1

KAKO DETE TUGUJE

Uzrast 11-13
Faza razvoja: Tokom osnovne škole, predtinejdžeri mogu eksperimentisati sa
različitim ulogama/identitetima i pokušati da odvoje taj identitet od porodice. Oni
mogu pokazati manje naklonosti prema roditeljima ili negovateljima i/ili biti
nepristojni. Predtinejdžeri imaju problem da procene nivo rizika u situacijama i
iskusiće buru emocija (raspoloženja). Predtinejdžeri često traže načine da se
uklope, što može dovesti do socijalne anksioznosti.

Koncept smrti: Ova godišta razumeju da je smrt trajna, ali takođe mogu iskusiti
magično razmišljanje (da je osoba otišla na put i da će se vratiti). Takođe shvataju
da je smrt i lična (umreće i doživeće i smrt bliske osobe) i univerzalna (da će svi
umreti).

Simptomi tuge: Sva deca, bez obzira na njihovo iskustvo sa tugom, mogu
pokazati sledeće osobine u različitim uzrastima i fazama svog života. Međutim,
istraživanje je pokazalo da nakon smrti voljene osobe, deca mogu imati produžena
ili primetna iskustva sa jednim ili više od sledećih simptoma:
2

• Ponašanje:

 preuzimanje rizika
 odigravanje (acting out)
 eksperimentisanje sa nebezbednim supstancama i ponašanjem
 može pokušati da preuzme ulogu negovatelja-roditelja
 mogu da se izoluju od svojih prijatelja

• Emocionalno:

 poteškoće u upravljanju jakim emocijama (bes, osveta, tuga, olakšanje,

briga)
 krivica preživelih
 depresija ili anksioznost
 samoubilačke ideje
 strah za sigurnost sebe i drugih (svet više nije bezbedan)
 hiperbudnost (osetljivost na buku/svetlo/pokret)

• Fizičko:

 glavobolje, bolovi u stomaku, bolovi u telu

 problemi sa spavanjem (noćne more)
 promene u navikama u ishrani (jede previše ili premalo)
 mogućnost samopovređivanja

• Kognitivno:

 nesposoban da ostane fokusiran i obrati pažnju

 problemi u školi
 stalne misli ili pitanja o smrti

Kako pomoći:
Uteha:

• Ojačajte sigurnost i ljubav u vašoj vezi i porodici.

• Potražite suptilne znakove tuge jer ova starosna grupa bolje prikriva ili
skriva svoja osećanja.
• Budite dostupni za emocionalne potrebe i priznajte svoja osećanja.
• Modelirajte odgovarajuće načine za izražavanje osećanja i popunjavanje
osećanja praznine (pisanje/crtanje u dnevnik umesto gledanja televizije ili
ova tehnika shake & ground
https://www.youtube.com/watch?v=_cGiKVWBBME
• Ponudite detetu da bira kad god je to moguće.
3

Rutina:

• Identifikujte jasne i dosledne uloge, pravila i odgovornosti unutar porodice.

• Pratiti visokorizično ponašanje i postaviti granice sa praktičnim
posledicama.
• Podsticati zdravu ishranu, spavanje i navike vežbanja.
• Povećajte predvidljivost u svom okruženju (odredite vreme porodične
večere, itd.)

Otpuštanje:

• Obezbediti i podržati kreativne izvore kroz umetnost, muziku, pozorište,

pisanje dnevnika, itd.
• Ponudite beletristiku i publicistiku kako biste pružili različite perspektive u
pogledu tuge (adekvatne knjige za taj uzrast u vezi sa tugom i tugovanjem).
• Podsticati fizičke aktivnosti (sport, vežbanje, joga, ples) i odgovarajuće
opcije za agresiju/bes (boks/borilačke veštine)
• Postavite granice za nebezbednu ili nezdravu agresiju.

Zapamtiti:

• Dozvolite mladima da čuvaju uspomene na preminulu voljenu osobu.

• Uključite dete u aktivnosti obeležavanja/pogreba.
• Zajedno napravite knjigu uspomena ili kutiju u koju ćete staviti sitnice koje
znače vašem detetu a u vezi su sa osobom koja je preminula.

Povezivanje:

• Pokrenite razgovore o smrti voljene osobe.

• Uključite se u aktivno slušanje postavljanjem otvorenih pitanja i slušanjem
bez osuđivanja ili tumačenja.
• Dozvolite širok spektar emocionalnog izražavanja (dete možda želi nešto da
baci ili udari – podržite ga bezbednim načinima da baci loptu ili udari vreću
za udaranje).
• Odgovorite na sva pitanja jasno i tačno. Imajte strpljenja i pripremite se
čitajući 10 stvari koje ožalošćena deca žele da znaju ili Sedam predloga
za objašnjavanje smrti deci.
• Obezbedite prilike za razgovor sa članovima koji nisu članovi porodice radi
podrške.
• Zbog toksičnog stida ili krivice preživelih, dozvolite detetu da provodi vreme
sa osobom koja je imala slično iskustvo.
4

10 Stvari koje ožalošćena deca žele da vi znate

1. Deca žele da im se kaže istina o smrti:

Recite im na jeziku primerenom uzrastu i direktnim izražavanjem.

Pitajte ih da li imaju pitanja i razjasnite zablude.

2. Deca vas gledaju kao uzor za to kako ljudi tuguju:

Podelite svoja osećanja sa njima ali se potrudite da im prenesete da nemaju

oni zadatak da vas i vasa osećanja „poprave“. Tuga je normalna ljudska
emocija.

Svako dete će tugovati na svoj jedinstven način

Oni će tugovati sami u nastojanju da vas zaštite od svog bola

3. Deca žele da pričaju o svojoj osobi koja je umrla:

Potrebno im je da tolerišete slušanje kada pričaju svoju priču ili dele svoja
osećanja

Boje se da će zaboraviti voljenu osobu

4. Deca izražavaju svoje emocije kroz igru i ponašanje koje može biti
problematično za vas:

Ne mogu uvek da tolerišu intenzivne emocije ili znaju kako da pričaju o njima

Možda donose odluke sa kojima se ne slažete

Moraju da se odmore od svoje tuge i da se uključe u aktivnosti koje odgovaraju

uzrastu.

5. Deca treba da znaju ko bi se brinuo o njima ako vi to ne možete:

Mogu se plašiti za vašu bezbednost, posebno kada ste razdvojeni

6. Deca imaju koristi od uključivanja u rituale žalosti:

Vašem detetu je potrebna prilika da učestvuje u tekućim ritualima

Rituali pomažu u njihovom razumevanju smrti

5

7. Treba im da im pomognete da se osećaju bezbedno:

Postavite jasne i dosledne granice, ograničenja i očekivanja. Granice deci daju

sigurnost.

Dajte im prostora za bezbednu interakciju sa vršnjacima i odraslima van

porodice

8. Treba ih naučiti strategijama suočavanja:

Uključite načine da se uteše u vašem odsustvu (različite Mindfulness tehnike)

9. Deca treba da budu uključena u donošenje odluka:

O tome kako slaviti praznike, rođendane i godišnjice

O drugim porodičnim okolnostima kao što su selidba ili promena škole.

10. Deci je potrebno da se brinete o sebi: ona će se prilagođavati

novonastaloj situaciji upravo toliko koliko se vi prilagođavate.
6

7 Predloga za objašnjavanje smrti deci

1. Objasnite neposredan uzrok smrti jednostavno i iskreno: Izbegavajte
eufemizam ili davanje filozofskog ili religioznog tumačenja. „Tvoj otac je umro
od bolesti koja se zove rak.“ a ne „Bog je uzeo tvog oca jer je bio dobar čovek“.
ili „Tvoj tata posećuje raj“. ili „Tvoj tata je umro jer je bio veoma bolestan.“

2. Ponudite sigurnost u vezi sa njihovim strahovima: Deca koja dožive smrt

voljene osobe često se plaše za sebe ili živote drugih članova porodice.
Otvoreno i iskreno razgovarajte sa decom i objasnite da „većina ljudi živi ’dok
ne ostare“.

3. Ponudite uveravanje da oni nisu krivi za smrt: deca mnogo puta veruju
da su „prouzrokovala“ smrt zbog lošeg ponašanja, svađe ili želje da toj osobi
na neki način napakoste. Jasno objasnite da misao nije akcija, i da ni jedna
misao ne prouzrokuje da bilo ko umre.

4. Koristite ispravnu terminologiju kada objašnjavate šta se dešava sa

telom kada neko umre: jasno navedite da je telo osobe prestalo da radi, da je
osoba umrla i da se neće vratiti. Objasnite proces sahrane/kremacije i jasno
stavite do znanja da osoba ne oseća nikakav bol.

5. Razvijte plan sa decom: Odlučite i objasnite im ko će brinuti i voleti ih ako

vam se nešto desi. „Mama ne planira da joj se nešto desi, ali ako se nešto
desi, tetka Mira će biti tu da se pobrine za tebe.”

6. Uključite decu u porodične rituale žalosti: Objasnite šta mogu da očekuju

da će se desiti tokom rituala i pitajte ih da li postoji nešto posebno što bi želeli
da kažu ili urade. Imajte brižnu odraslu osobu koja će ih podržati i odgovoriti na
sva pitanja koja mogu da imaju.

7. Prihvatite dečja osećanja o smrti: Deca često imaju širok spektar emocija
nakon smrti. Deca tuguju drugačije od odraslih. Razvojno mogu da podnesu
samo male količine bola/tuge istovremeno; stoga, u jednom trenutku mogu biti
otvoreno tužni, a sledećeg se srećno igrati. Ovo je normalno ponašanje
posebno za mlađu decu.