Pitanje koje se gotovo svima nameće, u suštini nosi vrlo jednostavan odgovor.

Naime, u trenutku
kada kao roditelj procenite da je vaše dete na nivou svesnosti sposobno pratiti uputstva trenera, ono
je već spremno pohađati sportske aktivnosti prilagođene njegovim sposobnostima. Ako je dete
sposobno saslušati zadatke i otprilike razlučiti šta se od njega traži, tada je spremno pohađati džudo
za decu. Daljnje metode rada su poverene treneru, koji će iznaći optimalna rešenja u svrsi napretka
deteta u poželjnim motoričkim sposobnostima.
Svakako treba znati da sportska aktivnost ima pozitivan uticaj na razvoj dece pa razmislite o
uključivanju vlastitog deteta u neku od njih, ako je već do sada ne pohađa.
Istraživači sa Univerziteta Queen istažili su novu hipotezu o uticaju kombinovanog fizičkog i
mentalnog treninga. Preliminarni rezultati pokazuju da je to dobar primer “ubijanja dve muve
jednim potezom”.
Ima već dosta dokaza da fizička aktivnost, sama po sebi, podstiče moždane funkcije, s trenutnim i
dugoročnim učincima. Vežba povećava nivoe grupa molekula poznate kao faktori rasta mozga,
posebno onim koji se zove “Moždani neurotrofični faktor” (BDNF), koji cirkulišu krvlju i čine
mozak osetljivijim na učenje i prilagođavanje.
Dakle, najnovija istraživanja pokazuju da kombinacija fizičkog vežbanja i nakon toga misaonih
zadataka daje dodatni podsticaj mozgu. Utvrđena su značajna poboljšanja u jačini i više kognitivnih
mera, kao što su selektivna pažnja, vreme reakcije te korišćenje kratkoročne i dugoročne memorije.
Kada govorimo o metodama za prenošenje informacija smatramo da metod demonstracije u dobi
džudista do 15. godine ima dominantnu ulogu. Džudistima u toj dobi najviše informacija daje trener
koji svojim savetima vodi mlade džudiste prema najidealnijoj tehnici za njih. Džudisti u tom dobu
još nemaju značajnije takmičarsko iskustvo da bi im u savladavanju pojedine tehnike pomoglo
prisećanje ili povezivanje s njima. Tako se u najvećoj meri usvajaju informacije, bez prevelikog
seckanja tehnike i analitičkog pristupa. Od metoda vežbanja, dominantnu ulogu ima i standardno
ponavljajuća metoda koja podrazumeva veliki broj ponavljanja ali i smanjeni intenzitet, budući da
deca u tom dobu nisu sposobna u značajnijoj meri angažovati energetske mehanizme kojima bi
mogli raditi višim intenzitetom. Tom metodom dolazi do izražaja i razvoj aerobne izdržljivosti koju
prema principima treninga treba razvijati u tom uzrastu.