-семинарски рад-

Предмет: Кривично право

ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕК У КРИВИЧНОМ

ПОСТУПКУ

Професор Студент
Томо Одаловић Светлана Карбунар
1Е1/0067/20

Београд, 2023.
 САДРЖАЈ:

Увод ..................................................................................................................................... 3
Ванредна правна средства ................................................................................................... 4
Захтев за понављање поступка ............................................................................................. 5
Услови за понављање поступка .......................................................................................... 6
Захтев за заштиту законитости ........................................................................................... 8
Закључак .............................................................................................................................. 9
Литература ......................................................................................................................... 10
 УВОД

Поступак по правним лековима је део редовног кривичног поступка који је

факултативног карактера и до кога долази после доношења првостепене пресуде. До овог
поступка долази само ако странке у поступку изјаве правни лек.
Основна подела правних лекова је на редовне и на ванредне. Редовни правни лек
је жалба. Њом се напада неправоснажна првостепена одлука. Редовни правни лекови, по
правилу, имају суспензивно дејство, што значи да задржавају извршење судске одлуке
против које су поднети.
Ванредним правним лековима се побијају правноснажне судске одлуке и они, по
правилу, немају суспензивно дејство.
Ванредни правни лекови су:
1) понављање кривичног поступка;
2) захтев за заштиту законитости1

1
Др Ђуро Ђуровић и Бојан Радић, Основи кривичог права и поступка, БАПУСС, Београд, 2022.
Год.

3
 1. ВАНРЕДНА ПРАВНА СРЕДСТВА

Од правила које искључује могућност побијања правоснажних судских одлука

постоје изузеци и они се налазе у установи ванредних правних лекова. У нашем
кривичном поступку постоје два ванредна правна лека: један са чињеничним, а други са
правним основом, понављање кривичног поступка и захтев за заштиту законитости.
Правоснажност судске одлуке је критеријум за разликовање ванредних од редовних
правних лекова. Редовни се изјављују против неправоснажних, а ванредни против
правоснажних судских одлука.
Понављање кривичног поступка је ванредан, недеволутиван и за рок везан правни
лек који се подноси кад се после правноснажности пресуде изнесу нове чињенице или
поднесу нови докази за које суд до правноснажности није знао, а такви су да могу довести
до тога: да правноснажно осуђени буде ослобођен, да правоснажно осуђени по једном
закону буде осуђен по другом блажем закону или да ново суђење учине нужним зато што
је доказано да је правоснажна пресуда заснована на кривичном делу
Дакле, понављања кривичног поступка може бити само у корист оптуженог не и
на његову штету и може да уследи само после правноснажне пресуде, не и после решења
о обустави поступка, јер би то било понављање на штету окривљеног. Овај став законика
је последица начела ne bis in idem.
Захтев за заштиту законитости је деволутиван, несуспензиван и за рок не везан
правни лек којима се побијају правоснажне одлуке у којима је повређен закон. Захтев
може поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, али не и остале
процесне странке. Захтевом се могу побијати све судске одлуке и судски поступци који
садрже неку незаконитост у примени било материјалног или процесног права. Овај
ванредни правни лек служид да се омогући отклањање свих незаконитих и судских
одлука и оних који се редовним правним лековима не могу отклонити.
О захтеву за заштиту законитости одлучује Врховни касациони суд у седници
већа од пет судија. Када је у питању повреда закона, Врховни касациони суд одлучује
само ако сматра да је реч о питању од значаја за правилну или уједначену примену права.
Врховни касациони суд може захтев одбацити , усвојити, или одбити као неоснован.2

2
http://www.advokatantic.rs/fizicka-lica/krivicno-pravo/vanredni-pravni-lekovi.html

4
 2. ЗАХТЕВ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА

Захтев за понављање поступка је најчешћи и веома битан ванредни правни лек.

Њиме се побија правноснажна судска одлука, углавном из разлога што постоје
пропусти и недостаци у правилно утврђеном чињеничном стању. Овај правни лек у
првом реду могу поднети странке и бранилац. Може се поднети и након што осуђени
издржи казну или пак ако је дошло до застаре, амнестије или помиловања. Лица која су
поднела такав захтев могу до доношења могу до одлуке суда одустати од истог.
Сам захтев за понављање поступка мора да садржи разлог на основу кога се тражи
понављање поступка, као и доказе којима се поткрепљују наводи у захтеву. Теорија
кривичног права препознаје више врста понављања кривичног поступка: право, неправо
и посебне случајеве понављања поступка.
Право понављања кривичног поступка подразумева правни аспект, који се огледа у
новим чињеницама које могу послужити као законски основ за понављање поступка.
Оно што је битно јесте да те нове чињенице нису коришћене раније у поступку, да
странка није била у поседу сазнања за њих, односно да услед објективних околности
странка није могла да зна за њих, као и да су те чињенице биле познате у току поступка
знатно би утицале на другачију одлуку суда.
Право понављање кривичног поступка доводи до понављања кривичног поступка у
целини или делимично, у циљу отклањања недостатака у раније утврђеном
чињеничном стању.Основи за право понављање кривичног поступка регулисани су
законом. Први основ је тај да постоји правоснажна судска одлука. Други је тај да се
појавила нова чињеница која није била раније позната и која би да је била раније
позната довела до другачије судске одлуке. Те чињенице морају имати одређени ниво
правног стандардаи правну снагу у погледу доказне снаге.
Законом су прописани разлози који доводе до понављања кривичног поступка у корист
окривљеног :
1) Ако је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу сведока,
вештака, стручног саветника
2) Ако је до пресуде дошло услед кривичног дела јавног тужиоца, судије, поротника
3) Ако се предоче нове чињенице или докази који могу довести до одбијања оптужбе
или ослобођења од оптужбе
4) Ако је за исто дело више пута суђен
5) Ако се у случају осуде за продужено кривично дело или за друго кривично дело
изнесу нове чињенице или докати који указују да није учинио неку радњу
6) Ако би нове чињенице или докази којих није било раније, довели до блаже
кривичне санкције
7) Ако се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази да окривљеном није
уредно уручен позив за главни претрес који је одржан у његовом одсуству.

5
Тачка 1 подразумева основ кад се пресуда заснива на лажној исправи или на лажном
исказу сведока, вештака, тумача. Овде је важно да је пресуда настала као резултат
извршења кривичног дела од стране наведених лица. У таквој ситуацији мора постојати
узрочност између чињеница доказа и пресуде, а затим и да су ти докази и чињенице
лажни.
Тачка 2 предвиђа околност кад је правоснажна пресуда настала као резултат извршења
кривичног дела од стране јавног тужиоца, судије, поротника или лица које је
предузимало одређене доказне радње. Реч је, дакле, о службеним лицима која су
извршила кривично дело против службене дужности. И у овој ситуацији мора постојати
узрочност између чињеница и доказа и саме пресуде. Претпоставка о узрочној вези се
не може претпостављати већ се мора доказивати.
Тачка 3 долази у обзир само ако нове чињенице и докази могу да доведу до претварања
осуђујуће пресуде у ослобађајућу пресуду или ако могу да доведу до примене блажег
закона у корист осуђеног. Није могуће тражизи понављање ако је оптужба била одбијена.
На основу тачке 4 могуће је понављање кривичног поступка ако је реч оситуацији ако је
неком за исто кривично дело више пута суђено или ако је више лица осуђено за кривично
дело које је могло учинити само једно лице од њих. Неопходан услов за понављање
поступка јесте да постоји дисонатност између пресуда, односно да постоји неслагање
између истих. Поступак се понавља по оној пресуди која није правилна.
Према тачки 5 дозвољено је понавњање поступка у ситуацији ако нове чињенице и
докази указују да осуђени није извршио радњу обухваћену делом из осуде а реч је о
продуженом кривичном делу. Овом тачком се исправља чињенично стање код
продуженог кривичног дела.
Тачка 6 дозвољава понављање поступка ако би нове чињенице или докази којих није
било када је изрицана санкција или суд за њих није знао, довели до блаже кривичне
сакнције. Неопходно је да суд у тренутку изрицања санкције није знао за такве
оклоности.
За тачку 7 можемо рећи да је реч о класичном процесном недостатку. Реч је о томе да
нова чињеница или доказ указује да окривљеном није уредно уручен позив за главни
претрес који је одржан у његовом одсуству. Таква чињеница доводи до основа за
понављање поступка.3

ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ

Захтев за заштиту законитости је ванредни правни лек којим се побија

правоснажна судска одлука због повреде закона. По закону припада јавном тужиоцу,

3
Др Ђуро Ђуровић и Бојан Радић, Основи кривичог права и поступка, БАПУСС, Београд, 2022.
Год.

6
односно једино надлежни јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости.
Надлежност за одлучивање по захтеву за заштиту законитости припада суду који је
одређен законом. Сам посступак је прописан Закоником о кривичном пиступку.
Јавни тужилац који је надлежан за подношење захтева за заштиту законитости
подиже исти пред надлежним судом. Председник већа кад прими захтев одређује судију
известиоца који је дужан да изврши припреме за одлучивање по истом. Врховни
касациони суд је надлежан по закону да одлучује о овом праном средству.
Захтев за заштиту законитости може да доведе до одлуке која производи дејство
директно на предмет, а некад може да доведе до тога да се констатује повреда, без
правног дејства на одлуку. Одлучујући по захтеву суд може донети две врсте пресуда:
конститутивну и декларативну. У одлучивању захтева суд може: одбити захтев као
неоснован;
уважити захтев и донети једну од следећих одлука:
1. преиначити одлуку суда ако је захтев поднет у корист окривљеног;
2. укинути првостепену одлуку у целини или делимично и вратити предмет на
поновну одлуку;
3. констатовати да је повређен закон, не дирајући правноснажну одлуку и
4. одбацити захтев.
Одлуке наведене под тачком 1 и 2 доносе се пресудом, док одлука под тачком 3 се доноси
решењем. Суд ће одбити захтев као неоснован ако не постоје повреде наведене у захтеву
за заштиту законитости, иако је могуће да постоје друге повреде које јавни тужилац није
навео у захтеву.
Суд може преиначити одлуку суда у случају ако је захтев за заштиту законитости
покренут у корист окривљеног јер преиначење на штету окривљеног не мое бити.Суд ће
укинути првостепену одлуку у целини и предмет вратити на поновно суђење ако суд нађе
битну процесноправну повреду. До одбацивања захтева може доћи ако јавни тужилац до
доношења мероторне одлуке одустане од захтева или је захтев изјављен од неовлашћеног
тужиоца.
Посебно треба навести да је немогуће да суд који одлучује по захтеву за заштиту
законитости нађе да је захтев основан и да због повреда закона треба укинути или
преиначити првостепену одлуку не дира одлуку другостепеног суда.
Треба напоменути да ће суд, који одлучује о захтеву за заштиту законитости који је
поднет у корист окривљеног, када уочи знатну сумњу у погледу инстинитости одлучних
чињеница утврђених у одлуци против које је захтев подигунт па због тога није могуће
да одлучи по захтеву за заштиту законитости, пресудом укинути ту одлуку и наредити
да се одржи нови главни претрес пред истим или другим надлежним судом.
То практично значи да да суд који одлучује по захтеву за заштиту законитости налаже
понављање поступка, иако се тај термин не употребљава, без нових чињеница или нових
доказа, а како би се стари докази довели у поновно оцењивање. Ово правило је правни
изузетак јер суштински странке не могу тражити понављање поступка или ревидирање
у смислу да се стари докази опет оцењују од стране суда.

7
Овај институт је велики изазов и изузетак за праксу јер се практично на неки начин
покреће по службеној дужности, а понављање поступка се одређује ради поновне оцене
доказа који су већ сагледавани и цењени од стране суда. То би значило да се испитује
поновно чињенично стање кроз поновљени поступак без нових чињеница и доказа, што
је иначе категорично суспендовано код захтева за понављање поступка.
Овај институт не егзистира као самостални институт јер га нико не може покренути те у
том смислу представља правни преседан.
Уколико правоснажна пресуда буде укинута на основу захтева за заштиту законитости и
предмет врати на поновно суђење, за основу ће се узети раније поднета оптужница или
део ње који се односи на укинути део пресуде. Суд је тада дужан да изведе све процесне
радње на које му је указао Врховни касациони суд.4

4
Др Ђуро Ђуровић и Бојан Радић, Основи кривичог права и поступка, БАПУСС, Београд, 2022.
Год.

8
 ЗАКЉУЧАК

Поступак по правним лековима је део редовног кривичног поступка који је

факултативног карактера и до кога долази после доношења првостепене пресуде.
Правоснажност судске одлуке је критеријум за разликовање ванредних од редовних
правних лекова. Редовни се изјављују против неправоснажних, а ванредни против
правоснажних судских одлука. Ванредни правни лекови немају суспензивно дејство и то
су понављање кривичног поступка и захтев за заштиту законитости.
Понављања кривичног поступка може бити само у корист оптуженог не и на његову
штету и може да уследи само после правноснажне пресуде, не и после решења о обустави
поступка, јер би то било понављање на штету окривљеног. Захтевом се могу побијати
све судске одлуке и судски поступци који садрже неку незаконитост у примени било
материјалног или процесног права.

9
 ЛИТЕРАТУРА

Др Ђуро Ђуровић и Бојан Радић, Основи кривичог права и поступка, БАПУСС,

Београд, 2022. Год
2 http://www.advokatantic.rs/fizicka-lica/krivicno-pravo/vanredni-pravni-lekovi.html

10