SISTEMI SOCIJALNE SIGURNOSTI

1. Socijalna sigurnost
 Ciljevi socijalne sigurnosti (7. ptanje)
- Ciljevi socijalne sigurnosti su efikasnost, pravičnost i administrativna izvodljivost.
- Dimenzije efikasnosti su makroefikasnost, mikroefikasnost i podsticajnost.
- Makroefikasnost podrazumeva efikasnost nivoa transfera uopšteno.
- Mikroefikasnost odnosi se na efikasnost raspodele troškova između različitih segmenata
soc. sigurnosti.
- Njihova podsticajnost znači eliminisanje negativnih efekata rashoda i socijalnih nakanada
na štednju, zaposlenost i ponudu radne snage.
- Pravičnost (moralna i etička kategorija) nije uvek komplementarna sa efikasnošću.
- Indikatori pravičnosti: smanjivanje (rizika) siromaštva i dr. nejednakosti.
- Smanjenje siromaštva i nejednakosti postiže se redistribucijom, treba da rezultuje
uključivanjem u dr., a povezano je sa zaštitom životnog standarda.
- Pravičnost postoji u najmanje dva aspekta: suštinskom i proceduralnom.
- Suštinska pravičnost procenjuje se sa stanovišta efekta politika, što je zapravo
komplementarno sa targetiranjem različitih mera prema različitim ljudima.
- Preduslov suštinske pravičnosti po pravilu je proceduralna pravičnost, koja se odnosi na
poštovanje procedura i pravila.
- Administrativna izvodljivost obuhvata dva nivoa, koja se odnose na sisteme socijalne
sigurnosti. Jedan se tiče njihove strukture i uređenja, pri čemu sistem treba da bude
jednostavan i lako shvatljiv, a njegovo administriranje nejjeftinije moguće. Drugi se
odnosi na eliminisanje pretpostavki i prilika za zloupotrebu prava i naknada unutar
sistema.
- Evaluacija socijalne sigurnosti nalazi se u najužoj vezi sa njenim ciljevima i njihovom
evaluacijom.
- Evaluacija uopšteno predstavlja jednu od zapovednih normi savremenih politika.
Evaluacijska kultura danas je dominantno okruženje u kom se politike razvijaju.
Evaluacija najčešće ima dve komplemantarne forme: formalnu i sumarnu. Formalna
evaluacija vrednuje sprovođenje neke politike, dok sumarna vrednuje konačne učinke i
fokusirana je na uticaj politike.
- Najvažniji elementi evaluacije: ulog, proces, proizvod, povratne info., ishod ili učinak.

 Akteri socijalne sigurnosti

- Akter – svaka individua ili dr. grupa na koju utiče neki kolektivni problem, koji je
predmet određene politike, čak i ako (u datom trenutku) nije u stanju da preduzme
odgovarajuću akciju. Ovo uzimanje u obzir kako akter tako i neaktera vežno je zato što se
neakteri mogu traansformisati u aktere: njihova transformacija može biti uslovljena
različitim okolnostima. U pitanju su: sticanje svesti o sopstvenim interesima, razvijanje
kapaciteta za (samo)mobilisanje resursa, kreiranje koealicija za akciju, kao i strateška
odluka o (ne)činjenju.
- Vrste aktera na koje utiče politika: targetirane grupe, krajnji korisnici i grupe trećih
strana.
- Targetirane grupe sačinjavaju ljudi i organizacije, čija je ponašanja potrebno promenit,
zbog čega će, posledično, biti predmet neke intervencije države.
- Krajnji korisnici su ljudi i njihove oragnizacije, na koje direktno utiče kolektivni problem
i koji doživljavaju njegove negativne efekte.
- Grupe trećih strana sastoje se od ljudi i oragnizacija koje zastupaju njihove interese, a čija
će pojedinačna ili kolektivna situacija, iako nisu direktno targetirani nekom politikom,
biti promenjena i to dugoročno.

2. Sektori socijalne sigurnosti

- Četiri sektora socijalne sigurnosti: javnom (državnom), privatnom (tžišnom),
neformalnom (porodičnom) i dobrovoljnom (civilnom).

 Pojam i tipovi sektora

- Pluralizam sektora
- U izvesnom smislu, termin socijalna sigurnost implicira na javnom obezbeđenje što
podrazumeva zatnu uključenost države, međutim socijalno obuhvata niz društvenih, ane
samo državnih aktera.
- Neke države su svoj sistem socijalne sigurnosti organizovale olanjajući se na državni
aparat i velika izdvajanja za socijalne transfere. Za druge je karakteristična saradnja
između države, radničkih sindikata i poslodavaca. Postoje i one koje su u najvećoj meri
oslanjaju na dobrovoljn rad različitih dobrovoljnih organizacija ili na pojedince, npr.
porodicu i lokalnu zajednicu, i u kojima izdvajanja za socijalnu sigurnost ne uživaju
visok legitimitet.
- Država (8. pitanje)
- Socijalna sigurnost najčešće se identifikuje sa državnim sektorom, odnosno sa različitim
manifestacijama države i državne vlasti, na različitim nivoima.
- Država je aktivno uključena u oblasti: kreiranja politike i regulacije pravnog okvira
socijalne sigurnosti; finansiranja ili kontrole troškova; direktnog pružanja usluga i isplate
naknada, njihovog planiranja i praćenja; obezbeđenja implementacije(sprovođenje).
- Ulogu države u socijalnoj sigurnosti opravdava ne sam postizanje redistributivnih ciljeva
koji mogu ali ne moraju postojati, nego i to što obavlja poslove koje bi privatna tržišta iz
tehničkih razloga obavljala neefikasno ili ne bi uopšte.
- Zašto je javni sektor izvor socijalne sigurnosti: jedini je u mogućnosti da ponudi
univerzalni obuhvat i univerzalne standarde; predstavlja jedinu preostalu alternativu ili
zadnju liniju odbrane za one kojiima nije dostupno nijedno drugo rešenje; u stanju je da
vrši funkciju socijalne kontrole; ekonomija obima.
- Brojne su kritike upućene javnom sektoru. Javni sektor može biti ekonomski neefikasan.
Istovremeno bez obzira na to što država ima moć nametanja i garantovanja prava na
svojoj teritoriji, građanstvo i socijalna prava su sporni koncepti, kao što je jesno da
građanska prava nisu dostupna svim građanima bez obzira na rasu, pol ili socijalnu klasu.
Takođe nije izvesno da li socijalna sigurnost može da ostvaruje svoja dva tradicionalna
cilja: osiguranje i zaštitu.
- Tržište (9. pitanje)
- Tržište kao ekonomska kategorija uklučeno je u obezbeđivanje socijalne sigurnosti
posredstvom: privatnog osiguranja; uspostavljanja partnerstva sa javnim sktorom;
delegiranih socijalnih aktivnosti; korporativne društvene odgovornosti.
- Postoje dve kategorije kupaca na privatnom tržištu: pojedinci i posrednici.
- Neki od najčešće citiranih razloga u prilog tržišta kao sektora socijalne sigurnosti su:
izbori za korisnike i obrazovanje ljudi o posledicama njihovog izbora, efikasnije usluge
po nižim cenama i reagovanje na iskazane potrebe.
- Kontaraargumentacija. Uobičajeni primeri u kojima tržište inferiorno u odnosu na državu
su: različite vrste nesavršenosti tžišta, isključivanje i negativna selekcija i socijalni
prioriteti.
- Neformalni sektor (10. pitanje)
- Porodica zajedno sa širom srodničkom grupom, prijateljima, komšijama i zajednicom,
primada neformalnom sektoru. Neformalni sektor obuhvata aktere koji nisu plaćeni za
usluge koje pružaju. Zasniva se na motivaciji pružanja usluga po osnovu nenovčanih veza
koje postoje poput ljubavi, dužnosti, zajedničke prošlosti...
- Razlozi koji govore da neformalni sektor treba da bude uključen u obezbeđivanje
socijalne sigurnosti su: izlazak iz institucija i naglasak na zaštiti unutar zajednice;
obuhvatno planiranje – najveći deo zaštite pružaju neformalni negovatelji a ne država.
- Kritike – zaštita zajednice izjednačava se sa zaštitom porodice, a zaštita porodice
izjednačava se sa ženom. Na taj način žene su suštinski eskploatisane zaštitom koja se
naziva neformalnom; ekonomski troškovi koje porodice imaju uopšteno se potcenjuju,
jednostavno zato što se uvek ne iskazuju ili se ne mogu iskazivati novčano; retko se
ispituje kvalitet usluga koje porodice pružaju. Uprkos dobrim namerama, kvalitet mora
biti visok.
- Civilni sektor (11. pitanje)
- Civilni sektor je prostor između porodice, države i tržišta, u kom se građani udružuju
radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Organizacije u civilnom ili dobrovoljnom sektoru
mogu se klasifikovati na: pružaoce usluga, organizacije za vođenje kampanja,
posrednike, zadruge i zajedničarstvo, grupe za samopomoć.
- Jedan od najzančajnijih kvalitet acivilnog sektora u obezbeđivanju socijalne sigurnosti je
taj što su njegove aktivnosti često dopunske, a zatim i komplementarne sa aktivnostima
javnog sektora. Načini na koje se to postiže su najčešće: iniciranje novih pristupa i
programa; fleksibilnije i brže reagovanje na iznenadne probleme, razvijanje znanja i
veština, pružanje pdrške grupama koje su izvan dometa javnog sektora.
- Nedostaci civilnog sektora: problem nedovoljnog broja osoblja; usluge se ne pružaju
tamo gde su potrebne; u zemljama u tranziciji često nevladine organizacije organizuju
profesionalci koji su ranije bilizaposleni u državnom sektoru, sa motivom da obezbede
bolje zarade...

 Teorije u sektorima socijalne sigurnosti

- Liberalne perspektive (12.pitanje)
- Liberali sebe smatraju naslednicima dugotrajne istorijske borbe za slobodu.
- Radikalnija tumačenja unutar liberalizma zalažu se za slobodu od svih postojećih formi
prinude i intervenisanja, te za ishod imaju propagiranje slobodnih tržišta u potpunosti.
Ova stanovišta počivaju na idejama o tržišnoj dominaciji i individualnim odgovornostima
u obezbeđivanju socijalne sigurnosti, uporedo sa odbacivanjem državnih intervencija,
kojima se sputavaju slobode i dovoljnosti slobodnog tržišta. Udeo države treba ograničiti
na kapacitet i voljnost države da obezbedi instrumente i kreira uloge koji će omogućiti
marginalizovanim pojedincima da stupe na tržište rada i da se takmiče sa drugima za
uspeh, pod jednakim uslovima.
- Umerenija tumačenja unutar liberalizma govore u prilog tome da ekonomski
liberalizam treba da bude propraćen dodatnim socijalnim i moralnim običajem, koji se
zasniva na porodičnim vrednostima, poštovanju i uvažavanju vlasti. Država treba da bude
mala ali treba da joj se dozvoli da promoviše izvesne načine življenja. Država treba da
unapređuje kolektivnu i individualnu socijalnu sigurnost, da podstiče alturizam,
uzajamnost i odgovornost za drugoga.
- Vrednosti liberalnih perspektiva, koje se mogu prevesti u principe organizacije sistema
socijalne sigurnosti, u prvom redu odnose se na dominaciju tržišta: povlačenje države iz
oblasti socijalne sigurnosti trebalo bi koncipirati suštinskim menjanjem njene pozicije.
- Nastojanja liberala je da postignu bitno smanjivanje izdatka za socijalne usluge države
putem redukovanja broja usluga, njihovog sadržaja i obima korisnika. Ograničavanje
javnog sektora trebalo bi kanalistati kroz uvođenje kritarijuma provere dohotka i imovine,
čime bi se obezbedila usmerenost naknada ka onima kojojima je državna pomoć
najpotrebnija. Opravdano i neopravdano siromašni. Opravdano siromašni su oni koji iz
objektivnih razloga ne mogu da se zaposle (invaliditet, starost...). Liberalni mislioci
smatrali su da sankcije treba usmeriti prema neopravdano siromašnima (sposobnim za
rad), tako što će im vremenski biti ograničene naknade.
- Konzervativne perspektive (13. pitanje)
- Socijalni i laissez-faire konzervativizam
- Osnovna odrednica konzervativizma je autoritet. Konzervativizam je uopšteno filozofija
ograničenja i uzdržavanja. Blagostanje pojedinaca i društva zavisi od ograničavanja
sloboda, što posledično vodi ka pozivanjima na tradiciju, dužnost, obaveze...
- U ovoj perspektivi autoritet je sredstvo za održavanje postojećih društvenih obazaca.
Stoga ako su postojeći društveni obrasci odnosi nejednakosti onda će oni biti održavani.
To se reflektuje na sistem soc. sigurnosti, koji se zasniva na javnom, socijalnom
osiguranju, da bi se obezbeđivao konstantno reprodukovanje razlika koje se uspostavljaju
na tržištu rada.
- Laissez-faire konzervativizam ili kako se još naziva neoklasični liberalizam, znatno
modifikuje osnovna konzervativistička stanovišta. Sloboda se odnosi na slobosu od
uzdržavanja, dok je zajednica organičena na ugovore, koji se zanivaju na saglasnosti
prirodno slobodnih i nezavisnih osoba. U njemu se prihvata većina doktrina klasičnog
liberalizma, pre svega naglasak na individualizmu i na minimalnoj ulozi države.
- Socijalno-demokratske perspektive (14. pitanje)
- Socijalna demokratija bila je ideološka osnova na kojoj je izgrađena klasična država
blagostanja.
- Socijalni liberalizam – pretpostavka o slobodi pojedinaca u soc. liberalizmu ne implicira
neograničenu moć tržišta, već intervencije usmerene u pravcu ispravljanja tržišno
kreiranih socijalnih nejednakosti. Uloga države je da obezbedi visoke stope zaposlenosti i
pravičnu raspodelu društvenog blagostanja, što se postiže postojanjem i sprovođenjem
naprednog kataloga socijalnog prava. Jasno je iskazana privrženost u kolektivističkom
obezbeđenju socijalne sigurnosti. Ne postoji protivljenje pluralizmu sektora, kao i
odbrane visokih nivoa minimalnog obezbeđenja.
- Demokratski socijalizam je na različite načine doprineo socijaloj demokratiji. Prošao je
kroz tri razvojne faze. Osnovne pretpostavke demokratskog socijalizma, koje su imale
značaja za socijalnu demokratiju, bile su potreba za postizanjem socijalne pravde i
blagostanja, zadovoljavanje univerzalnih, osnovnih potreba, a naročito potreba
marginalizovanih i de-privilegovanih. Jednakost prilika nije dovoljna zbog postojanja
nejednakosti.
- Marksističke perspektive (15. pitanje)
- Marsistička vizija egalitarnog(poptupna jednakost među ljudima) društva lišenog svih
nedostatak, čiji bi svaki pripadnik podjednako učestvovao u raspodeli dobit, predstavljala
je distribuciju u skladu sa potrebama, u skladu sa mogućnostima. Bazična pretpostavka
marksističkih perspektiva sastojala se u tome da su programi socijalne sigurnosti i države
blagostanja u kapitalizmu kontraproduktivni. Marksističkim perspektivama dominiralo je
uverenje o javnom sistemu socijalne sigurnosti kao instrumentu ostvarivanja ideoloških
ciljeva, a ne cilju po sebi. U zavisnosti od toga koje su stanovište zastupale marksističke
perspektive svrtsavane su u različite i brojne pravce.
- Marksizam je sadržao uverenje da sistem socijalne sigurnosti treba da predstavlja
sastavnoi deo socijalističkih društava, kao praktična manifestacija klasne solidarnosti.
- Feminističke perspektive (16. pitanje)
- Liberalni feminizam – u najvećoj meri bavi se razmatranjima značaja prava, jednakih
mogućnosti i ravnopravnog postupanja.
- Radikalni feminizam – fokusiran je na mušku dominaciju, reproduktivne tehnologije i
nasilje u porodici.
- Socijalistički feminizam – najviše se bavi odnosima između države blagostanja i
kapitala, kao i implikacijama tih odnosa na položaj žena.
- Zajednička feministička predpostavka je da je rod fundamentalni mehanizam
strukturisanja odnosa u društvu i da se država blagostanja ne može razumeti bez
razmatranja roda. Razlkike nastaju veću u kontekstu razmatranja države blagostanja kao
faktora osnaživanja ili potčinjavanja roda. Kasnija razmatranja smatrla su državau
blagostanja potencijalom za osnaživanje žena. Dekonstrukcija odnosa žena prema državi
blagostanja podrazumeva uzimanje u obzir različitih, međusobno povezanih, donekle
protivuročnih perspektiva i uloga žena. Feminističke perspektive vrlo su kritične prema
mejnstrim teorijama, razlog za to one pronalaze u nametanju pravila ženama. Žene
predstavljaju disproporcionalno veliki procenat zaposlenih u službama blagostanja –
zdravstvo, obtazovanje, socijalne službe i sl., takođe tradicionalno pružaju najveći
segmen neformalne nege u porodici i češće se povlače iz formalnog, plaćenog posla.
- Većina feminističkih perspektiva argumentuje korisnost kolektivno organizovanih, javnih
socijalnih usluga, uprskos kritici postojećih.
- Environmentalističke pesrspektive (17. pitanje)
- Politika zelenih od skoro je počela da se reflektuje na državu blagostanja, soc. politiku,
sisteme soc. sigurnosti i to najviše u kontekstu prenaseljenosti i nestašice hrane.
- Tamnozelena (radikalnija) i svetlozelena (umerena i reformistička) perspektiva.
- Eko-socijalizam, eko-fašizam, eko-anarhizam, eko-kapitalizam, eko-feminizam, zeleni
kozervatvizam.
- Environmentalisti se ne protive ishodima države blagostanja, ali se protive da država
pruža sve usluge. Odgovor su pronalazili u decentralizaciji smatarajući da će se time
ostvariti dodatna korist, a to je uopšteno smanjenje potreba u sferi obezbeđivanja
socijalne sigurnosti. Naročit značaj pridavali su udruženjima građana koji imaju
zajedničke interese.
- Jedan od novijih trendova unutar ove perspektive koncentrisan je u pravcu izgradnje
održive države blagostanja koju, prema ovoj orijentaciji čine dva opšta preduslova,
obezbeđivanje individualnog diverziteta i izgradnja tolerantnog društva.
- Prvi preduslov odnosi se na poštovanje različitih životnih stilova i različitih porodičnih
struktura, sa važnim posledicama po socijalnu sigurnost
- Drugi preduslov je u vezi sa prvim, na taj način što naglašava zaposenje i rad ne treba da
predstavljaju osnovni način vrednovanja neke individue, budući da to nije jedini naačin
ne koji se doprinosi društvu.

3. Sistem socijalne sigurnosti

- Sistemi soc. sigurnosti najčešće se sastoje iz: programa obavezno soc. osiguranja
(penzijskog i zdravstvenog osig., osiguranja nezaposlenih); programa podrške i pomoći
porodicama sa decom; programa zaštite siromašnih.

 Pojam sistema soc. sigurnosti (18. pitanje)

- Zajednički imeniitelj svih programa socijalne sigurnosti su novčane naknade i usluge.
- Soc. sigurnosti se razlikuju od države do države, ali su im glavni ciljevi identični –
sistemi soc. sigurnosti moraju zaštiti građane od gubitka prihoda.
- Sistem soc. sigurnosti ima tri tipa naknade:
1. Naknade koje su uslovljene zaradama – dodelju se na osnovu doprinosa koje
uplaćuju pojedinci i nastanka određenog događaja ili socijalnog slučaja. Nudi zaštitu
protiv rizika koji se mogu osigurati.
2. Univerazlnih naknada – dodelju se na osnvu nastanka određenog događaja ili
socijalnog slučaja bez obzira na doprinose pojedinca i njegove prihode. Zbog
nepostojanja uplate doprinosa finansiraju se iz poreza.
3. Naknade koje se zansivaju na proveri prihoda (means test) – dodeljuju se na
osnovu nastanka nekog posebnog slučaja, na osnovu provere imovinskog stanja i
prihoda, bez uslovljavanja uplate doprinosa, tako da se i ove naknade finansiraju iz
poreza. Po pravilu, zavise od potreba i od raspoloživih resursa.
 4. Pojam socijalne sigurnosti (1. pitanje)
- Gotovo sve zemelje sveta imaju razvijen odgovarajuć sistem koji je usmeren na
ostvarivanje soc. sig. svojih građana, posebnih društvenih grupa ali i pojedinaca. To važi
za određenja koja se odnose na nacionalne sisteme i def. unutar njih. U našoj stručnoj
literaturi koja se bavi pitanjima koja su vezana za soc. sig., a koja polaze sa različitih
polaznih opredeljenja i shvatanja suštine socijalno-političke teorije i prakse, najčešće
sreće raznolikost u pojmovnom određenju i veoma često izjednačavanje soc. sig. sa
drugim manje ili više bliskim pojmovima.
- Često se polazi od čovekove težnje ka sigurnošću, kao univerzalnog ljudskog usmerenja,
i izgradnje društvene prakse, koja će u okviru postojećih kulturno-etničkih vrednosti
stvoriti uslove za prevazilaženje čoveku unutrašnje nesigurnosti i rizika u njegovom
životu. Celokupna ljudska istorija je borba za stvaranje stanja sigurnosti i ona se odvijala
u dve osnovne dimenzije: ka društvenom okruženju i ka unutrašnjoj strukturi
čoveka.
- Privredna nesigurnost, kao i politička nesigurnost čine takođe važan elemenat sigurnosti
čoveka uopšte, a otuda i celokupnog stanja nejgove socijalne sigurnosti. Privredne
recesije i krize koje ciklično pogađaju razvoj ljudskog društva stvaraju stanje ukupne
privredne nesigurnosti, a u okviru toga i ličnu privrednu nesigurnost. Iz toga sledi i izvor
nesigurnosti zaposlenja kao i izvor prihoda. Sve navedene forme nesigurnosti uslovile su
stvaranje čovekove težnje ka sigurnošću, koja vremenom postaje deo društvene prakse.
 Najvažnija gledišta o pojmu soc. sig.
- Pojam soc. sig. se najčešće vezuje za soc. osiguranje, tj. za određene sisteme čiji je cilj
ostvarivanje soc. sig. u društvu.
- Unverzalna deklaracija o pravima čoveka: pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti,
pravo na obrazovanje, pravo na zaposlenje, zaštita od nezaposlenosti i socijalna sig.,
pravo na učešće u kulturnom životu, sloboda mišljenja i izražavanja...
- Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima: pravo narad,
pravo lica na dovoljan životni standard, pravo na obrazovanje, pravo na zdravstvenu
zaštitu, pravo na soc.sig.,...
- Soc. sig. u užem smislu – prevazilaženje klasičnih obilika socijalnog osiguranja i soc.
zaštite, na taj način što se čitavom stanovništvu garantuju određena davanja za slučaj
bolesti, invalidnosti, smrti i nezaposlenosti.
- Soc. sig. u širem smislu – celovito povezan sistem društvenih mera koji garantuje
odgovarajući standard života i blagostanja ljudi, čiji je sastavni deo i područje soc.
osiguranja, odnosno tzv. uže shvatanje soc. sigurnosti.
- Problem i u definisanju soc. sig.: zdravorazumski pristup i srodni pojmovi (soc. pomoć,
soc. politika)
 Pojmovno određenje soc. sig. u našoj stručnoj literaturi
- Berislav Šefer – prva potpunija odrednica soc. sig.
- Glavni elementi i područja na kojima se ostvaruje soc.sig.: zaposlenost, sig. na radu,
sigurnost dohotka, minimum životnog standarda...
- Socijalnom sigurnošću se može smatrati takvo društveno stanje u kome uspešno deluje
jedan sklop društvenih i zakonskih mera čiji je osnovni cilj da stvore u korit građana i
njegove čitave zajednice, neku vrstu garancija protiv određenih rizika (bolest,
materinstvo, invalidnost, starost i sl.).

5. Pojam socijalne zaštite (3.pitanje)

- Socijalna zaštita kao organizovana delatnost podrazumeva glavu aktivnosti usmerenih da
omoguće pojedincima, porodicama, grupama i zajednicama da uspešno savladaju soc.
probleme.
- Šire značenje – soc. zaštita doprinosi delotvornoj mobili zaciji materijalnih i ljudskih
resursa zemlje za uspešno odgovaranje socijalnim zahvatima koje su posledica promena, i
tako učestvuje u nacionalnoj izgradnji koje su posledica promena, i tako učestvuje u
nacionalnoj izgradnji.
- Lakićević navodi 5 gledišta o pojmu soc. zaštite u našoj literaturi
1. Socijalna zaštita koja se neposredno bavi zadovoljavanjem osnovnih životnih potreba
pojedinaca i dr. grupa pogođenih soc. slučajevima.
2. Drugo shvatanje soc. zaštite ima u vidu i određenja koja se najčešće daju samom
pojmu, mada ima i onih autora koji tako shvaćenu delatnost vezuju za soc. staranje,
definišući ga kao niži, tradicionalni nediferencirani metod soc. zaštite.
3. Aleksandra Đuranović soc. zaštitu shvata kao organizovanu delatnost države i društva
kojom se ostvaruje socijalno-zaštitna funkcija društva, a koja je u interesu i društvene
i građana – pojedinaca, porodica i grupa. Soc. zaštita je jedan od vidova politike.
4. Četvrto gledište ističe da se preko socijalno-zaštitne funkcije društva vrši
uspostavljanje posebnog odnosa između zajednice i njenih članova, na planu
zadovoljavanja njihovih životnih potreba. Kroz nju se ostvaruje interes i obaveza dr.
zajednice da štiti svoje članove i pruža im materijalnu i društvenu pomoć putem soc.
rada.
5. Prema manje preciznom gledištu soc. zaštita se određuje kao celovit deo soc. politik,
u uslovima kada postoji jedinstvo preventive, jer soc. zaštita i soc. politika
preduzimaju jedinstven sistem mera, pa je i razlika među njima minimalna.
- Za socijalnu zaštitu bitno je i određenje njenih nosilaca, i načina ostvarivanja primenom
raznovrstnih prevenitivnih metoda rada, angažovanjem materijalnih i drugih sredstava i
radom stručnih službi, profesionalnih kadrova i dobrovoljnih društvenih aktivnosti uz
primenu metoda soc. rada.
 Osnovni principi socijalne zaštite
- Solidarnost, uzajamnost i humanizam.
 Humanizam
- Humanizam znači načiniti čovečnim, uljuditi, uljuđivati, dati oblik i prirodu kakvi
ljudima dolikuj, počovečiti.
- U okviru dr. nauka humanizam se vezuje za sve što je ljudsko u pozitivnom smislu, tj.
skup čovekovih pozitivnih generičkih osobina i odnosa koji povoljno utiču na razvijanje i
poštovanje tih osoba, kao i razna učenja koja čoveka uzimaju kao najvišu vrednost.
 Solidarnost
- Obično se pod pojmom solidarnosti podrazumeva činjenica međuzavisnosti i povezanosti
ljudi, koja nameće kolektivne stavove, vrednosti, i odgovarajuće obilke saradnje.
 Uzajamnost
- U odnosu sa ljudima znači reciprocitet u pravima i dužnostima, a ovaj odnos zasniva se
na međusobnim interesima i međusobnoj povezanosti, što posebno dolazi do izražaja u
okviru soc zaštite.

6. Socijalna sigurnost u sistemu društvenih nauka (5. pitanje)

 O potrebi izučavanja socijalne sigurnosti
- Tradicionalno soc. osiguranje, ali i savremeni razvijeni oblici soc. sigurnost, bili su
predmet proučavanja uglavnom pravne nauke.
- Soc. staranjem, soc. zaštitom, kao i soc. problemima uopšte, sporadično i površno bavila
se filozofija, a sličan odnos imale su i politika, ekonomija i sociologija. Realzovanjem
teorije države blagostanja uviđa se značaj i potreba stvaranja celovitog koncepta socijalne
sigurnosti, koji bi bio teorijski zasnovan.
- Uslovi koje znanje mora ispunjaviati kako bi se smatralo naukom: Postojanje osobenog
predmeta na koji nauka polaže pravo; Opšta ili početna vizija/koncepcija koja svoj
predmet posmatra u određenoj saznajnoj perspektivi; Uoliko se na osnovu postojeće
prakse stvorilo jedno opšte i sistematsko znanje i iskustvena građa koja treba da
bude predmet samog istraživanja.
- Teškoće koje se tiču nedostatka naučne teorije i specijalizovanih teorijsko-primenjivanih
istraživanja socijalne sigurnosti mogu se u osnovi pravdati raznovrsnim uzrocima i
nepsotojanjem posebne discipline. Rezultat toga je neizgrađenost kriterijuma radi odabira
znanja iz raznih naučnih oblasti i posebnih disciplina.
- Postoje dva kruga pitanja u prikazu sadržaja izučavanja soc. sigurnosti:
1. Potrebe ljudi – saglasno obimu,intezitetu, smeru kretanja i determinantama
njihovog razvoja.
2. Osobine, strukturu, stanja i aktivnosti društva radi zadovoljenja datih potreba,
polazeći sa stanovišta interesa pojedinaca, ali i obaveze društva da se stara o
svojim članovima kada ovi dođu u stanje socijalne nesigurnosti.
 Ljudske potrebe u sistemu soc. sigurnosti
- U soc.-političkoj literaturi postoji opšta saglasnost da su sadržina i ciljevi soc. delatnosti
usmerene ka potrebama ljudi. Moglo bi se reći da je pitanje potreba i načina njihovog
zadovoljavanja sastavni deo izučavanja velikog broja društvenih nauka.
 Ljudske potrebe
- Elementarne (primarne) potrebe – ona granica iznad koje prestaje goli opstanak
čoveka, a ona nije stalna već je istorijski promenljiva kategorija. Nju ne čine samo
potrebe fizičkog opstanka, već tzv. radikalne potrebe – potrebe samorealizacije čoveka.
- Sekundarne potrebe - okvir preko koga se iskazuje čovek, zasniva međusobne odnose u
okviru ljudke zajednice i stvara takve obilike zajednica koje će biti podstrek za razvoj
njihovih potreba.
 Karakteristike stanja soc. potrebe
- Osobenost izučavanja soc. sistema ogleda se u tome što se ono bavi celinom društvenih
odnosa i delatnosti zadovoljavanja ljudski potreba povodom soc. slučajeva.
- U sistemu soc. sigurnosti reč je pre svega o primarnim ljudskim potrebama, koje su kako
materijalne, tako i nematerijalne prirode. Za njihovo zadovoljavanje mora postojati
odgovarajuć institucionalni sistem u okviru koga su uređeni odnosi koji se tiču soc.
nesigurnosti, odnosno stanja soc. potrebe. Kakav će biti karakter potreba avisi od cilja
celokupnog društvenog razvoja, odnosno od karaktera društvenog sistema. Uslovljenost
samog sistema društvenim, ekonomskim, istorijskim, kao i političkim razlozima direktno
utiču i na potrebe koje se zadovoljavaju.
- Stanje soc. potrebe (socijalni slučaj) predstavlja događaj koji čoveka pogađa tako što mu
pričinjava teškoće, pogoršava uslove života i rada i umanjuje mu šanse za njegovo
napredovanje u životu.
- Soc. problemi mogu se svrstati u grupe: materijalna neobezbeđenost; teškoće u
obavljanju svakodnevnih životnih funkcija nematerijalne prirode; kombinovani slučajevi.
 Socijalna sigurnost idruge nastavno-naučne discipline
- Sociološke discipline
- Sociološka analiza je u osnovi saznajni okvir u kome se razvijala soc. politik, odnosno
data praksa sistema soc. sigurnosti.
- Socijalne nauke pozajmljuju teoriju, koncepte, pojmove, tipove analiza, metode i
primenjuju ih na svoja istraživanja, odnosno na pojedine uže aspekte izučavanja
društvenih pojava i procesa.
- Istraživanja sistema soc. sigurnosti se u još većoj meri oslanja na poseben discipline
sociologije, i to naročito na sociologiju rada, sociologiju porodice i soc. patologiju.
- Socijalna politika
- Soc. politika utiče na određivanje ciljeva, zadataka, sredstav i metoda soc. sigurnosti,
odakle proizilazi odnos opšteg prema posebnom.
- Soc. sigurnost se u najužoj meri oslanja na saznanja i rezultate izučavanja koji postoje u
okviru soc. politike.
- Soc. sigurnost posmatrana kao društvena praksa je integralni deo soc. politike.
- Pravne nauke
- Izučavanje soc. sigurnosti nalazi se u najužoj vezi sa pravnom naukom, i to pre svega
otuda što je pravo kao sredstvo politike neophodno za ostvarenje postavljenih ciljeva u
okviru sistema soc. sigurnosti jednog dr. sistema.
- Socijalni rad
- Usvaja se shvatanje da je soc. rad samom metod soc. politike.
- Kako se radi o ostavrenju soc. sigurnosti kao cilja, to je razumljiva veza sa soc. radom
kao veštinom koja predstavlja skup na nauci zasnovanih metoda i tehnika koji se
primenjuju u zadovoljavanju ljudskih potrebq, i to posebno onda kada se radi o nekim
stanjima soc. rizika.
- Socijalni rad je prisutan u gotovo svim segmenitima soc. sistema, ali je njegova uloga
najveća u soc. zaštiti, odnosno u socijalnom staranju i osiguranju

7. Metode proučavanja socijalne sigurnosti (4. pitanje)

- Metodi izučavanja soc. sigurnosti se zasnivaju na opštem metodu društvenih nauka.
- Metod se sastoji od dva međusobno povezana i uslovljena dela: teorijskog koncepta i
praktičnog sprovođenja onoga do čega je nauka došla.
 Osnovni metodi
- Pozitivizam, strukturalizam, funkcionalizam, dijalektika, odgovarajuće dijalektičke
metode.
- Pozitivizam – trebao bi da obezbedi takva saznanja koja će biti zasnovana isključivo na
činjenicama, iskustvu i strogim zakonima.
- Konstatovanje samo empirijskih činjenica, ma koliko ono bilo precizno i određeno, u
velikoj meri ograničava samu nauku, a rezultati primenjene metode ne mogu se odnositi i
na složene odnose i uslove koji vladaju u datoj sferi prava i odnosa u društvu.
- Nauka bi trebalo da bude vrednosno neutralna, i bez postavljenih ciljeva.
- Komparativna metoda – pruža veliku mogućnost dolaska do pravih rezultata izučavanja
u okviru socijalnog sistema. Primena komparativne metode pretpostavlja utvrđivanje
osnovnih sličnost i istovetnosti socijalno-političkog sadržaja, postavljanje hipoteza o
novim pojavama i njihovoj sličnosti sa ranijim u pogledu strukture, organizacije, obliku,
vezama, odnosima i ponašanjima. Takođe je moguće sistematsko i potpuno upoređivanje
svojstva među pojavama koje su ranije otkrivene.
- Strukturalizam i funkcionalizam – imaju veliku primenu u savremenim društevnim
naukama. Nužnost primene date metode ogleda se u analizi prethodno datih pojmovnih
određenja predmeta, odnosno užih delova koji želimo da posmatramo, zatim ona se
primenjuje u analizi osnovnih činilaca u kojima se javlja pojava koja se proučava preko
postavljenih hipoteza.
- Tri osnovan postulata strukturalno-funkcionalisičke analize: Proučavanja
standardizovane društvene aktivnosti moraju biti u funkciji čitavog sistema; Svi
posmatrani oblici društvenih pojava moraju biti u funkciji određenih uloga; Date
društvene funkcije su neophodne radi održavanja datog društvenog sistema.
- Dijalektički metod – ukazuje na povezanost društvenih pojava i međusobnu
uslovljenost. Primena ove metode u okviru savremenih društvenih nauka ne isključuje
usvajanje i korišćenje i ostalih metoda. Kad je u pitanju Hegelova dijalektika, onda se
kod društvenih pojava izučava povezanost, međuzavisnost i protivurečnost svih stvari i
pojava.
 Posebni metodi
- Metod analize sadržaja, metod posmatranja, metod ispitivanja, eksperimentalni
metod, statistički metod.
- Metod analize sadržaja - njime se posebno omogućava saznanje o sadržini soc.
sigurnosti u okviru pojedinih sistema, a preko političkih, pravnih i drugih dokumenata,
čime se obezbeđuje saznanje ralevantnih činjenica koje su neophodne za predmet
istraživanja.
- Metod posmatranja – može se koristiti prilikom analiziranja negaivnih tedencija u
društvu i potrebe daljeg predviđanja radi uvođenja odgovarajućih preventivnih mera.
- Metod ispitivanja – bilo da se koristi kao intervju ili anketa predstavlja način saznanja
mišljenja i stavova. Ovaj metod se često primenjuje u eksperimentalnim istraživanjima.
- Metod eksperimenta – ima ograničavajuću primenu u socijalnim naukama. Međutim
kod nekih soc. pojava radi sprovođenja odgovarajućih mera za rešavanje može se vršiti
preko eksperimenta.
- Statistički metod – često se primenjuje, što je rezultat okolnosti da se soc. sigurnost služi
merenjima, i to ne samo pojava koje su kvantitativne.

8. (Revidirana) evropska socijalna povelja (2. pitanje)

- Prethodnica:
- 1988 – dodatni protokol
- 1991 – protokol o sistemu izveštavanja
- 1995 – protokol o proceduri kolektivnih žalbi

- Usvojena 1996.
- Ratifikovana 1999.
- 31 načelo
- Relativno slobodan izbor u odabiru načela/prava prilikom ratifikacije
- Osnovne grupe prava u RESP:
- Pravo na zdravstvenu negu i zaštitu
- Pravo na obrazovanje
- Pravo na stanovanje
- Pravo na socijalnu zaštitu
- Prava u oblasti rada i zapošljavanja
- Zabrana i suzbijanje diskriminaciji
- Pravo na slobodu kretanja
- Nova prava u RESP
 Pravo na potraživanje u slučaju nesolventnosti poslodavca, dostojanstvo u radu,
pravo radnika sa por. obavezama na jednakost u radu, pravo na zaštitu od
siromaštva i soc. isključenosti, pravo na plaćeni odmor u trajanju od 4 nedelje…
- Sadržaj (R)ESP
- Tvrdo jezgro - Osnovna socijalna prava
 ESP - 6 načela (5 obaveznih pri ratifikaciji)
 Pravo na rad, organizovanje, kolektivno pregovaranje, socijalnu sigurnost,
socijaln i medicinsku pomoć, pravo radnika migranata i njihovih porodica na
zaštitu i pomoć
 RESP – 9 načela (6 obaveznih)
 ESP + pravo dece i omladine na zaštitu, pravo porodice na soc/ek/prav. zaštitu,
odustvo polne diskriminacije prilikom zapošljavanja
 Revidirana ESP – obavezno 16 od 31 načela (6 od 9 osnovnih socijalnih prava)
- Ostala načela
 Pravo osoba sa invaliditetom na zaštitu, pravo starih na socijalnu zaštitu
- Srbija i (R)ESP
- Potpisnica 2009.
- Ratifikovala načela:
- Pravo na rad, organizovanje, socijalnu sigurnost, socijalnu i medicinsku
- pomoć, pravo porodice na soc/ek/prav. zaštitu, odustvo polne diskriminacije prilikom
zapošljavanja
- Delimično - pravo na kolektivno pregovaranje, pravo dece i omladine na zaštitu, pravo
radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć
- Neratifikovana načela – pravo radnika sa por. obavezama na jednake mogućnosti i
tretman, pravo na stanovanje.

9. Socijalni rad u sistemu socijalne sigurnosti (19. pitanje)

- Soc. rad nosioc duplog mandata – sa jedne strane soc. rad je trebalo da obezbedi pružanje
pomoći klijentima u ostavrivanju soc. prava, a sa druge strane soc. radnici u procesu
obavljanja svoje profesionalne uloge vrše državnu kontrolu funkcija.
- Soc. rad u novim uslovima nalazi se između naformalne sfere (klijenata), države i tržišta.
Soc. rad ne samo da se sad nalazi između klijenata i države, već stupa u mnog
komplikovaniju mrežu relacija u koje mora biti integrisan.
 Intermedijarnost – nova paradigma u soc. radu
- Prihvatanje teorijskog koncepta intermedijarnosti u soc. radu, predpostavlja zamenu
utvrđenog trostrukog mandata (države, neformalne sfere, tržišta).
- O intermedijarnosti, kao novoj teorijskoj paradigmi i misaonom modelu u soc. radu,
može se suditi polazeći od ideja o karakteru i ulozi intermedijarne organizacije. U
procesu primene u soc. radu otkrivaju se novi aspekti: na nivou generalizacije, na nivou
interdisciplinarnosti i na nivou upoređivanja sa modelima i praksom na internacionalnom
nivou.
- Prihvatanje koncepta generalizacije u soc. radu podrazumeva da intermedijarnost
obezbeđuje njegovu primenu u institucionalnim i vaninstitucionalnim okvirima.
- Interdisciplinarnost u intermedijarnom modelu mišljenja polazi od toga da se u realizaciji
soc. rada moraju uvažavati saznanja i učenja koja u sebi sadrže interdisciplinarni pristup.
Nije dovoljno da se u praksi soc. rad sprovodi samo sa vaspitno-obrazovnog nivoa,ili da
se svede na sagledavanje problema sa prvanog, odnosno ekonomskog aspekta. Od
izuzene je važnosti za soc. rad je čitav korpus društvenih i humanističkih nauka,
uključujući i istorijske.
- Paradigma intermedijarnosti ima značaj u tumačenju stava o potrbi izučavanja teorije i
prakse soc. rada na međunarodnom planu. Uporedni pregled modela i sistema soc. plitike,
soc. razvoja i soc. sig., obezbeđuje pravilno sagledavanje uloge države, tržišta i
neformalne sfere u procesu primene soc. rada.
 Šta proizilazi iz primene trostrukog mandata
- U ostavrivanju prava u oblasti soc. sigurnosti primenu koncepta intermedijarnosti
podrazumava stvaranje efikasnog modela usklađivanja interesa i odnosa između svih
aktera organizacione strukture.
- Usklađivanje odnosa između države, tržišta i neformalne sfere u soc. radu znači državne
službe u sistemu soc. sigurnosti moraju poštovati zakone koji se, prema savremenim
učenjima, zasnivaju na nekoliko principa. Na taj način bi se obezbedio uticaj neformalne
sfere u određenju ciljeva i metoda državne delatnosti, a u okviru nje i soc. rada. Mnoge
nove soc. delatnosti države, koje se pojavljuju kao pretnja slobodi pojedinaca u uslovima
delovanja tržišta, u konceptu trostrukog mandata socijalnog rada ne bi imale funkciju
vršenja državne moći putem obavezne prinude. To znači da se soc. rad u svaremenim dr.-
ekonomskim uslovima u procesu ostavrivanja soc. sigurnosti nalazi pred teškim
zadatkom da međusobno poveže i uskladi administrativne, ekonomske i životne elemente
svoje delatnosti.
- Soc. rad ne može biti uspešan ak sebe smatra produženom rukom države, sa
karakteristikama dobrotvorne organizacije.

10. Aktivacija socijalne države (6. pitanje)

- Razvoj soc. države u evropskim zemljama karakteriše raznolikost modela i sadržaja.
Podizanje lične odgovornosti, ograničenje novčanih naknada i reformisanje programa
državne pomoći siromašnima, predstavljaju opštu karakteristiku koncepta aktivacije u
različitim modelima države blagostanja.
 Od zaštitne ka aktivirjaćoj državi blagostanja
- Konceptualni okvir reformi države blagostanja sadržan je u izazovima globalnih promena
nacionalnih sistema koje suštinski menjaju ulogu države u zaštiti prava i interesa
pojedinaca.
- Minimalna država blagostanja oslanja se na ograničeni krug socijalnih prava,
odgovornosti pojedinaca za svoj položaj i restriktivnu politiku socijalnih transfera.
- Razvoj države blagostanja od njenog nastanka sredinom XX veka kretao se od zaštitne
ka aktivizirajućoj ulozi.
- Kriza zaštitne države blagostanja i osporavanja njenih uspeha, doprineli su jačanju
ekonomske politike orijentisane prema tržištu na kome dominiraju sloboda konkurencije i
zakoni ponude i potražnje. Alternativa izdašnoj državi blagostanja sve češće se traži u
ograničenju uloge i funkcija države.
- Rekomodifikacija – nametanje veće tržišne discipline u politikama blagostanja, kao što je
zapošljavanje korisnika socijalnih naknada.
- Opseg promena države blagostanja sagledan je u identifikaciji tri različita procesa:
- Zadržavanje troškova – politike kojima seumanjuju izdaci.
- Rekalibracija – reforme koje imaju za cilj bolje usklađivanje države blagostanja sa
savremenim ciljevima i potrebama za soc. sigurnošću.

11. Faktori oblikovanja sistema socijalne sigurnosti (20. pitanje)

- Faktori mogu biti prirodni (geog. Položaj, kilma...) i društveni (ekonomski, pravni,
kulturni, istororijski...).
- Faktori koji oblikuju sistem soc. sigurnosti: demografski, ekonomski, politički, tržište
rada, poreski sistem, zrelost i ciljevi sistema soc. sigurnosti.
 Demografska slika
o Prirodno i mehaničko kretanje stanovništva (udeo mladih/starih/radnosposobnih,
migracioni saldo)
o Demografske strukture (starosno-polna, obrazovna, rezidencijalna, ekonomske…)
 Nivo i karakteristike nacionalnog ekonomskog razvoja
o Stepen razvijenosti (BDP, regionalna distribucija BDP, struktura BDP)
o Privredna/sektorska struktura 
o Ek. stabilnost i krize
o Stepen tehničko-tehnološke razvijenosti
o Poštovanje pravila ek. igre
o Odnos obima neformalne i formalne ekonomije
 Nacionalno tržište rada
o Odnos ponude i potražnje
o Kvalifikovanost radne snage u odnosu na potrebe rada
 Politička klima
o Politička stabilnost 
o Funkcionalnost dr. institucija
 Zrelost i pravni okvir nacionalnog SSS
o Oformljenost SSS
o Efikasnost, pravičnost i adm. izvodljivost SSS 
 Efektivnost poreskog sistema i mehanizama plaćanja doprinosa
o Visina poreskih stopa, urednost u plaćanju doprinosa  
- Dugoročni strukturni faktori (demografske promene, promene priv. sistema)
- Kratkoročni faktori (kratkoročne ek. i političke krize)
- Promene politike (promene proreske politike, politike SSS).