље пружају различите
услуге из свог домена рада и сарађују са другим институцијама у
програмима намењеним избеглим,интерно расељеним лицима и повратницима.
 Локалне НВО- невладине организације имају врло значајну улогу у спровођењу
појединих програма одобрених од разних донатора за избегла, интерно
расељена лица и повратнике, као и у размени искустава и сазнања између самих
корисника/чланова.
 Међународне организације активне у граду Зајечару, укључујући и стране
НВО – УНХЦР и његови партнери– Интерсос, Прахис, Хаусинг центар и друге,
имплементирају различите програме приказане у Табели 18.
 КИРС (Комесаријат за избеглице Републике Србије), чија се улога огледа у
координацији различитих прпграма за избеглице, интерно расељена лица и
повратнике по основу Споразума о реадмисији, преко мреже повереника и кроз
сарадњу са локалном самоуправом.
 Министарство надлежно за рад и социјалне политике које кроз систем
социјалне заштите обезбеђује остваривање свих законом предвиђених права у
овој области за интерно расељена лица и за избеглице.

3.4. Анализа проблема

Анализа проблема је показала да су главни проблеми избеглица, интерно расељених

лица, повратника по основу Споразума о реадмисији, тражилаца азила и миграната у
потреби без утврђеног статуса у Граду следећи:

 Нерешено стамбено питање је кључни проблем избеглица, интерно расељених

лица, повратника по основу Споразума о реадмисији у Зајечару, а додатно га
оптерећује статус имовине у земљи порекла (нарочито у Хрватској) који још увек
није решен. Са овим проблемом се суочавају и становници колективног центара,
као и избегли и интерно расељени који станују приватно. С обзиром на
планирано затварање преосталог колективног центара као неадекватног облика
дугогодишњег становања који има негативне последице на укупан начин живота,
повећава се потреба за налажењем трајнијих стамбених решења за избеглице и
интерно расељена лица који су у њему смештени. Овај проблем је још
израженији код избеглих и интерно расељених лица који живе у приватном
 смештају, јер су они бројнији и суочени са проблемом плаћања закупа станова и
режијских трошкова. Да би умањили те трошкове, често станују у неадекватним
условима и у недовршеним стамбеним објектима. Имајући у виду лошу
демографску ситуацију, смањење броја становништва и општу депопулацију,
овај план представља део локалних напора усмерених ка поправљању овакве
неповољне ситуације, активностима које су усмерене на стамбена решења,
нарочито откуп домаћинстава с окућницом
 Незапосленост и материјално сиромаштво. Висока стопа незапослености у
локалној заједници и недостатак радних места, условљавају високу
незапосленост избеглих, интерно расељених и повратника.Због ниског степена
образовања и неквалификованости овој популацији је веома тешко да нађе
стално запослење. Већина избеглих и интерно расељених баве се
привременим и повременим пословима који нису регистровани и другим
облицима стицања зараде у сивој економији. Проблему незапослености додатно
доприноси и незаинтересованост једног дела интерно расељених лица за
активно тражење посла, јер примају месечну новчану надокнаду за лица која су
радила у друштвеним предузећима на КиМ. Иако је ова надокнада скромна, они
који је примају, не желе да је изгубе, јер им улива минимум социјалне
сигурности. Део ове популације такође има администратвних потешкоћа у
прибављању доказа о стеченој квалификацији у матичним земљама, као и
доказа о оствареном радном стажу или праву на пензију. У повратничким
домаћинствима, у највећем броју случајева ниједан од чланова домаћинства
није формално запослен, а на црно ради тек неколицина, што такође води
повећању ризика од социјалне искључености
 Недовољни и неодговарајући социјално материјални подстицаји за
интеграцију избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу
Споразума о реадмисији услед недостатка адекватних програма, као и још увек
присутних утицаја рата - посттрауматски ратни синдром, затвореност у тзв.
неформалне групе (дружење са мештанима из истог села, регије из земље из
које су избегли)
 Пасивност избеглих, ИРЛ, а посебно повратника, која се огледа пре свега у
недовољној активности у циљу побољшања сопственог положаја. Велики део
популације је управо због овога искључен из система социјалне заштите
РС (право на материјално обезбеђење породице, туђа нега и помоћ, дечији
додатак, родитељски додатак и др.). Такође је присутан и део избегличке
популације који се још увек није определио за интеграцију и прихватање
држављанства РС из страха да би то била препрека у остваривању или
решавању до сада нерешених права у матичним земљама (имовинска прва,
права на пензију, упис радног стажа и сл.). Одређени број повратничке
популације такође нема чврсту одлуку за реинтеграцију (вишеструки
повратници), што успорава и отежава остваривање њихових права у оквиру
реитеграције
 Приступ здравственој и социјалној заштити: према Закону о здравственој
заштити избегла и интерно расељена лица имају потпуно иста права као и
домицилно становништво. Међутим, у овој области евидентни су велики
проблеми у остваривању овог права, због нерешеног статуса већег броја
избеглих лица, којима током пописа избеглица 2004/2005. године статус
избеглице није потврђен или се нису на овај попис одазвала. Ова лица су или у
 поступку за добијање држављанства РС или још увек нису ни поднела захтев за
добијање истог, немају у РС ни боравиште ни пребивалиште, те немају право на
здравствену заштиту ни по једном основу. Међу овим лицима је велики број
старих и болесних лица, која због неукости и болести веома тешко
превазилазе административне препреке да би ово прво остварили.
Недовољна брига о сопственом здрављу код избеглица и ИРЛ је пратилац
њихових живота. Евидентирају се и појаве пострауматског ратног синдрома
код избеглица и ИРЛ. Проблеми повратника по основу Споразума о
реадмисији у области приступа здравственој и социјалној заштити огледају се
кроз непоседовање здравствене књижице (због незаинтересованости) као и
личне медицинске документације (хронични болесници, деца)
 Са повећаним приливом миграција са Блиског Истока дошло је до значајног
повећања илегалних радњи, као што је трговина људима и кријумчарење људи.
Полицијска управа и сам Град суочавају се са проблемима услед културолошких
и језичких баријера као и недостатка људских ресуса. Што се тиче здравствених
услуга, град Зајечар је за сада адекватно одговорио на кризу.

Општи закључци анализе и препоруке за будуће планирање

 Локална заједница и локална самоуправа имају капацитете за
бављење унапређење миграција, као што су: људски ресурси;
одговарајуће локалне развојне документе и стратешки приступ
развоју Града; институционализоване организационе целине градске
управе чији је мандат унапређење развојних процеса у Граду и
различите механизме за подстицање развоја (локални фондови,
јавни конкурси итд).
 Иако формално постоји, Савет за миграције и трајна решења није
довољно активан.
 Потребно је искористити већ постојеће механизме и
структуре, те интензивирати активности усмерене на
унапређење положаја избеглих, интерно расељених и
повратника. У граду Зајечару такође је идентификован значајан
број локалних актера, као и актера из ширег окружења који могу
да буду укључени у процесw унапређења положаја избеглих и
интерно расељених лица.
 Избеглице и интерно расељена лица су врло хетерогена група са
разноврсним потребама.
 И поред бројних програма помоћи који су реализовани током
претходних година и даље остаје проблем нерешеног одговарајућег
смештаја за велики број породица избеглица, интерно расељених
лица и повратника по основу Споразума о реадмисији. Велики броја
лица из ове популације је незапослен и живи на граници, или испод
доње границе сиромаштва.
 Повратници по основу Споразума о реадмисији неретко имају
проблем недостатка или немогућности прибављања личних
докумената, нарочито за децу рођену у иностранству, те проблем с
документацијом везаном за школовање деце.
  Неопходно је да се издвоје приоритети на које ће овај локални
план покушати да одговори, као и да се подстиче активизам и
конструктивна сарадња самих корисничких група у процесу
реализације Плана. Потребно је процес планирања засновати на
партнерској сарадњи актера, подстицању транспарентности
њиховог рада и подели одговорности.
 Озбиљност и обим проблема са којима се суочава популација
избеглих, интерно расељених и повратника намеће плански и фазни
приступ њиховом решавању. Ово се нарочито односи на проблем
становања који захтева значајне ресурсе. Неопходно је планирати
решавање ових проблема кроз потуну усклађеност
програмских и финаансијских аспеката плана и уз систематско
издвајање дела средстава из локалног буџета и планирање начина за
прикупљање средстава кроз различите нове пројекте или привлачење
већ постојећих донаторских и кредиторских пројеката
 Решавање питања положаја избеглих, интерно расељних лица и
повратника је неопходно још од процеса планирања повезати са
општим, већ дефинисаним развојним трендовима Града. У том
смислу, овај Локални план би требало да основне елементе социјалне
интеграције избеглих, интерно расељених лица и повратника –
становање, повеже са опредељенима у просторном уређењу Града,
развоју привреде и других делатности
 У процесу израде Локалног акционог плана неопходно је узети у
обзир, с једне стране, реално постојеће локалне ресурсе и чињеницу
да су избегла, интерно расељена лица и повратници једна од бројних
друштвено рањивих група, а с друге стране, уважити оне њихове
потребе и проблеме који су специфични резултат избеглиштва и
расељеништва
 Рад са децом, нарочито мигрантима без пратње, подразумева читав
сет знања и искуства и захтева додатне ресурсе.
 Лоша и неадекватна образовна структура додатно отежава
запошљавање избеглих и расељених лица
 Неизвесност у даљем развоју мигрантске кризе и непознавање
мигрантских рута у будућности отежава адекватно припремање
општине да одговори на изазове те врсте
 Потребно је континуирано радити на јачању толеранције и подизању
свести домицилног становништва а у вези са проблемима миграната
који су присутни на територији Града као и суседних општина/градова.

Препоруке:
 Покренути иницијативу за стално стамбено збриљавање на територији локалне
заједнице како би се смањио одлив младих људи и кадрова, а тиме допринело
решавању демографских проблема у Граду
 Иницирати покретање расправе у договору са свим релевантним чиниоцима, како
би се донаторима предложили услови за аплицирање по програмима који би
били прилагођени реалном чињеничном стању на терену.
 Радити на повећању видљивости најугроженијих миграната у локалној заједници
 Умрежавање и ефикаснија сарадња свих релевантних чинилаца за решавање
проблема свих категорија миграната
 Умрежавање и ефикаснија сарадња свих структура при управљању мешовитим
миграцијама.
 Повећати запосленост преквалификацијом и доквалификацијом избеглица, ИРЛ и
повратника за дефицитарна занимања.
 Умрежавање и ефикаснија сарадња локалне самоуправе и свих кључних актера
значајних за решавање проблема миграната уз коришћење свих стручних
људских ресурса и досадашњег искуства различитих институција и организација;
 Организовати укључивање младих припадника мигрантске популације у што већи
број манифестација;
 Обезбедити континуиране едукативне програме и обуке за мигранте, нарочито
жене.
 Иницирати сарању са свим заинтересованим странама на тему јачања
капацитета у управљњању миграцијама
 Континуирана обука запослених у граду Зајечару у циљу управљања мешовитим
миграцијама
 Јачање сарадње са Комесаријатом за избеглице и миграције
 Радити на успостављању сарадње са дијаспором како би се унапредио локални
економски развој
 Унапредити и развити политике на локалном нивоу како би се смањио одлив а
повећао прилив становништва у циљу економских миграција
Поглавље 4. Приоритетне групе

Приоритетне групе међу избеглих, интерно расељених лица, повратника по

основу споразума о реадмисији, тражилаца азила и миграната у потреби без
утврђеног статуса у Граду Зајечару

Основни критеријум за избор приоритетних група међу расељеним и избеглим лицима и

лицима из реадмисије су:
 степен интеграције у локалну средину;
 незапосленост и материјално сиромаштво;
 величина и структура.

Приоритетне групе одабране су на основу критеријума расељених и избеглих лица:

 Расељена и избегла лица која немају решено стамбено питање
 Расељена и избегла лица која имају нерешена имовинско правна питања.
 Радно способна лица са неодговарајућом стручном спремом која су потребна
привреди општине.

Приоритетне групе међу младима

Основни критеријум за избор приоритетних група младих је припрадност групацији која

је склона унутрашњим или спољашњим миграцијама. Те групације су:
 млади из руралних средина
 млади припадници социо-економски угрожених група
 млади који привремено бораве ван општине Зајечар због школовања
 високобразовани млади без запослења
 млади са ниским степеном образовања
 дугорочно незапослени млади

Препоруке за решавање приоритета

Обезбедити средства донатора и локалне самоуправе за учешће у пројектима.

Расељена и избегла лица и лица из реадмисије

 откуп сеоских домаћинстава;
 помоћ у грађевинском материјалу;
 економско оснаживање породица;
 приоритет породица са децом школског узраста, стари и немоћни и породице које
се баве пољопривредом.

Млади
 програми који имају за циљ запошљавање младих
 побољшање услова живота у руралним срединама
  културна дешавања и слободно време
 подстицајни програми за заснивање породице
 програми намењени повратницима (сарадња са дијаспором)

Приоритетне групе на основу ових критеријума су:

Најугроженија лица у оквиру предходних приоритетних група:

 Породице чији су чланови тешко или хронично болесна лица, или деца ометена у
развоју
 Самохрани родитељи без сталних примања
 Самачка старачка домаћинства без сталних прихода
 Породице у којима је жена носилац домаћинства
 Вишечлане и вишегенерацијске породице
 Деца до 18 година без родитељске пратње у категороји мигранти и/или тражиоци
азила
 Становници нехигијенских насеља- интерно расељена лица и повратници по
основу Споразума о реадмисији ромске националности.

Правно невидљива лица, лица без правног субјективитета

 Лица без правног субјективитета – „правно невидљива лица“, тј. лица која нису
уписана у матичне књиге на територији Србије, као и лица која су уписана у
матичне књиге, а не поседују одговарајућа лична документа, посебно припадници
РАЕ заједнице који живе у неформалним насељима;
 Деца из избеглих и интерно расељених породица испала из процеса
основношколског образовања узраста од 13 до 18 година;
 Интерно расељене жене, припаднице РАЕ заједнице, које живе у неформалним
насељима.

Приоритетни проблеми су:

 Нерешено стамбено питање
 Незапосленост
 Здравствени проблеми
 Образовање и интеграција у нови културолошки
Поглавље 5.Општи и специфични циљеви

Полазећи од анализе стања, локалних ресурса и капацитета, као и од анализе потреба

свих наведених категорија миграната на територији града Зајечара, а у складу са
националним стратешким опредељењима, дефинисан је следећи општи циљ:

Кроз свеобухватно управљање миграцијама створити услове за спровођење

мера и активности кроз унапређење социјалног положаја, заштите права
избеглих, интерно расељених лица, повратника и миграната, стварање амбијента
за коришћење позитивних развојних потенцијала и ублажавање негативних
ефеката миграција и успостављање позитивне климе за прилив новог
становништва.

На основу овако постављеног општег циља, формулисани су следећи специфични

циљеви који су релевантни за остваривање општих циљева у периоду од 2023. до
2027. године.

Специфични циљ 1: У периоду 2023 - 2027. године решити стамбено питање за

најмање 12 најугроженијих породица избеглица, интерно расељених лица и повратника
по основу Споразума о реадмисији кроз програм социјалног становања у заштићеним
условима.

Специфични циљ 2: У периоду 2023 - 2027. године, у складу са мерама демографске

политике Града, стамбено збринути најмање 30 породица избеглица, интерно
расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији кроз програм откупа
кућа са окућницом.

Специфични циљ 3: У периоду 2023 - 2027. године стамбено збринути најмање 20

породица избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о
реадмисији доделом пакета грађевинског материјала за завршетак започетих
стамбених објеката или адаптацију постојећих неусловних објеката.

Специфични циљ 4: У периоду 2023 - 2027. године економски оснажити и

осамосталити најмање 30 избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу
Споразума о реадмисији кроз програме самозапошљавања, односно путем доделе
средстава за доходовне активности.

Специфични циљ 5: У периоду од 2023 - 2027. године створити услове за јачање

толеранције и разумевање потреба тражилаца азила и миграната у потреби без
утврђеног статуса унапређењем квалитета живота у локалној заједници побољшањем
комуналних услуга, опремањем простора за здравствене, едукативне, културно-
уметничке и друге услуге, опремањем дечијих и спортских игралишта.

Специфични циљ 6: У периоду 2023 - 2027. омогућити континуирано спровођење

активности усмерених на разумевање културолошких различитости између миграната у
потреби без утврђеног статуса и/или тражилаца азила и примајуће средине развојем
дијалога и организовањем тематских радионица, округлих столова и других активности
усмерених ка отклањању предрасуда и бољем разумевању потреба миграната.

Специфични циљ 7: У периоду 2023 - 2027. побољшати информисаност представника

локалне самоуправе, невладиних организација и крајњих корисника о правној
регулативи којом се уређује област миграција кроз организовање округлих столова,
фокус група и радионица.

Специфични циљ 8: У периоду 2023 - 2027. ојачати капацитете Града Зајечара,

формирати базу података и успоставити механизме сарадње са дијаспором ради
јачања економског развоја града кроз подстицање материјалних улагања дијаспоре.

Специфични циљ 9: У периоду 2023 - 2027. ојачати капацитете Града Зајечара и

успоставити повољну климу у циљу ублажавање негативних ефеката одлива
становништва и успостављање позитивне климе за прилив новог становништва кроз
развој различитих програма који су усмерени на привлачење инвестиција и иновација
(активности: усаглашавање са другим ЛАПовима (млади, запошљавање…),
Побољшани су економски, културни и административни предуслови за бољи живот и
предузетништво, развој ХУБова, индустријске зоне...)
Поглавље 6.Општи и специфични циљеви

Специфини циљ 1: У периоду од 2023-2027. године 12 најугроженијих породица избеглица, интерно расељених лица и
повратника по основу Споразума о реадмисији кроз програм социјалног становања у заштићеним условима
Носилац
Ресурси Партнер
Активности Време Резултати Индикатори активнос
и
ти
Површина и
1.1.Одлука Скупштине града о положај Скупшти
додели локације за изградњу 1 месец Донета одлука додељене на града
стамб. зграде локације
Садржај Градонач
1.2.Потписивање Меморандума о Потписан
разумевању 10 дана Меморандум елник и Донатор
Меморандум
а донатор
Градона
челник,
донатор
Број и ,
структура Комесар
1.3.Потписивање Уговора
7 дана Потписан уговор заинтересов ијат за
заинтересованих страна
аних старана избеглиц
- потписница е
Републик
е Србије
Прикупљена Дирекциј
Садржај
1.4.прикупљање грађевинске грађевинска а за
документаци
документације и доношење акта 30 дана документација и урбаниза
је и акта о
о изградњи донесен акт о ми
изградњи
изградњи изградњу
1.5 Раписивање тендера и 1-3 Расписан и Број Комисија
спровођење процедуре за избор месеца спроведен тендер пријављених
извођача радова; избор на тендер,
Број
пријављених
који
 испињавају
услове
тендера
Број и струк
6-9 тура Извођач
1.6. Изградња објекта Изграђен објекат
месеци стамбених радова
јединица
Број и
1.7.Формирање комисије за Формирана структура Скупшти
15 дана
избор корисника комисија чланова на
Комисије
1.8. усвајање правилника и Утврђени услови и Број и врста
7 дана Комисија
огласа критеријуми критеријума
Број и
структура
Расписан и
пријављених
спроведен конкурс;
1.9. Расписивање и спровођење кандидата.
1 месец Креирана листа Комисија
Огласа Конкурсна
потенцијалних
документаци
корисника
ја и
записници
Утврђена
1.10 избор корисника и Записници и
15 дана прелиминарна
формирање прелиминарне извештаји
листа
1.11. израда и Утврђена коначна
8 дана Записник
објављивање коначне листе листа
Број
потписаних
Потписани Градона
уговора,
1.12.Потписивање уговора о уговори, подељени челник,
15 дана подељених
становању и усљење станови, усељени донатор
станова и
корисници и КИРС
усељених
корисника
1.13. Мониторинг (праћење) и Континуир Прикупљени Број и врста Локални
 ано
праћење.
подаци о процесу прикупљени
Извештав
реализације о х података; савет за
ање
евалуација (оцењивање) оцењена Остварени миграциј
годину
успешност ниво е
дана
реалиазције постигнућа
након
усељења
Специфични циљ 2: У периоду 2023 - 2027.године, у складу са мерама демографске политике Града, стамбено
збринути најмање 30 породица избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о
реадмисији кроз програм откупа кућа са окућницом
Носилац
Партнер
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос
и
ти
Обезбеђена Износ
2.1. Обезбеђивање Локална Локална
потребна обезбеђених Људски
финансијских средстава за 15 дана самоупра самоупр
финансијска финансијски ресурси
откуп домаћинстава ва ава
средства х средстава
Одлука о Локална
2.2. Формирање комисије Формирана Људски Градонач
7 дана формирању самоупр
за избор корисника комисија ресурси елник
комисије ава
Комисија
2.3. Доношење Усвојен текст за
правилника и огласа за избор 2 месеца правилника и Записник избор
корисника огласа корисник
а
Људски
Број Општинс
Објављен оглас, ресурси, Локална
2.4.Објављивање огласа за пријављених ка
3 недеље прикупљене простор и самоупр
откуп домаћинстава потенцијалн комисија,
пријаве опрема за ава
их корисника ЛС
рад
Комисија
2.5. избор потенцијалних Утврђена листа Записници и
Људски за избор
корисника и обилазак кућа за 15 дана потенцијалних конкурсна
ресурси корисник
откуп корисника комисија
а
Општинс
Утврђена и ка
2.6. израда и Локална
објављена Записници, Људски комисија,
објављивање прелиминарне самоупр
прелиминарна извештаји ресурси Локална
листе ава
листа самоупра
ва
2.7. избор корисника и Утврђена листа Број Људски Комисија Локална
10 дана
објављивање коначне листе од најмање 40 склопљених ресурси за самоупр
 корисничких
породица за које
избор
ће бити откупљена
уговора корисник ава
домаћинства,
а
склопљени уговори
с корисницима
Број
2.8. потписивање споразума Потписани
7 дана потписаних Донатор
између донатора и власника споразуми
споразума
Потписани Број
2.9. потписивање Људски Власник,
7 дана купопродајни потписаних
купопродајног уговора ресурси корисник
уговори уговора
Број Људски
Локална
2.10. Усељавање откупљених Усељено најмање усељених ресурси,
самоупр
домаћинстава 40 домаћинства домаћинстав транспортн
ава
а а средства
Објављене
Број и врста
информације о
ТВ Простор и
2.11. Медијска програму на Локална
6-12 прилога о време у
презентација целокупне локалним ТВ самоупр
месеци програму, локалним
реализације програма каналима и ава
број чланака медијима
штампаним
у новинама
медијима
Прикупљање и Број и врста
Особе
анализирање анализирани
задужене
информација о х
2.12. Праћење за Локална
реализацији информациј
реализације и оцена 24 месеца праћење и самоупр
програма, писање а, број и
успешности програма оцењивањ ава
извештаја, врста
е овог дела
оцењена извештаја и
ЛАП- а
успешност препорука
Специфични циљ 3: У периоду 2023 - 2027. године стамбено збринути најмање 20 породица избеглица, интерно
расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији доделом пакета грађевинског материјала за
завршетак започетих стамбених објеката или адаптацију постојећих неусловних објеката.

Носилац
Партнер
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос
и
ти
Одлука о Постојећи Градска
3.1.Формирање комисије Формирана
15 дана формирању Људски скупштин КИРС
Комисија
Комисије ресурси а
3.2. Доношење правилника и Донесен Квалитет
израда критеријума за правилник, правилника Градска
7 дана
одабир приоритетних израћени и комисија
породица критеријуми критеријума
Садржај и
Градска
3.3. расписивање огласа 4 недеље Оглас објаљен услови
комисија
конкурса
Утврђена и
Постојећи
3.4. избор корисника и објављена Записници, Градска
15 дана Људски КИРС
израда прелиминарне листе прелиминарна извештаји комисија
ресурси
листа
3.5. израда и објављивање Утврђена коначна Градска
8 дана Записник
коначне листе листа комисија
Садржај и
Тендер расписан услови
3.6. расписивање тендера и Градска
6 недеља и одабран најбољи тендера,
одабир најбољег добављача комисија
понуђач садршај
понуда
Услови и
3.7. потписивање уговора са Градска
8 дана Потписан уговор садржај
добављачем комисија
уговора
Постојећи
3.8. потписивање уговора са Садржај
8 дана Потписани уговори Људски КИРС
корисницима уговора
ресурси
 Поверен
Садржај и
3.9. испорука грађевинског ик,
30 дана Подељена помоћ квалитет КИРС
материјала Градска
помоћи
комисија
Пропраћена
Поверен
реализација
3.10. праћење уградње Квалитет и ик,
6 месеци програма и КИРС
грађевинског материјала ниво Градска
уградње
оствареност комисија
материјала
и
6-12 Поверен
Садржај и
3.11. извештај о реализацији месеци од Реализација ик,
критеријуми
програма дана документована Градска
извештаја
испоруке комисија
Специфични циљ 4: У периоду 2023 - 2027. године економски оснажити и осамосталити најмање 30 избеглица,
интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији кроз програме самозапошљавања,
односно путем доделе средстава за доходовне активности
Носилац
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос Партнери
ти
Донатор,
Услови и
4.1.потписивање КИРС,
Потписан садржај
меморандума (донатори, 1 месец локална
меморандум меморандум
КИРС, локална самоправа) самоупр
а
ава
4.2. обезбеђење
средстава кроз уговор о Донатор,
додели средстава за Обезбеђена Износ локална
1 месец
економско оснаживање средства средстава самоупр
једница локалне самоуправе ава

4.3. Формирање комисије Одлука о Градска

Формирана
на нивоу локалне 15 дана формирању скупштин
комисија
самоуправе комисије а
Комисија
Усвојен текст Садржај и за
4.4. усвајање правилника и
7 дана правилника и услови избор
огласа
огласа правилника корисник
а
Комисија
Садржај и
за
4.5. расписивање јавног 1-2 Јавни позив услови
избор
позива недеље расписан јавног
корисник
позива
а
Комисија
Садржај
4.6 избор корисника и за
15-30 Корисници листе и
евентуално организовање избор
дана одабрани стрктура
обуке корисник
корисника
а
4.7 јавна набавка опреме,
1-3 Јавна набавка Документаци
машина и друге робе која
месеца спроведена ја потпуна
је предмет пакета
4.8 избор најповољнијег Најповољнији Садржај
7 дана
добављача добављач одабран понуда
Услови и
4.9 потписивање уговора
7 дана Уговори потписани садржај
са корисником програма
уговора
Услови и
4.10 потписивање уговора са
7 дана Уговори потписани садржај
добављачем
уговора
Садржај и
Грантови
4.11 испорука грантова квалитет
испоручени
грантова
Број и врста
Прикупљање и анализирани
анализирање х
Локална
4.12 Праћење реализације и информација о информациј
24 месеца самоупр КИРС
оцена успешности програма реализацији а, број и
ава
програма,оцењена врста
успешност извештаја и
препорука
Специфични циљ 5: У периоду 2023 - 2027. године створити услове за јачање толеранције и разумевање потреба
тражилаца азила и миграната у потреби без утврђеног статуса побољшањем комуналних, здравствених, едукативних,
културних и других услуга, опремањем простора за здравствене, едукативне, културно-уметничке и друге услуге,
опремањем дечијих и спортских игралишта.
Носилац
Партнер
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос
и
ти
Број и
5.1 Формирање комисије Градска
Формирана структура
на нивоу локалне 15 дана скупштин КИРС
комисија чланова
самоуправе а
Комисије
Комисија
Усвојен текст Садржај и за
5.2. Усвајање правилника 12 месеци правилника и услови избор КИРС
огласа правилника корисник
а
5.3 Упознавање кључних
актера на локалном нивоу Број
Одржани округли
са правима и обавезама 12 месеци упознатих
столови
(организација округлих актера
столова)
Обезбеђени
5.4.Обезбеђење додатних Број и врста
капацитети за Људски
капацитета за пружање 6 месеци пружених КИРС
пружање здрав. ресурси
здравствених услуга услуга
услуга
5.5. Обезбеђење додатних Обезбеђени
број Локална
капацитета локалних капацитети Људски
5 месеци обезбеђених самоупр КИРС
комуналнихи других лок.ком.др.пруж. ресурси
капацитета а ава
пружалаца услуга
5.6. Обезбеђење Обезбеђене Локална
Врста и број
културних и едукативних 5 месеци културне и самоупр КИРС
услуга
услуга едукативне услуге ава
Специфични циљ 6: У периоду 2023 - 2027. омогућити континуирано спровођење активности усмерених на
разумевање културолошких различитости између миграната у потреби без утврђеног статуса и/или тражилаца азила и
примајуће средине развојем дијалога и организовањем тематских радионица, округлих столова и других активности
усмерених ка отклањању предрасуда и бољем разумевању потреба миграната

Носилац
Партнер
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос
и
ти
Број и
6.1 Формирање комисије Градска
Формирана структура
на нивоу локалне 15 дана скупштин КИРС
комисија чланова
самоуправе а
Комисије
Комисија
Усвојен текст Садржај и за
6.2. Усвајање правилника 12 месеци правилника и услови избор КИРС
огласа правилника корисник
а
6.3 Одржавање тематских
Број
радионица са грађанима
радионица и Градска
ачање капацитета Одржане
12 месеци врста скупштин КИРС
цивилног сектора у радионице
тематских а
решавању проблема
радионица
миграната
Број
6.4. Одржавање тематских
радионица и Градска
радионица и Одржане
6 месеци врста скупштин
сензибилизација радионице
тематских а
грађанима
радионица
6.5. Праћење реализације 24 месеца Прикупљање и Број и врста Локална КИРС
програма анализирање анализирани самоупр
информација о х ава
реализацији информациј
програма,оцењена а, број и
успешност врста
извештаја и
препорука
Специфични циљ 7: У периоду 2023-2027. Побољшати информисаност представника локлане самоуправе ,
невладиних организација и крајњих корисника о правној регулативи којом се уређује област миграција кроз
организовање округлих столова, фокус група и радионица
Носилац
Партнер
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос
и
ти
Број и
7.1. Формирање комисије Градска
Формирана структура
на нивоу локалне 15 дана скупштин КИРС
комисија чланова
самоуправе а
Комисије
Локална
самоупр
ава, НВО
7.2. Контакти са локалном
Контактирана Контакт на
самоуправом, локалним
локална листе и Градска територи
медијима, НВО и крајњим 5 дана
самоуправа, НВО и формиране управа ји града
корисницима на
крајњи корисници радне групе Зајечара
територији ГУ Зајечар
и крајњи
корисниц
и, КИРС
Локална
самоупр
ава, НВО
на
7.3. Формирање и одабир
Одабрани Број Градска територи
предавача којима ће се 2 месеца
предавачи предавача управа ји града
поверити ови послови
Зајечара
и крајњи
корисниц
и, КИРС
7.4. Израда плана и 3 месеца Израђен план и Садржај и Локална Локална
програма рада округлих програм рада услови самоупр самоупр
столова, фокус група и програма ава ава, НВО
радионица на
територи
 ји града
Зајечара
и крајњи
корисниц
и, КИРС
Локална
самоупр
ава, НВО
на
7.5. Формирање радних Број и Локална
Формиране радне територи
група које ће бити 12 месеци структура самоупр
групе ји града
информисане радне групе ава
Зајечара
и крајњи
корисниц
и, КИРС
Број и врста
Прикупљање и анализирани
анализирање х
Локална
информација о информациј
7.6. Реализација програма 24 месеца самоупр КИРС
реализацији а, број и
ава
програма,оцењена врста
успешност извештаја и
препорука
Специфични циљ 8: У периоду 2023 - 2027. ојачати капацитете Града Зајечара, формирати базу података и
успоставити механизме сарадње са дијаспором ради јачања економског развоја града кроз подстицање материјалних
улагања дијаспоре.
Носилац
Партнер
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос
и
ти
8.1. Формирати радну
Број и
групу која ће се бавити Градска
Формирана радна структура
Успостављањем 2023 скупштин
група чланова
механизма сарадње са а
Комисије
дијаспором
Локална
самоупр
ава, НВО
8.2. Медијска и онлајн на
кампања за евидентирање Континуит Градска територи
Број објава
лица из дијаспоре у бази ет управа ји града
података Зајечара
и крајњи
корисниц
и
Локална
самоупр
Број
8.3. Формирање базе Формирана база ава, НВО
Континуит евидентиран Градска
података која се редовно података која се на
ет их у бази управа
ажурира редовно ажурира територи
података
ји града
Зајечара
8.4. Успостављање 2025-2027 Успостављена Број Градска Локална
механизма сарадње са сарадња успостављен управа самоупр
дијаспором их сарадњи ава, НВО
на
територи
ји града
Зајечара
и крајњи
корисниц
и
Специфични циљ 9: У периоду 2023 - 2027. ојачати капацитете Града Зајечара и успоставити повољну климу у циљу
ублажавање негативних ефеката одлива становништва и успостављање позитивне климе за прилив новог
становништва кроз развој различитих програма који су усмерени на привлачење инвестиција и иновација (активности:
усаглашавање са другим ЛАПовима (млади, запошљавање…), побољшани су економски, културни и административни
предуслови за бољи живот и предузетништво, развој ХУБова, индустријске зоне...)

Носилац
Партнер
Активности Време Резултати Индикатори Ресурси активнос
и
ти
Активности
Плана
9.1 анализа постојећих и Разрађен план за усклађене са Градска Градска
2023
новонасталих стратешких текућу годину осталим управа управа
стратешким
документима
9.2. анализа резултата
Број
реализованих активности континуит Број реалазованих Градска Градска
реалазовани
и усклађености са ет активности управа управа
х активности
стратешким документима
9.3 праћење резултата и
Број особа
активности ЛАП за континуит Број реалазованих Градска Градска
које су се
запошљавање и ЛАП за ет активности управа управа
доселиле
младе
9.4. програми подршке
Број унапређених Број
предузетништву како би се континуит Градска Градска
предузетничких предузетник
смањио одлив ет управа управа
старт ап а
становништва
9.5. стварање Број
континуит Успостављен Градска Градска
мултисекторског центра за преквалифик
ет центар управа управа
преквалификацију ованих
Поглавље 7.Ресурси-буџет
На основу досадашњег искуства, као и искуства других локалних самоуправа
процењено је да ће за реализацију Локалног плана за унапређење
миграција за период 2023 - 2027. године бити укупно потребно око 900.000,00 евра,
као и део буџета иѕ Локалног акционог плана за запошљавање. Детаљан годишњи
буџет за сваку годину примене Локалног акционог плана биће урађен на основу
разрађених годишњих планова за ту годину.

Средства за реализацију овог Локалног акционог плана обезбеђиваће се из

различитих извора: делом из буџета локалне самоуправе, делом из донаторских
средстава, односно кроз пројекте који ће се развити на основу овог Локалног плана,
као и из других доступних извора.

У реализацији овог ЛАП-а, полазиће се од идентификовања и коришћења свих већ

постојећих ресурса у локланој заједници (људских и материјалних), а инсистираће
се и на већој самоорганизованости и учешћу ресорних министарстава у реализацији
активности ЛАП-а.

Овај Локални акциони план ће се, поред осталих намена, користити у сврху
представљања Града и привлачења донаторских средстава за реализацију
наведених циљева.
Поглавље 8.Аранжмани за примену

Аранжмани за примену Локалног акционог плана за унапређење положаја

избеглих, интерно расељених лица и повратника у граду Зајечару обухватају
локалне структуре и различите мере и процедуре које ће осигурати његово
успешно спровођење. У оквиру локалних структура, разликују се:
1. Структуре за управљање процесом примене ЛАП-а и
2. Структуре које су оперативне и примењују ЛАП

Структуру за управљање процесом примене ЛАП-а, након његовог усвајања,

представљаће Локални Савет за миграције и трајана решења, састављен од
чланова који су учествовали у изради плана и евентуално додатних чланова из реда
кључних актера у локалној заједници, укључујући и кориснике овог Локалног плана.
Локални савет ће, као део свог будућег рада, направити План управљања применом
Локалног плана.

Задаци овог Савета, као управљачке структуре су следећи:

 У потпуности одговара за вођење целокупног процеса примене Локалног
плана;
 Именује локалне тимове за управљање пројектима који настану као резултат
операционализације Локалног плана;
 Обезбеђује приступ и прикупљање свих података и информација у
електронској форми од сваког актера-учесника у процесу унапређења
положаја избеглих, ИРЛ и повратника у локалној заједници;
 Одржава контакте са свим учесницима у реализацији Локалног плана;
 Управља процесом праћења (мониторинга) и оцењивања успешности
(евалуације) Локалног акционог плана;
 Одржава контакте са јавношћу и доносиоцима одлука у локалној самоуправи.

Оперативну структуру за примену овог Локалног акционог плана чиниће

институције, организације и тимови формирани у циљу непосредне реализације
плана и пројеката развијених на основу Локалног плана. У складу са Локалним
акционим планом, биће реализована подела улога и одговорности међу различитим
актерима у локалној заједници- партнерима у реализацији. Сваки актер ће у складу
са принципом јавности и транспарентности рада водити одговарајућу евиденцију и
документацију и припремати периодичне извештаје о раду. Извештаји ће бити
полазна основа за праћење и оцјењивање успешности рад.

Оперативна структура за примену Локалног плана има следеће задатке и

одговорности:
 Реализација Локалног акционог плана;
 Непосредна комуникација са корисницима/цама услуга које се обезбеђују
Локалним планом;
 Редовно достављање извештаја координатору/ки Савета о свим
активностима на спровођењу Локалног плана;
 Учешће у евентуалним обукама за унапређење стручности и компетенција за
спровођење задатака Локалног плана;
  Унапређење процеса примене Локалног плана у складу са сугестијама и
препорукама управљачке структуре.

Управљачка и оперативна структура ће развити план и механизме међусобне

комуникације, пратиће успешност размене информација и ефикасност комуникације
у односу на очекиване резултате примене Локалног плана. План комуникације
управљачке и оперативне структуре уредиће време и начине размене информација
и предузимања одговарајућих акција.

Механизми праћења, оцењивања успешности примене Локалног плана и

доношења евентуалних корективних мера биће дефинисани Планом праћења и
оцењивања успешности (планом мониторинга и евалуације).
Поглавље 9.Праћење и оцена успешности

Циљ праћења и оцене успешности (мониторинга и евалуације) ЛАП-а је да се

систематично прикупљају подаци, прати и надгледа процес примене и
процењује успех ЛАП ради предлагање евентуалних измена у активностима на
основу налаза и оцена.

Временски оквир: Мониторинг (као систематски процес прикупљања података)

спроводи се континуирано за период 2023 - 2027. Евалуација (као анализа
података и доношење оцене о успешности) вршиће се периодично - једном
годишње и подносће се извештај Скупштини Града Зајечара. Финална евалуација
обавиће се на крају 2027. године.

Предмет мониторинга и евалуације: Мониторинг и евалуација укључују целовито

сагледавање испуњења активности - задатака и специфичних циљева.

Кључни индикатори утицаја за праћење и оцењивање успешности примене

Локалног плана ће бити следећи:
 Број нових услуга - локалних мера / програма за различите категорије
миграcija;
 Обухват особа укључених новим услугама и мерама за различите категорије
миграција;
 Структура корисника/ца услуга и мера / програма;
 Ниво укључености различитих актера у пружању услуга различитим
категоријама миграната у локалној заједници;
 Обим финансијских средстава издвојених за услуге, мере/програме
различитим категоријама миграната;
 Ниво успостављене сарадње са дијаспором;
 Структура финансијских средстава издвојених за услуге раѕличитих
категорија миграција (буџет локалне самоуправе, донаторска средства, други
извори...).

Процесни индикатори су дефинисани у склопу табеле Локалног акционог плана.

 Број породица избеглих, ИРЛ и повратника које су стамбено збринуте, кроз
различите програме: програм социјалног становања у заштићеним условима,
програм откупа кућа са окућницом и програм доделе грађевинског материјала
за завршетак започетих стамбених објеката или адаптацију постојећих
неусловних.
 Број избеглих, ИРЛ о повратника који су обухваћени програмима
самозапошљавања кроз доделу средстава за доходовне активности / број
грантова за покретање самосталне делатности.
 Број особа обухваћених мерама-програмима свих категорија миграција
 Број спроведених активности и број успостављених сарадњи са дијаспором
 Број спроведених активности на локалном економском развоју и унапређењу
економских миграција

Методе и технике мониторинга и евалуације: За успешно обављање

мониторинга и евалуације користиће се стандардни сет алата међу којима су:
евидентирање корисника, интервјуи са корисницима (упитници, разговори, анкете),
анкете, извештавање и др.

Савет за миграције и трајна решења биће одговоран за праћење и оцењивање

успешности рада на примени Локалног плана акције - вршиће мониторинг и
евалуацију. Савет ће својим Планом рада дефинисати начин организовања
мониторинга и евалуације Локалног плана.