2 slajd ---- Домуси“ у Риму су биле раскошне, али функционалне стамбене куће.

Обично су се
састојале од бројних квадратних просторија разних намена које су биле оријентисане према
средишњем отвореном дворишту са базеном, етрурског порекла – атрију. Таквим се
распоредом римска кућа изоловала од улице и околних кућа, али су простор, светлост и
зеленило присутни у самом њеном средишту. Таква је и Вила Мистерија с краја 2. века п. н. е.
из Помпеја. У царске палате чак уводе и подно грејање (hipocastum), као у Веспазијановој вили.

3 slajd----- Састојале су се од купаоница са топлом водом, купаоница са хладном водом,

просторија за масажу, просторија са топлим ваздухом, парне купаоница, вестибила, простора
за разговор, собе за вежбу, па чак и читаонице. Уз терме су били вртови, терасе, библиотеке, па
су терме заправо представљале један од центара друштвеног живота. Комплекси основа
римских терми су уједно најкомпликованији и најуспјешнији примери римског напретка.
Изненађује чињеница да су од свих монументалних римских грађевина, управо терме биле
највећи самостални објекти. Највеће римске терме су Каракалине терме, грађене од 212. до
223. Били су то огромни простори надсвођени сводовима у распонима од 25 m, богато
украшени мозаицима, штукатурама, и посебно новим разиграним архитектонским елементима
који се могу видети из сложене основе. Слика каракалиине терме

4 слајд----Римска позоришта се увелико разликују од грчких, пре свега у томе што су Грци
искориштавали природну падину брега за прављење места за седење, док су Римљани градили
седалишта као посебну грађевину коју су настављали и иза скене (scene) затварали
динамизираним зидним платном.

5 слајд----- Славолуци су особити архитектонски облик који су измислили Римљани. Они су били
монументални аркадни споменици подигнути у част победа императора или великих
војсковођа, обично су означавали крај улице и почетак форума. У почетку су подизани у част
војних победа и тријумфалних дочека, како би војсковођа могао с победничком војском кроз
тријумфални лук ујахати у град. Најчешће су са једним или три засвођена пролаза, украшена
стубовима или полу-стубовима који стоје на високој бази. Украшени су бројним рељефима који
су и битни код славолука. Најпознатији славолуци су у Риму: Титов славолук, Славолук
Септимија Севера и Константинов славолук, и у Француској у Нимесу.

6 слајд---Помпеја или Помпеји (лат. Pompeii, итал. Pompeï) је антички град који се налазио на
југу Апенинског полуострва, југоисточно од данашњег Напуља у Италији. Помпеја је основана у
6. веку п. н. е. У својој историји, која је трајала око 700 година, у Помпеји су живели Самнити,
Грци, Етрурци и Римљани. Римљани су колонизовали Помпеју 80. п. н. е. Град је потпуно
уништен у ерупцији вулкана Везув 24. августа 79. године нове ере. Заједно са Помпејом
уништени су Херкуланеум и Стабија (данас Кастеламаре ди Стабија). Град је прекрио дебели
слој вулканске прашине.

7 слајд----У сликарству можемо пратити исте тенденције као и у архитектури и у вајарству.

Сликарство је било под снажним утицајем грчког сликарства. Ту се јавља облик зидног
сликарства које украшава унутрашње зидове на профаним објектима, приватних зграда и вила.
Примери су у Помпејима, Херкуланеуму и Риму. Нарочита пажња се поклања очима. Тежња ка
натурализму, детаљу и интерес за перспективу су изражени а што се тиче технике нарочито се
развила поред фрески и мозаик, техника која је присутна у свим уметностима а нарочито се
развијала у Византији. Мозаик је у Римској уметности имао велики значај и преовлађивао је
над сликом. Мотиви су бирани из лова, морепловства, појављују се и ведуте па и прикази
вртова, митолошке фигуре а у малим спаваћим собама нису недостајале ни еротске сцене.
Перспектива се такође појављује и настојање да се прикаже шта је ближе и шта је даље за
разлику од египатских схватања које се карактерише приказима по важности. Грци нису
поклањали нарочиту пажњу изради стакла већ су више радили на изради керамике, међутим у
Римској уметности се изради стакла поклања нарочита пажња и у 1. веку распрострањана је
била и употреба и провидног стакла као и стакла бојеног а врхунац представља и употреба тзв.
диатрета то је у ствари ваза од стакла израђена дувањем и превучена мрежом од стакла.
Приликом украшавања се комбинује и гравирани камен. Израда накита такође је
распрострањена, у прво време накит је једноставнији него у Грчкој но временом постаје врло
компликован и на крају и упадљив- познат је и гравирани накит.