Visoka zdravstvena škola strukovnih

studija u Beogradu

Mr Sanja Stanisavljević

STANJE ŠOKA
 Šok se definiše kao generalizovano
popuštanje periferne cirkulacije sa
nedovoljnom perfuzijom za život ćelije.

Zbog neadekvatne perfuzije nedovoljan je

dotok kiseonika i hranljivih materija u ćeliju,
kao i otklanjanje ugljen-dioksida i
nusprodukata iz ćelije.
Šok nastaje usled sledećih stanja:

 masovnog gubitka krvi,

 krvnih sudova koji se šire, ali se ne mogu
ispuniti zbog relativnog nedostataka krvi,
 nesposobnosti srca da postigne
adekvatan minutni volumen.
NAJĈEŠĆI OBLICI ŠOKA

4
1. Oligemijski šok
 Hemoragični šok
 Pad volumena tečnosti (povraćanje, dijareja,
predoziranje diuretika, ketoacidoza)
 Sekvestracija tečnosti (ascites, pankreatitis,
intestinalna opstrukcija).

2. Kardiogeni šok
 Miopatski (akutni infarkt miokarda, dilataciona
miokardiopatija)
 Mehanički (akutna mitralna regurgitacija,
ventrikularni septalni defekt, jaka stenoza aorte)
 Aritmije
5
3. Ekstrakardijalni opstruktivni šok
 Tamponada perikarda
 Masivna plućna embolija
 Tenzioni pneumotoraks

4. Distibutivni šok (pad tonusa sistemskih krvnih

sudova)
 Sepsa
 Anafilaksa
 Neurogeni (npr., povreda kičmene moždine)
 Endokrinološki (miksedem, Adisonova bolest)
 Intoksikacija predoziranjem
STADIJUMI ŠOKA

7
Stadijumi šoka:

1. Kompenzatorni stadijum;
2. Stadijum progresije;
3. Ireverzibilni stadijum.
 Kompenzatorni stadijum

• Podrazumeva postojanje smanjenog srčanog

istiskivanja (smanjena sistola leve komore) koje
se na neki način mora popraviti.

• Smanjeno srčano istiskivanje podrazumeva i pad

krvnog pritiska.

• To odmah daje signale presoreceptorima u

aortnom i karotidnom sinusu preko kojih se signali
prenose u vazomotorne centre u produženoj
moždini.
• Aktivira se simpatikusni nervni sistem preko
primarne aktivacije autonomnog nervnog sistema.

• Posledica je pojačano lučenje kateholamina

(epinefrina i norepinefrina) iz nadbubrežne žlezde.

• Stimulacija beta 1 receptora uslovljava povećan

srčani rad.
• Stimulacijom beta 2 receptora šire se koronarni
krvni sudovi što povećava krvni protok u srčanom
mišiću, odnosno zadovoljava njegovu povećanu
potrebu za kiseonikom i dolazi do bronhodilatacije.
Klinička simpatomatologija u stanjima kompenzacione
faze šoka uključuje:

1. sinusnu tahikardiju (oko 100 otkucaja u minuti),

2. brzo i duboko disanje,
3. smanjenje diureze zbog povećanog lučenja
aldosterona i antidiureznoh hormona,
4. povećanu specifičnu težinu urina,
5. hladnu, vlažnu kožu,
6. smanjenje senzornih funkcija,
7. dilatirane zenice,
8. hiperglikemiju,
9. respiratornu alkalozu sa hipoksemijom.
 Stadijum progresije

• Kompenzatorni mehanizmi nisu više u stanju da

koriguju smanjenje srčanog volumena istiskivanja,
te ni održavanje normalnog krvnog pritiska.

• Sve ovo dovodi do ispoljavanja tkivne hipoksije.

• Klinički znaci u ovom stadijumu su:

1. smanjen krvni pritisak sa smanjenim pulsnim
pritiskom,
2. ubrzan srčani rad,
3. smanjena diureza sa bubrežnom ishemijom,
4. smanjenje specifične težine i klirensa kreatinina.
5. povišenje kreatinina i uree zbog akutne bubrežne
insuficijencije,
6. ubrzano disanje,
7. auskulatatorno, na plućima znaci razvoja plućnog
edema,
8. periferni edem,
9. razvijanje metaboličke i respiratorne acidoze sa
hipoksemijom.
 Ireverzibilni stadijum

Ireverzibilni stadijum je poslednji stadijum

šoka u kome bolesnik ne može da
odgovori na primenjene terapijske mere.
SIMPTOMI I ZNACI ZAJEDNIĈKI ZA
SVE TIPOVE ŠOKA

15
• Filiforman puls,
• Hipotenzija (SP<90mmHg),
• Tahikardija,
• Tahipnea,
• Hladna, bleda, lepljiva koža,
• Oligurija (<20ml/h),
• Metaboliĉka acidoza,
• Uznemirenost, agitacija.
 Sestrinske intervencije

 Pacijenta smestiti u jedinicu intenzivne nege;

 Priključiti ga na monitoring sistem;

 Ukoliko se ne registruju vitalni znaci početi sa

reanimacijom;

 Ukoliko postoji krvarenje zaustaviti ga;

 Otvoriti 2 venske linije;

 Plasirati urinarni kateter i pratiti bilans unosa i

izlučene tečnosti;
 Uzeti krv i urin za biohemijske analize (standardna
biohemija, gasne analize, KG, Rh faktor,
interreakcija...);

 Terapija po nalogu lekara.

 Intenzivna nega bolesnika u postelji i prevencija

dekubitusa.

 Parenteralna ishrana.

Cilj leĉenja je hitno popravljanje perfuzije tkiva i

poremećaja respiracije.
 ANAFILAKTIĈKI ŠOK
- Intervencije medicinske sestre-

19
 Anafilaksija je teška, po život opasna,
generalizovana ili sistemska hipersenzitivna
reakcija.

Karakteriše je brzi nastanak po život opasnih

problema sa disajnim putem i/ili disanjem i/ili
cirkulacijom, koji su obiĉno udruženi s kožnim i
promenama sluzokože, nakon kontakta s
alergenom (“trigger”)

(The European Academy of Allergology and Clinical

Immunology Nomenclature Committee)
 ANAFILAKTIĈKI ŠOK

• Tip distribucijskog šoka (pad tonusa sistemskih

krvnih sudova) koji nastaje kao rezultat alergijske
reakcije na alergen.

• Uzroci anafilaktičkog šoka su faktori koje deluju

kao antigeni:
– lekovi (penicilin),
– kontrastna sredstva,
– transfuzija krvi,
– ubodi insekata (pčele, ose),
– hrana...
 Patofiziologija

Tipiĉna trenutna hipersenzitivna reakcija (TIP I)

 Uključuje oslobađanje upalnih medijatora

(histamin) iz mastocita i/ili bazofila koje podstiče
alergen koji dolazi u interakciju s IgE vezanim za
ćelije.
 Moguće je i oslobađanje medijatora bez uticaja
IgE ili imunih razloga.

 Histamin i ostali upalni medijatori – odgovorni za:

vazodilataciju, edem i povećanu kapilarnu
popustljivost.
 Oblici anafilaktiĉkog šoka

1. Blag oblik
• Simptomatologija se ispoljava 30 min. do 2 h posle
delovanja alergena. Dominiraju znaci na koži i
respiratornom sistemu.
 Oblici anafilaktiĉkog šoka

2. Srednje težak oblik

• Simptomatologija se ispoljava 15-20 min nakon
kontakta sa alergenom.
 svrab i ospa po koži,
 otok očnih kapaka,
 hipersekrecija iz nosa,
 otežano disanje, stridor,
 mučnina povraćanje, bol u stomaku,

Nema gubitka svesti niti izražene hipotenzije!.

 Oblici anafilaktiĉkog šoka
2. Težak oblik
• Simptomatologija se ispoljava nekoliko sekundi ili
minuta nakon kontakta sa alergenom.
 slabost, zujanje u ušima, poremećaj vida
 bledilo, svrab i otok kože
 otok očnih kapaka i usana, laringsa
 izrazita hipotenzija, tahikardija, palpitacije
 dispnea (bronhospazam),
 bol iza grudne kosti,
 mučnina povraćanje, bol u stomaku, dijareja.

Ako se ne reaguje blagovremeno smrt nastupa

nakon 15-20 min od početka simptoma.
 Sestrinske intervencije

 Zaustaviti delovanje alergena (pr. prekinuti davanje

leka)
 Pacijenta postaviti u Trendelemburgov položaj;

 Proveriti prohodnost disajnih puteva, disanje i rad

srca (ABC);

 Ukoliko se ne registruju vitalni znaci početi sa

reanimacijom;

 Otvoriti 2 venske linije;

 Dati adrenalin (otklanja vazodilataciju,
kontraktilnost miokarda, bronhodilatacija)
Doziranje: >12 godina i odrasli 500 μg IM (0.5 ml)
u nadkolenici ili nadlakticu ili I.V. rastvoren u 10ml
NaCl-a. Dodatne doze svakih 5 minuta.
Kiseonik je obavezan !
 Zbog gubitka tečnosti, vazodilatacije i hipotenzije -
što pre prikljuĉiti infuzione rastvore (sol.0,9%
NaCl, sol.Ringer, sol. Hartman) 500ml I.V. Ili
intraosalno.
 Dati antihistaminike I.V. (Synopen)
 Dati kortikosteroide I. V., I.M. (Dexason)
 Dati bronhodilatatore pp (Aminophillin I.V. Ili
Ventolin inhalaciono)
Hvala na pažnji !