NEZAPOSLENOST I UZORCI NASTANKA

Lukac Saldin 006/22 MAKROEKONOMIJA

Stopa nezaposlenosti je izuzetno važan indikator stanja u kojem se društvo

nalazi.  Može se govoriti o čitavom nizu uzroka koji generišu visoku nezaposlenost,
odnosno,strukturalni poremećaj na tržištu rada između ponude radne snage i potražnje
za radnom snagom.Takođe, nezaposlenost proizodi čitav niz negativnih, ne samo
ekonomskih, nego i socijalnih, socijalno-psiholoških, demografskih posledica.
Podnošljiva stopa nezaposlenosti je ona koja se kreće između hipotetičkog nultog
procenta i 5%. To znači da većina radno sposobnog stanovništva ima posao kojim
obezbeđuje bar minimalne uslove za svoju egzistenciju, ukoliko ostaje bez posla lako
nalazi novi posao, po društvo ne postoji opasnost od nemira i protesta, a ekonomski
sistem je efikasan u eksploatisanju radne snage samim time što uspeva da uključi
većinu radno sposobnog stanovništva bez obzira na kvalifikacije koje ono poseduje.
Stopa nezaposlenosti koja se nalazi na nivou između 5% i 10% je alarmatna. Ovako
visoka nezaposlenost već ukazuje na poremećaj u odnosu ponude i potražnje za
radnom snagom na tržištu rada, na pad privredne aktivnosti, usporen proces stvaranja
novih radnih mesta, nekonkurentnost privrede itd.
Društvo koje ima stopu nezaposlenosti iznad 15%, i posebno iznad 20% već je ozbiljno
raslojeno društvo i socijalno podeljeno, u kojem preovladava osećaj socijalne nepravde,
a velik broj ljudi već nema skoro nikakve šanse da ostvari svoje pravo na rad,  drugim
rečima da obezbedi uslove sopstvenog opstanka. Jasno je da postoji par privredne
aktivnosti I da je vođena pogrešna ekonomska politika. Ovako visoka stopa
nezaposlenosti lako može da uslovi talas socijalnih nemira i protesta, zatim emigracione
talase, rast kriminala, suicida, čak i probleme u oblasti fizičkog i mentalnog zdravlja
socijalno ugroženih kategorija stanovništva.
Statistički podaci koje objavljuje Svetska banka, ili pak državne vlade uglavnom ne
predstavljaju  vernu sliku stvarnosti. Odnosno, stopa nezaposlenosti je u stvarnosti
često veća  bar za nekoliko procenata od onih koje se navode.
1.Uzroci i vrste nezaposlenosti
Veoma je važno otkriti uzroke koji izazivaju pojavljivanje nezaposlenosti i koji utiču na
njen obim i strukturu. Njihovim otkrivanjem može se utvrditi o kojoj vrsti nezaposlenosti
se radi, te se mogu preduzeti odgovarajuće mere za njeno rešavanje. Uzroci nastajanja
nezaposlenosti su veoma kompleksni i najčešće su posledica niske produktivnosti,
prenaseljenosti, niskog nivoa obrazovanja, nerazvijenosti infrastrukture, nerazvijenosti i
nesavršenosti tržišta. Jedan od najznačajnijih uzroka nezaposlenosti jeste nemobilnost
radne snage. Tehnološki progres je dugo važio za jedan od uzroka nezaposlenosti jer je
označavao zamenu živog rada minulim. Međutim, mašine nisu postale zamena radne
snage, već na indirektan način stvaraju više posla i više radnih mesta, što se može
videti na primeru zemalja na višem stepenu razvoja koje imaju manju nezaposlenost od
nerazvijenih zemalja. Još jedna od bitnih poteškoća pri zapošljavanju mladih je i to što
se kao uslov traži radno iskustvo.
Nezaposlenost, prema rečima velikog broja ekonomista možemo podeliti na:
2.Frikcionu nezaposlenost– prisutna je u svakoj privredi a odnosi se na onaj deo
ukupne nezaposlenosti koji je uzrokovan promenom posla, traženjem posla nakon
diplomiranja, pauza tokom bolesti. Radi se o napuštanju postojećeg posla zbog
promene mesta stanovanja, zbog traženja bolje plaćenog ili zanimljivijeg posla I slično.
Budući da tržište rada trenutno ne obezbeđuje spajanje ponude rada I tražnje za radom,
u privredi uvek postoji frikciona nezaposlenost i smatra se kratkoročnim fenomenom.
3.Strukturalnu nezaposlenost– koja je trajnijeg karaktera, a do nje dolazi zbog velikih
promena u privredi, a ne samo u okolnostima koje utiču na pojedince. Ova
nezaposlenost je dugoročan fenomen jer radnici koji ostaju bez posla posao moraju da
potraže u drugim granama, što zahteva prekvalifikaciju ili selidbu a to nije moguće
uraditi za kratko vreme.
4.Ciklična nezaposlenost– posledica je smanjenja agregatne tražnje I nivoa privredne
aktivnosti u recesionoj ili depresionoj fazi ciklusa. Smanjenje agregatne potrošnje
uzrokuje pod agregatne proizvodnje, a budući da je tražnja za radnom snagom
izvedena iz tražnje gotovih proizvoda dolazi do smanjenja tražnje za radnom snagom I
povećanja nezaposlenosti. Budući da se zarade I cene sporo prilagođavaju, povratak
privrede u stanju je pune zaposlenosti je veoma otežan. Postoje ljudi koji bi radili I za
postojeću nižu zaradu, ali ne mogu da nađu posao. Na duži rok, kada dođe do
prilagođavanja zarada I cena na niže, stvoriće se preduslovi za povećanje agregatne
tražnje do nivoa pune zaposlenosti
5.Posledice nezaposlenosti
 
Postoje različite tvrdnje efekata nezaposlenosti na društvo. Smatra se da su svi ti efekti
za društvo, a prvenstveno za pojedinca, negativni. Adrian Sinfield tvrdi da uticaj
nezaposlenosti devalvira ili urušava standard, odnosno sam kvalitet života u društvu. U
skladu sa gore navedenim posledice tj.efekte nezaposlenosti možemo grupisati na
sledeći način:
6.Finansijske posledice nezaposlenost – Svakako da je najznačajnija i najvidljivija
posledica gubitka posla gubitak prihoda. Nezaposlenost prvenstveno utiče na pojedinca
i članove njegove porodice jer im ugrožava egzistenciju, narušava normalan život i
smanjuje razvojne mogućnosti. Sa druge strane visok nivo nezaposlenosti može da
ugrozi snagu jedne društvene zajednice, životni standard ljudi i društvene veze unutar
te zajednice.
7.Socijalni i ekonomski problem –visoka nezaposlenost je generator socijalnog
nezadovoljstva. Što je stopa nezaposlenosti viša, to je veća verovatnoća socijalnih
nemira i protesta, porasta svih oblika nasilja, kao i kriminalizacije društva, zatim suicida,
intenzifikacije emigracionih talasa itd.
8.Emocionalne i psihološke posledice nezaposlenosti – nezaposlenost je jedan od
uzroka stresa, anksioznosti, depresije, nervoze, sniženog samopouzdanja i osećanja
beznađa.
9.Uticaj nezaposlenosti na zdravlje– osobe koje su dugo nezaposlenene, koje su
konstantno pod stresom mogu ozbiljno narušiti svoje zdrvalje
10.Mladi i posledice nezaposlenosti- iako većina istraživanja pokazuju da su
negativne psihološke posledice i promene usled nezaposlenosti prisutnije kod onih koji
pripadaju kategoriji srednje dobi, nego kod ljudi koji pripadaju kategoriji mladih, njihov
uticaj ne ogroman I na ovu grupu ljudi. Mladi koji nisu zaposleni ostaju da žive sa
roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece
11.Rod i posledice nezaposlenosti– ranije su žene bile diskriminisane prilikom
zapošljavnja međutim u današnje vreme sve je više zaposlenih žena. Tradicionalna
shvatanja da su žene domaćice i majke sve se više odbacuju, a ženama sve češće
pripadaju visoke poslovne funkcije.