Дoдатни материјал.

Тема: извори међународног права

У следећим задацима анализирајте случајеве и одговорите на дата питања.
ОБИЧАЈ
1. Задатак: елементи обичаjног правног правила
Случај: North Sea Continental Shelf Cases (Federal Republic of Germany v Denmark; FRG v
Netherlands); ICJ Rep 1969 3, International Court of Justice
Немачка и Данска и Немачка и Холандија су тражиле од Међународног суда правде да
реши спор о разграничењу епиконтиненталних појасева ових држава. Неке државе
учеснице у спору су биле потписнице конвенције која је регулисала оваква питања
разграничења. Међутим, конвенција није ступила на снагу у односу на све уговорнице. Из
тог разлога, Суд није могао да примени конвенцију како би решио спор. Суд је нашао да се
разграничење у овим случајевима врши према правилима обичајног међународног права,
јер конкретан уговор који се бавио питањем разграничења није ступио на снагу у односу
на све странке у спору. Дакле,требало је утврдити постоји ли неко обичајно правно
правило о разграничењу у оваквим ситуацијама. Овако је Суд објаснио шта је све потребно
да би настало неко обичајно правно правило у међународном праву:
"Не само да поступци држава морају чинити устаљену праксу, већ они морају бити такви,
или морају бити вршени на такав начин, да представљају доказ уверења да је таква пракса
обавезујућа услед постојања правила које то захтева. Потреба за таквим уверењем,
односно постојање таквог субјективног елемента је имплицитно садржано у самом појму
opinio juris sive necessitatis. Државе, дакле, морају осећати да потврђују оно што је њихова
правна обавеза. Учесталост аката није сама по себи довољна. Постоје многи међународни
акти (нпр. у области церемонијала, протокола,..) који се готово непроменљиво извршавају,
али који су мотивисани само обзирима учтивости или традиције, а не осећајем правне
обавезности."
(Извор: McCorquodale, Dixon: Cases and Materials on International Law, Oxford University
Press, 2003, pp. 29-30)
Питања: Која два елемента мора да саджи обичајно правно правило? По чему се
устаљена правила међународне куртоазије разликују од обичајног правног правила
међународног права?
2. Задатак: уздржавање од чињења
Случај: Lotus, PCIJ, 1927
На отвореном мору дошло је до судара два брода, француског (Лотус) и турског. Неколико
људи на турском броду је страдало. Турска је тврдила да члан француске посаде надлежан
за навигацију брода који је био на дужности у том тренутку није показао дужну пажњу и
да је зато дошло до судара. Из тог разлога ово лице је ухапшено када је Лотус стигао до
Истанбула. Француска се овоме жустро успротивила и спор је стигао до Сталног суда
међународне правде. Француска је, између осталог, тврдила да постоји обичајно правно
правило према коме држава заставе оптуженог лица (овде је то Француска) има искључиву
надлежност у оваквим случајевима судара бродова на отвореном мору и да из тог разлога
држава жртве (у овом случају Турска) нема права да суди овом лицу. Како би оправдала
своје наводе Француска је навела одсуство ранијих кривичних поступака у сличним
случајевима. Из овога је она извела да постоји прећутна сагласност која је постала
обичајно правно правило.
Суд је стао на становиште да чак и када би таква пракса уздржавања од покретања
поступака могла бити доказана, она не би представљала обичај, јер само оно уздржавање
које је базирано на свести о уздржавању може конституисати међународни обичај.
(Извор: Malcolm Shaw, International Law, Cambridge University Press, New York, pp. 84,85)
Питање: Да ли обичај може настати и нечињењем односно уздржавањем и ако може који
су услови за то?
3. Задатак: локални обичај; истрајни приговарач
Случај: Asylum Case (Colombia v Peru), ICJ Rep 1950, International Court of Justice
Након неуспешног државног удара у Перуу 1948. године, вођа устаничког покрета тражио
је дипломатски азил у амбасади Колумбије у Лими, главном граду Перуа. Перуанска влада
одбила је да вођи устаничког поктрета обезбеди сигуран транспорт и спор је стигао до
Међународног суда правде. Питање је било да ли постоји локални обичај у Латинској
Америци који допушта једној држави да гарантује дипломатски азил и понуди заштиту
тражиоцу азила. Суд је нашао да Влада Колумбије која се позвала на постојање локалног
обичаја, као странка која тврди да постоји такав обичај, мора доказати да он постоји и да
обавезује другу страну. Влада Колумбије мора доказати да је правило на које се позива у
складу са константном и униформном праксом држава у питању, и да таква пракса
представља израз права државе даваоца азила и дужности територијалне државе. То
произлази из члана 38 Статута Међународног суда правде који дефинише међународни
обичај као "доказ опште праксе прихваћене као право". Влада Колумбије је навела велики
број случајева у којима је даван и поштован дипломатски азил. Али, није показала да
наведено правило државе спроводе као своју обавезу, а не само из разлога политичког
опортунитета. Пракса је толико под утицајем политичког опортунитета да није могуће
распознати констатну и униформну праксу, прихваћену као право. Сходно томе, Суд је
нашао да Влада Колумбије није доказала постојање обичаја. Додатно, чак и под
претпоставком да такав обичај постоји између појединих држава Латинске Америке, он се
не може истаћи против Перуа који својим понашањем не само да није приступио овом
правилу, већ га је, напротив, одбацио. Дакле, Суд је нашао да нема локалног обичаја услед
недостатка доказа.
(Извор: McCorquodale, Dixon: Cases and Materials on International Law, Oxford University
Press, 2003, pp. 33-34)
Питања: На коме је терет доказивања у случају спора о постојању обичајног правног
правила? Каква мора бити пракса држава да би настао обичај? Шта мислите, да ли је
стандард за доказивање обичаја виши код општих обичаја или код регионалних и локалних
обичаја? Да ли се обичај може истицати против државе која се противила његовом
настанку?
ОПШТА ПРАВНА НАЧЕЛА
Прочитајте наведене одломке из пресуда и објасните како разумете општа правна начела.
Случај: Corfy Channel (1949)
Изјашњавајући се о посредним доказима, Суд је заузео следећи став: "посредни докази
прихватљиви су у свим правним системима и њихова употреба призната је међународним
одлукама"
Случај: Administrative Tribunal Case (1954)
Суд се бавио проблемом отпуштања особља Секретаријата УН. Требало је да одговори на
питање да ли Генерална скупштина има право да одбије да призна правно дејство
одлукама релевантног трибунала. Дајући негативни одговор на ово питање, Суд је стао на
становиште да: "према добро успостављеним и опште прихваћеним правним принципима,
пресуда је res judicata и има обавезујуће дејство за странке у спору".
(Извор: Malcolm Shaw, International Law, Cambridge University Press, New York, pp.
100,101)
АКТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Прочитајте наведене одломке и објасните какав је утицај резолуција Генералне скупштине
на настанак обичајних правних правила у међународном праву.
I одломак: из саветодавног мишљења Међународног суда правде о легалности употребе
нуклеарног оружја
"Суд налази да резолуције Генералне скупштине, иако нису обавезујуће, могу понекад
имати нормативну вредност. Оне могу, у одређеним околностима, представљати доказ
важан за утврђивање постојања правила или постојања opinio juris-а. (...) Или, серија
резолуција може указати на постепену еволуцију opinio juris-а потребног за настанак новог
правила."
Суд је у том циљу испитао низ резолуција Генералне скупштине које се односе на
легалност нуклеарног оружја и приметио да је неколико њих усвојено са значајним бројем
негативних гласова или значајним бројем уздржаних. Суд је зато закључио да оне нису
довољне да би се извео закључак о постојању opinio juris-а о нелегалности нуклеарног
оружја.
(Legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons (Advisory Opinion), ICJ, 1996)

II одломак: из пресуде Међународног суда правде у спору између Никарагве и САД

"Суд налази да постоји у обичајном међународном прави opinio juris о обавезујућем
карактеру уздржавања од употребе силе. Oвај opinio juris се, уз дужну пажњу, може извући
из, између осталог, става држава у погледу одређених резолуција Генералне скупштине, а
нарочито из резолуције 2625 под називом ʻДекларација о принципима међународног права
о пријатељским односима и сарадњи између држава у складу са Повељом УН’".
(Military and Paramilitary Activities in and against Nicaragua Case (Nicaragua v USA), ICJ
Rep 1986, ICJ)

Домаћи задатак:
Држава А и држава Б су суседне земље. Њих дели море, а испод мора је морско дно и
подморје богато нафтом. Државе имају проблем да поделе тај простор и међу њима је
избио спор. Вас је ангажовала држава А за адвоката. Ваш клијент, држава А, је потписница
једне међународне конвенције која се односи на морско дно и подморје и која предвиђа да
се у таквим случајевима граница налази на једнакој удаљености од обе државе. Ви желите
да на тај начин поделите овај простор и управо је то исход који желите да постигнете у
спору који водите. Држава Б је моћна индустријска земља. Она није потписала дату
конвенцију и не жели да прихвати овај принцип једнаке удаљености. Она жели да заузме
већу површину. Коју бисте правну аргументацију користили као адвокат државе А у циљу
постизања жељеног исхода спора - а то је да се примени принцип из конвенције коју је
Ваш клијент потписао, упркос томе што друга страна такву конвенцију није потписала?
Шта бисте покушавали да докажете? Образложите свој одговор (око 150 речи).