Sitostampa

Slobodan Ž.
Janković: MALA ŠKOLA SITO-ŠTAMPE
Na slici levo dat je originalni izgled korica

knjige “Mala škola sito-štampe”, koja je
objavljena 1996. godine, u tiražu od 1.500
komada, i koji je za kratko vreme rasprodat.
Veliko interesovanje za istu učinilo je da
donesem odluku i ovu knjigu predstavim i u
elektronskom obliku....
1
Slobodan Ž. Janković: MALA ŠKOLA SITO-ŠTAMPE
SADRŽAJ
Predgovor 7
Predgovor DVD izdanju 9
1. Šta je sito-štampa 11
2. Osnovne karakteristike i prednosti tehnike sito-štampe 13
3. Tehnološki postupak dobijanja otiska u sito-štampi 15
4. Organizacija prostora i opreme odeljenja za sito-štampu 17
5. Oprema i pribor za sito-štampu 20
5.1. Sita 20
5.1.1. Okviri za sita 21
5.1.2. Mrežice 26
5.1.3. Montiranje mrežice na okvir 35
5.2. Aparati i naprave za sito-štampu 40
5.3. Potiskivači boje 46
5.4. Koritanca za nanošenje fotoosetljivog sloja (emulzije) 50
5.5. Oprema za osvetljavanje sita 51
5.6. Oprema za sušenje otisaka 53
5.7. Oprema za izradu kopirnih predložaka 54
6. Materijali za sito-štampu 56
6.1. Papiri za sito-štampu 57
4
6.2. Plastika za sito-štampu 59

6.3. Ostali materijali za sito-štampu 61
7. Boje za sito-štampu 62
7.1. Sitoštamparske boje za hartiju 65
7.2. Sitoštamparske boje za plastične mase 66
7.3. Sitoštamparske boje za staklo i metal 67
7.4. Sitoštamparske boje za tkanine 67
7.5. Sitoštamparske boje za keramiku 68
8. Sredstva za odmašćivanje, oslojavanje i čišćenje sita 70
8.1. Sredstva za odmašćivanje 70
8.2. Sredstva za oslojavanje sita 71
8.3. Sredstva za skidanje (pranje) emulzije 74
9. Prikaz tehnološkog postupka dobijanja otiska
u sito-štampi 75
10. Višebojna i rasterska štampa 86
10.1. Višebojna štampa 86
10.2. Rasterska štampa 88
11. Moguće greške u postupku izrade štamparske forme
(šablona) 91
5
12. Mesto i značaj sito-štampe u savremenoj grafici 94

13. Mere zaštite pri radu 96
14. Organizacija i rukovođenje radnim pogonom za sito-štampu 99
15. Nagrađivanje po osnovu rada i doprinosa u radnom pogonu 103
Dodatak 1. 109
Dodatak 2. 110
Dodatak 3. 111
6
PREDGOVOR
Sve su veće potrebe preduzeća i ustanova, za određenim uslugama i proizvodi-
ma iz oblasti grafičke industrije.
Zavisno od toga koje je preduzeće ili ustanova u pitanju, zahtevi mogu biti takvi
da se mogu zadovoljiti korišćenjem relativno prostih, pa do upotrebe veoma složenih
štamparskih tehnika i postupaka.
Veliki broj raznih vrsta preduzeća, ustanova i samostalnih zanatskih radnji, svoje
potrebe mogu zadovoljiti sa jednom relativno prostom štamparskom tehnikom po-
znatom pod nazivom “Sito - štampa”.
Cilj ove knjige je da pruži osnovna, pre svega praktična znanja iz oblasti ručne
sito - štampe. Knjiga je namenjena učeničkim zadrugama osnovnih i srednjih škola -
onim koje žele da u svojim zadrugama formiraju radni pogon sito - štampe, ali može
biti i od koristi školama, odnosno učeničkim zadrugama u okviru kojih već postoje i
rade navedeni radni pogoni.
Ova knjiga je namenjena i svim onim pojedincima koji iz hobija ili, pak, profesio-
nalno žele da se bave ovim poslom.
U knjizi su obrađeni svi segmenti vezani za rad u oblasti sito - štampe, na način
koji omogućava brzo upoznavanje ove delatnosti i onima koji nemaju bilo kakvih pre-
dznanja za rad u ovoj oblasti.
7
Knjiga govori i o primeni sito - štampe u oblasti umetničke grafike, što ukazuje i
na mogućnost upotrebe ove štamparske tehnike u slikarskim radnim pogonima uče-
ničkih zadruga, ali i od strane umetnika kojima ova oblast do sada nije bila predmet
interesovanja i likovnog izražavanja.
Posebno su, obzirom na moguće štetne uticaje, obrađene i potrebne mere zašti-
te pri radu.
Ova knjiga je rezultat mog višegodišnjeg iskustva stečenog kroz rad u radnom
pogonu „Sitoštamparija“ koji i sada aktivno radi u okviru učeničke zadruge „Buda
Davidović“ pri tehničkoj školi „Buda Davidović“ u Obrenovcu.
Biću izuzetno zadovoljan ako ova knjiga doprinese otvaranju i unapređivanju ra-
da radnih pogona sito - štampe, pre svega u osnovnim i srednjim školama kojima je
prevashodno i namenjena.
Obrenovac, jula 1996. Autor
8
PREDGOVOR ELEKTRONSKOM IZDANJU

Na mom sajtu “PČELARSKE MAJSTORIJE”, posetioci su imali prilike da se
upoznaju sa osnovnim sadržajem ove knjige. Kako je knjiga davno ranije rasprodata
(na sajtu je ponuđeno samo desetak preostalih primeraka), to nisam mnogima, koji su
se interesovali za nabavku iste, mogao izaći u susret.
Kako bih, što većem broju zainteresovanih, omogućio da se sa ovom korisnom
knjigom upoznaju, odlučio sam je prebaciti u elektronsku formu i posredstvom
nekih sajtova besplatno pokloniti.
Verujem da će ovaj napor biti vredan uloženog truda, te da će, pre svega, svim
zainteresovanim za profesionalno bavljenje ovim poslom, (jer danas je jako teško doći
do posla), omogućiti da svoje namere u tom pravcu i ostvare. Tim pre što su ulaganja
u ovaj posao relativno mala, a može se raditi u kućnim uslovima.
Jedan od onih koji je u ovom poslu profesionalno veoma uspeo je i sadašnji
vlasnik štamparije “Grafika Perenčević”, a koji je osnove sito-štampe naučio od autora
ove knjige.
Moja iskustva, sa prvom knjigom i niz održanih seminara u osnovnim školama u
Subotici, Vedniku, Zrenjaninu, Obrenovcu, Zaječaru, Vranjskoj Banji, Prištini,... tokom
1997. i 1998. godine, veoma su pozitivna. Duboko sam uveren, da će, u današnje
vreme, vreme novog zamaha u preduzetništvu, biti jako interesantna za učeničke
zadruge u višim razredima osnovnih, kao i srednjih škola, a svakako i svima koji se
žele profesionalno baviti ovim poslom.
9
Moram napomenuti, da je od izdanja knjige, pa do danas, došlo do značajnog

napretka u proizvodnji pribora, opreme i materijala za štampu, da je naročito kod
materijala došlo do određenih izmena u nazivima, ali i kvalitetu, no suštinski, sve
rečeno i predstavljeno u knjizi nije izgubilo na značaju i veoma je prihvatljivo i danas.
Na svim stranama gde to bude potrebno, biće date smernice za posetu
određenim stranicama, gde će biti predstavljene potrebne novine. S tim u vezi biće
korišćeni određeni simboli, kao npr.:
Informativno dugme – klikom na njega, odlazite na stranicu sa novim
informacijama, na stranicu sa video klipom itd., a koje su u neposrednoj vezi sa
starnicom na kojoj se nalazite, jer je u pitanju nešto novo, ili je u pitanju pojašnjenje
određenje radnje-operacije korišćenjem video klipa itd.
Return dugme (dugme za povratak na stranicu sa koje ste došli). Ovo dugme
najčešće će se nalaziti u donjem levom uglu okvira stranice na koju ste “otišli” klikom
na informativno dugnme.
Predlažem vam i posetu stranicama http://youtube.com gde možete naći
veliki broj video klipova. Otkucajte samo u okviru za pretragu “sitoštampa”,
screenprinting,…
Svim zainteresovanim za ovaj posao želim puno uspeha u daljem radu!
U Obrenovcu, 13.12.2012. godine Autor
10
1. ŠTA JE SITO-ŠTAMPA
Većina autora koristi različite nazive za sito-šta-
mpu. Neki ovu tehniku štampe nazivaju mrežičnom,
drugi propusnom, ali je najprisutniji naziv sito - šta- a.
mpa. Zato ćemo u ovoj knjizi upotrebljavati taj te-
rmin.
Navedeni naziv je najprihvatljiviji pre svega zbog
toga što je nosilac štamparske forme (deo podloge
za štampanje na koji se nanosi boja i sa koga se po-
b.
moću nanete boje uz određeni pritisak dobija slika
originala) veoma fina mrežica izrađena od pamu-
4.
čnih, sintetičkih, svilenih ili pak metalnih vlakana.
Mrežica se jednim od mnogih razvijenih postu-
paka razapne i učvrsti na drveni ili metalni okvir (Sli- v.
ka 1. b.- poz.4.) i služi kao podloga za izradu štam-
parske forme.
Štamparska forma za sito-štampu, izrađuje se S l i ka 1.
na mrežici sita odgovarajućim tehnološkim postu-
pkom, pri čemu pojedini - neštampajući elementi
postaju nepropusni (zatvoreni) za prolaz boje (Sli-
ka 1.a. - poz.1.). klikni
11
Štampajući elementi su propusni (neza-

tvoreni) i dozvoljavaju nesmetan prolaz boje
a.
(Slika 1.a - poz.2.), koja se na štampajuću po-
dlogu (Slika 1.v.) prenosi prevlačenjem potiski-
vača (Slika 1.b. - poz.3.) preko štamparske fo-
rme izrađene na mrežici sita.
Za rad u ovoj tehnici štampe razvijen je veliki
b.
broj mašina, alata, pribora, boja i sl., o čemu će
biti više reči u posebnim odeljcima ove knjige.
Ako se želi govoriti o istorijatu sito-štampe, 4.
pouzdanih podataka vezanih za neko vreme,
mesto i ličnost nema. v.
Ima indicija da su stari Kinezi i Egipćani kori-
stili ovu tehniku, razume se u primitivnim, odno-
sno takvim oblicima koji su bili nagoveštaji tehni- S l i ka 1.
ke sito-štampe. Ono što je poznato, jeste činje-
nica da se sito-štampa kao komercijalna štampa-
rska tehnika počela razvijati pre nešto više od
šezdeset godina, ali i da ima sjajnu budućnost.
12
Uz navedeno treba dodati i podatak da je, uz litografiju i graviranje, sito-štampa

zvanično priznata kao jedna od tehnika grafičke umetnosti.
Kod nas se ova tehnika štampe koristi tridesetak godina uz sve veći broj prista-
lica i sve širu primenu.
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PREDNOSTI TEHNIKE SITO-ŠTAMPE
Jedna od bitnih karakteristika tehnike sito-štampe jeste činjenica da je ona bitno

različita od drugih štamparskih tehnika, te se zbog toga nijednoj ne može priključiti
kao njen ogranak.
Vrlo značajna karakteristika, posebno tehnike ručne sito-štampe, jeste jednosta-
vna izrada štamparske forme, jednostavan proces pripreme i rada, kao i niske cene
najnužnije opreme i materijala.
Tehnikom sito-štampe može se štampati na velikom broju različitih materijala
kao što su: papir, plastika, tekstil, keramika, metal, drvo, staklo i mnogi drugi mate-
rijali
Sito-štamparskim postupkom možemo štampati na podloge proizvoljne deblji-
ne, ali i krive površine (olovke, upaljači, boce, tegle, piksle, kante, burad, ...), što
skupa posmatrano doprinosi daleko većoj primenljivosti ove štamparske tehnike u
odnosu na druge poznate štamparske postupke.
13
Sloj boje na otisku dobijenim postupkom sito - štampe može da bude 15 puta
deblji od sloja kod ravne štampe, što doprinosi većoj postojanosti na svetlosti, a u
određenim slučajevima ova karakteristika daje i posebne efekte (npr. reljefni izgled
nekih delova, ili cele otisnute površine).
Pored toga, za razliku od jednobojne ili četvorobojne štampe koje su karakteri-
stične za druge štamparske tehnike, tehnikom sito-štampe može se štampati sa vi-
še boja na jednom otisku.
Broj otisaka može varirati od jednog do više desetine hiljada, uz mogućnost šta-
mpe na bilo kom formatu.
Jedna od bitnih odlika tehnike sito-štampe jeste i mogućnost da se sa svetlijim
bojama ili svetlijim nijansama može štampati preko tamnijih. Ove prednosti
proizilaze iz činjenice da su boje za sito štampu guste i da zahvaljujući tome mogu
da pokrivaju jedna drugu.
Navedene prednosti tehnike sito - štampe istovremeno su i njene glavne kara-
kteristike koje je čine sve popularnijom.
14
3. TEHNOLOŠKI POSTUPAK DOBIJANJA OTISKA U SITO-ŠTAMPI

Priprema originala na računaru Pod tehnološkim postupkom dobijanja
otiska u sito-štampi podrazumevamo niz
I faza povezanih aktivnosti počev od pripreme
Izrada kopirnog predloška na
laserkom štampaču originala pa do umnožavanja, odnosno
štampanja predviđenog tiraža. Sve po-
Odmašćivanje sita trebne aktivnosti i njihov tehnološki sled,
dati su na prikazanoj šemi.
Ispiranje sita
Sušenje sita
II
Sušenje sita faza
Pregled i eventualni retuš sita
II faza Oslojavanje sita – nanoš. emulz.
Montiranje i podešavanje sita na
Sušenje sita štamparski sto
III
Izrada probnog otiska - podešavanje faza
Osvetljavanje sita
Razvijanje sita (ispiranjem) Štampanje predviđenog tiraža
15
Pošto je primena računara našla svoje mesto u tehnološkom postupku, kako u

grafičkim preduzeđima, tako i u radnim pogonima za sito-štampu učeničkih zadru-
ga, šematski prikaz neće sadržati druge alternativne vrste pripreme originala, kao
što su repro-fotografija, crtanje sa tušem, upotrebu “Letraset” proizvoda i slične po-
stupke. Navedeni “alternativni” postupci i dalje su u primeni, ali ih sve više potiskuje
računarska tehnologija.
Na šemi (prethodna strana ) prikazan je tehnološki postupak dobijanja otiska
u sito-štampi koji se sastoji od tri osnovne faze.
Prva faza obuhvata pripremu originala i izradu kopirnog predloška na računaru i
laserskom štampaču.
Druga faza odnosi se na pripremu štamparske forme koja počinje sa odma-
šćivanjem sita (polazi se od toga da već postoji gotov sito ram), a završava se sa
pregledom i eventualnim retušom sita.
Treća, završna faza obuhvata montiranje i podešavanje sita na štamparski sto,
izvlačenje probnog otiska - sa eventualnim naknadnim podešavanjem položaja po-
dloge na koju se otiskuje, posle čega se prelazi na štampanje predviđenog tiraža.
Svaka od navedenih aktivnosti je od izuzetnog značaja za dobijanje kvalitetne
štampe, zbog čega će kasnije biti posebno i detaljnije obrađena.
16
4. ORGANIZACIJA PROSTORA I OPREME ODELJENJA ZA SITO-ŠTAMPU
Najčešće je organizacija sitoštamparske radionice posao koji je diktiran postojećim, a ne

posebno projektovanim prostorom. Zbog toga se često može desiti da je prostor
nedovoljan, neadekvatan ili se sastoji od više manjih prostorija na različitim lokacijama
(prizemlje i sprat; u dve ili više zgrada; prostor ispod stepenica i sl.).
Bilo koji prostor, ako poseduje bar minimum
potrebne površine, odgovarajuću osvetljenost
i uslove za provetravanje, može biti korisno
upotrebljen i adekvatno organizovan.
Na slici 2. predstavljena je organizacija
radionice za sito - štampu u okviru jedne
prostorije, sa svim potrebnim sadržajima koji
Slika 2. pokrivaju kompletan tehnološki proces i to sa
dva sito-štamparska radna mesta.
Sl. 2. Radionica za sito - štampu sa dva sito-štamparska mesta

(A). Prostor za računarsku pripremu kopirnih predložaka sa: 1. Računar 2. Laserski štampač 3. Orman
(B). Mračna komora sa: 4. Digistor za razvijanje i pranje sita 5. Sto za osvetljavanje 6. Orman za hemikalije i pribor
(V). Radni - štamparski deo sa: 7. Sitoštamparski sto 8. mesto za materijal 9. Prenosni ramovi za odlaganje
gotovih otisaka.
17
Dva radna mesta su posebna pogodnost u situaciji kada se štampa sa dve

ili više boja, jer se znatno ubrzava proces rada. Pri koncipiranju rasporeda i
veličine radionice pošlo se od toga da većina škola može obezbediti predloženu
veličinu prostorije, a veliki deo opreme, posebno u mašinskim školama, može se
izraditi u vlastitoj režiji1.
Treba istaći da predložena veličina radionice, sa rasporedom i sadržajem date
opreme, u potpunosti može da zadovolji i sve potrebne zahteve za početni
profesionalan rad.
Na slici 3. (sledeća strana) data je organizaciona šema radionice za sito
- štampu radnog pogona “Sitoštamparija” učeničke zadruge “Buda Davidović” koja
potvrđuje ranije navedenu konstataciju da se može raditi u bilo kojem prostoru ako
poseduje bar minimum potrebne površine, odgovarajuću osvetljenost i uslove za
provetravanje, iz razloga što se kompletan rad odvija u jednoj prostoriji veliči-ne
1,6x5 metara.
1 U TŠ “Buda Davidović” u Obrenovcu, ne samo da je u sopstvenoj režiji izrađena oprema, već su

odnedavno radni pogoni koji rade u okviru učeničke zadruge pomenute škole počeli proizvodnju i kompletne
opreme za ručnu sito-štampu (sitoštamparski stolovi, digistori, sita, ramovi za sušenje otisaka, korita za
oslojavanje sita i dr.).
18
Sl.3.
Radionica radnog pogona “Sitoštamparija” učeničke zadruge “Buda Davidović” Obrenovac sa
jednim sitoštamparskim radnim mestom
1. Računar 486DX/40Mhz 2. Laserski štampač HP LaserJet 4L
3. Mesto za materijal 4. Orman za hemikalije i pribor 5. Regali i sita
6. Digistor za razvijanje i pranje sita 7. Mokri čvor 8. Prenosni ramovi za odlaganje gotovih otisaka
9. Sto za osvetljavanje 10. Sitoštamparski sto 11. Zidna vaga
19
Treba reći, da je pored navedenog, veoma važno da prostorija za

sito štampu mora da bude čista. Prašina se tokom rada može lepiti na sito u
postupku njegovog oslojavanja, kao i na sveže, tek odštampane otiske. Pored
toga, veće i čvrste čestice mogu čak i da proseku mrežu, ako se za vreme
postupka štampanja nađu ispod potiskivača boje.
Teško je ispuniti sve zahteve uslova zaštite na radu, posebno kada
se radi u prostoru manjem od minimalno zahtevanog, ali je, svakako, neopho-
dno i obavezujuće, naročito kada je u pitanju rad u učeničkim zadrugama.
Zbog toga o zaštiti na radu i merama protiv požarne zaštite biće
govora u posebnom poglavlju ove knjige.
5. OPREMA I PRIBOR ZA SITO-ŠTAMPU
5.1 SITA
Već smo pomenuli da u tehnici sito-štampe, boju na štampajuću
podlogu nanosimo kroz štamparsku formu izrađenu odgovarajućim tehnolo-
škim postupkom na mrežici sita.
Sito je jedan od osnovnih elemenata sitoštamparske opreme i sa-
stoji se od okvira (izrađuje se od drveta ili metala) na kojem je sa jedne stra-
ne razapeta mrežica od prirodnih, sintetičkih ili metalnih niti.
20
Uspešnost i kvalitet kompletnog sitoštamparskog procesa u velikoj meri

zavisi od pravilnog razapinjanja mrežice na okvir i od pravilnog izbora mrežice za
odgovarajuću tehniku štampe (kako po vrsti materijala tako i po gustini tkanja). Sita se
izrađuju u različitim veličinama, zavisno od tehnike štampe, ali je za ručnu sito-štampu
karakteristično da najveći format iznosi 1000x1200 mm. To je, kako i praksa
potvrđuje, maksimalno mogući format koji može da savlada jedan sitoštampar.
Veoma je važno da se prilikom izbora formata sita uskladi njegova veličina sa
formatom otiska. Po pravilu, mrežica sita je sa svake strane za oko 100 mm veća od
veličine otiska. Odnos između otvora okvira i veličine štampajućeg dela prikazan je u
sledećoj tabeli i na slici 4. Selotejp traka za pakovanje (5 cm širine)
Otvor okvira u Veličina Odgovara za

mm štampajućeg format papira
dela u mm (DIN)
1200x1500 841x1189 A0
830x1180 594x841 A1
620x820 420x594 A2
500x660 297x420 A3
370x540 210x297 A4
270x450 148x210 A5
21
5.1.1. OKVIRI ZA SITA
Okviri se najčešće izrađuju od drveta ili od metala. Za drvene okvire upotre-

bljava se meko drvo. Letvice moraju biti bez čvorova, dobro slepljene, a ivice zaoblje-
ne. Drveni okviri su pogodni za manje formate i manje tiraže. Za veće formate i tiraže
bolje je upotrebiti metalne okvire koji se izrađuju od čeličnih ili aluminijumskih profila.
Poprečni presek drvenih letvica kreće se od 30x35 mm do 35x50 mm. Za
metalne (čelične) okvire upotrebljavaju se šavne cevi poprečnog preseka 25x25x1,5
do 40x40x2 mm. Aluminijumski okviri moraju biti nešto jači što se za isti poprečni pre-
sek cevi (kao kod čeličnih) postiže izborom cevi sa debljim zidom.
Posebna pažnja pri izradi drvenih okvira posvećuje se sastavljanju uglova.
Razlog je u tome što se prilikom napinjanja mrežice, kao i pri kvašenju sita za vreme
razvijanja i ispiranja, nepravilno ili nekvalitetno izrađen okvir može deformisati. Na slici
5. prikazano je nekoliko spojeva drvenih okvira koji su se u praksi dobro pokazali.
Sl. 5. Izgled najčešće korišćenih ugaonih spojeva drvenih okvira
22
Jedna od posebnih konstrukcija drvenih okvira je samozatezni okvir (sl. 6.) koji
omogućava da se po potrebi mrežica sita naknadno zateže.
Sl. 6. Konstrukcija samozateznog okvira (presek)
23
Pored navedenih, najčešće se koriste i okviri sa žlebovima i letvicama (slika 7). Kod
ove vrste okvira, na samom okviru izrađeni su žlebovi (sa strane i odozgo) koji
omogućavaju da se već ranije napeta mrežica, koja je vremenom popustila i izgubila
potrebnu napetost, ponovo zategne.
Sl. 7. Tipovi drvenih okvira sa žlebovima i letvama
Metalni okviri (slika 8.) se najčešće izrađuju zavarivanjem na uglovima, a

kao što je već rečeno, izrađuju se od čeličnih ili aluminijumskih profila. Međutim, na
aluminijumske profile mrežica se teže lepi, pa je zbog toga neophodno pre opera-
cije lepljenja površinu pripremiti za lepljenje tako što će se obraditi grubim brusnim
papirom.
24
A
B
Sl. 8. Profili za izradu metalnih okvira (A)

i izgled zavarenog metalnog okvira sa zalepljenom mrežicom (B)
Za izradu okvira, koristi se i kombinacija metal drvo, pri

čemu se od metala izrađuju ugaone spojnice, a od
drveta letvice (slika 9.).
Sl. 9. Kombinovani okviri metal - drvo
25
5.1.2. MREŽICE
Mrežice za sito - štamparska sita izrađuju se od prirodnih, sintetičkih ili

metalnih niti.
Pri izboru mrežice rukovodimo se pre svega kvalitetom otiska koji se želi
dobiti. Ovo podrazumeva da treba odabrati odgovarajuću vrstu mrežice sa takvom
gustinom (finoćom) tkanja, koja će najbolje odgovoriti određenoj nameni.
Finoća mrežice izražava se brojem niti po dužnom centimetru.
Sitoštamparske mreže imaju 15 do 250 niti po dužnom centimetru. U praksi se
najčešće koriste mrežice od 77 do 180 niti po dužnom centimetru. Kreativno-
umetničkoj štampi odgovaraju mrežice sa 90 do 110 niti po dužnom centimetru, dok
se za reproduktivnu štampu koriste mrežice sa 120 niti (14.400 otvora na 1 cm2).
Za veoma fine rastere, izuzetno tanke linije i slično, koriste se mrežice sa 180 niti
(32.400 otvora po cm2).
Radi odgovarajućeg snalaženja pri izboru mrežica, treba istaći da se
debljina vlakana mrežice obeležava sa sledećim oznakama:
S (small) - tanka vlakna
M (medium) - vlakna srednje debljine
T (thick) - debela vlakna
HD (heavy duty) - vrlo debela vlakna
26
Mrežice se pored toga označavaju slovima i brojevima. Tako na primer,

oznaka N90T na mrežici označava da materijal od koga su izrađena vlakna (N -
najlon) ima 90 niti po dužnom centimetru, sa debelim vlaknima (T). Ove mrežice se
na tržištu nalaze pod sledećim oznakama: N27HD, N61S, N73T, N90T, N100T,
N110T, N120T, N130T, N140T, N150T, N180T. Najlon je postojan na temperaturi do
1200 C, dok sa povećanjem temperature postepeno gubi čvrstoću. Otporan je
prema bazama, alkoholu i organskim rastvaračima, kao što su npr. ugljen tetrahlorid,
trihiopertilen, perhloriten, dok je vrlo osetljiv prema kiselinama i fenolnim jedinje-
njima. Ove mrežice, obzirom da se izrađuju od veoma tankih niti, omogućavaju ta-
nke nanose boje, što je vrlo značajno pri štampanju mokro na mokro.
Od svih sitoštamparskih tkanina, najlonske se najkraće osvetljavaju, jer pro-
puštaju najviše svetlosti. Da bi se smanjila rastegljivost ovih mrežica, one se u fabri-
kama izrađuju kao stabilizovane. Inače ove mrežice izrađene kao obične, pri stavlja-
nju na okvir, istežu se u oba smera sa 5 do 10%, a stabilizovane 5 do 7%.
Za kreativnu sito-štampu posebno su podesne najlonske mreže pod nazi-
vom Monajl gaza (Monyl-gaze). Dosta su u upotrebi i mrežice marke Najbolt (Nybolt)
kao i Najtal (Nytal). Posebno su, za važnija sitoštamparska ostvarenja, pogodne
obojene najlonske mreže - žuta Najlžon (Nyljaune) i plava Tekstrel (Textrel).
27
Poliesterske mrežice (koje se pojavljuju od 1963 godine) otporne su prema

svetlosti, vlazi, a prema hemikalijama otpornost skoro da dostiže onu koju poseduju
metalne mrežice. Ove mrežice mogu da izdrže i do 200.000 otisaka. Postojane su na
temperaturama do 1300 C, a tačka topljenja im je na 2560 C. U granicama tempe-
raturnog pojasa od 0 do 1000 C dimenzije im se gotovo ne menjaju pa zbog toga
važe za veoma stabilne mrežice. U normalnim uslovima upijaju svega 0,4% vode.
Vrlo su otporne prema kiselinama, a podnose samo razblažene 2-3%-tne hladne
baze.
Površinski ih rastvaraju neka fenolna jedinjenja, ali se i pored toga mogu upo-
trebiti pri štampanju sa sitoštamparskim bojama koje sadrže fenole. Inače, izrađuju
se od višestrukih niti sa 15 do 77 niti na jedan dužni centimetar, i od jednostrukih
koje imaju do 165 niti na jedan dužni centimetar. Označavaju se brojem koji ozna-
čava broj niti po jednom dužnom centimetru, slovom za oznaku debljine niti i velikim
slovom P (poliester). Za precizne otiske upotrebljavamo mrežice sa debelim nitima.
Rastežemo ih, pri napinjanju na okvire, u oba smera za 2-3%.
Posebno su cenjene mrežice sa jednostrukim nitima marke Estal-Mono, koje
se uspešno koriste pri izradi štampanih kola. Dosta se upotrebljavaju i mrežice marke
Monolen i Polimon. Za veoma fine crteže, kada se traži velika preciznost, upotre-
bljava se mrežica marke Montrel Super ili metalizirana mrežica Monolen, poznata i
po nazivu Metalen
28
Metalne mrežice izrađuju se uglavnom od nerđajućeg čelika. Vrlo su sku-

pe, a najpodesnije su za male formate otiska i indirektne šablone. Upotrebljavaju
se pre svega za vrlo precizne otiske, kod štampanja preslikača, kao i kod štampa-
nja termoplastičnih keramičkih boja, kada mrežica ima i zadatak električnog greja-
ča. U kreativnoj sito - štampi gotovo da se i ne upotrebljavaju.
Za odluku pri izboru mrežice, može poslužiti sledeća tabela:
ZAHTEVI PREPORUKA
Trajnost mrežice Mrežica tipa HD
Visoka rezolucija za štampu finih linija i Mrežice tipa S i T
polutonova
Visoka stabilnost dimenzija Metalne mrežice
Velika elastičnost kod štampe na krivim i oblim Mrežice tipa Monyl
predmetima
Štampanje metalnim prahom ili bronzom Mrežice sa velikim otvorima
Debeo, srednje debeo ili tanak sloj nanosa Mrežice S, T ili HD
boje (respektivno)
Dobre antistatičke osobine Metalne mrežice
Grejanje mrežica za termo-štampu Metalne mrežice
29
U zavisnosti od podloge na koju se štampa preporučuju se finoće tkanja prema

sledećoj tabeli:
NAMENA MREŽICA FINOĆA MREŽICE
Nanošenje lepila, šećerni premazi sitom na kolačima, 5T - 29T
premazi firnajza i sl.
Štampanje na putnim i sportskim torbama i na grubim 34T - 49T
tkaninama
Štampanje na grubim i upijajućim podlogama, na drvetu, 49T - 77T
tekstilu i sl.
Polutonska štampa velikih formata rasterom sa više od 12 68/2HD
linija po cm.
Štampa plakata; krupnih slova; štampa pokrivnom, 77T - 100T
fluorescentnom i grubo pigme-ntiranim bojama.
Polutonska štampa iznad 20 tačaka po 1 cm; štampa 100T - 120T
znakova; firmi; nalepnica; ...
Štampa finih polutonova; štampa tankim nanosom boje preko 130T
Najčešće korišćena finoća mrežice od univerzalne namene 110HD - 120T
do štampanih kola
Polutonska štampa tankih linija i tankim slojem boje 120T - 200S
30
Ako posmatramo mrežice od poliestera i najlona, važnu ulogu pri izboru određene
mrežice imaju i pojedine osobine date u sledećoj tabeli:
Osobine pojedinih mrežica od najlona (N) i poliestera (P)
Oznaka Veličina otvora Otvorena površ. Prečnik niti (µ) Debljina
(µ) (%) mrežice (µ)
P 15T 450 48 200
N 355 47,5 160 300
19T
P 355 47,5 160
N 300 36 200 370
19HD
P
N 170 54,5 60 100
43S
P
N 160 48,5 70 125
43M
P 158 48 70
N 43T 155 43,5 80 140
P 158 48 70
31
Nastavak tabele sa strane 31.
Osobine pojedinih mrežica od najlona (N) i poliestera (P)
Oznaka Veličina otvora Otvorena površ. Prečnik niti (µ) Debljina

(µ) (%) mrežice (µ)
N 140 37 90 164
43 HD
P 138 35.7 93
N 77 S 85 44 43 70
P 85 46.2 40
N 80 38 50 80
77 T
P 80 37.9 50
N 70 29 60 100
77 HD
P 70 29 60
N
90 M
P 74 42 40
32

N 69 38 43 70
90 T
P 60 29.8 50
N 90 HD 64 31.5 50 80
P 52 21.6 60
N 100 S 65 42.5 35 56
P
N 58 35.8 39 64
100 T
P 58 35 40
N 56 32 43 71
100 HD
P 46 21.6 53
N 53 40.8 30 48
120 S
P
N 120 T 48 33.5 35 58
P 45 30.1 37
33
N 120 HD 45 28.8 39 68
P 43 26.8 40
N 30 25 30 53
160 S
P
N 25 17.5 35 64
160 T
P
N
165 T
P 24 15.5 37
N 20 16 30 54
200 S
P
Treba napomenuti da od debljine mrežice i veličine otvorene površine, pored osta-

log, zavisi debljina nanosa i količina utrošene boje.
34
5.1.3. MONTIRANJE MREŽICE NA OKVIR
Vrlo značajan uslov za dobijanje kvalitetnog otiska u sito-štampi je dobro

postavljena i razapeta mrežica. Za razapinjanje i postavljanje mrežice na okvir
razvijeno je više postupaka.
Postupak ručnog zatezanja se najčešće koristi za potrebe manjih radionica
(kao što su manje samostalne zanatske radnje ili radni pogoni za sito-štampu u
školama), ali i ovde pre svega kada se izrađuju okviri malog i srednjeg formata. Ovo
iz razloga jer se mrežice na okvirima navedenih formata zatežu slabije od mrežica na
okvirima velikih formata, pa operacija ručnog zatezanja daje dobre rezultate.
Pri samoj operaciji postavljanja mrežica se zateže postupno i ravnomerno,
prema redosledu prikazanom na slici 10.
6
1 2 3 4 5
Sl. 10. Redosled zatezanja mrežice sita na okvir
35
Mrežica se za okvir pričvršćuje nekim jačim lepkom (“Sintelan”, “Boropor”,

“Teleol”, “Tigar”, “Neostik” i sl.) ili metalnim kopčama (tzv. klamericama) uz pomoć
ručnog aparata za zakivanje navedenih kopči. Bolje je i sigurnije koristiti lepljenje.
Ako se pričvršćivanje mrežice vrši nekim od navedenih kontaktnih lepkova,
tada na prethodno očišćen (odmašćen) okvir i odgovarajuća mesta na mrežici
nanesemo lepak, sačekamo da se osuši (onoliko vremena koje je navedeno u
uputstvu za konkretnu vrstu lepka), a zatim po prikazanom redosledu rastežemo i
lepimo stranu po stranu.
Da bi se ovaj posao pravilno obavio, mrežicu pre nanošenja lepka treba
postaviti ispod okvira, ocrtati veličinu unutrašnje strene okvira, sa obe strane
ocrtanog dela namazati lepkom (širina pojasa kao debljina okvira), a zatim po
prikazanom redosledu zatezati stranu po stranu, zatezanjem mrežice tako da
ocrtana ivica dođe što bliže do spoljne strane okvira i lepiti.
Radi ispravljanja neravnomernosti nastale pri zatezanju mrežice, potrebno
je da se napeta mrežica kvasi naizmenično mlakom i hladnom vodom više puta, a
zatim ostavi da se u vodoravnom položaju suši oko 24 časa.
36
Vrlo praktičan način koji se

koristi pri ručnom napinjanju
mrežice (u nizu razvijenih postu-
paka za napinjanje mrežica) je
metod istovremenog napinjanja
mrežice na dva okvira istih di-
menzija, (vidi sliku 11.).
Uzmu se dva okvira istih di-
menzija i postave dužim strani-
cama jedan do drugog. Preko
okvira se položi mrežica i jednim
od postupaka (lepljenje, zakuca-
vanje), uz potrebnu veličinu za-
Sl. 11. Postupak napinjanja mrežice metodom “šarke” tezanja, pričvrsti na suprotnim
stranama.
Zatim se okviri saviju (kao šarka) do mere propisane za zatezanje
konkretne mrežice. Po završenom zatezanju, mrežica se pričvrsti prvo na dužim
stranama okvira, odvoje se okviri (presecanjem mrežice na mestu dodira dva
okvira), a potom se izvrši zatezanje i pričvršćivanje kraćih stranica oba okvira.
37
Sl. 12. Izrada sita pomoću specijalnog okvira za zatezanje mrežice
Najprihvatljiviji postupak za zatezanje mrežice, koji obezbeđuje pravilnu nape-

tost mrežice i izradu nekoliko sita sa samo jednim zatezanjem, prikazan je na slici
12. Na jedan veći okvir privremeno se pričvrsti - zalepi odabrana mrežica. Sa okvi-
rom zatezačem (konstrukcija i postupak vrlo slični okviru datom na slici 6. ) mrežica
se napne do propisane granice zatezanja za izabranu vrstu mrežice.
38
Na zategnutu površinu mrežice postavi se potreban broj okvira, ocrta

njihova spoljna i unutrašnja kontura nekim flomasterom, a zatim se unutar ocrtanih
površina nanese jedan od pomenutih kontaktnih lepkova. Lepak se nanese i na
prethodno očišćene kontaktne površine okvira.
Kada se lepak prosuši, okviri se postave na površine mrežice koje su
takođe premazane lepkom, što dovodi do procesa slepljivanja mrežice i okvira.
Okretanjem “specijalnog okvira za zatezanje mrežice” za 1800 nanese se još jedan
sloj lepka i uz jak pritisak sa nekom drvenom lopaticom utrljamo ga kroz mrežicu do
okvira.
Posle sušenja dobro je površine koje su lepljene premazati nekim
dvokomponentnim lakom u cilju zaštite od odlepljivanja mrežice do kojeg bi moglo
doći u procesu štampanja i pranja sita sa razređivačima. Premazivanje lakom vrši
se po opsecanju izrađenih sita (izrezuje se višak mrežice).
Prvo se iseca mrežica na udaljenju 3-5 cm od spoljne ivice okvira, a tako
dobijeni višak mrežice zalepi se na bočnim stranicama okvira.
Zatim se bočne stranice (jedna po jedna, uz ostavljanje vremena za
sušenje) premazuju lakom. Isti postupak se ponovi na donjim površinama okvira na
kojim je u prvobitnom postupku razapinjanja na “specijalnom okviru” izvršeno
lepljenje mrežice na okvire.
39
5.2. APARATI I NAPRAVE ZA SITO - ŠTAMPU
U najznačajniju opremu neo-

phodnu za sito-štampu spadaju ra-
znovrsni aparati, naprave, stolovi i
mašine za sito-štampu. Kako je
predmet ove knjige prevashodno
ručna sito-štampa, to će i naša pa-
žnja biti usmerena pre svega na
aparate i naprave za ručnu sito-
štampu. Na slici 13. data je skica
(bočni izgled) jednog aparata2
namenjenog ručnoj sito-štampi.
2 Konstruktor aparata je autor ove Sl. 13. Aparat za ručnu sito-štampu (desni
knjige, a proizvođač Učenička zadruga bočni izgled)
“Buda Davidović” iz Obrenovca.
40
Prikazani aparat sadrži sve potrebne elemente za lako podešavanje

položaja štampajuće podloge što je veoma značajno kod višebojne
štampe, naročito u slučajevima kada se boje dodiruju, odnosno neznatno
preklapaju. Konstrukcija stola omogućava štampanje na materijalima
debljine do 120 mm, a izrađuje se u tri veličine (osnovna mera odnosi se
na veličinu radne ploče) i to B5, B4, B3 i B2. Osnovna konstrukcija je od
čeličnih šavnih cevi, a radna ploča ima podlogu od “klirita” što
omogućava efikasno i lako čišćenje, uz posedovanje potrebne otpornosti
prema bojama i razređivačima sa kojim se radi. Aparat se postavlja na
neki sto - postolje, čija ukupna visina radne površine (uzevši u obzir i
radnu visinu samog aparata) treba da bude prilagođena sitoštamparu.
Ovo iz razloga što do pojave zamora dolazi znatno ranije, ako visina
radne površine nije odgovarajuća.
U ručnoj sito-štampi nosači sita mogu biti i razne vrste naprava koje
su ili određena vrsta šarki (obične ili koje se rastavljaju) ili šarke sa
različitim vrstama stezača.
41
Neke od tih naprava date su na slici 14. klopi sa štamparskom

formom (propusni deo
za boju) koja je izrađena
klikni na mrežici sita.
Postoje i posebne vrs-
te aparata i stolova za
sito-štampu koji su na-
menjeni za štampanje
na majicama i drugim sl-
ičnim odevnim predm-
etima. Oni su takođe ra-
zličitih konstrukcija, što
u osnovi zavisi od toga
Sl. 14. Naprave za pričvršćivanje sita
da li su namenjeni za je-
dnobojnu ili za višebojnu
Treba odmah reći da su to ipak priručna sredstva, sa štampu. Na slici 15. pri-
kojim se bez nekih većih problema može raditi jedno- kazan je stoni aparat za
bojna štampa, dok se kod višebojne štampe valja veo- jednobojnu štampu (1) i
ma mnogo namučiti da bi se obezbedio dobar otisak. mašina (2) za ručnu če-
Razlog je u tome što se za svaku narednu boju kopirni tvorobojnu sito-štampu
predložak, montiran na štampajuću podlogu, ručno pona majicama i sličnim
vlači i namešta (pasuje) sve dok se u potpunosti ne po- odevnim predmetima.
42
Imajući u vidu veliku primenljivost tehnike sito-štampe,

treba istaći i mogućnost štampanja na krivim površinama,
kao što su različite vrste boca, čaša, kutija, kanti i mnogih
drugih vrsta proizvoda za redovnu upotrebu i ambalažu.
Sl. 15. Neki tipovi aparata - stolova za štampanje na majicama
43
Uz malo zanatskog umeća i sami

možete napraviti aparat sa slike
levo!
Za razliku od štampanja na ra-
vnim podlogama, gde štampajuća
podloga miruje, a potiskivač boje
se kreće potiskujući boju, kod apa-
rata za štampu na predmetima va-
ljkastog oblika, kreće se podloga
za štampanje (teglica) pokretana
od strane sita koje se povlači
napred - nazad, dok je potiskivač
boje nepokretan (pričvršćen za
Sl. 16. Šematski prikaz aparata za ručnu sito- konstrukciju aparata).
štampu na predmetima valjkastog oblika
Štampajuća podloga (u datom
Na slici 16. dat je šematski prikaz primeru teglica) stoji na četiri ko-
aparata za ručnu sito-štampu na predme- mada kotrljajućih ležaja (postavlje-
tima valjkastog i konusnog oblika kao što na na dve osovinice) i poduprta je
su razne vrste staklenih i plastičnih flaša, sa dva okretna i pomerljiva grani-
čaša, tegli, kutija i sličnih proizvoda. čnika-stezača.
44
Na slici desno je još jedna

varijanta stola za okruglu sito-
štampu, za predmete kao što
su kantice do 5 kg, razne tube,
veće flomastere,...
Isti ovakav aparat, ali većih
dimenzija omogućava štampu i
na većim kantama i buradima,
npr.od čak 200 litara.
45
Ispred nepokretnog potiskivača boje postavljena je jedna limena pločica (na

osovinici okretnoj oko sopstvene ose) koja ima zadatak da po dolasku sita u po-
dešeni krajnji prednji položaj, omogući povratak boje na početnu poziciju i time
omogući nastavak procesa štampanja.
Vrlo slične konstrukcije je i aparat za štampanje na predmetima konusnog obli-
ka, uz napomenu da ima i takvih konstrukcija aparata za ručnu sito-štampu koji su
univerzalni i omogućuju (uz minimalne intervencije vezane za podešavanje i po-
stavljanje, odnosno uklanjanje pojedinih komponenti) štampanje na ravnim, cili-
ndričnim i konusnim predmetima.
5.3. POTISKIVAČI BOJE
Jedna od osnovnih sitoštamparskih alatki je potiskivač boje. Od toga

kakvog je kvaliteta, pre svega gumeni uložak, zavisi i krajnji ishod sitoštamparskog
postupka - otisak.
46
Najčešća, konstrukcija potiskivača boje, i njegovi osnovni delovi, data je na slici 17.
Uz pomoć potiskivača, koji povlačimo ka sebi, sitoštamparska boja se
potiskuje (može se reći i protiskuje) kroz mrežicu sita, odnosno kroz štampajuće
elemente štamparske forme. Rezultat je otisak u onom izgledu koji odgovara
originalnom crtežu i izabranoj boji.
Radna ivica gumenog uloška tre-
ba da je uvek u besprekornom sta-
nju, jer je to osnovni uslov za dobija-
nje kvalitetnog otiska, posebno kada
se rade otisci koji imaju veće površi-
ne pod bojom. Načeta ivica gume-
nog uloška (iskrzana) ima za posle-
dicu neravnomeran nanos boje, jer
se ispod iskrzanog dela rezne ivice
skuplja i protiskuje veća količina bo-
je, što daje otisak sa različitim deblji-
Sl. 17. Izgled i delovi potiskivača boje nama boje, pa isti nije potrebnog
kvaliteta (primetne su brazde raznih
nijansi).
klikni
47
Na slici 18. (A), prikazana je jednostavna naprava za ručno brušenje gumenog

uloška potiskivača boje. Uz pomoć ove naprave se dovodi u radno (ispravno) stanje
radna ivica gumenog uloška. Na podlozi od drveta zalepljena je traka finog brusnog
papira, a brušenje gumenog uloška obavlja se ravnomernim potezima napred -
nazad, do postizanja potrebne oštrine radne ivice gumenog uloška.
Sl. 18. Naprava za ručno brušenje gumenog uloška (A) i različiti oblici i
uglovi brušenja gumenih uložaka potiskivača boje (B)
48
Na istoj slici dat je bočni izgled jednog broja gumenih uložaka i uglovi bru-
šenja istih u zavisnosti od namene uloška u procesu štampanja. Uložak (a) koristi
se za štampu na papiru. Ako se nanosi deblji sloj boje tada se upotrebljava ulo-
žak (b) sa podsečenim uglovima. Ulošci od tvrdog materijala, kao što je poliure-
tan, bruse se pod uglom od 300 (v) za štampu na papiru. Za štampu na staklu
uložak se brusi pod uglom od 450 (g). Kada je potrebno naneti pokrivni sloj bo-
je i za štampu na tekstilu upotrebljava se uložak (d) koji ima zaobljene uglove.
Po pravilu, za štampanje na tvrdim podlogama i velikim formatima upotreblja-
vaju se meki ulošci, dok se za štampu na mekim podlogama i kod štampanja ta-
nkih linija koriste tvrdi ulošci. Najpogodniji za štampanje su ulošci tvrdoće od 60 -
90 šora (Shore), a univerzalnu primenu imaju ulošci tvrdoće 75 šora.
Veoma je važno da se po završenom štampanju uložak očisti istim
razređivačem upotrebljenim za razređivanje korišćene boje. Za čišćenje se ne
smeju upotrebljavati agresivni razređivači kao što su aceton ili nitrorazređivač.
Ovi razređivači rastvaraju gumeni uložak i mogu ga trajno oštetiti, a time i izbaciti
iz upotrebe.
Dobro očišćeni ulošci (i potiskivači boje u celini), odlažu se do dalje
upotrebe u vodoravnom položaju, po mogućstvu na posebne stalke.
49
5.4. KORITANCA ZA NANOŠENJE FOTOOSETLJIVOG SLOJA (EMULZIJE)
Izgled nekih, od inače ve-

klikni
ćeg broja konstrukcija ovog pri-
bora, dat je na slici 19. Kori-
tance se izrađuje od različitih
materijala (drvo, plastika ili lim),
a sami ga najlakše možemo izr-
aditi od pocinkovanog lima de-
bljine 0.65 mm.
Širina koritanca (Sl.19.A.) je
Sl. 19. Izgled koritanaca za oslojavanje mrežice za 30 - 40 mm veća od širine
sita i gladalice za poravnavanje emulzionog sloja
uže stranice sita, što obezbe-
đuje da se jednim prolazom
Koritance je posebna vrsta pribora koja
koritanca, napunjenog emulzij-
se upotrebljava za ravno-merno nanošenje
om, pokrije cela donja (spolja-
emulzije, u tankom sloju jednakomerne de-
šnja), a zatim i gornja (unutra-
bljine, na mrežicu sita. U pitanju je određe-
šnja) strana mrežice sita.
no tečno sredstvo osetljivo na svetlo koje
služi za izradu sitoštamparske forme.
50
Koritance sa tri pregrade (sl. 19. B.) koristi se za oslojavanje većih sita u situa-
cijama kada se mrežica ne može pokriti jednim, nego sa dva ili više nanošenja, pri
čemu spoljne pregrade prikupljaju (uklanjaju) višak emulzije iz prethodnog prolaza.
Kada je naneti sloj neravnomeran, ili ima viška emulzije zbog nanošenja iz
više prolaza, poravnavanje se vrši i gladalicom (sl. 19. V).
Gladalicom se ravna prvo sloj sa unutrašnje strane mrežice, a potom sa spo-
ljašnje (donje) kako bi se obezbedilo da naneti sloj bude što ravnomerniji, pose-
bno na donjoj, kontaktnoj strani sita.
Izgled gladalice je skoro istog oblika kao i potiskivač boje, sa razlikom da ume-
sto gumenog, sadrži drveni uložak koji mora biti blago zaobljenih ivica i vrlo fino
izglačan.
5.5. OPREMA ZA OSVETLJAVANJE SITA
Fotoosetljiva emulzija naneta na mrežicu sita, u cilju izrade štamparske forme,
pored ostalog podvrgava se procesu osvetljavanja. U tu svrhu koristi se različita
oprema. Kod ručne sito-štampe, naročito u manjim radionicama i radnim pogo-
nima sito-štampe, najviše su u upotrebi halogene sijalice jačine 1000 NJ (topli po-
stupak, Sl.20.A.) ili sanduci za osvetljavanje sa ugrađenim fluorescentnim cevima
(hladni postupak, Sl.20.B.). Pri ovom se osvetljavanje sita sa nanetom emulzijom,
u prvom slučaju (topli postupak) može vršiti odozgo ili odozdo, a u drugom slučaju
(hladni postupak) odozdo, što je i prikazano na slici 20.
51
Sl. 20. Oprema za osvetljavanje sita

Treba reći da je preporučljivije osvetljavanje sa hladnim izvorima svetla (fluore-
scentne svetiljke). Osnovni razlog je u tome što ultravioletni zraci (koje daju pome-
nuto osvetljenje) dejstvuju isključivo na fotosloj ispod slobodne površine kopirnog
predloška (izrađene pripreme - šablona), dok se infracrveni zraci (topli postupak –
halogena sijalica) šire po celoj površini mrežice i na taj način u određenoj meri
očvršćavaju i delove fotosloja koje želimo da isperemo (delovi koji treba da čine
štampajući - propusni deo štamparske forme).
52
5.6. OPREMA ZA SUŠENJE OTISAKA Drveni prenosni okviri sa mre-

žom od kanapa (Sl.21.A.) su vrlo
Za sušenje otisaka najčešće se koriste proste konstrukcije i pristupačni
drveni ili metalni okviri sa izrađenom mre- za izradu, a istovremeno vrlo po-
žom za postavljanje otisaka (Sl. 21.). godni za upotrebu u manjim radi-
onicama. Izrađuju se od drvenih
letvi 40x30 mm i najčešće su ve-
ličine od 660x1220 mm, što do-
zvoljava maksimalni prihvat šest
otisaka formata B4 ili 10 otisaka
formata A4 itd. Bliže donjem delu
drvenog okvira, provlači se ka-
nap na rastojanju od 100 mm
kroz izbušene otvore (slično mre-
žici reketa za tenis). Na predsta-
vljeni okvir slažu se otisci sve do
Sl. 21. Oprema za sušenje otisaka popunjavanja kompletne površi-
A. Drveni prenosni okvir sa mrežom od kanapa B. ne okvira, a zatim se na taj okvir
Drveni ili metalni pomični okvir sa metalnom ili postavlja sledeći i tako sve do
mrežom od kanapa
završetka štampanja.
53
Treba reći da su za rad pogodniji drveni ili metalni pomični okviri postavljeni u
jedan držač sa više okvira (Sl.21.B), koji su (bez postavljenih otisaka) zategnuti uz
pomoć opruga i stoje pod izvesnim uglom u odnosu na horiontalu (što omogućava
nesmetano ulaganje gotovih - mokrih otisaka). Po postavljanju svih otisaka koje
može da primi jedan okvir, prvi iznad korišćenog obara se u horizontalan položaj i
spreman je za dalje korišćenje, odnosno odlaganje novih otisaka.
Pored navedenih naprava, koriste se i neke druge, manje funkcionalne i za si-
tuacije kada se radi manji broj otisaka. U pitanju su takozvane grabuljaste vešalice
ili se otisci (najprostiji postupak) putem štipaljki pričvršćuju za zategnuti kanap i
tako suše.
5.7 OPREMA ZA IZRADU KOPIRNIH PREDLOŽAKA
Kopirni predložak ili original za snimanje je svaki crtež, slika, tekst (ili
kombinacija crteža, slike i teksta) koji treba određenim postupcima reprodukovati
na oslojenoj mrežici sita kako bi se dobila štamparska forma za izradu otisaka.
Postoji veći broj postupaka razvijenih za izradu kopirnog predložka
(originala), kao što su: isecanje šablona, crtanje originala tušem, upotreba
“Letraset” proizvoda, reprofotografija, upotreba računara i laserskog štampača,
kombinacija navedenih postupaka i mnogi drugi.
Već je pomenuto da je primena računara našla svoje mesto u pripremi
kopirnih predložaka, kako u grafičkim preduzećima tako i u samostalnim zanatskim
radnjama, ali i u radnim pogonima za sito-štampu u učeničkim zadrugama.
54
U ovoj knjizi, obrazložiće se postupci izrade originala primenom računara (svaka

škola ili zanatska radnja već poseduje bar minimalno potrebnu konfiguraciju računa-
ra), nabavka drugih uređaja ima pristupačne cene, a prednosti pripreme originala uz
pomoć računara su neuporedive sa primenom nekog od alternativno navedenih
postupaka.
Da bi se original pripremio uz pomoć računara neophodno je posedovati sledeću
opremu i programe:
1. PC računar 386DX/40Mhz, sa minimalno 4 MB RAM-a, jednim flopi dis-
kom 3,5”, hard diskom od 210-420 MB i monohromatskim monitorom. Navedena kon-
figuracija računara je minimum, a svaka bolja od navedene olakšaće i ubrzati rad.
2. Laserski štampač - minimalno HP LaserJet 4L
3. Skener ručni crno-beli (za očitavanje i prenos kopirnog predloška ili
nekog dela za isti, sa neke podloge u računar). U pitanju je poželjna alatka, ali se bez
nje može.
4. Od programa neophodnih za pripremu originala preporučuje se
minimalno CorelDRAW 4, kolekcija ćiriličnih i latiničnih True Type fontova, uz
napomenu da je dobro imati i što veću i raznovrsniju biblioteku sličica. Podrazumeva
se rad u Windows okruženju - sa operativnim sistemom Windows 3.11 kao
minimalnim zahtevom.
55
Treba reći još jednom da predložena oprema i programi predstavljaju minimum

potrebnog, polazeći pre svega od toga da se već nalaze u školama ili zanatskim
radnjama. Na tržištu, bar u trenutku pisanja ove knjige, gotovo da i nema ponuda za
računare 386DX, kao i za laserske štampače HP LaserJet 4l. Nude se računari
486DX/100Mhz/8 MB RAM-a/1,3 GB HDD/Color monitor i bolji, kao i laserski
štampači HP LaserJet 5L i bolji. Od skenera, mogu se kao minimum naći ručni
(crno-beli i kolor), a gotovo se može reći da će stoni, formata A4 (kolor) u trenutku
izlaska ove knjige biti minimum onog što se nudi. Od programa i operativnih
sistema gotovo da postaje standard Windows 95, kao operativni sistem, sa novim
verzijama programa CorelDRAW i drugih programa za crtanje i obradu slika.
6. MATERIJALI ZA SITO-ŠTAMPU
Polazeći od raznovrsnosti primene tehnike sito-štampe, na tržištu se nudi

veliki izbor materijala namenjen za rad u ovoj štamparskoj tehnici.
Neki materijali (tekstil, papir, plastične folije) imaju osobinu da se pod
dejstvom vlage, toplote, hladnoće ili rastvarača u sitoštamparskim bojama različito
skupljaju ili šire po dužini ili širini. Zbog toga je veoma važno voditi računa o tome
da materijal namenjen istom tiražu bude postavljan isključivo u smeru skupljanja ili
širenja, posebno u slučajevima kada se radi sa dve ili više boja.
56
Pored toga, materijale na koje štampamo, a takođe i sita pripremljena za isti tiraž
moraju biti doneta nekoliko dana ranije u radionicu u kojoj će se štampati, kako bi se
prilgodila uslovima mikroklime u radionici.
Ova knjiga nema za cilj da čitaoca detaljno upozna sa svim materijalima koji se
mogu naći, već sa onim koji se najčešće upotrebljavaju, naročito u radnim pogonima
učeničkih zadruga i manjim zanatskim radnjama.
6.1. PAPIRI ZA SITO-ŠTAMPU
Osnovni i najčešće upotrebljavani materijal je papir. Ne ulazeći u sam sastav i
tehniku dobijanja papira, treba napomenuti da se na tržištu mogu naći različite vrste
papira i u različitoj gramaturi. Gramatura označava težinu određene vrste papira (u
gramima) po 1m2. Proizvode se u sledećim gramaturama (vidi tabelu):
Vrsta papira zavisno od težine Težina (g/m2) Veličine papira su standardi-

zovane u određene formate
Tanki papiri 49
(DIN - formati), a na tržištu
Srednje tanki papiri 50 - 69
se najčešće nalaze u fo-
Srednje teški papiri 70 - 119
rmatima B1 i A1, ali i se-
Teški papiri 120 - 149
čeni u manjim formatima oba
Polukartoni 150 - 199
reda (B2, B3. B4, tj. A2, A3,
Kartoni 200 i više
A4).
57
Optimalni uslovi za skladištenje (čuvanje) zaliha papira su: temperatura od 200 S i

relativna vlažnost vazduha 55 do 65%.
Najviše se upotrebljavaju papiri koji se mogu naći pod određenim fabričkim i
trgovačkim nazivima, kao npr.:
- “Kunstdruk”, obostrano glatke i sjajne površine. Upotrebljava se za štampanje
vizit karti, pozivnica, diploma, zahvalnica, korica za fascikle i sl. Predviđen za
štampanje sa obe strane.
- “Lajnen”, sa reljefnom površinom sa jedne (ili obe) i mat sa druge strane.
Upotrebljava se u iste svrhe kao i prethodni. Štampa se na reljefnoj površini.
- “Bindekot”, sa jedne strane glatkom i sjajnom i sa druge strane mat površinom.
Upotreba kao i prethodni. Štampa se uglavnom na glatkoj strani.
- “Etiks”, sa jedne strane glatke i sjajne, a sa druge strane mat po-vršinom.
Najčešća upotreba za štampanje etiketa. Štampa se na glatkoj strani.
- Samolepivi papiri, sa mat ili sjajnim površinama ( beli ili u boji), obični ili
fluorescentni i sl. Upotreba za razne vrste nalepnica.
- “Bankpost” i sl. marke bezdrvnog finog papira za kucanje, koji se najčešće
primenjuje pri štampanju memoranduma.
- “NCR” papir, sa prenosnom podlogom za kopiranje na drugu stranu, za izradu
blokovske robe (računi, naruxbenice, otpremnice i sl.).
- “Kuler”, za štampanje plakata, letaka, i sl.
- “Ofset” papir, sve vrste, za štampanje letaka, memoranduma i sl.
58
6.2. PLASTIKA ZA SITO – ŠTAMPU
Tehnikom sito - štampe može se štampati na različitim vrstama plastičnih

materijala.
Najviše se štampa na PVC samolepivim folijama, koje se na tržištu mogu naći
u rolnama, ili pak isečene u različite formate (najčešće je u pitanju format B1) i u
različitim bojama. Za štampu se kao vrlo kvalitetne preporučuju 3M folije. U reklamne
svrhe upotreba štampanih PVC folija je vrlo raznovrsna jer se u prodaji mogu naći
providne i neprovidne folije. Treba naglasiti da se providne folije mogu lepiti i sa
unutrašnje strane npr. stakla, a samim postupkom pripreme originala (stranično
neispravan) učiniti da se grafika, tekst i sl. vide sa spoljne strane.
Tehnikom sito - štampe može se štampati i na polietilenu, koji se upotrebljava
za izradu raznih vrsta kesa. Kod ovog materijala postoji određen problem, jer ne
sadrži plastifikatore, a otporan je na normalnoj temperaturi prema rastvaračima što
onemogućava da se sitoštamparska boja poveže sa podlogom za štampanje.
Problem se prevazilazi tako što treba nabaviti elektronskim ili jonskim mlazom
obrađene kese, ili ih u oksidacionoj atmosferi zagrejati na 60 do 800 S, polako
ohladiti i odmah štampati.
Postoje i specijalne boje za sito - štampu na navedenim materijalima, sa
kojima se može direktno štampati bez prethodne obrade i pripreme ovih materijala
za štampu.
59
Uspešno se može štampati i na tvrdom PVC, a uz manje truda ako se upotrebe

ES PVC ploče koje su već pripremljene za štampu.
Plastične materijale pred početak štampanja određenog tiraža treba isprobati.
Uzme se parče materijala kvadratnog oblika i odštapa po dijagonali, a zatim stavi na
drvenu podlogu i zakuca čiodama (čiode se postavljaju u uglove kvadrata, što bliže
temenima uglova). Navedeni postupak provere pomaže da utvrdimo da li ima i koliko su
izražene deformacije materijala. Ovo zbog toga da bi utvrdili u kojoj meri reaktivne
plastične sitoštamparske boje rastvaraju štamparsku podlogu. Ako deformacija ima,
tada najveći format koji se bez većih komplikacija može štampati iznosi 500x700 mm.
U prodaji se mogu naći plastični materijali koji na sebi sadrže ostatke silikonskih
premaza (upotrebljavaju se u procesu proizvodnje ovih materijala) pa kao takvi
sprečavaju povezivanje sito-štamparske boje sa podlogom. Takođe smetaju i ostatci
voska i masnoće koje se mogu naći na tvrdim plastikama. Ako ima navedenih pojava,
tada materijale treba očistiti sa organskim rastvaračima ili nekim drugi sredstvima kao
što su praškovi za pranje i sl. Najbolje je potrebne materijale nabavljati u
specijalizovanim prodavnicama koje se bave prodajom materijala za sito-štampu, i na
taj način izbeći probleme koji su prethodno navedeni.
60
Na tržištu se pored navedenih materijala, može naći veliki broj proizvoda od

plastike pogodnih za sito-štampu kao što su: upaljači, olovke, piksle, razne vrste
kutija i flaša, tacni, tanjira, šoljica, čaša i sličnih proizvoda. Za štampanje reklamnih
tabli vrlo je pogodan “klirit” u tablama, kao i različite plastične obloge za fluorescentne
svetiljke.
6.3. OSTALI MATERIJALI ZA SITO-ŠTAMPU
Pored štampanja na prethodno navedenim materijalima, tehnikom sito -štampe

može se štampati i na drugim materijalima kao što su: metal, staklo, porcelan,
tkanine, drvo i dr. Za sve ove materijale postoje odgovarajuće boje, njihovi rastvarači i
druga sredstva potrebna za rad o čemu će kasnije biti reči.
Posebno treba napomenuti da na tvrdim materijalima kao što su ploče od
stakla, metala ili plastike, postoje oštre ivice koje prilikom štampanja dolaze u dodir
sa mrežicom sita pri čemu postoji mogućnost oštećenja (prosecanja) mrežica. Da bi
se izbegla mogućnost oštećenja mrežica (koje su inače dosta skupe, a propada i
kompletan rad uložen u izradu štamparske forme), oštre ivice materijala na koji
štampamo treba oblepiti odgovarajućom lepljivom trakom.
61
7. BOJE ZA SITO-ŠTAMPU
Boje za sito-štampu izrađuju se od pigmenata, veziva i punila, pomešanih sa
razređivačem i tzv. korisnim dodacima. U ukupnoj masi boje 50% čine rastvarači sa
dodacima (od čega rastvarači čine 30%, a dodaci preostalih 70%).
Različiti sastojci sitoštamparske boje imaju različite specifične težine, te se
usled toga boja u ambalažnom pakovanju taloži. Iz tog razloga pre upotrebe boju
treba veoma temeljno promešati.
Pigmenti sitoštamparskih boja (kojih ima oko 10 000 i 30 000 vrsta veziva)
veoma su sitni i imaju prećnik od 10 do 25 mikrona. Uglavnom su organskog porekla,
izuzimajući keramičke sitoštamparske boje koje se peku i neorganskog su porekla.
Najkrupnije zrno imaju bronze i svetleće boje (fluorescentne - svetle danju,
fosforoscentne - svetle u mraku, i trajno svetleće - zbog visoke cene, a pre svega zato
što su radioaktivne nisu za preporuku jer štete zdravlju).
Vezivna sredstva u novije vreme su dvokomponentna i izrađuju se na bazi
epoksidnih i poliuretanskih smola. Na ovaj način proces sušenja je ubrzan, tako da u
normalnim uslovima iznosi do 10 minuta, dok se na povišenoj temperaturi postiže
vreme od nekoliko sekundi. Najsporije se suše uljane sitoštamparske boje kojim je
potreban i čitav dan za sušenje. U celini posmatrano, zavisno od sastava,
sitoštamparske boje se suše isparavanjem, upijanjem, oksidacijom i polimerizacijom.
Putem isparavanja suše se celulozne, vinilske, akrilne i tutkalne boje, kao i razni lakovi.
62
Upijanjem u materijal uglavnom se suše rastvorljive tekstilne boje. Termo-

plastične boje za keramiku očvrsnu nakon hlađenja. Sitoštamparske boje izrađene na
bazi sušivih masnih ulja suše se oksidacijom, a polimerizacijom - oksidne i poliure-
tanske dvokomponentne boje. Sa povišenjem temperature, ako to štampajuća podloga
dozvoljava može se znatno skratiti vreme sušenja. Na temperaturi od 700 C uljana
boja suši se oko 20 minuta, a u normalnim uslovima oko 10 sati. Sitoštamparske
epoksidne boje prividno su suve za oko 2 sata u normalnim, očvrsnu za 10 minuta na
800 C, a za 7 minuta na temperaturi od 1500 C.
Gustina boje za sito - štampu (u normalnim uslovima) ima gustinu pudinga.
Potrošnja boje zavisi od više činilaca, kao što su: gustina mrežice, materijal na koji se
štampa, odstojanje između sita i štampajuće podloge, tvrdoće uloška potiskivača boje i
ugla pod kojim se vuče po situ. Sa jednim kilogramom boje možemo da pokrijemo od 6
- 70 m2 površine materijala na koji štampamo. Tako npr., sa jednim kilogramom
neprovidne boje specifične težine oko 1,7 g/cm3 možemo pokriti oko 25 m2 materijala,
a sa istom količinom polulazurne između 50 i 60 m2.
Debljina odštampanog sloja boje izosi 1 - 15 mikrona, što ima znatan uticaj na
postojanost, bolju pokrivnost i puniji izgled ovih boja.
63
Najveći broj sitoštamparskih boja moguće je nabaviti u tri varijante: mat, polumat
i sjajna. Izrađuju se (ne sve) kao neprovidne, polulazurne ili transparentne i lazurne.
Zbog toga što se nabavljaju u koncentrisanom stanju, pre upotrebe ih treba
razrediti. To se radi uz upotrebu odgovarajućeg razređivača, obično u razmeri 1:5
(jedan deo razređivača i pet delova boje), uz napomenu da odnos 1:2 predstavlja
najveći stepen razređenosti boje sa kojom se može štampati. Po pravilu, neprovidne
boje razređujemo nešto više od providnih. Posebna vrsta razređivača koji imaju tačku
ključanja osetno višu od rastvarača i koji sitoštamparskoj boji usporavaju proces
sušenja nazivaju se usporivači. Korisni su posebno u letnjem periodu i pri radu u
prostorijama sa povišenom temperaturom, naročito u situaciji kada se štampa na većim
površinama. Ubrzivači, suprotno od usporivača, imaju za cilj da ubrzaju proces
sušenja.
U zavisnosti od upotrebljenog vezivnog sredstva u sadržaju boje, razlikuju se
sledeće sitoštamparske boje: uljane, vodene (od lepkova i tutkala), vinilske, akrilne,
rastvorljive tekstilne, etilcelulozne, nitrocelulozne, poliamidne, epoksidne, poliuretanske
i stearinske. Navedene boje se uglavnom ne mešaju međusobno, pa čak ni putem
štampe sloj na sloj. Ima izuzetaka, pogotovu ako se primeni ispravan redosled. Na
primer, nitrocelulozna boja će ostati neoštećena ako se na nju nanese uljana.
U odnosu na predviđenu podlogu za štapanje sitoštamparske boje se mogu
podeliti na boje za hartiju, plastične mase, keramiku, tekstil, staklo i metal.
64
7.1. SITOŠTAMPARSKE BOJE ZA HARTIJU
Sa ovim bojama može se štampati ne samo na hartiji, već i na kartonu, drvetu,

platnu i sličnim materijalima. Najčešće su to uljane sito-štamparske boje koje sadrže
60 - 80% masnog ulja, alkidne smole, glice-rol i sredstvo za sušenje. Razređuju se
terpentinskim uljem koje boji povećava i sjaj.
Ako uljane boje sušimo na temperaturi od 1000 S, možemo dobiti otiske koji su
vrlo izdržljivi na otvorenom prostoru. Kada je u pitanju lepljivost i elastičnost ove boje
imaju prednost nad sintetičkim bojama.
U vrlo kvalitetne uljane sitoštamparske boje ubraja se “Norolit”, a po brzom
sušenju poznat je “Marapal”.
Oksidacione boje, sa malo ulja i velikim procentom veštačkih smola kao što su
“Vidoluks” i “Maraluks”, poznate su kao veštačke smolne boje i imaju svestranu
upotrebu.
Sitoštamparske bronze (srebrna i zlatna) najčešće imaju uljano vezivo. Izrađuju
se u obliku guste paste, a razređuju sitoštamparskim firnajzom i razređivačem
neposredno pred upotrebu. Zlatna bronza se meša sa razređivačem u razmeri 1:3, a
srebrna 1:5. Kada se otisak osuši bronzana boja ima znatno svetliji izgled od izgleda u
pripremi. Najsvežiji izgled otiska dobija se kada umesto paste upotrebimo bronzu u
vidu sitnog praha.
65
Štampa se samo vezivno sredstvo, a na još svež otisak, kroz mrežicu

odgovarajuće gustine, prospe se bronza u prahu. Vrlo interesantni efekti u boji mogu
se dobiti kada se radi sa mešavinom bronze i neke od “šarenih” sitoštamparskih boja.
Dosta često, na hartiju i ostale štampajuće podloge (materijal) od celuloze,
štampamo koristeći mat plakatne boje. Ove boje su veoma neprovidne, a
prilagođavaju se materijalu na koji štampamo odgovarajućim dodacima štamparskog
ulja i firnajza. Poznate plakatne boje su: posterfast, maraplak, norifleks, vidoprint itd.
7.2. SITOŠTAMPARSKE BOJE ZA PLASTIČNE MASE
Razvijen je veoma velik broj boja za štampanje na podlogama od plastične
mase. Sintetičkim dvokomponentnim bojama, izrađenim na bazi epoksidnih smola
(npr. “Seripoks”, “Marapoks”) ili poliuretana (koje proizvodi Francuska fabrika “Fuko”),
možemo uspešno štampati na plastičnim masama i ostalim materijalima, izuzev na
hartiji. Pose-bno su pogodne i za štampanje na staklu, metalu i duroplastu. Treba
napomenuti i to da ove boje nisu otrovne i da nemaju neprijatan miris.
Reaktivne plastične boje imaju to svojstvo da se hemijski jedine sa podlogom
zbog čega su vrlo pogodne za štampu na termoplastima. Kada boja i materijal, pored
iste veštačke smole, sadrže iste rastvarače i plastifikatore, tada i njihovo povezivanje
teče normalno. Ako su plastifikatori različiti, tada plastifikatori iz materijala na koji
štampamo prelaze u boju, što za posledicu ima usporavanje procesa sušenja, koji
može da potraje i više dana.
66
Reaktivne sitoštamparske boje su: “Vodopan”, “Maraplast”, “Norifani”,

“Argonfleks”, “Akriluks” itd. Suše se prosečno za 20 do 30 minuta, a na temperaturi
od 600 S 30 do 60 sekundi. Otporne su na masti i ulja, a neke od njih i na etanol.
Prednost kod boja otpornih na etanol je u tome što se mogu pomoću špiritusa za
gorenje isprati sa materijala na koji štampamo, dok je u svežem stanju, čime se
izbegava utrošak materijala ako smo dobili loš otisak.
7.3. SITOŠTAMPARSKE BOJE ZA STAKLO I METAL
Za štampanje na materijalima od stakla i metala, upotrebljavaju se uljane,

smolne i dvokomponentne sitoštamparske boje, koje su istovremeno pogodne i za
štampu na duroplaste i drvo. “Oksikolor” boje najviše odgovaraju za štampu na
aluminijumu, a “Duroglas” boje posebno su otporne na povišene temperature i
temperaturne promene. Dosta kvalitetne boje za metal i staklo, proizvode fabrike
“Vernikolor”, “Serikol”, i “Visproks”.
7.4. SITOŠTAMPARSKE BOJE ZA TKANINE

Za razliku od rastvorljivih tekstilnih boja, koje su vodeni rastvori i hemijskim
putem se vezuju sa tkaninom, sitoštamparske boje za tkanine se vezuju za površinu
67
materijala na koji se štampa. Za štampanje na tekstilu upotrebljavaju se emulzione

i u vodi nerastvorljive benzinske boje.
Emulzione boje razređujemo sa vodom, a suve otiske prepeglamo. Za štampu sa
ovim bojama treba upotrebljavati štamparsku formu koja se izrađuje od emulzija
neosetljivih na vodu. Otisak sa drugom vrstom, u vodi nerastvorljivim sitoštamparskim
bojama, se ne pegla, a za sušenje mu je potrebno približno tri nedelje.
Lazurnost boja za tkanine postiže se dodavanjem specijalnih vrsta firnajza, a uz
isti dodatak štampamo i sa bronzama (na jedan deo bronze dodaje se četiri dela
firnajza).
Obične boje za sito - štampu elastične su, vrlo intezivne i meke, imaju dobru
postojanost na svetlost, ali su na spoljne uticaje i pranje mnogo osetljivije od boja koje
upotrebljava tekstilna industrija.
Posebnu vrstu čine boje otporne na vremenske uslove, koje su veoma tvrde, a
zbog toga što se vrlo često nanose u debelim slojevima, gube dosta i na savitljivosti.
U praksi se dosta koriste “dekaprint - boje”, a za tkanine svake vrste “sripl-sred-
inks”.
7.5. SITOŠTAMPARSKE BOJE ZA KERAMIKU
Za štampanje na keramici (ali i na staklu) upotrebljavamo boje koje se posle
štampanja peku. Ove boje, u cilju sniženja tačke topljenja, sadrže olovna jedinjenja,
68
pa se zbog poznate otrovnosti olova ne smeju upotrebljavati za štampu na

mestima koja dolaze u dodir sa hranom.
Keramičke boje za štampanje na hladno prave se sa uljanim vezivnim
sredstvima. Suše se vrlo sporo.
Druga vrsta, termoplastične sitoštamparske boje, kao vezivno sredstvo imaju
vosak i postaju tečne na temperaturama od 65 do 700 S. Kada je vezivno sredstvo od
plastičnih masa postaju tečne na 650 S.
Termoplastične boje se pre štampanja zagreju ili se štampa sa sitima koja
imaju metalnu mrežicu koja se u toku rada zagreva električnim putem. Ove boje se
vrlo brzo stvrdnjavaju , što omogućava da se odmah nanese sledeća. Međutim, za
štampu sloj na sloj, ova boja nije pogodna iz razloga što novonaneti sloj otapa
prethodni.
Od velike je važnosti pri izboru i pečenju keramičkih boja imati u vidu da
odgovara materijalu u svakom pogledu. Mogu se naći keramičke boje za grnčariju,
poluporcelan, porcelan i staklo, a mogu se naći i podglazurne (sa visokim tačkama
topljenja) kao i zlatna i srebrna boja.
Na tržištu se mogu naći i tzv. specijalne keramičke sitoštamparske boje.
Poznate su pod opštim nazivom difuzione boje, a namenjene su štampanju na
staklu. U toku procesa pečenja prodiru u površinski sloj stakla, a staklo, pod uticajem
metalnih koloida iz keramičke boje biva providno obojeno. Ove boje pečemo na
temperaturi od 500 - 5500 C.
69
8. SREDSTVA ZA ODMAŠĆIVANJE, OSLOJAVANJE I ČIŠĆENJE SITA

Da bi se na mrežici sita pripremila, a po završenom štampanju uklonila
štamparska forma potrebna su određena sredstva. Tim sredstvima, kao i njihovoj
upotrebi posvećeno je ovo poglavlje.
8.1. SREDSTVA ZA ODMAŠĆIVANJE
U cilju obezbeđenja dobrog prihvatanja fotoosetljivog sloja (emulzije) u procesu

oslojavanja (nanošenja emulzije na mrežicu sita), neophodno je mrežicu sita odmastiti.
Odmašćivanje se primenjuje kako kod upotrebe novog sita, tako i kod ponovne
upotrebe već korišćenog sita sa kojeg je u prethodnom postupku skinuta štamparska
forma.
Odmašćivanje sita u osnovi podrazumeva uklanjanje ostataka prašine, otisaka
prstiju i svih drugih masnoća sa mrežice sita. Vrši se pre nanošenja emulzije za izradu
štamparske forme.
Odmašćivanje se može vršiti i srednje jakim rastvorom etanola (CH CH OH), a
univerzalno sredstvo za brušenje i odmašćivanje svih vrsta mrežica je kalcijum-
karbonat (Ca CO2 - kreda), koji treba da je samleven u vrlo sitan prah. Sa ovim
sredstvom mrežicu sita treba natrljati sa obe strane, a potom dobro isprati sa jakim
mlazom vode uz upotrebu tuša.
70
Postoje i posebna hemijska sredstva, koja treba pripremiti kao određenu

količinu koncentrata, a zatim u određenoj srazmeri mešati sa vodom, učinivši ga tako
spremnim za sam proces odmašćivanja2. Sa ovim sredstvom (preporučuje se
upotreba rukavica), uz pomoć sunđera, natrlja se mrežica sita sa obe strane, ostavi
da odstoji 5 - 10 minuta, a zatim veoma dobro istušira sa jakim mlazom vode.
Po završenom ispiranju, sito se u celini osuši (može i uz upotrebu ventilatorske
grejalice ili fena - sa rastojanja ne manjeg od 600 mm), a zatim odloži (u
horizontalnom položaju) na ravnu površinu koja treba da je zaštićena od uticaja
prašine. Najbolje je da se drži u nekom zatvorenom ormanu, ili zamotano u hartiju,
uz napomenu da se mogu odlagati po dva sita iste veličine (nikako sito u sito),
okrenuta tako da međusobno naleže mrežica jednog, na mrežicu drugog sita.
8.2. SREDSTVA ZA OSLOJAVANJE SITA
U ovoj knjizi opredelili smo se za izradu kopirnog predloška (crteža originala)
uz pomoć računara i laserskog štampača, pa će iz tog razloga biti govora o
sredstvima za izradu štamparske forme tzv. direktnim postupkom, uz napomenu da
se za ovaj postupak mogu koristiti i druge tehnike pripreme originala (crtanje tušem,
upotreba “Letraset” proizvoda i sl.).
2
Beogradska firma “Sitotehnika” prodaje jedno od tih sredstava u malom pakovanju od 100 grama, (koje
je dovoqno za 4 litre mešavine) pod nazivom “Sredstvo za odmašćivanje”, uz mogućnost prodaje i pouzećem.
71
Za direktni postupak izrade štamparske forme karakteristično je da se crtež

razvija neposredno na mrežici sita, koja je prethodno oslojena sa posebnim
sredstvom. To sredstvo na mrežici sita formira fotoosetljivi sloj, koji se posle
nanošenja suši, zatim osvetljava, ispira vodom i ponovo suši. Nakon ove procedure,
na mrežici sita je formirana štamparska forma koja se sastoji od propusnih
(štampajućih) i nepro-pusnih (neštampajućih elemenata).
Na našem tržištu se može naći fotoosetljiva emulzija pod nazivom “Diraset 22”
koja ima dosta dobrih osobina kao što su: izuzetna oštrina crteža, značajna izdržljivost
velikih tiraža, izvanredna otpornost na organske rastvarače, lako uklanjanje sa
mrežice sita. Prodaje se u pakovanju od 1 kg, a sastoji se od dve komponente:
hromželatina plave boje (upakovan u plastičnu kanticu) i 15 g amonijum-bihromata u
prahu (upakovan u kesicu i zalepljen na poklopcu plastične kantice).
Postupak pripreme fotoosetljive emulzije je sledeći:

1. U 100 ml destilovane vode (sipane u staklenu flašicu - teglicu po mogućstvu
tamne boje) rastvori se kompletan sadržaj amonijum - bihro-mata iz kesice. Na ovaj
način pripremljena je jedna komponenta u obliku tečnosti tamno crvene boje, koja se
obično naziva “senzibilizator”.
72
2. U staklenu posudu zapremine do 100 ml (poželjno je da bude što tamnija)

sipa se potrebna količina hromželatina plave boje (najčešće 50 ml), što je dovoljno za
oslojavanje mrežice sita formata B3 pa i B2.
3. Iz flašice u kojoj je pripremljen “senzibilizator” (najbolje uz pomoć plastičnog
“šprica” za injekcije) uzima se 5 ml tečnosti i sipa u posudu sa pripremljenih 50 ml
hromželatina (vidi tačku 2). Ovako dobijena dvokomponentna masa, sastavljena kao
što se vidi u odnosu 1:10, izmeša se veoma dobro i ostavi na tamno mesto, najbolje u
frižider, jer je tako pripremljena i čuvana emulzija upotrebljiva do mesec dana. Od
trenutka sastavljanja navedenih komponenti, emulzija postaje foto-osetljiva, pa se iz
tog razloga i njeno pripremanje (ali i nanošenje na mrežicu sita) obavlja u zamračenoj
prostoriji pri žutoj svetlosti jačine oko 25 NJ. Stajanjem emulzija gubi osetljivost na
svetlost, pa iz tog razloga, pri upotrebi starije emulzije treba produžiti vreme
osvetljavanja oslojene mrežice. Ako se npr. mrežica bele boje osvetljava halogenom
sijalicom jačine 1000 NJ, sa udaljenosti od 700 mm, tada je za emulziju pripremljenu
do nekoliko dana ranije, vreme osvetljavanja 3’, a za emulziju stariju od 10 i više dana,
vreme osvetljavanja treba postepeno povećavati počev od nekoliko, pa do najviše 12-
15”. O osvetljavanju i drugim postupcima koji slede, više će se govoriti u delu o
kompletnoj pripremi sita i štampanju.
73
Predlažemo početnicima i radnim pogonima učeničkih zadruga da rad započnu sa

navedenom emulzijom, a kasnije, kada više ovladaju samim procesom i detaljnije
upoznaju tehniku sito - štampe, probaju da rade i sa drugim vrstama emulzija,
koje se takođe mogu nabaviti na našem tržištu.
8.3. SREDSTVA ZA SKIDANJE (PRANJE) EMULZIJE
Posle završetka procesa štampanja, potrebno je skinuti štamparsku formu sa
mrežice sita, kako bi se isto sito moglo upotrebiti za neki drugi posao.
Uz pomoć razređivača za boju kojom smo štampali, prvo se, sa nakvašene dve
gužvice vate, istovremenim trljanjem sa obe strane mrežice, dobro ispere boja, posebno
ako smo radili sa PVC bojama. Ova mera je nužna i treba je temeljno odraditi kako bi se
obezbedilo lakše skidanje nanetog fotokopirnog sloja. Navedeni postupak se ponavlja
više puta, uvek sa novonavlaženom vatom.
Na navedeni način, pripremljenu i prosušenu mrežicu obostrano premažemo (uz
pomoć posebno opredeljenog sunđera za ovu namenu) sa nekim sredstvom za
skidanje emulzije3, ostavimo u horizontalnom položaju 5 - 10 minuta, a zatim sa
sunđerom dobro istrljamo i na kraju temeljno, uz pomoć tuša isperemo.
3 U pakovanju od 100 g prodaje ga beogradska firma “Sitotehnika”, a priprema se na već navedeni način u
fusnoti (2) na strani 71.
74
Posle ovoga primenimo kompletan postu-

pak odmašćivanja i pripreme sita za nanošenje
emulzije (vidi 8.1) i sito je spremno za sledeću
izradu štamparske forme.
Postupak pripreme sita za izradu štampa-
rske forme (odmašćivanje, ispiranje, otvaranje
štampajućih elemenata ispiranjem , kao i ukla-
njanje štamparske forme, odnosno emulzije)
obavlja se u posebnom uređaju koji se obično
naziva “digistor” a prikazan je na slici 22.
Sl. 22. Digistor
9. PRIKAZ TEHNOLOŠKOG POSTUPKA DOBIJANJA OTISKA U SITO-

ŠTAMPI
U odeljku 3. (slajd 15) dat je šematski prikaz tehnološkog postupka dobijanja
otiska u sito-štampi. U ovom odeljku prikazaće se kompletan tehnološki postupak u
slici i reči, što će uz prethodno, celokupno izloženu materiju, omogućiti upoznavanje
tehnike sito-štampe u meri dovoljnoj za samostalan rad početnika.
75
1. Rad započinje sa određenim zahtevom za izradu koji

Izrada kopirnog predloška
može biti u obliku ideje, već ranije rađenog otiska ili pak
donetog fajla na disketi. U svakom slučaju, polazimo od
toga da treba izvršiti pripremu i izradu kopirnog predloška
uz pomoć računara i laserskog štampača. Neka je zahtev
da treba izraditi nalepnice na providnoj i neprovidnoj PVC
foliji veličine 50x180 mm koje sadrže natpis “ZATVORI
VRATA”. Znači, zahtev je da treba izraditi nalepnice koje
se mogu lepiti sa unutrašnje strane stakla i čitati spolja
(providna folija) i iste takve nalepnice koje se lepe spolja ili
na neprovidnu površinu (pa se mogu raditi na neprovidnoj
foliji). U prvom slučaju radimo “stranično neispravan”
(slika a.), a u drugom slučaju “stranično ispravan” (slika
b.) kopirni predložak. Pripremu radimo na računaru u
programu “CorelDRAW4”, a kopirni predložak dobijamo uz
pomoć laserskog štampača na “pausu” ili na providnoj
termostabilnoj foliji. Napominjemo da se zbog toga što se
u daljoj fazi rada original mora osvetljavati i propuštati
svetlost, pripremu originala treba isključivo raditi na
providnim predlošcima (“paus” i “termofolija”).
76
Priprema štamparske forme
2. Druga faza rada započinje odmašćivanjem

mrežice sita. Odmašćivanje mrežice vrši se “Sre-
dstvom za odmašćivanje” (vidi str. 71, fusnota 2).
Na mrežicu odabranog sita, uz pomoć sunđera
(rukavice su obavezne u toku ove faze rada) utrljava
se sa obe strane mrežice sredstvo za odmašćivanje i
sito ostavi (u horizontalnom položaju) 5 - 10 minuta, a
zatim dobro ispere sa jakim mlazom vode.
Sledi sušenje mrežice uz upotrebu fena ili
ventilatorske grejalice, sa udaljenosti od oko 600 mm.
Potrebno je da se mrežica dovoljno osuši kako
bi se izbegle sve eventualne neprijatnosti koje bi
usledile ako bi se emulzija nanosila na nedovoljno
osušenu mrežicu.
77

3. Sledeći postupak u ovoj fazi rada je oslo-
javanje mrežice sita sa ranije pripremljenom emulzijom (vidi
8.2. na strani 71). Kako smo se odlučili za štampu na PVC
samolepivoj foliji, upotrebićemo već opisanu emulziju
“Diraset 22” .
U koritance za nanošenje fotoosetljive emulzije
ulijemo oko 50 ml pripremljene tečnosti, a zatim je,
povlačeći koritance lagano (odozdo prema gore), nanosimo
prvo sa spoljne, a zatim sa unutrašnje strane sita.
Vrlo je važno da se emulzija ravnomerno nanese,
a u slučaju curenja ili neravnomerno nanetog sloja upotrebiti
gladalicu (sl.19.v.).
Posle navedenog sledi sušenje nanete emulzije
sa mlazom toplog vazduha, ne toplijeg od 400 C, iz fena ili
ventilatorske grejalice a sa udaljenosti ne manjoj od 600
mm. Emulziju ne treba presušiti.
78
4. Sledi osvetljavanje kopirnog foto-osetljivog sloja Priprema štamparske forme

koje treba obaviti u roku od dva sata od momenta za-
vršetka sušenja istog. Ovo iz razloga što stajanjem
fotoosetljivost kopirnog sloja opada. Osvetljavanje se
izvodi uz upotrebu opreme i na način opisan u odeljku
5.5., na strani 27. Na slici desno prikazan je kompletan
postupak koji obuhvata sledeće:
a. Postavljanje originala na spoljašnji deo oslojene
mrežice sita pričvršćivanjem uz pomoć traka od provi-
dnog selotejpa. Važno je napomenuti da se strana
originala na kojoj se nalazi toner (nanet od strane lase-
rskog štampača) okrene tako da bude u neposrednom
kontaktu sa emulzijom na mrežici.
b. Sito se stavlja na staklo sanduka, a zatim se re-
dom postavlja (u unutrašnji deo okvira sita) crno platno,
traka sunđera debljine 5-10 mm, daščica i na kraju (po
potrebi, radi obezbeđenja što boljeg kontakta) može se
staviti jedna ili više debljih knjiga.
Utvrđivanje najpovoljnijeg vremena osvetljavanja
metodom probe sa trakama (Slika desno)
79
c. Po završetku prethodnih radnji pristupa se osvetljavanju, uključivanjem svih

raspoloživih svetiljki u stolu za osvetljavanje. Vreme osvetljavanja zavisi od jačine,
vrste i udaljenosti svetlosnog izvora, upotrebljene emulzije, boje mrežice i drugih
faktora, pa se zbog toga preporučuje utvrđivanje vremena probom. Pripremimo osam
traka crne hartije, sito (sa postavljenim originalom) stavimo na sto i osvetljavamo dva
minuta, zatim postavljamo prvu traku i osvetljavamo jedan minut. Proces nastavljamo
u istom ritmu dok ne upotrebimo sve trake, a zatim ga razvijemo i na osnovu pregleda
dobijene štamparske forme izaberemo najpovoljnije osvetljenje. Komletan postupak
obavlja se u mračnoj komori, korišćenjem izvora žute svetlosti jačine oko 25 W.
5. Po završetku osvetljavanja, skida se original sa mrežice i prelazi se na tzv.

“otvaranje sita” koje podrazumeva dobijanje kompletne štamparske forme na mrežici
sita.
U ovom delu rada, mrežica sita ispira se vodom (uz pomoć tuša) temperature
oko 200 C, mlazom umerene jačine. Prvo se kvasi spoljna strana mrežice, sve do
pojavljivalja obrisa originala, a zatim se ispiranje nastavlja sa unutrašnje strane sita.
U toku ovog postupka svi neosvetljeni delovi na mrežici (delovi originala koji su bili
crne boje) otpadaju sa mrežice stvarajući štampajuće elemente, a osvetljeni delovi
ostaju na situ čineći neštampajuće elemente štamparske forme.
80
Na slici desno prikazan je izgled sita po Priprema štamparske forme

završenom ispiranju.
Postupak ispiranja obavlja se u “digistoru”, a
kontrola razvijanja štamparske forme vrši se uz pomoć
ugrađenog izvora žute svetlosti (vidi sl. 22. na str. 39).
Sve vreme se radi u uslovima mračne komore.
6. Sa završetkom “otvaranja sita”, pristupa se
sušenju dobijene štamparske forme, pri čemu se kori-
sti strujanje toplog vazduha iz ventilatorske grejalice ili
fena. Udaljenost ne manja od 600 mm, a temperatura
oko 400 C. U toku sušenja sito se povremeno okreće
za 1800. Važno je napomenuti da štamparska forma
mora biti dobro osušena, ali ne i presušena (slika
dole).
81
7. Po završetku procesa sušenja štamparske

forme, pristupa se njenom pregledu u cilju utvrđiva-
nja postignutog kvaliteta i uočavanja eventualnih
neispravnosti u vidu neželjenih otvora nastalih otva-
ranjem emulzije i na neštampajućem delu. Sa osta-
tkom korišćene emulzije, vrši se retuš uočenih ne-
dostataka (Slika desno – gore).
U nastavku sledi, treća, završna faza postu-

pka, što je predstavljeno na sledećim stranama.
82
8. Treća, završna faza započinje montiranjem i podešava- Priprema i štampanje tiraža

njem sita na sitoštamparski sto, sa pokrivanjem unutrašnjih ivica
sita i postavljanjem pasera (graničnika).
Paseri su trake od papira ili plastike (preporučujemo od starih
rentdgen filmova) za štampanje na papiru ili foliji, a mogu biti i od
lima, kartona i sl., npr. za štampu na upaljačima, olovkama itd.
Postavljaju se na podlogu štamparskog stola radi obezbeđenja
uslova da materijal na koji se štampa zauzme uvek u isti položaj, što
je od izuzetnog značaja posebno kod višebojne štampe. Najčešće
se postavljaju tri pasera, tako što se jedan stavlja uz kraću, a dva uz
dužu stranu materijala na udaljenosti od oko 50 mm od uglova.
Postavljanju pasera prethodi nameštanje originala na štampajuću
podlogu (materijal) uz pomoć trake od selotejpa, a zatim se približno
podešava položaj originala (pomeranjem po podlozi stola) sve dok
se crtež originala ne postavi ispod štampajućih elemenata štampa-
rske forme - tačnost podešavanja prati se, gledanjem odozgo, kroz
štampajuće elemente na mrežici sita).
Posle ove radnje postavljaju se paseri na već opisani način,
a koristeći vijke za podešavanje na sitoštamparskom stolu, vrši se
konačno podešavanje radi tačnog poklapanja crteža originala sa
štampajućim elementima štamparske forme. Sledi pokrivanje unu-
trašnjih ivica sita sa nekom samolepivom trakom (npr. traka za
pakovanje ambalaže) i to tako da se prvo postavljaju trake potrebne
dužine na kraćim, a zatim na dužim stranama sita
83
9. Sledeći odvijanje tehnološkog postupka došli smo do

izrade probnog otiska. Osnovni cilj je sadržan u potrebi da
izvršimo proveru: kvaliteta izrađene štamparske forme, da li
smo izabrali odgovarajući rakel (tvrdoća uloška, kvalitet i
ugao radne ivice i sl.), da li je orijentacija otiska na štampa-
rskoj podlozi pravilna i kakvo je ponašanje boje na njoj, da li
je izabrana gustina boje odgovarajuća, da li odgovara iza-
brana nijansa, da li je sito na potrebnoj distanci itd. Po
izvršenoj probi (uz eventualne popravke) pristupa se štampa-
nju zadatog tiraža. Osnovni zahtevi u procesu štampanja su:
- u toku odvijanja procesa treba kontrolisati kvalitet oti-
ska iz razloga što usled taloženja i sušenja čestica boje, ili le-
pljenja sitnih otpadaka od materijala na štampajuće elemente
(zaostalih od odsecanja), može doći do zapušavanja pojedi-
nih otvora mrežice, a time i do narušavanja izgleda otiska.
- između štampajuće podloge i mrežice sita mora po-
stojati određeni razmak (2-8 mm, u zavisnosti od veličine i
zategnutosti sita). Ako je rastojanje premalo, otisak se lepi za
mrežicu, a u suprotnom može doći do deformacije pojedinih
delova otiska zbog povećanog rastezanja mrežice usled
zahteva za jačim pritiskom potiskivača boje.
84
- Od izuzetne je važnosti da se pri štampanju održava pravilan ugao nagiba potiski-

vača (600) kod zahvata protiskivanja boje, vodeći računa i o tome da se pri radnom
zahvatu potiskivač vuče ka sebi, a boja vraća u početni položaj guranjem od sebe.
Imajući u vidu primer koji smo uzeli sledi
uklanjanje samolepive trake sa štamparske forme (ako
Priprema i štampanje tiraža
se nastavlja štampa sa istom bojom treba ukloniti samo
deo sa kojim je pokriven deo originala za štampanje na
neprovidnoj PVC foliji, a prekriti deo koji smo štampali).
Razume se da prethodno treba ukloniti boju i
razređivačem (nanetim na vatu) isprati deo štamparske
forme koji je bio u dodiru sa bojom (odstraniti svu boju).
Iza navedenog sledi kompletno ponavljanje treće
faze rada, kako bi se izvršila priprema i odštampao
zadati tiraž za drugu nalepnicu.
Po završetku štampanja tiraža sledi postupak

čišćenja boje, skidanja štamparske forme i odmašćiva-
nja sita (radi pripreme sita za sledeći posao) na način
opisan u odeljjcima 8.1. i 8.3.
85
10. VIŠEBOJNA I RASTERSKA ŠTAMPA

Pored jednobojne štampe koja je predstavljena u prethodnom poglavlju, postu-
pkom sito štampe moguće je dobiti višebojni otisak (sa dve ili više boja) ili otisak jedne
boje (u jednom prolazu) koji odaje utisak da je sastavljen od polutonova (rasterska
štampa).
10.1. VIŠEBOJNA ŠTAMPA
Osnovna razlika između jednobojne i višebojne štampe ogleda se pre svega u pri-
premi originala i povećanoj pažnji pri postavljanju i ulaganju štampajuće podloge u proce-
su štampanja. Ovo posebno važi za situaciju kada se radi o štampi kod koje se boje
dodiruju, odnosno preklapaju u veoma maloj meri.
Važno je naglasiti da se za svaku boju radi poseban original (izvadak), a u zavi-
snosti od veličine originala, štamparska forma se može pripremiti na jednom ili pak više
sita. Redosled štampanja po pravilu počinje sa najsvetlijom, a završava se najtamnijom
bojom.
Za primer ćemo uzeti izradu originala za trobojnu štampu, a objekat koji želimo
odštampati prikazan je na slici 23. (sa sva tri posebna izvadka). Iz datog primera
originala mogu se uočiti tri nijanse crne,od kojih ćemo najsvetliju uzeti kao žutu, tamniju
kao crvenu i najtamniju kao crnu. Polazeći od toga da original izrađujemo na laserskom
štampaču, kao i da smo za boje uzeli pune tonove, svaki izvadak koji radimo na lase-
rskom štampaču treba da izađe u punoj crnoj boji, što će važiti i za prikaz pripreme origi-
nala.
86
Sl. 23. Izgled (kompletnog) trobojnog originala sa izvadcima za sve tri boje
87
Sa slike 23. se vidi (pored ostalog) da je pripema originala, ali i sva tri izvadka,
rađena u programu CorelDRAW4 koji je već ranije naveden kao program primeren za
ovu vrstu rada.
Posebno treba naglasiti da je kod višebojne štampe veoma važno imati markere
na svakom izvadku (vidi sl. 23.). U toku procesa postavljanja i podešavanja originala
na podlozi radne ploče aparata za sito - štampu i izvlačenja probnih otisaka, markeri
omogućuju pravilno ulaganje materijala za štampu sa svakom narednom bojom. Tek
onda kada, u toku izrade probnih otisaka, marker boje sa kojom treba raditi, poklopi
marker prethodne boje, može se početi sa daljim štampanjem tiraža.
Kvalitet otiska u velikoj meri zavisi od preciznog i pravilnog ulaganja materijala.
Sve nepravilnosti (ne postavljanje do pasera, neodgovarajuća orijentacija i sl.) kao
rezultat imaće otisak sa izraženim belinama (na delovima kod kojih bi boja morala da
se preklapa) i dr., pa će takav otisak biti škart. Zbog mogućeg škarta za svaku boju
treba uraditi oko 1.5% otisaka više nego što iznosi zadata količina.
10.2. RASTERSKA ŠTAMPA
Koristeći mogućnosti računara i laserskog štampača u situaciji smo da u tehnici

sito-štampe štampamo i takve otiske koji su na originalu prikazani različitim
veličinama tačaka određene boje.
88
Kako se rasterske tačke posmatrane okom ne mogu razložiti, ima se utisak

da je original, (gledan sa određene udaljenosti) sastavljen od polutonova boje sa
kojom je izvršeno štampanje (vidi sl. 24).
Tehnikom sito-štampe mogu se repro-
dukovati originali kod kojih je najmanja raste-
rska tačka takve veličine da može pokriti bar
dve susedne niti na mrežici. Ako je rasterska
tačka manja od veličine otvora na mrežici po-
stoji veoma velika mogućnost da u postupku
“otvaranja sita” bude isprana sa mrežice, do-
zvoljavajući da na tom mestu boja nesme-
tano prođe. Iz navedenog sledi da za odgo-
varajuću gustinu rastera treba izabrati i odgo-
varajuću mrežicu. Sl. 24. Rasterisani original
Opšta je preporuka da mrežica za grube rastere bude četiri puta, a za fine
rastere pet puta gušća od rastera.
Najviše su u upotrebi rasteri sa 10 do 50 linija, što odgovara mrežicama koje
imaju 40 do 150 niti na jedan dužni centimetar. Neki iskustveni podaci sadržani su
u tabeli koja sledi.
89
Format koji se Linijatura rastera po 1 Udaljenost sa koje se Broj niti na mrežici

štampa cm1 posmatra po 1 cm1
< od A4 35 - 48 < od 0.5 m 140 i više

A4 30 - 40 oko 0.5 m 120 i više
A3 25 - 35 0.5 - 1 m 100 i više
A2 20 - 30 1-3m 100 i više
A1 15 - 25 2-5m 77 i više
A0 10 - 20 3 - 10 m “
Treba napomenuti da rasteri od 10 - 20 linija po 1 cm1 odgovaraju za

direktne fotošablone, a oni sa 20 - 30 linija mogu se koristiti kako za direktne
tako i za indirektne fotošablone. Potrebno je upotrebiti neku bolju emulziju za
izradu fotošablona, kao što je npr. “Dirasol 22”.
Za četvorobojnu štampu (pun kolor) koristiti isključivo trihromatske boje.
90
11. MOGUĆE GREŠKE U POSTUPKU IZRADE ŠTAMPARSKE FORME

(ŠABLONA)
U toku izrade štamparske forme usled raznoraznih okolnosti može doći do
određenih grešaka, od kojih se neke mogu popraviti, a neke su po prirodi takve da
zahtevaju ponavljanje kompletnog postupka izrade jer se greške ne mogi ispraviti.
Najkarakterističnije su sledeće greške:
1. Na štamparskoj formi (šablonu) mogu se pojaviti male rupice, kroz koje može u
toku rada doći do prolaska boje na neželjena mesta. Razlozi mogu biti sledeći: fotosloj i
senzibilizator nisu dovoljno izmešani; prilikom nanošenja fotosloja koritance smo
suviše brzo povlačili; fotosloj pre postupka osvetljavanja nismo dovoljno sušili ili je
sušenje obavljano na temperaturi višoj od 400C; senzibilizovana emulzija bila je izlože-
na nepropisno jakoj svetlosti; emulzija je dugo stajala nedovoljno dobro zatvorena; na
originalu ili staklenoj ploči za osvetljavanje nakupile su se čestice prašine ili druge
nečistoće. Uočeni otvori se mogu zatvoriti ostatkom upotrebljene emulzije.
2. Štamparska forma se u toku rada odvaja sa mrežice sita. Razlozi mogu biti
sledeći: mrežica sita je suviše glatka ili nedovoljno dobro razmašćena, odnosno
očišćena; prilikom procesa sušenja (posle čišćenja, odmašćivanja, ili oslojavanja)
upotrebili smo suviše visoku temperaturu.
91
3. Štamparska forma se u postupku razvijanja mestimično rastvara i otvara na

neželjenim mestima. Razlozi mogu biti sledeći: nedovoljno vreme osvetljavanja;
fotosloj pre postupka osvetljavanja nije bio dovoljno suv; zbog rada u uslovima velike
vlažnosti fotosloj je upio vlagu iz vazduha; ako smo upotrebili mutnu podlogu za izra-
du originala (npr. paus papir manje providnosti od potrebne); za vreme razvijanja
upotrebili smo vodu veće temperature od dozvoljene; mrežica sita nije dobro
razmašćena ili isprana od sredstva za odmašćivanje.
4. Na štampajućim elementima štamparske forme postoji tanka opna. Razlozi
mogu biti sledeći: pre postupka osvetljavanja nedovoljno je sušen fotosloj; sušenje
fotosloja obavljano je pri jačem svetlu od dozvoljenog; prošlo je više vremena od
dozvoljenog od momenta nanošenja do momenta osvetljavanja ili od momenta
osvetljavanja do početka razvijanja fotosloja; suviše je visoka temperatura svetlosnog
izvora sa kojim vršimo osvetljavanje fotošablona; crteži, slova i drugi objekti na
originalu nisu u potpunosti neprovidni (postoje svetlija mesta ili je original zbog npr.
istrošenog tonera u celini svetliji); nedovoljno ispran fotošablon prilikom razvijanja.
5.Nejasne (nedovoljno oštre) konture na štamparskoj formi. Razlozi mogu biti
sledeći:
92
U toku osvetljavanja nije postojao dobar kontak između fotošablona i originala;

original nije dovoljno kontrastan; crtež na originalu nije sasvim neprovidan; razvijanje
fotosloja vršeno sa suviše hladnom vodom; fotosloj nedovoljno osušen; vreme
osvetljavanja ili svetlosni izvor ne odgovara; predugo ispiranje fotosloja; fotosloj sa
vrlo finim detaljima ispiran jakim mlazom vode; linije na originalu previše tanke u
odnosu na gustinu mreže i izabrani fotosloj; nedovoljno dugo razvijanje.
6. Na pojedinim mestima previše očvrsnut fotosloj. Razlozi mogu biti sledeći:
previsoka temperatura za vreme sušenja fotosloja (dosta iznad 400C); previše tanke
linije na originalu; svetlosni izvor prejako greje (npr. halogena sijalica od 1000 W se ne
hladi za vreme osvetljavanja); fotošablon razvijan u vrlo hladnoj vodi; razvijanje
fotošablona vršeno u suviše toploj prostoriji; sredstvo za odmašćivanje mrežice nije
dobro isprano.
Navedene greške kod izrade štamparske forme u najvećem broju navedenih
slučajeva zahtevaju ponovnu izradu štamparske forme. Međutim, pre odluke o tome
da li raditi novu štamparsku formu (jer je dobijeni otisak lošeg kvaliteta), treba proveriti
da li je razmak između sita i štamparske podloge dobar, da li je odgovarajuća gustina
boje sa kojom štampamo, kao i da li je radna ivica potiskivača boje odgovarajuće
oštrine i odgovarajućeg oblika.
93
12. MESTO I ZNAČAJ SITO - ŠTAMPE U SAVREMANOJ GRAFICI
Zahvaljujući svojim prednostima (posmatrano u

odnosu na druge štamparske tehnike) tehnika sito -
štampe ima značajno mesto u savremenoj grafici koju
možemo podeliti na savre-menu primenjenu i
savremenu umetničku grafiku.
U oblasti savremene primenjene grafike grafički
dizajneri i sitoštampari u tehnici sito - štampe imaju
velike mogućnosti za kreativno izražavanje.
Ovo se pre svega odnosi na kreativno
izražavanje pri izradi plakata (sl. 25), raznih vrsta na-
lepnica, kataloga, odnosno na oblast reklamne grafi-
ke posmatrano u celini.
Ima slučajeva kada je sam grafički dizajner isto-
vremeno i sitoštampar. U tom slučaju postaje kom-
pletan autor dela iz oblasti primenjene grafike. Sl.25. Plakat rađen u
tehnici sito - štampe
94
Posebna oblast savremene grafike, (veoma interesantna za saradnju između

radnih pogona sito-štampe i slikarskih radnih pogona) je oblast savremene umetničke
grafike.
Mnogi poznati slikari koristili su mogućnosti koje pruža sito - štampa, pa je na
osnovu njihovih radova došlo čak i do formiranja nekih novih umetničkih pravaca i
stilova poznatih kao “Op-Art” i “Pop-Art”. Većina umetnika koja koristi tehniku sito -
štampe, realizuje ceo proces rada, od izrade crteža originala do dobijanja gotovog
otiska. Ovakav pristup. pored toga što im omogućava da u svakoj fazi rada utiču na
krajnji ishod - dobijanje umetničkog dela, istovremeno ih čini kompletnim autorima.
Da bi se umetnička grafika rađena tehnikom sito - štampe smatrala originalnom
(isto važi i za druge grafičke tehnike), ne može biti umnožena u tiražu većem od 30 do
120 otisaka. Otisci moraju biti numerisani brojnom oznakom, (npr. 1/30, 2/30,...30/30,
odnosno, 1/120, ...120/120) koja se stavlja u levom uglu, a autor se potpisuje u
desnom uglu, potvrđujući na taj način autentičnost dela i ograničenost tiraža.
Sl. 26. “Razmena” - učenički rad
95
Pored navedene numeracije i overe originalnih otisaka autorovim potpisom i

navođenjem godine nastanka dela, uvedene su i posebne oznake za probne otiske
koji su, obzirom da su uglavnom unikati, vrlo cenjeni i traženi, posebno od
kolekcionara. U pitanju su sledeće oznake:
E.A. - probni otisci autora (numerišu se i rimskim brojevima), a njihov ukupan
broj može iznositi do 10% od ukupnog tiraža.
E.E. - probni otisci na kojima grafičar pokušava da odredi najpovoljnije boje ili
podešava pasere radi postizanja pravilnog pokrivanja boja.
Interesantno je pomenuti i tzv. “Unikatnu sitoštampu” kod koje autor direktno,
sa sitoštamparskom bojom, slika na mrežici sita i odštampa samo jedan primerak,
jer nije radio “šablon” za umnožavanje.
13. MERE ZAŠTITE PRI RADU
Svaka vrsta rada nosi sa sobom i određene opasnosti, kao i

ispoljavanje određenih štetnih uticaja. Upoznavanje mogućih opasnosti i štetnih
uticaja, kao i preventivnih mera obaveza su učesnika u svakoj vrsti rada, pa tako i
pri radu u radnim pogonima za sito-štampu.
96
Pošto se u radionicama za sito - štampu. pored ostalog radi i sa raznim vrsta-

ma lako isparljivih i lako zapaljivih rastvarača, to je u ovim radionicama strogo zabra-
njeno pušenje.
Posebno se mora voditi računa o odlaganju krpa sa kojima se vrši čišćenje sita
(treba ih odlagati u zatvorene limene kutije), a već iskorišćene treba ukloniti iz pro-
storije, na mesta za odlaganje otpadaka. Kad god je to moguće, čišćenje sita sa
razređivačima treba organizovati na otvorenom prostoru.
Pri radu sa hemikalijama (za skidanje emulzije, odmašćivanje sita i sl.) oba-
vezna je upotreba rukavica, a zbog mogućeg prskanja pri nanošenju ili ispiranju na-
vedenih hemikalija, treba nositi i zaštitne naočari ili naglavni štitnik za lice (prve-
nstveno zbog zaštite od prodiranja hemikalija u oči). Ako dođe do upada kapi hemi-
kalija u oko, odmah ga isprati čistom vodom i zatražiti lekarsku pomoć.
Boje, razređivače i sve druge lako zapaljive materijale treba držati u prikladnim
metalnim ormanima.
Na pogodnom mestu u radionici treba postaviti odgovarajući ventilator radi
obezbeđenja uslova za pravilno provetravanje, odnosno izmenu vazduha.
U radionici mora da vlada apsolutni red, a svi prolazi i radne površine moraju
biti čisti od bilo kakvih materijala, pribora ili drugih uređaja koji bi mogli uzrokovati
eventualno saplitanje i dalje neželjene posledice.
97
Na svakom radnom mestu, za vreme izvođenja samog procesa rada,

svi učesnici u radu strogo se moraju pridržavati propisane tehnologije rada. Sve
instalacije u radionici uvek moraju biti u ispravnom stanju, a posebno električni
uređaji i priključci koji mogu izazvati varničenje, a time i eventualni požar.
Za sve prijavljene članove radnog pogona treba, preko nadležnih
zdravstvenih ustanova, lekarskih uverenja, kroz razgovor sa roditeljima i
odeljenskim starešinama, zdravstveno proveriti da li su alergični na određene
rastvarače i boje, da li imaju nekih drugih smetnji koje bi kroz rad u ovom radnom
pogonu mogle uticati na pogoršanje njihovog zdravstvenog stanja i slično.
Mentori radnih pogona obavezni su da upoznaju sve članove radnog
pogona sa eventualnim opasnostima i merama zaštite, a lično su odgovorni za
kontrolu i pravilnu primenu utvrđenih mera.
98
14. ORGANIZACIJA I RUKOVOĐENJE RADNIM POGONOM ZA SITO-

ŠTAMPU
Radni pogon (ekonomska jedinica), prema UPUTSTVU ZA RAD UČENIČKIH
ZADRUGA, predstavlja osnovnu organizacionu jedinicu svake učeničke zadruge.
Svaki radni pogon ima najviše trideset članova organizovanih u maksimalno tri
radna odeljenja.
Radnim pogonom rukovodi MENTOR, a radnim odeljenjem RUKO-VODILAC
RADNOG ODELJENJA.
Za MENTORA se na predlog IZVRŠNOG ODBORA UČENIČKE ZADRUGE od
strane DIREKTORA ŠKOLE imenuje neko od nastavnika škole koji je osposobljen za
rad u konkretnom radnom pogonu, a za rukovodioce RADNIH ODELJENJA uglavnom
se postavljaju zadrugari specijalisti (obučeni za određenu vrstu posla i samostalan
rad) iz redova učenika.4
Sledeći tok tohnološkog postupka dobijanja otiska u sito-štampi, uz uvažavanje
odredbi Uputstva za rad učeničkih zadruga, može se izvesti organizaciona šema
radnog pogona za sito - štampu. Jedna takva organizaciona šema (izvedena na bazi
postojećeg organizovanja radnog pogona “Sitoštamparija” učeničke zadruge “Buda
Davidović” iz Obrenovca) prikazana je na sledećoj strani.
4 Više o tome u “Dnevniku rada učeničke zadruge” od autora ovog rada, a u izdanju Saveza Učeničkih
zadruga Republike Srbije
99
Radni pogon “Sitoštamparija
Mentor
Radno odeljenje Radno odeljenje Radno odeljenje

“Tehnička priprema” “Sitopriprema” “Štamparija”
Rukovodilac RO Rukovodilac RO Rukovodilac RO
Radna grupa “Dizajner” Radna grupa 1 Radna grupa 1
Zadrugari Zadrugari Zadrugari
Radna grupa Radna grupa 2 Radna grupa 2

“Računarska priprema”
Zadrugari Zadrugari
Zadrugari
Radna grupa 3 Radna grupa 3
Zadrugari Zadrugari
Sl. 27. Organizaciona šema radnog pogona “Sitoštamparija”
100
Kao što smo videli, radni pogon podeljen je na tri radna odeljenja, a svako radno
odeljenje na najviše tri radne grupe. Na ovaj način svaka radna grupa, koja broji
najviše tri člana, u situaciji je da autonomno može obavljati određeni radni zadatak.
U radnom odeljenju “Tehnička priprema” postoje dva radne grupe. Prvu radnu
grupu čine zadrugari koji imaju posebnog smisla za grafički dizajn i oni rade u okviru
radne grupe “Dizajner”. Njihov zadatak je da daju grafička rešenja za određeni posao
i ne postavlja se uslov da moraju znati da rade na računaru. Rezultat njihovog rada
su crteži određenog grafičkog rešenja, rađeni olovkom, tušem ili nekom slikarskom
tehnikom. Njihov rezultat rada (razume se ne uvek i po svaku cenu) osnov je za rad
radne grupe “Računarska priprema”. Ova radna grupa zadužena je da na računaru
pripremi, a uz pomoć laserskog štampača i konačno izradi kopirni predložak (original).
Sa izradom kopirnog predloška završava se rad radnog odeljenja “Tehnička
priprema”.
Rad se nastavlja u radnom odeljenju “Sitopriprema” čiji je osnovni zadatak da
na situ izradi štamparsku formu, koristeći kopirni predložak dobijen od “Tehničke pri-
preme”. NJihov zadatak obuhvata poslove koji počinju sa odmašćivanjem, ispira-
njem i sušenjem sita, a nastavljaju se sa oslojavanjem sita (nanošenjem fotoosetljive
emulzije) i sušenjem nanete emulzije.
101
U nastavku rada u ovoj fazi vrši se osvetljavanje sita, njegovo razvijanje putem
ispiranja vodom i sušenje. Posao pripreme sita završava se pregledom izrađene
štamparske forme i eventualnim retušem. Po pravilu, kompletnu pripremu sita vrši
jedna radna grupa, jer nema potrebe za izvođenjem detaljnije podele rada, polazeći
pored ostalog i od toga da zadrugari u ovom radnom odeljenju treba da ovladaju
potpunim znanjem i umenjem vezanim za pripremu štamparske forme. Eventualna
podela posla na grupe može se vršiti po osnovu konkretnog radnog zadatka, gde npr.
jedna grupa priprema štamparsku formu za štampanje diploma, druga za štampanje
obrazaca, treća za vizit karte itd.
Sito sa izrađenom štamparskom formom preuzima radno odeljenje “Štampa-
rija”, u čijem je delokrugu rada montiranje i podešavanje sita na štamparskom stolu,
izrada probnog otiska - uz eventualno potrebna podešavanja, posle čega sledi
štampanje previđenog tiraža, što je i poslednji zadatak u predstavljenom tehnološkom
postupku. Data organizaciona šema ima svoje puno opravdanje zbog same dužine
svake faze rada, i predviđenog časovnog fonda dnevnog angažovanja zadrugara.
Sve navedeno, uz poštovanje vremenskih ograničenja, ne treba da onemogući
svakom članu radnog pogona da ovlada celim procesom rada.
102
15. NAGRAĐIVANJE PO OSNOVU RADA I DOPRINOSA U RADNOM

POGONU
Ukupni rezultati rada u svakoj delatnosti pa tako i u učeničkoj zadruzi, u velikoj

meri zavise i od nagrađivanja za rad i postignute rezultate rada. Primer za to mogu
biti npr. i rezultati koje poslednjih godina postiže Učenička zadruga TŠ “Buda
Davidović” iz Obrenovca, koja je na poslednje dve Smotre učeničkih zadruga
Republike Srbije osvojila prva mesta.
Navedena Učenička zadruga usvojila je i primenjuje odgvarajući sistem
nagrađivanja i on će ovde biti predstavljen kroz jedan primer vezan za rad radnog
pogona “Sitoštamparija”, uz napomenu da ista pravila i postupci važe za sve radne
pogone učeničke zadruge.
Za svaki radni zadatak u radnom pogonu otvara se odgovarajući radni nalog.
Da ne bi došlo do bilo kakve zabune, svaki radni pogon ima svoj redni broj. Tako
npr. redni broj radnog pogona “Sitoštamparija” je (1.).
U primeru radnog naloga koji sledi, a u oznaci 8/1-’96, označeno je da je u
pitanju radni nalog broj 8. radnog pogona “Sitoštamparija” (1.) koji je iz 1996 godine
(96).
103
TEHNIČKA ŠKOLA
“BUDA DAVIDOVIĆ” OBRENOVAC
UČENIČKA ZADRUGA “BUDA DAVIDOVIĆ”
OBRAČUNSKA LISTA
ZA RADNI NALOG BR. 8/1-’96
Naručilac posla Naziv posla Količina Cena (din/kom) I. Iznos Napomena

(din)
Udruženje Štampanje 350kom. 1.30 455.00 Crvena boja
zanatlija pozivnica za
Obrenovac zanatsku
zabavu
SVEGA (I): 455.00
II. MATERIJALNI TROŠKOVI
Naziv materijala Utrošena Ukupna Napomena
količina vrednost
1. Emulzija zaoslojavanje 0.060 kg. 6.00 din.
2. Tečnost za odmašćivanje 0 080 kg. 1.60 din.
3. Tečn. za skid. emulzije 0.080 kg. 1.60 din.
104
4. Vata 40 gr. 2.00 din.

5. Krpa 0.100 kg. 2.00 din.
6. Razređivač 0.180 kg. 12.00 din.
7. Usporivač 0.015 kg. 2.80 din.
8. Boja PVC-crvena 0.100 kg. 20.00 din.
9. Paus za šablone 2 tabaka 1.60 din.
10. Toner 2 kopije 0.80 din.
11. Papir za fotokopiranje 5 kom. 2.50 din.
12. Kunzdruk 20 tabaka 70.00 din
SVEGA : 122.90 din. I - II = 332.10 din.
R. br. ZADRUGAR Zvanje Predlog nagrade (%) Napomena

1. Rakić Predrag nast. - zadrugar 50% 47.70 din.
2. Janković Slobodan nast. - mentor 50% 47.70 din.
3. Bulatović Zoran - 36 učen.-zadrugar 25% 15.80 din.
4. Ćirović Darko - 36 “ 25% 15.80 din.
5. Vasković Milan - 36 “ 25% 15.80 din.
6. Vasiljević Igor - 17 “ 25% 15.80 din
Datim: 21.2.1996. Mentor: Slobodan Ž. Janković
105
Predlog za nagrade i obračun troškova po gornjem obrascu vrši mentor radnog

pogona “Sitoštamparija” i isti dostavlja na dalji postu-pak predsedniku Izvršnog
odbora Učeničke zadruge. Predlog za nagrade polazi od doprinosa u radu zadrugara,
a ukupna visina nagrada utvrđena je odlukom Izvršnog odbora, po kojoj za
neposrednu podelu izvršiocima posla pripada 50% od neto iznosa preostalog po
odbitku materijalnih troškova i amortizacije. Taj iznos se dalje deli na učenike -
zadrugare u iznosu od 40% i na radnike škole i saradnike zadrugare u visini od 60%.
Na osnovu iznetih uslova i podataka iz “Obračunske liste”, Izvršni odbor
donosi konačnu odluku koja se finalizuje kroz “Konačnu obračunsku listu” (vidi stranu
57), koju popunjava jednim delom predsednik Izvršnog odbora, a ostali deo, u smislu
izvođenja konačnog obračuna, obavlja se u računovodstvu škole. Obračun postaje
punovažan od trenutka kada ga pregleda i svojim potpisom odobri direktor škole.
Iznos od 88,00 dinara (vidi “Konačnu obračunsku listu” na strani 57), koji
predstavlja dobit deli se na više fondova kao što su: fond za nagrađivanje
najaktivnijih zadrugara, fond za pomoć učenicima slabog materijalnog stanja, fond za
unapređenje materijalne osnove rada, fond za nabavku novih nastavnih sredstava i
učila, rezervni fond itd.
106
TEHNIČKA ŠKOLA “BUDA DAVIDOVIĆ” OBRENOVAC

UČENIČKA ZADRUGA “BUDA DAVIDOVIĆ”
RADNI POGON “SITOŠTAMPARIJA”
11500 OBRENOVAC, Mila Manića 12, 011- 871-178
KONAČNA OBRAČUNSKA LISTA ZA RN 8/1-’96
Naručilac posla Naziv posla Količina Cena I.Iznos (din) Napomena

(din/kom)
Udruženje Štampanje 350 kom. 1.30 455.00
zanatlija pozivnica za
Obrenovac zanatsku
zabavu
SVEGA: (I) 455.00
II.TROŠKOVI MATERIJALA 122.90 din..

III. TROŠKOVI AMORTIZACIJ ( 5% od I - II ) 16.60 din.
Nastavak na sledećoj strani
107
IV. TROŠKOVI RADNE SNAGE

IV.1. Donosiocu posla ( 5% od I - ( II + III )) : Iznos Napomena
1. Antić Budimir - magaci.-zadrugar 15.80 din.
Bruto iznos : 18.90 din.
IV.2. Zajedničkim službama ( 10% od I - ( II + III )) : Iznos Napomena
1. Kostić Zoran 12.60 din.
2. Filipović Radojka 9.50 din.
3. Trivić Mirko 4.60 din.
4. Blažić Jelisaveta 4.60 din.
Bruto iznos : 37.50 din.
IV.3. Izvršiocima posla ( 50% od I - ( II + III )) :
Učenici-zadrugari Iznos Radnici škole-zadrug. Iznos Napomena
1. Bulatović Zoran-36 15.80 din. 1. Rakić Predrag 47.70 din.
2. Ćirović Darko-36 15.80 din. 2. Slobodan Janković 47.70 din.
3. Vasković Milan-36 15.80 din. 3.
4. Vasiljević Igor-17 15.80 din. 4.
Bruto iznos : 66.30 din. Bruto iznos : 114.80 din
UKUPAN BRUTO IZNOS ( za IV ) : 227.50 din.
V. DOBIT ( I -( II + III + IV ) 88.00 din.
Za IO zadruge Šef računovodstva Direktor
108
DODATAK 1.
Odnos oznaka sitoštamparske mrežice, veličine otvora i propusnosti sitoštamparske

boje za najlonske mrežice Najtal.
Oznaka mreže Veličina otvora (µ) Otvorena površina (%) Propusnost boje (cm3/m2)
19 T 355 47.5 142.5
HD 300 36 133
43 S 170 54.5 54.5
M 160 48.5 60.5
T 155 43.5 61
HD 140 37 60.7
77 S 85 44 30.9
T 80 38 30.3
HD 70 29 29
90 T 69 38 26.6
HD 64 31.5 25.2
100 S 65 42.5 23.6
T 58 35.8 22.9
HD 56 32 22.7
120 S 53 40.8 19.5
T 48 33.5 19.4
HD 45 28.8 19.5
160 S 30 25 13.2
T 25 17.5 11.1
200 S 20 16 8.6
109
DODATAK 2.
Odnos oznaka sitoštamparske mrežice, veličine otvora i propusnosti sitoštmpa-

rske boje za kalanderisane i nekalanderisane poliesterske mrežice Estal Mono.
Propusnost sitošt. boje
Oznaka mreže Veličina otvora (µ) Otvorena površina (%) Nekalanderisana Kalanderisana
(cm3/m2) (cm3/m2)
15 T 450 48 158 118
19 T 355 47.5 130 91
43 M 158 48 51.8 36
T 150 42.6 56.2 39
HD 138 35.7 51.1 36
77 S 85 46.2 28.2 21
T 80 37.9 28.4 20
HD 70 29 27.6 19
90 M 74 42.1 26.1 18
T 60 29.8 24.7 17
HD 52 21.6 22.5 16
100 T 58 35 22.8 16
HD 46 21.6 18.1 13
120 T 45 30.1 18.4 13
HD 43 26.8 17.3 12
165 T 24 15.5 10.2 7
110
DODATAK 3.
Na strani 44. u delu “pri-

prema za štampanje” govori
se o “paserima” (graničnici-
ma), a na slici desno (ista st-
rana) prikazan je izgled jedne
vrste “pasera”. Na slici 28.
prikazan je izgled i način po-
stavljanja “pasera” koji se mo-
gu upotrebiti za graničenje pri
štampanju. Treba napomenuti
da “paser” treba da bude izra-
đen od materijala koji je ma-
nje ili iste visine (debljine) kao
i podloga na koju se štampa.
Preciznost pri ulaganju mate-
rijala na koji se štampa, biće
veća ako je dodirna površina
između “pasera” i materijala
Sl. 28. “Paseri” (graničnici) manja.
111
BIBLIOGRAFIJA
1. V. Hudolin - A. Zvest,“Sitoštampa”, DDU univerzum, LJubaljana, 1978.

2. “Sitoštampa”, skripta, Beograd 1991.
3. H. Klajn, “Mali leksikon štamparstva i grafike”, Beograd, 1979.
4. Vilko Žiljak, “Stolno izdavaštvo”, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1989.
5. S.Ž. Janković, “Dnevnik rada učeničke zadruge”, Savez učeničkih zadruga
Republike Srbije, Beograd 1995.
6. Časopis “SAM”, brojevi 12/1979. i 1/1980., “Vjesnik”, Zagreb
7. Prospekti, PP “Sitotehnika”, Beograd
8. Dokumentacija radnog pogona “Sitoštamparija”, UZ TŠ “Buda Davidović”,
Obrenovac
Na narednim stranama slede dodaci koje ste verovatno već videli koristeći prečice!
112
DODACI PLUS
Deo dodataka, koji sledi, već ste videli koristeći prečice u

okviru jednog broja slajdova.
113
DODATAK PLUS - 1
Nešto o onima koji su uspeli u poslu sa sito-štampom:
1. Autor knjige je bio u prilici da obuči, za rad tehnikom ručne sito-štampe,

sina jednog svog druga iz detinjstva. On je po zanimanju elektrotehničar, a za
samo par godina (počevši svoj biznis vrlo skromnim sredstvima - tehnikom ručne
sito-štampe) postao je uspešan privrednik, koji ima nekoliko radnika u stalnom
radnom odnosu, nedavno je izgradio stambeno poslovnu zgradu u kojoj uspešno
radi njegova firma "Grafika Perenčević". Pruža sve usluge sito, ofset i tampon
štampe. (Kontakt: Đačkog Bataljona 66a,11500 Obrenovac, tel.: 011/8759176)
2. Kolega sa posla, sa kojim je autor knjige do skora radio, i kojeg je autor

takođe obučio da radi tehnikom ručne sito-štampe, 2004. godine je, kao dopunsku
delatnost prijavio sito-štampu. U 2005. godini, npr., ostvario je ukupan promet oko
2.400.000,00 dinara. S druge strane, njegova mesečna neto primanja u istoj
godini, od stalnog zaposlenja - nastavnik (po struci je inženjer mašinstva) iznose
svega oko 17.000,00 dinara mesečno... I danas radi u školi, ali se i vrlo uspešno
bavi ovim biznisom, kroz dopunsku delatnost.
114
DODATAK PLUS - 2
IZGLED RAZVIJENIH ŠTAMPARSKIH FORMI
Na slikama dole prikazani su delovi razvijenog sita, tako da je lako uočiti

štampajuće delove (na slikama providni-beli fragmenti), kao i neštampajući delovi
plave boje. Na obe slike prikazane su forme koje su već korišćene za štampanje,
npr. nalepnice (slika levo) za “antirid” , koje su štampane u po 7.000 primeraka.
štampajući elementi
neštampajući elementi
115
DODATAK PLUS - 3
ŠARKE ZA DRŽANJE SITA

Šarke na datim slikama, po svojim ka-
rakteristikama, sasvim odgovaraju i za
profesionalni rad, jer su veoma unive-
rzalne. Moguće je podešavanje po
visini, tako da se može štampati na
papirima, pa sve do predmeta visine
od 100 mm.
Čak i više, što zavisi od vaše mašte i inve-

ntivnog duha.
Svaka šarka je autonomna, dakle imamo
dve šarke, koje mogu obuhvatiti sita od
najmanjih do najvećih (namenjenih za ru-
čnu sito-štampu), što omogućuje i pome-
ranje šarki levo i desno (svaka za sebe, do
potrebne širine).
116
DODATAK PLUS - 4
IZGLED ALUMINIJUMSKE KADICE

Radna ivica ove kadice je fino
izrađena, pa je ne treba, kao ka-
da su u pitanju kadice od poci-
nkovanog lima, zaštititi samole-
pivom trakom.
Oblaganje radne ivice kadice (urađene

od pocinkovanog lima) sa samolepi-
vom trakom, vrlo je važna mera, jer i
najmanja oštra izbočina može poce-
pati mrežicu.
117
DODATAK PLUS - 5
PRIMERI RAKELA (POTISKIVAČA BOJE)
Sl- xx Rakel dužine 11 cm

Zavisno od toga, koja je razmera štamparske forme
i veličine sita, upotrebljavaju se rakeli (potiskivači
boje) različite dužine.
118
DODATAK PLUS - 6
Oprema za izradu kopirnih predložaka
Iz današnje perspektive, navedena oprema (na strani 55), tehnološki je veoma

zastarela i danas postoji mogućnost nabavke vrlo moćnih računara, štampača i stonih
skenera, kao i operativnih sistema za iste (Windows XP, Windows Vista, Windows 7).
Takođe, moguće je nabaviti veoma veliki broj programa sa kojim se mogu izraditi
originalni šabloni (kopirni predlošci), kao što su CorelDraw X4, Adobe Photoshop CS4,
InDesign,... Kada su u pitanju programi, treba napomenuti da je neophodno znati rad
sa navedenim programima. Tu postoje sledeće solucije:
- Nabaviti neki od navedenih programa i obučiti se preko neke firme za rad sa
istim
- Koristiti, bar u početku, usluge izrade kopirnih predložaka koje daju mnoge
firme i pojedinci koji rade pripreme za štampu
Konkretne Informacije o opremi koja se danas može kupiti, možete dobiti u
svakoj prodavnici računarske opreme.
119
DODATAK PLUS - 7
Boje za sito – štampu (strane 120-125)
Od izlaska knjige, do danas, postignut je veliki napredak kod izrade svih

materijala za sito – štampu (boje, papiri, emulzija,... I ne samo to. U vreme pisanja I
izdanja knjige, dakle 1996. godine, bar kod nas, materijale za sito štampu (pogotovu
boje, emulzije,...) bilo je moguće nabaviti samo u većim gradovima. To važi i za opremu.
Danas, situacija je neuporedivo bolja, kako zbog činjenice da prodavaca i proizvođača
opreme i materijala ima dosta više. Pored toga, sve potrebno moguće je nabaviti i
putem elektronske kupovine, dakle interneta.
Evo nekih linkova prodavaca i proizvođača:
- http://sitotehnika.rs/index.php (raspolažu svim materijalima i opremom za sito-
štampu)
- http://www.sitologika.rs/
- http://www.destefiko.rs/index.php?page_id=265
- http://www.kometakomerc.rs/ ; http://www.rogacplus.si/sitostampa.html
- http://www.symbol.rs/o-nama.html ; http://www.unoellite.rs/product.html
- http://www.eko-ing.com/ ; http://www.difol.net/materials/screenprint.html ,...
- Pored toga, na internetu se može naći dosta foruma, na kojim se raspravlja o te-
mama iz oblasti sito – štampe. Jedan od veoma dobrih je:
- http://arhiva.elitesecurity.org/t127633-Sta-je-sve-potrebno-za-kucnu-sito-stampu
- Dosta video matrijala imate na sajtu YouTube (vidi slajd 10)
120
PVC BOJE
PVC boje SIRPI - serija PLASTIGLOSS

PVC boje visokog sjaja za štampu na P.V.C. metaliziranom, pleksiglasu, celulozi i
polikarbonatu.
Boje su termoplastične, slabog mirisa i njima se mogu štampati igračke i pakovanja za hranu (na
zahtev dostavljamo sertifikate). Ovim bojama se lako štampa, stabilne su na situ, štampa je
uniformna, visokog sjaja, odlične pokrivnosti, brzog sušenja, odličnog prijanjanja na podlogu i
dobro se termoformiraju. U tonskoj karti ima 20 standardnih boja plus trihromatske a takođe i mat
boje. Rastvaraju se brzim razređivačem 243 PLASTIGLOSS, srednjim 242, sporim 241 i
usporivačem 246. Boje su suve na dodir posle 10-15min. Ovim bojama na situ gustine 100/120
linija se može odštampati od 50 do 70m2 u zavisnosti od korišćene boje. Zbog različitih podloga
za štampu, pre štampe serije, savetujemo da obavezno napravite probni otisak.Boje prodajemo
na kg i na 100gr.
DVOKOMPONENTNE BOJE – EPOKSIDNE

Ove boje se koriste za sitoštampu na metalu, staklu, keramici i na drugim teškim podlogama,
krutim i fleksibilnim. U boju se dodaje katalizator i tako izmešana boja traje oko 12 sati.
Štampa se sitima od 100-120 niti, a suše na vazduhu. Prodaju se na kg i na 100gr. Na alu
tablama odlično podnose savijanje, presovanje, bušenje i druge operacije. Pogodne su za
štampu na pleksiju. Pogodne su za štampu na flašama.
Napomena: Boje se prodaju i na 100 gr. Zlatna i srebrna su 381,35 ili 450,00 sa pdv-om.
Sve ostale su 338,98 ili 400,00 sa pdv-om. Cene su date u RSD
121
Boje za kese
Serija MONOTAC
Jednokomponentna visokosjajna boja specijalno namenjena za štampu na polietilenu i

polipropilenu pripremljenom za štampu ( boce, plast. kese, materijali u tabaku I polionda).
Takođe se može štampati tvrdi PVC, nelomivi polistirol za kozmetičku industriju. Jednostavna
upotreba, brzina sušenja i visok sjaj ih preporučuju za automatsku i manuelnu štampu.
Boje su suve na dodir posle 5 min, a sa 1 kg se može odštampati oko 50-60 m2 a belom bojom
oko 35-40m2.
Savetuje se razređivanje boje sa min. 5-10% razređivača. U tonskoj karti je 18 standardnih boja.
Serie “NYLOTEX”
“NYLOTEX” su sito boje namenjene za štampu na tekstilu teškom za štampu kao što su sportski
artikli, kišobrani, vetrovke, jakne od tiveka jedra za surf, sportske torbe itd.
Boje su jednokomponentne na bazi razređivača velike pokrivnosti i suše se na vazduhu.
Štampani tekstil zadržava mekoću, a štampa je postojana. Zbog različitih materijala na tržištu
savetuje se probna štampa pre štampe serije.
Štampati na situ gustine 100-150 niti. Pre štampe boju razrediti sa 5-10% razređivača. Sa 1kg
boje se može štampati 15-20m2 u zavisnosti od nijanse. U tonskoj karti je 18 nijansi.
Napomena: Razređivač za ovaj tip boja, litarsko pakovanje, cena 932.20, cena sa pdv-om 1100.00.
Dostupno i u zapremini pakovanja od 1 dcl po ceni od 152.54, sa pdv 180.00
122
Boje na vodenoj bazi
Pigmenti i baze za tekstilnu štampu na bazi vode
TIP PROIZVODA CENA/KG CENA/KG SA PDV-om

Bela pokrivna boja 975 1150
Pokrivna baza 975 1150
Transparentna baza 584,74 690
Bubreća baza 1458 1720
Perla baza 1356 1600
AT 5 baza za sintetiku 797 940
Baza za srebrnu i zlatnu boju 754 890
Pigmenti za kg boje od 67.80 od 80.00
Katalizator za kg boje 203,39 240
Usporivač 1 lit. 1593 1880
Napomena: za veće količine odobravamo rabat

*Cene su date u RSD
123
Plastisoli
Serie "PLASTISOL”- Boje za direktnu štampu
Plastisol boje iz ove serije su namenjene direktnoj i transfer štampi na prirodnom i

sintetičkom tekstilu. Boje su visokopokrivne i na tamnim podlogama.
Specijalno su namenjene za višebojnu štampu na automatskim karuselima. Plastisol boje
nalaze primenu u štampi na majicama, sportskoj garderobi, radnim odelima i na drugim tekstilima
gde se zahteva otpornost na pranje. Sa njima se lako štampa i ne sadrže isparive razređivače, a
samim tim ne oštećuju matricu
Pod rukom ostavljaju « plastičan » osećaj koji se može ublažiti štampom sa gušćim
sitima.Boje se brzo suše na visokoj temperaturi (oko 140 stepeni). Na tamnim podlogama se
štampa sitima gustine 24-43 niti da bi se dobila dobra pokrivnost ili sitima 100-120 niti ako se
štampa trihromatskim bojama ili se želi mekši osećaj pod rukom. Savetuje se da se posle 3-5
sekundi ispod I.R. lampi u štampi, mokro na mokro, izvrši polimerizacija (sušenje) na temperaturi
130-150 stepeni, 3-5 minuta čime se dobija max. otpornost na pranje.
Boje PLASTISOL se isporučuju sa viskoznošću prilagođenoj za štampu. U slučajevima
kada se želi štampa sa finijim sitima boja se treba razrediti do željene gustine.
Za transfer štampu se koriste PLASTISOL boje, FAST ili FLESH CURE koje se brže suše
pod I.R. lampama ili u tunelu na 130-150 stepeni po sledećem redu :
Sitoštampa na transfer papir
Parcijalno sušenje štampe
Transfer na tekstil
Transfer se vrši presom obično na temperaturi 130-150 stepeni za 10-15 sekundi u
zavisnosti od vrste tekstila na koji se transferiše. Transfer štampa se može raditi i offset štampom.
U ponudi je 20 standardnih boja.
124
Subli boje
Subli boje se sastoje od subli baze i pigmenata. Štampaju se na transfer papir

i potom se transferišu na sintetičke podloge na temperaturi od 205 stepeni.
Na ovoj temperaturi se otvaraju molekuli podloge i boja ulazi u iste molekule
tako da ne postoji nanos boje.
Ovako odštampani materijali su otporni na pranje i iskuvavanje i zadržavaju
visok intenzitet boje.
Na ovaj način se štampaju dresovi, trenerke, skije keramika itd. Subli štampa
se može raditi i offset štampom.
Kompletne informacije o ovim i prethodno navedenim bojama na sajtu:
http://www.sitologika.rs/index.php?option=com_content&view=article&i
d=112&Itemid=81
Još jednom, mnogo sreće i uspeha (od starog komuniste), svima koji
odluče da se bave sito štampom!
125

Sitostampa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Sitostampa

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sitostampa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Slobodan Ž.

Janković: MALA ŠKOLA SITO-ŠTAMPE

Na slici levo dat je originalni izgled korica

6.2. Plastika za sito-štampu 59

12. Mesto i značaj sito-štampe u savremenoj grafici 94

Obrenovac, jula 1996. Autor

PREDGOVOR ELEKTRONSKOM IZDANJU

Moram napomenuti, da je od izdanja knjige, pa do danas, došlo do značajnog

Štampajući elementi su propusni (neza-

Uz navedeno treba dodati i podatak da je, uz litografiju i graviranje, sito-štampa

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PREDNOSTI TEHNIKE SITO-ŠTAMPE

Jedna od bitnih karakteristika tehnike sito-štampe jeste činjenica da je ona bitno

3. TEHNOLOŠKI POSTUPAK DOBIJANJA OTISKA U SITO-ŠTAMPI

Razvijanje sita (ispiranjem) Štampanje predviđenog tiraža

Pošto je primena računara našla svoje mesto u tehnološkom postupku, kako u

4. ORGANIZACIJA PROSTORA I OPREME ODELJENJA ZA SITO-ŠTAMPU

Najčešće je organizacija sitoštamparske radionice posao koji je diktiran postojećim, a ne

Sl. 2. Radionica za sito - štampu sa dva sito-štamparska mesta

Dva radna mesta su posebna pogodnost u situaciji kada se štampa sa dve

1 U TŠ “Buda Davidović” u Obrenovcu, ne samo da je u sopstvenoj režiji izrađena oprema, već su

Treba reći, da je pored navedenog, veoma važno da prostorija za

5. OPREMA I PRIBOR ZA SITO-ŠTAMPU

Uspešnost i kvalitet kompletnog sitoštamparskog procesa u velikoj meri

Otvor okvira u Veličina Odgovara za

5.1.1. OKVIRI ZA SITA

Okviri se najčešće izrađuju od drveta ili od metala. Za drvene okvire upotre-

Sl. 5. Izgled najčešće korišćenih ugaonih spojeva drvenih okvira

Sl. 6. Konstrukcija samozateznog okvira (presek)

Sl. 7. Tipovi drvenih okvira sa žlebovima i letvama

Metalni okviri (slika 8.) se najčešće izrađuju zavarivanjem na uglovima, a

Sl. 8. Profili za izradu metalnih okvira (A)

Za izradu okvira, koristi se i kombinacija metal drvo, pri

Sl. 9. Kombinovani okviri metal - drvo

Mrežice za sito - štamparska sita izrađuju se od prirodnih, sintetičkih ili

Mrežice se pored toga označavaju slovima i brojevima. Tako na primer,

Poliesterske mrežice (koje se pojavljuju od 1963 godine) otporne su prema

Metalne mrežice izrađuju se uglavnom od nerđajućeg čelika. Vrlo su sku-

U zavisnosti od podloge na koju se štampa preporučuju se finoće tkanja prema

Nastavak tabele sa strane 31.

Osobine pojedinih mrežica od najlona (N) i poliestera (P)

Oznaka Veličina otvora Otvorena površ. Prečnik niti (µ) Debljina

Nastavak tabele sa strane 32.

Nastavak tabele sa strane 33.

Treba napomenuti da od debljine mrežice i veličine otvorene površine, pored osta-

5.1.3. MONTIRANJE MREŽICE NA OKVIR

Vrlo značajan uslov za dobijanje kvalitetnog otiska u sito-štampi je dobro

Sl. 10. Redosled zatezanja mrežice sita na okvir

Mrežica se za okvir pričvršćuje nekim jačim lepkom (“Sintelan”, “Boropor”,

Vrlo praktičan način koji se

Sl. 12. Izrada sita pomoću specijalnog okvira za zatezanje mrežice

Najprihvatljiviji postupak za zatezanje mrežice, koji obezbeđuje pravilnu nape-

Na zategnutu površinu mrežice postavi se potreban broj okvira, ocrta

5.2. APARATI I NAPRAVE ZA SITO - ŠTAMPU

U najznačajniju opremu neo-

Prikazani aparat sadrži sve potrebne elemente za lako podešavanje

Neke od tih naprava date su na slici 14. klopi sa štamparskom

Imajući u vidu veliku primenljivost tehnike sito-štampe,

Sl. 15. Neki tipovi aparata - stolova za štampanje na majicama

Uz malo zanatskog umeća i sami