SAVEZNI PROPISI

ZBIRKA
ELEKTROTEHNICKIH
PROPISA
I KNJIGA

BEOGRAD e 1989
ZBIRKA ELEKTROTEHNICKIH PROPISA

Priredile
DRAGANA DAVIDOVIC
SVETLANA ZORBIC

Recenzent
KORAUKA RABRENOVIC

Urednik
Vidinka J APUNDZ.A

Glavni i odgovomi urednik

Vojislav SOLDATOVIC

Izdavac
Novinsko~izdava~ka ustanova
SlliZbeni list SFRJ
Beograd, Jovana Ristiea I
 ZAKON
0 STANDARDIZACIJI
I. OSNOVNE ODREDBE

Clan I.
Ovim zakonom ureduje se jedinstveni sistem standardizacije proizvoda i usluga
u Socijalisti6koj Federativnoj Republici Jugoslaviji, koji obuhvata donoSenje i prime-
njivanje standarda i propisa predvidenih ovim zakonom, mera za obezbedenje tehni6ke
i konsttukcione sigumosti i kvaliteta proizvoda i usluga i nadzor nad njihovim sprovo-
denjem.
Standardi i propisi predvideni ovim zakonom donose se i primenjuju radi stvara-
nja jedinstvene tehniCko-tehnoloSke osnove za:
l) razvoj jedinstvenog jugoslovenskog trZiSta i otklanjanje prepreka u prometu
robe i usluga s inostranstvom;
2) tipizaciju i unifikaciju proizvoda, radova, odnosno usluga i racionalno koriS-
CC"nje prirodnih dobara i energije;
3) obezbedivanje zaStite Zivota i zdravlja ljudi, OOvekove sredine, biljnog i Zivo-
tinjskog sveta i drugih prirodnih i radom stvorenih vrednosti;
4) ja~anje odbrambene sposobnosti i bezbednosti zemlje;
5) razvoj i unapredenje proizvodnje i prometa proizvoda, izvodenja radov~ od-
nosno vrnenja usluga, utvrdivanje i obezbedivanje kvaliteta i tehni~ku i konstrukcionu
sigumost objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada;
6) zaStitu i obaveStenost potroSa~ u pogledu kvaliteta proizvoda i radova, od-
nosno usluga;
7) obradu i brzo, ta~no i lako razumljivo saopStavanje i prenoSenje informacija.
Kao osnova za izradu standarda i propisa predvidenih ovim zakonom koristlCe
se, u celini ili delimiCno, medunarodni standardi, u skladu s odredbama medunarod-
nih ugovora koji obavezuju SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Standardi i propisi predvideni ovim zakonom ne mogu se donositi iii primenjiva-
ti u cilju stvaranja prepreka u prometu robe i usluga s inostranstvom.

Clan 2.
Proizvodima, u smislu ovog zakona, smatraju se: sirovine, poluproizvodi, delovi,
sklopovi i gotovi industrijski i zanatski proizvodi; poljoprivredni i prehrambeni proiz-
vodi, bezalkoholna i alkoholna piCa, aditivi, seme i sadni materijal poljoprivrednog i
Sumskog bilja; objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva rada. I
I
Objektim~ u smislu ovog zakona, smatraju se: gradevinski i rudarski objekti sa I
svim instalacijama, uredajima, postrojenjima i opremom koji slufe nameni objekta; sa-

3
•
1
I
me instalacije, postrojenja, uredaji i oprema koji fine tehni~ko-tehnoiOSku i funkcio-
nalnu celinu i specifi~ni objekti za potrebe narodne odbrane i bezbednosti zemlje.
Uslugama, u smislu ovog zakona, smatraju se usluge odnosno radovi koje.. u ok~
viru usluZnih delatnosti uredenih propisom o jedinstvenoj ktasifikaciji delatnostt u So·
cijalistiCkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, za potrebe treCih lica, uz naknadu, vrSe
organizacije udruZenog rada.
Radovima, u smislu ovog zak.ona, smatraju se: radovi na montaZi, tehniCkoj za.
Stiti, odrZavanju, popravkama, prepravkama i tehniCkoj kontroli; radovi u gradevinar-
stvu, rudarstvu, poljoprivredi, saobraCaju, vezama i telekomunikacijama, kao i radovi
koji se izvode radi zaStite Covekove sredine i racionalnog koriSCenja prirodnih dobara i
energije~ koje organizacije udruZenog rada vrSe kao uslu:Zne delatnosti u smislu od-
redbe stava 3. ovog Clana iii u okviru svoje delatnosti.
Clan 3.
Pod standardom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se dokument koji je ut-
vrdilo nadleZno telo za standardizaciju, koji sadr:Zi sve iii samo neke od sledeCih ele-
menata: tehniCko-tehnolo~ke i druge s njima povezane zahteve, uslove i pravila kojima
se definiSu proizvodi, radovi, odnosno usluge; radne postupke i procese u proizvodnji
proizvoda, izvodenju radova~ odnospo vrSenju usluga; postupke, naCin i metode ispiti-
vanja proizvoda, odnosno karakteristika i kvaliteta radova, odnosno usluga; jednoob-
razne termine, definicije, simbole, oznake, znakove, kodove, Sifre, veliCine i jedinice.
Clan 4.
Radi obezbedivanja tehniCke i konstrukcione sigumosti objekata, postrojenja,
uredaja, opreme i drugih sredstava rada propisuju se, s<iglasno s odredbama ovog za-
kona, tehniCki normativi u oblasti industrije, energetike, rudarstva, gradevinarstva, po-
ljoprivrede, saobraCaja, veza i telekomunikacija.
Pod tehniCkim normativima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se tehniCki
parametri koji obuhvataju tehniCko-tehnoloSke uslove, zahteve i pravila od Cijeg pri-
menjivanja zavisi tehniCka i konstrukciona sigumost objekata, postrojenja, uredaja, op-
reme i drugih sredstava rada, kao i sigumost pri izvodenju radova.
Clan 5.
Postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva za rad u objektima i prostorima ug-
ro:lenim eksplozivnim i zapaljivim smeSama gasova, pare i pr~ine, Stetnim zraCenjima
ili drugim sliCnim opasnostima, kao i materijal, delovi i sklopovi za njihovu izradu,
podleZe, u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zako-
na, tehniCkom nadzoru u proizvodnji, prometu i upotrebi.
Clan 6.
Radi postizanja potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda, radova i usluga, propisuju
se, saglasno odredbama ovog zakona, norme kvaliteta, tehni~ki uslovi i zahtevi za po-
stizanje, proveravanje i oCuvanje kvaliteta, postupci za obezbedenje kvaliteta proizvo-
da, radova, odnosno usluga i postupci i naCin atestiranja proizvoda.
Pod normama kvaliteta, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se karakteristike
kvaliteta proizvoda, radova, odnosno usluga koje su definisane propisanim svojstvima,
sastojcima, vrednostima i postupcima.
Clan 7.
Proizvodi za koje je to odredeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona
podleZe obaveznom atestiranju (homologaciji).
Obavezno atestiranje (homologacija) pojedinih proizvoda moZe se propisati ra-
di: tehniCke i konstrukcione sigumosti u proizvodnji i upotrebi proizvoda, izgradnji

4
objekata i njihovom koriSCenju, pri izvodenju radova iii vrSenju usluga; izvrSavanja me-
dunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju;
zaStite Zivota i zdravlja ljudi, ~ovekove sredine, druStvenih sredstava i imovine grada-
na, i ako to zahtevaju interesi narodne odbrane iii bezbednosti zemlje.
Pod atestiranjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak
potvrdivanja saobraznosti proizvoda odredenim standardima, propisima i1i specifika-
cijama, atestom o saobraznosti i znacima saobraznosti.
Clan 8.
Radi pouzdanosti rezultata ispitivanja, dokazivanja kvaliteta proizvoda i prizna-
vanja rezultata ispitivanja u prometu robe i usluga s inostranstvom propisuju se, sag-
lasno odredbama ovog zakona, uslovi koje u pogledu tehniCke opremljenosti, struCnih
kadrova i drugih uslova moraju ispunjavati ore;anizacije udruZenog rada, odnosno dru-
ge struCne institucije koje obavljaJU odgovaraJuCu delatnost.
Clan 9.
Proizvodi za koje je to odredeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona
moraju biti snabdeveni propisanim ispravama, tehniCkim uputstvom i1i uputstvom za
upotrebu proizvoda, propisanim oznakama, podacima i deklaracijom i moraju biti na
propisani naCin upakovani.
Clan 10. •
Za tehniCki sloZene industrijske proizvode trajnije upotrebe, koja je uslovljena
tehniCkim svojstvima i naCinom koriSCenja i odrZavanja proizvoda (u daljem tekstu:
tehniCki slo:leni proizvodi) moraju biti obezbedeni servis za odrZavanje i popravke, re-
zervni delovi za potrebe servisa i trZiSta, pribor i drugi proizvodi bez kojih se proizvod
ne mo:le koristiti prema svojoj nameni.
Clan II.
Za specifiCne potrebe oruZanih snaga SocijalistiCke Federativne Republike Ju-
goslavije donose se standardi narodne odbrane i drugi propisi iz oblasti standardizaci-
je u orufanim snagama.
Za specifi6Ie potrebe organa unutraSnjih poslova, za ol:tjekte, opremu i sredstva
za rad organa i sluZbi unutraSnjih poslova, donose ~ "sa&l_aspo odredbama ovog za-
kona, posebni standardi i propisi iz oblasti standardizcicije u organima i sluZbama or-
gana unutraSnjih poslova.
Standardi i propisi doneseni na osnovu ovog zakona za proizvode, radove, od-
nosno usluge od posebnog interesa za narodnu odbranu moraju biti u skladu s potre-
bama narodne odbrane.
Standardi i propisi iz st. 1. i 2. ovog Clana treba da budu usaglaSeni sa jugoslo~
venskim standardima i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Clan 12.
Organizacije udrufenog rada mogu, u skladu s ovim zakonom i samoupravnim
opStim aktom, donositi i primenjivati interne i granske standarde.
Pod intemim standardima podrazumevaju se standardi koje donosi odredena
organizacija udruZenog rada za svoje potrebe.
Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje za svoje potrebe
zajedniCki donose dve iii viSe organizacija udrufenog rada koje u okviru iste grane
obavljaju proizvodne, odnosno uslufne delatnosti i organizacije udruZenog rada ud-
rufene u zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbedivanja i ostvarivanja ne-
smetanog funkcionisanja odredenih delatnosti kao tehnoloSki jedinstvenih sistema od
interesa za celu zemlju.

5
 Clan 13.
Standardi i propisi predvideni ovim zakonom donose se, menjaju, dopunjavaju
ili zamenjuju noviin standardima, odnosno propisima u skladu sa programima stan·
dardizacije.
Jugoslovenski standardi i propisi predvideni ovim zakonom, osim propisa iz ~!la­
na 11. st. 1. i 2. ovog zakona. donose se na osnovu i u okviru godiSnjih i viSegodiSnjih
programa standardizacije koje utvrduje savezna organizacija nadlefua za poslove stan-
dardizacije u sk.ladu s politikom i ciljevima utvrdenim druStvenim planom Jugoslavije.
U pripremanju godiSnjih i viSegodiSnjih programa standardizacije iz stava 2.
ovog <Hana. savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije saraduje sa zain-
teresovanim organizacijama udruZenog rada, privrednim komorama, drugim samoup-
ravnim organizacijama i zajednicama, organima uprave i druStvenim organizacijama.

Clan 14.
Standardi i propisi predvideni ovim zakonom treba da se zasnivaju na provere~
nim dostignuCima i rezultatima nauke i tehnologije, na prakti6nom iskustvu u njihovoj
primeni ina oceni moguCih efekata njihove primene u datim uslovima, a naroCito s ob~
zirom na bezbednost pri upotrebi proizvoda, zMtitu Covekove sredine, racionalno ko~
riSCenje prirodnih doDara 1 energije, narodnu odbranu i bezbednost zemlje.
Zavisno od promena koje nastaju u nauci i tehnologiji vr§e se odgovarajuCe iz-
mene i dopune, odnosno donose se novi standardi i propisi, radi njihovog osavremenji-
vanja i uskladivanja sa tim promenama.

Clan 15.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona odnose se i
na proizvode iz uvoza i proizvode uzete u zakup iz inostranstva radi koriSCenja u Soci-
jalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koje se odno-•
se na garantni list, servis, obezbedenje rezervnih de1ova i drugih proizvoda i obavezno
atestiranje (homo1ogaciju) ne primenjuju se na robu carinsko' porekla, proizvode ama-
terske samogradnje, upotrebljavane, popravljane i preprav1Jane proizvode, kao i na
proizvode koji se pojedina~no uvoze na zahtev i za potrebe gradana.
Clan 16.
Standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osnovu
ovog zakona duZne su da primenjuju organizacije udruZenog r"ada:
1) u proizvodnji, preradi i doradi proizvoda i pri izvodenju radova, odnosno
vdenju ustuga;
2) pri projektovanju, gradenju, upotrebi, odrZavanju, popravkama, prepravkama
i prestanku rada, odnosno kori§eenja objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih
sredstava rada;
3) pri pakovanju, oznaCavanju, obelef.avanju, deklarisanju, rukovanju, transpor-
tu, prenosu, prevozu, skladiStet:Yu i Cuvanju proizvoda
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog Clana, organizacija udruZenog rada moZe, u
obavljanju svoje delatnosti, odstupiti od pojedinih us1ova i zahteva odredenih jugoslo-
venskim standardima Qja je primena obavezna, odnosno od normi kvaliteta, u sluCaje-
vima i pod us1ovima odredenim ovim zak.onom.
Clan 17.
Organizacija udruZenog rada duZna je da pri obavljanju svoje delatnosti, u toku
procesa rada, obezbeduje ispunjavanje us1ova i zahteva odredenih standardima tija je
primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu karakte-
ristika kvaliteta i vrSenja kontrole kvaliteta proizvoda, radova, odnosno usluga.

6
 Clan 18.
Organizacija udruZenog rada dufna je da pre stavljai\ia proizvoda u promet na
jugoslovenskom t:JtiStu proveri da li proizvod od~vara uslovima i zahtevima odrede-
nim standardima Cija je primena obavezna i proptsima donesenim na osnovu ovog za-
kona i da tu proveru izvrSi pod uslovima i na naCin koji su odredeni tim standardima,
odnosno propisima.
Ispttivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1. ovog Clana vdi proiz-
vodaC ih organizacija udrufenog rada, odnosno druga struCna institucija koja obavlja
odgovarajueu delatnost u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Ako se ispitivanje proizvoda radi proveravaJ1ja u smislu stava 1. ovog Clana ne
moze izvr8iti u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji zbog nedostatka opre·
me za ispitivanje iii drugih uslova za pouzdanost rezultata ispitivanja, ispitivaiJje proiz..
voda mo:le izvrSiti strana organizacija koja obavlja odgovarajuCu delatnost u mostran·
stvu, o Cemu izdaje izveStaj o ispitivanju, sa podacima o ispitanim karakteristikama,
metodama ispitivanja i rezultatima ispitivanja.
Organizacija udrufenog rada koja proizvod stavlja u promet na jugoslovenskom
ttiiStu dui:naje da nadleZnom organu inspekcije, na njegov zahtev, stavi na uvid izveS~
taj o ispitivanju proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1. ovog Clana.
Clan 19.
Standardi i drugi tehniCki uslovi, zahtevi i postupci odredeni medunarodnim
ugovorom koji obavezuje SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju prime.qjuju
se u skladu s odredbama tog ugovora, odnosno propisa donesenih za njegovo izvrSava·
nje.
Na proizvode koji se proizvode, radove koji se izvode i usluge koje se vrie na os·
novu ugovora o dugoroCnoj poslovno~tehniCkoj saradnji iii proizvodnoj kooperaciji sa
inostranstvom, ugovora o ustupanju izgradnje investicionog objekta stranom izvodaCu
iii ugovora o ulaganjima stranog lica u organizaciju udrufenog rada primenjuju se me~
dunarodni i strani standardi odredeni tim ugovorom pod uslovom da nisu u suprotnos~
ti sa standardima cSja je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog za·
kona.
Clan 20.
Ako za odredene proizvode, radove, odnosno usluge nisu doneseni standardi Ci~
ja je primena obavezna iii propisi predvideni ovim zakonom, u proizvodnji proizvoda.
izvodenju radova i vr§enju usluga mogu se do donoSenja tih standarda, odnosno propi-
sa primenjivati medunarodni i strani standardi Ciju je primenu reSenjem odobrio fun·
kcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadleZnom za poslove standardizacije.
Pri sprovodenju med'ilnarodnih sistema atestira.qja, priznavanja rezultata ispiti-
vanja iii drugih medunarodnih sistema obezbedenja kvaliteta u koje je ukljuCena savez-
na organizacija nadleZna za poslove standardizacije mogu se u SocijalistiCkoj Federa-.
tivnoj Republici Jugoslaviji primetijivati medunarodni i strani standardi predvideni
pravilima tih sistema.
Clan 21.
Savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije moZe donositi tehniC-
ke preporuke koje sadrZe podatke o novim tehnologijama i naCinu njihove primene, ra~
di bdeg prenoSenja tehnoloSkog znanja i usmeravanja na koriSCenje novih tehnologija
u oblastima sa intenzivnim tehnoloSkim razvojem.
Clan 22.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na organizacije udrufenog rada odnose se
i na druge proizvodaCe, izvodare radova, vrSioce usluga i uCe-snike u prometu robe i
usluga.

7
 II. STANDARD!
1. Jugoslovenski standanli
Clan 23.
Jugoslovenski standardi su standardi koje donosi funkcioner koji rukovodi sa·
veznom organizacijom nadlefuom za poslove standardizacije, Ciji su uslovi i naCin pri-
mene _odredeni propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Propisom o jugoslovenskom standardu mo.te se odrediti da je primena jugoslo-
venskog standarda obavezna u celini ili delimiCno.
Obavezna primena jugoslovenskog standarda mote se, u smislu stava 2. ovog
<Han~ propisati radi tipizacije i unifikacije delova i sklopova tehniCki sloZenih proizvo-
da, tehniCke i konstrukcione sigumosti, bezbednosti pri upotrebi proizvoda, zaStite fu-
vekove sredine, obezbedenja kvaliteta i zadovoljavanja potreba narodne odbrane i bez-
bednosti zemlje.
Clan 24.
Jugoslovenskim standardima utvrduju se naroCito:
1) namena, svojstva, karakteristike i kvalitet proizvoda i radova, odnosno uslu-
ga;
2) zahtevi u pogledu tipizacije i unifikacije delova i sklopova tehniCki sloZenih
proizvoda;
3) tehniCko-tehnoloSki i drugi sa njima povezani uslovi, zahtevi i postupci za
proizvodnju proizvoda, izvodenje radova i vrSenje usluga;
4) radni postupci, procesi i metode, ukljuCujuCi metode i postupke obezbedenja,
kontrole i oCuvanja kvaliteta proizvoda, radova i usluga;
5) jednoobrazni termini, definicije, simboli, znakovi, oznake, kodovi, Sifre, boje,
veliCine i jedinice, koji se koriste u proizvodnji proizvoda, izvodenju radova i vrSenju
usluga, odnosno u vezi s proizvodnjom proizvoda, izvodenjem radova i vrienjem uslu-
ga, kao i u sistemima za primanje, obradu, prenoSenje i saopStavanje infonnacija.
Jugoslovenskim standardima mogu se utvrdivati i drugi tehniCki elementi koji se
odnose na rukovanje odredenim proizvodima, prenos, prevoz i transport, skladiStenje,
Cuvanje i upotrebu, ambalaZu, pakovanje, nanoSenje, odnosno postavljanje oznaka,
znakova i obele:l:ja, deklarisanje, obradu, doradu i preradu i opremanje proizvoda za
prodaju.
Jugoslovenski standardi mogu sadrZavati napomene i priloge informativnog ka-
raktera, u kojima se daju bliZa objasnjenja pojedinih odredaba standarda.
Ako propisima o jugoslovenskim standardima nije drukC.je odredeno, oni se ne
primenjuju:
1) na proizvode za liCnu upotrebu pojedinca koji je naruC.o njihovu izradu;
2) na umetniCka dela, proizvode domaCe radinosti, primenjene umetnosti i umet-
niC!dh zanata, kao i na proizvode za liCnu upotrebu koji se stavljaju u promet kao uni-
katt.
Clan 25.
Predlog za donoSenje jugoslovenskog standarda mogu podneti zainteresovane
organizacije udru:Zenog rada, druge samoupravne organizacije i zajednice, privredne
komore, druStvene organizacije i organi uprave.
Predlaga~ je dl!Zan da uz predlog za donosenje jugoslovenskog standarda dosta-
vi saveznoj organizaciji nadleZnoj za poslove standardizacije obrazlo:Zenje i podatke na
osnovu kojih se mofe oceniti osnovanost predloga, a po prihvatanju predloga duZan je
da dostavi i prednacrt odgovarajuCeg standarda.

8
 Clan 26.
Radi izrade nacrta i predloga jugoslovenskih standarda, u saveznoj organizaciji
nadle:lnoj za poslove standardizacije obrazuju se komisije za standarde, a radi koordi-
nacije struatog rada tih komisija - koordinacione komisije za odgovarajuCu oblast
standardizacije.
Komisije iz stava 1. ovog c!lana su struc!na radna tela savezne organizacije nad-
lei:ne za poslove standardizacije, qje c!lanove imenuje funkcioner koji rukovodi savez-
nom organizacijom nadle:Znom za poslove standardizacije, na predlog zainteresovanih
organizacija, zajednica i organa.
Komisije za standarde utvrduju nacrte jugoslovenskih standarda, razmatraju
miSljellia, primedbe i predl(Jge u vezf s tim nacrtlrna i utvrdqju predloge jliJ!2slovensklh
standarda.
· Koordinacione komisije staraju se o struc!nom uskladivanju planiraqja i rada ko·
misije za standarde i uskladivanju rada tih komisija sa radom radnih tela strucrJih me·
duoarodnih organizacija za staodardizaciju i daju miSljenje u vezi s uskladivanjem ju·
goslovenskih standarda s medunarodnim standardima.
Komisije iz stava 1. ovog ~lana mogu funkcioneru koji rukovodi saveznom orga-
nizacijom nadleZnom za poslove standardizacije davati stru~na miSljenja i predloge ra·
di unapredivanja standardizacije, uklju~ujuci i predloge tehni~kih preporuka predvide-
nih ovim zakonom. Za l':lanove komisija iz stava I. ovog ~lana mogu se imenovati
istaknuti struCnjaci za odgovarajuCa podruCja, odnosno grane proizvodnje i uslu:Znih
delatnosti.
Clan 27.
Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se '~a naCin koji svim zainteresovanim
subjektima omoguCava da o njemu daju svoje miSljenje, primedbe i predloge.
Rok za razmatranje nacrta jugoslovenskog standarda i za davanje miSljenja, pri-
medaba i predloga je mesec dana od dana objavljivanja informacije o davanju nacrta
jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije odreden duZi rok.
Clan 28.
Propisi o jugoslovenskim standardima objavljuju se u .,Slu:Zbenom listu SFRJ",
a jugoslovenski standardi u posebnom izdanju savezne organizacije nadleZne za poslo-
ve standardizacije.
Izmene, dopune i ispravke jugoslovenskih standarda objavljuju se kao dodatak
uz posebno izdanje jugoslovenskih standarda.
Cenu posebnog izdanja iz st. 1. i 2. ovog l':lana odreduje funkcioner koji rukovo-
di saveznom organizacijom nadle:Znom za poslove standardizacije, u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za poslove finansi-
ja.
Clan 29.
MetodoloSkim uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom
nadle:Znom za poslove standardizacije ureduju se: naCin rada radnih tela savezne orga-
nizacije nadle:Zne za poslove standardizacije, postupci i struCna pravila procesa stan·
dardizacije, kao i naCin oznal':avanja jugoslovenskih standarda i njihove usaglaSenosti s
medunarodnim standardima.

2. Intemi I granski standardl

Clan 30.
Organizacije udruZenog rada i zajednice organizacija udru:Zenog rada mogu do--
nositi interne i granske standarde:

9
 .. . 1) ~ proizvode, radove i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski standardi
CiJa JC pnmena obavezna, odnosno propisi predvideni ovim zakonom;
2) za clemente koji nisu utvrdeni jugoslovenskim standardom ~ija je primena
obavezna.
Intemim, odnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi stroZi od za-
hteva koji su. utvrdeni jugoslovenskim standardom Cija je primena obavezna iii propi-
som don;esemm na osnovu ovog zakon~ da bi se postigao viSi nivo kvaliteta proizvoda
od proptsanog.
Radi tipizacije, intemim, odnosno granskim standardom moZe se utvrditi uii iz-
bor delova i sklopova proizvoda utvrdenih jugoslovenskim standardom Cija je primena
obav~na, iii propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
Pr.oizvodi proizvedeni .Po intemom, odnosno granskom standardu moraju biti
oznatent oznakom odgovaraJuCeg standarda i moraju ispunjavati uslove i zahteve koji
su utvrdeni tim standardom.
Intemi i granski standardi ne smeju se donositi i primenjivati radi stvaranja pre~
preka u prometu robe i usluga.
Clan 31.
Organizacije udruZenog rada udru.Zene u zajednice na osnovu saveznog zakona
radi obezbedivanja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja odredenih delatnosti kao
tehnoloSki jedinstvenih sistema od interesa za celu zemlju, utvrduju svoje programe
standardizacije i do nose i primenjuju granske standarde, kojima:
I) defini!u tipove objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada
koje koriste u obavljanju svoje delatnosti;
2) ureduju naCin organizovanja i vrienja stalne i povremene kontrole, odnosno
pregleda svojih kapaciteta i odrfavanja tih kapaciteta;
3) odreduju jednoobrazne radne postupke u obavljanju svoje delatnosti i utvrdu-
ju obrasce kojima Ce se sluZiti u obavljanju tih delatnosti;
4) odreduju tehni~ke uslove, zahteve i postupke pri upotrebi i odrfavanju obje-
kata, uredaj~ postrojenj~ opreme i drugih sredstava rada kojima se sluZe u obavljanju
svoje delatnosti, odnosno koji sluze kori!cenju njihovih usluga, s gledi!ta svoje delat-
nosti, specifiCnih zahteva za obavljanje te delatnosti i zahteva za za.Stitu OOvekove srediR
ne.
U skladu s aktima kojima, radi ostvarivanja tehnolo!kog jedinstva, odreduju ti-
pove objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada, koje zajednice iz
stava I. ovog i!1ana koriste u obavljanju svoje delatnosti, te zajednice mogu utvrdivati
podobnost odredenih proizvoda za opremanje svojih kapaciteta i o tome izdavati od·
govarajuCu potvrdu.
Zajednice iz stava 1. ovog i!lana ostvaruju saradnju sa medunarodnim struCnim
organizacijama za stam1ardizaciju u skladu s odredbama ovog zakona, a sa drugim me-
dunarodnim organizacijama - u skladu sa saveznim zakonom.
Clan 32.
Radi nesmetanog funkcionisanja jedinstvenog sistema infonnisarUa o standardi-
zaciji u Socijalistii!koj Federativnoj Republici Jugoslaviji i izvriavanja medunarodnih
obaveza SocijalistiCke Federativne Republike Jugos1avije u pogledu informisanja u obR
lasti standardizacije, organizacije i zajednice iz Cl. 30. i 31. ovog zakona duZne su da
saveznoj organizaciji nadleZnoj za poslove standardizacije uredno i blagovremeno do-
stavljaju podatke o svojim programima standardizacije i o njihovom izvrSavanju, u
skladu s uputstvom iz i!lana 29. ovog zakona koje donosi funkcioner koji rukovodi sa-
veznom organizacijom nadleZnom za poslove standardizacije.

10
 III. PROPISI 0 TEHNICKOJ I KONSTRUKCJONOJ SIGURNOSTI
I 0 KVALITETU PROIZVODA I USLUGA
1. Proplsi o tebnickim normativima
Clan 33.
Propisima o tehni~kim normativima odreduju.se tehni~ki normativi, uk.ljuCujuCi
norme kvaliteta materijala, konstrukcije i izrade proizvoda i norme kvaliteta radova,
odnosno uslu~a, kao i postupaka obezbedenja kvaliteta proizv:oda i radov~ odnosno
usluga od kojth zavisi tehniCka i konstrukciona sigumost, ito:
I) za izradu tehni~ke dokumentacije;
2) za izgradnju objekat~ proizvodnju proizvoda i izvodenje radova. odnosno
vrSenje usluga;
3) za puStanje u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno koriSCenje, odtiavanje,
popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak rada ili koriSCenja odre-
denih objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada;
4) za rukovanje, prenos, prevoz, odnosno transport odredenih proizvoda, skla~
diStenja i «!uvanje proizvoda, kao i za trajno odlaganje i skladiStenje potencijalno opas-
nih materijala.
Propisima iz stava l. ovog «!lana moZe se odrediti:
l) da se odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva rada mo-
gu izgradivati, odnosno proizvoditi i koristiti samo na osnovu tehniCke dokumentacije
za koju je utvrdeno da zadovoljava propisane uslove (odobrena tehniCka dokumentaci-
ja);
2) da odredeni objekti, postrojel)ia, uredaji, oprema ili.druga sredstva rada mo-
raju biti u toku izgradnje, odnosno pro1zvodnje, prometa i koriSCenja snabdeveni odre-
denim ispravama;
3) da tipovi odredenih objekata, postrojenja, uredaja, opreme i drugih sredstava
rada moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu;
4) saddaj i naCin vodenja, dopunjavanja i ~uvanja tehnicke dokumentacije za ob-
jekte, postrojeqja, uredaje, opremu i druga sredstva rada koja su u upotrebi;
5) da odredeni objekti, postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva rada pri
predaji korisniku moraju biti snabdeveni propisanom tehniCkom dokumentacijom,
uputstvima i garancijama i da za qjih u tehnoloSkom veku njihovog koriSCenja moraju
biti obezbedeni rezervni delovi, alat, pribor, struCno oddavanje i popravke.

2. Propisi o kvalltetu proizvoda I radova, odnosno usluga

Clan 34.
Propisima o kvalitetu proizvoda i radova, odnosno usluga odreduju se norme
kvaliteta, postupci i metode obezbedenja, ispitivanja i kontrole kvaliteta, kao i uslovi i
zahtevi za postizanje i oCuvanje propisEmog nivoa kvaliteta pojedinih, proizvoda i rado-
va, odnosno usluga.
Propisima iz stava 1. ovog Clana moZe se odrediti i na.Sn deklarisanja, oznaCava-
nja. odnosno obeleZavanja proizvoda i radova, odnosno usluga, postupak sa proizvodi-
ma .Sji je rok upotrebe istekao, kao i uslovi i zahtevi u poglei:lu namene, trajnosti, fun-
kcionalnosti i bezbednosti pri upotrebi proizvoda.
Clan 35.
Ako za odredene proizvode i radove, odnosno usluge nisu doneseni standardi a.
ja je primena obavezna iii propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj proizvodaCkoj
specifikaciji mogu se odrediti:
l) proizvodi za koje je donoSenje proizvodatke specifikacije obavezno;
2) elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadrZavati;

II
 3) naCin vodenja evidencije o donesenim proizvodaCkim specifikacijama u orga-
nizaciji udruZenog rada.

ProizvodaCka specifikacija iz stava 1. ovog Clana je sastavni deo proizvodne do-

kumentacije organizacije udurZenog rada, koja je duZna datu specifikaciju danese pre
poCetka. proizvodnje proizvoda na koji se ta specifikacija odnosi, odnosno pre poCetka
tzvodenJa radova iii vrSenja usluga prema takvoj .specifikaciji.
Na zahtev nadleZno¥ organa inspekcije, organizacija udruZenog rada dutna je
da tom organu stavi na uvtd proizvodaCku specifikaciju iz stava l. ovog Clana.

IV. ODSTUPANJE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

I NORM! KVALITETA

Clan 36.
Organizacija udruZenog rada mo:Ze, u proizvodnji proizvoda za izvoz, kao i pri
izvodenju radova i vrSenju usluga za stranog naruCioca, odstupiti od jugoslovenskih
standarda Cija je primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta, u skladu sa ugovo-
rom sa stranim kupcem, odnosno naruCiocem.
Organizacija udru:Zenog rada mote u proizvodnji proizvoda, osim u proizvodnji
semena i sadnog materijala poljoprivrednog i Sumskog bilja, pri izvodenju radova i
vrSenju usluga odstupiti od jugoslovenskih standarda Cija je primena obavezna i propi-
sanih nonni kvaliteta proizvoda i usluga po prethodno pribavljenom odobrenju savez-
ne organizacije nadle:Zne za poslove standardizacije, zbog supstitucije deficitamih siro-
vina i materijala, primene nove tehnologije ili koriSCenja sekundamih sirovina.

Clan 37.
Odobrenje za odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta u smislu
Clana 36. stav 2. ovog zakona daje se na obrazloZeni zahtev proizvodaCa, izvodaCa ra-
dova, odnosno vrSioca usluga, za odredenu koliCinu proizvoda, za odredeni period
proizvodnje iii za izvodenje odredenih radova.
Ako su u pitanju proizvodi iii radovi na objektima, postrojenjima, uredajima,
opremi iii drugim sredstvima rada od posebnog interesa za narodnu odbranu, savezna
organizacija nadleZna za poslove standardizacije du:Zna je da u vezi sa zahtevom iz sta-
va l. ovog Clana pribavi miSljenje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.
Savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije neCe izdati odobrenje
za odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta ako se takvim odstupa-
njem ugro:Zava Zivot i zdravlje ljudi, Covekova sredina iii interesi narodne odbrane i
bezbednosti zemlje.
Na proizvodima koji odstupaju od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta
mora biti oznaCen broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstuJ).ljeno od tih stan-
darda i nonni kvaliteta.

Clan 38.
Od jugoslovenskih standarda Cija je primena obavezna i od propisanih normi
kvaliteta mo:Ze odstupiti u proizvodnji ili uvozu proizvod~ pri izvodenju radova i vrSe-
nju usluga za potrebe oru:Zanih snaga SocijalistiCke Federativne Republike Jugoslavije,
odnosno za potrebe organa i slu:Zbi unutraSI\iih poslova, pod uslovima i na naCin koji
odredi savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner koji rukovodi savez-
nim organom uprave nadle:Znim za unutra!nje poslove.

12
V. MERE ZA OBEZBEDENJE KVALITETA I TEHNICKE I KONSTRUKCIONE
SIGURNOSTI PROIZVODA I USLUGA

I. Atestiranje I ispitivanje proizvoda

Clan 39.
Propisom o atestiranju proizvoda odreduju se osnovna pravila, uslovi i zahtevi
za organizovanje i funkcionisanje sistema atestiranja proizvoda.
Atestiranje proizvoda koji ne podleZe obaveznom atestiranju (homologaciji) mo·
gu vditi: savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije iii organizacija ud·
ruZenog rada, odnosno druga stru~na institucija koju ona ovlasti. organizacije ud-
ruZenog rada i zajednice organizacija udrui:enog rada, u skladu s odredbama ovog
zakoq.a. propisa o atestiratiju proizvoda i pravilima sistema atestiranja odredenog pro-
izvoda iii grupe proizvoda.
Pravila sistema atestiranja iz stava 2. ovog Clana donose: savezna organizacija
nadlefna za poslove standardizacije i organizacije udrui:enog rada iii poslovne zajed-
nice organizacija udrui:enog rada, u skladu s ovim zakonom i propisom o atestiranju
proizvoda iz stava l. ovog ~::lana.
Organizacija udruZenog rada, odnosno zajednica organizacija udrutenog rada
du.Zna je da saveznoj OfJanizaciji nadleZnoj za poslove standardizacije dostavi pravila
sistema atestiranja koja Je utvrdita, radi potvrdivaf\ia i uno.Senja podataka u jedinstveni
sistem informisanja o standardizaciji u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugosla-
viji.

Clan 40.
Propisom o obaveznom atestiranju (homologaciji) proizvoda odreduju se: proiz-
vodi koji podle.Ze obaveznom atestiranju (homologaciji); standardi, propisi iii specifi-
kacije na koje se odnosi atest o saobraznosti; postupak, naan i metode ispitivanja koji
se primenjuju pri obaveznom atestiranju (homologaciji)~ izgled, elementi i na!Sn nano-
Senja -na proizvod atestnog znaka, odnosno homologacione oznake; vrSenje kontrole
saobraznosti, obim ispitivanja pri kontroli saobraznosti i ui::estalost te kontrole, kao i
vrienje nadzora.
Atestiranje proizvoda koji podleZe obaveznom atestiranju (homologaciji) vrSi sa-
vezna organizacija nadlefna za poslove standardizacije, iii organizacija udrui:enog ra-
da, odnosno druga stru~na institucija koju ona ovlasti (u daljem tekstu: ovlaSCena or-
ganizacija), ako ovim zak.onom za odredene proizvode specififue namene nije druk6.je
odredeno.
Clan 41.
Atest o saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izveAtaja o ispitivanju proiz-
voda, potvrduje da je proizvod na propisani naan ispitan i da ispurUava uslove i zahte-
ve odredene odgovarajuCim standardima, propisima ili specifikacijama.
Sastavni deo atesta o saobraznosti je izveStaj o ispitivanju proizvoda, odnosno
saopStenje o homologaciji proizvoda.
Atest o saobraznosti i izve.Staj o ispitivanju proizvoda, odnosno saopStenje o ho-
mologaciji proizvoda izdaje organizacija i zajednica koja, u skladu s odredbama ovog
zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, vrSi atestiranje, odnosno obavez-
no atestiraqje (homologaciju) proizvoda, na obrascu Ciji oblik i sadrZaj utvrduje savez-
na organizacija nadleZna za poslove standardizacije.

Clan 42.
Proizvodi koji podleZe obaveznom atestiranju (homologaciji) moraju se oznaOti
propisanim atestnim znakom, odnosno homologacionom oznakom.

13
 Proizvodi koji ne podleZe obaveznom atestiranju (homologaciji), za koje je izdat
atest o saobraznosti u skladu s pravilima sistema atestiranja, ozna~avaju se znakom sa-
obraznosti koji je utvrden tim pravilima, pod uslovima i na naCin koji su odredeni tim
pravilima.

Clan 43.
AtestirarUe proizvoda vrSi se na zahtev organizacije udruZenog rada koja proiz-
vodi ili organizacije udrufenog rada koja proizvod ·stavlja u promet.
Organizacija udru!enog rada du:ina je da pribavi atest o saobraznosti za proiz-
vod koji podlefe obaveznom atestiranju (homologaciji).
TroSkove atestiranja proizvoda snosi podnosilac zahteva za atestiranje proizvo-
da.

Clan 44.
Atestiranje proizvoda v~i se na jed an od sledeCih na~ina:
I) ispitivanjem tipa;
2) ispitivanjem tipa, uz naknadnu proveru kontrolnim ispitivanjem uzoraka uze-
tih sa trfista;
3) ispitivanjem tipa, uz naknadnu proveru kontrolnim ispitivanjem Uzoraka uze-
tih iz organizacije udru:ienog rada- podnosioca zahteva za atestiranje;
4) ispitivanjem tipa, uz naknadnu proveru kontrolnim ispitivanjem uzoraka uze-
tih sa tr:ii§ta i iz organizacije udru:ienog rada - podnosioca zahteva za atestiranje;
5) ispitivanjem tipa, uz ocenu i prihvatanje sistema kontrole kvaliteta u organiza-
ciji udru:ienog rada, uz naknadnu proveru kontrole kvaliteta u organizaciji udru:ienog
rada i ispitivanjem uzoraka uzetih sa tdiSta i iz organizacije udruZenog rada - podnosi-
oca zahteva za atestiranje proizvoda;
6) ocenjivanjem kontrole kvaliteta u organizaciji udru:ienog rada i llfenim pri-
hvatanjem;
. . 7). ispitivanjem proizvoda po serijama, grupama, SarZama Hi na drugi odgovara-
JUCI na~tn;
8) ispitivaJ1jem svih (100%) proizvoda.

Clan 45.
Na proizvodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se vrSiti nikakve
izmene u pogledu materijala, konstrukcije ili druge izmene koje mogu uticati na pro·
menu svojstava, karakteristika ili kvaliteta proizvoda.
Za proizvod na kome su izvrSene izmene u smislu stava l. ovog ~lana nakon iz-
davanja atesta o saobraznosti ne mo:ie se koristiti taj atest o saobraznosti, niti se proiz-
vod moie oznaCavati atestnim znakom, homologacionom oznakom ili drugim znakom
saobraznosti.

Clan 46.
Ako atestiranje proizvoda vrSi savezna organizacija nadleZ.na za poslove standar·
dizacije, ispitivanja koja se vrSe u okviru postupka atestiranja mogu se obavljati kod
proizvodaCa.
Nadzor nad ispitivanjem proizvoda kod proizvoda~a vrSi ovlaSCeni stru~ni rad-
nik iii struCna komisija savezne organizacije nadldne za poslove standardizacije.

Clan 47.
Savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije mo:ie ovlastiti za ates·
tiranje ili za ispitivanje proizvoda i obavljanje stru~nih i tehni~kih poslova neposredno
povezanih sa tim ispitivanjem organizaciju udru:Zenog rada iii drugu stru~nu instituciju
koja obavlja odgovarajueu delatnost u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugosla-

14
viji i koja ispunjava propisane uslove za pouzdanost rezultata ispitivarija i prizmivanje
rezultata ispitivanja.
ReSeqje kojim se organizacija udru:!enog rada iii druga struCna institucija ovlaS-
Cuje u smislu stava 1. ovog Clana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organiza-
cijom nadleZnom za poslove standardizacije.
Clan 48.
Propisom o uslovima koje mora ispunjavati ovlaS~ena organizacija odreduju se
uslovi i zahtevi za pouzdanost i priznavanje rezultata ispitivanja, a naroCito:
1) uslovi i zahtevi u pogledu organizacije rada i obezbedenja kvaliteta usluga,
stru~nih kadrova, opreme za ispitivanje i mereqje i njeno odrZavanje u ispravnom sta-
nju;
2) postupci za davanje ovlaSCenja i vtienje nadzora, kao i postupci i metode koji
se primenjuju pri proveravanju pouzdanosti rezultata ispitivanja;
3) zahtevi u pogledu objektivnosti ispitivanja.

Clan 49.
Savezna organizacija nadle:Zna za poslove standardizacije vrSi nadzor nad ovlaS-
Cenim organizacijama u pogledu trajnog ispunjavanja propisanih uslova i obavljanja
poslova za koje su te organizacije ovlaSCene i daje im uputstva za obavljanje tih poslo-
va.
OvlaSCena organizacija duina je da obezbedi trajnost podataka o atestiranim,
odnosno ispitivanim proizvodima.
Clan 50.
OvlaSCena organizacija du:!na je da saveznoj organizaciji nadleZnoj za poslove
standardizacije omoguCi nesmetano vdenje nadzora iz Clana 49. ovog zakona.
Ako savezna organizacija nadle:!na za poslove standardizacije u vrSenju nadzora
iz Clana 49. ovog zakona utvrdi da ovla.SCena organizacija ne ispunjava neki od propi-
sanih uslova za obavljaqje poslova za koje je ovlaSCena, reSenjem Ce utvrditi nedostatke
i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti, odnosno propisani uslovi ispuni-
ti.
Ako ovlaSCena organizacija u odredenom roku ne postupi po reSenju iz stava 2.
ovog ~lana Hi ako savezna organizacija nadle:!na za poslove standardizacije u vrSe.qj.u
nadzora iz Clana 49. ov_og zakona utvrdi da ovlaSCena organizacija ne obavlja poslove
za koje je ovlaSCena u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnG,vu
ovog zakona iii uputstvima savezne organizacife nadle:!ne za poslove standardizacije,
oduzeee resenjem toj organizaciji dato ovlaseenje.
Clan 51.
Organizacija udru:!enog rada koja proizvodi, odnosno koja stavlja u promet ates-
tirane proizvode dutna je da saveznoj organizaciji nadleZnoj za poslove standardizaci-
je, odnosno ovlaSCenoj organizaciji omoguCi nesmetanu kontrolu saobraznosti proiz-
voda koji podlde obaveznom atestiranju (homologaciji), ako je takva kontrola propi-
sana.
Ako se kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije saobrazan atestiranom ti-
pu, odnosno uzorku, savezna organizacija nadle:!na za poslove standardizacije, odnos-
no ovlaSCena organizacija reSenjem utvrduje u Cemu i u kojoj meri proizvod nije saob-
razan atestiranom tipu, odnosno uzorku i rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti.
Ako organizacija udrufenog rada iz stava 1. ovog Clana ne postupi po reSenju iz
stava 2. ovog Clana, savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije, odnos-
no ovla.SCena organizacija reSenjem Ce poniStiti atest o saobraznosti tog proizvoda.

15
 Kontrola saobraznosti proizvoda koji ne podle:ie obaveznom atestiranju (homo~
logaciji) vrSi se pod uslovima i na naCin koji su odredeni pravilima odgovarajuCeg sisu
tema atestiranja.

Clan 52.
Spisak ovlascenih organizacija i organizacija kojima je oduzeto ovlaseenje ob-
javljuje se u .. Slutbenom listu SFRJ". .
R.Senja iz clana 47, clana 50. slav 3. i clana 51. stav 3. ovog zakona objavljuju se
u informativnim glasilima savezne organizacije nadle:ine za poslove standardizacije.

Clan 53.
Zabranjeno je koriSCenje atesta o saobraznosti i oznaCavanje proizvoda znacima
saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog
zakona.

2. Prlznavanje isprava o saobraznosti I kvalitetu proizvoda I usluga lzdatih u lnostraostvu

Clan 54.
Atest o saobraznosti, izveStaj o ispitivanju proizvoda, saopStenje o homologaciji
i druge odgovarajuCe isprave o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdate u inostranstvu
priznaju se u SocijalistiCkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u sledeCim sluf!ajevima
i pod sledeCim uslovima:
I) ako je medunarodnim ugovorom koji obavezuje SocijalistiCku Federativnu
Republiku Jugoslaviju predvidena obaveza zemalja ugovomica da medusobno prizna-
ju te isprave izdate u bilo kojoj od zemalja ugovomica, pod uslovima iz tog ugovora;
2) ako su ove isprave izdate u okviru medunarodnih sistema atestiranja, prizna-
vanja rezultata ispitivanja i1i drugih medunarodnih sistema obezbedenja kvaliteta u
skladu s pravilima tih medunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija
nadleZna za poslove standardizacije Clanica tih sistema;
3) ako je izveStaj o ispitivanju proizvoda, u smislu odredaba ~!lana 18. stav 3.
ovog zakona, izdala strana organizacija koja obavlja odgovarajuCu delatnost u inos-
transtvu, koja ispunjava uslove za priznavanje rezultata ispitivanja u prometu robe ius-
luga.

3. Tehnlcl<i nadzor

Clan 55.
TehniCki nadzor nad postrojenjima, uredajima, opremom i drugim sredstvima za
rad u objektima i prostorima ugroZenim eksplozivnim i zapaljivim smeSama gasova,
pare i praSine iii Stetnim zraCenjima i drugim sliCnim opasnostima, kao i ugradenim in-
stalacijama za ta postrojenja, uredaje, opremu i druga sredstva rada (u daljem tekstu:
specifiena oprema) obuhvata:
I) odobravanje tehniCke dokumentacije na osnovu koje se proizvodi specifit!na
oprema i materijal, delovi i sktopovi za njenu izradu, odnosno na osnovu koje se izvo-
de ugradene instalacije;
2) odobravanje izrade specifiCne opreme na osnovu ispitivanja tipa;
3) nadzor nad proizvodnjom specifiCne opreme i materijala, delova i sklopova za
njenu izradu;
4) nadzor nad ispitivanjem specifiCne opreme i materijala, delova i sklopova za
tu opremu;
5) nadzor nad izvodenjem radova na postavljanju instalacija i ugradnjom, odnos-
no monta.Zom specifiCne opreme na mestu koriSCenja;
6) pre~led postojece specificne opreme u upotrebi kod korisnika;

16
 7) nadzor nad odrfavaqjem specifiCne opreme u upotrebi;
8) nadzor nad izvodenjem popravki, prepravki i nad obnavljanjem specificrte opw
rem e.

Clan 56.
Specifi~na oprema u upotrebi kod korisnika podleZe osnovnom, redovnom, kon-
trolnom i vanrednom pregledu.
Osnovni pregled se vrSi ako tip specififue opreme nije bio atestiran, odnosno is-
pitan i odobren za upotrebu; ako nije vrSen tehni~ki nadzor; ako se menja namena iii
se proSiruju kapaciteti ugroZenih objekata iii prostora iii ako se vrSe veCe popravke i
prilagodavanja specifi~ne opreme kojima se menjaju konstrukcione osobine, svojstva i
karakteristike te opreme.
Redovnim pregledom se utvrduje da li stanje specifi~ne opreme odgovara uslovi-
ma i zahtevima odredenim propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa glediSta
tehni~ke i konstrukcione sigumosti i obezbedenja kvaliteta.
Kontrolnim pregledom se proverava pravilno odrZavanje specifiCne opreme u is-
pravnom staqju za bezbedan rad u redovnim i vanrednim uslovima njenog koriSCenja.
Vanredni pregled se vrSi: posle pretrpljene havarije; na zahtev nadletn.og organa
inspekcije; posle veCih popravki i prepravki za koje sene zahteva osnovni pregled ina
zahtev korisnika specifiCne opreme.
Clan 57.
TehniCki nadzor obavlja savezna organizacija nadleZna za poslove standardiza-
cije i1i struCna institucija koju ona ovlasti.
Na ovlaACivanje, prava i obaveze, rad i nadzor nad radom ovlaSCene struCne in-
stitucije shodno se primenjuju odredbe ~1. 47. do 50. i Clana 52. ovog zakona.
TroSkovi rada strucrtjaka koji vrSe tehniCki nadzor padaju na teret savezne orga-
nizacije nadleZne za poslove sta6dardizacije.
TroSkovi iz stava 3. ovog Clana naknaduju se ovlaSCenoj struCnoj instituciji u iz-
nosima utvrdenim ugovorom.
Clan 58.
U vrSenju tehniCkog nadzora savezna organiZacija nadle:Zna za poslove standar-
dizacije, odnosno ovlaSCena struCna institucija ima pravo i duZnost!
1) da zahteva izmene u tehniCkoj dokumentaciji radi usaglaSavanja te dokumen-
tacije sa propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa glediSta tehni~ke i konstruk-
cione sigurnosti i obezbedenja kvaliteta;
2) da zahteva dopunu nepotpune tehniCke dokumentacije;
3) da vrSi nadzor i:z; Clana 55. ovog zakonilpreglede iz Clana 56. ovog zakona;
4 da proizvodaCa,(izvodaCa radova, vrSioca usluga i korisnika specifiCne opre-
me upozorava na nedost3,tke koje zapazi pri vrSenju tehni~kog nadzora i izdaje struCna
uputstva za otklanjanje tih nedostataka, polazeCi od zahteva tehniCke i konstrukcione
sigumosti i obezbedenja kvaliteta;
5) da prema konkretnim uslovima koriSCenja specifiCne opreme u odredenom
objektu, odnosno prostoru izdaje s~na uputstva za reZim upotrebe, naCin odriava-
nja i vrSenja tehniCke kontrole te o erne;
6) da saraduje s nadle:Znim or anima tehniCkih i drugih inspekcija u vezi sa vrSe-
njem tehniCkog nadzora.
Clan 59.
Proizvoda~ specifiCne opreme, izvodaC radova, vrSilac usluga, organizacija koja
vrSi ispitivanje, uvoznik iii investitor du:Zni su da podnesu prijavu o proizvodnji speci-
fiCne opreme, izvodenju radova, odnosno pruZanju usluga u vezi sa specifiCnom opre-

2·1 17
 mom, ispitivanju specifi(me opreme, odnosno o uvozu specifiCne opreme za koju je
propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehniCki nadzor.
Podnosilac prijave iz stava l. oVog Clana, a korisnik specifiCne opreme ako se
tehniCki nadzor vrSi po zahtevu nadleZnog organa inspekcije, duZan je da ovla§Cenom
radniku savezne organizacije nadleZne za poslove standardizacij~ odnosno ovla§Cene
struCne institucije omoguCi nesmetano vrSenje tehniCkog nadzora.

Clan 60.
Propisima o tehniCkom nadzoru odreduje se naroCito: specifiCna oprema nad
kojom se vrSi tehniCki nadzor; postupak i naCin vrSenja tehniCkog nadzor~ odnosno
pojedinih poslova tehniCkog nadzora; obim tehniCkog nadzora, zavisno od vrste speci-
fiCne opreme i uslova pod kojima se ona koristi; rokovi u kojima se vrSe pojedini po-
slovi tehniCkog nadzora; saCinjavanje i dostavljanje zapisnika o izvrSenom tehniCkom
nadzoru i podaci koje zapisnik mora sadrZavati.
Propisima iz stava I. ovog Clana mo:ie se odrediti i naCin vodenja evidencije i
obavljanje struCnih i tehniCkih poslova u vezi s vrSenjem tehniCkog nadzora.

4. Uporedna ispitlvauja

Clan 61.
Uporedna ispitivanja proizvoda i usluga iste vrste i namene, radi ocenjivanja
kvaliteta i saopStavanja javnosti rezultata ispitivanja i1i rada javnog na¥radivanja proiz-
vodaCa, odnosno proizvoda koji je na osnovu takvog ispitivanja ocenJen kao najkvali-
tetniji, vrSe se na inicijativu organizacija udruZenog rada, druStvenih organizacija, or-
ganizacija potroSaCa iii drugih samoupravnih organizacija i zajednica, pod uslovima i
na naCin koji su jugoslovenskim standardima iii propisima donesenim na osnovu ovog
zakona odredeni za ispitivanje odgovarajuCih proizvoda.
Uporedna ispitivanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i industrij-
skih proizvoda opSte upotrebe vrSe se pod uslovima i na naCin koji su za ispitivanje tih
proizvoda odredeni jugoslovenskim standardima, propisima donesenim na osnovu
ovog zakona i propisima o zdravstvenoj ispravnosti tih proizvoda.

S. Tehnlcko nputstvo, nputstvo za upotrebu, servls i rezervni delovl

Clan 62.
TehniCki sloZeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehniCkim uputstvom, a proiz-
vodi Cija odredena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opasnost za korisnika, druga li·
ca i1i Covekovu sredinu moraju biti snabdeveni uputstvom za upotrebu.
Uputstvom iz stava 1. ovog Clana moraju biti snabdeveni i drugih proizvodi za
koje je to odredeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
Zavisno od vrste i namene proizvoda, tehniCko uputstvo, odnosno uputstvo za
upotrebu sadrfi: tehnicke i druge podatke znaeajne za ispravno montiran)e, prildjuci-
vanje, pu~anje u rad, upotrebu i odtiavanje proizvoda; uputstva za otldaryaqje smetqji
i kvarova; crteZe i Seme; upozorenja na opasnosti pri upotrebi proizvoda i naCin otkla-
njanja tih opasnosti; upozorenja na opasna svojstva proizvoda (zapaljivost, eksplo~v~
nost, korozivnost, otrovni sastojci i dr.) i uputstva za bezbednu upotrebu i Cuvanje pro-
izvoda; uputstva za odrZavanje proizvoda i podatke zna~jne za nabavku rezervnih
delova.
TehniCko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu mora biti sastavljeno tako da
je lako razumljivo korisniku.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona moZe se, za odredene proizvode,
odrediti bliZi sadrtaj tehnickog uputstva, odnosno uputstva za upotrebu.

18

•
 Clan 63.
Za tehni~ki slo:Zene proizvode, proizvoda~, uvoznik., odnosno zastupnik strane
firme, pri prodaji robe sa konsignacionog skladi§ta, duZan je da utvrdi i u tehnitkom
uputstvu ili deklaraciji navede rok obezbedenog servisiranja i snabdevanja trZiSta re-
zervnim delovima, priborom i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne moZe
koristiti prema svojoj nameni.
Ako propisom donesenim na osnovu ovog zakona nije drukcSje odredeno, rok iz
stava 1. ovog Clana ne moZe da bude kraCi od tri godine za aparate za domaCinstvo, od-
nosno pet godina za druge tehniCki slo:Zene proizvode.
Ako proizvodaC, uvoznik iii zastupnik strane firme nema sopstveni servis u Soci-
jalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, duian je da tehnicki slozene proizvode
snabde i spiskom organizacija udru:lenog rada koje je ovlastio za vrienje tih usluga u
Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: ovlaSCeni serviseri).
Proizvoda~, uvoznik odnosno zastupnik strane firme duZan je da svoje servise,
odnosno ovlaSCene servisere i trZiSte redovno snabdeva potrebnom vrstom i koliCinom
rezervnih delova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehni~ki sloteni proizvod ne
moZe koristiti prema svojoj nameni.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se za odredene proizvode
odrediti rokovi obezbedenog servisiranja i snabdevanja rezervnim delovima, priborom
i drugim proizvodima bez kojih se oni ne mogu koristiti prema svojoj nameni, rokovi u
kojima se servis, odnosno ovlaSCeni serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvo-
da za usluge odrZavanja, odnosno popravke proizvoda i rokovi u kojima se te usluge
moraju izvrSiti.

6. Garantni list

Clan 64.
Proizvodi odredeni propisom donesenim na osnovu ovog zakona moraju biti
snabdeveni garantnim listom, koji mora da sadriava sledeCe elemente i podatke:
1) firmu, odnosno naziv i sediSte davaoca garancije;
2) podatke o proizvodu kojima se identifikuje proizvod;
3) izjavu o garanciji i uslovima garancije;
4) trajanje garantnog roka;
5) firmu, odnosno naziv i sediSte organizacije udruZenog rada koja je proizvod
prodala na malo, datum prodaje, peCat i potpis ovlaSCenog radnika, a ako su u pitanju
postrojenja, uredaji, oprema i druga sredstva rada- firmu odnosno naziv i sediSte ispo-
ruCioca, datum puStanja u pogon Hi predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis
ovlaSCenog radnika. ·
Propisom iz stava 1. ovog ~lana odreduju se proizvodi za koje proizvoda~, uvoz-
nik, odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za kvalitet, odnosno za is-
pravno funkcionisanje proizvoda, obezbediti servis za odriavanje i popravke i snabde-
vanje rezervnim delovima u garantnom roku, najmanje trajanje garantnog roka i rok u
kome je davalac garancije duZan da postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni
kvarove i nedostatke proizvoda, iii da neispravan proizvod zameni istim takvim novim
i ispravnim proizvodom.
TroSkovi materijala, rezervnih delova, rada, prenosa i prevoza proizvoda koji na-
staju pri otklanjanju kvarova, odnosno zameni proizvoda novim proizvodom po osno-
vu garancije padaju na teret davaoca garancije.

7. Deklarisanje, oznaCavanje, obeleZavanje i pakovanje proizvoda

Clan 65.
Pod deklarisanjem proizvoda, u smislu ovog zak.ona, podrazumeva se navodenje
podataka kojima se identifikuju proizvodi, njihova usaglaSenost sa standardima i prt>-

2"·1 19
pisi~ karakteristike i proizvodaf, odnosno organizacija udru.Zenog rada koja pioiz·
vod stavlja u promet na trliStu, ito: na ambalaiu, na originalnom pakovanju, na proiz-
vodu, na nalepnici i na privesnici na proizvodu ili uz proizvod.
Pod oznafavanjem, odnosno obeleiavanjem proizvoda, u smislu ovog zakona,
podrazumevaju se nanoSenje na proizvode, ambalaiu, pakovanje, nalepnice, privesnice
ili nanoSenje na drugi odgovarajuCi naCin znakova saobraznosti iii drugih znakova i
oznaka odredenih ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog iakona, oz.
naka odredenih tehnickih karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obel.Zja i
simbola za opasnost, upozorenja, oznaka i simbola za nafin rukovanja poSiljkama pri
transportu, prenosu iii prevozu i rukovanja proizvodima pri skladiStenju i fuvanju, kao
i snabdevanje proizvoda tablicama sa saopStenjima o karakteristikama, opasnostima,
upozorenjima na opasnost i postupku u slufaju nezgode.

Clan 66.
Propisom o deklarisanju, oznafavanju, odnosno obeleZavanju proizvoda iii dru~
gim propisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se, za odredene proizvode, ra-
dove ili uslugel odrediti naCin deklarisanja i elementi deklaracije, odnosno naCin ozna·
Cavanja iii o6e eZavanja, kao i tehniCki uslovi i zahtevi u pogledu nanoSenja tih oznaka
iii obeleZja na proizvode, ambalaZu, pakovanje i dr. i naCin njihovog nanoSenja.

Clan 67.
Propisom o pakovanju proizvoda ili drugim propisom donesenim na osnovu
ovog zakona odreduju se proizvodi koji moraju biti na odreden na<Sn upakovani, uslo·
vi i zahtevi u pogledu nafina pakovanja, koli<Sna proizvoda u pojedinafuom iii zbir-
nom pakovanju, materijala za pakovanje i njihovih karakteristika, oblika i mera, kao i
uslovi i zahtevi za tipizaciju sredstava za pakovanje, ambalaZu i za originalna pakova-
nja.
Proizvodi u originalnom pakovanju, u smislu ovog zakona, jesu proizvodi koji
su pre stavljanja u promet na trZiStu upakovani na naCin koji osigurava da se sadrZaj
pakovanja ne maZe izmeniti, utroSiti, odnosno upotrebiti bez otvaranja iii oSteCivanja
pakovanja, a u cilju da se tako upakovan proizvod ponudi neposrednom potroSaCu,
odnosno korisnJku.

VI. STANDARDIZACIJA U ORUZANIM SNAGAMA SOCIJALISTitKE

FEDERATIVNE REPUBUKE WGOSLAVIJE, ZA POTREBE CIVILNE
ZASTITE I ZA POTREBE ORGANA UNlJIRASNJIH POSLOVA
Clan 68.
Za specifiCne potrebe oruZanih snaga SocijalistiCke Federativne Republike Ju.
goslavije posebnim propisima ureduju se:
1) delatnost standardizacije i postupak pri donoSenju i objavljivanju standarda
narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oru.Zanim snagama za sredstva nao·
ruZanja i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, postrojenja, opremu, aparate i dru·
ga sredstva isklju~ivo za potrebe oru:Zanih snaga;
2) atestiranje proizvoda koji sluZe iskljuCivo za potrebe oruZanih snaga;
3) vr§enje tehniCkog nadzora u pogledu specific!ne opreme u ugroZenim objekti·
rna i prostorima za proizvodnju sredstava naoruZanja i vojne opreme i drugim objekti-
ma i prostorima iskljuCivo za potrebe oruZanih snaga.
Standardi narodne odbrane obavezno se primenjuju.

20
 Clan 69.
Za specificrte potrebe civilne zaAtite i sistema osmatranja i obave.§tavanja poseb-
nim propisima ureduju se:
I) standardi, tehniCki normativi i norme kvaliteta za materijal, objekte, postroje-
nj~ uredaje, opremu i druga sredstva civilne zaStite i sredstva osmatranja i obaveStava-
nja;
. 2) atestiranje proizvoda za potrebe civilne zaStite i sredstva osmatranja i obaveS-
tavanJa.

Clan 70.
Za specifiCne potrebe organa i slu:Zbi unutraSnjih poslova, posebnim propisima
ureduju se standardi, tehniCki normativi, norme kvaliteta i atestiranje materijala, obje-
kata, postrojenja, uredaja, opreme, aparata i drugih sredstava iskljuCivo za potrebe or-
gana i sluZbi unutraSnjih poslova.

VII. MEDUNARODNA SARADNJA I INFORM!SANJE U OBLASTI

STANDARDIZACIJE
Clan 71.
Savezna organizacija nadle:Zna za poslove standardizacije saraduje s meduna-
rodnim organizacijama u oblasti standardizacije i u svom delokrugu vrSi poslove koji
se odnose na pripremanje, zakljuCivanje i izvrSavanje medunarodnih ugovora.
Savezna organizacija nadle:Zna za poslove standardizacije saraduje s meduna-
rodnim struCnim organizacijama za standardizaciju i urestvuje u radu organa i radnih
tela tih organizacija ~ija je ~lanica, ukljufuje se u medunarodne sisteme atestiranja, pri-
znavanja rezultata ispitivanja i obezbedenja kvaliteta i sprovodi ih u skladu s odredba-
ma ovog zakona, pri ~emu saraduje sa zainteresovanim organizacijama udru:Z.enog ra-
da, zajeO.nicama organizacija udru:Z.enog rada, privrednim komorama, struCnim dru§-
tvenim organizacijama i organima uprave.

Clan 72.
Savezna organizacija nadleZna za poslove standardizacije obezbeduje informisa-
nje u oblasti standardizacije:
l) u~eSCem u medunarodnom sistemu informisanja o standardizaciji (ISO NET).
2) informativnim glasilima i katalo§kim i drugim publikacijama koje izdaje;
3) izdavanjem tehnickih preporuka;
4) prikupljanjem, obradom i davanjem informacija na zahtev korisnika informa-
cija;
5) dostavljanjem radnih i drugih materijala u okviru postupka programiranja
standardizacije, planiranja, izrade i donoSenja jugoslovenskih standarda i propisa
predvidenih ovim zakonom, medunarodnih standarda i pravila i standarda meduna-
rodnih sistema atestiranja, priznavanja rezultata ispitivanja i obezbedenja kvaliteta,
kao i radnih i drugih materijala u okviru drugih oblika medunarodne stru~ne saradnje
u oblasti standardizacije.
Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava I. ovog ~lana, osim ko-
risnika kojima savezna organizacija nadle:lna za poslove standardizacije takve infor-
macije i materijale dostavlja po slu:Zbenoj du:Z.nosti i kao radni materijal za izradu, iz-
mene, dopune i pripremu novih standarda i propisa, kao i tehni~kih preporuka, plaCa-
ju za te informacije i materijale odredenu naknadu.
Visinu naknade iz stava 2. ovog ~lana odreduje funkcioner koji rukovodi savez-
nom organizacijom nadle:Znom za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcione-
rom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleinim za poslove finansija.

21
 VIII. INSPEKCUSKI NADZOR I UPRAVNE MERE
Clan 73.
Nadzor nad' primenjivanjem odredaba ovog zakona, standarda i propisa danese-
nih na osnovu ovog zakona, osim standards i propisa iz ~1. 68. i 70. ovog Zakona, vrie
nadlefui organi inspekcije u republikama, odnosno autonomnim pokrajinama i Savez-
ni trtiSni inspektorat saglasno saveznom zakonu.
Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem standards i propisa donesenih na osno-
vu ovog zakona kojima se ureduju proizvodnja, radovi i usluge za potrebe Jugosloven-
ske narodne annije, odnosno narodne odbrane vrSi Savezni sekretarijat za narodnu od-
branu. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu vrSi nadzor i nad primenjivanjem pro-
pisa iz ~lana 68. ovog zakona i tehni~ki nadzor iz ~lana 68. stav t. ta~ka 3. ovog
zakona.
Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem propisa iz Clana 70. ovog zakona vrSi sa-
vezni organ uprave nadle:Zan za unutra§nje poslove.
Clan 74.
Ako pri vrSenju nadzora nadle:Zni organ inspekcije utvrdi da nisu primenjeni
propisi doneseni na osnovu ovog zakona, narediCe reSenjem organizaciji udruZenog ra-
da koja nije primenila te propise da u odredenom roku obavljanje svojih delatnosti sa-
obrazi propisanim uslovima i zahtevima.
Ako pri vrSenju inspekcijskog nadzora nadle:Zni organ utvrdi da proizvodi, rado-
vi ili usluge ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da usled to-
ga postoji opasnost po Zivot i zdravlje ljudi i fuvekovu sredinu ili moguCnost nastanka
znatne materijalne Stete, doneCe reSenje kojim Ce zabraniti proizvodnju takvih proizvo-
da, odnosno dalje izvodenje radova iii vrSenje usluga.
Clan 75.
Ako pri vrSenju inspekcijskog nadzora nadle:Zni organ utvrdi: da proizvodi koji
su stavljeni u promet ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona, od-
nosno internim standardima. granskim standardima iii proizvodaCkoj specifikaciji po
kojoj su proizvedeni; da nisu na propisani naCin upakovani, deklarisani, oznaCeni, od-
nosno obele:Zeni; da nisu snabdeveni propisanim ispravama; da za njih, suprotno od-
redbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbedeni
servis, rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehniCki slo:Zeni proizvodi
ne mogu koristiti prema svojoj nameni; da nisu snabdeveni tehniCkim uputstvom, od-
nosno uputstvom za upotrebu, iii da su snabdeveni netaCnim oznakama, podacima i1i
znacima saobraznosti suprotno odredbama ovo8 zakona i propisa donesenih na osno-
vu ovog zakona, doneCe reSenje kojim Ce zabraruti promet takvih proizvoda dok se ne-
dostaci ne otklone.

IX ISPRAVE 0 OVLASCENJU ZA VRSENJE

NADZORA
Clan 76.
Radnicima savezne organizacije nadle:Zne za poslove standardizacije, Clanovima
struCne komisije savezne organizacije nadle:Zne za poslove standardizacije i radnicima
ovlaSCene organizacije koji vr§e nadzor iz Cl. 46, 49, 51, 55. i 56. ovog zakona, izdaje se
sluZbena legitimacija za vrSenje tog nadzora.
Slu:Zbenu legitimaciju iz stava 1. ovog Clana izdaje savezna organizacija nad-
le:Zna za poslove standardizacije.
Propisom o sluZbenoj legitimaciji iz stava l. ovog Clana odreduje se sadrZina, ob-
razac, izdavanje i koriSCenje te legitimacije i vodenje evidencije o njoj.

22
 X KAZNENE ODREDBE
Clan 77.
Nov~anom kaznom od 500.000 do 4,000.000 dinara kaznice se za privredni pre-
stop organizacija udru~enog rada iii drugo pravno lice:
1) ako ne primenjuje standarde za koje je propisana obavezna primena i propise
donesene na osnovu ovog zakona u proizvodnji, preradi i doradi proizvoda i pri izvo~
denju radova, odnosno vrSenju usluga; pri projektovanju, gradenju, upotrebi, oddava~
nju, popravkama, prepravkama i prestanku rada, odnosno kori§Cenja objekata, postro-
jenja, uredaja, opreme i drugih sredstava rada; pri pakovanju, oznaCavanju, obeleZava-
nju, deklarisanju, rukovanju, transportu, prenosu, prevozu, skladiStenju i Cuvanju pro-
izvoda (~Ian 16. slav I);
2) ako pri obavljanju svoje delatnosti, u toku procesa rada, ne obezbedi ispunja-
vanje uslova i zahteva odredenih standardima Cija je primena obavezna i propisima
donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta i vrSenja kontro-
le kvaliteta proizvoda, radova i usluga (~Ian 17);
3) ako pre stavljanja proizvoda u promet na jugoslovenskom trZiStu ne proveri
da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredenim standardima Cija je primena
obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i ako tu proveru ne izvrSi
pod uslovima i na naCin koji su odredeni tim standardima, odnosno propisima (Clan
18. stav I);
4) ako za proizvode i radove, odnosno usluge za koje je to odredeno propisom o
obaveznoj proizvoda~koj specifikaciji ne donese takvu specifikaciju (Nan 35. st. I. i 2);
5) ako ne pribavi atest o saobraznosti za proizvod koji podleZe obaveznom ates-
tiranju (homologaciji) -(~Ian 43. stav 2);
6) ako koristi atest o saobraznosti i oznaCava proizvode znacima saobraznosti
suprotno odredbama ovog zakona i propisima donesenim na osnovu ovog zakona
(~Ian 53);
7) ako ne podnese prijavu o proizvodnji specifiCne opreme, izvodenju radova,
odnosno pruZanju usluga u vezi sa specifiCnom opremom, ispitivanju i1i uvozu speci-
fiCne opreme za koju je propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehniC-
ki nadzor (~Ian 59. stav I);
8) ako tehniCki sloZen proizvod ne snabde tehniCkim uputstvom, ili ako proizvod
Cija odredena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika, druga lica ili Covekovu sre-
dmu ne snabde uputstvom za upotrebu (~Ian 62. stav I);
9) ako za tehniCki sloZene proizvode ne utvrdi i u tehniCkom uputstvu iii dekla-
raciji ne navede rok obezbedenog servisiranja iii rok snabdevanja trZiSta iii ako svoje
servise, ovlaSCene servisere i trZiSte ne snabdeva redovno potrebnom vrstom i koliCi-
nom rezen:nih delova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehniCki sloZeni proiz-
vod ne moZe koristiti prema svojoj nameni (Clan 63 st. I. i 4);
10) ako za proizvode za koje je to odredeno propisom donesenim~ osnovu
ovog zakona ne izda garantni list, i1i ako u garantnom roku ne obezbedi za t proizvo-
de servis i snabdevanje rezervnim delovima, iii ako ne postupi po zahtevu kori nika ga-
rancije i ne otk.loni kvarove i nedostatke proizvoda i1i neispravan proizvod ne zameni
istim takvim novim i ispravnim proizvodom (Clan 64).
Za radnju iz stava 1. ovog Clana kaznic.':e se za privredni pr,estup novCanom kaz-
nom od 50.000 do 1,000.000 dinara i odgovomo lice u organizaciji udruZenog rada ili
drugom pravnom lieu.
Clan 78.
Nov~anom kaznom od 250.000 do 1,500.000 dinara kaznice se za prekr!aj orga-
nizacija udruZenog rada iii drugo pravno lice:
l) ako nadleZnom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid izve§taj o
ispitivanju proizvoda radi proveravanja da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima

23
odredenim -standardima ~ija je primena obavezna i propisima donesenim na.osnovu
ovog zakona (clan 18. stav 4);
2) ako saveznoj organizaciji nadleZnoj za poslove standardizacije ne dostavi
podatke o svojim programima standardizacije i njihovom izvrSavanju (~Ian 32);
3) ako nadleZnom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid obavez~
nu proizvodacku specifikaciju (clan 35. stav 3);
4) ako odstupi od jugoslovenskog standarda cija je primena obavezna iii od pro-
pisanih normi kvaliteta bez prethodno pribavljenog odobrenja savezne organizacije
nadlezno za poslove standardizacije (clan 36. stav 2);
5) ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda iii normi kvalite-
ta ne oznaCi broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstupljeno od tog standarda,
odnosno normi kvaliteta (clan 37. stav 4);
6) ako saveznoj organizaciji nadleZnoj za poslove standardizacije ne omoguCi
nesmetano vrSenje nadzora iz Clana 49. ovog zakona (Clan 50. stav I);
7) ako saveznoj organizaciji nadle:Znoj za poslove standardizacije, odnosno ov~
laSCenoJ organizaciji ne omoguCi nesmetanu kontrolu saobraznosti protzvoda koji pod-
leZe obaveznom atestiranju (homologaciji), ako je takva kontrola propisana (Clan 51.
stav I);
8) ako ovl~Cenom radniku savezne organizacije nadletne za poslove standardi-
zacije, odnosno ovlaSCenom radniku struCne institucije ne omoguCi nesmetano vrSenje
tehnickog nadzora (clan 59. stav 2).
Za radnju iz stava 1. ovog Clana kazniCe se za prekrSaj novCanom kaznom od
5.000 do 100.000 dinara i odgovomo lice u organizaciji udruZenog rada ili drugom
pravnom lieu.

Clan 79.
Za radnju iz Clana 77. ovog zakona kazniCe se za prekrSaj pojedinac koji samos-
talno obavlja delatnost liCnim radom sredstvima u svojini gradana, novCanom kaznom
od 50.000 do 100.000 dinara.
Za radnju iz CHana 78. ovog zakona kazniCe se za prekrSaj pojedinac koji samos-
talno obavlja delatnost liCnim radom sredstvima u svojini gradana, novCanom kaznom
do 45.000 dinara.

XL OVLASCENJA ZA DONOSENJE PROPISA

Clan 80.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle:Znom za
poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim standardima (clan 23);
obaveznoj proizvodackoj specifikaciji (~Ian 35); atestiranju proizvoda (~Ian 39); oba-
veznom atestiratiju (homologaciji) proizvoda (i'51an 40); uslovima koje moraju ispunja-
vati organizacije udru:Zenog rad~ odnosno druge strui'5ne institucije ovlaSCene za atesti-
ranje, odnosno ispitivanje proizvoda (clan 48); tehnickom nadzoru (clan 60); blizem
sadtiaju tehnickog .uputstva iii uputstva za upotrebu proizvoda (clan 62); obezbede-
nom servisiranju i snabdevanju rezervnim delovima i drugim proizvodima (i'5lan 63);
proizvodima koji mot:aju biti snabdeveni garantnim listom (Clan 64); deklarisanju, oz-
na~avanju, odnosno obeletavanju proizvoda (clan 66); pakovanju proizvoda (clan 67) i
slufbenim legitimacijama lica koja vr8e nadzor (clan 76).
Clan 81.
Ovl~Cuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle:Znom za
poslove standardizacije da, uz prethodno pribavljeno miSljenje zainteresovanih savez-
nih organa uprave, donese propise o tehniCkim normativima (Clan 33) i propise o kvali-
tetu proizvoda, radova i usluga (clan 34).

24
 Izuzetno od odredbe stava I. ovog ~lana, propise o tehni~kim normativima (clan
33), u delu koji se odnosi na tehni~ke normative koji mogu biti od uticaja na bezbed-
nost Zivota i zdravlja radnika na radu i propise o kvalitetu Zivotnih namimica (tHan 34),
u delu koji se odnosi na sastav Zivotnih namimica koji ima uticaj na biolo~ku vrednost
namimica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom or$,anizacijom nadldnom za
poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim orga-
nom uprave nadle:Znim za poslove zdravstva.

Clan 82.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlefuim za
poslove poljoprivrede da donese propise o kvalitetu semena i sadnog materijala po-
ljoprivrednog i sumskog bilja (clan 34).
Clan 83.
OvlaSCuje se savezni sekretar za narodnu odbranu da donese propise o delatnos-
ti standardizacije i postupku donoSenja i objavljivanja standarda narodne odbrane i
drugih akata standardizacije u oruZanim snagama za sredstva naoruZanja i vojne opre-
me, kao i za materijal, objekte, postrojenj~ opremu, aparate i druga sredstva iskljul!ivo
za potrebe oruZanih snaga, atestiranju proizvoda iskljuavo za potrebe oruZanih snaga i
vrSenju tehnil!kog nadzora u pogledu specifil!ne opreme u objektima i prostorima koji
sluze iskljuCivo za potrebe oruianih snaga (clan 68).

Clan 84.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadldnom za
poslove standardizacije da, u sporazumu sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu,
donese propise o standardima, tehnil!kim normativima i normama kvalitet~ kao i o
oba'Yeznom atestiranju (homologaciji) za materijal, objekte, postrojenja, uredaje, opre-
mu t druga sredstva za specifiCne potrebe civilne zaStite i sistema osmatranja i obaveS-
tavanja (clan 69).

Clan 85.
Ov_JaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za
unutraSnje poslove da donese propise o standardima, tehni~kim normativima norma-
rna kvaliteta i atestiranju proizvod~ odnosno sredstava i opreme za rad organ~ i slu:Z.bi
unutrasnjih poslova (clan 70).

XII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 86.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaZi Zakon o standardizaciji
(,Sluzbeni list SFRJ", br. 38177 i 11/80).
Propisi doneseni na osnovu Zakona o standardizaciji uskladiCe se s odredbama
ovog zakona u roku od dve godine od dana stuparUa na snagu ovog zakona.
Clan 87.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u , SluZbenom lis-
In SFRJ". •

25
 I
'''-""'>0U1<i>Rffi>ffi1'''''"'""' '"""'""'""''»"'"""'""""'''"''"'"""""""''"ffffi10"Hffi''"""""'"'"""'"'"""""''"OOroi>(ff'0('f'>0«'H""'"'"'""W<mmHe«,;<-"''W'"OWmmi<iiWW@m':M"MOO@<im!~WIWI'III'WW~NI~WitlllmiNIII!flW\$ffilmt%'(01ft"ffffi'""""""l
 ZAKON
0 SISTEMIMA VEZA *
I. OSNOVNE ODREDBE
Clan I.
Ovim zakonom ureduju se pitanja sistema veza koja su od znaCaja za bezbednost
zemlje i tehnoloSko jedinstvo sistema veza, medunarodne veze i radio-veze, koriSCenje
radio-stanica od strane diplomatskih i konzularnih predstavniStava, stranih pravnih li-
ca i stranih drZavljana, standardi, tehniCki normativi i norme kvaliteta tehniCkih sred-
stava veza i evidentiranje i obrada podataka u oblasti veza.
Clan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeCe znaCenje:
1) veza je svaki prenos, predaja iii prijem poruke u obliku znakova, signala, pi-
sanog teksta, slike i zvuka iii saopStenja putem ZiCnih, radijskih, optiCkih Hi drugih
elektromagnetnih sistema;
2) tehniCka sredstva veza su postrojenja, uredaji, aparati i druga oprema koja
slu:Zi za ostvarivanje veza;
3) sistem veza je skup telekomunikacionih objekata, odnosno tehniCkih sredsta-
va koji su medusobno povezani taka da Cine tehnoloSku celinu i koriste se na teritoriji
Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije iii na pojedinim njenim delovima za
prenos, preda/·u ili prijem poruka;
4) ima ac sistema veza je nosilac prava raspolaganja sistemom veza;
5) imalac tehni~kih sredstava veza je nosilac prava raspolaganja iii nosilac pra-
va privremenog koriSCenja, iii vlasnik tehni~kih sredstava veza koje koristi isklju6vo za
sopstvene potrebe;
6) tehnoloSko jedinstvo sistema veza su jedinstvena tehnologija u prenoSenju
poruka i jedinstvene tehni~ke karakteristike upotrebljenih tehni~kih sredstava;
7) vanredne okolnosti su dogadaji prouzrokovani elementamim nepogodama i
katastrofama, epidemije veCeg obima, veCi poremeCaji u funkcionisnju obaveznO pove-
zanih sistema veza, ugroZenost bezbednosti zemlje. neposredna ratna opasnost, ratno
stanje i druge vanredne prilike;
8) industrijska, nau~na i medicinska primena radio-frekvencijske energije je
rad uredaja iii aparata koji su konstruisani taka da lokalno proizvode i koriste elektro-
magnetnu energiju za potrebe nauke, medicine, industrije, domaCinstva iii za sliCne po-
trebe, iskljuCujuCi svaku primenu u vezama;
9) radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra koji se nalazi
izmedu dve odredene grani~ne radio-frekvencije;

• Ovaj zakon je objavljen u ..Siutbenom listu SFRr. br. 41/88.

27
 10) isklju~iva radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeljena radio-stanicama
jednog imaoca (na jednoj lokaciji iii u odredenoj zoni opslu:Zivanja). vodeCi raCuna o
gustini zauzetosti opsega i o potrebnom kvalitetu radio-veza;
II) zajedniCka radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeljena radio-stanicama
viSe imalaca iste iii razliCite delatnosti, vodeCi raCuna o gustini z3.uzetosti opsega i o
potrebnom kvalitetu radio-veza;
12) opSta radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeljena radio-stanicama viSe
imalaca, ne vodeCi raCuna o gustini zauzetosti opsega i o kvalitetu radio-veza;
13) radio-stanica je jedan iii viSe predajnika iii prijemnika iii kombinacija jed-
nog iii viSe predajnika iii prijemnika, sa jednom iii vi§e antena i drugim pripadajuCim
uredajima na jednom mestu koji su potrebni za obavljanje radio-slui:bi;
14) radio-mrei:a je skup tri iii viSe radio-stanica koje omoguCavaju ostvarivanje
radio-veza izmedu tri iii viSe taCaka;
15) radio-emisija je elektroma_gnetsko zraCenje predajne radio-stanice;
16) dodeljena radio-frekvenciJa je centar frekvencijskog opsega dodeljenog ra-
dio-stanici;
17) smetnja je Stetna smetnja koja bitno i uCestalo ometa iii prekida rad radio-
-slu:Zbe preko dozvoljenih normi utvrdenih ovim zakonom i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona;
18) stanica za kontrolu radio-emisija je skup specijalnih prijemnika, antena i
drugih uredaja na jednom mestu koji su potrebni radi kontrole radio-emisija, za otkri-
vanje emisija radio-stanica bez dozvole i drugih nedozvoljenih emisja, za istraZivanje
Stetnih smetnji prouzrokovanih. emisijama, kao i za ispitivanja i merenja u radio-veza-
ma za potrebe planiranja radio-sistema;
19) kontrola radio-emisija je proveravanje uskladenosti karakteristika emisija ra-
dio-stanica za koje su izdate dozvole sa karakteristikama propisanim saveznim propisi-
rna;
20) fiksna satelitska slui:ba je radio-komunikacija izmedu zemaljskih radio-stani-
ca posredstvom jednog iii viSe satelita.

Clan 3.
Prilikom izgradnje sistema veza moraju se obezbediti naroCito: uskladen razvoj i
efikasno funkcionisanje sistema veza, medusobno povezivanje sistema veza, odrZava-
nje i koriSCenje povezanih sistema veza, kao i izgradnja zajedniCkih kapaciteta.

Clan 4.
Sistem veza jugoslovenskih poSta, telegrafa i telefona (u daljem tekstu: sistem
veza JPTI) je osnovni sistem veza u Jugoslaviji na koji se povezuju ostali sistemi veza,
u skladu sa ovirn zakonom.
Sistem veza JPTI planira se i razvija radi izgradnje integrisanog i tehniCki jedin-
stvenog sistema veza i integracije svih telekomunikacionih slui:bi.
Radio-stanice za rad u fiksnoj satelitskoj slui:bi sastavni su deo sistema veza
JP'IT.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog Clana_. radio-stanice za rad u fiksnoj satelit-
skoj slui:bi koje slui:e za prijem i otpremu radto i televizijskih programa mogu biti i
sastavni deo sistema veza radio-difuznih organizacija u okviru JRT.
Imaoci sistema veza iz stava 4. ovog Clana, saglasno Clanu 7. ovog zakona, uskla-
duju svoje planove razvoja sa P1T organizacijama.

Clan 5. •
DruStveno-politi~ke zajednice staraju se o razvoju i izgradnji sistema veza JPTT
u skladu sa opStim potrebama druStva, kao i potrebama bezbednosti zemlje i tehnoloS-
kog jedinstva sistema veza.

28
 Clan 6.
Radi obezbedivanja tehnoloSkog jedinstva sistema veza, imalac sistema veza
du:Zan je da svoj sistem veza planira, gradi, koristi i oddava u skladu sa osnovnom teh-
ni~kom i tehnoloSkom koncepcijom tog sistema i na naCin kojim se obezbeduje tehno-
loSko jedinstvo sistema veza.
Osnovnom tehniCkom i tehnoloSkom koncepcijom sistema veza imalac sistema
veza utvrduje osnovne tehniCke principe za organizaciju, izgradnju, oddavanje i fun-
kcionisanje sistema veza, a naroCito:
I) principe i ciljeve izgradnje i proSirenja telekomunikacione mrei:e;
2) podelu telekomunikacione mre:Ze na saobraCajna podruCja, odnosno podruCja
prui:anja usluga krajnjim korisnicima;
3) tehniC:::ke principe i kriterijume za izgradnju telekomunik3.cione mre:Ze;
4) osnovne principe eksploatacije telekomunikacione mre:Ze.
Osnovnu tehniCku i tehnoloSku koncepciju sistema veza imalac sistema veza ut-
vrduje u skladu sa:
I) ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona;
2) standardima, tehniCkim normativima i normama kvaliteta proizvoda i usluga;
3) planom namene frekvencijskih opsega;
4) preporukamaa medunarodnih savetodavnih komiteta za telegrafiju i telefoni-
ju, odnosno radio (CCilT i CCIR) i drugim medunarodnim tehniCkim uslovima i
standardima iz oblasti veza, saglasno medunarodnim ugovorima koji obavezuju Soci-
jalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju.

Clan 7.
Imaoci sistema veza du:Zni su da medusobno uskladuju svoje planove razvoja,
naroCito u pogledu:
I) namene i lokacije telekomunikacionih objekata~
2) vrste i pravca sistema prenosa;
3) kapaciteta sistema prenosa na pojedinim pravcima;
4) mera zaStite sistema prenosa;
5) rokova izgradnje zajednickih objekata.
Planovi razvoja sistema veza koji se obavezno povezuju u Sistemu veza Jugosla-
vije, uskladuju se po postupku, koji se ureduje propisom donetim na osnovu ovog za-
kona. Tim propisom odreduje se nosilac koordinacije medusobnog uskladivanja ovih
planova razvoja.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju iii proSirenje sistema veza koji se obavez-
no povezuju u Sistem veza Jugoslavije, po zavrSenom uskladivanju planova razvoja, iz-
daje nadleZni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, po pribavljenom miS-
ljenju nosioca koordinacije za uskladivanje planova razvoja.
Imalac sistema veza, odnosno zainteresovani organi iii organizacije, osim imala-
ca sistema veza oruZanih snaga i sistema veza organa unutraSnjih poslova, du:Zni su da
svoje potrebe za vezama dostave PTT organizaciji na tom podruCju.
lmalac funkcionalnog sistema veza, osim imalaca funkcionalnog sistema veza
koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, duZan je da uskladi svoj plan raz-
voja sistema veza sa P1T organizacijom na tom podruCju.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju iii proSirenje funkcionalnog sistema veza
iz stava 5. ovog Clana izdaje nadle:Zni organ u republici, odnosno autonomnoj pokraji-
ni ako na osnovu miSijenja PIT organizacije na tol'n podruCju oceni da nije tehnoloSki
moguCe i ekonomski opravdano koristiti sistem veza JPTT.

Clan 8.
Imalac sistema veza, odnosno korisnik sistema veza i tehni~kih sredstava veza
ne sme ometati funkcionisanje sistema veza iii sredstava veza drugih imalaca sistema
veza.

29
 Clan 9.
Zabranjeno je uspostavljanje i koriSCenje veza suprotno interesima bezbednosti
zemlje, osnovama sistema socijalistiCkog samoupravnog uredenja SocijalistiCke Fede~
rativne Republike Jugoslavije i javnom redu i moralu.

Clan 10.
Imaoci sistema veza duZni su da, u okviru tehniCkih moguCnosti, obezbede ne-
povredivost tajnosti poruka, a naroCito nepovrediVost tajnosti poruka koje se prenose
u vanrednim okolnostima, i da trajno vrSe kontrolu obezbedenja nepovredivosti tajnos-
ti poruka.

Clan 11.
Imaoci sistema veza i sredstava veza duZni su da prenos poruka, kad je to urede-
no propisima donesenim na osnovu ovog zakona, vrSe na naCin na koji se obezbeduje
pouzdano i brzo sporazumevanje, upotrebom jedinstvenih izraza, pojmova, znakova i
skraCenica.
Clan 12.
Imalac, odnosno korisnik sistema i sredstava veza mora upotrebljavati otvoren
slog i propisane domaCe i medunarodne slogove, kodove i skraCenice.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog Clana, mogu se upotrebljavati sopstveni slogo~
vi i kodovi, na naCin i pod uslovima odredenim u propisima o kriptozaStiti, a na osno·
vu odobrenja saveznog sekretara za narodnu odbranu datog, u sporazumu sa funkcio-
nerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za unutraSnje poslove.

Clan 13.
Imaoci sistema veza moraju davati prvenstvo prenosu poruka koje se odnose na
bezbednost zemlje i ljudskih i:ivota na moru, na kopnu, u vazduhu iii u prostoru van at-
mosfere, kao i na ugroi:enost imovine veCeg obima.

Clan 14.
Objekti i tehniCka sredstva veza od .znaCaja za tehnoloSko jedinstvo sistema veza
mogu se proizvoditi, projektovati, upotrebljavati, graditi i odri:avati u skladu sa stan-
dardima, tehniCkim normativima, normama kvaliteta proizvoda i usluga, tehniCkim us-
lovima i propisima donesenim na osnovu saveznih zakona kojima se ureduju pitanja
od znacaja za standardizaciju i tehnoloSko jedinstvo sistema veza.

Clan 15.
Objekti i tehniCka sredstva veza od znaCaja za tehnoloSko jedinstvo sistema veza,
za koje je to odredeno propisom donesenim na osnovu saveznog zakona, podlei:e oba-
veznom atestiranju.
Atest iz stava 1. ovog Clana izdaje savezna organizacija nadleZna za poslove
standardizacije iii organizacija iii zajednica koju ona ovlasti, a koja je struCno ospo-
sobljena za vrSenje tih poslova.
Za objekte i tehniCka sredstva u sistemu veza JPTI ateste izdaje Zajednica jugo-
slovenskih po!ta, telegrafa i telefona (u daljam tekstu: Zajednica JP'IT), u skladu sa
tehniCkirn uslovima, osim kad je to u interesu bezbednosti zemlje drukCije uredeno sa-
veznim zakonom.

Clan 16.
Radi obezbedenja uslova za pravilno funkcionisanje i nesmetano koriSCenje sis-
tema veza, novoizgradeni sistem veza iii deo sistema veza koji predstavlja odredenu

30
tehnoloSku celinu moZe se pustiti u rad i koristiti tek kad se tehniCkim pregledom ut-
vrdi da je izgraden u skladu sa uslovima utvrdenim ovim zakonom i propisima donese-
nim na osnovu ovog zakona.
Clan 17.
Zgrade, prostorije i drugi objekti za smeStaj postrojenja, uredaja, aparata i druge
opreme koja se ugraduje u sistem veza moraju ispunjavati tehniCke uslove za izgradnju
i razvoj odnosnog sistema veza.
Zgrade, prostorije i drugi objekti iz stava I. ovog Clana moraju se graditi sa po-
veCanom otpomoSCu na zemljotres, zavisno od stepena trusnosti zone, kao i sa potreb-
nom sigurnoSCu od drugih vrsta razaranja (poZara, poplava, ratnih dejstava i dr.), za-
visno od zna¢aja postrojenja, uredaja, aparata i druge opreme za funkcionisanje od-
nosnog sistema veza.

Clan 18.
U gradovima i naseljima gradskog karaktera, prilikom gradnje poslovnih i stam-
benih objekata, investitori te gradqje moraju izgraditi kanalizacionu mre:!u za pretplat~
niCku telekomunikacionu mreZu, kao i za kablovsku distribucionu mrdu - za aistribu-
ciju radio i televizijskih programa, na naCin utvrden i za ostalu komunalnu infrastruk-
turu.
U objekte iz stava 1. ovog Clana mora se ugraditi telefonska i kablovska distribu~
ciona instalacija.
Clan 19.
U saveznom organu uprave nadleZnom za poslove radio-veza obrazuje se infor-
maciono-dokumentacioni centar koji Ce vrSiti poslove prikupljanja, obrade, razmene i
koriSCenja podataka o sistemu veza zna~jnih za njihov razvoj i funkcionisanje.

Clan 20.
Imaoci sistema veza, kao i imaoci odredenih sredstava veza, du:lni su da vode
odredene tehniCke i druge pOdatke o svom sistemu veza, odnosno o sredstvima veza
koji su od znaCaja za bezbednost zemlje i tehnoloSko jedinstvo sistema veza i da te po-
datke dostavljaju nadleZnim organima.
Clan 21.
PTT organizacije i radio-difuzne organizacije, u okviru tehniCkih moguCnosti i
uz naknadu, obezbeduju prenos, odnosno emisiju signala etalona frekvencije i vreme~
na koji dobijaju od savezne organizacije nadleZne za poslove mera i dragocenih meta-
la.
lmaoci obavezno povezanih sistema veza iz ¢lana 25. ovog zakona duZni su da
primaju signale etalona frekvencije i vremena i da ih uporeduju sa signalima svojih
uredaja i sredstava veza.
Clan 22.
lmalac sistema veza du:Z.an je da organizuje i trajno vrSi kontrolu funkcionisanja
i koriSCenja svog sistema veza i da pre~leda objekte i tehniCka sredstva veza koji su sas-
tavni deo njegovog sistema veza, kao 1 da blagovremeno preduzima potrebne mere za
otklanjanje smetnji i nedostataka u svom sistemu veza.
0 prekidu na medunarodnim vezama iii na magistralnim vezama izmedu repub-
lika i autonomnih pokrajina koje su oc;J interesa za celu zemlju, imalac sistema veza
du:Z.an je da obavesti savezni organ uprave nadlefan za poslove saobraCaja i veza.

31
 Clan 23.
Ako zbog vanrednih okolnosti iii iz drugih razloga nastupi prekid veza u nekom
od obavezno povezanih sistema veza, imalac tog sistema duian je da odmah preduzme
potrebne mere da se u Sto kraCem roku veza ponovo uspostavi.

Clan 24.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove saobraCaja i veza utvrduje plan koriS-
Cenja sistema veza za vreme ratnog stanja i u sluCaju neposredne ratne opasnosti za po-
trebe organa federacije i stara se o njegovom sprovodenju.
Odredba stava I. ovog Clana ne odnosi se na veze oruZanih snaga i organa unut-
raSnjih poslova Ciji se plan koriSCenja utvrduje na osnovu posebn.ih propisa.

II. SISTEMI VEZA

l. Sistem veza ·Jugoslavije

Clan 25.
Sistem veza Jugoslavije saCinjavaju odgovarajuCi delovi sledeCih sistema veza:
1) sistema veza JPTT;
2) sistema veza jugoslovenskog radija i televizije;
3) sistema veza jugoslovenskih teleznica;
4) sistema veza jugoslovenske elektroprivrede;
5) sistema veza orui:anih snaga;
6) sistema veza organa unutraSnjih poslova;
7) sistema veza u pomorskoj plovidbi;
8) sistema veza u unutraSnjoj plovidbi;
9) sistema veza u vazduSnoj plovidbi.
Clan 26.
Osnov Sistemi veza Jugoslavije u redovnim uslovima i vanrednim okolnostima
6ni sistem veza JPTT.
Sistem veza koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugosl3.vije povezani su ta-
ko da mogu efikasno funkcionisati u vanrednim okolnostima.

Clan 27.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije i funkcionalni sistemi veza iz Clana
25. taC. 3. do 9. ovog zakona obavezno se povezuju u odgovarajuCim telekomunikacio-
nim centrima sa sistemom veza JPTT i medusobno.

Clan 28.
Sistemi veza koji su povezani u Sistem veza Jugoslavije moraju se odri:avati u
stanju koje obezbeduje njihovo pravilno i nesmetano funkcionisanje i koriSCenje.

Clan 29.
Imaoci obavezno povezanih sistema veza du:Zni su da obezbede odgovarajuCe
neprekidno napajanje elektriCnom energijom u redovnim i vanrednim okolnostima
onih postrojenja i uredaja od kojih zavisi pravilno funkcionisanje i nesmetano koriSCe-
nje Sistema veza Jugoslavije.
Elektroprivredne organizacije dui:ne su da prioritetno obezbede osnovno napa-
janje elektriCnom energijom postrojeqja i uredaja obavezno povezanih sistema veza.

32
 Clan 30.
lmaoci obavezno povezanih sistema veza duZni su da, po nalogu nadle.Znog or-
gana, organizuju i povremeno vrSe zajednifke veZbe radi provere funkcionisarUa Siste~
rna veza Jugoslavije iii njihovih delova i moguCnosti za njegovo koriSCenje u celoj zem-
lji iii u odredenim delovima zemlje.

Clan 31.
Obavezno povezani sistemi veza iii neki od tih sistema iii pojedinih delova tih
sistema, u sluCaju vanrednih okolnosti, koriste se na na4!in odreden ovim zakonom i
propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

2. Sistem veza JPTT

Clan 32.
Sistem veza JP1T, kao osnovni sistem veza, jedinstven je sistem koji sluZi opStim
druStvenim potrebarna i potrebama privrede i pojedinaca za poStanskim, telegrafskim,
telefonskim i drugim telekomunikacionim uslugama (u daljem tekstu: P1T usluge) u
unutraSnjem i medunarodnom PTI saobraCaju.
Sistem veza JPlT, kao jedinstven tehnoJoSki sistem, planira se, gradi, koristi i
oddava na naCin na koji se obezbeduje tehnoloSko jedinstvo sistema veza za nesmeta~
no pruZanje PlT usluga na celoj teritoriji SocijalistiCke Federativne Republike Jugos~
lavije.

Clan 33.
PTT organizacije dufne su da vrSenje PTT usluga organizuju na naCin i pod us~
lovima koji obezbeduju efikasno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika tih uslu~
ga i u skladu sa interesima bezbednosti zemlje.

Clan 34.
Razvoj i unapredivanje Sirokopojasnih sistema integrisanih telekomunikacionih
slu.Zbi, kao dela tehnoloSki jedinstvenog sistema veza u Jugoslaviji, obezbeduju se u
okviru sistema veza JPTT.

Clan 35.
Razvoj i unapredenje sistema veza JP1T na podruCju PTT organizacija utvrduju
se planom P1T organizacije, u skladu sa zajedniCkim planom P1T organizacija ud~
ruZenih u Zajednicu JPTI, generalnim planom PTT mre:Ze, kao i tehniCkim uslovima
koje Zajednica JPTT utvrduje svojim opStim aktima.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju i proSirenje magistralnih i medunarodnih
PIT kapaciteta i drugih objekata predvidenih zajedniCkim planom moZe se izdati sa~
mo ako postoji potvrda da investiciono~tehniCka dokumentacija za njihovu izgradnju,
rekonstrukciju i proSirenje obezbeduje tehnoloSko jedinstvo sistema u skladu sa zajed-
niCkim planom P1T organizacija udru:Zenih u Zajednicu JPTI, generalnim planom
PIT mre.Ze i tehniCkim uslovima odredenim opStim aktom Zajednice JPTI.
Potvrdu iz stava 2. ovog Clana izdaje Zajednica JPTT, a potvrda za izgradnju, re-
konstrukciju i proSirenje ostalih PIT objekata i tehniCkiii-sredstava veza izdaje se na
naCin utvrden samoupravnim sporazumom o udruZivanju PTT organizacija u Zajedni-
cu JPTI.
Clan 36.
PTI organizacije du:Zne su da obezbede pravilno i nesmetano funkcionisanje
P1T saobraCaja i da PIT usluge vrSe u skladu sa odredbama zakona, o opStim aktima

3-1
 Zajednice JP'i"T kojima se ureduje i obezbeduje tehnoloSko jedinstvo sistema veza
JPIT i jedinstvena tehno1ogija u vrSenju PIT usluga na teritoriji Socijalisti~ke Federa~
tivne Republike Jugoslavije.

Clan 37.
PIT organizacije imaju pravo i dufnost da preduzimaju mere za obezbedenje i
zaStitu sistema veza i funkcionisanje PIT saobraCaja na svom podru~ju.
P1T organizacije dufne su da se posebno staraju o tome da se pri preduzimanju
mera iz stava 1. ovog ~lana u Sto manjoj meri nanosi Steta postrojenjima, uredajima,
objektima i drugim pokretnim i nepokretnim styarima u druStvenoj svojini i svojini
gradana.

Clan 38.
PIT organizacije mogu, u skladu sa Generalnim planorn PIT mre:Ze i tehniCkim
uslovima utvrdenim opStim aktima Zajednice JP'IT, na zahtev zainteresovanih druStve~
no~politil:kih zajednica, osnovnih i drugih organizacija udru:Zenog rada, mesnih zajed-
nica, drugih samoupravnih organiazcija i zajednica, druStveno-politiCk.ih organizacija,
druStvenih organizacija, udrufenja gradana i gradana izgraditi poStansko-telegrafske i
telefonske objekte, postrojenja iii uredaje koji nisu predvideni srednjoroCnim planom
razvoja PIT organizacije iii premestiti, odnosno rekonstruisati postojeCe P1T objekte,
postrojenja ili uredaje.
- DruStveno-politi~ke zajednice, organizacije, odnosno pojedinci po Cijem se za-
htevu izvode radovi iz stava I. ovog ~lana snose troSkove izvodenja tih radova i nakna-
duju Pf! organizaciji poveCanje troSkova poslovanja koje je prOuzrokovano izgrad-
njom, rekonstrukcijom, odnosno premeStanjem P1T objekata, postrojenja iii uredaja.
Medusobna prava i obaveze druStveno-politiCke zajednice, organizacije, odnos-
no pojedinca iz st. 1. i 2. ovog Clana i P1T organizacije ureduju se ugovorom.

Clan 39.
PTI organizacije duZne su da svojim planovima razvoja obezbede uskladen raz-
voj mesnih, medumesnih i medunarodnih P'IT kapaciteta, odnosno da obezbede pra-
vilno i nesmetano odvijanje PIT saobraCaja.

3. Sistem veza jugosloveuskog radija i televizije

Clan 40.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije (u daljem tekstu: sistem veza JRT)
je sistem veza koji slu:Zi za prenos, emitovanje i distribuciju radio i televizijskih progra-
ma namenjenih opStem prijemu, u skladu sa propisima o javnom informisanju i ovim
zakonom. Sistem veza JRT mora biti medusobno povezan taka da Cini tehnoloSki je~
dinstven sistem na teritoriji cele zemlje.
Sistem veza JRT mora se planirati, graditi, odr:Zavati i koristiti na naCin na koji
se obezbeduje prijem radio i televizijskog programa na odredenoj teritoriji u Socijalis-
tiCkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i van SocijalistiCke Federativne Republike
Jugoslavije, u skladu sa ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zako-
na.
Clan 41.
Radio-difuzne organizacije JRT duZne su da:
1) utvrde osnovnu i tehnoloSku koncepciju sistema veza;
2) usklade svoje planove razvoja radi obezbedenja tehnoloSkog jedinstva sistema
veza JRT i povezivanja sistema veza JRT sa odgovarajuCim sistemima veza drugih ze-
malja;

34
,,

' _, - ' ,,_ ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ''' ,,,, ' ' ' " " --- "
 3) utvrde osnove za jedinstveno istupanje u vezi sa pitanjima znaCajnim za radio-
-difuziju i povezivanje sistema veza sa drugim zemljama.
Plan sistema veza JPT donosi se na osnovu uskladenih planova razvoja iz stava
I. ovog Clana.

Clan 42.
Radio-difuzne organizacije imaju pravo i du:inost da preduzimaju mere za obez-
bedenje i zaStitu prijema svojih radio i televizijskih programa i da preduzimaju mere za
poboljSanje CUjnosti i vidljivosti svojih programa u skladu sa propisima o javnom in-
fonnisanju i ovim zakonom.
Clan 43.
Nosilac razvoja kablovskih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa
do korisnika - pretplatnika su radio-difuzne organizacije JRT.
Radio-difuzne organizacije duZne su da planove razvoja kablovskih sistema iz
stava I. ovog Clapa uskla<tuju sa organizacijama PIT saobraCaja u republikama, od-
nosno autonommm pokraJtnama.
Clan 44.
lmaoci, odnosno korisnici satelitskih prijemnika, odnosno uredaja za prijem ra-
dio i televizijskih programa emitovanih preko satelita, kad su ti uredaji sastavni deo
sistema za kablovsku distribuciju tih programa i programa JRT do pretplatnika, mogu
biti samo radio-difuzne organizacije JRT.
Medusobna prava i obaveze izmedu pretplatnika iz stava 1. ovog Clana i radio-
-difuznih organizacija JRT, s jedne strane, i imalaca satelitskih veza i vlasnika profra-
ma, s druge strane. reguliSu se ugovorima, u skladu sa ovim zako.nom, propisima o J3V-
nom informisanju i medunarodnim ugovorima iz oblasti veza koji obavezuju Socijalis-
ticku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Clan 45.
ZajedniCki antenski sistemi sa potrebnim kablovskim razvodom, ukljuCUjuCi i
prikljuCak za kablovsku distribucionu mretu u naselju, moraju se projektovati i graditi
u skladu sa jugoslovenskim standardima.
Pod zajedniCkim antenskim sistemom iz stava 1. ovog Clana podrazumeva se an-
tenski sistem za prijem radio·difuznih programa, sa odgovarajuCim uredajima i kab-
lovskim razvodom do stanova, odnosno prijemnika, kao i spoljni priklju~ak na kab1ov"
sku distribucionu mreZu Hi kablovski distribucioni sistem naselja.
Clan 46.
Kablovske distribucione mreie za prijem radio-difuznih programa za viSe stam-
benih zgrada iii drugih gradevinskih objekata moraju se graditi u skladu sa jugosloven-
skim standardima. ~
Pod kablovskim distribucionim sistemom iz stava l. ovog ~lana podrazumeva se
antenski sistem za prijem i distribuciju radio-difuznih programa preko kablovske dis-
tribucione mre:Ze do viSe stambenih objekata, stambenih blokova, naselja iii gradova.
Clan 47.
Investitor izgradnje zajedniCkog antenskog sistema iz Clana 45. i kablovskog dis-
tribucionog sistema iz Clana 46. ovog zakona duZan je da pribavi saglasnost o tehniC..
koj dokumentaciji kod nadleZne radio-difuzne organizacije.
Za tehniCki prijem sistema iz Cl. 45. i 46. ovog zakona, investitor je dufan da
obezbedi atest o ispravnosti tih sistema.

3'"-1 35
 Clan 48.
Prilikom izgradnje stambenog, poslovnog iii drugog ~radevinskog objekta, inves~
titor takvog objekta du:Z.an je da preduzme sve mere koje JC utvrdila radio·difuzna or-
ganizacija na tom podru~ju da se ne pogorSa kvalitet prijema radio-difuznih emisij~
kod korisnika na tom podru~ju.

4. Funkcionalnl sistem veza

Clan 49.
Funkcionalni sistem veza slu:Z.i za prenos, predaju iii prijem poruka za sopstene
potrebe pojedinih organa, organizacija, zajednica i organizacija udru:Z.enog rada u
vrSenju njihove delatnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Clan 50.
Funkcionalni sistem veza planira se, gradi i odrZava tako da predstavlja tehno-
loSki jedinstven sistem u pogledu funkcionisanja i koriSCenja i da zadovoljava potrebe
za pravilnim i efikasnim vrSenjem delatnosti odnosnog imaoca tog sistema.
TehnoloSko jedinstvo funkcionalnog sistema veza obezbeduje se osnovnom teh~
ni~kom i tehnoloSkom koncepcijom tog sistema koju je njegov imalac obavezan da ut-
vrdi.
Funkcionalni sistem veza mo.Ze se razvijati i izgradivati prema potrebama odre-
dene delatnosti, u onoj meri koja je za tu delatnost potrebna, a nije tehnoloSki moguCe
i ekonomski opravdano koristiti s1stem veza JP'IT, Sto se, saglasno ~lanu 7. ovog zako-
na, utvrduje medusobnim uskladivanjem planova razvoja sistema veza na nivou druS-
tveno-politiCke zajednice.

Clan 51.
Funkcionalni sistem veza treba u odredenim posredniCkim uredajima da omogu-
Ci uspostavljanje veza sa zdravstvenim organizacijama za pruZanje hitne pomoCi, orga-
nizacijama koje pruZaju pomoC u spasavanju i sa organima unutraSnjih poslova radi
prenoSenja saopStenja za pru.Zanje hitne pomoCi i spasavanje u slu~aju udesa i u van~
rednim okolnostima.

5. Sistem veza radio-amaterskib organizaclja

Clan 52.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija slu:Zi za prenos, predaju iii prijem po~
ruka za sopstvene potrebe radio-amaterskih organizacija u vrSenju njihove radio-ama-
terske delatnosti.
Clan 53.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija mogu, u vanrednim okolnost~ma, ko-
ristiti i druStveno-politiCke zajednice za izvrSenje svojih zada~~a. Sto ~e utyrduJe odgo-
varajuCim planom nadleZnog organa odnosno druStveno~pohti~ke za]edmce.
Clan 54.
DruStveno-politiCke zajednice staraju se o obezbedenju potrebnih uslova. za raz-
voj i normalni rad radio-amaterskih organizacija, kako bi ovaj sistem veza radiO-ama-
terskih organizacija, pored radio-amaterskih potreb~, zadovoljio. i os~ovne potrebe
druStva u vanrednim okolnostima i potrebe odbrane 1 bezbednostt zembe.

36
 III. RADIO-VEZA
1. Pravo na koriSCenje radio-frekvencija i radio-stanica
Clan 55_
Radio-frekvencije i odredene vrste radio-stanica za uspostavljanje radio-veza
mogu koristiti organi druStveno-polititkih zajednica, oruZane snage, osnovne i druge
organizacije udruZenog rada, mesne zajednice i druge samoupravne organizacije i za-
jednice, druStveno-potiti~ke organizacije, druStvene organizacije i udru:ienja gradana
(u daljem tekstu: organi i organizacije), kao i gradani.

Clan 56-
Radio-frekvencije i odredene vrste radio-stanica mogu koristiti diplomatska i
konzularna predstavniStva, pod uslovima reciprociteta. Funkcioner koji rukovodi sa-
veznim organom uprave nadle:lnim za poslove saobraCaja i veza, u sporazumu sa fun-
kcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za unutraSnje poslove,
odreduje vrste radio~stanica i radio~frekvencija koje mogu koristiti diplomatska i kon-
zularna predstavniStva, u skladu sa medunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalis-
ti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Radio-frekvendje i odredene vrste radio-stanica mogu koristiti strana pravna li- \
ca koja u SocijalistiCkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ostvaruju poslovno-tehniC-
ku, informativnu, nauf!':nu, kultumu, sportsku i drugu saradnju sa odgovarajuCim orga-
nima i organizacijama u zemlji.
Diplomatska i konzularna predstavniStva i strana pravna lica iz st. l. i 2. ovog
Clana mogu koristiti radio-stanice samo za sopstvene potrebe.
Clan 57.
Gradani SocijalistiCke Federativne Republike Jugoslavije mogu koristiti:
1) pretplatniCke radio-stanice za razliCite oblike veza u sistemu veza JPTI, ito:
pretplatni~ke radio-stanice u javnoj radio-telefonskoj mreZi PTI, beZiCne radio-telefo-
ne, radio-stanice za ruralne radio-veze i sl.;
2) radio-stanice na sopstvenim vazduhoplovima i na sopstvenim brodovima i
drugim plovilima na moru i unutraSnjim plovnim putevirna u odnosnoj radio-slu:Zbi;
3) amaterske radio-stanice, kao Clanovi organizacije Saveza radio-amatera;
4) radio-stanice za telefoniju koje su predvidene da rade u radio-frekvencijskim
opsezima namenjenim gradanima;
5) radio-stanice za telekomandovanje igra~kama i napravama koje su predvide-
ne da rade u radio-frekvencijskim opsezima namenjenim gradanima.
Clan 58.
Strani gradani mogu za svoje potrebe, dok borave u SocijalistiCkoj Federativnoj
Republici Jugoslaviji, koristiti radio-stanice iz ~lana 57. taC. 1. do 5. ovog zakona na
osnovu dozvole.
Clan 59.
Prijemnici namenjeni iskljuCivo za opSti prijem radio i televizijskih programa ne
smatraju se radio-stanicama.
Pravo na koriSCenje prijemnika iz stava I. ovog Clana stiCe se prijavljivanjem pri~
jemnika radio-difuznoj organizaciji sa tog podru~ja.
Radio-difuzne organizacije du.Zne su da vode evidenciju o prijavljenim prijemni-
cima iz stava 2. ovog Clana.

37
 2. Planiranje namene radio-frekvencijskih opsega i raspodele
radio--frekvencija

Clan 60.
Efikasno i ekonomicrto koriSCenje radio-frekvencijskog spektra obezbeduje se
planom namene radio-frekvencijskih opsega (u daljem tekstu: plan namene) i planovi-
ma raspodele radio-frekvencija (u daljem tekstu: plan raspodele).

Clan 61.
Planom namene utvrduju se naroCito:
1) granice radio-frekvencijskih opsega koji su namenjeni pojedinim radio-
-sluZbama i delatnostima;
2) osnovtll uslovi za koriSCenje radio-frekvencijskih opsega

Clan 62.
Planovima raspodele utvrduju se naroCito:
l) uslovi za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenog radio-frekvencijskog op-
sega;
2) raspodela radio-frekvencija po lokacijama, odnosno regionima, za jednu ra-
dio-sluZbu i delatnost iii za viSe njih.
Planovi raspodele utvrduju se na osnovu plana namene i plana razvoja sistema
radio-veza usaglaSenih prema Clanu 7. ovog zakona, a na zahtev korisnika radio-frek-
vencija.

Clan 63.
Radio-frekvencije utvrdene za koriSCenje u odredenim pograniCnim zonama mo-
raju se pre dodele koordinirati sa susednim zamljama sa kojima su zakljuCeni posebni
sporazumi o koordinaciji koriSCenja radio-frekvencija na osnovu plana raspodele ra-
dio-frekvencija.
Radio-frekvencije iz odredenih radio-frekvencijskih opsega, po potrebi se, pre
dodele, koordiniraju sa susednim i drugim zainteresovanim zemljama.
Poslove iz st. l. i 2. ovog Clana vrSi savezni organ uprave nadleZan za poslove ra-
dio-veza.

3. Dodela i koriSCenje radio-frekvencija

Clan 64.
Korisnicima radio-frekvencija mogu se prvenstveno dodeliti radio-frekvencije iz
radio-frekvencijskih opsega koji se medunarodnim ugovorima koji obavezuju Socija-
listiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju raspodeljuju pojedinim sluZbama i delat-
nostima na osnovu plana raspodele.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog Clana, korisnicima radio-frekvencija mogu se
dodeliti i druge radio-frekvencije, pod uslovom da kori~Cenje tih radio-frekvencija ne
prouzrokuje Stetne smetnje sluZbama zemalja kojima su te radio-frekvencije raspode-
ljene medunarodnim ugovorima.

Clan 65.
Svaka dodela radio-frekvencija za odredenu vrstu radio~stanica prijavljuje se
Medunarodnom komitetu za registrovanje radio~frekvencija:
I) ako bi koriSCenje radio-frekvencija moglo da prouzrokuje Stetnu smetnju ra-
dio-sluzbi druge zemlje;
2) aket radio·frekvencija treba da se koristi za medunarodnu radio-vezu;

38
 3) ako se :Zeli postiCi medunarodno priznanje, odnosno zaStita radio-frekvencije
na medunarodnom nivou.
Clan 66.
Korisnicima radio-frekvencija moZe se dodeliti jedna iii vi~e iskljuCivih, zajed-
niCkih ili op~tih radio-frekvencija, zavisno od plana raspodele radio-frekvencija.
Clan 67.
Radi racionalnog kori~Cenja radio-frekvencija, kori§Cenje dodeljene radio-frek-
vencije mo:Ze se vremenski ograniCiti, a ako je potrebno i izmeniti iii uskratiti pravo ko-
riSCenja.
NaCin na koji i uslove pod kojima se mo:Ze ograniCiti, izmeniti iii uskratiti pravo
kori§Cel\ia dodeijene radio-frekvencije utvrduje savezni organ uprave nadleZan za po-
slove radio-veza.
Odredbe st. I. i 2. ovog Clana ne odnose se na radio-frekvencije koje se koriste
za potrebe: slu:Zbe za bezbednost vazduSne plovidbe, slu:Zbe za bezbednost saobraCaja
na moru i unutraSnjim plovnim putevima, sluZbe za bezbednost saobraCaja na Zelezni-
cama i drumovima, slu:Zbe osmatranja i obaveStavanja u druStveno-politiCk.im zajedni-
cama, hidrometeoroloSke slu:Zbe vatrogasne slu:Zbe, slu:Zbe hitne medicinske pomoCi i
sluibe zaStite odgovarajuCih objekata, kao i na radio-frekvencije koje je SocijalistiCka
Federativna Republike Jugoslavija prihvatila na medunarodnim konferencijama Me-
dunarodne organizacije za telekomunikacije.

'
4. Dozvola za radio-stanicu i puitanje u rad radio-stanice
Clan 68.
Radio-stanica mo:Ze se nabaviti i koristiti samo na osnovu prethodno pribavljene
dozvole.
Dozvola za radio-stanicu izdaje se na propisanom obrascu, posebno za svaku
radio-stanicu.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog Clana, jedna dozvola izdaje se za:
l) radio-stanicu na vazduhoplovu;
2) radio-stanicu na brodu i drugim plovilima na moru i unutraSnjim plovnim pu-
tevima;
3) radio-stanicu u sistemu za pozivanje lica;
4) radio-stanicu na lokomotivama.
Clan 69.
Dozvolu za radio-stanicu izdaje savezni organ uprave nadleZan za poslove ra-
dio-veza.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog Clana, dozvolu za radio-stanice iz Clana 57.
taCka I. ovog zakona izdaje nadleZna PTI organizacija, a dozvolu za radio-stanice iz
Clana 57. taC. 3. i 4. ovog zakona izdaje ovlaSCeni organ, odnosno organizacija u repub-
lici. odnosno autonomnoj pokrajini.
Za radio-stan ice iz Claa 57. taCka 5. ovog zakona mJe potrebna dozvola u smislu
ovog zakona.

Clan 70.
Dozvolu za radio-stanice iz Clana 56. stav l. ovog zakona izdaje savezni organ
uprave nadle:Zan za poslove radio-veza, u saglasnosti sa saveznim organom uprave
nadleZnim za inostrane poslove.

39
 Dozvolu za radio-stanice iz Clana 56. stav 2. ovog zakona izdaje savezni organ
uprave nadleZan za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Saveznim sekretarijatom za
narodnu odbranu i saveznim organom uprave nadleZnim za unutraSnje poslove.
Diplomatsko i konzulamo predstavniStvo, kao i strano pravno lice du:Z.ni su da
dozvolu za radio-stanice iz st. 1. i 2. ovog Clana pribave pre unoSeqia radio-stanice u
~emlju i da je poka.Zu nadleZnom pograniCnom organu uprave prilikom prelaska dr:Zav-
ne granice.

Clan 71.
Dozvolu za radio-Stanice iz Clana 58. ovog zakona stranom drZavljaninu izdaje
savezni organ uprave nadleZan za poslove radio-veza, u saglasnosti sa saveznim orga-
nom uprave nadle:Znim za unutraSnje poslove.
Strani dr:Zavljanin du:Z.an je da dozvolu za radio-stanice iz stava I. ovog Clana
pribavi pre unoSenja radio-stanice u SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju
i da je poka:Z.e nadleZnom pograniCnom organu uprave prilikom prelaska driavne gra-
nice.
Dozvola za radio-stanice iz Cl. 56, 57. i 58. ovog zakona ne mo:Ze se izdati ako se
to protivi interesima bezbednosti zemlje. ReSenje o odbijanju izdavanja dozvole je ko-
naCno i ne mora se obrazloZiti.

Clan 72.
Zahtev za izdavanje dozvole za radio-stanicu, koju izdaje savezni organ uprave
nadle:Z.an za poslove radio-veza, podnosi se neposredno tom organu.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za radio-stanicu prila:Z.u se podaci o radio-stani-
ci, ito: lokacija i namena, izlazna sna¥a, podaci o antenama i miSljenje nadleinog or-
gana u republici, odnosno autonomnOJ pokrajini o uskladenosti sa planom razvoja ra-
dio-veza.
Ako radio-stanica treba da se koristi u odredenoj rad.io-mreZi, uz zahtev za pri-
bavljanje dozvole za radio-stanicu mora se prilo:Ziti odgovarajuCa dokumentacija o ra-
dio-mreZi.

Clan 73.
Na stranom vazduhoplovu, dok boravi na aerodromu, mora se nalaziti dozvola
za radio-stanicu~ koju je izdao nadleZni organ zemlje u kojoj je vazduhoplov registro-
van.
Na stranom brodu i drugom plovnom objektu na moru i unutraSnjim plovnim
putevima, dok borave u luci, odnosno pristaniStu, mora se nalaziti dozvola za radio-
-stanicu, koju je izdao nadleZni organ zemlje u kojoj je brod, odnosno plovilo registro-
vano.
Na stranoj lokomotivi, dok boravi na ZelezniCkoj stanici, mora se nalaziti dozvo-
la za radio-stanicu, koju je izdao nadleZni organ zemlje u kojoj je lokomotiva registro-
vana.
Uslovi za rad radio-stanice iz st. l. 2. i 3. ovog Clana upisuje se u dozvolu i mo-
raju biti u skladu sa Medunarodnom konvencijom o telekomunikacijama, koja obave-
zuje SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju.

Clan 74.
. Dozvola za radio-stanicu, po pravilu, vafi deset godina, osim dozvole za radio-
-stamcu na vazduhoplovu, odnosno brodu Cije vafenje je vezano za plovidbenost vaz-
duhoplova, odnosno broda.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog Clana) na zahtev korisnika mogu se izdavati
dozvole za radio-stanice sa ograniCenim rokom va.Zenja.
Imalac radio-stanice du.Zan je da 60 dana pre isteka roka iz stava l. ovog Clana
podnese zahtev za obnavljanje, odnosno izdavanje nove dozvole.

40
 Clan 75.
Za radio-stanicu Ciji se kvalitet ispituje~ istrafuje i prikazuje, izdaje se privreme-
na dozvola.
Vafenje privremene dozvole za rac:li<r-stanicu ne mofe biti dufe od 60 dana.
Privremenu dozvolu iz stava I. ovog Clana izdaje savezni organ uprave nadleZan
za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu i
saveznim organom uprave nadleZnim za unutraSnje poslove.

Clan 76.
Dozvola za radio-stanicu prestaje da va.Zi:
1) istekom roka vaZenja privremene dozvole;
2) zamenom dozvole;
3) istekom roka za puStanje u rad radio-stanice;
4) prestankom postojanja imaoca radio-stanice;
5) smrCu vlasnika radio-stanice;
6) prestankom potrebe za radio-vezama;
7) prestankom Clanstva u radio-amaterskoj organizaciji;
8) trajnom zabranom koriSCenja radio-stanice;
9) otudenjem iii rashodovanjem radio-stanice.
Dozvola Za radio-stanicu koja je prestal~a da va!i, mora se, u roku od 30 dana od
dana nastupanja jedne od okolnosti iz staya 1. ta~. 4. do 8. ovog ~lana, vratiti organu
uprave, odnosno organizaciji koja je dozvolu izdala.
Ako imalac sredstava veze promeni naziv, odnosno firmu, duian je da pribavi
novu dozvolu za radio-stanicu.

Clan 77.
Radio-stanica mora po~eti da radi najkasnije u roku od jedne godine od ditna
izdavanja dozvole, odnosno u roku od 30 dana od dana dovrSetka objekta u kome je
smeStena.
Radio-stanica se mo:te pustiti u rad po izvrSenom tehni~kom pregledu.
Od tehni~kog pregleda se izuzimaju radio-stanice gradana iz ~lana 57. ta~. l, 4. i
5. ovog zakona.

Clan 78.
Ako iz objektivnih razloga imalac radio-stanice nije u moguCnosti da u roku iz
~lana 77. ovog zakona pusti urad radio-stanicu_, du:Zan je da o razlozima zakaSnjenja
obavesti organ uprave, odnosno organizaciu koJa je izdala dozvolu za radio-stanicu,
najdocnije 15 dana pre isteka roka za puStanje radio-stanice u rad, i da predloZi novi
rok po6etka rada radio-stanice.
Organ uprave, odnosno organizacija iz stava 1. ovog ~lana mo:te, ako oceni da
su razlozi za zakaSnjenje puStanja radio-stanice u rad bili takve prirode da imalac ra~
dio-stanice nije mogao uticati na njihovo otklanjanje, produ:titi predvideni rok za puS-
tanje radio-stanice u rad.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog Clana, ako je po~etak rada radio-stanice ve-
zan za zavrSetak izgradnje i monta:Ze opreme za smeStaj radio-stanice, rok za puStanje
u rad radio-stanice mo:te se produZiti do zavrSetka izgradnje tog objekta.

Clan 79.
Ako se prilikom puStanja u rad radio-stanice utvrdi da radio-stanica, i pored to. .
ga Sto ispunjava uslove iz ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona,
prouzrokuje Stetne smetnje drugim radio-stanicama ili trpi Stetne smetnje od drugih ra~
dio-stanica, organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za tu radio-
-stanicu dufna je da preduzme potrebne mere za otklanjanje utvrdenih Stetnih smetnji.

41
 S. KoriKenje i odriavanje radio-stanice

Clan 80.
lmalac, odnosno korisnik radio-stanice mora koristiti i oddavati radio-stanicu
tako da ne prouzrokuje Stetne smetnje radio-slu~bama iJi sistemima radio-veza drugih
imalaca, odnosno korisnika radio-stanice koji rade u skladu sa odredbama ovog zako-
na i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Clan 81.
Radio-stanice i radio-sistemi mogu se koristiti samo ako ispunjavaju uslove od-
redene ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Clan 82.
Uslovi utvrdeni u dozvoli za radio-stanicu mogu se izmeniti ako se u toku rada
te radio-stanice za to ukaZe potreba.
Izmene uslova iz stava t. ovog ~lana vrSi organ uprave, odnosno organizacija ko-
ja je izdala dozvolu za radio-stanicu, na zahtev imaoca radio-stanice.
Clan 83.
Ako u toku rada radio-stanice dode do promene u planu namene, u planovima
raspodele, odnosno u propisima o uslovima za koriSCel')je radio-stanica, imalac radio-
-stanice dui.an je da, na zahtev organa uprave, odnosno organizaClje koja je izdala do-
zvolu za radio-stanicu, prilagodi rad te radio-stanice nastalim promenama.
Clan 84.
U odredenim radio-frekvencijskim opsezima koji su planom namene predvideni
za industrijsku, nau~nu i medicinsku primenu radio-frekvencijske energije, korisnici
radio-stanice koje rade u tim radio-frekvencijskim opsezima ne mogu zabranom koriS-
Cenja tih uredaja traZiti zaStitu od Stetnih smetnji koje su prouzrokovane njihovom pri-
menom.
Clan 85.
Imalac radio-stanice du.Zan je da se prilikom rada radio-stanice pridri.ava uslo-
va odredenih u dozvoli za radio-stanicu i uslova odredenih ovim zakonom i propisima
donesenim na osnovu ovog zakona, da obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne
stvabju Stetne smetnje u radu drugih radio-stanica, kao i da preduzima mere za bla-
govremeno otklanjanje nepravilnosti u radu svoje radio-stanice.
Ako se radio-stanica ne koristi na na~in i pod uslovima iz stava I. ovog ~lana,
organ uprave~ odnosno organizacija koja je_izdala dozvolu za radio-stanicu mo:Ze ima-
ocu radio-stanice privremeno i1i stalno zabraniti rad te radio-stanice.
Clan 86.
lmalac radio-stanice dui:an je da odredi lice koj~ Ce se starati o pravilnom radu
radio-stanice, vrSiti trajnu kontrolu rada radio-stanice, preduzimati mere za otklanja-
nje nedostataka i odgovarati za rad radio-stanice.
Ako imalac radio-stanice ne odredi odgovomo lice, funkcioner koji rukovodi
organom, odnosno lice koje prema statutu predstavlja organizaciju smatra se odgovor-
nim u smislu stava I. ovog Clana.
Clan 87.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom vazduhoplovu mo:Ze se, dok se vaz-
duhoplov nalazi na aerodromu, upotrebiti samo za radio-vezu sa slu:Zbom kontrole le~

42
tenja, radi prijema podataka i uputstava za poletanje i kretanje po manevarskim povrSiw
nama na aerodromu. Vazduhoplovi mogu, dok se nalaze na aerodromu, koristiti prew
nosne radio-stanice za ostvarivanje radio-veze sa sluZbom prihvata i otpreme putnika,
prtljaga i robe na tom aerodromu.
Clan 88.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom brodu i drugom plovilu na moru i
unutraSnjim plovnim putevima ne sme se upotrebljavati dok se brod, odnosno plovilo
nalazi u luci, odnosno pristaniStu, osim radio-stanice koja sluZi za radio-vezu sa
sluZbom IuCke pilotaZe i za manevrisanje u luci, odnosno pristaniStu, kao i prenosne
radio-stanice za ostvarivanje radio-veze u luci, odnosno pristaniStu, pri iskrcavanju i
ukrcavanju putnika, istovara robe i drugim brodskim manipulacijama.
Clan 89.
Radio-stanice sa stranim lokomotivama mogu se upotrebljavati na jugoslovenw
skim prugama do pograniCne ZelezniCke stanice u skladu sa medunarodnim ugovorom
koji obavezuje SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Clan 90.
Sve vrste radio-stanica moraju se, pri emitovanju, identifikovati.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog Clana, ne moraju se identifikovati:
I) radio-relejne stan ice;
2) zemaljske satelitske stanice;
3) radio-stanice na sredstvima za spasavanje kad automatski emituju odreden
signal za opasnost;
4) radio-far stanice za obeleiavanje mesta nesreCe;
5) druge radio-stanice odredene propisima o identifikaciji radio-stanica.

Clan 91.
lmaocu, odnosno korisniku radio~stanice zabranjeno je da prenosi:
1) laZne iii pogreSne signale i saopStenja, naroCito za opasnost, hitnost, bezbed-
nost ili identifikaciju;
2) signale i saopStenja bez identifikacije, osim u sluCaju predvidenom u Clanu 90.
stav 2. taCka 4. ovog zakona;
3) signale i saopStenja koji se ne odnose na njegovu delatnost;
4) nepotrebne i suviSne signale i saopStenja.
Imaocu, odnosno korisniku radio-stanice zabranjeno je da:
I) prima signale i saopStenja koji nisu namenjeni njemu iii koji nisu za opSti pri-
jem;
2) objavljuje sadrZaj, otkriva postojanje, publikuje iii na drugi naCin koristi, bez
odobrenja, bilo koje signale i sopStenja iz taCke I. ovog stava.
Clan 92.
Znaci opasnosti i pozivi, poruke i sopStenja koji se emituju u sluCaju opasnosti
za brad i drugi plovni objekat na moru i unutraSnjim plovnim putevima, kao i za vazw
duhoplov, iii u slu~aju elementarnih nepogoda i pri spasavanju ljudskih Zivota, imaju
prvenstvo u prenosu saopStenja preko svih vrsta radio-stanica.
U sluCajevima iz stava I. ovog Clana, dozvoljeno je da se, pored dodeljenih frek-
vencija i odredenih us lava za radio-stanice, upotrebe i druge frekvencije i da se radi na
naCin koji je najpogodniji da imalac radio-stanice ostvari zadatak u vezi sa otklanja-
njem opasnosti.
Imalac radio-stanice koji primi znake opasnosti du:Zan je da odmah prekine rad,
da se odazove pozivu i stavi svoju radio-stanicu na raspolaganje, odnoso da postupi
kako je najcelishodnije u takvoj situaciji.

43
 6. Radio-veze oruianih snaga, organa unutraSnjih poslova i organa inostranih poslova

Clan 93.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove saobraCaja i veza, Savezni sekretarijat
za narodnu odbranu i savezni organ uprave nadle:ian za unutraSnje poslove du:Zni su
da saraduju u razvoju sredstava i stanica za kontrolu radio-emisija i na usavrSavanju
sistema kontrole radio-emisija na teritoriji SocijalistiCke Federativne Republike Jugos-
lavije, naroCito radi obezbedivanja efikasnog i ekonomiCnog koriSCenja radio-frekven-
cijskog spektra, otkrivanja i prekidanja rada radio-stanica bez dozvole i nedozvoljenih
radio-emisija, kao i radi brzog otklanjanja Stetnih smetnji.

Clan 94.
Radio-veze oru:Zanih snaga, organa unutraSnjih poslova i organa inostranih po-
slova bliZe se ureduju posebnim propisima, u skladu sa ovim zakonom.
OruZane snage, organi unutraSnjih poslova i organi inostranih poslova pri-
drZavaju se odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koji se
odnose na namenu frekvencijskih opsega i vrsta emisija u skladu sa prirodom sluZbe
koja se obavlja pomoCu odnosne radio-stanice, kao i na preduzimanje mera za spreCa-
vanje Stetnih smetnji i na pru:Zanje pomoCi u sluCaju opasnosti.
Kad radio-stanice oru:ianih snaga, odnoso organa unutraSnjih poslova i organa
inostranih poslova uCestvuju u radio-sluZbama drugih imalaca radio-stanica, moraju
se prilagoditi odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona za
vr5enje takvih slufbi.
Posebne uslove za instalisanje, koriSCenje, odri:avanje i kontrolu emisija i inspek-
ciju radio-stanica oruZanih snaga, odnosno organa unutmnjih poslova i organa inos-
tranih poslova, kao istraZivanje i otklanjanje Stetnih smetnji izmedu tih radio-stanica,
utvrduje, zavisno od delokruga organa uprave, savezni sekretar za narodnu odbranu,
odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadle:Znim za unutraSnje
poslove, odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim organorn uprave nadleZnim za
inostrane poslove u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom up-
rave nadleZnim za poslove saobraCaja i veza.

Clan 95.
Posebne uslove za instalisanje, koriSCenje, odrZavanje i kontrolu radio-emisija i
inspekciju radio-veza u vezama za potrebe rukovodenja u druStveno-politi~kim zajed-
nicama (plan raspodele i dodele frekvencija, posebni uslovi za koriSCenje frekvencija,
pozivni znaci, znaci za identifikaciju i dr.) utvrduje savezni organ uprave nadleZan za
poslove saobraCaja i veza, u sporazumu sa Savezmm sekretarijatom za narodnu odbra-
nu.

7. Evidencija podataka u oblasti radio·veza

Clan 96.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove radio-veza, za potrebe planiranja ra-
dio-frekvencija, kontrole radio-emisija i inspekciju radio-stanica, vodi evidenciju pod-
ataka u oblasti radio-veza koji se odnose na:
I) dozvole za radio-stanice i podatke iz tih dozvola, osim za -radio-stanice iz ~la­
na 57. taC. I. i 4. ovog zakona;
2) koordinaciju koriSCenja radio-frekvencija sa susednim i drugim zemljama;
3) prijavljivanje i registrovanje dodela radio-frekvencija kod Medunarodnog sa-
veza za telekomunikacije;
4) kontrolu radio-emisija i inspekciju radio-stanica;
5) imaoce radio-stanica;

44
 6) reljefteritorije Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije (~ daljem tek-
stu: model reljefa) i odgovarajuCih pograniCnih podruCja susedmh zemaba;
7) druge podatke koji se odnose na planiranje radio-frekvencija, kontrolu radio-
-emisija i inspekciju radio-stanica.

Clan 97.
Organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za odredenu vrstu ra-
dio-stanice vodi evidenciju dozvola za radio-stanice i podataka iz tih dozvola.
Organ uprave, odnosno organizacija iz stava t. ovog Clana dostavlja saveznom
organu uprave nadle:inom za poslove radio-veza kopiju izdate dozvole za radio-stani-
cu, u roku od osam dana od dana izdavanja te dozvole.
Clan 98.
Savezni organ uprave nadle:ian za poslove radio-veza vodi centralnu evidenciju
dozvola za radio-stan ice koje su izdali organi uprave, odnosno organizacije iz l:lana 97.
ovog zakona i podataka iz tih dozvola.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove radio-veza dostavlja podatke za ra-
dio-stanicu za koju on izdaje dozvolu nadle:fnom organu uprave u republici, odnosno
autonomnoj pokrajini, u roku od osam dana od dana po6etka rada te radio-stanice.
Podaci iz stava 2. ovog l:lana dostavljaju se nadleZnom organu u republici, od-
nosno autonomnoj pokrajini za radio-stanice na rijenoj teritoriji.
Clan 99.
Podatke iz Clana 96. ovog zakona mogu koristiti zainteresovani organi uprave u
druStveno-politil:kim zajednicama, oru:Zane snage, druStveno-politil:ke organizacije i
druStvene organizacije.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove radio-veza mote podatke iz Clana 96.
ovog zakona dati i osnovnim i drugim organizacijama udru:ZenOg rada i drugim samo-
upravnim organizacijama i zajednicama, na njihov zahtev, ito samo one koji se odnose
na njihov sistem radio-veza.
Savezni organ uprave nadle:Zan za poslove radio-veza daje podatke iz stava 2.
ovog l:lana uz naknadu. "

8. Kontrola radio-emisija i ispitlvanje u radio-vezama

Clan 100.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove radio-veza mo:ie na teritoriji Socija-
listi6ke Federativne Republike Jugoslavije da osniva centre za kontrolu radio-emisija
(u daljem tekstu: kontrolno-memi centri), kao podruCne organizacione jedinice, Sa za-
datkom da vrSe odredene poslove iz njegove nadle:inosti.
Odluku o osnivanju kontrolno-memih centara donosi Savezno izvrSno veCe, na
predlos saveznog organa uprave nadle:Znog za poslove radio-veza.
Clan 101.
Savezni organ uprave nadle:fan za poslove radio-veza mo:Ze na zahtev organiza-
cija i organa da:
I) ispituje radio-stanice i sisteme radio-veza radi proveravarija da li ispunjavaju
uslove odredene ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona;
2) ispituje predajnike, prijemnike, antene i druge uredaje koji se koriste u sisteR
mu radio-veza, radi proveravanja da li ti uredaji imaju karakteristike utvrdene jugoslo-
venskim standardima iii propisima donesenim na osnovu ovog zakona;

45
 3) vrSi i druga ispitivanja i merenja u oblasti radiowveza za potrebe planiranja i
projektovanja novih sistema i mera radio-veza.
Za ispitivanje i merenje iz stava I. ovog Clana plaCa se naknada.
Obaveza plaCanja naknade iz stava 2. ovog Clana ne odnosi se na radnje predvi-
dene u ~1. 62, 63. i 119. ovog zakona.

9. Tehni~ka sredstva, oprema i objekti

Clan 102.
Savezni organ uprave nadle:Zan za poslove radio-veza planira i obezbeduje odgo-
varajuCa tehniCka sredstva, opremu i objekte radi vrSenja poslova odredenih ovim za-
konom.
Clan 103.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove radio-veza maZe pojedine poslove iz
Clana lOt. ovog zakona poveriti organizaciji iii zajednici koja je struCno osposobljena
da moZe vrSiti odredene poslove za potrebe tog organa.

IV. MERE ZA OBEZBEflENffi VEZA

Clan 104.
Objekti i tehniCka sredstva veza moraju biti postavljeni. koriSCeni i odrZavani ta-
ka da njihov rad ne prouzrokuje smetnje u funkcionisanJu i koriSCenju drugog sistema
veza iii njegovog dela.

Clan 105.
Radi obezbedenja uslova za pravilno i nesmetano funkcionisanje i razvoj oba-
vezno povezanih sistema veza, imaoci tih sistema imaju pravo dana naCin i pod uslovi-
ma utvrdenim propisima o eksproprijaciji na zemljiStima i objektima u druStvenoj svo-
jini i svojini gradana izgraduju, postavljaju i odrZavaju objekte i tehniCka sredstva veza
koji su sastavni deo njihovog sistema veza ..
U pruZnotn i putnam pojasu mogu se polagati kab1ovi za sisteme veza pod uslo-
vom da se time ne ugrozi bezbednost saobraCaja i stabilnost saobraCajnog objekta.

Clan 106.
Pri izgradnji i postavljanju objekata i tehniCkih sredstava veza na zemljiSte i u ob-
jekat u druStvenoj svojini i svojini gradana, imaoci obavezno povezanih sistema veza
dui:ni su da sprovedu propisane mere za zaStitu sistema veza od oSteCenja do kojih bi
moglo doCi normalnim koriSCenjem odnosnog zemljiSta iii objekta.
Clan 107.
U blizini objekata, tehniCkih sredstava veza i spojnih puteva sistema veza imala-
ca sistema veza ne smeju se izvoditi radovi iii podizati objekti koji bi mogli da oStete iii
ometaju njihovo funkcionisanje.
· Ako u b1izini objekta i tehniCkih sredstava veza treba da se izvedu odredeni ra-
dovi Hi podigne novi objekt. investitor, odnosno izvodaC radova duZan je da o tome
blagovremeno pribavi saglasnost imaoca odnosnog sistema veza radi preduzimanja po-
trebnih mera za zaStitu i obezbedenje nesmetanog funkcionisanja tog sistema veza.
TroSkove preduzimanja mera iz stava 2. ovog Clana snosi investitor, odnosno iz-
vodaC radova.

46
 Clan 108.
U blizini odredenih radio-stanica i na pravcima prostiranja usmerenih radio-ta-
1asa od jedne do druge radio-stanice mora postojati zaStitna zona u kojoj se ne smeju
graditi druge radio-stanice iii objekti i postrojenja koji svojom lokacijom, konstrukci-
jom i funkcionisanjem mogu ometati prostiranje radio-talasa iii prouzrokovati smetnje
u radio-vezama.
Velil:ina zaStitne zone iz stava t. ovog C::lana i uslovi pod kojima se odredeni ob-
jekti mogu graditi u toj zoni utvrduju se prema radio-frekvencijskom opsegu u kome
radio-stanice rade, vrsti prenosa poruka i tipu antene.
Clan 109.
Ispod nadzemnih i iznad podzemnih ZiCanih vodova iii u njihovoj neposrednoj
blizini, kao i na pravcima usmerenih radio-talasa od predajne do prijemne radio-stani-
ce ne smeju se saditi sadnice koje bi mogle da oStete iii ometaju rad tih vodova, odnos-
no veza.
Ako usled razvoja rastinja dode do ometanja rada i:iCnih vodova iii radio-veza
po radio-koridorima, nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik zemljiSta duZan
je da potkreSe rastinje.
Ako nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik zemljiSta ne potkreSe rasti-
nje, potkresaCe ga imalac sistema veza o svom troSku.
Clan llO.
Ako je zbog izgradnje iii rekonstrukcije nekog investicionog objekta neophodno
da se izmesti odredeni objekt, postrojenje, uredaj iii spojni put sistema veza, izmeStanje
Ce se izvrSiti u skladu sa tehniCkim uslovima za taj sistem.
TroSkove izmeStanja iz stava 1. ovog Clana snosi investitor.
Clan lll.
Elektroenergetska postrojenja za prenos, raspodelu i koriSCenje elektriCne ener-
gije koja se nalaze u blizini sistema veza iii njegovog dela moraju biti izvedena, koriS-
Cena i odrfavana tako da njihov rad ne prouzrokuje smetnje u funkcionisanju odnos-
nog sistema veza i da ne dovodi u opasnost Zivot i zdravlje ljudi koji izvode radove na
sistemu veza iii koriste sistem veza.
Clan 112.
ElektriCna i druga postrojenja, uredaji i aparati ne smeju proizvoditi elektromag-
netske smetnje u radu bilo kog sistema veza iii u prijemu poruka i radio televizijskih
programa (u daljem tekstu: prijem radio-emisija).
ElektriCna i druga postrojenja, uredaji i aparati proizvedeni iii uvezeni za koriS-
Cenje na teritoriji SocijalistiCke Federativne Republike Jugoslavije moraju imati atest
da su na njima sprovedene mere za suzbijanje elektromagnetskih smetnji u radu siste-
ma veza i u prijemu poruka i radio-emisija.

Clan 113.
U gradovima i naseljima gradskog karaktera, a prema potrebi i van naselja, ne
smeju se postavljati radio-stanice iznad odredene snage zraCenja, zavisno o~ fr~kven­
cijskog opsega, kao ni radio-stanice koje mogu ometati normalan rad drug1h Sistema
veza iii prijem radio-emisija.
U gradovima i naseljima gradskog karaktera moraju se utvrditi slobodni pravci
za u1az i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori).

47
 Clan 114.
ZajedniCki antenski sistemi iz Clana 45. i kablovski distribucioni sistemi iz Clana
46. ovog zakona smatraju se uredajima u sistemu veza u skladu sa ovim zakonom, a
imalac tih uredaja mora ih odrZavati u ispravnom stanju.

V. MEDUNARODNE VEZE

Clan 115.
Sistemi veza mogu se povezivati sa sistemima veza drugih zemalja na osnovu
medunarodnih ugovora koji obavezuju SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugosla-
viju.
. Sistemi veza iz stava I. ovog Clana moraju pored uslova iz ovo¥ zakona ispunja-
vati i odgovarD.juCe uslove iz medunarodnih ugovora i standarde koj1 obavezuju Soci-
jalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Medunarodne veze grade se i uspostavljaju sa sistemima veza drugih zemalja na
nal:in kojim se ne naru~ava tehnoloAko jedinstvo sistema veza Socijalistifke Federativ-
ne Republike Jugoslavije, odnosno interesi bezbednosti zemlje.
Imaoci sistema veza koji neposredno izvrSavaju medunarodne ugovore mogu sa
stranim pravnim licima neposredno zakljuCivati posebne ugovore radi izvrSavanja tih
medunarodnih ugovora u okviru svojih ovlaSCenja.
Clan 116.
Savezni organ uprave nadlefan za poslove saobraCaja i veza, u saglasnosti sa Sa-
veznim sekretarijatom za narodnu odbranu i saveznim organom uprave nadleZnim za
unutraSnje poslove, izdaje dozvolu za povezivanje sistema veza sa sistemom veza druge
zemlje.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog Clana, dozvola nije potrebna ako se proSiruje
kapacitet sistema veza JPlT i JRT na postojeCim medunarodnim relacijama.

Clan 117.
Savezni organ uprave nadleZan za poslove saobraCaja i veza ostvaruje saradnju i
odtiava veze sa medunarodnim organizacijama i organima i organizacijama drugih ze-
malja koje se have poslovima veza i stara se o izvrSavanju medunarodnih ugovora u
oblasti veza koji obavezuju Socijalistifku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Saradnju sa medunarodnim organizacijama i organima i oq;anizacijama drugih
zemalja mogu ostvariti i zajednice i poslovne zajednice organizaciJa udruZenog rada u
Ciju delatnost pretefno spada vrSenje odredenih poslova u oblasti veza, u skladu sa me-
dunarodnim ugovorima koji obavezuju SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugosla-
viju.
Savezni organ uprave nadlefan za poslove saobraCaja i veza koordinira i usagla-
Sava stavove zainteresovanih saveznih organa uprave, saveznih organizacija, zajednica
i poslovnih zajednica organizacija udruZenog rada u pogledu medunarodne saradnje u
oblasti veza radi ostvarivanja interesa Jugoslavije u oblasti veza.

VI. INSPEKCIJSKI NADZOR

Clan 118.
Savezni organ uprave nadlefan za poslove saobraCaja i veza vrSi inspekcijski
nadzor nad izvrSavanjem ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i
medunarodnih ugovora koji obavezuju SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugosla-
viju, a naroeito u pogledu:

48
 1) povezivanja pojedinih sistema veza sa odgovarajuCtm sistemima veza drugih
zemalja;
2) pravilnog ostvarivanja i funkcionisanja sistema medunarodnih veza.

Clan 119.
. Savezni organ uprave nadle.Zan za poslove radio-veza vrSi nadzor nad primenji·
vanJem ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i medunarodnih ugo-
v~ra u oblasti radio-veza koji obavezuju SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugosla·
VIJU.
U okviru nadzora iz stava I. ovog Clana, savezni organ uprave nadle:ian za po·
stove radio-veza ostvaruje:
I) kontrolu dozvoljenih radio-emisija;
2) otkrivanje nedozvoljenih radio·emisija i preduzimanje mera za prekidanje tih
radio-emisija;
3) istraZivanje Stetnih smetnji i preduzimanje mera za otklanjanje Stetnih smetnji,
i to:
- izmedu radio-stanica u zemlji i radio-stanica u inostranstvu;
- izmedu radio-stanica u zemlji;
- izmedu radio·stanica saveznih organa uprave i saveznih organizacija, kao i iz.
medu tih radio-stanica i radio-stanica drugih imalaca;
4) inspekciju radio-stanica obavezno povezanih sistema veza, inspekciju radio·
·stanica sistema veza Ciji se planovi razvoja usaglaSavaju na nivou saveznog organa up·
rave nadleZnog za poslove saobraCaja i veza, kao i inspekciju radio-stanica bez dozvo-
la i radio-stanica iz stava 2. taCka 3. ovog Clana.
Clan 120.
lnspekcijski nadzor iz Clana 118. ovog zakona vrSi savezni inspektor za veze, a
inspekcijski nadzor iz Clana 119. ovog zakona- savezni inspektor za radio-veze (u da-
ljem tekstu: savezni inspektor). Poslove kontrole radio-emisija iz Clana 119. ovog zako-
na vrSe kontrolori radio-emisija.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za poslove ra-
dio-veza moZe se za vrSenje odredenih poslova inspekcijskog nadzora iz Clana 119.
ovog zakona odrediti i drugog struCnog radnika iz oblasti radio~veza, u skladu sa sa-
moupravnim opStim aktom radne zajednice.

Clan 121.
Za vrSenje poslova saveznog inspektora mogu se postavljati samo lica koja imaju
propisanu struCnu spremu.
Savezni inspektor mora imati posebnu legitimaciju za vrSenje inspekcijskih po-
slova.
Kontrolor radio-emisija mora imati posebnu legitimaciju za vrSenje poslova kon-
trole radio~emisije, odnosno radio-stanice.
Legitimaciju saveznog inspektora za veze izdaje savezni organ uprave nadle:Z.an
za poslove saobraCaja i veza, a saveznog inspektora za radio~veze i kontrolora radio-
-emisija - savezni organ uprave nadle:ian za poslove radio~veza.

Clan 122.
Ako se inspekcijski nadzor vrSi u organu iii organizaciji, savezni inspektor du:Z.an
je da o svom prisustvu obavesti stareSinu organa. odnosno odgovomo lice u organiza-
ciji.
Savezni 'inspektor duZan je da Cuva sve podatke koje sazna pri vrSenju inspekcij-
skog nadzora koji predstavljaju drZavnu, vojnu, slufbenu i poslovnu tajnu.

4-1. 49
 Clan 123.
Savezni inspektor ima pravo da, pri vrSenju inspekcije, pregleda postrojenja i
uredaje koji se koriste za medunarodne veze i da izvrSi iii zahteva izvdenje odredenih
ispitivanja u vezi sa stanjem i radom tih postrojenja i uredaja.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda tehniCku i drugu dokumentaciju koja
sadrZi podatke potrebne za vrSenje inspekcijskog nadzora.
Pri vrSenju inspekcijskog nadzora mora se voditi raCuna o tome da se ne ometa
redovan rad sistema medunarodhih veza, odnosno redovan rad radio-stanica.
Clan 124.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda dozvolu za radio·stanicu, ovlaSCenja
operatora radio-stanice, tehniCku i drugu dokumentaciju koja se odnosi na radio-stani-
cu i samu radio-stanicu iii pojedine uredaje u radio-stanici, kao i da izvrSi odredena is-
pitivanja i merenja na radio-stanici i1i na pojedinim uredajima u radio-stanici, ili da od
imaoca, odnosno korisnika radio-stanice zahteva izvrSenje takvih ispitivanja i merenja.

Clan 125.
Imaoci sistema veza i odredenih sredstava veza, odnosno radio-stanica dufni su
da saveznom inspektoru omoguCe vrSenje inspekcije, da mu daju potrebna obaveStenja
i omoguCe da razgleda dokumentaciju potrebnu za vrSenje inspekcijskog nadzora, kao
i da, na zahtev saveznog inspektora, bez odlaganja dostave potrebne podatke i materi-
jale.
lmaoci radio-stanica duZni su da se odazovu pozivima radi vrSenja kontrolnih
radio-merenja.

Clan 126.
Ako savezni inspektor za veze u vrSenju nadzora utvrdi da se imaoci sistema ve-
za ne pridrfavaju odredaba ovog zakona ili drugih saveznih propisa iz oblasti veza,
duZan je da preduzme jednu iii viSe od sledeCih mera:
1) da odredi rok ida naredi da se otklone nedostaci na uredajima, spojnim pute-
vima i drugoj opremi koja se koristi za medunarodne veze, kao i nepravilnosti u njiho-
vom radu - ako utvrdi da ti nedostaci, odnosno nepravilnosti ometaju ili bi mogli da
ome'taju njihovo pravilno funkcionisanje;
2) da predloZi saveznom organu uprave nadleZnom za poslove saobraCaja i veza
privremen prekid rada uredaja, spojnih puteva i druge opreme koja se koristi za medu-
narodne veze dok se ne ispune propisani uslovi pod kojima se oni mogu koristiti, da
odredi rok u kome se ti uslovi moraju ispuniti;
3) da naredi privremen prekid rada postrojenja ili uredaja dok se ne otklone ut-
vrdeni nedostaci, odnosno utvrdene nepravilnosti- ako sene postupi u smislu taCke 1.
ovog stava.
Ako savezni inspektor utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za povezivanje pojedinih
sistema veza sa odgovarajuCim sistemom veza drugih zemalja, obavestiCe o tome savez-
ni organ uprave nadleZan za poslove saobraCaja i veza.
Ako se nedostaci, odnosno nepravilnosti u radu postrojenja i uredaja iz st. 1. i 2.
ovog Clana ne otklone ni u odredenom roku, savezni organ uprave nadleZan za poslove
saobraCaja i veza, na zahtev saveznog inspektora, doneCe reSenje o zabrani koriSCenja
tih sistema i odrediCe mere za sprel:avanje rada odnosnih postrojenja i uredaja.

Clan 127.
Ako savezni inspektor prilikom vrSenja nadzora utvrdi da se imaoci radio-stani-
ca ne pridrZavaju odredaba ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i
medun.aro.dnih ugovora u oblasti radio-veza, du:Zan je da naredi preduzimanje sledeCih
mera:

50
 I) da se, u odredenom rpku, otklone nepravilnosti u radio-emisiji, odnosno ne-
dostaci na radio-stanici;
2) da odmai;I prekine rad radio-stanice bez dozvole iii nedozvoljenu radio-emisi-
ju i da odredi mere za onemoguCavanje rada radio-stanice bez dozvole ili nedozvoljene
radio-emisije;
3) da se privremeno prekine emisija radio-stanice koja prouzrokuje Stetnu radio-
-smetnju u prijemu druge radio-stanice dok se ne otklone uzroci te radio-smet~je.
'-
Ako imalac radio-stanice ne postupi po naredenju iz taC. I. do 3. stava I. ovOg
Clana, organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za radio-stanicu do-
neCe, na zahtev saveznog inspektora, reSenje o oduzimanju dozvole i odrediCe mere za
onemoguCavanje radio-emisije te radio-stanice.

Clan 128.
Ako je savezni inspektor, prilikom vrSenja poslova inspekcijskog nadzora, izdao
naredenje iii izrekao zabranu iz Cl. 126. i 127. ovog zakona, reSenje o tom naredenju i1i
zabrani dostaviCe odmah organizaciji iii lieu na koje se to reSenje odnosi.
Clan 129.
Ako savezni inspektor utvrdi da u zoni prostiranja usmerenih radio-talasa posto-
ji rastinje iii se grade objekti iii postrojenja koji svojorn lokacijom, konstrukcijom iii
funkcionisanjem mogu ometati predaju, odnosno prijem radio-emisija u toj zoni, oba-
vestiCe o tome organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju tog objekta, odnosno
postrojenja, kao i imaoca sistema veza, i predloZiCe mere koje treba preduzeti da se ne
ometa predaja, odnosno prijem radio-emisija.
Organ uprave iz stava I. ovog Clana duZan je da, u roku od 30 dana od dana pri-
jema obaveStenja, izvesti savezni organ uprave nadleZan za poslove radio-veza o pred-
uzetim merama.
Clan 130.
Savezni inspektor vrSi inspekcijski nadzor samostalno i duZan je da se u vrSenju
tog nadzora pridrZava ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.
Protiv reSenja saveznog inspektora donesenog po odredbama Cl. 126. i 127. ovog
zakona moi:e se, u roku od osam dana od dana prijema reSenja, podneti Zalba savez-
nom organu uprave nadleZnom za poslove saobraCaja i veza, odnosno saveznom orga-
nu uprave nadleZnom za poslove radio-veza.
Zalba ne odlaZe izvrSenje reSenja.

Clan 131.
Kad savezni inspektor u vrSenju inspekcijskog nadzora utvrdi da je povredom
propisa uCinjen prekrSaj, privredni prestup iii kriviCno delo, duZan je da bez odlaganja
podnese zahtev za pokretanje prekrSajnog postupka, odnosno prijavu za pokretanje
postupka zbog privrednog prestupa iii kriviCnog dela.
Organ kome je podnesen zahtev za pokretanje prekrSajnog postupka, odnosno
organ kome je podnesena prijava za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa iii
kriviCnog deJa dui:an je da o ishodu postupka obavesti savezni organ uprave nadleZan
za poslove saobraCaja i veza, odnosno savezni organ uprave nadleZan za poslove ra-
dio-veza Ciji je savezni inspektor podneo taj zahtev, odnosno prijavu.
Clan 132.
Za postupanje saveznog inspektora vaZe odredbe propisa o opStem upravnom
postupku.

4*-1 51
 Clan 133.
Saveznom inspektoru, odnosno kontroloru radio-emisije, prilikom otkrivanja ra-
dio-stanice bez dozvole iii radio-stanice t!ija radio-emisija prouzrokuje Stetnu smetnju,
mora se, na osnovu reSenja saveznog organa uprave nadleZnog za poslove radio-veza,
omoguCiti ulazak u. tud stan ili druge prostorije radi pristupa toj radio-stanici.
Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, saveznom inspektoru, odnosno kontroloru ra-
dio-emisije, mOra se omoguCiti ulazak u stan iii druge prostorije i bez reSenja saveznog
organa uprave nadlefnog za radio-veze, ako je otkrivena radio-stanica bez dozvole iii
radio-stanica Cija radio-emisija prouzrokuje Stetnu smetnju, kojom se ugroZava funkci-
onisanje u sistemu veza oruZanih snaga, unutraSnjih poslova ili u sistemu veza u oblasti
bezbednosti saobraCaja, a na taj naCin i bezbednost zemlje, ljudi iii imovine veCeg obi-
rna.
Clan 134.
Imalac sistema veza duZan je da svojim opStim aktom utvrdi organizaciju i naCin
vrSenja kontrole svog sistema veza i da obezbedi stalno vrSenje te kontrole.

VII. KAZNENE ODREDBE

Clan 135.
NovCanom kaznom od 4,500.000 do 45,000.000 dinara kazniCe se za privredni
prestup pravno lice kao imalac sistema veza:
1) ako svoj sistem veza ne planira, iii ne gradi iii ne koristi iii ne odrZava na na-
Cin koji obezbeduje tehnoloSko jedinstvo sistema veza u skladu sa osnovnorn tehniC-
kom i tehnoloSkom koncepcijom sistema veza (Clan 6. stav 1);
2) ako svoj sistem veza ne pove:Ze u Sistem veza Jugoslavije (Clan 27);
3) ako sistem veza koji se obavezno povezuje u Sistem veza Jugoslavije ne po-
veZe tako da ovaj sistem moZe efikasno funkcionisati u vanrednim okolnostima (Clan
26. stav 2).
Za radnje iz stava l. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznorn od 250.000 dinara
do 2,500.000 dinara i odgovorno lice u pravnom lieu imaocu sistema veza.
Za radnje iz stava 1. ovog Clana kazniCe se odgovorno lice u organu druStveno-
-politiCke zajednice, drugom drZavnom organu iii mesnoj zajednici koja je imalac siste-
ma veza, novCanom kaznom od 250.000 do 2,500.000 dinara.

Clan 136.
NovCanom kaznom od 3,600.000 do 36,000.000 dinara kazniCe se za privredni
prestup pravno lice kao imalac sistema veza iii sredstava veza:
I) ako objekte iii tehniCka sredstva veze koja su od znaCaja za tehnoloSko jedin-
stvo sistema veza proizvodi iii projektuje i1i upotrebljava ili gradi iii odri:ava ni.imo
propisanih standarda iii tehniCkih normativa iii normi kvaliteta proizvoda i usluga iii
tehniCkih uslova ili propisa donesenih na osnovu saveznih zakona (Clan 14);
2) ako novoizgradeni sistem veza iii deo sistema veza koji predstavlja odredenu
tehnolosku celinu pusti urad i koristi bez tehnickog pregleda (clan 16);
3) ako u svom sistemu veza ne obezbedi neprekidno napajanje elektriCnom ener-
gijom u redovnim i vanrednim okolnostima onih postrojenja iii uredaja od kojih zavisi
pravilno funkcionisanje i nesmetano koriSCenje Sistema veza Jugoslavije (Clan 29. stav
1).
Za radnje iz stava 1. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznom od 200.000 do
2,000.000 dinara i odgovomo lice u pravnom lieu imaocu sistema veza iii sredstava ve-
za.

52
 Za radnje iz stava l. ovog Clana kazniCe se odgovomo lice u organu druStveno-
-politiCke zajednice, drugom drZavnom organu iii mesnoj zajednici koja je imalac siste-
ma veza ili sredstava veza, novCanom kaznom od 200.000 do 2,000.000 dinara.
Clan 137.
Noveanom kaznom od 2,300.000 do 23,000.000 dinara kaznice se za privredni
prestup PIT organizacija, radio-difuzna organizacija, elektroprivredna organizacija iii
drugo pravno lice:
1) ako ne izgradi kanalizacionu mreZu za pretplatniCku telekomunikacionu
mreZu iii kablovsku distribucionu mreZu za distribuciju radio i televizijskih programa
ili ako u objekte ne ugradi telefonsku i kablovsku distribucionu instalaciju (Clan 18. st.
1. i 2);
2) ako prioritetno ne obezbedi napajanje elektriCnom energijom postrojenja i
uredaja obavezno povezanih sistema veza (Clan 29. stav 2);
3) ako sistem veza ne planira, ne gradi i-Ii ne odrZava na naCin koji obezbeduje
njegovo tehnoloSko jedinstvo i nesmetano funkcioniSe (Clan 32. stav 2);
4) ako ne organizuje ili ne vrSi PIT usluge na naCin i pod uslovima koji obezbe-
duju efikasno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika tih usluga i u skladu sa in-
teresima bezbednosti zemlje (tlan 33);
5) ako ne obezbedi pravilno i nesmetano funkcionisanje PIT saobraCaja iii ako
PTT usluge ne vrSi u skladu sa zakonom iii opStim aktima Zajednice JPTT (Clan 3'6);
6) ako ne preduzima mere za obezbedenje i zaStitu sistema veza i funkcionisanje
PTT saobraCaja na svom podruCju (Clan 37. stav 1);
7) ako svoj sistem veza poveZe sa sistemom veza druge zemlje protivno uslovima
iz ovog zakona iii odgovarajuCim uslovima iz medunarodnih ugovora i1i standardima
koji obavezuju SocijalistiCku Federativnu Republiku Jugoslaviju ili na naCin kojim se
naruSavaju tehnoloSko jedinsvo sistema veza SocijalistiCke Federativne Republike Ju-
goslavije ili interesi bezbednosti zemlje (Clan 115. st. 2. i 3).
Za radnje iz stava 1. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznom od 150.000 do
1,500.000 dinara i odgovomo lice u PIT organizaciji, radio-difuznoj organizaciji, elek-
troprivrednoj organizaciji iii drugom pravnom lieu.
Za radnje iz taCke I. stav l. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznom od 150.000
do 1,500.000 dinara i odgovomo lice u organu druStveno-politiCke zajednice iii dru-
gom drZavnom organu ili mesnoj zajednici.

Clan 138.
NovCanom kaznom od 450.000 do 4.500.000 dinara kazniCe se za prekrSaj prav-
no lice kao imalac sistema veza iii sredstava veza iii investitor:
l) ako uspostavi iii koristi vezu suprotno interesima bezbednosti zemlje i osnova-
ma socijalistiCkog samoupravnog uredenja iii javnom redu iii moralu (Clan 9);
2) ako ne obezbedi nepovredivost tajnosti poruke koja se prenosi njegovim siste-
mom veza iii ako ne vrSi kontrolu obezbedenja nepovredivosti tajnosti poruke (Clan
10);
3) ako ne organizuje iii trajno ne vrSi kontrolu funkcionisanja iii koriSCenja svog
sistema veza iii ne vrSi preglede objekata i tehniCkih sredstava veza koji su sastavni deo
njegovog sistema veza iii ako blagovremeno ne preduzme potrebne mere za otklanjanje
smetnji i nedostataka u svom sistemu veza (Clan 22. stav 1); .
4) ako o nastalom prekidu na medunarodnim vezama ili na vezama izmedu re-
publika i autonomnih pokrajina ne obavesti savezni organ uprave nadleZan za poslove
saobraCaja i veza (Clan 22. stav 2);
5) ako ne organizuje iii povremeno ne vrSi zajedniCke veZbe radi provere funkci-
onisanja Sistema veza Jugoslavije iii njegovih delova i moguCnosti za njihovo koriSCe-
nje u celoj zemlji iii odredenim delovima zemlje (Clan 30);

53
 6) ako svoj sistem veza koji se obavezno povezuje iii pojedine delove tog sistema
veza, u sluCaju vanrednih okolnosti, ne koristi na propisani naCin (Clan 31);
7) ako prilikom izgradnje stambenog, poslovnog mdrugog gradevinskog objekta
ne preduzme neku od mera koje je utvrdila radio-difuzna organizacija na tom podruC-
ju da ne pogorSa kvalitet prijema radio-difuznih emisja kod korisnika na tom podruCju
(clan 48);
8) ako u zaStitnoj zoni gradi objekte iii postrojenja iii druge radio-stanice koji
svojom lokacijom iii konstrukcijom iii funkcionisanjem mogu ometati prostiranje ra-
dio-talasa iii prouzrokovati smetnje u radio-vezama (Clan 108. stav I);
9) ako svoj sistem veza poveZe sa sistemom veza druge zemlje bez dozvole nad-
leZnog saveznog organa uprave (Clan 116. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznom od 100.000 do
1,000.000 dinara i odgovomo lice u pravnom lieu imaocu sistema veza iii sredstava ve-
za iii odgovorno lice investitora.
Za radnje iz stava 1. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznom od 100.000 do
1,000.000 dinara i odgovorno lice u organu druStveno-politiCke zajednice, drugom
drZavnom organu iii mesnoj zajednici.
Clan 139.
NovCanom kaznom od 360.000 do 3,600.000 dinara kazniCe se za prekrSaj orga-
nizacija udruZenog rada iii drugo pravno lice:
l) ako prenos poruka ne vrSi na naCin kojim se obezbeduje pouzdano i brzo spo-
razumevanje upotrebomjedinstvenih izraza ili pojmova iii znakova ili skraCenica (CUm
II);
2) ako ne daje prvenstvo prenosu poruka koje se odnose na bezbednost zemlje i
ljudskih Zivo.ta na moru, na kopnu, u vazduhu ili u prostoru van atmosfere, kao i na
ugroZenost imovine veCeg obima (Clan 13);
3) ako o svom sistemu veza ne vodi i na propisani naCin ne dostavlja odredene
tehniCke i druge podatke znaCajne za bezbednost zemlje i tehnoloSko jedinstvo sistema
veza, odnosno sredstvima veza (Clan 20);
4) ako u sluCaju prekida veze u nekom od obavezno povezanih sistema veza od-
mah ne preduzme potrebne mere da se u Sto kraCem roku veza ponovo uspostavi (Clan
23);
5) ako prenosi lai:ne iii pogreSne signale iii saopStenja. iii saopStenja bez identifi-
kacije, iii si¥nale iii saopStenja koja se ne odnose na njegovu delatnost, iii nepotrebne
iii suviSne stgnale iii saopStenja, iii ako prima signale iii saopStenja koja nisu namenje-
na njemu iii koja nisu za opSti prijem, iii objavljuje sadri:aj iii otkriva postojanje, iii
publikuje iii na drugi naCin koristi, bez odobrenja navedene signale i saopStenja (Clan
91. st. I. i 2);
6) ako ne prekine rad radio-stanice odmah kad primi znak opasnosti i ne odazo-
ve se pozivu i ne stavi svoju radio-stanicu na raspolaganje, odnosno ako u takvoj situa-
ciji ne postupi na najcelishodniji naCin (Clan 92. stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznom od 75.000 do
750.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji udruZenog rada iii drugom pravnom li-
eu.
Za radnje iz stava 1. ovog Clana kazniCe se novCanom kaznom od 75.000 do
750.000 dinara i odgovorno lice u organu druStveno-politiCke zajednice, drugom dr.Zav-
nom organu iii mesnoj zajednici.
Za prekrSaj iz taC. 2, 5. i 6. stav 1. ovog Clana odgovornom lieu mo:Ze se, uz nov-
Canu kaznu, izreCi i zaStitna mera zabrane vrSenja dui:nosti odgovornog lica u trajanju
od Sest meseci.
Clan 140.
NovCanom kaznom od 270.000 do 2,700.000 dinara kazniCe se za prekrSaj orga-
nizacija udruZenog rada iii drugo pravno lice:

54
 l) aka u blizini objekta i1i tehniCkih sredstava veza i1i spojnih puteva sistema ve-
za izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da oStete iii ometaju njihova funkcio-
nisanje (clan 107. stav !);
2) aka od imaoca sistema veza blagovremeno ne pribavi saglasnost da u blizini
njegovih objekata iii tehniCkih sredstava veza maZe izvesti odredene radove iii podiCi
novi objekat (clan 107. slav 2);
3) aka elektroenergetska postrojenja za prenos iii raspodelu ili koriSCenje elek-
triCne energije u blizini sistema veza ili njegovog deJa ne izvede iii ne koristi ili ne
odriava taka da njihov rad ne prouzrokuje smetnje u funkcionisanju odnosnog sistema
veza iii dovodi u opasnost Zivot iii zdravlje ljudi koji izvode radove na sistemu veza iii
koriste sistem veza (clan Ill);
4) aka elektriCna iii druga postrojenja, uredaje iii .aEarate gradi ili _!!g!aduk_tako
da prouzrokuju elektromagnetske smetnje u radu nekog ststema veza ili u prijemu po·-
ruka iii radio ill televizijskih programa (clan 112. stav !);
5) aka u gradu iii naselju gradskog karaktera ili van naselja postavi radio-stanicu
iznad odredene snage zraCenja iii radio-stanicu koja maZe ometati druge veze i1i prijem
radio-emisija (clan 113).
Za radnje iz stava 1. ovog Clana novCanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara
kazniCe se i odgovorno lice u organizaciji udruZenog rada iii drugom pravnom lieu.
Za radnje iz stava I. ovog Clana novCanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara
kazniCe se i odgovorno lice u organu druStveno-politiCke zajednice, drugom dri:avnom
organu iii mesnoj zajednici.
Clan 141.
Novcanom kaznom od 230.000 do 2,300.000 dinara kaznice se za prekraj organi-
zacija udru:Zenog rada iii drugo pravna lice:
1) aka a meta sistem veza iii sredstvo veze drugih imalaca sistema veza (Clan 8);
2) aka karisti radio-stanicu bez propisane dozvole (Clan 68);
3) ako dazvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana nastupanja
neke od okolnosti iz Clana 76. stav 1. ovog zakona, organu uprave, odnosno organizaci-
ji koja ju je izdala (clan 76. stav 2);
4) ako koristi radio-stanicu iii radio-sistem koji ne ispunjavaju propisne uslove
(clan 81);
5) ako na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za radio-
-stanicu ne prilagodi rad radio-stanice nastalim promenama (Clan 83);
6) aka se prilikom rada radio-stanice ne pridr:Zava propisanih uslova iii ako ne
obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne stvaraju smetnje u radu drugih radio-
-stanica iii ako ne preduzima mere za blagovremeno otklanjanje nepravilnosti u radu
svoje radio-stanice (Clan 85. stav I);
7) aka se radio-stanica pri emitovanju ne identifikuje (Clan 90. stav 1).
Za radnje iz stava I. ovog Clana novCanom kaznam od 50.000 do 400.000 dinara
kazniCe se i odgovorno lice u organizaciji udruZenog rada iii durgom pravnom lieu.
Za radnje iz stava l. ovog Clana novCanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara
kazniCe se i odgovorno lice u organu druStveno-politi~ke zajednice, drugom dri:avnom
organu iii mesnoj zajednici.
Cia• 142.
Novcanom kaznom od 100.000 do 1,000.000 dinara kaznice se za prekrsaj poje-
dinac imalac sredstava veza iii korisnik veza:
1) aka ometa sistem veza iii sredstvo veze drugih imalaca sistema veza (Clan 8);
2) aka uspostavi i karisti vezu suprotno interesima bezbednosti zemlje, osnova-
ma socijalistiCkog samoupravnog uredenja, kao i javnom redu i moralu (Clan 9);
3) ako koristi radio-stanicu bez propisane dazvole (Clan 68);

55
 4) ako dozvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana nastupanja
neke od okolnosti iz Clana 76. stav l. ovog zakona, organu uprave, odnosno organizaci-
ji koja ju je izdala (clan 76. slav 2):
5) ako koristi radio-stanicu koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom
iii propisima donesenim na osnovu ovog zakona (Clan 81. stav I);
6) ako, na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za radio-
-stanicu, rad radio-stanice ne prilagodi nastalim promenama (Clan 83);
7) ako se prilikom rada radio-stanice ne pndrZava propisanih uslova iii ako ne
obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne stvaraju smetnje u radu drugih radio-
-stanica ili ako ne preduzima mere za blagovremeno otklanjanje nepravilnosti u radu
svoje radio-stanice (clan 85. slav 1):
8) ako se radio-stanica ne identifikuje pri emitovanju (Clan 90. stav I);
9) ako u blizini objekata iii tehniCkih sredstava veza iii spojnih puteva sistema
veza izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da oStete iii ometaju njihova fun-
kcionisanje (clan 107. slav 1);
10) ako od imaoca sistema veza ne pribavi blagovremeno saglasnost da u blizini
njegovih objekata iii tehniCkih sredstava veza moZe izvesti odredene radove iH podiCi
novi objekal (clan 107. stav 2);
11) ako ispod nadzemnih ili iznad podzemnih ZiCanih vodova iii na pravcima us-
merenih radio-talasa iii u njihovoj neposrednoj blizini sadi sadnice koje mogu oStetiti
iii ometali rad tih vodova (clan 109. stav I);
12) ako njegovo elektriCno iii drugo postrojenje iii uredaj iii aparat prouzrokuje
elektromagnetske smetnje u radu nekog sistema veza iii u prijemu poruka ili radio iii
lelevizijskih program a (clan 112. stav I).
Za radnje iz taC. 3. do 9. stav I. ovog Clana, pored novCane kazne, iii samostalno,
moZe se izreCi zaStitna mera oduzimanja radio-stanice.

Clan 143.
Novcanom kaznom od 100.000 do 1,000.000 dinara kaznice se za prekrsaj voda
vazduhoplova iii zapovednik pomorskog broda iii plovila unutraSnje plovidbe iii dru-
go odgovorno lice na vazduhoplovu iii pomorskom brodu iii plovilu unutraSnje plovid-
be ako, protivno odredbama Cl. 87. i 88. ovog zakona, koristi radio-stanicu za vreme
dok se vazduhoplov nalazi na vazduhoplovnom pristaniStu iii za vreme dok se brod iii
'plovilo nalazi u luci, odnosno pristaniStu.

VHI. OVLASCUJUCE ODREDBE

Clan 144.
OvlaSCuje se Savezno izvrSno veCe da danese propise o: osnovnoj tehniCkoj i
tehnoloSkoj koncepciji Sistema veza Jugosb.vije (Clan 6); postupku za uskladivanje
planova razvoja (Clan 7); naCinu prikupljanja, obradi, razmeni i koriSCenju informacija
i podataka o sistemima veza (Clan 19); naCinu koriSCenja obavezno povezanih sistema
veza u sluCaju vanrednih okolnosti (Clan 31); organizaciji i naCinu vrSenja kontrole ra-
dio-emisija (Clan 93); naknadama za koriSCenje podataka iz oblasti radio-veza (Clan
99); naknadama za ispitivanje i merenje u oblasti radio-veza (Clan 101).
Clan 145.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za
poslove saobraCaja i veza da donese propise o: upotrebi jedinstvenih izraza, pojmova,
znakova i skraCenica za prenos poruka u sistemu veza (Clan II); tehniCkim uslovima za
tehnoloSko jedinstvo sistema veza (Clan 14); uslovima gradnje zgrada, prostorija i dru-
gih objekata za smeStaj postrojenja, uredaja, aparata i druge opreme koja se ugraduje
u sistem veza (Clan 17); naCinu povezivanja sistema veza u odgovarajuCim telekomuni-

56
kacionim centrima sa sistemom veza JP1T (Clan 27) odri:avanju sistema veza Jugoslavi-
je (~lan 28); planu namene radio-frekvencijskih opsega (~lan 61); strurnoj spremi i
drugim uslovima koje moraju ispunjavati savezni inspektori (Clan 121. stav 1); obrascu
legitirnacije saveznog inspektora i kontrolora radio-emisija (Clan 121. st. 2. i 3).
Clan 146.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznirn organom uprave nadleZnim za
poslove saobraCaja i veza da, u sporazurnu sa saveznim sekretarom za narodnu odbra-
nu, funkcionerom koji rukovodtSaveznim organom uprave nadle:Znim za unutraSnje
poslove, funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleznim za inostra-
ne poslove i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za po-
slove informacija, donese pro pis o povezivanju sistema veza sa odgovarajuCim sistemi-
ma veza drugih zemalja i koriSCenju medunarodnih veza (Clan ll6).
Clan 147.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlefnim za
poslove saobraCaja i veza da, u sporazumu sa saveznim sekretarom za narodnu odbra-
nu i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadle:inim za unutraSnje
poslove, donese propise o tehniCkim karakteristikama i eksploatacionim uslovima za
radio-stanice stranih pravnih lica (Clan 56); amaterske radio-stanice (Clan 57. taCka 3)
i radio-stanice za telefoniju koje su predvidene da rade u radio-frekvencijskim opsezi-
ma namenjenim za gradane (Clan 57. taCka 4).
Clan 148.
OvlaSCuje se savezni sekretar za narodnu odbranu da, u sporazumu sa funkcio-
nerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadle:inim za poslove saobraCaja i ve-
za i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za unutraSnje
poslove, donese propise o tehniCkim i drugim podacima i naCinu vodenja i dostavljanja
podataka o sistemu veza, odnosno sredstvima veza (Clan 20).

Clan 149.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadletnim za
poslove radio-veza da donese propise o: pretplatl)jCkim radio-stanicama za razliCitei
obli~e yeza u sistemu veza JPTT (Clan 57. taCka I); tehniCkim karakteristikatp.a i ek-
sploatacionirn uslovima za radio-stanice na sopstvenim vazdUiioplovima i na sopstve-
nim brodoviriia i drugim plovilima (Clan 57. taCka 2); radio-stanicama za telekoman-
dovanje igra~kama i napravama (Clan 57. taCka 5); planovima raspodele radio-frek-
vencija (Clan 62); obrascu dozvole za radio-stanice (Clan 68); podacima i dokumenta-
ciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu (~Ian 72); uslo-
vima pod kojima se mogu koristiti pojedine vrste radio-stanica u razliCitim radio-
-slu:ibama, odnosno razliCitim radio-frekvencijskim opsezima (Clan 85); identifikaciji
radio-stanica (Clan 90): veliCini zaStitne zone u blizini odredenih radio-stanica (~Ian
108); slobodnim pravcima za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori) u grado-
vima i naseljima gradskog karaktera (~lan 113).

Clan ISO.
OvlaSCuje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadle:inom za
pos1ove standardizacije da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim or-
ganom uprave nadle:Znim za poslove saobraCaja i veza, donese propise o karakteristi~
kama zajedniCkih antenskih sistema i zajedniCkih kablovskih distribucionih sistema i
uslovima za njihovo instaliranje, koriSCenje i odri:avanje (Cl. 45 i 46), kao i o uslovima i
naCinu zaStite sistema veza od smetnji koje prouzrokuju elektromagnetska postrojenja,
uredaji i aparati (~1. Ill. i 112).

57
•

Clan 151.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadle:Znim za poslove saob-
raCaja i veza i funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadleZnim za ra-
dio-veze mogu propisivati prekrSaje za povrede propisa iz ~1. 145, 146, 147. i 149. ovog
zakona.

IX. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 152.
Do donoSenja planova raspodele, a najdocnije u roku od dve godine od dana
stupanja na snagu ovog zakona, dozvole za radio-stanice mogu se izdavati na osnovu
do tada dodeljenih radio-frekvencija.
Clan 153.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vaZi Zakon o osnovama sis-
tema veza (,.Sluzbeni list SFRJ", br. 24/74, 29/77 i 52/83).
Propisi koji su doneseni na osnovu tog zakona uskladiCe se sa odredbama ovog
zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Clan 154.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1989. godine.

58
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRICNE INSTALACIJE NISKOG
NAPONA*

I. OSNOVNE ODREDBE

Clan I.
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) svojstva i karakteristike uredaja i opreme za izvodenje elektriCnih instalacija;
2) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvodenju i koriSCenju elektriCnih
instalacija; ·
3) oznaCavanje i obelefavanje uredaja, opreme i elektriCnih instalacija koji utiCu
na bezbednost i zaStitu Zivota i zdravlja pri koriSCenju elektriCnih instalacija;
4) tehniCke mere zaStite pri koriSCenju elektriCnih instalacija;
5) postupak i naCin kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristi~
ka i kvaliteta elektriCnih instalacija.

Clan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektriCne instalacije za: rudnike,
prostorije ugrofene od eksplozija, elektrtCnu vuCu, brodove, drumska vozila, osim
kamp~prikolica, gromobrane, rasvetu utica i drugih javnih povrSina, proizvodnu opre-
mu u industriji i opremu za medicinske svrhe.
Nazivni napon elektriCnih instalacija iz stava I. ovog Clana je do I 000 V efektiv~
ne vrednosti za naizmeniCnu struju. iii do 1 500 V za jednosmernu struju.

Clan 3.
Termini upotrebljeni u ovom pravilniku utvrdeni su u jugoslovenskim standardi-
ma JUS N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih sistema, sistemi napajanja i kla-
sifikacija spoljaSnjih uticaja utvrdeni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.730.

II. UREDAJI I OPREMA ZA IZVODENJE ELEKTRICNIH INSTALACIJA

I. Op§ti uslovi
Clan 4.
TehniCki uslovi za odredivanje i postavljanje elektriCne opreme, zavisno od spo-
lj.Snjih uticaja, utvrdeni su u jugoslovenskim standardima JUS N.B2.751 i JUS
N.B2.752.
•ovaj pravilnik je objavljen u ..Siu!benom listu SFRr, br. 53/88.

59
 Clan 5.
Uredaji i oprema za elektriCne instalacije (u daljem tekstu: elektriCna oprema)
moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu elektriCne instalacije, odnosno pri
efektivnoj vrednosti napona za naizmeniCnu struju.
Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektriCna oprema koja se prildju-
Cuje izmedu faznog i neutralnog provodnika mora biti izolovana za medufazni napon.

Clan 6.
ElektriCna oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj
vrednosti struje za naizmeniCnu struju, koja Ce proticati tokom normalnog rada.
ElektriCna oprema mora da podnese struje koje protiCu u vanrednim uslovima, u
toku vremenskih perioda koje dopuStaju karakteristike uredaja za zaStitu.
Clan 7.
Ako frekvencija utiCe na karakteristike elektriCne opreme, nazivna frekvencija te
opreme mora odgovarati frekvenciji odgovarajuCeg napojnog strujnog kola.
Clan 8.
ElektriCna oprema odredena prema karakteristikama snage elektriCne opreme
koja se ugraduje mora biti podesna za normalan rad. uzimajuCi u obzir faktore optere-
Cerija i intennitencije.
Clan 9.
ElektriCna oprema, prilikom nonnalnog rada i pri ukljuCivanju i iskljuCivanju. ne
sme Stetno da deluje na drugu opremu.
ElektriCna oprema, ukljuCujuCi provodnike i kablove, mora se postaviti tako da
se moZ.e lako proveravati, odr.Zavati i prilaziti njenim prikljuCcima i da se njome mofe
lako rukovati.
Zahtevi iz stava 2. ovog ¢lana moraju biti ispunjeni i pri postavljanju elektriCne
opreme u kuCiSta.
Clan 10.
Natpisne ploCice i druga sredstva koja sluZe za raspoznavanje moraju se postavi~
ti na rasklopne aparate radi oznaCavanja njihove namene.
UpravljaCki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne svetiljke i dr.) mo-
raju se postavljati na lako pristupaCna i vidljiva mesta.
TehniCki uslovi, smerovi kretanja i boje upravljaCkih i signalnih elemenata ut-
vrdeni su ujugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.A9.004, JUS N.K5.05l,
JUS N.K5.052 i JUS N.K5.056.
Clan 11.
lzolovani provodnici i kablovi moraju se polofiti i oznaCiti tako da se lako mogu
raspoznati pri ispitivanju, popravljanju ili zamenjivanju.
Z.Stitni provodnik (PE provodnik) i z.Stitno-neutralni provodnik (PEN provod-
nik) oznaCavaju se kombinacijom zelene i Zute boje, a neutralni provodnik (N provod-
nik) oznaCava se svetloplavom bojom.
Kombinacija zelene i Zute boje i svetloplava boja ne smeju se upotrebiti za bilo
koje drugo oznaCavanje.
OznaCavanje se mo:Ze vrSiti i na kraju provodnika blizu spoja, pogotovu kad pro-
vodnici nisu izolovani.
Clan 12.
Uredaj za zaStitu mora se postaviti i oznaCiti tako da se lako raspozna njegovo
pripadajuee strujno kolo.
Uredaj za zaStitu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni onnan razvodna
tabla, komandni pult i dr.). '

60
 Clan 13.
Seme, dijagrami ili tabele elektriCnih instalacija niskog napona moraju se posta~
viti na mesta na kojima ima vige strujnih kola, tako da oznaCavaju prirodu (tip) i sastav
strujnih kola (taCke naprajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i karak~
teristike za raspoznavanje uredaja za zaStitu, ukljuCivanje i iskljuCivanje, kao i njihovo
mesto postavljanja i izolacije.

Clan 14.
U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult iii razvod~
na kutija) mora se postaviti i grupisati elektriCna oprema iste vrste struje i/ili napona i
razdvojiti od elektriCne opreme druge vrste struje i/ili napona tako dane moZe doCi do
medusobno Stetnih uticaja.

2. Elektrleni razvod

Clan 15.
Tipovi elektriCnog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljaSnji uti·
caj na elektriCni razvod utvrdeni su prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.752.

Clan 16.
Izolovani provodnici i kablovi moraju se zaStititi od mehaniCkih, termiCk.ih i he·
mij*ih 9~teCenja odgovarajuCim tipom elektriCnog razvoda, nac!inom postavljanja, po~
lozaJem 1h oblogom.
ElektriCni razvod ima dovoljnu mehaniCku CvrstoCu ako su provodnici u instaJa.
cionim cevima iii u instalacionim kanalima, kablovi sa ispunom ili plaStom u malteru
iii ispod maltera, a nezaStiCeni kablovi u prolazima i instalacionim prolazima.
Na naroCito ugro:Zenim mestima (npr. pri vodenju izolovanih provodnika i kab·
Iova u podu) moraju se obezbediti dodatne zaStitne mere, kao Sto je postavljanje u cevi,
kanale i sl. uz primenu odgovarajuCeg stepena zaStite zaStitnim kuCiStem.
Tip elektriCnog razvoda odreduje se prema uslovima rada elektriCne instalacije.

Clan 17.
_Presek i tip provodnika i kablova odrediu se prema uslovima za polaganje prO·
vodnika i kablova i prema trajno podnosivcij struji, uzimajuCi u obzir i ograniCavajuCe
faktore zaStitnih mera, karakteristika uredaja za zaStitu od kratkog spoja i preoptereCe·
nja, temperature spojeva i dozvoljeni pad napona.
Struja provodnika pri normalnom radu elektriCne instalacije mora biti manja od
nazivne struje osiguraca iii nazivne vrednosti struje delovanja uredaja za zaStitu od
preoptereCenja strujnog kola provodnika, a ta vrednost mora biti manja od trajno do·
zvoljene struje provodnika.

Clan 18.
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog provodnika u
jednofaznom strujnom kolu i1i u viSefaznom strujnom kolu u kome su preseci faznih
provodnika od bakra manji od 16 mm 2, a preseci faznih provodnika-t.d aluminijuma
manji od 25 mm 2 •
U viSefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra
veCi od 16 mm 2, a presek faznog provodnika od aluminijuma veCi od 25 mm 2, neutralni
provodnik mo:Ze imati matiji presek pod sledeCim uslovima:
I) da oCekivana najveCa struja kroz ovaj provodnik, ukljuCujuCi i eventualnu po·
javu harmonika, tokom normalnog rada nije veCa od trajno dozvoljene struje za taj
presek;

61
 2) da je neutralni provodnik zaStiCen od preoptereCenja;
3) da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16 mm 2, a pre·
sek neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm 2 •
Presek zaStitnog provodnika utvrden je prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.754.

Clan 19.
Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehaniCki zaStiCenih u trajnim elek·
triCnim instalacijama ne sme biti manji od I ,5 mm 2 za provodnike od bakra, ni manji
od 2,5 mm 2 za provodnike od aluminijuma.
Zahtev iz stava 1. ovog Clana ne odnosi se na presek izolovanih provodnika u
rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, elektriCnim aparatima za domaCinstvo i dru·
gim elektriCnim aparatima koji se prikljuCuju na elektriCnu instalaciju.

Clan 20.
Dozvoljeni pad napona izmedu taCke napajanja elektriCne instalacije i bilo koje
druge taCke ne sme biti veCi od sledeCih vrednosti prema nazivnom naponu elektriCne
instalacije, i to:
1) za strujno kolo osvetljen)a 3%, a za strujna kola ostalih potroSaCa 5%, ako se
elektri~na instalacija napaja iz niskonaponske mreZe;
2) za strujno kolo osvetljenja 5%, a za strujna kola ostalih potroSaCa 8%, ako se
elektriCna instalacija napaja nePosredno iz trafostanice koja je prikljuCena na visoki
napon.
Za elektriCne instalacije Cija je du:Zina veta od I00 m dozvoljeni pad napona po·
veCava se za 0,005% po duZnom metru preko I00 m, ali ne viSe od 0,5%.
Clan 21.
Spoj provodnika i druge elektriCne opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti izve·
den tako da bude siguran i postavljen tako da dozvoljava moguCnost stalne provere.
Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu provodnika i nje·
govom preseku.
Spoj mora biti pristupaCan posle skidanja poklopca iii pregleda alatom, a pri·
stup mora imati stepen zaStite najmanje IP 2X prema jugsolovenskom standardu JUS
N.A5.070.
Clan 22.
Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i
instalacionim kanalima.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama,
kablovskim spojnicama iii raskopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati
stepenom izolacije koji odgovara tipu elektri~nog razvoda.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog Clana, u zidovima koji se montiraju od eleme·
nata izlivenih od betona spajanje se mo:Ze vrSiti i u kutijama zidanih prikljuCnica, i to
ispod prikljuCnica, pod uslovima da dubina tih kutija dopuSta smeStaj spojeva istog
strujnog kola.
Clan 23.
Medusobni spoj elektriCne instalacije iii spoj elektriCnog razvoda sa elektriCnom
' opremom mora biti izveden tako da elektriCni razvod ne bude izlo:Zen silama izvlaCenja
iii uvijanja.
Ako se dejstvo sila iz stava 1. ovog Clana ne mo:Ze izbeCi, mora se predvideti sis·
tern za rastereCenje.

62
 Clan 24.
Spoju u elektri~nim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da moZe trajno
podnositi dozvoljenu struju provodnika.
Ako je spoj elektri~ne instalacije izloZen toploti, mehaniCkim iii hemijskim utica-
jima i1i vibracijama, moraju se preduzeti odgovarajuCe dodatne mere za§tite.
Clan 25.
Spoj mora biti izveden tako da ne dode do smanjeqja preseka iii o§teCenja pro~
vodnika i izolacije.

Clan 26.
Na krajevima elektriCnog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima
prodir~a elektriCnog razvoda kroz zidove i elektriCnu opremu, mora se izvriiti trajno
zaptivanje (npr. uvodnicama).

Clan 27.
Na mestima prolaze elektriCnog razvoda k.roz zidove, osim tipa koji se izvodi u
instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovarajuCa dodatna mehaniCka
zastita (npr. pomocu caure, cevi, kutije i sl).
Ako elektri~ni razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor mora biti zaoblje-
nih ivica.
Clan 28.
Elektri~ni razvod koji je izloZen vibracijama mora biti izveden sa savitljivim pro-
vodnicima iii kablovima.
Clan 29.
Ak.o se u blizini elektri~nog razvoda nalaze druge neelektri~ne instalacije, mora
se izmedu njih obezbediti takav razmak da odrZavanje jedne instalacije ne ugroi:ava
druge instalacije.
Najmanji dozvoljeni razmak izmedu elektri~nog razvoda i drugih instalacija je
30mm.
Clan 30.
Ako se u blizini elektri~nog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim
vazduhom iii dimnjak, elektri~ni razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom iii ek-
ranima iii se mora postaviti van toplotnih uticaja.
Clan 31.
Elektri<!ni razvod ne sme se postaviti ispod neelektri~nih instalacija na kojima je
moguCa kondenzacija vode iii drugih te~nosti.
ElektriCni razvod, po pravilu, ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i
sl. sa drugim neelektriCnim instalacijama, a ako se to ne mofe izbeCi, mora se osigurati
zaStita od i indirektnog dodira atitomatskim isljkuCenjem napajanja iii primenom izola~
cije za opremu klase C i mora se postaviti odgovarajuCa zaStita od opasnih uticaja dru~
gih instalacija.
Clan 32.
Metalni delovi elektriCnog razvoda (npr. spojnica i st.) koji su izloZeni vodi i1i
kondenzaciji moraju biti zaStiCeni od korozije spolja i iznutra i moraju imati obezbe~
den odvod kondenzovane teCnosti.

63
 Clan 33.
Ako se elektriCni razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak iz-
medu elemenata elektriCnog razvoda i zida je 5 mm.

Clan 34.
Elektricrti razvod niZeg napona ne sme se postavljati u isti omOtaC iii cev, niti bli-
zu elektriCnog razvoda Ciji je napon viSi, osim ako izmedu ta dva razvoda postoji izola-
ciona pregrada koja izdri:ava ispitni napon elektriCnog razvoda viSeg napona.

Clan 35.
U istu instalacionu cev iii instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici sa-
mo jednog strujnog kola, osim provodnika upravljaCkih i pomoCnih strujnih kola.

Clan 36.
Kroz isti viSetilni kabl ne sme se voditi viSe strujnih kola, osim provodnika up-
ravljaCkih i pomoCnih strujnih kola.
Clan 37.
ElektriCni razvod mora biti postavljen tako da u sluCaju kvara ne ugro:Zava okoli-
nu.
Razvodne kutije za kablove iii provodnike (u instalacionim cevima) koji se po-
la:Zu pod malter moraju biti od izolacionog materijala iii od metala sa iozlacionom po-
stavom i uvodnieama od izolaeionog materijala.
Za pri~vrSCivanje elektri~no¥ razvoda mogu se upotrebiti sredstva i primeniti po-
stupci koji ne izazivaju deformaciJe iii oSteCenje izolaeije, kao Sto su: gipsovanje, obuj-
mice od izolacionog materijala prilagodene u obliku kabla,.lepljenje iii zakivanje ekse-
rima sa podloZnim plo~ieama od izolacionog materijala i dr.

Clan 38.
Kablovi podlo:Zni neposredno u malter i u zid moraju po eeloj duZini biti pokri-
veni malterom debljine najmanje 4 mm.
Izuzetno od odr~stB)'a t. ovog ~lana. ka!>lovi ne moraju biti pokriveni matte-
rom ako su poloZeni U Supljinama tavaniea i zidova od betona iii slicrtog materijala ko-
ji ne gori niti potpomaZe gorenje.

Clan 39.
Kablovi i instalaeioni provodnici poloZeni u instalacione eevi u zidu i1i kablovi
poloZeni neposredno u malter i is pod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizon-
talno tako da budu paralelni ivieama prostorije.
Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalaeioni provodnici (u instalaeionim
eevima) vode se na rastojanju od 30 em do 110 em od poda i 200 em od poda do tava-
niee.
Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim
cevima) rastojanje od ivica prozoJ;"a i vrata mora biti najmanje 15 em.
Trase kablova koji napajaju uCvrCene zagreva~e vode moraju se poklapati sa
osom postavljanja zagreva~a vode.
Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim eevima) do-
zvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidoviina.

Clan 40.
Uslovi za polaganje kablova u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tuS ut-
vrdeni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.

64
 Clan 41.
Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastiC-
nih matrijala sa ispunom i plaStom, ako se polaZe na obujmice na zidu i ako je od poda
do visine od 2 m dodatno zaStiCen od mehani~kih oSteCenja.
Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid uz polaganje kablova iz
stava 1. ovog Clana moraju imati zaptivne uvodnice i stepen zaStite najmanje IP SX ut-
vrden za vlaine prostorije, odnosno odgovarajuCi stepen zaStite za druge prostorije.

Clan 42.
Kablovi bez ispune, kao Sto su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u su-
vim prostorijama, i to ispod ma1tera, a u Supljine tavanica i zidova od betona i sliCnog
negorivog materijala i bez pokrivanja malterom.
Kablovi iz stava l. ovog Clana ne smeju se voditi u snopu, postavljati u instalaci-
one kanale niti is pod gips-kartonskih ploCa, bez obzira na na~in na koji se priCvrSCuju.
i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.

Clan 43.
Za prikljuCak prenosnih aparata i neprenosivih aparata koji se pomeraju radi
prikljuCivanja iii su tokom normalnog rada izlo:Zeni ograni~enom pokretanju, kao i za
elemente elektriCnog razvoda u dvostrukom podu moraju se koristiti savitljivi kablovi.
Kablovi iz stava l. ovog Clana prikljuCuju se utika~em i prikljuCnicom iii kutijom
za stalni prikljuCak.
Na mestima na kojima je potrebna zaStita od mehani~kih o§teCenja, savitljivi
kablovi mogu se zaStiti postavljanjem u savitljiva instalaciona ili metalna creva sa unut-
raSnjom izolacionom oblogom.

Clan 44.
Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapalji-
vog materijala iii betona, instalaciona cev mora imati takve unutraSnje mere da se pro-
vodnici mogu lako vaditi i postavljati posle postavljanja pribora. Metalna instalaciona
cev mora imati unutraSnji izolacioni omot i odgovarajuCi stepen zaStite ostvaren kuCiS-
tem.
Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izradena od materijala koji ne gori
niti potpoma:Ze gorenje.

Clan 45.
Ako se izolovani provodnici polaiu u instalacione kanale koji se postavljaju na
zid ili tavanicu, moraju ispunjavati tehniCke uslove za instalacione kanale. Instalacioni
kanali se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.
Ako se izolovani provodnici polaZu u instalacione kanale koji se postavljaju u
podu, ti instalacioni kanali moraju odgovarati naCinu odrZavanja poda (suvi iii mokri
postupak) i tehniCkim uslovima za instalacione kanale u podu.

Clan 46.
Neizolovani provodnici moraju biti postavljen~, odnosno zaStiCeni tako da nije
moguC dodir delova pod naponom i moraju biti pri~vrSCeni na odgovarajuCe izolatore.
Najmanji dozvoljeni medusobni razmaci neizolovanih provodnika odredeni su u tabeli
br. I.

5-l 65
 Tabela br. I

Raspon Horizontalni razmak Vertikalni razmak

I 2 3
do 2m 5 em 10 em
iznad 2 do 4 m 10 em 15 em
iznad 4 do 6 m 15 em 20 em
iznad 6 m 20 em 25 em

Razmaci izmedu neizolovanih provodnika i delova zgrad~ teli~nih konstrukcija

i sl. moraju odgovarati medusobnim horizontalnim razmacima neizolovanih provodni-
ka odredenih u tabeli br. I.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog C::lana razmaci manji od razmaka odredenih u
tabeli br. I dozvoljavaju se za neizolovane provodnike velikih preseka, pod uslovom
da su na svakom metru dutine priC::vrSCeni na odgovarajuCa izolaciona tela i da su pro-
vereni na dinamiC::ka naprezanja usled struje kratkog spoja.
Razmak izrnedu neizolovanih provodnika iz stava 4. ovog Clana i del ova zgrada,
CeliCnih konstrukcija i sl. iznosi najmanje l em, a u vla:Znim prostorijama i na slobod-
nom prostoru - najmanje 2 em.

Clan 47.
Razmak izmedu izolovanih provodnika priCvrSCenih na odgovarajuCe izolatore
mora u svim prostorijama iznositi najmanje 2 em, a u vlaZnim prostorijama i na slo-
bodnom prostoru - najmanje 5 em.

Clan 48.
Kablovi se mogu ukopati u zemlju ako imaju odgovarajuCi omotat koji ih Stiti
od mehaniCkih i drugih uticaja.
Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavarYa ne sme biti manja od 0,6 m
od gomje povrSine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povrSine puta.
lzuzetno od odredbe stava 2. ovog Clana moZe se odstupiti ako se kablovi polaZu
u kamenito tlo.

Clan 49.
U blokovc: sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni
polaganju u zemlju, teSki gumeni k&.blovi i provodna u:!ad.
U podzemne zaStitne izolaciune instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa
plaStom Hi sa olovnim omotaCem, pod uslovom da ostaju pristupaCni i zamenljivi i da
je cev mehanitki C:::vrsta, zaStiCena od prodora teC:::nosti i provetrena.

Clan 50.
Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti iii priCvrSCeni noseCim
kukama, obujmicama iii sliCnim sredstvima za priCvrSCivanje iii poloZiti na police (re-
gale), resetke (lestviee) iii slicne nosace.
Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib iii pome-
ranje ne dovede do oSteCenja kablova.
Sredstva za priC:::vrSCivanje, odnosno nosaCi moraju se izabrati tako da mogu pod-
neti teZinu kablova koje nose bez oSteCenja od spoljaSnjih uticaja.
Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju rasteretiti sopstvene teZine. Zatez-
no naprezanje ne sme da bude veCe od 60 N/mm2 ukupnog preseka provodnika za ba-
kar, odnosno 30 N/mm 2 ukupnog preseka za aluminijum.

66
 3. Rasklopni uredaji

Clan 51.
Konstrukcija viSepolnih rasklopnih uredaja mora biti takva da se kontakti svih
faza mehaniCki spajaju istovremeno pri zatvaranju. odnosno razdvajaju istovremeno
pri otvaranju, a kontakti za neutralni provodnik mogu se spajati ranije pri zatvaraqju, a
otvarati kasnije pri otvaranju rasklopnog uredaja.

Clan 52.
Jednopolni rasklopni uredaj u viSefaznom strujnom kolu ne sme biti postavljen
u neutralni provodnik, osim za rastavljanje strujnog kola u skladu sa Clanom 71. ovog
pravilnika.
Rasklopni uredaj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u neutralni
provodnik, osim ako je zaStitni uredaj diferencijalrie struje postavljen na stranu napa-
janja i u sluCaju kvara automatski iskljuCuje napajanje.
Rasklopni uredaj koji ima viSe funkcija mora zadovoljiti zahteve za svaku fun-
kciju.
Clan 53.
U TN sistemu napajanja, zaStitni uredaj od prekomeme struje, koji sluZi i kao
zaStita od indirektnog dodira automatskim iskljutivanjem napajanja, mora se postaviti
na poc3etku svakog strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smaf\iuje presek
provodnika, osim ako uredaj za zaStitu od kratkog spoja postavljen ispred tog mesta ne
obezbeduje zahtevanu zaStitu.
Uredaj iz stava 1. ovog Clana mora zadovoljiti zahteve za autamatsko iskljuCiva-
nje napajanja.
Odredbe ovog pravilnika za premeStanje iii izostavljanje uredaja za zaStitu od
kratkog spoja primenjuju se i na uredaj za zaStitu od preoptereCenja.
Clan 54.
Odredbe Clana 53. ovog pravilnika primenjuju se i na uredaj za zaStitu od preop-
tereCenja kad su izloZeni delovi medusobno povezani pri pojavi druge greSke u IT sis-
temu.
Clan 55.
ZaStitni uredaj diferencijalne struje, kad se upotrebljava za zaStitu od indirek-
tnog dodira, mora obezbedivati iskljuCivanje svih provodnika pod naponom strujnog
kola.
U TN-S sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.

Clan 56.
K.roz magnetno kolo zaStitnog uredaja diferencijalne struje ne sme se voditi za-
Stitni provodnik.
Clan 57.
ZaStitni uredaj diferencijalne struje za zaStitu od indirektnog dodira mora se ta-
ko odabrati, a strujna kola razdvojiti da struja odvoda prema zemlji koja se javlja to-
kom normalnog rada prikljuCenih optereCenja ne sme izazvati nepotrebno delovanje
ovog uredaja.
Clan 58.
ZaStitni uredaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zaStitnog provodnika ne
smatra se dovoljnom zaStitom od indirektnog dodira i kad nazivna vrednost diferenci-
jalne struje delovanja ne prelazi 30 rnA.

s•-1 67
 Clan 59.
. Ak.o se u !f sistemu primenjuje zaStita jednim zaStitnim uredajem diferencijalne
struje, taJ uredaJ se mora postaviti u taCki napajanja elektriC_11:e instalacije.
Izuzetno od ,odredbe stava l. ovog Clana, zaStitni uredaj se mo:Ze postaviti i na
drugo mesto, pod uslovom da svi delovi izmedu taCke napajanja elektriCne instalacije i
zaStitnog uredaja diferencijalne struje imaju propisanu zaStitu od elektriCnog udara
primenom izolacije za aparate klase II iii odgovarajuCe izolacije.
Ako elektriCna instalacija ima viSe taCaka napajanja, zaStitni uredaj diferencijal-
ne struje mora se postaviti u svaku taCku napajanja elektriCne instalacije.

Clan 60.
Osnove topljivih osiguraCa tipa D u zaStitnim uredajima od prekomerne struje
moraju biti povezane taka da centralni kontakt bude spajen sa stranam napajanja.
Osnave topljivih asiguraCa za uticanje topljivag umetaka tipa B maraju se pasta~
viti taka da se iskljuCi mogu6nast da nasaC topljivih umetaka napravi spoj izmedu pro~
vodnih delova dve susedne osnove topljivih osiguraCa.

Clan 61.
Topljivi osiguraCi iii kombinacija jedinica ,.topljiYi osiguraC" i .,topljivi umetak"
kojim rukuju nestruCa lica mora se postaviti taka da nije moguC dodir delova pod na~
ponom pri vadenju iii menjanju topljivog umetka.
Clan 62.
PrekidaC kojim rukuje nestruCna lice mora biti konstruisan i postavljen tako da
podeSenost prekostrujnog akidaCa nije moguCe izmeniti bez upotrebe alata.
Na prekidaCu mora J)ostajati vidljiva aznaka podeSenasti prekastrujnog okidaCa.

Clan 63.
Vrednost nazivne struje In iii podeSena vrednost uredaja za zaStitu kablova i izo-
lovanih provodnika od preoptereCenja mora se odrediti prema uslovima za koordinaci·
ju provodnika i zaStitnih uredaja za prekomernu struju.
Za adredivanje zaStitnog uredaja uzimaju se temene vrednosti struja cikliCnih
optereCenja.
U sluCaju cikliCkih optereCenja, vrednosti nazivne struje uredaja za zaStitu (In) i
struje koja ob~zbeduje delovanje uredaja za zaStitu (h), moraju se adrediti na osnovu
vrednosti struje za kaju je strujno kola projektavano (I b) i vrednosti trajno dozvoljene
struje provodnika (h) za konstantna optereCenje koje odgovara cikliCkim optereCenji·
ma.
Clan 64.
Vreme za automatsko iskljuCerUe napajarUa u trajanju od 5 s, pri odredivanju
uredaja za zaStitu elektriCnag razvoda od kratkog spoja, mora obuhvatati graniCne us·
love kratkog spoja strujnog kola.

Clan 65.
Ako je zaStitni uredaj diferencijalne struje ugraden u zaStitni uredaj od preko·
merne struje Hi je u kombinaciji sa tim uredajem, karakteristike takvog sklopa zaStitnih
uredaja u pogledu moCi prekidanja i radne karakteristike u zavisnasti od nazivne struje
moraju zadovoljavati us love za preoptereCenje, us love kratkog spoja, kao i us love iz Cl.
63. i 64. ovog pravilnika.

68
 Clan 66.
Ako zaStitni uredaj diferencijalne struje nije ugraden u zaStitni uredaj od preko-
merne struje niti je sa njim u kombinaciji, zaStita Od prekomeme struje mora se obez-
bediti drugim odgovarajuCim uredajem, a zaStitni uredaj diferencijalne struje mora se
odrediti taka da bez oSteCenja izdri:i termiCka i mehaniCka naprezanja aka se pojavi
kratak spoj na strani optereCenja.
ZaStitni uredaj diferencijalne struje ne ~me se oStetiti Cak ni pri pojavama neu-
ravnote:ienih struja iii struja odvoda prema zemlji, kad ovaj uredaj te:Zi da se otvori.

Clan 67.
Uredaji za rastavljanje moraju rastavti sve provodnike pod naponom posmatra-
nog strujnog kola napajanja.
Clan 68.
Rastavni razmak izmedu otvorenih kontakata uredaja za rastavljanje iii drugog
sredstva za rastavljanje odreden je u tabeli br. 2.
Tabela br. 2

Nazivni napon elektriCne instalacije

naizmeniCne struje Najmanji rastavni razmak
v mm
2
u .; 250 2,5
250 < u .; 400 3,5
400 < u .; 500 4,5
500 < u .; 750 6,5
750 < U .; I 000 9

Rastavni razmak izmedu otvorenih kontakata uredaja za rastavljanje mora biti

vidljiv iii jasno i pouzdano oznaCen oznakom ,.0". koja mora postati vidljiva kad se
postigne rastavni razmak izmedu otvorenih kontakata na svakom polu uredaja.
Clan 69.
Uredaji za rastavljanje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se spreCe
sva nenamerna zatvaranja (npr. izazvana udarima, vibracijama i dr.).
PoluprovodniCki uredaji ne smeju se upotrebiti kao uredaji za rastavljanje.

Clan 70.
Uredaj za rastavljanje koji ne moi:e prekinuti struju optereCenja mora se obezbe-
diti od nepai:ljivog i neovla~Cenog otvaranja (npr. postavljanjem u posebnu prostoriju
koja se zakljuCava, iii smeStajem u zatvoreno kuCiSte).

Clan 71.
Sredstva za rastavljanje, po pravilu, moraju biti opremljena viSepolnim uredajem
koji iskljuCuje sve polove sa napajanja. Jednopolni uredaji mogu se upotrebiti pod us-
lovima da se postave jedan do drugog.

Clan 72.
Upotrebljena sredstva za rastavljanje moraju se oznaCiti tako da bude uoCljivo
koje strujno kolo rastavljaju.

69
 4.Uredaji za iskljucivanje elektrirne instalacije radl mebaniCkog odriavanja

Clan 73.
Uredaji za iskljuCivanje elektriCne instalacije radi mehaniCkog odtiavanja mora-
jU se postaviti u glavno napojno strujno k.olo. Ako to iskljuCivanje vrSi sklopka, ona
mora biti sposobna da prekine struju punog optereeenja odgovarajuceg dela elektri~ne
instalacije.
lskljuCivanje upravlja~kog strujnog kola motornog pogona dozvoljeno je samo
alco se pnmeni dodatna z&tita pomoCu mehaniCkog ograniavaCa iii ako se primene
zahtevi za uredaj za upravljanje iz jugoslovenskih standarda, pod uslovom da Je u oba
sluCaja obezbeden isti uslov kao pri direktnom prekidanju glavnog napajanja.
Clan 74.
Upravljanje uredajem za isk.lju6vanje radi mehaniCkog odrZavanja iii sklopkom
za ovaj uredaj mora biti rucrto, a razmak izmectu otvorenih kontakata ovog uredaja
mora biti vidljiv ili jasno oznaCen oznakom ,.0...

Clan 75.
Uredaj za iskljuCivanje radi mehani~kog odriavanja mora biti:
l) konstruisan iii postavljen tako da sprea nenamemo zatvaranje us led udara,
vibracija i dr.; ·
2) postavljen i oznaren tako da oznake budu Qtljive, da se raspoznaju i odgova-
raju svojoj nameni.
Clan 76.
Uredaj za iskljuCivanje u slu~ju hitnosti mora biti takav da mo:!e da prekine
struju punog optereCenja odgovarajuCeg dela elektriCne instalacije, uzimajuCi u obzir i
eventuatne struje ukoCenih motora.
Clan 77.
Uredaj za iskljua.vanje u sluCaju hitnosti moZe se sastojati od jednog rasklopnog
uredaja koji moZe direktno prekinuti pripadajuCe napajanje ili od kombinacije opreme
koja se aktivira samo jednim delovanjem radi prekidanja pripadajueeg napajanja.
Radi koCenja pokretnih delova iii iz drugih razloga, hitno zaustavljanje moZe za-
drZati napajanje u odgovarajuCem trajanju.
Clan 78.
lskljuQvanje u sluCaju hitnosti vcli se sklopkom u glavnom strujnom kolu iii up-
ravljaCkom sklopkom (npr. pritisnim tasterom u upravljaCkom iii pomoCnom strujnom
kolu).
Rasklopni uredaj za direktno rastavljanje glavnog strujnog kola na koji se deluje
ru¢no mora biti postavljen na pristupaCno mesto sa kog se opasnost moZe uoCiti.
Prekida~, kontaktor iii drugi uredaj na koji se deluje mora se otvarati prekidom
napajanja namotaja ili na drugi jednako bezbedan naan.
Clan 79.
Elementi (ruCica, pritisno dugme i dr.) koji slu:!e za isklju~ivanje u slu~aju hit-
nosti moraju biti crvene boje na Zutoj Ceonoj ploCi i moraju ispunjavati sledeCe uslove:
I) da budu lako pristupa~ni;
2) da se zabravljuju iii da oznaka ,.o··, odnosno ,.STOP" bude vidljiva, osim ako
su elementi za iskljuCivanje i za ponovno ukljuCivanje pod .nadzorom istog lica.
Oslobadanje elementa za iskljuCivanje u sluCaju hitnosti ne sme reaktivirati od-
govarajuCi deC? elektriCne instalacije.

70
 Clan 80.
Uredaj za isklju~ivanje u slu~ju hitnosti (ukljufujuCi hitno zaustavljanje) mora
se postaviti i oznaCiti tako da se lako raspoznaje i mora biti prilagoden predvidenoj
upotrebi.
Clan 81.
Uredaj za funkcionalno upravljanje mora biti prilagoden najtetim uslovima sre-
dine (u kojima mora izvcliti zahtevanu funkciju).
Funkcionalno upravljanje moZe se ostvariti sklopkom, poluprovodniCkim ureda-
jem, prekida~em, kontaktorpm, relejem, utika~em i prikljufuicom do 16 A.
RastavljaC, osiguraC i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti za funkcio-
nalno upravljanje.
5. Transformatori

Clan 82.
Strujno kolo se napaja sa sekundamog namotaja transformatora mora se izvesti
prema zahtevima za ·najviSi napon ovog strujnog kola.

Clan 83.
Strujno kolo autotransformatora koji je prikljuCen na napon iz opsega II mora
se izvesti prema najviSem naponu koji se moZe javiti izmedu provodnika iii izmedu
provodnika i zemlje.
Napon sekundamog strujnog kola autogransformatora izmedu provodnika ili iz-
medu provodnika i zemlje ne sme preCi gomje vrednosti granice opsega II napona.

6. Rotacione maiine

Clan 84.
Generatori se moraju postavljati u posebne prostorije i zaStititi odgovarajuCim
preprekama, a ako to nije moguCe, sredstva za upravljanje smeju biti pristupaCna samo
struCnim licima.
Clan 85.
Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama pogona.

Clan 86.
Struja motora pri pokretanju mora se ograniQti na vrednost koja nije Stetna za
instalaciju iz koje se napaja i ne uti~e Stetno na druge aparate vezane za isti izvor.
Direktno napajanje motora naizmeni~ne struje sa kratkospojenim rotorom iz
distributivne mreZe napona 0,4 kV, dozvoljava se ako su ispunjeni sledeCi uslovi:
l) pad napona pri pokretanju ne sme premaSiti vrednost pri kojoj dolazi do sma-
njenja momenta motora talco da ugroZava P.Ouzdan zalet motora i radne maSine iii uti-
te na stabilan rad ostalih potroSa~a vezanth na istu mreZu;
2) Wtita pri pokretarUu motora ne sme delovati nina viSem naponskom nivou.

Clan 87.
Motori moraju biti snabdeveni odgovarjauCim uredajima za pokretanje i, po po-
trebi, uredajima za regulaciju. . . .. .
Uredaji za pokretanje motora mogu se komb~I!_ovatl_~~ uredaJtma za zaStitu mo-
tora, pri ~emu uredaji za pokretanje moraju zadovoljiti zahteve za uredaje za zaStitu
motora.

71
 7. PretvaraCi
Clan 88.
PretvaraCi se moraju napajati preko transformatora sa elektriCk.i odvojenim na-
motajima.
Ako se koristi pretvaraC naizmeniCne struje, strujno kolo iza tog pretvaraCa mora
biti posebno zaStiCeno, a naroCito u pogledu selektivnosti, s obzirom na funkcionalne
karakteristike pretvaral3a.

8. Akumulatori

Clan 89.
Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prostorijama u kojima isti-
canje i isparavanje elektrolita neCe izazvati Stete i opasnost.
Provetravanjem prostorija iz stava 1. ovog Clana mora-se obezbediti da prostorija
ne postane opasna u pogledu eksplozije. Takode se mora obezbediti da u blizini ne
sme biti otvorene vatre.

Clan 90.
Stacionami akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja mora biti zatvo-
rena i u koju je dozvoljen pristup samo licima koja su duZna da ih nadgledaju i
oddavaju.
Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija u kojoj su
smeSteni stacionami akumulatori mora imati pod koji ne sme da bude klizav, koji mo-
ra da bude izolovan od tla i koji mora imati dovoljnu povrSinu za kretanje radnika da
ne bi doSlo do istovremenog doticanja tla ili provodnog elementa vezanog za zemlju i
nekog od elemenata akumulatora pod naponom.

9. Rasklopni blokovi
Clan 91.
Oprema rasklopnih blokova mora biti otpoma prema mehaniCkim naprezanji-
ma, hemijskim uticajima, vlazi j toploti koja se javlja u radu tih uredaja.

Clan 92.
VazduSni razmaci u rasklopnim blokovima moraju biti:
l) izmedu neizolovanih delova pod naponom razliCitih polova - najmanje 10
mm;
2) izmedu neizolovanih delova pod naponom i drugih provodnih delova (mase,
spoljnih kuci!ta i dr.) - najmanje 20 mm.

Clan 93.
Rasklopni blokovi koji se delimiCno ili u celini izraduju pri postavljanju instala-
cije, moraju biti konstruisani i izradeni tako da zadovo~avaju mere zaStite, posebno u
pogledu zaStite od direktnog i indirektnog dodira, zastite od prenapona, zaStite od
poZara, kao i povezivanja na zaStitni provodnik.
Clan 94.
Provodnici za napajanje mernih aparata i instrumenata, uCvrSCenih na poklopci-
ma iii vratima rasklopnih blokova, moraju biti savitljivi.

72
 Clan 95.
Na rasklopnom bloku mora se na spoljaSnjoj strani nalaziti ploCica na kojoj su
ispisani naziv proizvodaCa. oznaka primenjenog sistema u pogledu uzemljenja (TI, TN
ili dr.) i drugi neophodni podaci o opremi koja se iz njega napaja. .
U rasklopnim blokovima koji sadrZe elektriCnu opremu (zaStitne uredaje~ ras~
klopne aparate i dr.), sa odgovarajuCim strujnim kolima, svi elementi moraju se jasno
obeleZiti tako da se lako mogu uoCiti namena opreme i strujno kolo kome pripada ta
oprema.
Oznake i natpisne ploCice moraju biti postojane, trajno priOOSCene i uskladene
sa tehniCkim podacima iz tehnMkih uputstava, Serna, dijagrama i druge dokumentacije
za rasklopne blokove.

Clan 96.
Ako je elektriCni razvod u upravljaCkim i razvodnim blokovima smeSten u neizo~
lovane cevi, pri izvodenju takvog razvoda moraju se onemoguCiti dodiri izmedu tog
razvoda i delova pod naponom. Krajevi neizolovanih cevi moraju biti na vazduSnom
razmaku od najmanje 20 mm od bilo kog dela pod naponom, a isto tako i od stezaljki.
Delovi pod naponom upravljaCkog ili razvodnog bloka moraju biti udaljeni od
kuCiSta 20 mm, a manji razmak je dozvoljen samo ako se primenjuju izolovane pregra~
de.
Clan 97.
Na gradiliStima, u taCki napajanja elektriCne instalacije, psotavlja se. ~asklopni
blok koji sadrZi glavne rasklopne, zaStitne i upravlj~Cke ure~aj.e. U gl~_vnom tit d~ug?~
rasklopnom bloku, u svakom strujnom kolu, moraJU postojatt uredaJt za rastavlJanJe 1
zaStitu.
Upotrebljeni uredaji se moraju napajati u rasklopnim blokovima koji, prema po-
trebi, sadr:Ze: uredaje za zaStitu od prekomemih struja, uredaje za zaStitu od indirek~
tnih dodira, prikljuCnice i dr.

10. ElektriCna oprema i uredaji koji troSe elektriCnu energiju

Clan 98.
ElektriCna oprema i uredaji koji troSe elektriCnu energiju prikljuCuju se direktno
na elektriCnu instalaciju iii preko produfnog savitljivog kabla.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na zaStitu od razaranja spojeva odnose
se i na elektriCnu opremu i uredaje koji troSe elektriCnu energiju i prikljuCuju se direk~
tno na elektriCnu instalacjju.
Ako se prikljuCak elektriCne opreme i uredaja koji troSe elektriCnu energiju izvo~
di produfnim savitljivim kablom, taj kabl mora imati isti broj provodnika kao i elek~
triCna instalacija i zaStitni provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektriCnom i
mehaniCkom CvrstoCom.
Clan 99.
Ako produfni savitljivi kabl ima zaStitni provodnik, taj provodnik mora biti oz~
naCen zeleno-Zutom bojom, a ako nema zaStitni provodnik, ni jedan drugi provodnik
ne mo:Ze biti oznaCen tom bojom.
Ako produfni savitljivi kabl ima neutralni provodnik i ako sredstvo za spajanje
odreduje njegovo mesto, neutralni provodnik mora biti oznaCen svetloplavom bojom.
Clan lOO.
Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije taka da se ne moi:e okretati
oko svoje ose.

73
 Svetiljka se ne sme veSati o provodnik za napajanje.
Ako je svetiljka klase 0 ili klase II, mora se priCvrstiti preko izolacionog pri~
kljuCka koji odvaja metalne delove od svog nosaCa.
Clan 101.
Navojni deo u sijaliCnom grlu, u koji se sijalica zavrCe, ne sme biti spojen sa faz-
nim provodnikom.
Grla u svetiljkama mogu se postavljati tako da budu pristupacna bez upotrebe
alata, osim u svetiljkama koje se drZe u ruci.
SijaliCna grla sa sklopkom i tasterom dozvoljena su samo ako su izradena u izo-
lacionom kuCiStu.
SijaliCna grla opremljena sklopkama sa polugama dozvoljena su samo pod uslo·
vom da je delovanje sklopke osigurano izolacionim gajtanom iii metalnim lancem koji
je povezan sa polugom, preko umetnutog izolacionog dela, pri Umu ne sme postojati
moguCnost dodira ovog Janca sa delovima pod naponom sijaliCnog grla.
Clan 102.
Za svetiljku sa praZnjenjem koja ima napon sijalice koji prelazi napon opsega II
(odnosno I 000 V) zahtevi su utvrdeni jugoslovenskim standardom JUS N.L5.210.
Clan 103.
Na elektriCnu instalaciju ne smeju se prikljuCivati elektriCni aparati koji imaju
elektrode iii neizolovane grejaCe, a namenjeni su za uranjanje u vodi, osim uredaja za
katodnu zaStitu.
Clan 104.
Elektriene igracke koje se prikljucuju na elektricnu instlaciju moraju biti klase
III.

Clan 105.
Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se prikljuCivati na
elektriCnu instalaciju u prostorijama u kojima postoji opasnost od poZara iii dodira za-
paljivih materijala sa delovima aparata koji nose ufarene elemente.

• Clan 106.
Aparati za zagrevanje prostorija u kojima se izraduju, obraduju iii skladiSte za~
paljivi materijali, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praSina moraju imati uredaj
za ograniCavanje temperature tli uredaj za smanjivanje odavanja toplote, kojim se
spre¢ava dostizanje opasne temperature, iii moraju biti tako konstruisani da tempera-
tura kuCiSta i delova aparata bude ispod temperature koja moZe izazvati opasnost od
pofara.
Clan 107.
U instalacijama elektriCnih aparata za grejanje toplim vazduhom ne sme posto-
jati moguCnost da se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene odgovarajuCi ven-
tilator, a moraju se iskljuCivati pre nego Sto se taj ventilator iskljuCi.
Grejna tela iz stava I. ovog Clana moraju imati ugradena dva nezavisna ograniCi-
vaCa temperature, koji ne dopu§taju pojavu visoke temperature.

Clan 108.
ElektriCni aparati za zagrevanje zapaljivih teCnosti na temperaturu ispod tempe-
rature plamiSta moraju imati ograniCi.vaC temperature, koji iskljuCuje ili smanjuje gre-

74
janje pre nego ~to se postigne opasna temperatura, odnosno moraju biti konstruisani
tako da i pri nedozvoljenom poveCanju temperature ne izazivaju opasnost za ljude i
okolne objekte.
11. Sigumosoi slstemi
Clan 109.
Sigumosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju pohra.
Izvor sigumosnog sistema mora obezbediti napajanje u odredenom vremenu a
oprema sigumosnog sistema mora biti izvedena iii postavljena tako da za odgovaraju-
Ce vreme bude otpoma prema vatri.
Clan 110.
U sigumosnim sistemima mora se sprovesti zaStita od indirektnog dodira bez au-
tomatskog iskljucenja napajanja pri pojavi prve greske.
U IT sistemima moraju se predvideti uredaji za stalan nadzor izolacije koji pri
pojavi prve greske daju zvueni i svetlosni signal.
Clan Ill.
Oprema sigumosnih sistema mora biti rasporedena tako da se lako mogu vriiti
periodii5ni pregledi, ispitivanja i odtiavanje.
Clan 112.
Izvori sigumosnih sistema moraju se postaviti i uCvrstiti tako da se ne mogu oS-
tetiti zbog greSaka koje se mogu javiti u glavnim izvorima napajanja.
Izvori sigumosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su pristupai5ne
samo struenom i priueenom osoblju (BA 4 i BA 5), osim opreme koja se posebno napa-
ja iz sopstvenih akumulatora.
Clan 113.
Mesto na kome su smeSteni izvori sigumosnih sistema (osim sopstvenih akumu-
latora za posebno napajanje) mora biti i5isto i inora se provetravati, tako da gasovi,
dim ili para koje izvori ispu~taju ne- mogu prodreti u prostorije u kojima se nalaze lju-
di.
Clan 114.
Odvojeni nezavisni izvori za sigumosne sisteme koji se napajaju iz mreZe nisu
dozvoljeni, osim ako je obezbedeno da dva izvora~ne mogu biti istovremeno u kvaru.
Clan 115.
Ako postoji samo jedan izvor za napajanje sigumosnog sistem~ on se ne sme
koristiti za drugu svrhu.
Ako postoji vi~e izvora sigumosnih sistema oni se mogu koristiti za napajan/·e
sistema stalne pnpravnosti, pod uslovom da u slui5aju kvara jednog od njih preosta a
snaga bude dovoljna za obezbedenje pokretanja i rada svih sigumosnih sistema.
Uslov iz stava I. ovog i5lana zahteva automatsko rastereCenje izvora napajanja
od opreme koja nije predvidena sigumosnim sistemima.
Odredbe st. I. i 2. ovog i5lana ne odnose se na opremu koja se posebno napaja iz
sopstvenih akumulatora.
Clan 116.
Strujna kola signmosnih sistema moraju biti odvojena od drugih strujnih kola
tako da elektriCna greSka iii bilo koja intervencija iii izmena u jednom sistemu ne utiU
na ispravnost rada drugog sistema.

75
 Zahtev iz stava 1. ovog Clana posti:l.e se odvajanjem strujnih kola izolacionim
materijalima koji su otporni prema vatri, vodenjem drugim putevima iii upotrebom ku-
cista.
Clan 117.
Strujna kola sigurnosnog sistema, po praviJu, ne smeju prolaziti kroz mesta iz-
lo:Zena riziku od po:Zara, kao ~to su prostorije u kojima se izraduju, obraduju iii skla-
diSte zapaljive materije, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praSina.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog Clana, ako se to ne mo:Ze izbeCi dozvoljeno je
da strujna kola sigurnosnog sistema prolaze i kroz ta mesta. s tim Sto se u tom sluCaju
mora obezbediti njihova otpomost prema vatri.
Strujna kola sigumosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije u kojima se
obraduje iii skladiSti eksploziv.
Clan 118.
Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zaStititi od preoptereCenja veC sa-
mo od kratkog spoja, s tim Sto se uredaj za zaStitu mora odabrati i postaviti tako da ne
izaziva nepravilan rad u drugim strujnim kolima sigurnosnog sistema.
Clanll9.
Rasklopni uredaji sigumosnih sistema moraju se razlikovati i grupisati u prosto-
ru koji je pristupaCan samo struCnim licima.
Uredaji za svetlosnu i zvuCnu signalizaciju sigumosnih sistema moraju jasno po-
kazivati na koje se uredaje iii strujna kola sigurnosnog sistema odnose.
Clan 120.
U sistemima u kojima se zahteva odredeni stalni nivo osvetljaja iH odredeno vr~­
me prekida osvetljaja, tip svetiljke sigumosnih sistema mora biti takav da zadovolji
zahtevani nivo osvetljaja i pri prebacivanju na sigumosni sistem.
Clan 121.
U elektriCnoj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razliCita strujna
kola ne smeju se o~tetiti uredaji za zaStitu od elektriCnog udara usled greSke u jednom
od strujnih kola ni izazvati pogreSno delovanje u drugom strujnom kolu.
Oprema iz stava 1. ovog Clana mora se povezaii sa zajedniCkim zaStitnim pro-
vodnikom za oba strujna kola, ako je on predviden.

Clan 122.
Paralelni rad dva izvora napajanja sigurnosnih sistema koji nisu sposobni za pa-
ralelni rad mora se spreCiti mehaniCkim zabravljenjem ili drugim pogodnim sredstvom.

Clan 123.
Ako dva izvora napajanja sigumosnih sistema nisu sposobna za paralelni rad,
zaStita od kratkog spoja i od indirektnog dodira mora se osigurati za svaki izvor.

Clan 124.
Ako razni izvori napajanja mogu raditi paralelno kao nezavisni izvori napajanja
sigurnosnih i drugih sistema, pojava reverzibilne energije mora se spre6ti postavlja-
njem za~titnih uredaja.

76
 Clan 125.
Kad se sigumosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji mogu ra<!iti
paralelno, zaStita od kratkih spojeva i indirektnog dodira mora se obezbediti bez obzi-
ra nato da li se elektrifna instalacija napaja sa jednog iii sa oba izvora, pri ~emu su ne-
ophodne mere za ograniCavanje struje koja protiCe izmedu neutralnih taCaka izvora, a
narotito pri pojavi treCeg harmonika.

III. TEHNlCKE MERE ZASTITE

I. TehniCke mere zaStite od elektriCnog udara

Clan 126.
Na elektriCnu opremu primenjuju se tehniCke mere zaStite od direktnih dodira
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741.

Clan 127.
Na elektriCnu opremu primenjuju se tehniCke mere zaStite od indirektnih dodira
premajugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim Sto se tehniCka mera zaStite au-·
tomatskim iskljuCenjem napajanja ne primenjuje na delove elektri~ne instalacije gde je
neophodnost napajanja bitna i u slu~ajevima kad nije efikasna.
ZaStita delova elektriCne instalacije iz stava 1. ovog Clana od indirektnog dodira,
gde je neprekidnost napajanja bitna iii zaStita automatskim iskljuCenjem napajanja ni~
je efikasna, ostvaruje se kad se elektriCna oprema postavlja u neprovodne prostorije iii
lokalnim izjednaCenjem potencijala bez povezivanja sa zemljom.
TehniCke mere zaStite bezbednosno malim naponom, koriSCenjem opreme k.tase
II iii primenom ekvivalentne izolacije, kao i elektriCnim odvajanjem, mogu se prime·
njivati na celu elektriCnu instalaciju, njene delove iii opremu.
TehniCke mere zaStite od indirektnog dodira iz s. I, 2. i 3. ovog Clana ne prime-
njuju se pri izvodenju elektriCne instalacije na: potporne izolatore i rnetalne delove
spojene sa njima, pribor za: nadzemne vodove ako je van dohvata ruke, betonsko
gvo:ide ako mje pristupa~no, izloZene provodne delove malih dimenzija (do 50 mm x
50 mm) iii ako su van dohvata ruke, a mera zaStite povezivanjem na zaStitni provodnik
je teSko izvodljiva (npr. vijci, zakovice, natpisne ploCice, kablovske obujmice i sl.), me·
talne cevi i1i druga metalna kuCiSta koja Stite elektri~nu opremu u skladu sa zahtevima
za klasu II iii ekvivalentne izolacije.

2. TehniCke mere zaStite od po.bra

Clan 128.
Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spoljaSnjih utica-
ja BD 2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristi~no oteZano napuStanje (kao Sto su: visoke
stambene i poslovne zgrade, robne kuCe, pozoriSta, bioskopi i dr.) treba izbegavati.
Ako se kablovi i provodnici postavljaju u prostorijama iz stava 1. ovog Clana
moraju se ispuniti sledeCi uslovi: '
. I) da u s!u~~ju nastanka poZara ne mogu preneti ni proSiriti po:iar dva Casa od
nJegovog nastaJanJa;
.2) da se.~preCi izazivanje yis?ke temperature koja bi mogla da izazove paljenje
okolmh matertjala (npr. postavljanjem u kuCiSta, omotaCe i sl.)~
3) da se pola:iu u pokrivene kanale iii van dohvata ruke.

77
 Clan 129.
U zgradama klase spolja!njih utica~BD 3 i BD 4, za koje je karakteristirno pri-
sustvo velikog broja ljudi (kao §to su: pozori§ta, bioskopi, robne kuCe i dr.), rasldopne
aparature se postavljaju tako da budu pristupaCne samo struarlm licima.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog ~lana, rasklopni uredaji koji olillavaju na-
pustanje zgrade (npr. sklopke za protivpani~no svetlo, ventilaciju i dr.) mogu se pasta-
viti tako da svima budu pristuparni.
Ako se rasklopne aparature postavljaju u prostorijama iz ~lana 128. ovog pravil-
nik~ one moraju biti u kuCiStima od nezapaljivih materijala iii materijala koji ne pot-
pomafu gorenje.

Clan 130.
Elektrirna oprema koja sadrZi zapaljive ternosti ne moze se postavljati u prosto-
rijama predvidenim za napustanje zgrade klase spoljasnjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje
je karakteristi~no otehno napu§tanje (kao Sto su: visoke stambene i poslovne zgrade,
pozori!ta, bioskopi i dr.).
U prostorijama zgrada klase spoljasnjih uticaja BE 2, u kojima postoji opasnost
od pofara mo:le se postavljati samo neophodna elektricrta oprema, a·prolaz kablovima
i provodnicima dozvoljen je pod uslovom da se, u slu~ju nastayljanja u ovim prostori-
jama, spoj nalazi u nezapaljivom kucistu iii kuCistu koje ne potpom.Ze gorenje, da su
kablovi i provodnici zaStiCeni od prekomeme struje i da zadovoljavaju uslove ispitiva-
nja na zapaljivost prema jugoslovenskom standardu JUS N.C0.07~ u vremenu od jed-
nog minuta, plamenom duZine 120 mm.
Ako se kablovi i provodnici polaZu na zapaljive materijale, ti materijali moraju
zadovoljiti uslove ispitivanja na zapaljivost iz stava 2. ovog ~lana.
Clan 13!.
U prostorijama zgrada klase spolja8njih uticaja BE 2 u kojima se o<!ekuje ta-
lozenje praline na kuciSta elektri~ne OJ?reme u takvim koli~inama da mogu izazvati
poiar moraju se preduzeti mere da kuCtSta ne dostignu temperaturu paljenja pWine.
Pod merama iz stava I. ovog ~lana podrazumeva se da elektriaia oprema za te
prostorije mora biti izradena prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.850 i da se
pri izvodenju mora razmestiti tako da je obezbedeno hladenje kako tokom normalnog
rada tako i pri preoptereeenjima.
Mere iz stava l. ovog <;lana nisu potrebne ako je temperatura kuCiSta tako niska
· da ne mote izazvati paljenje praSine ni okolnih materijala.

Clan 132.
Ako su rasklopne aparature za zaStitu, upravljanje ili rastavljanje postavljene u
kuciste koje ima manji stepen z.Stite od IP 5X prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A5.070, one se moraju postaviti van prostorija u kojima postoji opasnost od potara
u zgradama klase spolja8njih uticaja BE 2).

Clan 133.
Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od potara u zgradama klase spoljaS~
njih uticaja BE 2) greju sistemom P.rinudne cirkulacije vazduha. vazduh se mora usisa-
vati iz prostorije u kojoj ne postOJi zapaljiva praSina.
Temperatura ulaznog vazduha za grejaqje ne sme biti takva da mo:Ze izazvati
poiar.
Clan 134.
Motori kojima se upravlja daljinski i koji rade bez nadzora, osim servomotora sa
kratkotrajnim radom, smeSteni u prostorijama u kojima postoji opasnost od po:Zara (u

78
zgradama klase spoljaSnjih uticaja BE 2), moraju se pomoCu uredaja osetljivih na tem-
peraturu zaStititi od temperatura koje su viSe od temperature tinjanja praSine.
Clan 135.
Svetiljke u prostorijama u kojima postoji opasnost ad poZara (u zgradama klase
spolj.Snjih uticaja BE 2) moraju imati stepen zastite najmanje IP 5X, prema jugoslo-
venskom standardu JUS N.A5.070.
Izvori svetla moraju biti zaStiCeni ad moguCih mehani~kih oSteCenja plastiCnim
iii staklenim poklopcima i reSetkama iii drugim odgovarajuCim zaStitnim sredstvima.
ZaStitna sredstva iz stava 2. ovog ~lana moraju biti sastavni deo svetiljke.
Clan 136.
Radi smanjenja opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od poZara
(u zgradama klase spoljaSnjih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti zaStiCeno zaStitnim
uredajem diferencijalne struje nazivne vrednosti struje delovanja od 0,5 A iii mora biti
postavljeno pod nadzor pomoCu uredaja za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u IT
sistemima), sa zvu~nim signalom za slu~aj greSke na izolaciji.
Provodnik strujnog kola za nadzor izolacije maZe biti dodatni provodnik viSeZil-
nog kabla, plaSt kabla spojen sa zaStitnim provodnikom iii neizolovani provodnik vo-
den sa izolovanim provodnicima u plastiatim instalacionim cevima.
Clan 137.
Strujna kola koja napajaju opremu iii prolaze kroz prostorije u kojima postoji
opasnost od pozara (u zgradama klase spoljasnjih uticaja BE 2) moraju biti z.Sticena
od preoptereCenja i kratkih spojeva zaStitnim uredajima koji se moraju postaviti van
tih prostorija.
Clan 138.
Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u prostori-
jama u kojima postoji opasnost od poi:ara (u zgradama klase spoljaSnjih uticaja BE 2)
moraju biti zaStiCeni kuCiStem najmanjeg ·stepena zaStite IP 2X iii opremljeni izolaci-
jom koja moZe da izdrfi ispitni napon od 500 V tokom I min.
Clan 139.
U prostorijama u kojima postoji opasnost ad po:Zara (ti zgradama klase spoljaS-
njeg uticaja BE 2) PEN provodnik moZe biti samo pridrufen strujnim kolima koja pro-
laze kroz ovakve prostorije, pod uslovom da nema prekida.
Clan 140.
U prostorijama zgrada od drvene grade (klase spoljasnjeg uticaja CA 2) moraju
se preduzeti mere da elektri~na oprema ne izazove paljenje zidova, podova iii tavanica.
Clan 141.
U prostorijama visokih zgrada u kojima je primenjena prinudna ventilacija (kla-
se spoljaSnjih uticaja CB 2), ~iji odnos veliCina maZe omoguCiti Sirenja poi:ara, moraju
se preduzeti mere za spreCavanje dejstva dimnjaka na mestima gde se nalazi elektriCna
oprema.

3. Tehni~ke mere zaStite od prekomerne struje

Clan 142.
Uredaj za za.Stitu od preoptereCenja provodnika i kablova, osim u s1uCajevima iz
Clana 143. ovog pravilnika, mora se postaviti na poCetak svakog strujnog kola, kao ina

79
sva mesta na kojima se smanjuje trajno dozvoljena struja provodnika, ako uredaj za za-
Stitu od preoptereCenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeduje odgovarajuCu zaSti-
.tu. ,
Uzrok smaiJienja trajno dozvoljene struje je smanjenje preseka provodnika, pro-
mena prirode, nacma postavljanja i promena izolacije i1i broJa :lila
Uredaj za zaStitu od preoptereCenja proizvoljno se sme pomerati dui: elektrit!nog
razvoda izmedu taCke gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i uredaja za zaStitu, pod
uslovom da je zaStiCen od kr<itkog spoja i da nem.a grananja ni prikljuCnica.
Uredaj za zaStitu od preoptereCenja mo:Ze se pomerati najviSe do 3 m izmedu taC-
ke gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i zaStitnog uredaja, pod uslovom da su pro-
vodnici ispred uredaja polo:Zeni sigurno na kratak spoj (npr. svaki provodnik u odvoje~
noj izolovanoj cevi), da su udaljeni od zapaljivih materijala i da nema grananja ni
prikljucnica.

Clan 143.
ZaStita od preoptereCenja provodnika i kablova moZe se izostaviti samo u pro~
storijama u kojima ne postoji opaspost od poZara i eksplozija, i to:
1) u strujnim kolima u kojima nema preoptereCenja. grananja iii prikljuCnica;
2) u strujnim kolima telekomunikacija, upravljanja, signalizacije i sl.;
3) u provodnicima i kablovima za spajanje elektriCnih maSina, pokretaCa, tran-
sformatora, ispravljaCa, akumulatora, rashladnih postrojenja i st.

Clan 144.
U IT sistemima uredaji za zaStitu od preoptereCenja mogu se premestiti du:Z vo~
da, odnosno izostaviti samo ako je svako strujno kolo zaStiCeno uredajem diferencijal~
ne struje iii ako je sva elektriCna oprema, podrazumevajuCi provodnike i kablove, izve-
dena kao oprema klase II Hi zaStiCena ekvivalentnom izolacijom.

Clan 145.
Uredaj za zaStitu od preoptereCenja kablova i provodnika ne postavlja se u takva
strujna kola gde prekid napajanja moZe predstavljati opasnost, kao Sto su pobudna
strujna kola obrtnih maSina, strujna kola za napajanje elektromagnetskih dizalica,
strujna kola sekundara strujnih transfor!Jlatora i sl.
U sluCaju iz stava 1. ovog Clana mora se predvideti alarmni uredaj koji deluje pri
pojavi preoptereCenja.

Clan 146.
Uredaji za zaStitu od kratkog spoja moraju se postaviti na poCetak svakog struj-
nog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog spoja provodnika
ako uredaj za zaStitu od kratkog spoja, postavljen ispred tog mesta, ne obezbeduje od-
govarajuCu zaStitu.

Clan 147.
Uredaji za zaStitu od kratkog spoja mogu se pomerati najviSe do 3 m duZ StiCe-
nog kabla iii provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno provodnici ispred ure-
daja polo:Zeni sigurno u odnosu na kratak spoj i zemljospoj i da su udaljeni od zapalji-
vih materijala.

Clan 148.
Uredaj za zaStitu od kratkog spoja mo:Ze se izostaviti:
I) ako provodnici iii kablovi spajaju generatore, transformatore, ispravljaCe,
akumulatorske baterije do pripadajuCih razvodnih blokova i zaStitne uredaje u tim raz-
vodnim blokovima;

80
 2) u strujnim kolima c::ije iskljuCenje moZe izazvati opasnost, kao ~to su pobudna
strujna kola obrtnih maSina, strujna kola napajanja elektromagnetskih diza1ica i struj-
na kola sekundara strujnih transformatora;
3) u mernim strujnim kolima.
U sluCajevima iz stava I. ovog Clana elektriCni razvod mora se izvesti tako da se
rizik od kratkog spoja svede na minimum (primenom pojaCane izolacije protiv spolja~­
njih uticaja), a provodnici i kablovi se ne smeju polagati na zapaljive materijale niti uz
njih.
Clan 149.
Jedan isti uredaj za zaStitu kablova i provodnika od kratkog spoja mote Stititi vi-
Se polo:Zenih provodnika u parale1i, pod uslovom da su uskladene radne karakteristike
uredaja i naCin paralelnog polagaqja provodnika.
Clan 150.
Uredaj za za~titu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fazni provod-
nik, osim u sistemu IT bez vodenog neutralnog provodnika, s tim da taj uredaj mora
iskljuCiti provodnik u kome je doSio do prekomerne struje, ali ne i bezuslovno iskljule-
nje drugih provodnika pod naponom.
Ako pri napajanju (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predstavlja opas-
nost, mora se predvideti iskljuCivanje i ostalih provodnika pod naponom.
Clan 151.
U strujnim kolima koja se napajaju izmedu faza u sistemu IT, gde nema vode-
nog neutralnog provodnika, otkrivarije prekomerne struje mo:Ze se predvideti samo u
dve faze, pod uslovom da u istom trofaznom strujnom kolu na strani napajanja postoji
uredaj za zaStitu diferencijalne struje koji prekida sve fazne provodnike.
Clan 152.
Ako je u 1T i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak preseku faz-
nih provodnika, nije potreban uredaj za zaStitu od prekomerne struje u neutralnom
provodniku ni uredaj za prekidanje ovog provodnika.
Ako je u sisternima iz stava 1. ovog Clana presek neutralnog provodnika manji
od preseka faznog provodnika, potrebno je predvideti uredaj za zaStitu od prekomerne
struje u neutralnom provodniku i taj uredaj mora izazvati iskljuCenje faznih provodni-
ka strujnog kola, pri Cernu nije neophodno prekidanje neutralnog provodnika.
Uredaj za zaStitu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije potreban ako
je neutralni provodnik zaStiCen od kratkog spoja uredajem za zaStitu faznih provodni-
ka strujnog kola i ako je najveCa struja koja protiCe kroz neutralni provodnik tokom
normalnog rada znatno manja od vrednosti trajno dozvoljene struje tog provodnika.
Clan 153.
Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.
Ako je vodenje neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se predvi-
deti uredaj za zaStitu od prekomerne struje neutralnog provodnika svakog strujnog ko-
la koji izaziva prekid faznih provodnika i neutralnog provodnika odgovarajuCeg struj-
nog kola.
Uredaj za zaStitu od preoptereCenja neutralnog provodnika nije potreban ako je
neutralni provodnik zaStiCen od kratkog spoja uredajem za zaStitu na strani napajanja
(na poC:::etku strujnog kola) koji odgovara zahtevima utvrdenim jugoslovenskim stan-
dardom JUS N.B2.743 za karakteristike zaStitnog uredaja od kratkog spoja iii ako se
posebno strujno kolo Stiti uredajem diferencijalne struje Cija nazivna vrednost ne pre-
lazi 0,15 puta vrednost trajno dozvoljene struje odgovarajuCeg neutralnog provodnika.

I> I 81
pod uslovom da ovaj uredaj prekida sve fazne provodnike i neutralni provodnik odgo·
varajuCeg strujnog kola.

Clan 154.
Prekidanje neutralnog provodnika mora kasniti za prekidanjem faznih provodni~
ka, a pri spajanju neutralni provodnik mora biti spojen istovremeno iii pre spajanja
faznih provodnika.

4. Tehnicke mere zaitite od prenapona

Clan 155.
Uredaj za ograniCavanje prenapona mora se postaviti tako da ne predstavlja
opasnost za ljude i okolne objekte u trenutku delovanja.

Clan 156.
U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici opsega napo~
na I i II, osim ako nisu preduzete mere da ne budu izlofeni naponu viSem od njihovog
ispitanog napona mrefne frekvencije.

Clan 157.
Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opasnost, moraju se
postaviti odvodnici prenapona.
Clan 158.
Ako se elektrlCna instalacija napaja iz nadzemne mrefe i zaStiCena je odvodnica·
rna prenapona, odvodnici prenapona moraju se postaviti Sto bliZe kuCnom prikljuCku.

Clan 159.
Odvodnik prenapona uzemljuje se najkraCim putem.

Clan 160.
ElektriCna otpomost uzemljivaca odvodnika prenapona ne sme biti veCa od 5 0 .
Clan 161.
PostojeCi uzemljivaCi, kao Sto su gromobranske instalacije, metalna vodovodna
mre:Za i sl., mogu se koristiti za uzemljenje odvodnika prenapona.

Clan 162.
Odvodnike prenapona i razna iskriSta nije dozvoljeno postavljati u prostorijama
u kojima postoji opasnost od pozara i eksplozija (klase spolja!njih uticaja BE 2 i BE 3).

5. TebniCke mere zaStite od pada i nestanka napona

Clan 163.
Ako pad, nestanak iii ponovno uspostavljanje napona mo.Ze izazvati opasnost za
ljude i opremu, mora se ugraditi uredaj za zaStitu od nestanka i pada napona.

Clan 164.
Uredaj za zaStitu od pada napona moZe delovati sa zakaSnjenjem ako pri radu
aparat koji se Stiti bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid iii pad napona.

82
 Clan 165.
Ak.o se koriste kontaktori, kaSnjenje u njihovom otvaranju i ponovnom zatvara~
nju ne sme sprefiti trenutno iskljuCivanje uredaja za upravljanje i zaStitu.

Clan 166.
Uredaji za zaStitu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u krajnjim
strujnim kolima napajanja motors 6je ponovno pokretanje, posle zaustavljanja do ko-
ga je doSio zbog pada iii nestanka napona, moZe biti opasno.
Clan 167.
Uredaji za zaStitu od nestanka ili pada napona neophodni su u elektriCnim insta-
lacijama zgrada u kojima je predvidena oprema za sigumosno napajanje i zamenu na-
pajanja.
Uredaji iz stava 1. ovog Clans moraju obezbediti ukljucSvanje sigumosnog izvora
Hi zamenu napajanja opreme rezervnim izvorom ako je napon manji od granica pravil-
nog funkcionisanja opreme.

6. Tehni&e mere zaitite rastavljaoj- iskljol!ivaojem i fonkcionalnim okljol!ivanjem I

iskljul!ivanjem strojnog kola

Clan 168.
TehniCke mere zaStite rastavljanjem i iskljucSvanjem su mere za otklanjanje opas~
nosti sa elektriCne instalacije, opreme i1i maSine.
Mere iz stava I. ovog ~lana postiZu se neautomatskim, lokalnim iii daljinskim
rastavljanjem, isklju6vatijem i funkcionalnim uklju6vanjem i iskljuCivanjem.
Clan 169.
PE provodnik (zaStitni provodnik) ne sme se rastavljati ni prekidati ni u jednom
sistemu.
U TN-C sistemima PEN provodnik (zaStitno-neutralni provodnik) ne sme se
rastavljati ni prekidati. U fN-S sistemima neutralni provodnik (N-provodnik) ne mora
se rastavljati ni prekidati.

7. Rastavljanje strujnog kola

Clan 170.
Svako strujno kolo, osim provodnika iz Clana 169. ovog pravilnika, mora biti ta-
ko izvedeno da se mo.Ze rastaviti od svih provodnika pod naponom.
Ako radni uslovi dopuStaju, viSe strujnih kola mo.Ze se rastavljati zajedniCkim
sredstvom.
Clan 171.
Posle rastavljanja, strujnog kola, nenamemo napajanje rastavljenog strujnog ko-
la mora se spreCiti posebnim merama, i to: zak:ljuCivanjem rastavljenog polo.Zaja, po-
stavljanjem opomenskih tablica i postavljanjem uredaja za rastavljanje strujnog kola u
kuCiSta iii u prostorije koje se zakljuCavaju.
Pri rastavljanju strujnog kola, kao dodatna mera zaStite, moZe se primeniti krat-
ko spajanje i uzemljenje.
Clan 172.
Na mestu na kome deo elektriCne opreme iH kuCiSte sadrZe delove pod naponom
koji se napajaju sa viSe izvora, mora se postaviti tablica sa upozorenjem lieu kome ovaj

83
deo postane pristupal:an da mora taj deo rastaviti sa svih izvora napajanja, osim u stu~
l\aju, kada se koristi uredaj za zabravljivanje koji obezbeduje da se sva napojna strujna
kola rastavlj3ju.

Clan 173.
Na mestima na kojima se akumulira elektriCna energija moraju biti predvidena
sredstva za njeno prafnjenje.

8. lskljuCivanje strujnog kola radi mehaniCkog odriavanja

Clan 174.
Sredstva za iskljuCivanje moraju se predvideti na mestima na kojim pri mehaniC-
kom odrZavanju moZe doCi do fizi<':kih ozleda, a to su elektril:ne instalacije za kranove,
liftove, pokretna stepeniSta, konvejere, maSine alatljike, pumpe i sl.

Clan 175.
Na mestima na kojima se vrSi mehaniCko odrZavanje moraju se predvideti sred-
stva za spreCavanje neZeljenog ponovnog ukljuCenja iskljuCene elektriCne opreme, osim
aka sredstva za iskljuCivanje nisu pod stalnim nadzorom lica koja vrSe odrZavanje.
Pod sredstvima za spreCRvanje ponovnog uk\iuCivan,ja iskljuCene elektriCne opre-
me podrazumeva se jedna ili viSe sledeCih mera: zakljuCavanje isklju~nog polo:i.aja,
postavljanje tablica sa upozorenjem i postavljanje opreme za iskljuCivanje u kuCiSta iii
prostorije koje se mogu zakljuCavati.

9. IskiJuCivanje strujnog kola i zaustavljanje u sluCaju hitnosti

Clan 176.
U delu elektriCne instalacije koja treba da se iskljuCi da bi se otklonila neo<':eki~
vana opasnost, mora se predvideti sredstvo za iskljuCivanje u sluCaju hitnosti.
ElektriCne instalacije iz stava t. ovog Clana su one instalacije koje napajaju:
pumpe zapaljivih teCnosti, ventilacione sisteme, velike raCunare, svetiljke sa pra:i.nje-
njem napajane visokim naponom, velike kuhinje i robne kuCe.
Clan 177.
Aka se uredajem za iskljuCivaqje u sluCaju hitnosti otklanja opasnost od elektriC-
nog udara, rasklopni uredaj mora prekinuti sve provodnike pod naponom, osim pro~
vodnika iz <':lana 169. ovog pravilnika.
Clan 178.
Sredstvo za iskljuCivanje i zaust3.vljanje u sluCaju hitnosti mora delovati Sto ne-
posrednije na odgovarajuCe napajanje.
Postavljanje sredstva za iskljuCivanje i zaustavljanje u slul:aju hitnosti iz stava I.
ovog Clana mora biti takvo da se samo jednim delovanjem iskljuCi odgovarjauCe napa-
janje.
Clan 179.
Sredstva za iskljuCivanje u sluCaju hitnosti moraju se postaviti taka da njihova
delovanja ne uzrokuju.pojave drugih opasnosti niti ometaju postupak za otklanjanje
opasnosti.

84
 Clan 180.
U elektriCnim instalacijama uredaja Cije pokretanje mo:Ze izazvati opasnost mo-
ra se predvi~eti s.redstvo.~a.hitno zaustavljanje tih uredaja. '
Elektn~ne tn~talac!Je tz stava I. ovog Clana su one instalacije koje napajaju: po-
~~etna stepemSta, hftc;)Ve, elevatore, konvejere, elektriCna pokretna vrata, maSine alat-
IJtke, opremu za pranJe kola i sl.

10. Funkcionalno ukljuCivanje i iskljuCivaoje strujnog kola

Clan 181.
Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno ukljufuje i isklju-
Cuje (u daljem tekstu: funkcionalno upravljanje) nezavisno od drugih delova elektriCne
instalacije m.ora biti opremljen uredaje~ ~a funkcionalno upravljanje.
UredaJ za funkc10nalno upravbanJe 1z stava I. ovog Clana ne mora prekidati sve
provodnike pod naponom, ali jednopolni rasklopni aparat se ne sme postaviti u neut- ·'
ralni provodnik.
Clan 182.
Jednim uredajem za funkcionalno upravljanje mofe se upravljati sa viSe elektri~­
nih aparata predvidenih da rade istovremeno.

Clan 183.
Uticanje i vadenje utikaCa u prikljuCnicu, nazivne struje do 16 A, moZe se vrSiti
za svrhu funkcionalnog upravljanja aparatima i opremom.

Clan 184.
Uredaji za funkcionalno upravljanje kojima se obezbeduje izmena napajanja sa
zamenskim napajanjem moraju delovati na sve provodnike pod naponom i ne smeju
staviti izvore u paralelan spoj, osim u elektriCnim instalacijama koje su specijalno
predvidene za ovakve uslove. U tim sluCajevima ne smeju se rastavljati PEN provodni-
ci (zaStitno-neutralni provodnici) iii PE provodnici (zastitni provodnici).

Clan 185.
UpravljaCka i pomoCna strujna kola moraju se projektovati, postavljati i zaStititi
tako da ograniCe opasnosti izazvane oSteCenjem izolacije izmedu upravljaCkog struj-
nog kola i drugih provodnih delova i da ne izazovu pogreSno delovanje upravljanog
elektriCnog aparata.
Clan 186.
UpravljaCka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi tako da se roo-
tori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada na-
pona, ako takvo pokretanje predstavlja opasnost.

Clan 187.
U elektriCnim instalacijama motora, gde se motor koCi suprotnim strujama, mo-
raju se predvideti mere za spre~avanje okretanja motora u suprotnom smeru na kraju
koCenja, ako to suprotno okretanje izaziva opasnost.

Clan 188.
Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretanja motora, moraju se
predvideti mere koje, po nestanku jedne faze Hi izmene faza, spreCavaju pokretarUe
motora u pogreSnom smeru.

85
 N. POSTUPAK I NACIN KONfROUSANJA I VERIFIKACIJE SVOJSTAVA,
KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRICNIH INSTALACIJA
Clan 189.
Svaka elektriCna instalacija mora tokom postavljanja ilili kada je zavBen~ ali
pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama ovog pravilni-
ka.
Clan 190.
Prilikom proveravanja i ispitivanja elektriCnih instalacija moraju se preduzeti
mere za bezbednost lica i zaStitu od oSteCenja elektriCne i druge opreme.

Clan 191.
Ak.o se elektriCna instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena
elektriCna instalacija u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
'

1. Proveravanje pregledom
Clan 192.
Pregled elektriCne instalacije v~i se kad je ona iskljuCena, a sastoji se iz provera-
vanja:
1) zaStite od elektriCnog udara, ukljuc!ujuCi merenje razmaka kod zaStite prepre-
kama ili kuCiStima, pregradama iii postavljanjem opreme van dohvata ruke;
2) mera zaStite od Sirenja vatre i od termi<5kih uticaja provodnika prema trajno
dozvoljenim vrednostima struje i dozvoljenom padu napona (ako nije izvrSena revizija
projekta);
3) izbora i podeSenosti zaStitnih uredaja i uredaja za nadzor;
4) ispravnosti postavljanja odgovarajucih rasklopnih uredaja u pogledu rastav-
nog razmaka;
5) izbora opreme i mera zaStite prema spoljaSnjim uticajima;
6) raspoznavanja neutralnog i zaStitnog provodnika;
7) prisustva Serna, tablica sa upozorenjima iii sli<5nih informacija;
8) raspoznavanja strujnih kola, osiguraCa, sklopki, stezaljki i druge opreme;
9) spajanja provodnika;
10) pristupa<5nosti i raspolo:Zivosti prostora za rad i odrZavanje.

2. lspitivanja
Clan 193.
OpSta ispitivanja moraju se izvesti prema sledeCem redosledu:
I) neprekidnost zaStitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjed-
na<5avanje potencijala;
2) otpomost izolacije elektriCne instalacije;
3) zaStita elektriCnim odvajanjem strujnih kola;
4) otpomost poda i zidova;
5) funkcionalnost.
Ako se pri ispitivanju iska:Ze neusaglaSenost sa odgovarajuCim odredbama ovog
pravilnika, ispitivanja se moraju ponoviti posle ispravljanja greSaka.

Clan 194.
Neprekidnost zaStitnog provodnika i provodnika za izjednaCenje potencijala is-
pituje se merenjem elektriCne otpornosti, naponom od 4 do 24 V jednosmerne iii naiz-
meniCne struje sa najmanjom strujom od 0,2 A.

86
 Clan 195.
ElektriCna otpomost izolacije elektriCne instalacije mora se meriti:
1) izmedu provodnika pod naponom, uzimajuCi dva po dva (merenje se vrSi to-.
kom postavljanja pre povezivanja opreme);
2) izmedu svakog provodnika pod naponom i zemlje (fazni provodnici i neutral·
ni provodnik se mogu spojiti zajedno).
U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod naponom.
ElektriCna otpomost izolacije meri se naponima koji nisu manji od vrednosti na-
pona datih u tabeli br. 2 i zadovoljava ako svako strujno kolo, bez prikljuUne opreme,
ima vrednost koja nije manja od vrednosti datih u tabeli br. 2.
Merenja se vrie jednosmemom strujom.
Kad strujno kolo sadlii elektronske uredaje, merenja se vrSe samo izmedu faz-
nog i neutralnog provodnika koji su spojeni zajedno sa zemljom. Bez spajanja provod·
nika pod naponom moZe se izazvati kvar na elektri~nim uredajima.

Tabela br. 3
Najmanje vrednosti elektrii!ne otpornosti izolaclje

lspitni napon Otpomost izo-

jednosmeme lacije
Nazivni napon strujnog kola struje
v MQ
I 2 3
Bezbednosno mali napon i mali radni napon kada se
strujno kolo (bezbednosno) napaja preko bezbednos-
nog transformatora za odvajanje, pod uslovom da is-
punjavaju uslove za ovu zaStitu prema jugosloven-
skom standardu JUS N.B2.741 250 >0.25
Do 500 v. ukljucujuci i 500 V sa izuzetkom propisa·
nih sluCajeva 500 ;.0,5
iznad 500 V I 000 >1,0

Clan 196.
Elektricno odvajanje delova pod naponom od drugih strujnih kola proverava se
ispitivanjem elektri~ne otpomosti izolacije, ali sa prikljuCenim aparatima shodno ~la­
nu 195. ovog pravilnika.
Clan 197.
Ako je oprema postavljena u izolovane prostorije, mora se ispitati elektriCna ot-
pomost zidova i podova metodom utvrdenom u jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.761. Najmanje tri merenja moraju se izvrSiti na istom mestu, s tim da se jedno
merenje vrSi na rastojanju l m od bilo kog pristupaCnog stranog provodnog dela u pro-
storiji, a druga dva merenja vrSe se na veCim rastojanjima.
Merenja iz stava 1. ovog ~lana moraju se ponoviti za svaku odgovarajuCu povt'Ai-
nu prostorije.
Clan 198.
Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table. upravljacki pultovi i sl.),
motorni pogoni, komande i zabravljenja moraju se funkcionalno ispitati da bi se pro-
verilo da li zadovoljavaju uslove propisane ovim pravilnikom i jugoslovenskim stan-
dardima iz ove oblasti.
ZaStitni uredaji izlaZu se funkcionalnom ispitivanju samo kad je to moguCe, da
bi se proverila njihova ispravnost, pravilnost postavljanja i podeSenost.
'
87
 V. ZAVRSNE ODREDBE
Clan 199.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaZe:
1) Pravilnik o tehni~kim merama i uslovima za izvodenje elektroenergetskih in-
stalacija u zgradama (,,Slu:ibeni list SFRJ", br. 43/66);
2) Pravilnik o tehniCkim merama za elektroenergetska postrojenja niskog napo-
na u poljoprivredi (,Slu:ibeni list SFRJ", br. 33170);
3) Pravilnik o tehniCkim merama za elektroenergetske instalacije u industriji
(,Slu:ibeni list SFRJ", br. 2173);
4) Pravilnik o tehniCkim normativima za projektovanje i izvodenje elektrifuih
prikljufaka i ormara u zgradama (,Sluzbeni list SFRJ", br. 35174);
5) Pravilnik o tehniCkim normativima za elektriCne instalacije u zgradama koje
se izvode sisterilom montaZe prefabrikovanih tipiziranih finalno obradenih elemenata
(,Sluzbeni list SFRJ", br. 19/85);
6) Pravilnik o tehniCkim normativima za elektroenergetske instalacije u prostori-
jama sa specifienim uslovima (,Sluzbeni list SFRJ", br. 68/85).
Clan 200.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku Sest meseci od dana objavljivanja u
"Slu:ibenom listu SFRJ".

88
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOV A NAZIVNOG NAPONA OD 1 kV DO 400 kV*

I. OPSTE ODREDBE

Clan I.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni~ki normativi za izgradJiju nadzemnih elek-
troenergetskih vodova (u daljem tekstu: vodovi) koji sluie za prenos i razvod elektriC..
ne energije, nazivnog napona od I kV do uldju~ivo 400 kV.
Odredbe ovog pravilnika ne primeJijuju se na kontaktue vodove za elektri~u
vuW i na nadzemne kablovske vodove.
Clan 2.
Nife navedeni izrazi. u smislu ovog pravilnika, imaju sledeea zna~a:
I) nadzemni elektroenergetski vod je skup svih delova koji sluie za nadzemno
vodeJije provodnika koji prenose i razvode elektri~u energiju, kojim su obuhvaeeni:
provodmci, zaAtitna uZad, zemljovodi, uzemijivaa, izolatori, nosa<H, konzole, stubovi i
temelji;
2) niskonaponski vod je vod aji nazivni napon ne prelazi I 000 V;
3) visokonaponski vod je vod ciji nazivni napon prelazi I 000 V;
4) nazivni napon je napon prema kome je vod dimenzionisan, graden i nazvan;
5) maksimalni pogonski napon je vrednost napona izmedu faznih provodnika
koja u normalnom pogonu ne sme biti prekor~ena;
6) provodnici su metalne nee iii uZad koja sluZe za provodellie struje;
7) Wtitno uie je uzemljeno uZe koje sluti za zaititu voda od atmosferskih i po-
gonskih prenapona;
8) sigumosno uie je uzemljeno uZe koje sluii za zaititu od dodira sa drugim vo-
dom;
9) stvami presek nee je geometrijski presek nee, a stvarni presek uZeta je zbir ge-
ometrijskih preseka svih nca u uietu, bez obzira na to da li su tiee od istog materijala
iii od razllatih materijala;
10) zatezna Cvrstoea nee je najmanje naprezanje pri kome dolazi do prekida
fice. Vrednosti zatezne ~toCe su u skladu sa vrednostima zatezne ~oCe pre
pouZavanja i navedene su u odgovarajuCim jugoslovenskim standardima;
II) sUa kidaJiia je 95% od ra~nske site kidaJiia za jednometalno uie, a 90% od
ra~ke sile kidanja za dvometalno uie. Raeunska sila kidanja utvrdena je u propisi-
ma o jugoslovenskim standardima za metalnu u!ad, a prekidna ~to~ izrafunava se
iz tako defmisane sile kidanja i preseka uieta;
* Ovaj pravilnik je objavljen u ,Siu1benom listu SFRJ", br. 65/88.

89
 12) maksimaloo radno naprezanje provodnika, odnosno za5titnog uieta je odab-
raoa rammska vredoost koju horizootalna kompooenta zatezne l!vrstoee postiZe oa
temperaturi od -5 OC pri oormaloom dodatnom optereeelliu, iii na temperaturi od -20
•c bez dodatnog optereeeoja;
13) oorma1oo dozvoljeno oaprezanje provodnika, odnosno za!titnog llZeta je na-
prezanje koje se ne sme prekoraati pod norma1nim us1ovima, tj. na temperaturi od
-5 •c pri normalnom dodatnom optereCelliu i na temperaturi od -20 •c bez tog optere-
Cellia 1 odnosi se na horizonlalnu komponentu naprezanja;
14) izuzetno dozvoljeno naprezanje provodoika, odnosno za!titnog 11Zeta je na-
prezallie koje se ne sme prekoraati pod izuzetnim uslovima, tj. na temperaturi od
-5 •c pri izuzetnom dodatnom optereeenju i odnosi se na naprezanje u Wki u<!vdee-
nja;
15) sila ':'•prezanja provodnika, o!lnosno zastitnog llZeta je proizvod stvarnog
preseka 1 maks1malnog radnog naprezatya;
16) dodatno optereCenje je optereeenje provodnika, odnosno z.Stitnog llZeta od
inja, leda iii soega, a dejstvnje vertikaloo naniZe i dodaje se tefini provodnika, odnos-
oo zaStitnog llZeta;
17) leZina provodnika, odnosoo zastitnog uZeta (sa dodatnim optereCelliem iii
bez Iliega) koja optereeuje ta~ u<!vdeellia je proizvod jedioime teZioe provodnika,
odoosno zaStitnog llZeta po metru (sa dodatnim optereeelliem iii bez Iliega) i gravitaci-
onog raspona izra.Zenog u metrima;
18) gravitacioni raspon je udaljenost od najniie ta~ke lan<Sanice s jedne strane
stuba do najniZe ta~ke 1~anice s druge strane stuba;
19) ugib provodnika, odnosno zastitnog llZeta je vertikalni razmak od prave koja
spaja Wke u<!vdeenja do provodnika, odnosno zaStitnog llZeta, meren na sredini ras-
pona;
20) raspoo je horizontalni razmak izmedu dva susedna stuba;
21) zatezno polje je deo voda koji se nalazi izmedu dva susedua zatezna stuba;
22) raspon ukrStanja je raspon u kome vod prelazi preko nekog objekta navede-
nog u glavi VIII ovog pravilnika;
23) susedni raspon je raspon koji se nalazi neposredno do raspona ukrstanja;
24) polje ukrStallia je zatezno polje u kome vod prelazi preko nekog objekta na-
vedenog u glavi VIII ovog pravi1nika;
25) susedoo polje je zatezno polje koje se nalazi neposredno do polja ukrStanja;
26) poia~a mehani~ka sigumost je poja~a sigurnost voda postignuta izolaci-
jom koja JO u mehani~kom pog1edu jaee dimenzionisana;
27) poja~a e1ektri~ signmost je poja~a signmost voda postignuta izo1aci-
jom koja je u elektrimom po~ledu ja~e dimenzionisana;
28) signmosni razmak JO najmanji dozvoljeni razmak izmedu de1ova pod napa-
nom, odnosno izmedu dela pod naponom i uzemljenog dela voda, za odgovarajuCi na-
zivni napon;
29) sigurnosna visina je najmallia dozvoljena vertikalna udaljeoost provodnika,
odnosoo de1ova pod naponom od zemJje iii nekog objekta pri temperaturi + 40 •c,
odnosoo pri temperaturi- 5 °C sa oorma1nim dodatnim optereeenjem bez vetra;
30) signmosna udaljeoost je najmanja dozvoljena udaljenost provoduika, odnos-
oo delova pod napooom od zemlje iii nekog objekta u bi1o kom pravcu pri temperaturi
+ 40 •c i optereCelliu vetrom od oule do punog iznosa;
31) stub je bilo koja konstrukcija koja nosi izolatore, provodnike i zaStitnu llZad
(npr., stub, zidna konzo1a, nosa~ i sl.);
32) ooseCi (linijski) stub je stub koji nosi provodnike i z.Stitnu llZad;
33) zatezni stub je stub koji shdi za zatezanje provodnika i zastitne llZadi;
34) normalni slu~aj opterecenja stuba je s1ueuj koji oastaje kad su svi delovi vo-
da oeoSteeeni;
35) vanredni slueuj OJ?IereCenja voda je s1ueuj koji oastaje kad se jedao provod-
nik iii jedoo za§titno uZO S jOdne strane stuba prekine;

90
 36) uzemljet1ie je elektriooo provodno spajllllie pojedinih delova voda sa zem-
ljom;
37) otpomost uzemljeqja je zbir otpomosti rasprostiranja uzemljival!a i otpomos-
ti zemljovoda;
38) otpomost rasprostirllllia uzemljivaa. je otpomost zemlje izmedu uzemljivaa.
i referentne zemlje;
39) referentna zemlja je podrueje zemljiita koje je od pripadajueeg uzemljivaa.
udaljeno toliko da se izmedu ma kojih taa.ka tog podrueja ne pojavljuju matnije razli-
ke potencijala;
40) izolacija voda je izolacija koja se sastoji od vazduinih razmaka i izolatora u
dodiru sa vazduhom kojt su podvrguuti dielektriooom naprezlllliu, atmosferskim i dru-
gim uticajima (vlap. pratina, neastoea itd.);
41) izolator JC deo montaZnog sklopa koji sluZi za elektriooo izolovanje i meha-
niCko spajaqje provodnika sa noseCom konstrukcijom;
42) tzolatorski lanac je montaini sklop jednog iii viie izolatora i opreme za noie-
qje, koji sluZi za elektricno izolovanje i mehanicko spajllllie provodnika sa noseeom
konstrukcijom.

II. USLOVI PRORACUNA

1. Temperatora

Clan 3.
Provodnici i zaititna Diad proraeunavaju se za sledeee uslove:
1) minimalna temperatura ........................................ - 20 oc
2) maksimalna temperatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . + 40 °C
3) temperatura pri kojoj postoji dodatno optereeeqje na vodu .••..••.•.. - S •c.
2. I>Gdatno opte...,...
Clan 4.
Pri proraeunavlllliu provodnika i zastitne uiadi uzima se da se na qjima stvara
dodatno optereeeqje od iqja, leda iii mokrog snega (u daljem tekstu: dodatuo optereee-
nje).
Smatra se da dodatno optereeeqje dejstvuje vertikalno naniZe i ono se dodaje
tetini provodnika, odnosno zaititnog uzeta.

Clan 5.
Za normalno dodatno optereeeqje g uzima se najveee dodatno optereeeqje koje
se na odnosnom mestu pojavljuje pros.OOo svakih pet godina, ali u svakom slua.ju ne
manje od
g - 0,18 Vd [daN/m]
gde je d - preCeik provodnika, odnosno zaStitnog UZeta, u milimetrima.
Za procenu dodatnog optereeellia koje se uzima pri proraoonu voda koriste so
podaci koji se dobijaju od hidrometeoroloike sluzbe i izmerene vrednosti na postoje-
Cim nadzemnim elektroenergetskim vodovima i telekomunikacionim vodovima duz
projektovane trase. Po pravilu, raeUDa se sa sledeCim vrednostima za normalno dodat-
no optereeenje:
1,0. g
1,6. g
2,5 • g
4,0. g

91
 Izuzetno od odredbe stava 2. ovog clana, mogu se uzeti i vrednosti razliate od
navedenih, aline manje od 1,0 g.
Clan 6.
Za izuzetno dodatno optereeenje uzima se najveee dodatno optereeenje koje se
na odnosnom metu pojavljuje proseeno svakih 20 godina, ali ne manje od dvostrukog
normalnog dodatnog optere¢eJ1ja iz clans 5. ovog pravilnika.

Clan 7.
Ako je na vodu iii delu njegove trase rezultanta sila pritiska vetra i teZine pro-
vodnika, odnosno za!titnog uU!a bez dodatnog optereeenja veea od tdine provodni-
ka, odnosno zastitnog uZeta sa izuzetnim dodatnim optereeenjem, kao izuzetno dodat-
no optere6enje uzima se veCa vrednost.

3. Vetar
Clan 8.
Optereeenje od vetra je proizvod povr!ine objekta, pritiska vetra, koeficijenta
dejstva vetra i sinusa napadnog ugla. Pri tom se uzima vodoravni pravac vetra, a opte~
retenje od vetra upravno na napadnutu povriinu.
Clan 9.
Pri izraeunavaJ1ju optereeenja od vetra, za povr!inu objekta uzima se stvarna po-
vr!ina, bez dodatnog optereeeJ1ja, napadnuta vetrom, a za cilindricne objekte uzima se
projekcija te povriine. Za rdetkaste stubove uzimaju se samo povriine okrenute pre-
rna vetru.
Clan 10.
Pritisak vetra r izraWnava se prema sledeCem obrascu:

p =
v'
[daN/mm']
16
gde je v - maksimalna brzina vetra [m/s] koja se na istom potezu trase pojavlju-
je proseeno svakih pet godina, a za vodove napona 400 kV- i u duZ.m periodu. Brzina
vetra odreduje se na osnovu merenja, primenom statisti~ke abrade memih podataka. U
nedostatku dovoljnog broja memih podataka, brzina vetra se procenjuje kori!eenjem
raspoloZivih podataka.
Pritisak vetra iz stava I. ovog ~lana primenjuje se za osnovnu visinsku zonu od 0
do 40 m nad zemljom i ne sme biti maJ1ji od 50 daN/m'. Dobijene raeunske vrednosti
za r poveeavaju se do prve ve~e vrednosti iz slede¢eg niza:
60, 75, 90, llO, 130 daN/m'
Na delovima koji se nalaze u zoni izmedu 40 m i 80 m nad zemljom uzimaju se
poveCane vrednosti pritiska vetra, prema tabeli I.
Tabela I
Vtsinska zona voda Pritisak vetra, daN/m2
Vodovi sa ukupnom visinom do 15m nad zemljom 50 60 75 90 110
Osnovna visinska zona od 0 do 40 m nad zemljom 60 75 90 110 130
Delovi vocla u zoni izmedu 40 m i 80 m nad zemljom 75 90 110 130 150

92
 Za pritisak vetra na provodnike, odnosno zaS!itnu utad merodavna je visina '1ii-
hove ta~ke u~riee11ia u stezaljci na odnosnom stubu. Vrednosti iz tabele I mogu se po-
veCati zavisno od uslova terena.
Clan II.
Pri odredivanju koeficijenta dejstva vetra uzima se u obzir dejstvo vetra na priti-
sak i usisavanje, dejstvo vetra na zadnju stranu reietkaste konstrukcije, kao i smanjeqje
dejstva vetra na provodnike i z~titnu utad zbog toga sto se maksimalni pritisak nikad
ne javlja istovremeno duZ celog raspona.
Koeficijenti dejstva vetra za pojedine delove voda su:
I) za stubove Cetvorougaono~ preseka ..............•..•..•....•........ 1,4
2) za stubove sestougaonog ill osmougaonog preseka ...........•..••..... 1,0
3) za stubove krumog preseka ........................................ 0,7
4) za dvostruke stubove ~etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni
koja prolazi kroz obe ose stubova ( ako je razmak osa nia11ii od dvostruke strane
preseka) ................................................................ 2,0
5) za dvostruke stubove krutnog preseka, za velar u pravcu ravni koja pro-
lazi kroz ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog prernika) ........•. 1,0
6) za r.Setkaste stubove od pror.Jisano!! eelika u ravni .................... 1,4
7) za reietkaste stubove od cevi u ravm ................................. 1,1
8) za eetvorougaone r.Setkaste stubove od profilisanog eelika .•..••..•..... 2,6
9) za ~vorougaone reietkaste stnbove od cevi .......................... 2,0
10) za trougaone resetkaste stubove od profilisanog eelika •..............•. 2,8
11) za provodnike i zaititnu utad ...................................... 1,0

Ill. PROVODNICI I ZASTITNA UZAD

1. lzrada

Clan 12.
Za izradu tica i u~adi upotrebljavaju se: aluminijum, aluminijumske legure, ba-
kar i eelik. Aluminijum i bakar moraju biti tvrdo vueeni. Celik mora biti trajno i pouz-
dano z~ticen od korozije (npr. pocinkovanjem vruCim postupkom).

Clan 13.
Ako se upotrebe kombinacije metala iz ~lana 12. ovog pravilnika, njihovih legu-
ra ili drugih materijala, ~ice i uiad moraju biti dovoljno tilavi i postojani prema atmos-
ferskim uticajima.
Clan 14.
. Za vodove koji se grade prema odredbama ovog pravilnika mofe se upotreblja-
vatt samo gola utad.

2. NajlllliDji dozvoljeai presed

Clan 15.
Najmanji ~~olje'!i ~rese~ ufadi su:
I) od alummlJUma lll)egoVIh legura ................................ 25 mm2
2) od al-eelika .................................................. 16 mm'
3) od ~lika .................................................... 16 mm2
4) od bakra .................................................... 10 mm2
Uzad od drugih materijala mora imati takav presek da sila kidanja bude najma-
nje 380 daN.

93
 Clan 16.
Prosek utadi mora biti dovoljno veliki da ukupna temperatura utadi usled zagre-
vanja strujom ne bude vila od + 80 °8, pri <!emu se raC!una sa temperaturom okoline
od + 40 •s.
Clan 17.
Za!titno IIZe mora biti takvib dimenzija da pri jednopolnim kratkim spojevima
ne bude termicki preoptere<!eno.
3. Naprezauje
Clan 18.
Maksimalno radno napreza'lie, tj. odabrana raeunska vrednost koju horizontal-
•s
na komponenta naprezallia na zatezanje postiie pri temP."raturi od - 5 sa normal-
Dim dodatnim optere<!e'liem prema clanu 5. ovog pravilntka, iii pri temperaturi od - 20
•s l!ez dodatnog optere<!e'lia, ne sme prelaziti vrednost normalnog dozvoljenog napre-
zanJa.
Clan 19.
Naprezanje na zatezanje u tacki uCvri<!enja provodnika pri temperaturi od - S •s
sa izuzetnim dodatnim optere<!enjem prema clanu 6. ovog pravilnika ne sme biti ve<!e
od vrednosti izuzetnog dozvoljenog napreza'lia.
Clan 20.
Normalna i izuzetno dozvoljena napreza'lia koja se odnose na raeunski presek
utadi za razne materijale ne smeju biti veta od vrednosti datib u tabeli 2.
Tabelal
Odnos preseka, za >dad Dozvoljeno naprez;uUe
Materijal od dva materijala, daN/mm2
priblimo normalno izuzetno
1 2 3 4
AIIC- o,86 27,5 52
AIIC- o,9s 27,5 51,5
AIIC - 1,4 24,0 45
Al/C - 1,7 22,0 41
AIIC- 4,3 14,5 27
AIIC- 4,4 14,0 26
AIIC- 6 13,0 24,5
AIIC- 1,1 11,0 21
Al/C - 11,3 10 18,5
Al/C - 14,5 9 16,5
AIIC - 23,1 8 15
AIMgSiB-C!eliena >dad AlMgSiB/C - 0,86 30 56
AlMgSiB/C - 0,95 29,5 55
AlMgSiBIC - 1,4 26,5 48,5
AlMgSiB/C - 1,7 24,5 46,5
AlMgSiBIC - 4,3 18 34,5
AIMgSiB/C = 4,4 18 34,5
AIMgSiBIC = 6 16,5 31
AlMgSiBIC - 7,7 15,5 29,5
AlMgSiB/C = 11,3 14,5 27
AlMgSiB/C = 14,5 14 26
AlMgSiBIC - 23,1 13 24,5

94
 I 2 3 4
AIMgiE-<leliroa u!ad AIMgiE/C - 0,86 29 55
AIMgiE/C - 0,95 29 55
AIMgiE/C - 1,4 25,5 48
AIMgiE/C - 1,7 22,5 42
AIMgiE/C - 4,3 17,5 32
AIMgiE/C - 4,4 16,5 30,5
AIMgiE/C- 6 14,5 27
AIMgiE/C - 7,7 14,5 27
AIMgiE/C - 11,3 12,8 24
AIMgiEIC - 14,5 11,7 22
AIMgiE/C - 23,1 11,6 21,8
Aluminijumska u!ad 6 II
AIMgSiE - m!ad 10,5 20
AIMgiE - u!ad 9 17
CEAL -m!ad 45 84
Celiroa uiad
Celik I 14,5 26,5
Celik II 26 49
Celik III 49,5 93
Cetik IV 59,5 111
Bakama u!ad 16 30
Bronzana u!ad
Bz I 19,5 36,5
Bz II 23 43,5
Bz Ill 26,5 49,5

Za materijale koji nisu navedeni u tabeli 2 uzima se:

- kao nonnalno dozvoljeno naprezanje: 40% od ra<mnske sile kidaqja;
- kao izuzetno dozvoljeno_ naprezarUe: 75% od ratunske site kidanja.

Clan 21.
Opasnost od zamora materijala zbog vibracija spreatva se odgovarajuCim mera·
ma (npr. postavljanjem prigu§iva~a iii smanjenjem naprezanja).
Clan 22.
Pri proraatnavanju naprezanja, za fizil!ka svojstva materijala koriste se vrednosti
navedene u tabeli 3.
TaiJela 3
Toplotni
Odnos koefici- Mndu1
preseka, Broj fica Gustina jent elastiil-
Materijal za ufad od nosti
dva u utetu IO'kglm' lineamog
materijala lireqla daN
IO"'I'S lmm'
I 2 3 4 5 6
AIIC- AI c
AJ~nro. u!ad 0,86 78 91 5,45 13,7 13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000

95
 I 2 3 4 5 6
1,4 14 7 4,91 15,0 11000
14 19
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 I 19,2 8100
26 3 18,8 7700
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7700
26 7 18,9 7700
24 7 19,6 7400
7,7 54 7 3,36 19,4 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000

AIMgSiE/C AIMgSiE c
AIMgSiE-tielil)na ufad 0,86 78 91 5,45 13,7 13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000
1,4 14 7
14 7 4,91 15,0 11000
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 I 19,2 8100
26 3 18,8 7700
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7000
26 7 18,9 7100
24 7 19,6 7400
54 7 3,36 19,3 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000

AIMgiE/C AIMglE c
AIMgiE-tieliQ!a ufad 0,86 78 91 5,45 13,7 13400
0,95 18 19 5,33 13,3 13000
1,4 14 7 4,91 16,0
14 19 15,0 11000
1,7 12 7 4,66 15,3 10700
4,3 30 7 3,75 17,8 8200
4,4 30 19 3,64 18,0 8000
6 I 19,2 8100
26 3 18,8 7700
6 26 4 3,50 18,8 7700
26 5 18,7 7000
26 7 18,9 7700
24 7 19,6 7400
7,7 54 7 3,36 19,3 7000
54 19 19,4 6800
11,3 48 7 3,20 20,5 6200
14,5 45 7 3,09 20,9 6100
23,1 72 7 2,98 21,7 6000

96
 l 2 3 4 5 6'

Aluminljumska u!ad 1 6000

19 2,7 23
5700
37 5700
61 5500
A!MgSiB-uZad i 1 6000
A!MglB-uZad 19 2,7 23 5700
37 5700
61 5500
CEAL-u!ad 1 16000
19 6,87 13 15700
37 15700
61 15500
Celiroa u!ad 1 18000
12 17500
19 7,8 11 17500
37 17500
61 17500
BakamauZad 1 11300
19
8,9 17 10500
37 10500
61 10500

Clan 23.
Pri proraQmavanju naprezanja provodnika na viseam izolatorima u strmim i ne·
ravnomemim rasponima mora se uzeti u obzir otklon izolatora u smeru trase voda
(prora~navanje pomoCu ,.idealnog raspona").

4. Nastavljau\je provodalka I zaititne uZadl

Clan 24.
Za nastavljanje provodnika, odnosno zdtitne 11Zadi upotrebljavaju se, po pravi·
lu, spojnice odnosno stezaljke od istog materijala od kog su i provodnici. Spojnice, od·
nosno stezaljke od eelika moraju biti pocinkovane vrucrm postupkom iii !Zflldene od
nerclajueeg eelika.
Clan 25.
Za vodove u istom rasponu dozvoljen je najviSe jedan nastavak po provodniku, ·
odnosno po za§titnom 11Zetu.
Clan 26.
Provodnici, odnosno za8titna 11Zad razlicrtib preseka iii od razlicrtih materijala
smeju se nastavljati samo na mestima na kojima su mehani~ki rastereUni. Upotreblje·
ne stezaljke moraju biti takve konstrukcije da se pouzdano sprel!ava elektrolitsko raza.
ranje.
Clan 27.
Nastavci provodnika, odnosno za.Stitne u.Zadi u rasponu moraju izd:rZati najma-
1\ie 90% sile kidanja provodnika, odnosno za8titnog 11Zeta, pri eemu je dozvoljeno upot-
rijebiti i vise od jedne spojnice.
Spojnice koje su takve konstrukcije da se J1jima postife pouzdan provodan spoj i
da imaju najmanje 100% sile kidaJ1ja provodnika, odnosno zastitne uZadi (npr. kom-
presione spojnice) ne smatraju se nastavcima.

1-1 97
 IV. RASPORED PROVODNIKA I ZASTITNE UUDI

1. Sigurnosoi razmacl

Clan 28.
Udaljenost izmedu delova pod naponom, kao i udaljenost od delova pod napa-
nom do uzemljenih delova i do delova stuba, uzimajuCi u obzir dejstvo vetra iii dodat-
nog optereeellia, mora biti najmallie jednaka sigurnosnom razmaku.

Clan 29.
Sigumosni razmaci moraju odgovarati sledeCim vrednostim.a:
Sigumosni razmak, u em
Za nazivni napon u. (kV)
Vrsta naponskog naprezanja _izolacije 10 20 35 110 220 400
I) Atmosferski prenaponi 15 25 35 90 175 280
2) Sklopni i dugotrajni prenaponi 10 20 30 80 !55 270
3) Naponi industrijske frekvencije (normalni i
pogonski uslovi) 7 10 30 55 90

Sigurnosni razmaci raatnaju se za sledeCe slucajeve:

I) pri neotklonjenom izolatorskom lancu
2) zap = 0,15 · P_
3)zap = p_
gde je P- - maksimalni pritisak vetra, prema clanu I0. ovog pravilnika.

Clan 30.
Smatra se da je zahtev iz clana 29. ovog pravilnika u pogledu udaljenosti izmedu
provodni~ odnosno izmedu provodnika i zaStitne uZadi u sredini raspona i~punjen
8ko udaljenost D u sredini raspona u uslovima bez vetra na temperaturi + 40 os iznosi
najmaJije:
D = k Yf + I + sigumosni razmak za neotklonjeni provodnik (em)
gde je:
f - ugib provodnika, odnosno zdtitnog u:leta na temperaturi + 40 °S, u em, bez
obzira na usvojenu maksimalnu temperaturu provodnika;
I - dufina izolatorskog lanca od ta~ke uCvrieeJija do provodnika, u em, za sva
uCvriCenja (iii delove uCvriee!lia) koja se ne otklaJijaju u smeru upravnom na pravac
voda, tao i potpome izolatore, zatezne izolatorske lance i zaStitnu uiad I - 0;
k - koeficijent aja vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana provodnika,
odnosno provodnika i za§titnog IIZeta, a odreduje se prema obrascima iz cl. 31. do 33.
ovog pravilnika, u kojima je a ugao otklona .Provodnika, odnosno za.!titnog IIZeta od
punog pritiska vetra, raeunatog prema cl. 10. t II. ovog pravilnika, na IIZe, bez leda, iz-
ra!en u stepenima.
Pri proraaJnavanju udaljenosti izmedu dva razli~ita provodnika, odnosno izme--
du provodnika i za§titnog IIZeta koje nije izvedeno isto kan i provodnik, za svaki pro-
vodnik, odnosno i za provodnik i za za!titno IIZe udaljenost D izraeunava se prema ob-
rascu iz stava I. ovog clana, a odabira se veea vrednost za D.
Pri prelasku sa jednog rasporeda provodnika na drugi raspored proveravaju se
rastojanja na najkriticrtijem mestu, s tim da se u obrazac uvrsti vrednost ugiba na tom
mestu.

98
 Clan 31.
Pri horizontalnom rasporedu uzima se da je:
k - 4 + ~· ali ne lllll11i• od k - 6.
Najmanja udaljenost je D = 60 em, ako sigurnosni razmak nije veti.
Za vodove nazivnog napona do 20 kV koristi se obrazac iz stava I. ovog elana i
kad raspored (projekcija) provodnika, odnosno zdtitnog meta nije horizontalan.
Za slu6aJOVO iz stava 3. ovog elana, horizontalna udaljenost provodnika iznosi 20
em kad zbog vremenskih prilika (sneg, led, uge) postoji verovatno6a dodira, odnosno
preskoka napona.

Clan 32.
Pri kosom rasporedu uzima se da je koeficijent
k = 2 + 1~ aline miiJiii od k = 7.
'
Najmanja udaljenost je D = 70 em, ako sigurnosni razmak nije veti.
Za vodove nazivnog napona ve6eg od 20 kV takvo izraeunavaJije udaljenosti
(projekcija) dozvoljeno je samo pod uslovom da je ujedno i horizontalna udaljenost iz-
medu provodnika, odnosno izmedu provodnika i wtitnog meta najlllll11ie jednaka si-
gurnosnom razmaku.
Ako je horizontalna udaljenost izmedu dva koso rasporedena provodnika i za.
Stitnog uieta jednaka iii ve6a od udaljenosti 0 izraeunate prema clanu 31. ovog pravil-
nika, udaljenost je dovoljna.

Clan 33.
Pri vertikalnom rasporedu uzima se da je koeficijent
k = 4 + ~· ali ne manji od k = 14.
Najmanja udaljenost je D = 140 em, ako sigurnosni razmak nije veti.
Udaljenost iz stava 2. ovog clana potrebna je samo za vodove nazivnog napona
vece~ od 20 kV i u slueaju kad raspored nije potpuno vertikalan, ali je horizontalna
udabenost manja od sigumosnog razmaka.
Clan 34.
Ugao otklona izolatorskog lanca a ra~na se sa 70% pritiska vetra na provodni·
ke, odnosno sa 50% pritiska vetra na provodnike u snopu. U oba slu~ja ugao otklona
raeuna se za provodnike bez leda. Pritisak vetra raeuna se na naein odreden u cl. I0. i
II. ovog pravilnika.

2. Zaititua zona
Clan 35.
Pod zdtitnom zonom l'odraznmeva se prostor ispod wtitnog uteta u kome su
provodnici dovoljno zdti6em od uticaja atmosferskih prenapona.

Clan 36.
Provodnici se, po pravilu, moraju nalaziti u granicama Wtitne zone du! svih
raspona i na svim temperaturama od 0 ° do 40 °8 u uslovima bez vetra.
Clan 37.
Na vodu sa jednim zdtitnim uietom wtitna zona obuhvata prostor u granica-
ma ugla od najvi§e 30° sa obe strane wtitnog uieta, moreno od vertikale.

99
 Clan 38.
Zdtitna zona izmedu dva za!titna uUta obuhvata prostor ispod luka koji dodi-
ruje oba za!titna uU!a, aje je sredi§te iznad IIZeta, a polupremik luka iznosi 0,58 d,
gde jed medusobna udaljenost zaititne uZ&di (slika 1).

ZAST ITO ZA~TI TNO

u1E UZE

•
.
I
ZASTITNt ZONA
311"
d
I
Slika I

V. IZOLATORI I IZOLATORSKI LANCI

1. Opite odredbe
Clan 39.
Na vodovima se upotrebljavaju potporni i viseCi izolatori.
Potpomi izolatori spajaju se evrsto sa stnbom.
ViseCi izolatori spajaju se sa stubom tako da se mogu slobodno ldatiti oko tacke
uCvriteJVa.
Clan 40.
Za odredeni vod biraju se odgovarajuCi tipovi izolatora, pri ¢emu se vodi ramina
o mebanickim i elektrienim optereeenjima tog voda.

l. Mebaal~ko dlmeuzionlsaaje
Clan 41.
Potporni izolatori na noseCim stnbovima moraju biti takvih dimeuzija da pre-
lomno optereo)ellie iznosi najm8J1ie 2,5 puta tetine provodnika sa dodatnim optereo)e-
qjem, s tim §to se ako je optereo)enje provodnika usled delov811ia vetra veo)e, uzima u
obzir to veo)e preoptereo)enje.
Potporni izolatori na zateznim stubovima moraju biti takvih dimeuzija da pre-
lomno optereo)eqje iznosi najmanje 2,5 puta sila zatezanja provodnika.

100
 Clan 42.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim Iancima na nosecSim
stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju elektromehani&o odnosno mehani~
ko. optere6etlje najlllllllie tri puta veee od tmne provodnika sa dodainim optereeeqjem,
s ttm lito se, ako je optereeeqje provodnika usled delovaqja vetra veee uzima u obzir to
veee optereeeqje. '
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim Iancima na zateznim
stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju elektromehanieko, odnosno mehani~
ko optereeeqje najlllllllie tri puta veee od sile zatezaqja provodnika.

Clan 43.
Masivni i litapni izolatori, odnosno masivni i AtaP,Di izolatori u izolatorskim Ian-
cima na noseCim stubovima moraju biti takvih dimenz~ja da imaju prekidno optereCe-
nje najtnallie tri puta veee od tmne provodnika sa dodatnim optereeeqjern, s tim Ato
se, ako Je optereeenje provodnika usled delovaqja vetra veee, uzima u obzir to veee op-
tereUnJe. Masivni i §tapni izolatori, odnosno masivni i itapni izolatori u izolatorskim
lancima na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenziJa da imaju najmaqje tri pu-
ta veee prekidno optereeeqje od sile zatezanja provodnika.

Clan 44.
Dozvoljena je upotreba viAestrukih izolatorskih lanaca pod uslovom da je u nor-
malnom stalliu osigurana ravnomerna raspodela optere6etlja na pojedine izolatorske
lance.

3. Elektri&to dimenzloaisaDje

Clan 45.
Izolator, odnosno izolatorski Ianac, kompletno sastavljen kao na nadzemnom
vodu sa zaAtitnom armaturom iii bez qje, mora zadovoljiti vrednosti date u tabelama 4,
5 i 6.
Tabela4
Nazivni podnosivi atmolfenki udami prenapon
(tcmena vrcdnoa) Nazivni krattotr.Jni
Nazivni napon Najvili napon opremc u.,
(efektivna vrednoat)
(tV)
d=ke
podnosivi II8JIOD m-

-·
(kV) (tV) stupaoj izolacije (ele ·vnafretvencije
vrednolt)
(kV)
pun

I 2 3 4 s
3 3,6 20 40 10
6 7,2 40 60 20
10 12,0 60 75 28
20 24,0 95 125 50
35 38,0 145 170 70

Stupanj izolacije voda (sniZen iii pun stupaqj izolacije) bira se s obzirom na iz-
lofenost atmosferskim iii sklopnim prenaponima, naein uzemljeqja neutralne ta&e i
vrstu prenaponske zaAtitne naprave ako je primeqjena.

101
 Tailela 5
Nazivni kmtko-
Najvili napon
Osnova za jcdiniate
M....,..: vred- N8Jnw
......,....
._ _,.,r.::J:l .. •·--·
081Vl
enlti udarni
.........- tn\ini podnosivi
Nazivni napon
(kV)
opreme U..,
(efcktiVDa vrcdoost)
u•. g ..,..,.. napon industry·
ske frekvenciJe
(efektivna vred·
(kV) _!~---·)
(temena y,,......_ (temena vrcdoost)
(k:V} nost)
(kV) (kV)

I 2 3 s
185
110-----123-----100: 230
275
325
360
395
460

Iz tabele S bira se jedan stupanj ill vile stupqjeva izolacije za pojedine standardne vrednos-
ti najviieg napona opreme. Ak.o je dato vile stupnjeva izolacije, viti stupanj izolacije je prikladan
za opremu u mrehma sa kompenzacijom struJe zemljospoja ili gde je faktor zemljospoja iznad
1,4.
Tailela 6
Nuivni podnosivi sklopni pre-
Mpon
Odnos izme-
. ,.. Osoova za jcdi- 4\1 nazivo!h
N &JV napon ~ niene vrednosti ~nosivih Nazivni J)Odnosivi atmo.s.
reme U,.
Nazivni oapon (efektivna 11 Jedinibla vrcd· Temena v atmosferskih fenki udarni prenapon (te-
(kV)
vred- U.., · YJ nost nootV) i skl~nih mena vrednost)
~ (temena vrednoat) (kV)
(k
udatnih pre. (kV)
(kV)
"&V!"
I 2 3 4 s 6 7

2,76---950_1,11 I 050
400----4:20---3431
< 3,06 lOS
-1,24:::::::==-="'1
1,12
,24
,36
I
I
175
300
425

Clan 46.
Vrednosti iz Clana 45. ovog pravilnika va:Ze za izolatore pod sledeCim uslovima:
1) atmosferski pritisak ..................................................................... 1013,25 mbar;
2) temperatura ............................................................................................ + 20 °S;
3) vlaznost ................................................................................................... II g/m3 .
Clan 47.
Za delove voda na veCim nadmorskim visinama, vrednosti ispitnih napona iz
tabela 4, 5, i 6. iz Clana 45. ovog pravilnika mnofe se sledeCim faktorima:
1) 1,075 - za nadmorske visine od 1000 m do 1500 m;
2) 1,150- za nadmorske visine od 1500 m do 2000 m;
3) 1,225 - za nadmorske visine od 2000 m do 2500 m.
Clan 48.
Na vodovima iii delovima vodova u predelima sa poveCanim stepenom zagade-
nosti atmosfere (npr. u blizini obale mora, hemijske industrije, toplana, cementara
i dr.) moraju se upotrebiti specijalni izolatori sa produienom strujnom stazom.
·.
102
 Clan 49.
Prema stepenu zagaOenosti, izolatorski land, odnosno izolator~ mora~u-~~ati
specifiCne nazivne strujne staze najmanje prema tabeli 7, s tim se uz1ma naJVlSI na~
pon opreme Um.
Tahela 7
Specifierut nazivna strujna staza izmedu fa-
Stepen zagadenosti ze i zem:lje
mm/kV
I - Mala zagadenost 16
II - Srednja zagadenost 20
III- Velika zagadenost 25
IV - Vrlo velika zagadenost 31

Clan 50.
Polo:!aj izolatora, odnosno izolatorskog lanca na vodu mora biti takav da bitno
ne smanjuje njegova izolaciona svojstva.
4. l'oja<aoa izolaelja
Clan 51.
Izolaelja voda pojacmva se. po potrebi, mehani~ki, elektriooo, odnosno mehani~
ki i elektriooo.
Clan 52.
Izolaelja voda je mehani~ki poja()ana ako se:
a) za potporne izolatore upotrebe dva iii vi§e izolatora, takao da, u slu<aju prelo·
ma jednog izolatora, preostali izolatori budu dimenzionisani prema ~1. 41. do 44. ovog
pravilnika, uzimajuCi u obzir raspodelu opteretenja na neo§teeene izolatore;
b) za viseee izolatore, odnosno izolatorske lance upotrijebe dva laoca iii vi§e la-
naca dimenzionisanih prema ~1. 42. do 44. ovog pravilnika za normalno stanje vodn,
kad je optereCenje ravnomemo rasporedeno na sve lance, a ako se prekine jedan lanac,
preostali lane! smeju biti optereeeni najvi§e sa pola iznosa od elektromehani~kog opte-
reeenja, odnosno minimalnog prelomnog optereeeqja.
Clan 53.
Izolacija je elektri~no poja~ana ako se:
1) za potpome izolatore odabere izolator za prvi vi~i izolacioni nivo, odnosno
izolator sa poveCanom duZinom strujne staze;
2) za masivne i §tapne izolatore odabere izolator sa povecanom duiinom strujne
staze;
3) za kapaste izolatore, odnosno kapaste izolatore u izolatorskim lancima stavi
jedan tlanak vi§e, nezavisno od naponskog nivoa.

s. u~ provodnika
Clan 54.
Na potpornim izolatorima noseCih stubova provodnici se, po pravilu, vezuju me-
kanom zicom od istog iii slilnog materijala od kog su i provodnici. l'reooik tice ne sme
biti manji od 2,5 mm.
Clan 55 .
. Na ~gaone stubove provodnik se postavija tako da je potporni izolator u tupom
uglu 1 da JO veza rastereeena.

103
 Clan 56.
Na zateznim stubovim.a provodnici se uCvrSCuju na potpome izolatore omOOm
koja je zatvorena spojnieama ili vezom.
Clan 57.
Nosaa potpomih izolatora dimenzioni!u se tako da izdde optereeenje iz ~lana
41. ovog pravilnika, s mehani~kim faktorom sigurnosti najmanje 2 s obzirom na pre-
kidnu ~toeu materijala.
Clan 58.
Stezaijke i ostali metalni delovi u sastavu izolatorskih lanaca, kao i oprema za
u~rieenje Wtitnog uzeta moraju biti takvih dimenzija da izdde optereeenje prema ~1.
42. i 43. ovog pravilnika, s mehani~kim faktorima sigurnosti od najmanje 2,5 s obzirom
na silu kidanja.
Stezaljke i ostali metalni delovi za u~riCetjje provodnika i za8titnog uzeta mora-
ju biti izradeni od istog ill slimog materijala od kog su provodnici, odnosno zaStitna
UZad iii od eelika pocinkovanog vruCim postupkom, odnosno od nerdajueeg eelika.
Clan 59.
Kod viSestrukih izolatorskih lanaca, pri prekidu jednog lanca metalni delovi os-
talih lanaca moraju biti takvih dimenzija da izdrfe optereCenje prema ~l. 42. i 43. ovog
pravilnika, s mehanil:kim faktOrom s1gumosti od najmanje 1,7 s obzirom na silu kida-
nja.
Clan 60.
Sila izvlaCenja iz noseCih stezaljki za provodnike i zaStitnu ufad ne sme biti ma-
nja od 60% sile zatezanja.

VI. STUBOVI

l. Vrste stubova

Clan 61.
Stubovi mogu biti noseCi (linijski) i zatezni.
NoseCi stubovi se, po pravilu, postavljaju samo u pravolinijskoj trasi. Napreza-
nje provodni~ odnosno zaStitne uZadi kod noseCih stubova u oba raspona je jednako,
a provodnici i zaStitna ui.ad nisu sa njima Cvrsto spojeni i na stub se ne prenosi direk-
tno njihova sila zatezanja s jedne strane stuba, nego se prenosi samo rezultanta site za-
tezanja s obe strane, ako ta rezultanta postoji.
Kod zateznih stubova naprezanje provodnika,. odnosno zaStitne uZadi ne mora
biti jednako u oba raspona, provodnici i zaStitna u.Zad su sa njima Cvrsto spojeni i na
stub se direktno prenosi sila zatezanja svakog provodnika i zaStitnog uZeta sa svake
strane stuba.
Stubovi mogu istovremeno biti i noseCi i zatezni (npr. stub na kome se vod odva-
ja je u odnosu na prolazni vod noseCi, a u odnosu na ogranak je zatezni).
Clan 62.
Stubovi se mogu nalaziti u pravolinijskoj trasi (linijski stubovi) iii na uglu trase
(ugaoni stubovi).
NoseCi i zatezni stubovi mogu biti linijski i1i ugaoni.
Clan 63.
Na vodovima sa viseCim izolatorima ne upotrebljavaju se ugaoni noseCi stubovi
na mestima na kojima ugao skretanja trase iznosi viSe od 20°.
Clan 64.
Du.Zina zateznog ~polja, tj. udaljenost izmedu dva zatezna stuba, po pravilu, ne
sme biti veea od 8 km, niti sme sadtfati vile od 30 raspona.

104
 Kraea zatezna polja primenjuju se ako posebne prilike na trasi to zahtevaju (k:li-
matski uslovi, teren, ukritanja, veCi broj uglova i sl.).

2. Naprezaaje stubova

Clan 65.
Stubovi moraju biti takvih dimenzija da naprezaqje materijala ne prekoraa gra-
nicu dozvoljenog naprezaqja ni u jednom slueaju optereeenja.
Za prora<mnavanje pojedinog deJa stuba bira se ono optereceqje koje prouzroku-
je najveCu silu u njemu, s tim §to se pri tom ne uzima da razna optereCenja iz ~1. 68. i
69. i optereCenja iz tlana 209. ovog pravilnika dejstvuju istovremeno.

Clan 66.
Dozvoljena naprezanja za pojedine vrste materijala odreduju se posebno za nor-
maine slu~ajeve optereCenja, a posebno za vanredne slu~jeve optereCenja.
Normalni slutajevi optereCenja nastaju kad su svi delovi neoSteCeni.
Vanredni slueajevi optereeenja nastaju kad je jedan provodnik iii jedno zastitno
uZe s jedne strane stuba prekinuto.
3. OptereCeaja
Clan 67.
Qptereeeoja navedena u ¢1. 68. i 69. ovog pravilnika odaose se na stubove vodo-
va sa viseCim izolatorima i na stubove vodova sa potpomim izolatorima, a naprezanje
se izraimnava prema odredbama Clana 70. ovog pravilnika.
Clan 68.
Normalna optereCenja su:
I) za sve vrste stubova (noseee i zatezne):
a) opterecenje J?ri ¢ijem se erora¢unu uzima:
- teZina stuba, tzolatora, pnbo~ provodnika i zaMitne UZadi;
- te:Una dodatnog optereCenja na provodnicima i zaStitnoj uZadi;
- rezultanta pune sile zatezanja svih provodnika i zaStitne u:l.adi s obe strane stu~
ba;
b) optereCenje pri c!ijem se proratunu uzima:
- teZina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zaStitne uZadi;
- pritisak vetra na stub i na sve provodnike i za!titnu UZ.ad upravno na vod, odM
nosno u pravcu simetrale ugla trase;
- rezultanta od dve treCine sile zatezanja svih provodnika i zaStitne UZ.adi s obe
strane stub a;
- v) optereCenja pri 6jem se proraCunu uzima:
- tetina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zaStitne uiadi;
- pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zaStitnu uf.ad u pravcu voda, od-
nosno upravno na simetralu ugla tease;
- rezultanta od dve treCine site zatezanja svih provodnika i za!titne uZadi s obe
strane stuba;
2) za zatezne stubove:
a) optereCenje pri C.jem se proraCunu uzima:
- teiina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zaStitne uiadi;
- dve treCine sile zatezanja provodnika i za.Stitne UZ.adi s jedne strane stuba.

Clan 69.
Vanredna optereCenja su:
I) za noseee stubove:
a) optereCenje pri fijem se proraCunu uzima:
- teZina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zaStitne tdadi;

lOS
 - tetina dodatnog opterecenja na provodnicima i zdtitnoj uiadi;
- polovina site zatezanja jednog provodnika iii jednog zdtitnog uieta s jedne
strane stuba, a za provodnike u snopu - eetvrtina sile zatezanja provodnika jednog
snopa;
2) za zatezne stubove i za ugaone noseCe stubove sa uglom skretanja trase veCim
od 200:
a) optereeenje pri ajem se proraeunu uzima:
- tetina stnba, izolatora, pribora, provodnika i zastitne uiadi;
- teZina dodatnog optereeenja na provodnicima i zastitnoj uiadi;
- puna sila zatezimjil svih provodnika i zaStitne uZadi u oba pravca trase, osim
jednog provodnika, odnosno jednog zastitnog uieta s jedne strane stuba, a za vodove
sa provodnicima u snopu - puna sila zatezanja svih snopova provodnika i zaStitne
uZadi u oba pravca trase, osim jednog snopa, odnosno jednog zaStitnog uZeta s jedne
strane stuba.
Vanredna optereCenja ne uzimaju se u obzir za jednostavne konstrukcije drvenih
stubova ni za vodove do 35 kV, osim na deonicama sa teZim atmosferskim uslovima
(ako je pritisak vetra veei od 60 daN/m', odnosno dodatno optereeenje veee od 0,18 V
d daN/m). C
Ian 70.
Pri izraCUnavanju naprezanja stubova uzimaju se u obzir:
I) tetina provodnika i zastitne uiadi i t.Zina dodatnog optereeenja, izraronate za
gravitacioni raspon stuba definisan u c!lanu 2. ovog pravilnika;
2) pritisak vetra na provodnike i za!titnu uZad u pravcu simetrale ugla trase, iz~
raOOnat za poluzbir susednih raspon~ bez ikakve redukcije s obzirom na ugao trase;
3) pritisak vetra na provodnike i zdtitnu uiad u pravcu simetrale ugla trase, iz·
raWnat za poluzbir susednih raspona, sa redukcijom, s obzirom na polo:laj provodnika
i za8titne uiadi prema pravcu vetra, ali tako da je jednak najmanje ~etvrtini pritiska u
pravcu simetrale ugla trase;
4) ako nije odredeno koji je provodnik, zdtitno uie ili strana stuba u pitanju,
uzima se najnepovoljniji sluCaj.
4. Natplsi na stobovima
Clan 71.
Na sve stubove moraju se postaviti trajni natpisi sa upozorenjem na opasnost od
elektri<me struje.
VII. UZEMUENJE
1. Opite odredbe
Clan 72.
Pri uzemljenju vodova primeJiiuju se i odredbe propisa o tehni~kim normativima
za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V.
Clan 73.
Metalni i armiranobetonski stubovi visokonaponskih vodova, metalna sidrena
Iliad i metatne trake na drvenim stubovima koje sluie za zaStitu stubova od udara gro-
ma moraju biti pouzdano povezani sa zemljom. Ako se temeljenjem stubova i ukopava~
lliem sidara ne dobije zadovoljavajuee uzemljenje, postavljaju se dopunski uzemljivacr,
odnosno preduzimaju se druge dopunske mere.
2. UzemQeaje u mreZ.ma sa kompenzovanim zem!Jospojem
I sa lzolovanom neutralnom ta~kom
Clan 74.
U mrefama visokog napona sa izolovanom neutralnom tac5kom i m.reZama sa
kompenzovanom strujom zemljospoja uzima se da je trajanje zemljospoja duie, pa ot-

106
 fi. ..)
r L.l-A •, \? '9Q ./
·."~.{<
1
J'j
ir-3
l(_p

pomost uzem!jenja R. kod stubova na::;;b.r~djvi.;. povriinama, pored prometnih p~t;;a

-~-~aseljenim~ne sme preCi vrednosCdiifuobrascem: · ·· ·· -

R.<u'
I,
gdeje:
U, = 125 V- najvisi dozvoljeni napon na uzemljenju;
U, - stvama struja zemljospoja (A), koja te~ na mestu zemljospoja.
U mre.Zama sa izolovanom neutralnom taCkom lz je kapacitivna struja zemljos~
poja, a u mreZama sa kompenzovanim zemljospojem - preostala struja zemljospoja.
Smatra se da je stub pored prometnog puta ako se nalazi na udaljenosti manJoj
od 15 m od ivice kolovoza.
Vrednost otpomosti uzemljenja iz stava 1. ovog Clana ne sme biti prekora~na
ako se stub voda nalazi na udaljenosti manjoj od I 5 m od stambene zgrade, u ograde-
nom dvori!tu, u okuCnici koja se koristi kao obradivo zemlji!te, u parka iii na setali§tu.
Clan 75.
Na vodovima sa zaStitnom uZadi uzima se ukupna otpomost uzemljenja, raCuna-
juc!i i vezu preko za!titne utadi.
Clan 76.
Prekora~nje vrednosti otpornosti R. dozvoljava se ako se preduzme jedna od
sledec!ih mera:
I) upotreba neprobojnib masivnib iii stapnih izolatora;
2) redovna kontrola izolatora, a najmanje jedanput godisnje;
3) ugradivanje uredaja za signalizaciju zemljospoja i neposredno automatsko is-
klju~tlie voda am nastane kvar.
Posebne mere za smanjenje napona koraka nisu potrebne ako je preduzeta jedna
od mera iz ovog Clana.

3. Uzemljenje u mretama sa uzemljenom neutraluom taCkom

Clan 77.
Nadzemni vodovi koji pripadaju mr.Zi sa eflkasno uzemljenom neutraluom taO.
kom moraju imati uredaje za brzo automatsko isklju~tlie pri zemljospoju, koji pouzda.
no iskljuruju deonicu u kvaru i tako odstranjuju opasnost od dejstva napona na mestu
zemljospoja.
Clan 78.
Stubovi nadzemnib vodova iz elana 77. ovog pravilnika imaju po pravilu uzem·
ljivae u obliku jednog iii dva prstena oko svakog temelja iii oko svih temelja jednog
stuba. Najmanja dubina ukopavanja uzemljiva«Sa je 0,5 m.
Udatjenost prstenova od temelja, odnosno stuba mora biti tak.va da se postigne
povoljnije oblikovanje potencijala, sto zavisi od oblika i konstrukcije temelja stuba.
Clan 79.
Odredbe elana 78. ovog pravilnika ne primenjuju se na stubove u terenu s veli-
kom specifimom otpomo~ u tome se, uz racionalnu upotrebu materijala, ne mogu
postic!i zadovoljavajuc!i rezultati otpomosti uzemljenja. Stubove na ovakvom terenu ne
treba uzemljiti.
Clan 80.
U pogledu za!tite od opasnog napona na mestu zemljospoja ne treba preduzima-
ti druge posebne mere osim mera predvidenih u e1. 77. do 79. ovog pravilnika.

107
 4. UzemljeDJa za zUtltu od groma
Clan 81.
Da bi se pri udaru groma u stub ill za!titno ute stnal!iila opasnost od preskoka
na provodoike, treba, prema odabranom stupnjli izolacije voda, odrediti maksimalno
dozvoljenu otpornost uze~elija, uzimaju6i u obzir u<!estalost i jaCinu gromova u pod-
ru~ju trase, sigumost voda 1 u<!estalost kvarova.

Clan 82.
Ako se uzemlje~em izvedenim prema ~lanu 78. ovog praviloika ne postigue ot-
pornost koja obezbeduje zdtitu od groma, potrebno je medusobno povezivati pojedi-
naooe uzemljiva<!e ill postaviti jo! jedan prsten oko svih temelja stuba na dubioi od I
m, odnosno polotiti zrakaste uzemljiva<!e likupne duZine pribliZne duiioi uzemljiv~
prstena, ako je to povoljoije s obzirom na teren.
Ako se postupkom iz stava I. ovog ~lana ne postigue otpomost koja !titi od po-
vratnog preskoka, odustaje se od daljeg polaganja uzemljiva~.
Clan 83.
Povratni preskok na provodoiku nije verovatan ako je za otpomost uzemljenja
isp~en uslov prema slede<!em obrascu:

R,cY•
I.
gde je:
R, - otpomost uzemlje~a ll posmatranog stuba, bez veze sa Wlitnom uiadi;
Ui - podnosivi udarni napon (kV) izolacije~smatranog stuba u suvom;
I. - temena vrednost udarno struJe groma (I<A) za posmatrani stub.
Pri izboru I,. kao orijentacija mogu posluZiti vrednosti date u tabeli 8, koje poka-
zuju za koliko procenata od svih udara groma, uzetih kao I 00%, vrednost struje iz
prvog reda tabele 8 ne<!e biti prema!ena.Vrednosti struja manje od 20 kA mogu se uze-
ti samo za vodove napona do 35 kV.
Tabela8

Struja od udara groma u stub (kA) 5 10 15 20 30 40 50 60

Procent od svih udara groma 14 40 62 79 91 95 98 99

Osnova za odrediv~e struje od udara groma su podaci o u<!estalosti atmosfer-

skog pratnjenja, broj grmljavinskih dana u godini iii broj udara ~oma po jedioici po-
vrfine, distribucija temene vrednosti struje u stazi groma i Zeljem nivo sigumosti s ob-
zirom na verovatoi broj povratnih preskoka u jednoj godini
Clan 84.
Otpomost uzemljenja sa kojom se ra~una pri udarnim napooima groma pri-
bliZno je jednaka otpomosti uzemlje~a koja se dobija uobi~jenim mere~ima.

5. Uzemlj"'lie zdtltne oiadl

Clan 85.
ZMtitno ute na metaloim stubovima m<lZe se uzemljiti preko konstrukcije bez
posebnog voda za uzemljenje ako je konstrukcija uzemljena. Iznad temelja konstrukci-
je mora postojati stezaljka za priklju~ak uzemljiva~.

108
 Clan 86.
Za§titno liZe na armiranobetonskim stubovima mote se uzemljiti preko <>oliroe
armature u betonu ako presek armature iznosi najmanje SO m.m2 i ako svi delovi arma-
ture koji slliZe za uzemljellie imaju pouzdan kontakt.
Odredba stava I. ovog clana odnosi se i na nosa<» izolatora.
Ako armatura arm.iranobetonskih stubova sluZi za uzemljenje, mora imati izvod
iznad temelja za prikljuCellie uzemljivaca.

Clan 87.
Na drvenim stubovima uzemijenje se ne izvodi, osim ako nose za§titno ute ili
ako metalne delove treba uzemljiti. U tom sluroju, uzemljenje se izvodi kao kod metal-
nih i armiranobetonskih Stubova.
Ako nosaa izolatora nisu uzemljeni, vod za uzemljenje za§titnog uteta treba od-
maCi iii izolovati od glave stuba i time spreati galvansku vezu sa nosaama.
Na dnrenim stubovima Wtitno uZe mora se uzemljiti na svakom stubu, najmazUe
na svakih 300 m duZine voda.
Ako su drveni stubovi usidreni, moraju se uzemljiti metalni delovi za pritvr!Ce--
nje izolatora i sidra, kao i sidro u zemlji.

6. Vodovl za uzemJ,jeDJe
Clan 88.
Vodovi za uzemljeqje (zemljovodi) postavljaju se radi galvanske veze izmedn za.
stitne liZadi i uzemljivaca.
Najmanji dopuSteni presjeci vodova za uzemljetije su:
I) za <>olik pocinkovan toplim postupkom ....•.....•.•......••..•.. 50 mm';
2) za alum.inijum ................................................ 35 mm2 ;
3)zabakar .................................................... l6mm2•
·Stvami preseci vodova za uzemljellie moraju biti dimenzionisani prema o<>okiva-
noj struji zemljospoja.
Clan 89.
Ako se goli zemljovodi polafu u zemlju, smatraju se delom uzemljivaCa.

Clan 90.
Ako se na mestu prelaska zemljovoda u zemlju o<>okuje pojaeana korozija, po-
trebno je da se vod zaStiti premazivanjem, da se pove6l presek iii da se primeni neka
druga za§titna mera.
Clan 91.
Ako postoji opasnost od mehani~kog oste~ja, zemljovod se mora za5tititi.

7. Uzemljt..a
Clan 92.
Uzemljivaa su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektrirou pro-
vodnu vezu delova voda sa zemljom.
Uzemljivaa mogu biti trakasti iii §ipkasti. •
Kao materijal za uzemljiva<>o upotrebljava se <>olik pocinkovan toplim postup-
kom iii na neki drugi naan za5ti<len od koroZije, ako lokalne prilike ne zalitevaJU upot·
rebu nekog druJ!08 materijala (npr. bakra). . . . . . .
Za uzem~iva~ se, po pravilu, ne upotrebljaVaJU nepoctnkovane aeli&te cevt, hm,
profili i laki metali.

109
 Clan 93.
Najma'lii preseci uzemljiva~ dati su u tabeli 9.
Tobela 9
Pocinkovani ~lik Dakar
Traka preseka 100 mm 2, debljine najmanje 3,5 Traka preseka SO mm1, aline taqja od 2 mm
mm
Okrugli llelik pre~ 10 mm U!e preseka 35 mm'
Cev pre6nika 38 nun, debljine najmatije 3,5 mm Cev pref5nika 30 mm, debljine najnuuije 2,5
mm
Ugaonik. 65 m.m x 65 mm x 7 mm
Pro(d U 6,5, odnosno T 6 ili drugl odgovarajup
6i profili

Za uzemljiva~ se mo$U upotrebljavati i drugi materijali otporni prema koroziji,

slimih svojstava i odgovara]uCih preseka.
Clan 94.
Ako se na nekom podrucju oeekuje jaca korozija ili se upotrebi nepocinkovani
eelik, uzimaju se oko 50'/o veee vrednosti preseka od vrednosti navedenih u tabeli 9.
Clan 95.
Na uzemljivaee i zemljovode, pored odredaba ovog pravilnika, prime'liuju se i
odredbe propisa o tehnickim normativima za elektroenergetska postroje'lia nazivnog
napona iznad I 000 V.

VIII. PRELAZAK VODOVA I NJIHOVO PRIBLIZAVANJE OBJEKTIMA

1. Op§te odredbe
Clan 96.
Pri prelasku vodova preko obejkata, odnosno pri pribliZavanju vodova objekti·
ma, sigumosna visina je jednaka sigumosnoj udaljenosti ako za sigumosnu visinu nije
navedena posebna vrednost.
Clan 97.
Sigurnosne visine i sigumosne udaljenosti iz cl. I 00. do 224. ovog pravilnika od-
nose se na vodove nazivnog napona do llO kV.
Clan 98.
Sigumosne visine i sigurnosne udaljenosti poveCavaju se u odnosu na sigumos-
ne visine i sigumosne udaljenosti za nazivni napon 110 kV, ito:
I) za 0,75 m- za vodove nazivoog napona 220 kV;
2) za 2,0 m - za vodove nazivnog napona 400 kV.

Clan 99.
Odredbe cl. 121. do 129, cl. 142. do 148. i cl. 178. do 181. ovog pravilnika prime-
'liuju se i kad se vod pribliZi auto-putu, magistralnom putu, :!i~, plovnoj reci iii plov·
nom kanalu na udaljenost matYu od visine stuba iznad zemlje, s tim Sto se ne primenju-
ju odredbe o sigurnosnoj visini.

110
 2. Neprl.stupabla mesta

Clan 100.
Za nepristupa~a mesta (npr. gudure, stene, neplovne reke, moCvare i sl.) sigur~
nosna visina i sigumosna udaljenost iznose:
I) sigumosna visina .............................................. 4,0 m;
2) sigumosna udaljenost .......................................... 3,0 m.

3. Mesta neprl.stupabla vozilima

Clan 101.
Za mesta nepristupafna vozilima sigumosna visina i sigumosna udaljenost izno.
se:
1) sigumosna visina .............................................. S,O m;
2) sigurnosna udaljenost ..................•..............•..•..... 4,0 m.

4. Mesta prlstupa~oa vozillma

Clan 102.
Za mesta pristupa~a vozilima ( oko naseljenih podru~ja, iznad polja oko kojih
se nalaze poljski putevi, iznad livada i oranica, iznad poljskih puteva t Sumskih pute-
va), sigumosna vtsina i sigumosna udaljenost iznose:
1) sigumosna visina .............................................. 6,0 m;
2) sigurnosna udaljenost .......................................... 5,0 m.

S. Zgrade
Clan 103.
Vodenje vodova preko zgrada koje slute za stalan boravak ljudi moie se izvesti
ako su zadovoljeni uslovi iz ~1. I 04. do I 08. ovog pravilnika. ,
Smatra se da vod prelazi preko zgrade i kad JO rastojanje horizontalne projekcije
najbliZeg provodnika u neotklonjenom polotaju od zgrade m"''ie od 3,0 m za vodove
nazivnog napona do 20 kV i manje od 5,0 m za vodove nazivnog napona veCeg od 20
kV.

Clan 104.
Za nepristupa~e delove zgrade (krov, dimnjak i sl.) sigurnosna udaljenost iznosi
3,0m.
Clan 105.
Za stalno pristupa~ne delove zgrade (terasa, balkon, gradevinske skele i sl.) si-
gumosna visina i sigumosna udaljenost iznose:
1) sigumosna visina .............................................. 5,0 m;
2) sigumosna udaljenost .......................................... 4,0 m.

Clan 106.
Vertikalna udaljenost izmedu provodnika i delova zgrade ispod provodnika (sle-
me krov~ gomJa ivica dimnjaka itd.) za vodove sa viseCim izolatorima iznosi najmanje
·3,0 m i u slu~aJU kad u rasponu uki'Stanja postoji normalno dodatno optereCenje, a u
susednim rasponima nema tog optereCenja.

II I
 Clan 107.
Za vodove iznad zgrada potrebna je elektri~no poja~na izolacija, a za vodove
iznad stambenih zgrada i zgrada u kojima se zadtiava veci broj ljudi (npr. Akole, vrtiCi
itd.) potrebna je i mehani~ki poja~na izolaclja.

Clan 108.
Na stambenim zgradama nije dozvoljeno postavljanje zidnih konzola iii zidnih i
krovnih nosa~ za noSenje vodova.

6. Zgrade pogonskih postrojenja

Clan 109.
Sigumosne visine i si~osne udaljenosti od zgrada koje pripadaju istom po~
gonskom postrojenju Ciji je 1 elektroenergetski vod ( elektrane, transformatorske stani-
ce, razvodna postrojenja), a ne sluZe za stanovanje, mogu biti i manje od vrednosti iz
~lana I 03. ovog pravilnika ako se predvide odgovarajuce zaAtitne mere za sprwavanje
slu~jnog dodira provodnika (npr. postavlj"'lie ograde, lako uocljivih natpisa za upo-
zorenje i sl.).

7. Zgrade sa zapaqmm krovom

Clan 110.
Za z~e sa krovom pokrivenim zapaljivim materijalom, radi zaAtite vodova od
oSteCenja stgumosna visina i sigurnosna udaljenost iznose, bez obzira na napon voda:
l) sigumosna visina ............................................. 12,0 m;
2) sigumosna udaljenost .............•.....................•...... 5,0 m.
Za zgrade iz stava J. ovog ¢lana va.te i odredbe ~1. I03. do 108. ovog pravilnika.

8. Objekti u kojlma se nalazl Jako zapaqb materijal

Clim 111.
Nije dozvoljeno vodenje vodova preko nadzemnih objekata u kojima se nalazi
lako zapaljiv materijal (skladi§ta benzina, ulja, eksploziva i sl.).
Na prolazu pored objekata iz stava 1. ovog ~lana, horizontalna sigurnosna uda-
Uenostjednaka je visini stuba uveCanoj za 3,0 m, a mora iznositi najmanje 15,0 m.

9. Naseljeoa mesta

Clan 112.
Za vodove u naseljenim mestima sigurnosna visina iznosi 7,0 m.
Izolacija mora biti elektri~no poja~na.

10. Sportska lgraliita

Clan 113.
Ako vodovi prelaze preko igraliita, moraju biti ispunjeni sledeCi uslovi:
I) sigumosna udaljenost mora iznositi 12,0 m;
2) izolacija mora biti mehani~ki i elektrimo poja~ana;

112
 3) dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i z.Stitnih ufadi mo-
ra se sma!Jiiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz ~lana 20. ovog pravilnika;
4) niJe dozvoljeno nastavljanje provodnika i zaStitnih uZadi.

Clan 114.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko streli!ta.
Sigurnosna udaljenost voda iznosi 12,0 m.

11. Javna kupaliSta I kumpillzi

Clan 115.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko javnih kupaliS!a i kampinga.

12. Smu&rake skukuonice

Clan 116.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko odsko~e i dosko~e staze.
Sigumosna udaljenost od odskoc!ne staze iznosi 8,0 m, a od doskoc!ne staze
- 12,0 m.
lzolacija mora biti mehani~ki i elektri~no poj~a.

13. Sume I drveee

Clan 117.
Sigumosna udaljenost od bilo kog dela stabla iznosi 3,0 m.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i za viSe nazivne napone sigurnosna udalje-
nost mora se oddati i u sluCaju pada stahl~ pri Cemu se sigurnosna udaljenost meri od
provodnika u neotklonjenom polotaju.

14. Regionalni putevi, lokalui putevl i putevl za industrijske objekte izgradeoi kao putevi
za opStu upotrebu

Clan 118.
Sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
Clan 119.
Udaljenost bilo kog dela stuba od spoljne ivice puta, po pravilu, ne sme biti ma-
Dja od 10 m, a u izuzetnim slu~jevima moZe se smanjiti na najmanje 5 m.
lzolacija mora biti elektri~o poja~ana.
U rasponu ukrStanja dozvoljava se jedan nastavak po provodniku iii zaStitnom
liZetu.
Clan 120.
Ugao ukrStanja voda i regionalnog puta, po pravilu, iznosi najmanje 200.
Za lokalne puteve i puteve za industrijske objekte ugao ukrStanja nije ograni~n.

15. Magistralni putevi

Clan 121.
Na magistralnim putevima sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.

••• 113
 Clan 122.
Horizontalna udaljenost bilo kog dela stuba od spoljne ivice pula iznosi 20,0 m.
Kad vod prelazi magistralni put, udaljenost bilo kog dela stuba m<>Ze biti manja
ako to uslovljavaju mesne prilike, ali ne sme biti manja od I0,0 m.
Izolacija mora biti mehani~ki i elektrimo poj~a.

Clan 123.
Ugao ukrilal!ia, po pravilu, iznosi najmanje 300.
U rasponu ulaitanja nije dozvoljeno naslavljanje provodnika i zaStitne 11Zadi.

16. Auto-putevi

Clan 124.
Sigumosna visina voda iznad auto~puta iznosi 7,0 m.

Clan 125.
Udaljenost bilo kog dela stuba od ivice auto-pula iznosi najma'lie 40,0 m.
Kad vod prelazi preko auto-pula, udaljenost bilo kogdela stuba mofe biti manja
ako to zahtevaju uslovi tla, s tim da ne sme biti manja od 10,0 m.
Izolacija mora biti mehani~ki i elektrimo poja~a.
Clan 126.
Dozvoljeoo naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zaStitnih 11Zadi sma-
njuje se na 75% od vrednosti navedenih u labeli 2 iz ~lana 20. ovog pravilnika.
Clan 127.
U rasponu ukdta'lia nije dozvoljeno nastavljanje provodnika, odnosno za8titnih
uZadi.

Clan 128.
Ugao ulailal!ia ne sme biti manji od 300.

Clan 129.
Pri vodenju vodova paralelno sa auto-putem, udaljenost voda od auto-pula na
potezima dutim od 5 km mora biti:
I) za vodove napona do 35 kV- najmanje 50,0 m;
2) za vodove napona veeeg od 35 kV- najmaoje 100m.
U brdovitim i Sumovitim predelima udaljenost voda od auto-puta moZe se sma-
njiti na 40,0 m.

17. Na5eljena mesta

Ciao 130.
U gusto naseljenim mestima, sigumosna visina voda mora da iznosi 7,0 m.
Clan 131.
Izolacija mora biti elektrimo poja~. a na mestima ulaitanja sa ulicama iii pu-
tevima i mehani~ki poja~na.

114
 Clan 132.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zaStitnih uh.di sma~
njuje se na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz Clana 20. ovog pravilnika.

Clan 133.
U rasponu uk.ritanja vodova sa putevima u gusto naseljenim mestima nije dozvo-
~en~ nastavlj:mje provodnika, odnosno ~Stitne uZadi, a u susednim rasponima dozvo--
~en Je samo Jedan nastavak po provodmku, odnosno za5titnom utetu.
Ugao ukritanja ne sme biti manji od 30".

Clan 134.
).Jco je ~astojanje horizonta1ne projekcije najbliZeg provodnika u neotklonjenom
poloZaJu manJe od 5,0 m, izolacija mora biti mehaniCki i elektriCno pojaCana.

18. Pijace I vaiariita

Clan 135.
Ako vodovi prelaze preko pijaca i vaSariSta, moraju biti ispunjeni sledea. uslovi:
1) sigumosna udaljenost mora iznositi 12,0 m;
2) izolacija mora biti mehani~ki i elektri¢no poja~ana;
3) dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za§titne u:!adi mora
se smlll\iiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz ~lana 20. ovog pravilnika;
4) nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i za5titnih utadi.

19. ParkirallSta I autobusl<a stajaliBta

Clan 136.
Ako vod prelazi preko parkirali~ta iii autobuskog stajali~ta, sigurnosna visina iz.
nosi 7,0 m.
lzolacija voda mora biti mehanicki i eiektri~o poj~na.
Smatra se da vod prelazi preko parkirali~ta, odnosno autobuskog stajali~ta i kad
je rastojanje horizontalne projekcije najbliZeg provodnika u neotklonjenom stanju ma·
nje od 5,0 m.
20. Tramvaji i trolejbusi

Clan 137.
Sigurnosna udaljenost voda od tramvaja ili trolejbusa, voznih i napojnih vodova,
odnosno delova konstrukcije za qjihovo noSenje iznosi 3,0 m.
Izolacija voda mora biti mehanicki i elektri~o poj~na.

Clan 138.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zaStitne u:Z:adi sma-
njuje se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz Clana 20. ovog pravilnika.

Clan 139.
U rasponu ukritanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zaStitne uiadi.

Clan 140.
Ugao ukritanja voda ne sme biti manji od 30°.

115
 llo Splame reke
Clan 141.
Sigumosna visina voda od najviSeg vodostaja reka na kojima je moguCno spla~
varenje iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti elektrii:ino pojatana.

ll. Plome reke I kanall

Clan 142o
Sigumosna visina od najviSeg vodostaja pri kome je joS moguCna plovidba izno~
si, po pravilu, 15,0 m.
Clan 143o
Horizontalna udaljenost bilo kog dela stuba iznosi najmanje:
I) od obale 0o00o00oo0. 000.. 00... 0. 0.. 00. 0ooo... o... o. o. o. oo... o.. 10m;
2) od stope nasipa oo.. o.. 0.. 0...... 0. oo. oo.......... o... o. o... o.... o6 m.
lzolacija voda mora biti mehanicki i elektricno pojacana.

Clan l44o
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za§titne uZadi smaM
njuje se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz clana 200 ovog pravilnikao
Clan 145o
U rasponu ukrStanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zUtitne uZadi.
Clan l46o
Ugao ukritanja ne sme biti manji od 30'.
Clan 147o
Pri vodenju vodova paralelno sa plovnim rekama i kanalima na potezima duZim
od 5 km, udaljenost od obale, odnosno od nasipa ne sme biti manja od 50 mo
Clan 148.
Odredbe cl. 143. i 144. ovog pravilnika primenjuju se i kad je horizontalna udao
ljenost otklonjenog provodnika od obale zbog dejstva vetra pri + 40° C za vodove na~
zivnog napona do 110 kV m"''ia od 2,0 m.

l3o Mostovne koastrukclje

Clan 149.
Sigumosna udaljenost voda iznosi:
I) od pristupacnih delova mosta. 00.. 0... 0... oo..... oooooo... o... o.. 5,0 m;
2) od nepristupacnih delova mosta ..... 00o. oo.... oo. oo.. o.. o.... ooo 3,0 mo
Ak.o vod prolazi kroz otvor mosta, sigurnosna udaljenost mora biti jednaka si-
gurnosnom razmaku iz Clana 29. ovog pravilnika.
Na mostu se mora ugraditi zaStitna ograda koja Ce onemoguCiti dodir sa detovi-
ma pod naponom.

116
 24. Antene telerizijsldh i radio-prljemalka

Clan 150.
Prelazak vodova preko antena televizijskih i radio-prijemnika dozvoljen je ako
su ispunjeni sledeCi uslovi:
l) sigumosna udaljenost mora iznositi 5,0 m;
2) izolacija mora biti mehanicki i elektricno pojaeana;
3) normalno dozvoljeno naprezanje ne sme da prelazi 1/3 prekidne evrstoee pro-
vodnika i zaAtitne uiadi.
Ako je raspon ukr§tanja ograni~en noseCim stubovima, mora se proveriti udalje·
nost kad u prelaznom rasponu ostaje dodatno optereCenje, a u susednim rasponima
n~!pa dodatnog_opte~eCenj~ na provodnicima i zaStitnoj uiadi. Dozvoljena sigumosna
vtsma mora da tznosJ 2,0 m.

25. Anteoe preclajnib i prljemnlb staolca

Clan 151.
Prelazak voda preko antena predajnih i prijemnih radio-stanica nije dozvoljen.

26. Ukritaoje visokonaponskog voda sa droglm

visokonaponsldm vodovima I njlbovo medusobno
priblliavanje

Clan 152.
Sigumosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigumosna udaljenost l ,0 m.
U&lovi iz stava 1. ovog ~lana moraju biti ispunjeni i kad na gomjem vodu ima
dodatnog optereCenja, a na donjem vodu nema.
Odredba stava 2. ovog c!lana odnosi se i na proveravanje maksimalnog otklona
provodnika donjeg voda.
Vod vi!eg napona postavlja se, po pravilu, iznad voda ni:leg napona.
Gomji vod mora se izgraditi sa elektril!no poja~nom izolacijom.
Clan 153.
Najmat\ia medusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova mora biti jedna~
ka udaljenosti D iz cl. 30. i 32. ovog pravilnika. Pri najveeem otldonu provodnika jed-
neg voda zbog dejstva vetra, mora se proveriti da medusobna udaljenost provodnika
paralelnih vodova nije matYa od sigumosnih razmaka za vi!i napon, s tim da ne sme
biti manja od 70 em kad provodnici drugog voda nisu otklonjeni.
Clan 154.
Ako su dva voda Hi viSe vodova na raznim visinama zajednic!kih stubova, vod vi·
Seg napona postavlja se iznad voda ni:leg napona.

27. Ukritauje visokooaponskog voda sa oiskooapooskim vodom i ojihovo

medusobno pribliiavanje

Clan 155.
Prelazak niskonaponskog voda preko visokonaponskog voda nije dozvoljen.
Sigumosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigumosna udaljenost 2,0 m.
Gomji vod mora se izgraditi sa elektriCno pojaCanom izolacijom.

117
 Clan 156.
Iznad niskop.aponskih provodnika moraju se postaviti dva obostrano uzell}ljena
sigumosna ufeta ~ija ra~nska sila kidanja (mehani~ka <mstoea) iznosi najmanje 1000
daN.
Clan 157.
ZUtitna utad iznad niskonaponskih vodova ne moraju se postavljati ako su za
visokonaponski vod ispunjeni sledeCi uslovi:
I) da je izolacija u rasponu ulaitanje eleklricno i mehani~ki pojaeana;
2) da normalno dozvoljeno naprezanje ne prelazi 1/3 prekidne <mstoee provod-
nika i zdtitne ufadi;
3) da je raspon ukrStanja ograni~n nose6im stubovima, a sigumosna visina iz-
nosi najmanje 2 m i kad u prelaznom rasponu postoji dodatno optereCenje, a u sused-
nim rasponima nema dodatnog optere6enja na provodnicima i za!titnoj uZadi.

Clan 158.
Ako uslovi iz <!1. 156. i 157. ovog pravilnika nisu ispunjeni, vod niskog napona
treba postaviti u kabl ill ga izmestiti.
Clan 159.
Najmanja medusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova mora biti jedna-
ka udaljenosti D iz cl. 30. i 32. ovog pravilnika.
Pri najveeem otklonu provodnika jediJog voda zbog dejstva vetra mora se prove-
riti da medusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova nije manja od sigumos-
nog razmaka za vi§i napon, s tim da ne sme biti manja od 70 em kad provodnici drngog
voda nisu otklonjeni.
Clan 160.
Ako na zajednU~kim stubovima ima viSe vodova na raznim visinama, visokona~
ponski vodovi moraju se postaviti iznad niskonaponskih vodova.
Niskonaponski vod mora se opremiti odvodnicima prenapona na po~u i na
kraju deonice voda koia je na zajednickim stubovima sa visokonaponskim vodom, kao
i na svakom eventualnom ogranku.

28. Ukritaaje oadzenmng elektroeaergetskog voda sa telekomum"kacloalm vodom i

ajlhovo medusobno prlbliiavaaje
Clan 161.
Na mestu ukr§tanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom sigumosna visina izmedu najniteg provodnika elektroenergetskog voda i najvi~
§eg provodnika telekomunikacionog voda iznosi:
1) za vodove napona 400 kV ....................................... 5,5 m;
2) za vodove napona 220 kV •.•....................•.•............. 4,0 m;
3) za vodove napona od 35 kV do 110 kV ............................ 3,0 m;
4) za vodove napona od I kV do 35 kV .............................. 2,5 m.
Clan 162.
U rasponu ulaitanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacio-
nim vodom izolacija mora biti mehanii!ki i elektriCno pojaCana.

118
 Clan 163.
Na mestu ukritanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomullikacionim
vodom nije dozvoljeno postavljanje zaititne mrei!e iznad telekomunikaclonog voda.
Clan 164.
U rasponu ukritanja nadzemnoll elektroenergetskog voda sa telekomunikacio-
nim vodom nije dozvoljeno nastavljal\)e provodnika, odnosno zaititne uiadi.
Clan 165.
Na stubovima raspona ukritanja elektroenergetskog voda sa telekomunikacio-
nim vodom nije dozvoljena upotreba iskornih i kliznih stezaljki.

Clan 166.
Ugao ukri~a nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionom vo-
dom, po pravilu, ne sme biti manji od 45°, s tim da se izuzetno moie smanjiti do 300.

Clan 167.
Ako elektroenergetski vod nema zaStitno uie, na stubovima telekomunikacionih
vodova koji se nalaze na krajevima raspona ukritanja sa nadzemnim elektroenerget-
skim vodom moraju se postaviti gromobrani Qje uzemljenje, po pravilu, treba da ima
elektricmu otpomost manju od 25 ll.
Clan 168.
U zateznom polju ukritanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomuni-
kacionim vodom najmanji dozvoljeni presei provodnika i zaStitne u!adi iznose:
I) za bakar i eelik .............................................. 16 mm';
2) za al-Celik .................................................. 25 mm';
...
3) za alumtntJum 'Iegure aIummtJuma
1 ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 mm' .
Upotreba jednoficnih provodnika i za§titne uiadi nije dozvoljena.
Clan 169.
Raspon ukdtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom, po pravilu manji je od susednih raspona, ill se stubovi u rasponu ukritanja
proramtnavaju za veCi raspon.
Clan 170.
Na mestima pribliiavaqja vodova, horizontalna udaljenost izmedn najblifih pro-
vodnika oba voda mora biti jednaka viaini vi§ih stubova, uveeanoj za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog ~lana, dozvoljena je horizontalna udaljenost
jednaka sigumosnoj viaini iz ~lana 161. ovog pravilnika, s tim da izolacija voda bude
mehanicki i elektriooo pojacana.
Clan 171.
Pri pribli:Zavanju vodova na krivinama moraju se preduzeti mjere protiv dodira
otkinutih provodnika, ito:
I) raspon se mora smanjiti tako da otkinuti provodnik sp_<>ljnog voda ostane uda-
ljen najmanje 3,0 m od najbliZeg provodnika unutrainjeg voda; iii
2) uCvrieeqje provodnika na potpomim izolatorima (sigumosni stremeni iii sli<S-
no) mora se poja~ati.
Clan 172.
Odredbe el. 170. i 171. ovog pravilnika primenjuju se ina telekomunikacione vo-
dove za koje su upotrebljeni nadzemni (vazdusni) kablovi.

119
 Clan 173.
Telekomunikacioni kablovi polozeni u zemlju moraju se udaljiti od stubova elek-
troenergetskih vodova najmanje 10,0 m za nazivne napone do 110 kV, 15,0 m za naziv-
ni napon 220 kV, a 25,0 m za nazivni napon 400 kV.
Ako sene mogu ispuniti uslovi iz stava I. ovog clana, dozvoljeno je da se teleko-
munikacioni kablovi poloze najmanje na I m od stubova elektroenergetskih vodova
nazivnog napona do 35 kV.
Clan 174.
Postavljanje telekomunikacionih vodova na stubovima nadzemnih elektroener-
getskih vodova nije dozvoljeno, osim ako taj telekomunikacioni vod sluZi za signaliza-
ciju i telekomunikacije u elektroenergetskim mrehma.
Clan 175.
Horizontalna udaljenost najbliZe~ provodnika elektroenergetskog voda do stuba
telekomunikacionog voda ne sme iznostti manje od 5,0 m. Taj uslov mora biti ispunjen
ako visinska razlika izmedu najbliiih provodnika oba voda iznosi najmanje 10,0 m.
Horizontalna udaljenost stnba elektroenergetskog voda od najblizeg provodnika
telekomunikacionog voda ne sme biti manja od 2,0 m.
Clan 176.
Ako su na mestu ukdtanja telekomunikacioni vodovi izvedeni kao kablovski,
horizontalna projekcija udaljenosti najblii!eg provodnika nadzemnog elektroenerget-
skog voda od najbliZeg stuba koji nosi telekomunikacione vodove, odnosno izvod tele--
komunikacionog kabla mora biti najmanje jednaka visini stnba elektroenergetskog vo·
da na mestu ukrStanja, poveCanoj za 3,0 m.

29. Prelazak telekomuaikacionog voda preko nadzemnog elektroenergetskog voda

Clan 177.
Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog elektroenergetskog voda
nije dozvoljen.
30. Zleare
Clan 178.
Pri ukcltanju elektroenergetskog voda sa Zi~arom (iznad iii ispod Zicare), sigur-
nosna udaljenost u najnepovoljnijem poloZaju delova Zi6are i provodnika iznost 5,0 m.
Clan 179.
Pri prelasku elektroenergetskog voda preko zieare izolacija mora biti mehanicki
i elektrieno pojaeana.

Clan 180.
U rasponu ukrStanja elektroenergetskog voda sa ZiCa.rom nije dozvoljeno nastav~
ljallie provodnika i zastitne ui!adi.
Ugao ukrStanja elektroenergetskog voda sa Ziearom mora biti mallii od 30°.
Clan 181.
U rasponu ukrStanja elektroenergetskog voda sa Ziearom metalni delovi sused-
nih noseCih konstrukcija ZiCa.re moraju se uzemljiti.

120
 31. Metalne I zieane ograde

Clan 182.
Metalne i Zi~ane ograde koje se nalaze oko objekata u kojima se zaddava veCi
broj fica iii slufe za stanovanje ne smiju se postavljati u blizini ~li~ib i armiranobe-
tonskib stubova. l'ljibova udaljenost mora iznositi najmaqje 0,7 U, (em), s tim ~to ne
sme biti maqja od 20 em, gde je U, nazivni napon (kV).
Za vodove nazivnog napona 110 kV i viSe, potrebno je sraCunavanje ili merenje
indukovanib napona pri nonnalnom pogonu dalekovoda.
Ako je indukovani napon prema zemlji veCi od 65 V, moraju se preduzeti posebw
ne mere zaffite (uzemljenje, galvansko odvajanje delova ograde, zamena ograde ili sli~
no). Ako se zMtita mi uzemljenjem, otpomost uzemljenja ne sme biti veea od 25 0.
Sigumosna udaljenost voda od metalne i Ziatne ograde iznosi 3,0 m.

32.2:iCanemrefe

Clan 183.
Sigumosna visina i sigurnosna udaljenost od Zi~ane mreZe u poljima zasejanim
hmeljom, vinogradima i voCnjacima iznose 3,75 m.
Clan 184.
lzolacija voda mora biti elektri~no pojaeana.
lzuzetno od odredbe stava I. ovo' ~lana, dozvoljena je primena samo jednog
potpomog izolatora za prvi viSi stupanj 1zolacije, s tim da se primeni sigumosno uf..
vrsCivanje provodnika na izolatore.
Clan 185.
Najmaqji dozvoljeni preseci provodnika i za§titnib ubdi odreduju se prema ~la­
nu 168. ovog pravilnika.
Clan 186.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vise, primenjuju se odredbe st. 2 i 3. ~lana
182. ovog pravilnika.
33. Gasovodl, naftovodi, parovodi I sl.

Clan 187.
Ako su gasovodi, naftovodi, parovodi i st. postavljeni nadzemno, sigumosna vi-
sina i sigumosna udaljenost voda imose 8,0 m.
lzolacija voda mora biti mebani~ki i elektri~no poja~ana.
Clan 188.
Sigumosna udaljenost voda meri se od gasovoda, naftovoda, parovoda iii sli~
nog objekta, kao i od njegove noseee metalne konstrukcije.
Clan 189.
Ugao ukrStanja voda ne sme biti manji od 300.

Clan 190.
Na mestu ukritanja voda i cevovoda, nadzemni cevovod mora biti uzemljen na
odgovarajuCi naCin.

121
 Clan 191.
Ako se vod postavlja paralelno sa nadzemnim gasovodom, naftovodom iii sli<i-
nim. objektima, sigumosna udaljenost tog voda ne sme biti manja od visine stuba uve-
Cane za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava I. ovog ~lana, dozvoljena je manja sigurno~na udalje-
nost pod uslovom da se preduzmu mere koje se preduzimaju pri ukrStaqju elektroener-
getskog voda sa cevovodima prema ~lanu 187. ovog pravilnika.

34. Stogovi I suhre

Clan 192.
Pri prelasku voda preko stogova i suSara, si,umosna visina iznosi najmaqje 12,0
m, a sigumosna udaljenost mora da iznosi najmanJe 5,0 m bez obzira na nazivni napon
voda.

Clan 193.
Odredbe ~1. 103. i 110. ovog pravilnika primenjuju se i za zgrade u kojima se su§i
seno, .titarice i sl. (senjaci, ambari i koAevi).

35. GrobQa
Clan 194.
Postavljaqje stubova na grobljima nije dozvoljeno.
Pri prelaskn voda preko groblja, na stubovima u rasponu ukritaqja izolacija mo-
ra biti mehani~ki i elektrifuo poja~.

36. Aerodiomi I helldroml

Clan 195.
Vodovi ne smeju prelaziti preko aerodroma.
Udaljenost voda od poletoo-sletne staze ne sme biti manja od 1000 m, s tim §to
se pravac poletoo-sletoe staze ne sme presecati na udaljenosti manjoj od 3000 m.
Udaljenosti iz stava 2. ovog Clana mogu se smanjiti zavisno od terenskih uslova i
namene aerodroma.
Vodovi ne smeju da prelaze preko helidroma niti da se pribliiavaju osnovnim
pravcima poletaqja i sletanja na udaljenosti manjoj od 1000 m, a u ostalim pravcima ta
udaljenost ne sme biti maqja od 200 m.

37. Protivgradne stanlce

Clan 196.
Vodovi ne smeju prelaziti preko protivgradnih stanica.
Udaljenost voda od protivgradne stanice ne sme biti maqja od 200 m po horizon-
tali, s tim §to provodnici i wtitna umd mol"lliu biti u niioj ravni od protivgradne stani-
ce.

122
 38. 2elezoiCke pruge koje Disu precMtleue za elektrlflkaclju sa uadzeamlm
kontaktnlm vodom
Ciao 197.
Najmarlii dozvoljeni prosed provodnika i za!titne IIZadi u polju ukrital\ia iznose:
I) za IIZe od bakra i !!elika •.............•.••.•........•..•....... 16 mm';
2) za IIZe od aluminijuma ...........••.•.............•...•....... 35 mm';
3) za uZ. od drugih materijala ...••.••.••..........•.••.••.......• 25 mm'.
Clan 198.
Najve!!e naprezanje na zatezanje (horizontalna komponenta), koje u provodniku
nastaje u najnepovoljnijim uslovima, mora se u odnosu na normalno dozvoljeno na-
prezaJ1ie materijala prema ~lanu 20. ovog pravilnika smanjit~ ito: - za elektroenerget-
ske vodove nazivnog napona od SO kV na 2/3, a za elektroenergetske vodove nazivnog
napona vereg od SO kV na 85%.
Clan 199.
Pri trostrukom normalnom dodatnom optererenju mora se proveriti da napreza-
llie provodnika u ta~ki u~nja ne prelazi vrednost izuzetnog dozvoljenog napreza-
1\ia materijala prema ~lanu 20. ovog pravilnika.
Clan 200.
U rasponu ukritanja voda nije dozvoljeno nastavljanje provodml<a i mtltne
utadi.
Clan 201.
U zateznom polju ukritanja voda izolacija mora biti mehani~ki poja~a.
Radi poja~ane mehani~ke si)!Urnosti na potpomim izolatorima, nije dozvoljeno
postavljanje izolatora jednog ispod drugog. .
Clan 202.
U rasponu ukritanja voda izolacija mora biti i elektrifuo pojafuna.
Izolatorski lanci za napone od 35 kV ili viAe napone moraju biti uzemljeni i za-
ffitnom armaturom za§tireni od preskoka.
Odredba stava 2. ovog ~lana ne odnosi se na izolatorske lance na drvenim stubo-
vima.
Clan 203.
Na noseCim stubovima zateznog polja ukritanja voda nije dozvoljena upotreba
iskofuih stezaljki.

Clan 204.
U zateznom polju ukritanja dozvoljena su najviSe tri nose6l stuba.

Clan 205.
U zateznom polju ukritanja voda nazivnog napona do 20 kV sa zelezni~kom pru-
gom mogu se za nosere stubove upotrebiti prosti drveni stubovi ukljesteni u posebne
nogare iii dvostruki drveni stubovi na kojima ne sme biti skretanja trase.
Za zatezne stubove moraju se upotrebiti A stubovi iii drugi odgovarajuCi tipovi
stubova.

123
 Clan 206.
Za V'!dov~ nazivno~ .J:pon~~; veeeg od 20 kV .dozvolieni .•u i drveni A stubovi sa-
mo u p~VOJ tr~t yoda, a tzuzetno 1 za ugao skretanJa -do Sii, s ttm !to se stabilnost mora
ratunski proventi. Za zatezne stubove moraju se upotrebiti stubovi tipa piramide iii
drugih odgovarajuCih tipova. ·
Clan 207.
U zateznom polju ukrltaqja nije dozvoljeno usidrenje stubova za vodove naziv-
nog napona do 20 kV.
Clan 208.
Na stubove u rasponu ukrltanja nadzemnih vodova nije dozvoljeno postavljaqje
transformatora i uljnih prekidaca, kao ni prekidaea kod kojih mogu nastati otvoreni
elektriCni lukovi.
Clan 209.
Stubovi raspona ukritanja moraju se proveriti za normalno i vanredno optereCew
qje prema cl. 67. do 70. ovog pravilnika, a zatezni stubovi moraju se proveriti i za sle-
deea optereeeqja:
I) teZinu stuba, izolatora, pribora, provodnika i zaltitne uZ&di;
2) te:!inu dodatnog optereeenja na provodnicima i zaltitnoj u:!adi;
3) silu zatezanja svih provodnika i zaltitne uZ&di u polju ukrltanja, a za vodove
sa provodnicima u snopu - silu zatezanja svih provodnika u snopu i za!titne uZadi u
polju ukrltanja.
Clan 210.
Na stubovima u polju ukrStanja nadzemnog voda moraju se uzemljiti svi metalni
delovi koji slu:!e za uevrleenje izolatora.

Clan 211.
Odredbe cl. 81. do 84. ovog pravihtika primenjuju se i za otpomost uzemljenja
voda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog Clana, otpomost uzemljenja voda mofe se os·
tvariti paralelnim spajanjem nekoliko uzemljenja preko zaltitne uZ&di.

Clan 212.
Sigumosna visina voda od gomje ivice §ine mora da iznosi 7,0 m.

Clan 213.
Ak.o u z3.teznom polju ukrttanja postoje noseCi stubovi moraju se proveriti sigur~
nosne visine iz ~lana 161. ovog pravilnika za telekomunikacione vodove i CHana 212.
ovog pravilnika ako u rasponu ukrStanja ostane dodatno optereCenje, a u susednim
rasponima nema dodatnog optereeeqja na provodnicima i zaStitnoj u!adi. U tom stu~~
ju, sigumosna visina mo:!e biti manja za 1,0 mod vrednosti utvrdene u cl. 161. i 212.
ovog pravilnika.
Clan 214.
Ugao ukcltanja ne sme biti manji od 45°, s tim Sto se, izuzetno, mote smanjiti do
300 za vodove nazivnog napona od 35 kV i vile.

Clan 215.
Ako se vodovi postavljaju iznad staniCnih perona, istovarnih rampi i drugih
istovarnih povrSina, sigurnosna visina voda od gornje gran ice Sina ne sme biti manja
od 12,0 m.

124
 Clan 216.
Pri ukrStanju ill pribliZavalliu voda i telemicke pruge, najmanja horizontalna
udaljenost bilo kog dela stuba od najblize zelemicke sine treba da iznosi
10,0 m, s tim Ato se izuzetno moZe smanjiti na 5,0 m.

Clan 217.
Ako se vod pribliZi koloseku zeleznicke pruge tako da je horizontalna udaljenost
izme<.tu najbliieg provodnika i najbliZe line manja od 5,0 m, moraju se preduzeti mere
za5tite kao da vod prelazi preko i!eleznicke pruge, osim u pogledu sigumosne visine.

39. Elektriflclrane Z.lezal&e pruge sa oadzemalm koataktalm vodovima

Clan 218.
Odredbe cl. 197. do 204, cl. 207. do 211. i cl. 213. do 217. ovog praviloika prime-
njuju se i na elektrificirane ZelezniCke pruge sa nadzemnim kontaktnim vodovima.
Udaljenost stuba od najblite zeleznicke sine iznosi 15,0 m, a upotreba drvenih
stubova nije dozvoljena.
Sigumosna visina voda za pruge koje su predvidene za elektrifikaciju, za koje ne
postoje podaci o visini kontaktnih vodova na mestu ukrStanja sa elektroenergetskim
vodom, mora da iznosi 12,0 m.
Sigumosna visina i sigumosna udaljenost nadzemnih elektroenergetskih vodova
od kontaktnih vodova odreduju se prema odredbama cl. 152. do 154. ovog pravilnika.

40. IDdustrljske pmge i koloseei

Clan 219.
Sigumosna visina voda od gomje ivice Sina iznosi 7,0 m, a za pruge sa kontak-
tnim vodom odreduje se prema odredbama clana 218. ovog pravilnika.
Clan 220.
Za pruge bez kontaktnog voda izolacija mora biti mehanicki pojacana, a za pru-
ge sa kontaktnim vodom izolacija mora biti i elektriato poja~ana.
Clan 221.
Na noseCim stubovima raspona ukrStanja voda i pruge nije dozvoljena upotreba
iskoCnih stezaljki.
Clan 222.
Ugao uk.ritanja, po pravilu, ne sme biti manji od 300, ali se mo:!e smanjiti ispod
300 za vodove nazivnog napona od 10 kV i viSe.

Clan 223.
U pogledu udaljenosti bilo kog dela stuba od zeljeznickog koloseka pri ukr5tanju
voda i pruge primenjuju se odredbe ~lana 216. ovog pravilnika.

41. Staklenicl i staklene baSte

Clan 224.
Odredbe <!lana 103. ovog pravilnika primenjuju se i za prelaske elektroenerget-
skih vodova preko staklenika i staklenih basti.

125
 IX. DRVENI STIJBOVI
1. Odredivaaje dimenzija
Ciao 225.
. Pri. statitkom prora~unu u~ma se da je drveni stub potpuno prav i da je poveCaR
DJC prerodca stuba na debbem kraju u sldadu sa propisom o jugoslovenskom standardu
za drvene stubove za nadzemne elektroenergetske. vodove.
Clan 226.
Naprezanje stuba iii njegovih delova od sila zatezanja, odnosno pritiska, koje je
ravnomemo rasporedeno po preseku, ne sme prelaziti vrednosti iz tabele 10.
Tabela 10

Zatezanje Pritisak: Pritisak upR Smicanje Smicanje up..

Vrsta u pravcu ravno na pra- u pravcu ravno na pra-
naprezanja iii
savijanje vlakana vac vlakana vlakana vac vlakana
meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo
drvo drvo drvo drvo drvo drvo drvo drvo drvo drvo
NajveCe dozvoljeno napre- 190 110 120 50 15 20 30 40
zanje daN/cm 2 150 40

Vrednosti navedene u tabeli 10 odredene su prema zateznoj tvrstoCi mekog drve-

ta od 550 daN/em', odnosno tvrdog drveta od 850 daN/em'.
Pri vanrednom optereCenju elektroenergetskog voda prema Clanu 66. stav 3.
ovog pravilnika vrednosti u tabeli 10 mogu se poveCati za 25%.

Clan 227.
Pri naprezanju stuba i njegovih delova na savijanje, maksimalno iviroo napreza-
nje ne sme prelaziti dozvoljeno naprezanje na savijanje prema tabeli 10 iz <::lana 226.
ovog P.ravilnika.
Slabljenje preseka zbog rupa za vijke, moZdanike i dr. mora se uvek uzeti u obzir
pri delovanju site zatezanja.
Clan 228.
Naprezanje stuba i njegovih delova na izvijanje, izraCunato prema sledeCim ob-
rascima, ne sme prelaziti vrednost dozvoljenog naprezanja na pritisak.
Naprezanje na izvijanje proraCunava se po obrascu:
ro·F
Bi=-s-<5,
gde je:
ro - koeficijent izvijanja;
F - najveca aksijalna sila (daN);
S - neoslabljeni presek, u cm2 •

Koeficijent ro odreduje se s obzirom na vitkost Stapa, ito:

za 1.. < 75 vredi ro - f- 0,8 (1../100)'

za 1.. > 75 vredi ro =

1..'
3100

126
 Izvijanje iz stava 1. ovog ~lana prora~unava se za ravan izvijanja koja je najnepo.
voljnija.
Vitkost obi!:nog stuba prora~unava se po sledeCem obrascu:

'-=~I
gdje je:
li - duZina izvijanja;
i- polupre~nik izvijanja i - t{;
J - moment inercije preseka u pravcu izvijanja za koji vredi ti (mala lokalna
slabljenja ne uzimaju se u obzir);
S - povrlina preseka bez obzira na mala Iokalna oslabljet\ia, u em.
Kao du:Zina izvijanja za ukopane A stubove uzima se razmak od sredine klina i
vijka na vrhu do polovine ukopane duZine, a za ukopane trokrake, odnosno ~etvorokR
rake piramide - razmak od sredine klina ili vijka na vrhu do popre~nog spoja, odnos~
no od popre~nog spoja do polovine ukopane du:Zine.
Za stubove sa nogarima, kao duZina izvijanja uzima se razmak od sredine klina
na vrhu, odnosno poprecrtog spoja do polovine razmaka izmedu vijaka koji spajaju
nogare sa stubom.

Clan 229.
Za dvostruke stubove koji po svojoj izradi ne ispunjavaju uslove iz ~lana 236.
ovog pravilnika, moZe se uzeti da imaju dvostruki moment otpora jednostrukog stuba.
Za dvostruke stubove koji ispunjavaju uslove iz ~lana 236. ovog pravilnika, uzi-
ma se da imaju trostruki moment otpora jednostrukog stuba ako pravac site leZi u rav-
ni koja prolazi kroz ose stuba.

l. Spajaoje
Clan 230.
Sredstva za spajanje stubova treba da onemoguCe medusobno pomicanje pojedi-
nih elemenata stoZenih stubova i ta sredstva moraju imati vrednosti maksimalnih sila
kojima se mogu opteretiti spojevi vijcima navedenim u tabeli ll.
Tabela 11

Natin Maksimalno optereCenje

Element spoja daN
spajanja
za meko za tvrdo
drvo drvo
Dvose¢an spoj Unutra§nje drvo 360 d:U.I 450 d'
SpoljaSnje drvo 260 d' 300 d'
JednoseCan spoj Jedan iii drugi 170 d 2 200 d'
~' d - pretnik spojnog vijka, u em.

Clan 231.
Ako sila dejstvuje koso na pravac vlakana_, pod uglom a. sa pravcem vlakana
(clan 230), vrednosti iz tabele I I mnoze se sledeCim faktorom k:
-0' 15° 30' 45° 60' 85°
k - 1,00 0,95 0,91 0,87 0,83 0,79 0,75

127
 Clan 232.
lspod glave i ispod navrtke svakog vijka mora se postaviti okrugla podlozna plo-
Qca Preatika 3,5 d, odnosno kvadratna ploOca iste to like duZine strana, gde je d -pre-
cnik vijka. Debljina ploCice mora iznositi oko 1/10 njene strane (precnika), aline sme
biti manja od 4 mm.
Clan 233.
Medusobni razmak izmedu vijaka, kao i razmak od vijak.a do kraja §tapa, u
pravcu site zatezanja, mora iznositi najmanje 7 pre~nika vijka, ali ne sme biti manji od~
10 em.
Clan 234.
Mo:tdanici stubova izraduju se od tvrdog drveta. Pritisak izmedu drveta i moZda-
nika ne sme biti veCi od pritiska dozvoljenog prema tabeli 10 iz clana 226. ovog pravil-
nika, pod uslovom da duZina moZdanika nije manja od petostruke dubine zaseka.
Svi delovi spojeni mo:idanicima moraju biti medusobno stegnuti vijcima.

Clan 235.
A stubovi se moraju na gomjem kraju spojiti bar jednim mofdanikom od tvrdog
drveta. '
PribliZno u sredini slobodne dutine stuba mora se postaviti bar jedna popreCna
spojnica. SpOjnica se sastoji od dva Cetvrtasta ili poluokrugla drveta i na obe strane
prievricuje se vijeima za stub, iii se sastoji od jednog okruglo~ drveta Ciji preCnik ne
sme biti manji od preCnika stuba na vrhu, a ste:Ze se vijkom naJmanje M 20, postavlje~
nim odmah ispod spojniee i paralelno s njom.
Na donjem kraju stuba postavljaju se kleSta Cije su gredice spojene sa stubovi~
rna, vijcima preCnika najmanje M 20.

Clan 236.
Dvostruki stubovi spojeni moZdanicima moraju imati po jedan moZdanik na
svakom kraju, a zavisno od duzine stuba jos 2 do 4 mo'!danika po dufini, i to tako po-
stavljena da se rupama za vijke i moZdanike ne oslabi stub oko opasnog preseka. Ne~
posredno uz svaki mo:Zdanik mora se postaviti najmanje po jedan spojni vijak. Za
dvostruke stubove preCnika 16 em na vrhu, spojni vijci moraju biti najmanje M 16, a za
deblje stubove najmanje M 20.

Clan 237.
Umesto moZdanika mogu se upotrebiti i druga sredstva iste mehaniC::ke vrednosti
(npr. buldog-ploCiee).

3. Mere i obllk stubova

Clan 238.
Najmanji dozvoljeni preCnik stuba na tanjem kraju mora da iznosi, ito:
l) jednostrukih stubova i elemenata slo:!enih stubova koji su optereCeni 16 em:
2) pomocnih elemenata slozenih stubova 14 em;
3) A stubova i dvostrukih stubova spojenih mo:idanicima 15 em;
4) nogara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 em.

Clan 239.
PreCnik stubova meri se na 30 em od vrha, a odreduje se na osnovu izmerenog
obima stuba.

128
 Clan 240.
Stubovi za elektroenergetske vodove moraju biti pravi. Smatra se da je stub prav
ako razmak od konopca zategnutog izmedu vrha stuba i mesta na kome stub izlazi iz
zemlje do povriine stuba ni na jednom mestu nije veCi od polupreCnika stuba na izme--
renom mestu.

4. Zaitita od truQenja I korozije

Clan 241.
.. Svt: vrs.te ~rvenih stu~ova .za .ele~roener~etske vodove, osim stubova koji po
SVOJOJ pnrodt msu podlo.Zm trubenJu, 1mpregm~u se lfOdesnim sredstvima da bi se
obezbedila njihova trajnost.
Za§tita drvenih stubova, u smis1u stava 1. ovog <Slana, mora biti u skladu sa jugo~
slovenskim standardima za za§titu drvenih stubova.

Clan 242.
Svi rezovi i rupe na stubu moraju se zaStititi od razaranja.
Nije dozvoljeno direktno ubetoniranje stubova u temelje.
Celi~ni delovi koji su u dodiru sa drvenim stubovima moraju se zaStititi od koro-
zije odgovarajueom za~titom.

X. CELICNI STUBOVI

l. Nalia prorawnavauja reietkaall"b stubova

Clan 243.
Rdetkasti stubovi proraeunavaju se kao prostome re~etkaste konstrukcije.
Ako se rdetkasti stubovi ne proraeunavaju kao prostome rdetkaste konstrukci-
je, sile koje delujn na stub rastavlja]U se na komponente paralelne sa stranicama stuba,
a proraeunavanje elemenata vrii se prema cl. 244, 245. i 246. ovog pravilnika.
Clan 244.
Pojasnici (ugaoni !tapovi) re!etkastib stubova proraeunavaju se na aritmeticki
zbir sila u odnosnim Stapovima koje su prouzrokovane odnosnim komponentama.

Clan 245.
D.Pjagonale reletkastih stubova proraCunavaju se prema silama prouzrokovanim
onom kOmponentom koja je paralelna sa odnosnom stranom stuba.

Clan 246.
Moment torzije od spojnih sila na re§etkastim stubovima pravougaonog preseka
mote se zameniti sa dva jednaka para sila koje dejstvuju medusobno paralelrum stra-
nama preseka u ravni dejstvovat:\ia torzionog momenta. Takav nac!in proraWnavanja
primenjuje se ako odnos strana preseka iznosi najvi!e 1,5, ako stub ima oblik zarublje-
ne piramide i ako su u ravni dejstvova-qja torzionog momenta ugradena horizontalna
uCvritenja u okviru preseka stuba.

9-1 129
 Clan 247.
Za pojasnike koji su prema projektu napregnuti aksijalnim silama pritiska, even-
tualna ekscentrimost tih sila mote se zanemariti.

Clan 248.
Za §tapove ispune, koji su prema projektu napregnuti aksijalnim silam.a pritiska,
ekscentriroost tih sila moZ. se zanemariti kad se stap sastoji od jednog ugaonika koji
je na ugaone Stapove iii na ~orni lim priklju~en samo jednim krakom.

2. Na& lzrade reSetkastih stubova

Clan 249.
Najmanje dozvoljene mere noseCih elemenata ~eli~nih resetkastih stubova nave-
dene su u tabeli 12.
Tabela ll

Najmanje
Element Oblik mere, mm

Uponici profil 30x30x3

Pljosnati <Selik, neoslabljen lirina b 30
Hladno oblikovani prol'ili debljina 8 3
PJiosnati f5elik oslabljen najviSe jednom rupom za zakovice ill tirinab 30
viJke debljina 6 4
ako vlaga mote prodreti debljina 4
u cev zida 5
Cevi
ako su siP,fDO zaiti6ene debljina 2,5
od koroztje zida 5
Okrugli t!elik za
predUapregnute di- _ _ _ _
J&gonale
.:...:::::::===::....------"==-=-----=--
u najni!em polju
u ostalim poJjima
preroik d
preroik d
8
6
Zakovice premik rope dt 11
Vijci premik navoja d 12
na sastavima uponika dufina I 40
i pljosnatog <Selika debljina vara a 3
Varovi
na sastavima cevi duZina I 40
debljina vara a 3

Posto je najmatlii prernik vijka 12 mm, ugaonici L 30 x 30 x 3 i pljosnati relik si-

rine 30 mm mogu se spajati samo varenjem iii zakovicama.

Clan 250.
NajveCe dozvoljene mere zakovica i vijak~ zavisno od Sirine krakova ugaonika,
date su u tabeli 13.
Spajanje se mote izvesti i jednom zakovicom, odnosno jednim vijkom.

130
 Tabela 13
Mere, u mm
Ugaonici Najmanja Sirina
kraka 35 45 50 60 70 75 80

Zakovice Pre4mik rupe d. II 14 17 20 23 26 29

Pre¢nik navoja d 12 14 16 20 24 27 30
Vijci
PreCnik rupe d. 13 15 17 22 26 28 32

Clan 251.
Razmaci za veze pomoCu zakovi~ odnosno vijaka navedeni su u tabeli 14.

Tabela 14

Razmak Najmanji razmak Najve<i razmak

redovno izuzetno noseCe konstrukcio·
veze ne veze
lzmedu dve susedne zakovice
iii upasovana vijka, bez obzira 3,0 dt 2,5 dJ 8 dtili
na pravac sile 20 a
Izmedu dva susedna vijka, bez 8 dt iii
obzira na pravac sile 3,5 d. 20 a
Od sredine zakovice ili vijka
do ivice elementa u pravcu 1,8 d. 1,5 d.
sile
Od sredine zakovice iii vijka
4 dJ iii
do ivice elementa, upravno na 1,2 d. sa
pravac sile

Clan 252.
Pri spajanju Stapova zavarivanjem, materijal mora biti zavarljiv, a teZiSte varova
mora se poklapati sa tezisnom !inijom priklju~nog stapa.
Clan 253.
Jzrada rupa za zakovice i vijke probijanjem bez naknadnog provrtanja dozvolje-
na je samo ako debljina elementa ne iznosi viSe od I0 mm, u protivnom, mora se, u
skladu sa odgovarajuCim propisima- za Celi~ne konstrukcije, ispitivanjem dokazati da
pri probijanju o~teeenja debljih elemenata ne dolazi do o!teeenja nosecih elemenata.

Clan 254.
Navrtke vijaka moraju se obezbediti od odvrtanja.

3. Koeficijenti sigumosti I odredivaoje dlmenzija

Clan 255.
Za prora~unavanje konstrukcija stuba primenjuju se koeficijenti sigurnosti, za~
visno od slu~aja optereCenja, i to:

131
 I) 1,50 - za normalno optereeeqje;
2) 1,10- za vanredno optereCenje (prekid provodnika iii zaAtitnog uZela).

Clan 256.
Dimenzije elemenata stnbova odreduju se u skladu sa propisima o jugosloven-
skim standardima Za <lelil!ne konstrukcije.

4. StuboYI lzrs4enl oc1 eeYl

Clan 257.
Za izradu stubova mogu se upotrebiti !!elil!ne cevi.

Clan 258.
Za ukleAtene stubove izradene od jedne cevi iii odgovarajueeg poligonalnog pre-
seka primeiQuju se koeficijenti sigumosti, zavisno od slu~ja optereCetUa, ito:
I) 1,65- za normalno optere~e;
2) 1,30 - za vanredno optereCenJe.

5. ZUtlta ocl korozije

Clan 259.
Za delove <leliCnih stubova koji su iznad zemlje, zaAtita od korozije mote se po-
stiCi zaAtitnim premazom protiv korozije iii metalnim prevlakama.

Clan 260.
Za prevlake od cinka treba primeniti pocinkovaqje toplim postupkom ako to ob-
lik <leliCnih delova dozvoljava, a mofe se vr§iti i metalizacija.

Clan 261.
Navoji i navrtke pocinkovani vruCim postupkom mogu se obradivati samo ako
je mogul!no qjihovo neometano navijanje.

Clan 262.
Celian delovi koji su u zemlji moraju se zaAtititi premazivanjem bitumenom iii
nekim drugim odgovarajuCim sredstvom.

Clan 263.
Celian delovi koji se nalaze u betonu ne moraju se zaitititi od korozije. Premazi-
v\lc11ie !!elianh delova za§titnim sredstvima koja smanjuju priljubljivaqje betona i eelika
nije dozvoljeno ako to nije uzeto u obzir prilikom proral!nna.

Clan 264.
Na stubovima od <lelimih cevi svi varovi moraju biti nepropusni da bi se izbeglo
prodirat':\ie i zadrZavanje vlage u cevi. Ako cevi nisu ne~ropusno zatvorene, unutraSnje
zidove cevi treba premazati bitumenom iii drugim zaititnim sredstvima istog dejstva.

Clan 265.
Ako je raspored elemenata na stubu takav (hod dija,onala i horizontala veCi od
60 em) da je otdano peqj!"Jie radnika, moraju se predvideti penjalice, s tim da prva pe-
njalica ne sme biti na visint maQjoj od 2,5 m iznad terena.

132
 XI. ARMIRANOBETONSKI STUBOVI
1. Oplte odredbe
Clan 266.
Pri izradi stubova od armiranog betona, pored odredaba ovog pravilnika prime-
qjuju se i odredbe propisa o tebniClkim nonnativima za beton i annirani beton, odnos-
no propisa o tebniekim nonnativima za prednapregnuti beton.
2. Odredlvaaje dimeazija I konstruisanje stubova
Clan 267.
Site i momenti za odredivaqje dimenzija stubova proraCunavaju se na osnovu
statiekog proraWfia, s tim Ato se moraju uzeti u obzir naprezanja stubova prema ~1. 65.
do 70. ovog pravilnika i ostala naprezanja (npr., pri preno~enju i podizaqju stubova).

Clan 268.
Cetvorougaoni i pravougaoni puni, razvijeni i ~uplji koso optereeeni stubovi
proraWfiavaju se za komponente u pravcu simetrale iii u pravcu dijagonala preseka, s
tim ~to se naprezanja odreduju aritmeti~kim superponiraqjem.
Clan 269.
Za uspravno livene stubove. odredivanje dim.enzija za usidreqje i nastavak na
preldop glavne armature vrii se tako ~to se raWn&ki odredene dutine povecavaju za
50'/o. .
Mere iz stava I. ovog ~lana treba povecati najmanje za I 00'/o za usidreqje arma·
ture stuba u temelje, pod uslovom da se ne predvic.ta efikasnije obezbedeqje.
Clan 270.
Pri odredivanju dimenzija stubova za transport, podizanje i sl., naprezanja mate-
rijala koja tom prilikom nastaju ne smeju prekoraati dozvo!jena naprezaqja propisana
za vanredna optereCeqja.
Clan 271.
Dozvoljena naprezaqja betona i ~elika za anniranobetonske stubove navedena
su u tabeli 15. Ako se upotrebe druge vrste relika, potrebno je podneti dokaze o qjibo-
voj ~toCi i rarunati sa stepenom sigumosti predvidenim za materijale navedene u ta·
beli IS. . Tabela 15
Beton Celik
Presel: bez obzila MB20 MB30 C.0300 C.osso RA 400/500
na oblik C.0551
Naprezaqje na pritisak Naprezaqje na zatezanje
daN/em' daN/em'
teZUno iviblo tenino iviato A B A B A B
A B A B A B A B
Preseci ¥iiine ma· 45 60 65 85 65 85 90 liS
llje od 12 an 1600 1900 1900 2400 2200 2900
Preseci visine nai..
maqje 12 em ' 55 70 80 105 80 105 120 155

A - normillno optere~e
B - vanredno opterec5eJVe

133
 Clan 272.
Beton za izradu masivnih stubova ne sme biti marke niZe od MB 20, a beton za
stubove razvijenih, Supljih ill perforiranih preseka, kao i za sve montaZne delove, ne
sme biti marke niZe od MB 30.
C!an273.
Sva naprezanja na zatezanje treba u celini da preuzme armatura. Kosa glavna
naprezanja mogu iznositi najviSe polovinu od dozvoljenih vrednosti za odnosnu marku
betona.

3. Izrada stubova
Clan 274.
Pri izradi betona za stubove, pored propisane CvrstoCe za odnosnu marku beto~
na, mora se obezbediti i priljubljivanje betona i 6elika od najmanje 7,0 daN/cm1 •

Clan 275.
Beton treba pripremiti u meSalici, a ako se priprema na centralnom mestu, mora
se transportovati na odgovarajuCi naa.n i ugraditi pre pOOetka vezivanja.

Clan 276.
Prilikom ugradivarUa beton se za sve stubove mora nabijati maSinski: vibratori-
ma, pervibratorima, centrifugiranjem i1i drugim opSteusvojenim postupkom.

Clan 277.
Gotove povriine betona, posle skidanja opiate, moraju biti glatke, bez supljika-
vih mesta i gnezda. Ako nastanu hrapavosti, Supljine, gnezda i slimo moraju se popra·
viti neposredno posle skid"''ia oplata.

Clan 278.
Gotovi stubovi moraju se prenositi i podizati tako da se ne oiUete i da ne budu
izloZeni optereCenjima za koja nisu dimenzionisani. Manja oSteCenja moraju se popra·
viti, a stubovi koji su toliko oSteCeni da je ugroZena njihova stabilnost ne smeju se
upotrebiti.
Clan 279.
Ako se radi poveCanja nepropusnosti spoljaSnje povr§ine betona iii radi boljeg iz·
gleda stubovi premazuju (poOOkiraju) ili prskaju cementnim mlekom, to semora izvrSi·
ti neposredno posle skidanja opiate.

Clan 280.
Prilikom betoniranja stubova na terenu, za svak.i stub mora se uzeti probna koc-
ka, a pri serijskoj proizvodnji stubova probna kocka se uzima za svaki deseti stub.

Clan 281.
Ak.o su za penjanje na stub predvidene fiksne penjalice od betonskog Celika, nji-
hov prefuik ne sme biti manji od 18 mm i moraju se zaStititi od korozije. Prva penjalica
ne sme biti niZe od 2,5 m nad terenom.

134
 XII. USIDRENJE SlUBOVA

Clan 282.
Usidrenje stubova dozvoljeno je pod sledeCim uslovima:
I) konstrukcija usidrenog stuba, bez obzira na materijal, mora biti takva da ras-
podela optereeenja na usidrene i ostale delove stuba ostane uglavnom sa¢uvana i pri
eventualnom malom popu!tanju usidrenja;
2) usidrerge so izvodi pocinkovanim eeliwim liZetom preseka najmarge 25 mm',
pri eemu pojedine Zice ..Zeta no smiju biti tanje od 2 mm, iii od punog okruglog eelika,
prewika najmanje 8 mm.
Pri dimenzionisanju zatega primenjuju se koeficijenti sigumosti u odnosu na
granicu kidanja materijala, i to:
a) 2,6 - za normalno optereeenje;
b) 1,7- za vanredno optereeenje;
3) dubina usidrenja mora biti takva da stepen sigumosti na ¢upanje ..Zeta za
usidrenje iznosi najmanje 1,5.
Ugao povriine omotaCa zemljanog tela uzima se iz tabele 16 Clana 290. ovog pra-
vilnika, s tim ~to se moraju uzeti u obzir dejstva uzgona, ako takva moguCnost postoji.

XIII. TEMEUI
1. Opite odredbe
Clan 283.
Stubovi nadzenmih vodova moraju se uCvrstiti u tlu tako da bude obezbedena
dovoljna stabilnost i spreeeno nedozvoljeno pomical\ie stubova pri predvidenom opte-
recenju. Pored geomehaniCkih karakteristika tla, uzimaju so u obzir i silo koje dejstvu-
ju na delove konstrukcije is pod povriine tla (pritisak tla, trerge, uzgon i sliwo).
Clan 284.
Pri izradi temelja stubova, pored odredaba ovog pravilnika, primenjnju se i od-
redbe propisa o tehni~k:im normativima za beton i arm.irani beton.
Clan 285.
Ako temelji stuba leZ. neposredno uz kosine iii u kosinama stmtib padina iii u
vodoplavnim podrutjim~ pri proracmnavanju se mora voditi raWna da se postigne ista
sigumost kao za temelje na ravnom terenu.
:!. Fundira.ge drveolb stubova
Clan 286.
Prosti i dvostruki drveni stubovi ukopavaju se u tlo srednje vrste tako da mora
biti ukopana najmanje 1161\iihove ukupne duZine, aline marge od 1,60 m, ako po pro-
raronu nije potrebna veCa dubina ukopavanja. Jama oko stuba mora se ispuniti materi~
jalom iskopa, uz Cvrsto nabijal\ie u slojevima ne visim od 30 em. Srednjom vratom tla
smatra se vrsta tla koja je navedena u tabeli 16 pod C i F, iz Clana 290. ovog pravilnika.
Clan 287.
Radi postizanja potrebne stabilnosti, stubovi se, po potrebi, mogu ukle§titi u tlo
pomoeu dva venca od krupnog i Cvrstog kamena iii pomoeu borizontalnib drvenih tru-
paca na dnu i na treCini dubine ukopavarga. Debljina kamenib venaca, odnosno trupa-
ca treba da je pribliZno jednaka debljini ukopanog dela stuba (slika 2).

135
 Slika 2
Clan 288.
Tio oko stuba treba fvrsto nabiti i povriinu izravnati sa nagibom i potrebnim
nadvi~eqjem da bi se sprealo da se posle slegaqja nasipa stvore udubljeqja u kojima bi
se skupljala kiwca. Na tom mestu nije dozvoljeno nabacivanje kamenja.
Ciao 289.
A stubovi moraju biti stabilni za sile u ravni stuba, kao i za site upravne na tu raw
van.
Clan 290.
Za A stubove sa kldtima pri dnu i plo()ama u temelju (npr. ~etke od pragova),
najveCi pritisak na tlo ne sme prekoraati vrednosti dozvoljene u tabeli 16. Sa strane
suprotue od zatezaqja, te!ina zemlje koja optereeuje ploeu zajedno sa vertikalnim sila-
ma stuba mora biti u ravnoteZi sa silama zatezanja u ravni stuba, sa koeficijentom si-
gurnosti od najmanje 1,2.

136
 Clan 291.
Ako se kao ploiSa za temelj upotrebi l!elilma r~etka, medurazmaci manji od IS
em uzimaju se u obzir samo pri prorafunu pritiska na tlo.
Za nagib stranica zemljanog tela koje optereeuje temelj primenjuju se odredbe
~lana 308. ovog pravilnika.

Clan 292.
Naan proralmnavanja naveden u ~lanu 290. ovog pravilnika vaZi i za A stubove
sa ld~a pri dnu bez temeljnih ploiSa, s tim Sto se kao podloga za zemlju koja optere-
euje temelj, kao i za odredivanje pritiska na tlo, na strani pritiska uzima 1/4 povriine
ld~ta pri dnu, raeunajuCi od rijihovog kraja.

Clan 293.
Odredbe ovoll pravilnika )?rimenjuju se i za nogare stubova koji se upotrebljava-
ju radi produ!avanJa trajnosti ill povecanja stabilnosti drvenih stubova.

Clan 294.
Nogari stubova moraju biti izradeni od materijala otpomog prema a~ivnom
dejstvu tla. Upotreba drvenih nogara dozvoljena je samo ako su oni za§ticeru od trulje-
nja nekim od metoda u smislu ~1. 241. do 244. ovog pravilnika.

Clan 295.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na stubove od armiranog betona prime-
~uju se i na nogare stubova od anniranog betona.

Clan 296.
Veza izmedu drvenih stubova i nogara mora se izvesti tako da se voda nigde ne
skuplja, da vazduh i svetlost dopiru do drveta i da se ovlakno drvo mo~e brzo osu§iti.

Clan 297.
Dimenzije i konstrukcije veze izmedu nogara i stuba moraju biti stati¢ki bespre-
kome i imati jedinstven prenos sile.

Clan 298.
Za materijal nogara za stubove i delove veza sa stubom, osim za vijke optereCene
na sm.icanje, primenjuju se dozvoljena naprezanja za stubove, odnosno za temelje, za-
visno od materijala od koga su izraden~ prema tabeli I 0 iz ~lana 226. ovog pravilnika.

Clan 299.
Delovi veza nogara sa stubom od i!elika kol·i su optereCeni na smicanje dimenzi~
oni§u se prema tabeli II iz ~lana 230. ovog pravi nika. Vijci se moraju ponovo priteg-
nuti kad se drvo osu§i.

Clan 300.
Pri odrediva~ dimenzija nogara mora se uzeti u obzir stabilnost nogara, da bi
•• izbegla nedozvoljena pomicanja konstrukcije u smislu elana 304. ovog pravilnika.

137
 Toltela16

KARAmiUSTIKE TLA ZA PRORACUN TEMEUA

I 2 3 4 s 6 1 8 9 10 II
~

Upo po'lll. e-JN

e
,_ t .
-
~::}
om.zem.tela
... f; +
~ f
,Jj~
Vnta tla ..
J ~~ J! !i n .. ,_
h
~'8

~~
I .
!.~
i tVm) q/c:m' q!c:m' Vm'
A Trese!, blato i sl. 6SO do 0,2 O~do I dol' dol' do2' do2,8 do I) 0,1 do 0,2
HumUB, oraoice, vinopadi ISOli do~ 25' ~ 3,1 0,2 do 0)
Nasipi od lake zemt, 1600 1,2 • do 10 3° do SO 25' ~5 4,0 0,2 do 0)
8 Vlalan sitan p<sal: do 1,0 311' 3,0 S,l 0) do 0,4
Meta Ylaloa ilovala iii glina 2do4 25' ~ 4,25 0) do 0,4

Smlqje- .... ilovala sdo8 0) do 0,4

c ili!liua do~O • do 13 llodoll 311' 3,0 S,l
Suv sitan pijesak 6do9 0) do0,4
Cmto staloiena suva 10 0) do0,4
D ilovala iii !liDa dol,O 12° do Ill' do 35' 3,1 6)
IS'
1100 11'
Krupan !Quotovit p<sal: lido 13 0) do 0,4

Cwsto - krupaD IS' do 12' do 0) do0,4

20' 11'
E zmasti p<sal: do4,0
Sredoje tvnt lapor 13 do I 40' 4,6 7,8 0) doO~
Cwsto stalcrlenlijunak i 20'do • do 21 0,4 do 0~
25'
F dmbina doSP
CmtBUYlapor 2S'do 20'do 45' S$ 9/1 0,4do0,6
311' 25'
Nemooolitoa iii jale nspuc:ana - - - - - -
~-siena (pe!lar,
i sl.) Neogm·
G 2210 do 10,0 Diteno
Vrlo tml zdrav lapor • ..am
slojevima
Mooolitna iii n<onatno nspu· - - - - - -
H 2400 do 20,0
" " poloienim
YOtiJ!O ' - zdmaslojevima
siena .....

I
Mooolitnakompaktnaizdrava 2600 dolO,O - - - - - -
cruptivna stena

KoDStantu lla Ctreba odabrali prema zbijenosti i tm.a t1a u okviro oovedenih mdoosti. Za vlaloo i JIW!ie zbije-
ve<e. Za Sulcberger-ov na!in ralullll!i~ koostsumlla Ctreba pre-
DO do mba uzeti Di!e vredoosti, a za suYO i jale zbijeno -

ralunati na ciftu ~" c,za dDO jame po obrascima c, - m· C,; c, - C~ gde je m - 1,0 do 1,2, a h - dubina
0
utopavaoja temelja.
Maoje vrednosti ugla pval.e za slabije kohereotno do, a ve<e - za mo kohereotno i tvnto nabijeno do.
Maoje vrednOO!i koefroijeota treoje p val.e za betoo u oplati, a vote - za betoo bet opiate.
 3. Fundiranje i!elii!nih i armlranobetonakib stuhova

Clan 301.
Celiati i armiranobetonski stubovi moraju imati temelje, odnosno stope od plo-
61 ill pragova dimenzionisane tako da pritisak na tlo ne prede dopuStenu vrednost za
odredenu vrstu tla. Za armiranobetonske stubove dopuSteno je fundiranje direktnim
ukopavanjem. ·
Clan 302.
Nacin izrade i oblik temelja (plitko ili duboko fundiranje, prizmatieni iii stepe-
nasti temelji, temelji od ploca iii pragova, raS6lanjeni temelji, temelji od montaZnih ele.
menata, fundiranje na Sipovima, ankemi temelji u steni i sl.) moraju da odgovaraju Siri~
ni osnove stuba, veli¢ini napadnih sila i momenata i sli¢no.

Clan 303.
Stabilnost stuba sa blok-temeljom smatra se dovoljnom ako njegov stepen sigur-
nosti od prevrtanja pod dejstvom najveCeg momenta spoljnih sila za normalne slu¢aje~
ve optereCenja odgovara vrednosti koja se dobija iz dijagrama na slici 3, pri 6emu se
uzima u obzir odnos:
b
Sirina temelja upravno na ravan momenta
h= dubina fundiranja
Za momente koji nastaju u vanrednim slut:ajevima optereCenja, tako dobijeni
stepen sigumosti moZe se smanjiti za 1S %.

....<II~2~ , 2~

t~1,8
z.~
~2) \
'\ o>
Szo
!:a
<II
1,8
z 1,6
' "'" "'
'IJ
~fA "'
wu
tiitoqt a,5 t,O Z 3 ~,67510·w'
DOZVOLJEN I MOMENT(daNml U ODNOSU
NA DNO TEMELJA b/h<l

Slika 3.

Clan 304.
Za temelje sa odnosom b :h < 1, za utvrdivanje najveCeg dozvoljenog momenta.
za normalne i za vanredne slul:ajeve optereCenja, moZe se usvojiti kao dozvoljeno nagi-
qjaqje temelja I :100. Dijagram na slici 3. upotrebljava se pri proratunavanju temelja
prema metodi Klajnlogel-Birklina (Kleinlogei-BOrklin).
Clan 305.
Pri prorat:unavanju temelja moraju se upotrebiti konstante koje odgovaraju sta-
nju tla na gradiliStu (dozvoljeni pritlsak na tlo, konstanta tla, otpor treqja izmedu beto-

139
ita i tla i sl.). Pritisci na tlo dozvoljeni za normalne slutajeve opterecenja mogu se pri
vanrednom opteretenju poveeati za 20 %.

Clan 306.
Karakteristike za razne vrste tla uzimaju se iz tabele 16 iz ~lana 290. ovog pravil-
nika, ako ispitivanjem tla nisu utvrdene druge vrednosti.
Clan 307.
Pri prora®navaqju betonskih temelja gustina neanniranog betona uzima se u ra-
Wn sa najvise 2200 kg!m3, a gustina armiranog betona sa najvise 2300 kglm3•
Clan 308.
Masa tla uzima se iz tabele 16 iz ~lana 290. ovog pravilnika ako ispitivanjem nisu
utvrdene druge vrednosti. Za odredivanje mase tla koja optereeuje temelj potrebno je
uzeti zempano telo omedeno omotacem pod uglom P od vertikalne strane prizmatii>
nog temeba, odnCJSno ivice stope temelja, prema slici 4.

\ I
......:.,
:~:./'f.
I
I ~::-:=1--.::::::

Slika 4

Clan 309.
Ako od iskopavanja jame do betonir"'lia temelja prode dliZe vremena, narotito
pri nepovoljnim klimatskim uslovima, pre betoniran]a treba proveriti da li je tlo za-
ddalo prvobitne karakteristike.
Ako su se karakteristike tla u meduvremenu pogor8ale, dimeuzije temelja treba
uskladiti sa novim uslovima.
Clan 310.
Naprezanje betona nearm.iranih temelja ne sme prelaziti vrednosti navedene u
tabeli 17 izrnerene na probnoj kocki 28 dana posle 'liene izrade. Tabela 17

Optere6enje stubova Pritisak Zatezanje

Za normalno optere6enje
Za optereCeqje pri prekidu
provodnika
1/4 od <Mstoee kocke na pri-
tisak posle 28 dana, ali ne vi~
od 50 daN/em'
1/3 od <Mstoee kocke na pri·
tisak posle 28 dana, ali ne viSe
od 60 daN/em'
1120 od <Mstoee kocke na pri-
tisak posle 28 dana, ali ne viSe
od 4 daN/cm1
II 16 od tvrstoee kocke na pri-
tisak posle 28 dana, ali ne vile
od S daN/cm.2

140
 Clan 311.
Za prora<mtlavllllie blok-temelja primenjuju se metode Sulcbergera i Klajnlogei-
-Birklina. Druge metode mogu se prime'liivari samo ako ispuqjavaju uslove predvide-
ne odredbama ovog pravilnika.
Clan 312.
Za temelje od ploea iii pragova, za ra§Cianjene i podeljene temelje, za temelje na
iipovima iii za temelje drugog oblika, koji se ne prura<mnavaju po metodama navede-
mm u ~lanu 311. ovog pravilnika, stepen sigumosti od prevrtllllia mora biti najmanje
1,5, a stepen sigumosti od pomicanja- najmanje 1,0.
Clan 313.
Pri prora<mtlavlllliu rai~lllllienih temelja, masa tla se uzima prema ~lanu 306, a
masa betonskog temelja prema ~lanu 307. ovog pravilnika.
Clan 314.
Ako se u prora<mnu rai~lanjenih temelja zanemaruje trenje prilikom izvl~qja
temelja, za masu tla uzima se masa zemljanog tela prema ~lanu 308. ovog pravilnika.
Clan 315.
Pri pror~unavlllliu rai~laqjenih temelja mora se proveriti da li konstrukcija stu-
ba dozvoljava, odnosno omofo!Cuje da se horizontalna sila prenosi ravnomemo na sve
temelje i da li horizontalni pntisak na tlo usled te sile nije veCi od dozvoljenih vrednos-
ti.
Clan 316.
Naprezanje betona ra!Cianjenih temelja, ako oni nisu anniranl, treba da ispuni
uslove iz tabele 17 iz ~lana 310. ovog pravilnika, a ako su annirani- uslove iz propisa
za beton i anniranl beton.
Clan 317.
Koso optere6ene blok'-temelje, za koje je pravac rezultante napadnih sila blifi si-
11letrali nego dijagonali temelja, dozvolieno je prora<mnati za ve6u k(!mponentu u prav-
cu simetrale. Ako je pravac rezultante bllZi dijagonali temeua, takav temelj maZe se
prora<mnati za rezultantu zaokrenutu ka blifoj simetrali iii za obe komponente u prav-
cu simetrale, uz superponiranje rezultata, s tim da superponirane vrednosti ne smeju
prelaziti 4/3 dozvoljenog pritiska na tlo.
Clan 318.
Temelje u ~toj iii manje ispucanoj steni nije potrebno prora<mnati na pritisak
na tlo nitl na prevrtanje. Dimenzije se mogu odrediti prema preseku stuba u osnovi,
odnosno prema konstrukciji usidrenja u temelju i prema moguenosti iskopa jame do
potrebne dubine i ispunjavanja preostalog prostora betonom.
Clan 319.
Ako ima podzemne vode u nekoherentnom tlu, mora se uzeti u obzir smanjenje
mase zbog uzgona.
Clan 320.
Za stubove optereCene vertikalnim silama naviSe, pri dimenzionisatQu temelja
mora se uzeti u obzir smanjena sigumost od prevrtanja zbog smanjenog pritiska na dno
jame za temelj.

141
 Clan 321.
Ako se betonski temelj sastoji od plolla na dnu i gomjeg dela (vrata) temelja koji
se betonira posle ugradivanja stuba, plo~ se sme uzeti u proraQm pri odredivanju di~
menzija temelja samo ako je odgovarajuCom armaturom vezana sa vratom.

Clan 322.
Za neannirane temelje beton ne sme biti marke niZe od MB I0, a za armirane te~
melje- marke ni!e od MB 15, sa najmanje 250 kg cementa na 1,0 m3 temelja. Za ugra·
divanje betona po pravilu se upotrebljava pervibrator.

Clan 323.
u beton masivnih temelja dozvoljeno je ugraditi do 25 % zdravog i crstog kame-
na. VeCa masa kamena u odnosu na masu betona ne uzima se u obzir pri prora~unava­
nju dimenzija i stabilnosti temelja.
U istaknutom delu nearmiranih stepenastih temelja i iza korena stope u Sirini do
polovine njegove slobodne Sirine S nije dozvoljeno ugradivanje kamena (slika 4).

Clan 324.
Visina stope h u korenu stepenastih temelja od nearmiranog betona mora biti
jednaka najmanje 1,5-strukoj §irini istaknutog dela stope (slika 4).

Clan 325.
Betonski temelji bez armature moraju se betonirati odjednom bez prekida, osim
ako se gomji i donji deo medusobno poveZu odgovarajuCom armaturom.

Clan 326.
Temelji za reliene stubove moraju biti najmanje 20 em visi od terena, a gorr\ia
povr8ina temelja mora biti obradena taka da se na rlioj ne zadrlava voda i da
delovi stubova iznad temelja ne spreeavaju oticanje vode.

Clan 327.
U plavnim podru~jima temelji se prora<!unavaju za najviSi nivo vode koji se jav-
lja u periodu od I 0 go dina.
Za reSetkaste stubove, konstrukcija stuba mora se zaStititi od oSteCenja ploveCim
predmetima, i to do visine od 50 em iznad najviSeg nivoa vode koji se javlja u periodu
od 10 godina. Ako se na plavnom podru~ju u periodu od 10 godina pojavio i led, mora
se izabrati takav oblik za temelj i stub kako bi se z~titili od gomilanja leda.

Clan 328.
Betonski temelji se ne malteriSu niti se obraduje njihova povriina, ali vidljivi de.
lovi temelja moraju biti glatki.
Clan 329.
Ako se betonski temelji izraduju u mo~arama, na agresivnom tlu i sl., moraju se
primeniti mere radi spre~vanja Stetnog dejstva tla iii vode na beton.

Clan 330.
Ako se stub fundira plo¢ama, pragovima i sl., a deo ~eli~nog stuba u tlu nije ob-
lofen betonom, Celi~ni delovi koji leZe u tlu moraju se zaStititi od korozije premaziva-
njem bitumenom iii nekim drugim zaStitnim sredstvom. -

142
 Clan 331.
Zatrpana zemlja nad temeljnim plo~ama, pra,ovima i si. iii oko temelja mora se
m>rsto nabijati u slojevima najvise od po 30 em. Pri IZl"llvnavanju povriine mora se uze-
ti u obzir i naknadno slegaqje nasutog tla.

XIV. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 332.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na nadzemne elektroenergetske vodove
eija je izgradnja zapo~ pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Clan 333.
Danom stupaqja na snagu ovog pravilnika prestaje da vaZi Pravilnik o tehni~kim
normativima za izgradqju nadZemnili elektroenergetskib vodova (.SlliZbeni list SFRJ",
br. 51173 i 11/80), osim odredaba koje se odnose na niskonaponske elektroenergetske
vodove nazivnog napona do I kV.
Clan 334.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivaqja u .SiliZbenom
listu SFRJ".

143
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA •

I. OPS1E ODREDBE

Clan 1.
Ovim pravilnikom se odreduju tebnicki nonnativi za izgrad'1iu nadzemnih elek-
troenergetskih vodova koji slu~e za prenos i razvod elektriene energije, kao i za izgradQju
kuCnih prikljueaka.
Odredbe ovog pravilnika ne primeQjuju se na kuntaktne vodove za elektricnu vu-
Cu, nadzemne kablove i vodove za instalacije raspona ispod 20 m, na otvorenom, ali se
odnose na kucne prikljucke i ako im je raspon manji od 20 m.

Clan 2.
Na izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova i kuCnih prikljuCaka primenju-
ju se i ostali vdeci tehnicki propisi i va~eCi jugoslovenski standardi, ako odredbama ovog
pravilnika nije drukcije predvideno.

Clan 3.
Odredbe ovog pravilnika ne primeQjuju se na izgradene nadzemne elektroenerget-
ske vodove.
Clan 4.
NiZe navedeni izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku, imaju sledeea znaceQja, i
to:
I) vod je skup svih delova koji sluze za nadzemno vodenje provodnika koji preno-
se i razvode elektricnu energiju, kojim su obuhvaeeni: provodnic~ za8titna uitad, zemljo-
vodi, uzemljivaCi, izolatori, nosaa, konzole, stubovi i temelji;
2) niskonaponski vod je vod Ciji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
3) vlsokonaponski vod je vod Ciji nazivni napon prelazi 1000 V;
4) nazivnl napon je napon prema kome je vod dimenzioniran, graden i nazvan Gu-
goslovenski standard WS N.A2.001);
"' Ovl\i pravilnik je objavljen u ,Siutbenom \istu SFRJ", br. 5\173 i 11/80. Clan 192. ovog pravilnika stavljenje van snage
donoSenjem Pravilnika o tehniCkim normativima za oostavljanje nadzemnih vodova i telekomunikacionih kablovskih vodova
(,Slu!beni list SFRJ", br. 36/86). Iz ovog pravilnika primenjuju se samo odredbe koje se odnose na nisk:onaponske
elektroenergetske vodove nazivnog napona do lkV.

144
 5) maksimalni pogonski napon je vrednost napona izmedu faznih provodnika, koja
u normalnom pogonu ne sme biti prekoraeena Gugoslovenski standard JUS
N.A2.00l);
6) provodnici su Zice i uZad koji sluZe za provodenje struje;
7) zaititno uie je uzemljena Zica ill uze koje sluzi za za§titu od atmosferskih pre-
napona;
8) · sigumosno uie je uzemljeno uze koje sluZi za zaStitu od dodira sa drugim vo-
dom·,
9) stvami presek zice je njen geometrijski presek, a stvarni presek uzeta je zbir geo-
metrijskih preseka svih zica u uzetu, bez obzira da li su :!ice od istog ili od razlicitog ma-
terijala;
10) zatezna CvrstoCa Zice je najmanje naprezanje pri kome dolazi do prekida Zice.
Vrednosti zatezne CvrstoCe moraju biti u sldadu sa vrednostima zatezne CvrstoCe pre pou-
Zavanja, a koje su navedene u odgovarajuCim vaZeCim jugoslovenskim standardima;
ll) sila kidanja je 95% racunske sile kidanja zajednometalno uze, a 90% racunske
sile kidanja za dvometalno uie. Raeunska sila kidanja definisana je odgovarajuCim va:!e-
Cirn jugoslovenskim standardima. Prekidna CvrstoCa izraCunava se iz tako defmisane sile
kidanja i preseka uZeta;
12) maksimalno radno naprezanje provodnika odnosno zaStitnog uleta je odabra-
na raCunska vrednost koju horizontalna komponenta zetezne CvrstoCe postiZe na -S(l C
pri normalno dodatnom opetereeenju, ill na -20° C bez dodatnog optereeenja;
13) norma/no dozvoljeno napreza,Ye provodnika odnosno zaStitnog uZetaje napre-
zanje koje se ne sme prekoraCiti pod normalnim uslovima, tj. na -so C pri normalno do-
datnom optereeenju i na -20' C bez dodatnog opterecenja, a odnosi se na horizonta!nu
komponentu naprezanja;
14) izuzetno dozvo{jeno naprezanje provodnika odnosno zaStitnog uZetaje napreza-
nje koje se ne sme prekoraCiti pod izuzetnim uslovima, tj. na -so C pri izuzetnom dodat-
nom optereCenju, a odnosi ·se na naprezanje u taCki veSanja;
15) si/a zateza,Ya provodnika odnosno zaStitnog uZetaje proizvod stvarnog prese-
ka i maksimalnog radnog naprezanja;
!6) dodatno optereienje je Optereeenje provodnika odnosno za§titnog uzeta, koje
potiCe oct inja, leda iii snega, a dejstvuje vertikalno naniZe i dodaje se teZini provodnika
odnosno zaStitnog uZeta;
!7) teiina provodnika odnosno za§titnog uzeta (sa dodatnim opterecenjem ili bez
njega) koja optereCuje ta.Cku veSanja je proizvod jedinitne te:Zine provodnika odnosno za·
stitnog uieta po metru (sa dodatnim optereeenjem iii bez njega) i gravitacionog raspona u
metrima Pod gravitacionirn rasponom podrazumeva se udaljenost ad najni:Ze taCke Ian-
Canice s jedne strane stuba. do najniZe taCke lanCanice s druge strane stuba;
!8) ugib provodnika odnosno zastitnog uzeta je vertikalni razmak od prave koja
spaja taCke veSanja do provodnika odnosno zaStitnog u:Zeta, i to meren u sredini raspo-
na;
19) raspon je horizontalni razmak izmedu dva susedna stuba;
20) zatezno polje je deo voda koji se nalazi izmedu dva susedna zatezna stu-
ba;
2!) prelazni raspon je raspon koji prelazi preko nekog objekta navedenog u g!avi
VIII ovog pravilnika;
22) susedni raspon je raspon koji se nalazi neposredno do prelaznog raspona;
23) prelazno polje je zatezno polje koje prelazi preko nekog objekta navedenog u
g!avi VIII ovog pravilnika;

,~,
!45
 24) susedno po(je je zatezno polje koje se nalazi neposredno do prelaznog po-
lja;
2S) pojai!ana mehanii!ka sigurnost je pojaeana sigumost voda postignuta izolaci-
jom koja je u mehanickom pogledu jaee dimenzionirana;
26) pojai!ana e/ektrii!na sigurnost je pojaeana sigumost voda postignuta izolacijom
koja je u elektricnom pogledu jaee dimenzionimna;
27) sigurnosni razmak je najmanji dozvoljeni razmak izmedu delova pod napa-
nom, odnosno izmedu dela pod naponom i uzemljenog dela voda;
28) sigurnosna vislna je najmaQja dozvoljena vertikalna udaljenost provodnika
odnosno delova pod naponom od zemlje ili nekog objekta na zemlji pri ugibu na + 40" C
odnosno na -so C sa normalnim dodatnim optereeeQjem bez vetm.
Za provodnike visokonaponskih vodova, za koje se predvida da u toku leta mogu
imati u normalnom pogonu visoko specifiCno strujno optereCenje, preporuCuje se raCunaw
Qje za tempemturu provodnika +60' C;
29) sigumosna uda!fenost je najmaQja dozvoljena udaljenost provodnika (u bilo
kom pravcu) odnosno delova pod naponom od zemlje ili nekog objekta na zemlji pri ugi-
bu na +40" C i optereeenju od vetm od nule do punog iznosa.
Za provodnike visokonaponskih vodova, za koje se predvic:ta da mogu imati u nor-
malnom pogonu visoko specifiCno strujno optereCenje, preporuCuje se raCunanje za tem-
pemturu provodnika + 60° C;
30) stub je bilo koja konstrukcija koja sluZi za nosenje izolatom, provodnika i za-
Stitne uiadi (na primer: stub, zidna konzola, nosaC i sl.);
31) nosed stub je stub koji sluzi za nosenje provodnika i zastitne utadi;
32) zatezni stub je stub koji sluzi za zatezanje provodnika i za8titne uiadi;
33) norma/an s/ui!qj optereeenja stuba je slueaj koji nastaje kad su svi delovi voda
neoSteCeni;
34) izvanredan sluiftlj optereeenja stubaje slueaj koji nastaje kadjejedan provodnik
ili jedno zastitno u'!e sa jedne stmne stuba prekinuto;
3S) uzemljenje je elektricno provodno spajaQje pojedinih delova voda sa ze-
mljom;
36) otpor uzem(jenja je zbir otpom msprostimnja uzemljivaea i otpora zemljovo-
da;
37) otpor rasprostiranja uzemljivaCa je otpor zemlje izmedu uzemljivaCa i refe-
rentne zemlje. Pod referentnom zemljom podrazumeva se podrucje zemljista, a naroeito
njegova povt8ina, koje je od pripadajuceg uzemljivaea udaljeno toliko da se izmec:tu rna
.kojih taCaka tog podruCja ne pojavljuju znaCajnije potencijalne mzlike.

II. KLIMATSKI USLOVI

I. Temperatura

Clan S.
Provodnici i zaStitna uZad proraCunavaju se pod pretpostavkom da je:
1) minimalna temperatura c
-20°
2) maksimalna temperatum +40° c
3) tempemtum pri kojoj ima dodatnog opterecel1ia na vodu -soc
146
 2. Dodatno opteretellie

Clan 6.
Pri prora<mnu provodnika i zaititne l!Zadi pretpostavlja se da se na njima stvara
dodatno optereeenje od inja, leda ill sn~ga.
Srnatra se da dodatno optereeenje dejstvuje vertikalno nanize i ono se dodaje teZi-
ni provodnika odnosno zaititnog uteta.

Clan 7.
Za nonnalno dodatno optereeenje uzima se lll\iveee dodatno optereeenje koje se
na odnosnom mestu pojavljuje proseeno svakih 5 godina, ali u svakom sluCaju ne manje
od
g ~ 0,18 fd
kp/m,

gde je d - precnik provodnika odnosno zaititnog uzeta u milimetrima.

Za ocenjivaQje dodatnog optereeeQja koje se uzima pri proraeunu voda, sluze po-
daci prikupljeni od hidrometeoroloike sluzbe, iskustva steeena na postojeCim nadzemnim
vodovima i telekomunikacionim linijama dliZ projektovane trase, obaveiteQja meitana,
oSteCenja na dnreCu i sliCno. Po pravilu, treba raCunati sa sledeCim vrednostima za nor~
malno dodatno optereeenje:
1,0 X g
1,6 X g
2,5 X g
4,0 X g.

Clan 8.
Za izuzetno dodatno optereeenje uzima se najveee dodatno optereeeQje koje se na
odnosnom mestu pojavljuje proseeno svakih 20 godina, ali ne rnanje od dvostruke tetine
nonnalnog dodatnog optereeenja iz clana 7. ovog pravilnika.

Clan 9.
Ako je na vodu iii delu Qjegove trase rezultanta od pritiska vetra i teZine nezalede-
nog provodnika odnosno zaititnog uzeta veta od tezine provodnika odnosno zaititnog
uZeta sa izuzetnim dodatnim optereCenjem, treba uzimati u raWn, kao izuzetno dodatno
optereceQje, tu veeu vrednost.

3. Vetnr
Clan 10.
Optereeenje od vetra uzima se kao proizvod povriine objekta, pritiska vetra, koefi-
cijenta dejstva vetra i sinusa napadnog ugla. Pri tome, uzima se pravac vetra vodoravno, a
optereceQje od vetra upravno na napadnutu povriinu.

Clan II.
Pri utvrdivaniu dejstva vetra, za povriinu objekta uzima se stvarna nezaledena po-
vriina napadnuta vetrom, a za cilindriene objekte - projekcija nezaledene povriine. Za re-
Setkaste stubove uzimaju se samo povrSine okrenute prema vetru.

147
 C!an 12.
Pritisak vetra izraeunava se prema s1edetem obrascu:

p - _..:!: kp/m2,
16
gde je v - maksimalna brzina vetra (mls) koja se na tom potezu trase pojavljuje proseC.
no svakih 5 godina, a za vodove napona 380 kV- i u duiem vremenskom periodu. Tu
brzinu vetra treba odrediti na osnovu merellia, primenjujuCi priznatu statis@ku obradu
mernih podataka. U nedostatku dovoljnog broja mernih podataka, brzinu vetra treba pro-
ceniti koristeci se raspolofivim podacima.
Ovako odreden pritisak vetra primenj4ie se za osnovnu visinsku zonu od 0 do 40
m nad zemljom, i ne mote biti manji od 60 kplm'. Dobivene vrednosti za p treba pove-
eati do prve vote vrednosti iz sledeeeg reda:

60, 75, 90, 110, 130 kpfm 2•

Na delovima koji se nalaze u zoni izmedu 40 i 80 m nad zemljom treba uzeti po-
veeane vrednosti pritiska vetra prema tablici 1.

Tablica 1

Visinska zona voda Pritisak vetra kp/m2

Osnovna visinska zona od 0 do 40 m nad zemljom 60 75 90 110 130

Delovi voda u zoni izmedu 40 i 60 m nad zemljom 75 90 110 130 150
Vodovi do 15 m nad zemljom 50 60 75 90 llO

Za pritisak vetra na provodnike odnosno zastitnu utad, merodavna je visina Qjiho-

ve tacke veianja u stezaljci na odnosnom stubu. Na prelazima velikih jaruga treba uzeti u
obzir posebne uslove struja!lia vazduba.

Clan 13.
Koeficijent dejstva vetra uzima u obzir dejstvo vetra na pritisak i usisavanje, dej-
stvo vetra na zadnju stranu reietkaste konstrukcije, kao i smaQjenje dejstva vetra na pro-
vodnike i zaStitnu uiad zbog toga sto se maksimalni pritisak nikad ne javlja istovremeno
duz celog raspona.
Koeficijenti dejstva vetra za pojedine delove voda su:

1) za stubove eetvorougaonog preseka - - - - -

- - - - - - - 1,4
2) za stubove iestougaonog ill osmougaonog preseka - - - - - - - - 1,0
3) za stubove okruglog preseka - - - - - - - - - - - - - - 0,7
4) za dvostruke stubove cetvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni koja
prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostruke
s t r a n e p r e s e k a ) - - - - - - - - - - - - - - - - - -2,0
5) za dvostruke stubove okroglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi
kroz ose stubova (ako je razmak ose manji od dvostrukog precnika) - - - 1,0

148
 6) za re8etkaste stubove od profilnog oolika u ravni - - - - 1,4
7) za resetkaste sJubove od cevi u ravni - - - - - - - - 1,1
8) za cetvorougaone resetkaste stubove od profilnog celika - - - - - - 2,6
9) za ootvorougaone reietkaste stubove od cevi - - - - - - - - - - 2,0
10) za trougaone reietkaste sJubove od profilnog oolika - - - - - - - - 2,8
11) za provodnike i zaititnu uZ.d - - - - - - - - - - - - - - 1,0

ill. PROVODNICI I ZASTI1NA UZAD

1. Op§te odredbe

Clan 14.
U pogledu izrade i kvaliteta materijala, Zice i uzad moraju isplll1iavati uslove pred-
videne vazeCim jugoslovenskim standardima.
Odstupanje od odredbe stava I. ovog clana dopuiteno je u izuzetnim slueajevima
kad za to postoje odredeni razlozi.
Elektroenergetski vodovi mogu biti i bez zastitnog uzeta.

2. Materijal
Clan 15.
Kao materijal za zice i u:tad upotrebljavaju se uglavnom bakar, aluminijum i oolik.
Bakar i aluminijum treba da su tvrdo vuooni, a polutvrdi bakar sme se upotrebiti samo za
niskonaponske vodove. Celik mora biti trajno i pouzdano zaitieen od korozije, npr. po-
cinkovanjem vruCim posJupkom.
Clan 16.
Ako se upotrebe kombinacije metala iz clana 15. ovog pravilnika, 11iihovih legum
ili drugih materijala, Zice i uiad treba da imaju dovoljnu zilavost i postojanost prema
atrnosferskim uticajima.

3. Izrada
Clan 17.
Za visokonaponske vodove mogu se upotrebiti samo gole zice i gola uzad.
Za niskonaponske vodove mogu se upotrebiti goli i1i izolovani provodnici, s tim
sto se pri upotrebi izolovanih provodnika ispunjavaju oni sigurnosni zahtevi koji vaie za
gole provodnike.
Za delove niskonaponskog voda i za nadzemne kucne priklju&e mogu se upotre-
biti i vodovi slicni kablu, okaeeni na zategnutom uzetu ili samonosivi kablovi sa celiCnim
uzetom. Za te sluCajeve vaie i odredbe vaiecih odgovarajuCih tehnickib propisa.

Clan 18.
Upotreba zica od aluminijuma i njegovih legum nije dozvoljena Ti materijali sme-
ju se upotrebitijedino kao uZ.d. Upotreba fica od ostalih materijala dozvoljenaje ako im
presek ne prelazi 16 mm2 i ako se postavljaju u rasponima manjim od 80 m.

149
 il

4. N'llm"''ii presecl
Clan 19.
Najmaqji dozvoljeni preseci iica i ut.adi !reba da budu sledeCi, i to ako su:

I) od bakra 10 mm'
2) od aluminijuma i qjegovih legura 25 mm'
3) od alu-ilelika 16 mm'
4) od eelika 16 mm'
Zice i uzad od drugib materijala treba da imaju toliki presek da im sila kidauja bu-
de najmanje 380 kp. Za niskonaponske vodove raspona do 45 m dozvoljeni su sledeCi
najmanji presec~ i to ako su:

I) od bakra 6 mm'
2) od aluminijurna i qjegovih legura 16 mm'
Zice i uzad od drugih materijala treba da imaju toliki presek da im sila kidauja bu-
de n,Ymanje 180 kp.

Clan 20.
Presek iica i uiadi mora biti dovoljno velilti da im temperatura od zagrevanja stru-
jom ne prelazi +80° C. Pri tom se raeuna sa temperaturom okoline od +400 C.

Clan 21.
Za!titno uze mora biti dimenzionirano tako da kod jednopolnih kratkib spojeva
ne bude termicki preoptereeeno.

5. Naprez8Jiie
Clan 22.
Maksimalno radno naprezanje, lj. odabrana raeunska vrednost koju horizontalna
komponenta naprezaqja na zatezanje postiZe na -5° C sa normalnim dodatnim optereCe-
njem (odabranim prema clanu 7. ovog pravilnika) iii na -200 C bez dodatnog optereCe-
qja, ne sme prelaziti vrednost normalnog dozvoljenog naprezanja

Clan 23.
Naprezanje na zatezanje u tacki ve!aqja ne sme na -5° C sa izuzetnim dodatnim
optereeenjem (odabranim prema Clanu 8. ovog pravilnika) prelaziti vrednost izuzetnog
dozvoljenog naprezanja

Clan 24.
Za razne materijale data su u tablici 2. normalna i izuzetna dozvoljena naprezaqja,
koja se odnose na stvami presek provodnika odnosno za!titnog uzeta.

150
Tablica 2

Dozvoljeno naprezanje
kp/mm2
Materijal nonnalno izuzetno

:Zica u:Ze Zica u~e

I 2 3 4 5

A1u-Celik Al/Fe 0.95/l 24,5 46

1.711 19 35.5
4,4/l l3 24,5
6/l Jl 21
7,7/l lO 19
legura AIMg-celik AIMg/Fe• 0.95/l 26 49
1.7/l 21 39
4,3/l 15 28
6/l 13,5 25
7,7/l 12,5 23
Aluminijum AI 7 12
Legura AIMg AIMg* 9 l7

Bakar Cu II 18 30 30
C:elik l Fe I 12 16 32 32
II II 20 28 56 56
III Ill 30 45 90 90
IV IV 40 55 110 JIO

Za materijale koji nisu navedeni u tablici 2. treba uzeti, i to:

I) kao normal no dozvoljeno naprezanje:
a) za iicu 25% od zatezne evrstoce,
b) za uz~ 40% od prekidne evrstoce,
2) kao izuzetno dozvoljeno naprezanje:
za Zicu i uZe 75% od zatezne CvrstoCe odnosno prekidne CvrstoCe.

Vrednosti za uZad oznaCene sa * vaZe do donoSenja jugoslovenskog standarda za

tu uiad.

Clan 25.
Opasnost od zamora materijala zbog vibracija treba spreCiti odgovarajuCim mera-
ma (na primer: postavljanjem priguSivaCa iii smanjenjem naprezanja).

Clan 26.
Pri proraCunavanju naprezanja mogu se za fiziCke osobine materijala upotrebiti
vrednosti navedene u tablici 3.
•
151
Tabllca 3

Broj :!ica Specifiena te- Modul elasti- Koelicijent to-

Materijal :!ina kp/ dm 3 enosti plotnog iste-
ko/m~ 2 za11ia II"~
Alu-Celik 0,9511 18/t9 5,33 13.000 t,33.t0 <
1,711 t217 4,66 t0.700 t,53.10-'
4,4/1 3017 3,75 8.200 ~78.t0 •
30119 3,64 8.000 t,80.t0 •
6/1 6/1 3,50 8.100 t,91.10- <
2617 3,50 7.700 t,89.10-'
26/19 3,50 7.600 t,95.10-<
7,7/1 2417 3,36 7.400 t,96.t0 •
5417 3,36 7.000 1,93.t0 •
Aluminijum 7 2,70 6.000 2,3 to··
t9 2,70 5.700 2,3. to-•
37 2,70 5.700 2,3. to-•
Bakar 7 8,90 11.300 1,7. 10 •
t9 8,90 10.500 t,7. 10· •
37 8,90 10.500 1,1. w-·
Celik 7 7,80 18.000 1,1. to-•
19 7,80 17.500 1,1. w-•
37 7,80 17.500 1,1. w-'
Vrednosti za uzad od legure AlMg iii od Iegore AI Mg u kombinaciji sa eelikom
jednake su vrednostima za aluminijum odnosno alu-Celik.

Clan 21.
Pri proraCunavanju naprezanja provodnika na viseCim izolatorima u strmim i ne~
ravnomemim rasponima, treba voditi raCuna o otklonu izolatora u smeru trase voda
(proraCunavanje pomoCu "idealnog raspona").

6. Nastavljanje provodnika i zdtitne uzadi

Clan 28.
Za na.;;:tavljanje provodnika odnosno zaStitne u:Zadi moraju se, po pravilu, upotre-
bljavati spojnice odnosno stezaljke od istog materijala od koga su i provodnicL Spojnice
odnosno stezaljke od celika moraju biti pocinkovane vruCim postupkom.

Clan 29.
Za visokonaponske vodove u istom rasponu dozvoljen je najviSe jedan nastavak
po provodniku odnosno po zaStitnom uZetu.

Clan 30.
Nastavljanje provodnika odnosno :zaStitne uiadi razlicitih preseka ili od razlicitog
materijala sme se vrSiti samo na mestima na kojima su provodnici odnosno zaS:titna uZ.ad
mehanicki rastereeeni. Upotrebljene stezaljke moraju biti takve konstrukcije da je pou-
zdano spreCeno elektrolitsko razaranje.

t52
 Clan 31.
Nastavci provodnika odnosno zaStitne uiadi u rasponu monyu izdriati najmaqje
90% sile kidanja provodnika odnosno zastitnog uieta, pri eemu se moie upotrebiti i vi§e
od jedne spojnice.
Spojniee koje po svojoj konstrukciji daju pouzdan provodan spoj i garantuju naj-
maqje 100% sile kidanja provodnika (npr. kompresione spojnice) ne smatraju se nastavci-
ma u smislu ovog pravilnika.

IV. RASPORED PROVODNIKA I ZASTITNE UZADI

1. Sigurnosnl razmaei

Clan 32.
U svim pogonskim uslovima, uzevS:i u obzir dejstvo vetra i dodatnog opteretenja,
udaljenost izmedu delova pod naponom, kao i udaljenost od delova pod naponom do
uzemljenih delova i do delova stuba, mora biti bar jednaka u sigumosnom razma-
ku.
Clan 33.
Sigurnosni razmaci iznose, i to:
Za nazivni napon: do I do 20 35 60 110 220 380 kV
I) za neotklonjene provodnike 10 20 25 40 75 150 280 em
2) za otklonjene provodnike 10 20 20 30 55 110 190 em
Clan 34.
Kod visokonaponskih vodova smatra se da je ispunjen zahtev iz Clana 32. ovog
pravilnika u pogledu udaljenosti izmeclu provodnika odnosno izmedu provodnika i za§tit-
ne uZadi, u sredini raspona, ako ta udaljenost u sredini raspona u prilikama bez vetra na
temperaturi +40" C iznosi najmanje:

D - k ~f + I + sigurnosni razmak (em)

gde je:
f ugib provodnika odnosno za§titnog uzeta na temperaturi +400 (em);c
I - duzina izolatorskog Janca od tacke ve§anja do provodnika (em). Za potpome
izolatore, zatezne izolatorske lance i zaStitnu uZad 1 - 0;
k = koeficijent ~ija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana provodnika odnosno
provodnika i zastitnog uzeta, a odreduje se prema obrascima iz cl. 35. do 37.
ovog pravilnika, u kojima je:
a- ugao otklona provodnika odnosno zaS!itnog uzeta od punog pritiska vetra racu-
natog prema cl. 12. i 13. ovog pravilnika na uze, bez leda, izrazen u ste-
penima.
proraCunavanju udaljenosti izmedu dva razliCita provodnika, odnosno izmedu
Pri
provodnika i zaStitnog uZeta koje nije izvedeno isto kao i provodnik, treba za svaki pnr
vodnik odnosno i za provodnik i za zaStitno ufe, izraCunati udaljenost D prema obrascu
iz stava 1. ovog Clana. Treba odabrati veCu vrednost.

153
 Clan 35.
Pri horizontalnom rasporedu uzima se da je:
a
k - 4 + ali najmanje k - 6.
25
Najmanja udaljenost D = 60 em, ako sigurnosni razmak nije veCi.
Kod visokonaponskih vodova nazivnog napona do 20 kV koristi se obrazae iz sta-
va I. ovog clana i tada kad raspored (projekcija) provodnika odnosno zastitnog uieta nije
horizontalan.
Za slucajeve iz stava 3. ovog clana predvida se horizontalna udaljenost provodnika
od 20 em, kad zbog vremenskih prilika (sneg, led, iqje) postoji verovatnoea dodira odno-
sno preskoka napona.

Clan 36.
Pri kosom rasporedu uzima se da je:

k ~ 2 + .!!_ ali nojmanje k - 7

lO
Najmanja udaljenost D - 70 em, ako sigumosni razmak nije veCi.
Za vodove nazivnog napona preko 20 kV dovoljna je tako izracunata udaljenost
(projekcija) samo pod uslovom da je ujedno i horizontalna udaljenost izmedu provodni-
ka, odnosno izmedu provodnika i zaStitnog uleta, jednaka bar sigumosnom razma~
ku.
Ako je horizontalna udaljenost izmedu dva koso rasporedena provodnika i zastit-
nog uzeta jednaka iii veea od udaljenosti D izraeunatoj prema clanu 35. ovog pravilnika,
smatra se da je udaljenost dovoljna.

Clan 37.
Pri vertikalnom rasporedu uzima se da je:
a
k- 4 + 5' ali najmanje k- 14
Nojmaqja udaljenost D ~ 140 em, ako sigurnosni razmak nije veCi.
Ovolika udaljenost potrebna je samo za vodove nazivnog napona preko 20 kV i u
sluCoju ako raspored nije potpuno vertikalan, ali je horizontalna udaljenost maqja od si-
gumosnog razmaka.

Clan 38.
Kod niskonaponskih vodova razmaci izmedu provodnika ne smeju biti manji od
udaljenosti D izracunate prema obraseu:

D- 3 {T (em)
ali ne manji od 30 em pri kosom i horizontalnom postavljanju provodnika za raspone do
45 m, odnosno ne manji od 40 em za raspone preko 45 m.
· Pri vertikalnom postavljenju provodnika, ta udaljenost ne treba da je manja od
40 em za raspone od 45 m, odnosno ne manja od 60 em za raspone preko 45 m.

154
 Clan 39.
Ugao otklona izolatorskog Janca raeuna se sa 70% pritiska vetra na provodnike
odnosno sa 50% pritiska vetra na provodnike u snopu. U oba slueaja ugao otklona rafuna
se za provodnike bez leda. Pritisak vetra raeuna se prerna cl. 12. i 13. ovog pravilni-
ka.

2. Zaltitna zona
Clan 40.
Pod zastitnom zonom podrazumeva se prostor ispod zastitnog uieta u kome se
smatra da su provodnici dovoljno zastieeni od uticaja atmosferskih prenapona.

Clan 41.
Provodnici se, po pravilu, moraju nalaziti u granicama zaStitne zone duZ svih ras-
pona i na svim temperaturama od ()<> do 4()<> C.

C!an 42.
ZaStitna zona na vodu sa jednim zaStitnim u:Zetom obuhvata prostor u granicama
ogla od 3()<>. sa obe strane za8titnog meta, mereno od vertikale.

Clan 43.
Zastitna zona izmedu dva zaltitna uieta obuhvata prostor ispod luka koji dodiruje
oba zastitna uieta kome je srediste iznad uieta, a polupreenik mu iznosi 0,58d od medu-
sobne udaljenosti zastitne uzadi (slika 1).

ZAST!TNO UZE ZASHTNO UZE

•
ZAST ITNA ZONA

d.

Stika I

C!an 44.
Ako kod niskonaponskih vodova provodnici nisu horizontalno rasporedeni, neu-
tralni provodnik !reba da se nalazi ispod faznih provodnika.

!55
 V. IZOLATORI
1. Opite odredbe

Clan 45.
Za nadzemne vodove treba upotrebljavati potpome i viseee izolatore.
Potporni izolatori spajl\iu se fvrsto sa stubom.
VJSeCi izolatori spajaju se sa stubom tako da se mogu slobodno njihati oko evrste
tatke ve!lll1ia.

Clan 46.
Izolatori vodova napona do 220 kV mor'liu u pogledu mehanickih i elektritnih
osobina, kao i u pogledu materijala, oblika i naCina ufvr!Civlll1ia metalnih delova na 'Iii-
rna, ispunjavati uslove predvidene vafeCim jugoslovenskim standardima.
lzolatori se ispituju prema odredbama vazeCih jugoslovenskih standarda.

Clan 47.
Za nadzemne elektroenergetske vodove nazivnog napona 380 kV, a u izuzetnim
slutajevima i za vodove nazivnog napona 110 i 220 kV, mogu se upotrebljavati i izolatori
koji nisu predvidenijugoslovenskim standardima, s tim sto mor'liu odgovarati preporuka-
ma IEC (Medunarodne elektrotehnitke komisije) ilijednom od priznatih inostranih stan-
darda i po njima biti ispitani.

Clan 48.
Za odredeni vod treba, po pravilu, odabrati izolatore standardnih tipova, vodeCi
raCuna o mehaniCkim i elektriCnim optereCenjima na odnosnom vodu.

2. Mehanl~ko dimenzionil'llllle
Oan 49.
Potpomi izolatori na noseCim stubovima moraju imati prelomno optereCenje naj-
mallie 2,5 puta veee od tezine provodnika sa dodatnim optereeelliem, a potpomi izolatori
na zateznim stubovima - mijmanje 2,5 puta veee od sile zatezanja provodnika.

Clan 50.
Kapasti izolatori odnosno kapasti izolatori u lancima na noseCim stubovima mom-
ju imati elektromehanicko optereeenje m\imallie 3 puta vece od tezine provodnika sa do-
datnim optereCenjem, a oni na zateznim stubovima - najmanje 3 puta veCe od sile zate-
zanja provodnika.

Clan 51.
Masivni i Stapni izolatori odnosno masivni i Stapni izolatori u lancima na noseCim
stubovima moniju imati prelomno optereeellie m\imallie 3 puta veee od tezine provodni-
ka sa dodatnim optereCenjem, a oni na zateznim stubovima - najmanje 3 puta veCe od si-
le zatezanja provodnika.

156
 Clan 52.
Dozvoljeno je da se mehanicko optereeenje voda raspodeli na vi!e izolatora odno-
sno izolatorskih lanaca, pod uslovom da se upotrebe sredstva koja ee obezbediti da so u
normalnom staqju ukupno optereeenje podjednako raspodeli.

3. Elektri~o dimenzionlrall!e
tlan 53.
lzolator odnosno izolatorski lanac, kompletno montiran kao na nadzemnom vodu
(dakle i sa eventualnom zastitnom armaturom), mora izd..Zati napon iz tablice 4.
TabUca 4

Jednominutni podnosivi Podnosivi udami

naponi industrijske naponi standardnog
frekvencije prema zemlji talasa pozitivnog i
negativnog polariteta
> > kV kV
·-'"
~ c :B- ·-> ~
'&ll..!!
32~
~ec::
0 0 Stupanj izolac. Stupanj izolac.
a 2 ·=
·- 0
l;lc.
z2 zoe!J
1:1.
bl)
pun sni:Zen pun sniten
"' ·- C.C

1 2 3 4 5 6 7

3 Si 3,6 3,6 16 45
6 Si 7,2 7,2 22 60
10 Si 12 12 28 75
20 Si 24 24 50 125
35 Si 38 38 70 170
60 Si 72,5 12,5 140 325
110 Si 123 123 230 550
Si 123 s !23 185 450
220 Si 245 245 460 1050
Si 245 Sl 245 395 900
380 Si 420 S2 420 680 1550
Si 420 S3 420 630 1425

tlan 54.
Za najvise pogonske napone 123 kV i 245 kV predviden je po jedan pun stupaqj
izolacije i po jedan sniieni stupanj izolacije.
Pun stupanj izolacije treba primeniti u mrefama sa izolovanonw1eutra1nom taO.
kom, sa kompenzovanom strujom zemljospoja i sa neefikasno uzemljenom neutralnom
tackom, a podnosive napone treba birati iz kolona 4 i 6 (pun stupaqj izolacije) u tablici 4.
U mrefuma sa efikasno uzemljenom neutralnom tackom mogu se birati podnosivi napo-
ni iz kolona 5 i 7 (snizen stupanj izolacije) u tablici 4. Za najvisi pogonski napon 420 kV
postoje samo 2 snizena stupnja izolacije jer se mreze za 420 kV normalno grade sa efika-
sno uzemljenom neutralnom tafkom. Svi sni.Zeni stupnjevi izolacije imaju za razliku od
ostalih stupftieva izolacije u oznaci dodatak: ,s", ,sl ", ,.s2" i sl.

157
 Clan 55.
Odredba clana 53. ovog pravilnika vafi za atmosferske prilike koje karakterise:
I) barometarski pritisak 1014 milibara (760 mm ~ivinog stuba)
2) temperatura +200 c
3) vlaga 11 g/m'

Clan 56.
Za delove voda na veCim nadmorskim visinama treba vrednosti iz tablice 4. iz cla-
na 53. ovog pravilnika pomnofiti sledeCim faktorima, i to sa:

1,000 - za nadmorske visine do 1000 m

1,075 - za nadmorske visine preko 1000 do 1500 m
1,150 - za nadmorske visine preko 1500 do 2000 m
1,225 - za nadmorske visine preko 2000 do 2500 m

Clan 57.
Na vodovima i1i delovima vodova u predelima sa veCim talo.Zenjem neCistoCe, sa
rosom ill maglom (na primer: u blizini topionica, morske obale i sl.), treba vrednosti ta-
blice 4. iz Clana 53. ovog pravilnika poveeati odnosno upotrebiti izolatore sa dufom stf4i-
nom stazom, i to u skladu sa vrstom i stepenom zagadivanja.

Clan 58.
Poloiaj izolatora na vodu mora da je takav da bitno ne utice na 1\iegova izolaciona
svojstva.

4. Pojalana izolacija

Clan 59.
lzolacija voda moze se, po potreb~ pojaeati, i to mebanicki iii elektrieno.

Clan 60.
Smatra se da je izolacija voda mebanicki pojaeana ako se:
I) za potpome izoiatore upotrebe dva ili viSe izolatora, tako da u slueaju preloma
jednog izolatora preostali izolatori budu dimenzionirani prema Cl. 49. do 52. ovog pravil-
nika, uzimajuCi u obzir raspodelu optereeenja na neosteeene izolatore.
Kod niskonaponskih vodova smatra se da je postignuto dovoljno mebanicki poja-
Cano priCvrSCivanje provodnika na noseCim stubovima, krovnim nosaC.irna, konzolama na
zgradama i sl. u pravoj liniji, ako se pri upotrebi jednog potpomog izolatora provodnik
dodatno veze sigumosnim vezom od istog materijala i istog preseka kao provodnika;
2) za viseee izolatore upotrebe dva lanca ill viSe lanaca dimenzioniranih prema cl.
49. do 52. ovog pravilnika za normalno stanje voda, kad je optereeenje ravnomemo ras-
poredeno na sve lance, a u sluCI\ju prekida jednog lanca izolatori preostalih lanaca smeju
biti optereceni !Uiivi8e sa pola iznosa od elektromehanickog optereeel\ia odnosno mini-
malnog prelomnog optereeel\ia.

158
 Clan 61.
Smatra se daje izolacija elektricno pojaeana ako se postavljaju izolatori iii izolator-
ski lane~ ciji je jednominutni podnosivi napon 50 Hz za oko 15% visi od jednominutnog
podnosivog napona na preostalom delu voda.
Odredba stava 1. ovog Clana odnosi se samo na visokonaponske vodove, a za ni-
skonaponske vodove izolaciju nije potrebno elektricno pojaeavati.

5. Ul!vriCiviiJiie provodnika
Clan 62.
Na potpomim izolatorima noseCih stubova provodnici se vezuju mekanom Zicom
od istog iii slicnog materijala od koga su i provodnici. Preenik zice ne sme biti maqji od
1,5 mm za niskonaponske vodove, odnosno od 2,5 mm za visokonaponske vodove.
Dozvoljeni su i drugi naCini vezivanja provodnika.

Clan 63.
Na ugaone stubove provodnik se postavlja tako da je potpomi izolator u tupom
ugJu i da je veza rastereCena.
Clan 64.
Na zateznim stubovima provodnici se uCvr§Cuju na potporne izolatore omCom ko-
ja je zatvorena spojnicama iii vezom.

Clan 65.
NosaCi potpomih izolatora moraju biti dimenzionirani tako da izdrZe optereCenja
iz Clana 49. ovog pravilnika s mehaniCkim faktorom sigumosti najmanje 2, s obzirom na
prekidnu cvrstocu materijala, ako nije drugaCije predvideno odgovarajui:im vaiei:im jugo-
slovenskim standardima.
Clan 66.
Stezaljke i ostali metalni delovi u sastavu izolatorskih lanaca, kao i oprema za
u~rSCe:qje zaStitnog uleta. treba da su tako dimenzionirani da izdrte optereCenje prema
cL 50. i 51. ovog pravilnika, s mehanickim faktorima sigumosti od najmanje 2,5 s obzi-
rom na silu kidanja.
Stezaljke i ostali metalni delovi za uev.Si:enje provodnika i zaS!itnog uieta !reba da
su od istog iii slicnog materijala od koga su provodnici odnosno zastitno u~e iii od celika
pocinkovanog vruCim postupkom.

Clan 67.
Ako se zahteva pojaCana mehaniCka sigumost kod viSestrukih izolatorskih lanaca
kad je optereCenje ravnomemo rasporedeno na sve lance. pri prekidu jednog Janca, me·
talni delovi ostalih lanaca moraju biti dimenzionirani tako da izdrZe optereCenje prema Cl.
50. i 51. ovog pravilnika, s mehanickim faktorom sigurnosti od najmanje 1,7 s obzirom
na silu kidaqja.
Clan 68.
Sila izvlaCenja iz noseCih stezaljki za provodnike i zaStitna u~eta ne sme biti manja
od 60% od sile zatezaqja.

159
 VI. STUBOVI I NJIHOVO DIMENZION!RANJE

1. Vrste stubova
Clan 69.
Stubovi mogu biti noseci (linijski) i zatezni.
Noseci stubovi se, po pravilu, postavljaju samo u pravolinijskoj trasi. Noseee stu-
hove karakterise to sto su na njima naprezat\ia provodnika odnosno zastitne uiadi u oba
raspona jednaka, provodnici i zaStitna uZad nisu sa njima Cvrsto spojena i na stub se ne
prenosi direktno njihova sila zatezanja sa jedne strane stuba nego se prenosi samo rezul-
taota sile zatezanja s obe strane, ako ta rezultanta postoji.
Zatezne stubove karakterise to sto naprezanja provodnika odnosno zaStitoe uiadi
ne moraju biti jednaka u oba raspona, provodnici i zaStitna uiad su sa njima Cvrsto spoje-
ni i na stub se prenosi dir<)ktno sila zatezanja svakog provodnika i zaititoog u~eta sa sva-
ke strane stuba. .·
Stubovi mogu biti istovremeno i noseCi i zatezni, na primer stub na kome se vod
odvaja za prolazni vod je noseCi, a za ogranak je zatezni.

Clan 70.
Stubovi se mogu nalaziti u pravolinijskoj trasi Oinijski stubovi) ili na uglu trase (u-
gaoni stubovi). Noseei i zatezni stubovi mogu biti linijski iii ugaoni.

Clan7L
PreporuCuje se da se na vodovima sa viseCim izolatorima ne upotrebljavaju ugaoni
noseCi stubovi na mestima na kojima ugao skretanja trase iznosi viSe od 20Q.

Clan 72.
DuZina zateznog polja, tj. udaljenost izmedu dva zatezna stuba, po pravilu, ne tre-
ba da bude veea od 8 km niti da obuhvati viS. od 30 raspona.
Kraea zatezna polja primenjuju se ako posebne prilike na trasi to zahtevaju (kli-
matski uslov~ teren, prelazi, veCi broj uglova i sl. ).

2. Naprezallle stubova
Clan 73.
Stubovi moraju biti dimenzionirani tako da naprezanje materijala ne prekoraa
granicu dozvoljenog naprezanja ni u jednom sluCaju optereCenja.
Za proraeunavat\ie pojedinog dela stuba treba odabrati ono optereeet\ie koje prou-
zrokuje najveCu silu u njemu, s tim Sto se pri tom ne uzima da razna optereCenja dejstvu-
ju istovremeno.

Clan 74.
Dozvoljena naprezanja za pojedine vrste materijala odredena su posebno za nor-
maine slueajeve optereeenja, a po.sebno za vanredne slueajeve optereeenja.
Normalni ~ optereeenja nastaju kad su svi delovi neosteeeni.
Vanreani slueajevi optereeenja nasuyu kad je jedan provodnik iii jedno zastitno
uze sa jedne strane stuba prekinuto.

160
 3. OptereteJIIa
Clan 75.
Optereeenja navedena u cl. 76. i 77. ovog pmvilnika odnose se na stubove vodova
sa viseCim izolatorima i na stubove vodova sa potpornim izolatorima, a izmeunavarije na-
prezanja v..Si se po claou 78. ovog pmvilnika.

Ciao 76.
Normalna optereeenja su:
I) za sve vrste stubova (noseee i zatezne):
a) optereCerlie pri cijem se promeunu uzima:
- teiina stuba, izolatom, pribora, provodnika i zaStitne ubdi;
- teiina dodatnog optere6e11ia na provodnicima i zastitnoj ufadi;
- rezultaota pune sile zatezanja svib provodnika i zaStitne ubdi s obe stmne
stuba;
b) optereeenje pri Cijem se promeunu uzima:
- teiina stuba, izolatom, pribom, provodnika i za8titne ubdi;
- pritisak vetm na stub i na sve provodnike i zaStitnu uiad upmvno na vod
odnosno u pravcu simetrale ugla trase;
- rezultaota od dve treCine sUe zatezaJ1ja svib provodnika i zaStitne ubdi s obe
strane stuba;
v) optereeeJ1je pri Cijem se promeunu uzima:
- teiina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zaStitne uiadi;
- pritisak vetm na stub i na sve provodnike i zastitnu ubd u pmvcu voda
odnosno upravno na simetralu ugla tmse;
- rezultaota od dve treCine sile zatezaJ1ja svib provodnika i zaStitue uiadi s obe
strane stuba;
2) samo za zatezne stubove:
0ptereeeJ1je pri Cijem se promeunu uzima:
- tema stuba, izolatom, pribom, provodnika i zastitne ubdi;
- dve treCine sile zatezaJ1ja provodnika i zastitne uiadi sa jedne stmne stu-
ba.
Clan 77.
V~na optereeenja ne uzimaju se u obzir za jednostavnije konstrukcije drvenib
stubova, nl za vodove do 35 kV osim na deonicama sa teiim klimatskim uslovima.
Vanredna optereeenja su:
I) za noseee stubove:
a) Optereeenje pri Cijem se promeunu uzima:
- teiina stuba, izolatora, pribom, provodnika i za8titne uiadi;
- tez~ dodatnog optere6e11ia na provodnicima i zaStitnoj ubdi;
- polovtna sile zatezanja jednog provodnika ili jednog zaStitnog meta sa jedne
straoe stuba, a za provodnike u snopu - eetvrtina sile zatezanja provodnika jednog sno-
pa;
2) za zatezne stubove i za ugaone noseee stubove sa uglom skretaoja tmse veCim
od 50: .
b) OptereeeJ1je pri cijem se promeunu uzima:
- tezina stuba, izolatora, pribora, provodnika i za8titne ubdi;
- teiina dodatnog optereeellia na provodnicima i zaStitnoj ubdi;

Il-l 161
 - puna sila zatezanja svih provodnika i zaStitne uZ.di u oba pravca trase, osim
jednog provodnika odnosno jednog zdtitnog liZeta sa jedne strane stuba, a za vodove sa
provodnicima u snopu - puna sila zatezanja svih snopova provodnika i zaStitne UZ.di u
oba pravca trase, osim jednog snopa odnosno jednog za§titnog ul!eta sa jedne strane stu-
ba.

Clan 78.
Pri izraeunavatliu naprezanja stubova treba uzeti u obzir:
I) teZinu provodnika i za§titne uitadi i teitinu dodatnog optereeenja treba raeunati
1
prema gravitacionom rasponu ~.teZina provodnika odnosno zastitnog uzeta" - clan 4.
ovog pravilnika);
2) pritisak vetra na provodnike i zastitnu UZ.d u pravcu simetrale ugla trase uzima
se na poluzbir susednih raspona, bez ikakvih redukcija s obzirom na ugao trase;
3) pritisak vetra na provodnike i za§titnu UZ.d upravno na simetralu ugla trase uzi-
ma se na poluzbir susednih raspona, sa redukcijom s obzirom na polozaj provodnika i za-
~tltne uZ.di prema pravcu vetra, ali tako da je bar jednak cetvrtini pritiska u pravcu
simetrale ugla trase;
4) tamo gde nije odredeno 0 l<ome se provodniku, zastitnom liZetu ili strani stuba
radi, uzima se ono sto je nepovoljnije.

4. Natpisl na stubovima
Clan 79.
Svi stubovi visokonaponskih vodova moraju imati natpise sa upozorenjem na opa-
snos~ osim drvenih stubova na kojima treba postaviti natpise sa upozofel1iem samo u na-
seljenim mestima i pored puteva.

VII. UZEMLJENJE

l. OpSie odredbe
Clan 80.
Pri uzemljenju nadzemnih e1ektroenergetskih vodova primenjivaee se odredbe ove
glave, odredbe Tehnickih propisa za elektroenergetska postrojeqja iznad 1000 V (Dodatak
,S1uzbenog lista SFRJ", br. 14/67), koji su sastavni deo Pravilnika o tehniCkim merama
za elektroenergetska postrojeqja iznad 1000 V (,SiuZbeni list SFRJ", br. 14/67 i 13/69),
ako ovim pravilnikom nije drukCije odredeno.

Clan 81.
Metaini i armiranobetonski stubovi visokonaponskih vodova i metalne !rake na
drvenim stubovima koje sluze za zaStitu stubova od udara groma, treba da irnaju pouzda·
nu vezu sa zemljom. Aim se kod visokonaponskih vodova ukopavaqjem stubova ne dobi·
je dovoljno uzemljenje, treba postaviti dopunske uzemljivaee odnosno preduzeti druge
dopunske mere. •
Za stt.tbove niskonaponskih vodova, bez obzirn na vrstu stubova i za drvene stu~
bove visokonaponskih vodova ako nemaju metalne !rake za uzemljeqje, nisu potrebni
dopunski uzemljivaCi niti droge dopunske mere.

162
 lzuzetno, kod niskonaponskih vodova, ako postoji opasnost od previsokog napona
dodira zbog osobine terena (blatn, moevam i sl.) treba oko stuba postaviti prstenasti uze-
mljiva~ za oblikovanje potencijala.

2. UzemQOJiie 11 kompeDZOVIIIim i DeDZemQenlm mreioma

Clan 82.
U mrezama visokog napona sa izolovanom neutmlnom ~kom i u mrezama sa
kompenzovanom strujom zemljospoja pretpostavlja se doZe trajanje zemljospoja, pa
otpor uzemljenja kod stubova na obmdivim povrSinama, pored prometnih puteva i u na-
seljenim mestima, ne sme preCi vrednost datu obmscem:
u, ,...
Ru - - ....
lz
gde je:
U - 125 v - napon uzemljenja;
k - stvarna struja zemljospoja (A), koja te~e na mestu zemljospoja.

U mrezama sa izolovanom neutralnom ta~kom h je kapacitivna struja zemljospo-

ja, a u mrezama sa neutralnom tackom uzemljenom preko kalema - preostala struja ze-
mljospoja. . _
[!lio Obnicllve l!_O!f_!~Smatraju SO povr§ine koje SO U poljoprivredi Obraduju, kao \
Sto su napruner njive, baSte, voCnjaci, vinogradi i sL Kao obmdive povrSine ne smatraju
se povdine na kojima se ne obraduje zemljiSte, kao §to su: sume, livade i sl.
l,Iqi'?.~Pr6.Jilelh1 jil!fllvi, smatraju se putevi I i II reda, putevi odredeni isklju~ivo za
saobraCIIJ mototnih vozila i auto-putevi. Kao prometni putevi smatraju se i putevi ID·i IV i '-' <,. _
reda sa tvrdom podlogom, koji se prikljueuju na auto-puteve i puteve I i II reda, kao i de- i ',
lovi puteva Ill i IV reda i drugi putevi za opsfu upotrebu, bez tvrde podloge, na duzini od \ ~- •.
500 m od naselja. Prometnim putevima se smatraju i putevi ill i IV reda i drugi putevi za \. ./
opsfu upotrebu, bez podloge, koji sluze kao prisfupni putevi za skole, bolnice, do move ( '. '/ .
kulture, vaSariSta, groblja i sliene objekte u kojima se skuplja veCi broj ljudi, i to na dmini fo 7'
od 100 m od tih objekata.
KaO"Iiiiseljena -mes~ smatraju se:
1 u gra s naseij!D1a - delovi grada sa proserenim ulicama, izgradenim nizovi-
ma kuCa, parkovima i setalistima, dok se pojedinaene zgrade smatraju naseljem samo ako
bi sfub mogao da padne u ogradeno dvoriste, iii se sfub nalazi na udaljenosti manjoj od 1
15 m od stambene zgmde; )
2) u seoskim naseljima - pojedinaene kure, ako bi sfub mogao da padne u ogra- ·
deno dvoriSte iii okuCnicu koja sluii za bastu, iii se stub nalazi na udaljenosti mat1ioj od
15 m od stambene zgrade.
Clan 83.
Na vodovima sa zastitnom uzadi merodavan je ukupan otpor uzemljenja, racuna-
juCi i vezu preko zastitue uiadi.
Clan 84.
Prekomrer\ie vrednosti otpom Ru moze se dozvoliti ako se preduzmu mere koje re
pojavu zemljospoja na sfubu uCiniti malo verovatnom iii ograni~iti trajanje zemljospoja.
Taj uslov smatra se ispur\ienim ako se primeni bar jedna od sledeCib mem:

11*-1 163
 I) upotreba neprobojnih (masivnih) izolatora;
2) redovna kontrola izolatora, a najmal1ie jedanput godis.Ve;
3) prikladan raspored provodnika na stubu koji spreeava da zbog preloma izolato-
ra provodnik ne padne na konstrukciju stuba;
4) ugracfivanje uredaja za signalisanje zemijospoja i neposredno automatsko is-
kljueenje voda ~im nastane kvar.
Clan 85.
Posebne mere u vezi sa naponom koraka nisu potrebne ako je preduzeta jedna od
mera iz clana 84. ovog pravilnika.

3. UzemljeJije u lllfebma sa elikasuo uzemQeuom neutralnom ta&om

Clan 86.
Nadzemni elektroenergetski vodovi koji pripadaju mrezi sa efikasno uzemljenom
neutralnom ta~kom, moraju imati uredaje za brzo automatsko iskljuee.Ve pri zemijospo-
ju, koji pouzdano iskljufuju deonicu u kvaru i tako odstranjtiju opasnost od dejstva napo-
na na mestu zem!jospoja.

Clan 87.
Stubovi nadzemnib elektroenergetskib vodova iz clana 86. ovog pravilnika treba
da iml\iu uzemljivac u obfiku jednog ill dva prstena oko svakog temelja ill oko svih teme-
lja jednog stuba. Najmal1ia dubina ukopava!Va uzemljivaea je 0,5 m.
Udaljenost prstenova od temelja odoosno stuba treba da je takva da se dobije po-
voljniji efekat za oblikovanje potencijala, sto je zavisno od oblika i konstrukcije temelja
stuba.
Dozvoljeni su i drugi naCini uzemlje.Va koji obezbeduju slicno dejstvo.

Clan 88.
Odredbe Clana 87. ovog pravilnika ne odnose se na stubove u kamenitom terenu
bez zemlje odnosno u kome, uz racionalnu upotrebu materijala, nije moguCe postiCi za-
dovoljavajuee rezultate otpora uzemljenja. Na stubove na ovakvom terenu ne postavlja se
uzemljivaC.

Clan 89.
U pogledu regulisanja napona dodira i napona koraka ne treba preduzimati druge
posebne mere osim mera predvidenib u ~L 86. do 88. ovog pravilnika.

4. Uzemljellie za zaititu od groma

Clan 90.
Da bi se pri udaru groma u stub ill zastituo uze opasnost od preskoka na provod-
nike smal1iila na podnosljivu meru, treba prema odabranom stupnju izolacije voda odre-
diti maksirtlalno dozvoljeni otpor uzemlje!Va, uzimajuci u obzir uCestalost i ja~inu gro-
mova u podruCju trase, sigumost voda i uCestalost kvarova s obzirom na va:Z.nost projek-
tovanog voda, kao i troskove za izradu uzemljenja.

164
 Clan 91.
Ako se uzemljenjem izvedenim prema clanu 87. ovog pravilnika ne postiZe otpor
koji obezbeduje za8titu od groma, preporucuje se medusobno povezivanje pojedinaCnih
uzemljivaea ill postavljanje jos jednog prstena oko svih temelja stuba na dubini od I m,
odnosno polaganje zrakastih uzemljivaea ukupne du~ine pribliZno dmini uzemljivaea pr-
stena, ako je to povoljnije s obzirom na teren.
· Ako se postupkom iz stava I. ovog clana ne postigne otpor koji obezbedllie za!titu
od groma, dalje polaganje uzemljivaea zavisi od znaCaja dalekovoda i atmosferskih uslova
na odnosnom podrucju.
Aim su troskovi za izradu uzemljenja stubova radi z.Stite od udara groma neracio-
nalni, vaie odredbe Clana 87. ovog pravilnika i za mreie koje nisu efikasno
uzemljene.

Clan 92.
Smatra se da povratni preskok na provodniku nije verovatan ako je za otpor uze-
mljenja ispunjen uslov prema sledecem obrascu:
UI
R.n < Tu'
gde je:

R,, - otpor uzemljenja (D) posmatranog stuba, bez veze sa za!tituom ufudi;
U; - podnosivi udarni napon (kV) izolatora u suvom;
I" - temena vrednost udame struje groma (kA) za posmatrani stub.

Pri izboru '" mogu posluZiti kao orijentacija vrednosti date u sledeeoj tablic~ koje
pokazuju za koliko procenata od svih udara groma, uzetih kao I 00%, vrednost struje iz
prvog reda tablice neee biti prem.Sena:

Struja od udara groma u stub kA 20 30 40 50 60

Udeo od svih udara groma % 79 91 95 98 99

Osnova za odredivanje struje od udara groma treba da budu podaci o ugrozenosti

voda s obzirom na ueestalost atmosferskog pra~njenja odnosno broj grmljavinskih dana u
godini.
Clan 93.
Otpor uzemljenja sa kojim se mo~e racunati pri udamiro naponima groma, uzima
se da je pribliZno jednak otporu uzemljenja koji se dobija uobiCajenim merenjem. Sto su
uzemljivaci kraci to je ova pretpostavka ispravnija.

5. UzemljeuJe zaStilne ufadi i posebne odredbe

za stnbove od razlli!ltog malelijala
Clan 94.
ZaStitno ure na metatnim stubovima moze biti uzemljeno preko konstrukcije bez
posebnog voda za uzemljenje, ako je konstrukcija uzemljena a odvod struje do uzemljiva-

165
at osiguran. Na pristupafuom mestu iznad temelja konstrukcije mora postojati stezajjka
za prildjuatk uzemljenja.

Clan 95.
ZaStitno uu na armiranobetonskim stubovima mote biti uzemljeno preko eelifue
armature u betonu, aim presek sipke iznosi najmanje 50 mm2 i ako svi delovi armature
koji sluu za uzemljenje imaju pouzdan kontakt Ova odredba se odnosi i na nosaee izo-
latora.
Armatura koja sltili za uzemljenje mora na lako pristupafuom mestu iznad teme-
lja imati zavr8elak za stezaljku koja izlazi iz povr8ine betona.
Da bi se omogui:io nesmetani odvod struje od udara groma u zemlju, preporueuje
se da se na armiranobetonskim stubovima, koji vee usled ukopavanja imaju dovoljno ma-
li otpor uzemljenia, na stezaljku za uzemljenje prikljucr metalni izvod duzine oko I m.

Clan 96.
Na drvenim. stubovima ne izvodi se uzemljenje, osim ako nose zaStitno u.Ze ill ako
metalne delove !reba uzemljitL Uzemljenje se u tom slueaju izvodi kao kod metalnih i
armiranobetonskih stubova.
Ako nosacr izolatora nisu uzemljen~ vod za uzemljenje za8titnog uzeta treba
odmakouti od glave stuba i sprecrti metalnu vezu sa nosaama. Preporueuje se da se i na
drvenim stubovima za8titno uze uzemlji na svakom stubu, ali najmanje na svakih 300 m
duZine voda.

6. Zemljovodl
Clan 97.
Materijal i minimalni preseci zemljovoda, odnosno vodova koji spajaju objekt koji
se uzemljuje sa uzemljivaCem, navedeni su u tablici 5.

Clan 98.
Ako se zemljovodi goli polazu u zemlju, smatraju se delom uzemljivafu.

Clan 99.
Ako se na mestu prelaza zemljovoda u zemlju oeekuje pojaeana korozija, preporu-
Ctije se da se vod za8titi premazivanjeru, pojaeanjem preseka ill drugom slicnom me-
rom.

Clan 100.
Ako postoji opasnost od mebanickog osteeenja, zemljovod treba zaStititi na pogo-
dan naCin.

Clan 101.
Na zemljovode se primenjuju i tehnicki propisi za elektroenergetska postrojenja
iznad 1000 Vi Pravilnik o Tehnickim propisima o gromobranima (,Sluzbeni list SFRJ",
br. 13/68), ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

166
 Tabela 5.

Pocinkovani l:elik Bakar Aluminijum

Zemljovod (van zemlje) Zica 0 8 mm Zica e 5 mm Zica 0 !Omm
Traka 25 X 3 mm Traka 8 X 2 mm Traka 25x4mm
Trakasti uzemljivat i Zica0 10 mm (ne preporu~e se)
zemljovod (u zemlji) Traka 25x4mm Zica0 8mm
Traka 20 x 2,5 mm
Stapni uzemljivat Cev 32/25 mm (preporu- Cev 30/25 mm
~e se cev 2", debljine
3,5 mm)
Ugaonik 65 x 65 x 7 mm
Prom u 6,5 mT 6
PIOOasti uzemljivac 1 m2 debljine 3 mm 0,5 m' debljine 2 mm

-
~

-~ '""~'
 7. Uzemljivafi
Clan 102.
Uzemljivaci mogu biti: trakasti, stapni ill ploeasti.

Clan 103.
Materijal, minimalni preseci i debljine uzemljivaea navedeni su u tablici 5 uz clan
97. ovog pravifuika.
Za uzemljivace mogu se upotrebljavati i drugi materijali otporni prema korozij~
sliCnib osobina i odgovarajucih preseka.

Clan 104.
Ako se izuzetno upotrebljava nepocinkovan celik ili se oeekuje jaea korozija u ze-
mlj~ treba presek uzemljivaea da bude za 50% veCi od preseka odredenog u tablici 5 iz
Clana 97. ovog pravilnika

Clan 105,
Na uzemljivaee se primenjuju i Tebnicki propisi za elektroenergetska postrojenja
iznad 1000 V i Tebnicki propisi o gromobranima, ako ovim pravilnikom nije drukCije od-
redeno.

VIII. PRELAZAK VODOVA I NJIHOVO PRIBLIZAVANJE

RAZNIM OBJEKTIMA

1. ()pAte odreabe
Clan 106.
U odredbama ovog pravilnika u kojima je navedena samo sigumosna udaljenost,
iznos sigumosne visine jednak je iznoSu sigumosne udaljenosti.

Clan 107.
Sigumosne visine i sigumosne udaljenosti, vaie za niskonaponske vodove i viso-
k6naponske vodove napona do 110 kV, ako ovim pravilnikom nije drukCije odrede-
no.

Clan 108.
Za vodove nazivnog napona 220 kV, sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti
treba poveeati za 0,75 m, a za vodove nazivnog napona 380 kV poveeati za 2,0 m-od
vrednosti za napon 110 kV.

Clan 109.
Ako visokonaponski vod prelazi preko nekog objekta, treba postupiti onako kako
je za pojedine objekte propisano ovim pravilnikom. Propisane mere, osim sigurnosne vi-
sine, treba preduzeti i kad se vod pribliti auto-putu, putu I reda, ZiCari, plovnoj reci ili ka-
nalu, na udaljenost l11ll11iu od visine stuba nad zemljom.

168
 Clan 110.
Horizontalne udaljenosti, navedene u ovom pmvilnilru, ne odnose se na niskona-
ponske vodove koji su funkcionalno vezani sa odnosnim objektom (osvetljavaJiie puteva,
sportskih igrali!ta i sL).

2. Neprlstupa&la m-
C!an lll.
Za nepristupaena mesta (na primer: gudure, stene, neplovne reke, moevare i sl.)
sigumosna visina i sigurnosna udaljenost iznose, i to:
1) sigurnosna visina - - - - - - -------4,0m
2) sigumosna udsljenost - - - - - - - - - - - - 3,0 IIII.

3. Mesla neprlstupa&la za vozlla

Clan 112.
Za mesta nepristupaena za vozila sigurnosna visina i sigurnosna udsljenost iznose,
i to:

1) sigurnosna visina:
- za niskonaponske kuene priklju&e - - - - -4,0 m
- zasveo~talo- - - - - - - -------5,0m
2) sigurnosna udsljenost - - - - - -------4,0m.

4. ~ pristupai!na za vozlla
Clan 113.
Za mesta pristupaena za vozila (oko naseijenih podruqa, iznad polja oko kojih
ima poljskih staza, iznad livada i omnica, iznad poljskih puteva i !umskih staza), sigumo-
sna visina i sigurnosna udaijenost iznose, i to:

1) sigumosna visina:
::,~~=~~-J~gJ~ ~2~Q~V·: ::.. :: =·····~ :: : :_ =~~ ~ .
2) sigumosna udsljenost:
- za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - - - - 5,0 m
- za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - 4,0 m.

5. Zgrade
Clan 114.
Voclerije naclzemnih visokonaponskih vodova preko zgrada koje slu!e za stalan
boravak ljudi treba ograniati na izuzetne sluaueve, ako se druga re!enja ne mogu tebnif-
ki ill ekonomski opmvdati.

169
 Smatra se da vod prelazi preko zgrade i kad je rastojanje horizontalne projekcije
najbliteg provodnika u neotldonjenom stanju od zgrade llllll1ie od 5 m bez obzira na na-
pon voda

Clan 115.
Za nepristupacne delove zgrada (krov, dimrliak i st.) sigurnosna udaljenost iznos~
i to:

I) za visokonaponske vodove do 110 kV - - - - - - - - - 3,0 m

2) za niskonaponske vodove na nosacima uzidanim sa strane u zgradu,
osimzauvodeuzgradu------------ -0,25m
3) za niSkona~onske. vodove iznad slemena krova- - - - - - - 0,40m
4) za ostale niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - 1,0 m.

Clan 116.
Za stalno pristupaene delove zgrade (terasu, balkon, gradevinske skele i sl.) sigur-
nosna visina i sigumosna udaljenost iznose, i to:
I) sigumosna visina:
- za visokonaponske vodove do !10 kV- - - -5,0 m
- za niskonaponske vodove - - - - - ---2,5m
2) sigumosna udaljenost:
- za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - -4,0 m
- za niskonaponske vodove - - - - - - - - !,25m.

Clan 117.
Vertikalna udaljenost izmedu provodnika i delova zgrade ispod provodnika (sleme
krova, gomja ivica diml\iaka itd.), za vodove sa viseCim izolatorima treba da iznosi naj-
mal\ie 3,0 m i ako u prelaznom rasponu postoji normalno dodatno optereeel\ie au sused-
nim rasponima nema tog optereeenja.

Clan 118.
Za prozore i spoljna vrata sigumosna udaljenost za niskonaponske vodove iznos~
i to:
I) od gomje ivice navi§e - - - - - - - - - - - - - - 0,3 m
2) od dol\ie ivice naniZe - - - - - - - - - - - - - - 0,7 m
3) od poda prostorije - - - - - - - - - - - - - - - 2,5 m
4) od otvora vodoravno u svim pravcima ka spoljl\iem prostoru - - - I ,25m.

Clan 119.
Aim su za niskonaponske vodove upotrebljeni provodnici sa izolacijom koja je po-
stojana i otpoma na atrnosferske uticllie, sigumosna udaljenost iznos~ i to:
1) od donje ivice prozora ill vrata naniZe - - - - - - - - - 0 3 m
2) od otvora prozora i vrata vodoravno u svim pravcima - - - - - 0,6 ' m.

Ako su upotrebljeni provodnici sliCni kablu, odnosno samonosivi kablovi, treba

predvideti sigumosnu udaljenost samo u horizontalnom pravcu koja iznosi 0,6 m.

170
 Clan 120.
Ako se niskonaponski vodovi pribliZavaju dimnjacima, sigumosna visina iznosi, i
to:

1) ako se dimnjak ne cisti sa spoljne strane (sa krova):

- ako se vod nalazi iznad otvora dimrliaka - - - - - - - - 0,8 m
- ako se vod nalazi nile od otvora dimnjaka - - - - - - - 1,2 m
2) ako se dimqjak Cisti sa spoljne strane:
- od stajnog mesta kod dimnjaka i od pristupa do dimqjaka naviSe - - 2,5 m
- u svim ostalim pravcima - - - - - - - - - - - - !,25m.

Nije dozvoljen prelaz niskonaponskog voda preko dimqjaka, ako sigurnosna visina
iznosi maqje od 1,0 m.

Clan 121.
Za visokonaponske vodove iznad zgrada potrebna je pojaeana elektriena sigumost
prema clanu 61. ovog pravilnika, a za stambene zgrade- jo~ i pojaeana mebanicka sigur-
nost prema clanu 60. ovog pravilnika.

Clan 122.
Na stambenim zgradama nije dozvoljeno postavljaqje zidnib konzola ili zidnih i
krovnih nosaea za noieqje visokonaponskib vodova.

6. Zgrade POIIODSkih postrojeJiia

Clan 123.
Sigumosne visine i sigumosne udaljenosti od zgrada koje pripadaju istom pogon-
skom postrojenju ciji je i elektroenergetski vod (elektrane, transformatorske stanice, raz-
vodna postrojeqja), a ne slute za stanovaqje, mogu biti manje nego ~to je navedeno u cla-
nu 114. ovog pravilnika, ako se predvide odgovarajuee za~titne mere za spreeavaqje slu-
Cajnog dodira provodnika (npr. postavljanje ograde, lako uoCljivih natpisa za upozoreqje i
sl), a u skladu sa Tehnickim propisima za elektroenergetska postrojenja iznad 1000 v.

7. Zgrade sa zapaiJh>lm krovom

Clan 124.
Za zgrade Ciji je krov pokriven zapaljivim materijalom, za visokonaponske vodove,
bez obzira na napon, sigurnosna visina i sigumosna udaljenost iznose, i to:
1) sigumosna visina - - - - - - - - - - - - - - -12,0 m
2) sigumosna udaljenost - - - - - - - - - - - - - - 5,0 m.

U svemu ostalom za zgrade iz stava I. ovog clana vate odredbe clana 114. ovog
pravilnika

171
 8. Objekd u koqlma se IUIIazi lako zapaQiv materijal
Clan 125.
Nije dozvoljeno vodenje vodova preko objeliata u kojima se nalazi lako zapaljiv
materiial (skladifla benzina, ulja, eksploziva i sl).
Na prolazu pored objekata iz stava 1. ovog clana horizontalna sigurnosna udalje-
nost jednaka je visini stuba uveeanoj za 3,0 m, a iznosi nojrnanje 15,0 m.

9. NaseQena mesta
Clan 126.
Za vodove u naseljenim mestima (Clan 82. stav 5), sigurnosna visina iznosi, i
to:
l) za visokonaponske vodove do 110 kV - - - - - - - - - 7,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - - 5,0 m.
Potrebna je pojaCana elektricna sigurnost prema clanu 61. ovog pravilnika.

10. Sportska lgrall§ta

Clan 127.
Treba izbegavati prelazak vodova preko registrovanih sportskih igraliSta. Nije do·
zvoljen prelazak niskonaponskih vodova iznad samog igraliSta. Prelazak visokonaponskih
vodova dozvoljava se samo izuzetno, ako nema drugog podesnog resenja.
Sigurnosna udaljenost iznosi 12,0 m.
Potrebnaje pojaeana elektricna i mehaoicka sigurnost prema cl. 60. i 61. ovog pra·
vilnika.
Normalno i izuzetno dozvoljeno naprezanje provodnika i zaStitnih ufudi smanjqje
se na 75% od vrednosti navedene u tablici 2. iz clana 24. ovog pravilnika.
Provodnici odnosno zaltitna ufud moraju biti od jednog komada.
Clan 128.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko strelista.

11. Smu&rske skakaonice

Clan 129.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko odskocne staze.
Sigurnosna udaljenost iznosi 12,0 m, a sigurnosna udaljenost od odskoeoe staze
izoosi 6,0 m.
Potrebna je pojaeana elektricna sigurnost prema clanu 61. ovog pravilnika.

12. Sume i drvete

Clan 130.
Od bilo kog deJa stabla sigumosna udaljenost iznos~i to:
I) za visokonaponske vodove do 110 kV - - - - - - - 2,5 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - - 1,0 m.

172
 Za visokonaponske vodove do 110 kV i viSe, sigurnosna udaljenost mora biti odr-
funa i u sluCaju obaraljja stabla i merena od provodnika u neotklonjenom poloh\iu.

13. Polevl ll do IV reda I putevi za indastrijske obJekte

lzgradenl kao potevi za oplta opotrebo
Clan 131.
Sigumosna visina iznos~ i to:
I) za visokonaponske vodove do 110 kV - - - - - - -7,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - ------6,0m.
Clan 132.
Udaljenost bilo kog deJa stuba od ivice putnog pojasa za visokonaponske vodove
treba da iznosi llllimaljje 10,0 m, au sluauu opravdane potrebe 5,0 m, s tim sto mora biti
posebno obrazlozeno. Stubovi niskonaponskih vodova mogu, po potreb~ stl\iati pored sa-
me spoljne ivice putnog pojasa.
Potrebna je pojaeana elektrima sigumost prema flanu 61. ovog pravilnika.

Clan 133.
Ugao prelaska vodova iznad puteva ll i m reda ne sme biti mal1ii od 200. Za pu-
teve IV reda ugao prelaska nije ogranifen.

14. Polevl I reda

Clan 134.
Sigumosna visina iznos~ i to:
I) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - - 7,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - 6,0 m.

Clan 135.
Horizontalna udaljenost bilo kog deJa stuba od spoljne ivice putnog pojasa iznos~
i to:
I) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - - - - 20,0 m
Kad vod prelazi put I reda, udaljenost bilo kog deJa stuba moze biti
i maljja ako to uslovljavaju mesne prilike i zahteva tehnifka sigur-
nost,alinemal1iaod----------- 10,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - -
a u stuauu opravdane potrebe - - - - - - - - - - -
2,0 m.
-
uz ivicu pula, s tim sto mora biti posebno obrazlozeno.
Potrebnaje pojafana elektrima i mebanifka sigumost prema fL 60. i 61. ovog pra-
vilnika.
Clan 136.
Ugao prelaska ne sme, po pravilu, biti manji od 300, ako za to ne postoji ekonom-
sko-tehnicko obrazlozenje.

173
 Clan 137.
U prelaznom rasponu visokonaponskih vodova nije dozvoljena upotreba ~ice.

15. Auto-putevi
Clan 138.
Sigumosna visina iznos~ i to:
i) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - 7,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - ---- 6,0m.

Clan 139.
Udaijenost bilo kog dela stuba od ivice auto-puta iznosi 11!\imar\ie 40,0 m.
Kad vod prelazi auto-put, udaijenost bilo kog dela stuba mo~e biti i mat\ia ako to
uslovljavaju mesne prilike i zabteva tehni~ka sigumost, ali ne manja od 10,0 m.
Potrebnaje poja~ elektri~na i mehani~ka sigumost prema cL 60. i 61. ovog pra-
vilnika.

Clan 140.
Normalno i izuzetoo dozvoljeno naprezanje provodnika i za8titoih ufudi smar\inje
se na 75% od vrednosti navedene u lablici 2. iz clana 24. ovog pravilnika.

Clan 141.
Na mestu prelaska voda preko auto-pula nije dozvoljena upotreba Zice.

Clan 142.
Provodnici odnosno zastitna ufud moraju biti od jednog komada.

Clan 143.
Ugao prelaska voda ne sme biti manji od 30'1.

Clan 144.
Pri paralelnom vodenju vodova sa auto-putem, na potezima duZim od 5 km pre-
poruCllie se da udaijenost voda od auto-pula ne bude mat\ia, i to:
1) za niskonaponske vodove - od oko - - - - - - - - - 50,0 m
2) za visokonaponske vodove do 35 kV - od oko - - - - - - 100,0 m
3) za visokonaponske vodove preko 35 kV- od oko- - - - - - 150,0 m.
U brdovitim i sumovitim predelima udaijenost voda od auto-pula mo~e se smanji-
ti na 40,0 m.

16. Gnulske ullee i gusto naseljena mesta

Clan 145.
Kao gusto naseijena mesta smatraju se naselja iii mesta sa regulisanim urbanisti~­
kim planom odnosno naseijena mesta sa stambenim i drugim zgradama poslavijenim
jedna pored druge bez slobodnog meduprostora.

174
 Sigurnosna visina izl;los~ i to:
1) za visokonaponske vodove do 110 kV- - 7,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - 6,0 m.
f
Clan 146.
Za visokonaponske vodove potrebna je pojaama elektriena sigurnost prema clanu
61. ovog pravilnika, ana mestima ukritanja sa ulicama ill putevimajos i pojaama meha-
nicka sigurnost prema Clanu 60. ovog pravilnika.
Clan 147.
Normalno i izuzetno dozvoljeno naprezanje provodnika i zaStitnih uiadi smaJ1i4je
se na 75% od vrednosti navedene u tablici 2. iz clana 24. ovog pravilnika.
Clan 148.
Za niskonaponske vodove u istom rasponu dozvoljen je n~e jedan nastavak po
provodniku.
Za visokonaponske vodove u istom rasponu dozvoljen je jedan nastavak po pro-
vodniku samo pri pribliiavanju, dok pri prelasku provodnici odnosno zastitna uiad mora-
ju biti od jednog komada.

Clan 149.
Ugao prelaska vodova iznad gradskih utica ne sme biti manji od 30'!.

17. Tram~! I trolejbusl

Clan !50.
Sigurnosna udaljenost od vozila, tnun\'llia ill trolejbusa, voznih i napojnib vodova,
odnosn_o konstruktivnih delova za njihovo nosenje iznos~ i to: .
I) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - - - - 3,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - 1,5 m.
Potrebnaje pojaeana elektriena i mehanicka sigurnost prema Cl. 60. i 61. ovog pra-
vilnika.

Clan !51.
Normalno i izuzetno dozvoljeno naprezanje provodnika i zastitne uZ.di smanjuje
se na 75% od vrednosti navedene u tablici 2. iz Clana 24. ovog pravilnika.

Clan 152.
Provodnici i zastitna uzad moraju biti od jednog komada.

Clan !53.
Ugao prelaska iznad voznih i napojnib vodova ne sme biti manji od 300.

175
 18. Spla""' reke
Clan 154.
Sigumosna visina od najviJeg vodostaja reka na kojima je. moguee splavarellie
iznosi 7,0 m.
Potrebna je pojaeana elektrii!na sigumost prema Banu 61. ovog pravilnika.

19. Plovne reke I kaull

Clan 155.
Sigumosna visina od najvijeg vodostaja pri kome je jo§ moguea plovidba, ako nije
drukqje utvrdeno u sporazumu sa nadleZnim organima, iznosi 15 m.
Clan 156.
Horizontalna udaljenost bilo kog deJa stuba iznosi najmallie:
I) od obale- - - - - - - - - - - - - - - - - 10 m
2)odstopenasipa- - - - - - - - - - - - - 6 m.

Potrebnaje pojaCalla elektricna i mebanicka.sigumost prema cL 60. i 61. ovog pra-

vilnika.
Clan 157.
Normalno i izuzetno dozvoljeno naprezallie provodnika i za§titne ufadi smalliuje
se na 75% od vrednosti navedene u tablici 2. iz clana 24. ovog pravilnika.
Clan 158.
Nije dozvoljena upotreba tica.
Clan 159.
Provodnici odnosno zdtitna umd motaju biti od jednog komada.
Clan 160.
Ugao prelaska vodova iznad plovnih reka i kanala ne sme biti manji od 3~

Clan 161.
Pri paralelnom vodelliu vodova sa plovnim rekama i kanalima, na potezima preko
5 km, udaljenost visokonaponskog voda od obale odnosno od nasipa ne sme biti manja
od 50 m.
)

Clan 162.
Mere predvidene u cL 156. do 158. ovog pravilnika primelliuju se i kadje horizon-
talna udaljenost od obale provodnika otklollienog zbog dejstva vetra pri +400C za vodo-
ve do llO kV malli• od 2,0 m.

176
 20. Mostovl I slime koaslmkclje

Clan 163.
Sigumosna udaljenost za vodove do 110 kV iznosi, i to:
I) od pristupaCnih delova - - - - - - - - - - - 5,0 m
2) od nepristupaCnih delova - - - - - - - - - - 3,0 m.

21. Allteae televizijsldh I radio-plijenmika

Clan 164.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko antena televizijskih i radio-prijemnika, kao
ni prelazak takvih antena preko vodova.
Sigumosna udaljenost iznosi, i to: ·
I) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - - - - 5,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - 2,0 m.

22. Allteae pr~Dih i plijenmlh staDica

Clan 165.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko antena predl\inih i prijemnih radio-stani-
ca.
Sigumosna udaljenost odreduje se u sporazumu sa nadlefuom organizacijom.

23. Prelazak vlsokonapoaskog voda preko dmgog vlsokonapooskog

voda i medosobao pribliiavllll,ie

Clan 166.
Za visokonaponske vodove do 110 kV sigumosna visina iznosi 2,5 m, a sigumo-
sna udaljenost - 1,0 m.
Za vainije vodove veCih raspona treba proveriti sigumosni razmak i sigumosnu
udaljenost i kad na gomjem vodu ima dodatnog optereeer\ia a •na donjem vodu no-
ma.
Odredba stava 2. ovog clana odnosi se i na proveravanje maksimalnog otklona
provodnika dor\ieg voda.
Vod vi.!eg napona treba postaviti iznad voda ni~eg napona.
Prelazak voda niZeg napona preko voda viSeg napona dozvoijen je samo ako se
drugi naCin prelaska ne mo~e tehnicki i ekonomski opravdati.
Gorr\ii vod mora se izgraditi sa pojaeanom elektrienom sigumoscu prema clanu
61. ovog pravilnika.

Clan 167.
Medusobna udaljenost provodnika dva paralelna voda na posebnim stubovima
treba da je po moguestvu jednaka iii veea od visine viSeg stuba iznad zemlje.
Najmar\ia medusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova treba da bude jed-
naka udaljenosti D izraeunatoj prema cl 34. i 36. ovog pravilnika. Potrebno je proveriti
da pri mljveeem otklonu provodnika jednog voda zbog dejstva vetra ne bude medusobna

12·1 177
uclaljenost provodnika paralelnih vodova manja od sigurnosnog razmaka za vi!i napon,
ali ne manja od 70 em. Pri tom se pretpostavlja cia provodnici drugog voda nisu otklorlie-
ni.

Clan 168.
Ak.o su dva ill viSe vodova na raznim visinama zajedniCkih stubova, vod viSeg na~
pona !reba postaviti iznad voda niZeg napona. Minimalna horizontalna uclaljenost izme-
du dva provodnika koji pripaclaju razlicitim vodovima !reba da je jednaka sigumosnom
razmaku voda viSeg napona.
Razmaci provodnika dva vocla moraju ispunjavati uslove predvidene u odredbama
glave IV: ovog pravilnika.
.. -o_" _ _ _ _

24. Prelazak vlsokollllponskog voda preko niskollllponskog voda

i mednsobno prlbliiavomje
Clan 169.
Nije dozvoljen prelazak niskonaponskog vocla preko visokonaponskog vocla.
Za visokonaponske vodove do 110 kV sigurnosna visina iznosi 2,5 m, a sigumo-
sna udaljenost - 2,0 m.
GorJ1ii vod mora se izgraditi sa pojaeanom elektrienom sigumoscu prema clanu
61. ovog pravilnika.
~-----------~Cla:-n--:1::70:-. _ _ _ _ __:_··::::-·----

Iznad niskonaponskih provodnika !reba postaviti dva obostrano uzemljena sigur-

nosna 11Zeta Cija raeunska sila kidanja (mehanicka evrstoea) iznosi mlimanje 1000 kp.

Clan 171.
ZaStitnu uZad iznad niskonaponskih vodova ne treba postavljati, ako su za visoko-
naponski vod ispunjeni sledeCi uslovi:
- u prelaznom rasponu treba da je predvidena pojaeana elektriena i mehanicka si-
gumost prema cl. 60. i 61. ovog pravilnika;
- normalno dozvoljeno naprezanje ne sme cia prelazi 113 prekidne evrstoee pro-
vodnika i zaStitne uZadi;
- ako je prelazni raspon ogranicen nosecim stubovima, proveriti sluCaj kad u pre-
laznom rasponu ostaje dodatno optereCenje, a u susednim rasponima nema dodatnog
optereeerija na provodnicima i za!titnim uiadima U tom sluCaju dozvoljena sigurnosna
visina iznosi 2 m za vodove do 110 kV.

Clan 172.
Ako uslovi iz cl. 170. i 171. ovog pravilnika ne mogu biti ispunjeni, vod niskog na-
pona !reba postaviti u kabl
Clan 173.
Medusobna udaljenost provodnika dva paralelna vo!la na posebnim stubovima
treba cia je po moguestvu jednaka ill veea od visine viseg stuba iznad zemlje.
Najmarlia medusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova !reba cia bude jed-
naka udaljenosti D izraeunatoj prema cl. 34. i 36. ovog pravilnika.

178
 Potrebno je proveriti da pri najveeem otklonu provodnika jednog voda zbog dej-
stva vetra ne bude medusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova llllll1i• od sigur-
nosnog razmaka za viSi napon, ali ne manja od 70 em. Pri tom se pretpostavlja da pro-
vodnici drugog voda nisu otklonjeni.

Clan 174.
Ako na zajedniCkim stubovima izuzetno ima viSe vodova na raznim visinama, vi~
sokonaponski vodovi momju ··se postaviti iznad niskonaponskib vodova.
Minimalna horizontalna udaljenost izmedu dva provodnika koji pripa<illju razliCi-
tim vodovima treba da je jednaka sigurnosnom razmaku voda viseg napona.
Razmaci izmedu provodnika dva voda mofl\iu ispunjavati uslove iz odredaba gla-
ve IV. ovog pravilnika.
..-r--"N-;;;;;aponski ;od treba opremiti odvodnicima prenapona rul poce1kti i na~~ -;
deonice voda koja je na zl\iednickim stubovima sa visok~naponskim vodom, kao i na sva- • / /
\..,~om eventualnom ogranku. ___ ,__ \AJ
25. Prelazak niskooaponskog voda preko drogog
niskooaponskog voda
clan 175.
Za niskonaponske vodove koji prelaze jedan preko drugog sigurnosna visina izno-
si I ,0 m, a sigurnosna udaljenost - 0,5 m.

26. Prelazak nadzemnog elektroenergetskog voda preko

telekomnnikaclonog voda i medusobno priblifavlllQe
Opste odredbe

Clan 176.
Na mestu prelaska nadzemnog elektroenergetskog voda preko telekomunikacio-
nog voda sigumosna visina izmedu nl\inizeg provodnika elektroenergetskog voda i o'livi-
Seg provodnika telekomunikacionog voda iznosi, i to:

I) za elektroenergetske vodove 380 kV- -5,5m

2) za " " 220 kV- -4,0m
3) za • preko 35 kV do llO kV 3,0 m
4) za " " preko I kV do 35 kV2,5 m
5) za " " sa nazivnim naponom
prema zemlji preko 250 V do
I kV- - - - - - - - - - -- - - - - - 2,0 m
6) za " • sa nazivnim naponom prema zemlji
do 250V------ ---------1,0 m

Clan 177.
U prelaznom msponu telekomunikacionih vodova iz clana 184. ovog pmvilnika
potrebnaje pojaeana elektriena i mehanicka sigumost prema cl. 60. i 61. ovog pmvilnika,

12.. -1 179
a u prelaznom rasponu ostalih telekomunikacionih vodova - samo pojaeana elektri~na si-
gurnost prema ~lanu 61. ovog pravilnika.

Clan 178.
Na mestu prelaska vodova nije dozvoljena upotreba za§titnih mreia.

Clan 179.
Provodnici i zastitna utad visokonaponskih vodova samo u prelaznom rasponu
moraju biti od jednog komada.

Clan 180.
Na stubovima prelaznog raspona nisu dozvoljene iskofue niti klizne stezaljke.

Clan 181.
Ugao prelaska voda treba, po pravilu, da bude 900, aline sme biti 111lll\ii od 45'.
U izuzetnim mesnim prilikama on se moze smaiiiiti do 300, s tim sto se to mora poseb-
no obrazloZiti.
Clan 182.
Ako elektroenergetski vod nema zaStitno ui;e, na stubovima telekomunikacionih
vodova koji se nalaze na krajevima raspona ukrStanja sa elektroenergetskim vodovima
napona preko 250 V prema zemlji, treba postaviti gromobrane Cije uzemljeiiie, po pravilu,
treba da ima elektrifuu otpornost maiiiu od 25 oma.
Provodnicl

Clan 183.
U prelaznom polju najmallii dozvoljeni preseci za provodnike i za§titnu uZ.d izno-
se, i to:

Za niski napon do 250 V Za visi

prema zemlji napon
- za bakar i relik ufe 10 mm' uze 16 mm'
- za aluminijum, alu-relik i
legure aluminijuma ufe 16 mm2 uze 25 mm'

Pri prelasku niskonaponskih kucnih priklju~ preko telekomunikacionih vodova

dozvoljena je upotreba uieta iii Zice preseka najmanje 6 mm2 Cu odnosno 16 mm2 Al

Clan 184.
Pri prelasku vodova preko telekomunikacionih vodova za medunarodni saobraCaj
ill za povezivaiiie glavnih gradova republika i autonomnih pokrajina, normalno dozvolje-
no naprezallie provodnika i zastitnog meta elektroenergetskih vodova ne sme prelaziti
113 njihove prekidne ~rstoee.

180
 Clan 185.
Pri prelasku vodova preko telekomunikacionih vodova, osim vodova iz Clana 184.
ovog pravilnika, izuzetno dozvoijeno naprezat:lie piovodnika raeuna se sa trostrukim do-
datnim optereeenjem na mestn prelaska, ako nije isputlien uslov iz ~lana 184. ovog pravil-
nika.

Clan 186.
Prelazni raspon iznad telekomunikacionog voda treba, po moguestvu, da je lllllllii
od susednih raspona ill da su ukcltajni stnbovi racrmati za veCi rarunski raspon.

Medusobno pribliiavanje te/elromunlkacionih i nadzemnih

e/ektroenergetskih vodova

Clan 187.
Na mestima pribliZavanja, horizontalna udaljenost izmedu najbliZih provodnika
oba voda treba da je jednaka visini vi~ih stnbova uveeanoj za 3 m.
Ako se zbog mesnih prilika (naselje i sL) ne mol!e oddati udaljenost propisana u
stavu I. ovog ~lana, dozvoljena je horizontalna udaljenost najmanje I m za napon prema
zemlji do 250 V, a 4 m za ~i napon, s tim da se primeni poj~a mehani~ i elektri~
sigumost prema ~!. 60. i 61. ovog pravilnika.

Clan 188.
Pri pribli.Zavanju vodova na krivinama, treba preduzeti mere protiv dodira otkinu-
tih provodnika, i to:
1) smanjenje raspona tako da otkinuti provodnik spoljnog voda ostane udaljen
ttajmanje 3 m od llllibliZeg provoduika unutraS!ijeg voda; ill
2) poja~o u~var\ie provodnika na potpornim izolatorima (sigurnosni stre-
meni ill sliruo).
Clan 189.
Odredbe ~L 187. i 188. ovog pravilnika odnose se ina telekomunikacione vodove
za koje su upotrebljeni nadzemni (vazdu~) kablovi.

Clan 190.
Za zastitu telekomunikacionih vodova od induktivnog uti<>\ia e1ektroenergetskih
vodova preko 1 kV val!e posebni tehni~ki propisi.

Clan 191.
Telekomunikacioni kab1ovi polol!eni u zemlju treba da su od stubova e1ektroener-
getskih vodova udaljeni najmanje 10 m za nazivne napone do 110 kV, 15 m za nazivne
napone 220 kV, a 25 m za nazivne napone 380 kV.
Ako se zbog mesnih prilika (ulice u naseljenim mestima i sl.) ne mogu oddati
udaljenosti propisane u stavu L ovog c1ana, dozvoljeno je da se telekomunikacioni kablo-
vi polol!e najmanje na 1 m od stubova elektroenergetskih v<idova do 35 kV.

clan 192.
(Brisan)

181
 Clan 193.
Horizontalna udaljenost na)bliZeg provodnika elektroenergetskog voda do stuba
telekomunikacionog voda ne sme iznositi mallie od 5 m. Ovaj uslov ne mora biti ispu-
1\ien, ako je visinska razlika izmedU najblilih provodnika oba voda najmal\ie 10 m.
Horizontalna udaljenost stuba elektroenergetskog voda od najbliZeg provodnika
telekomunikacionog voda ne sme da bude manja od 2 m. Pri tome treba teZiti da ta uda-
ljenost bude, po mogui:stvu, mallia od dvostruke visinske razlike izmedu najviseg pro-
vodnika telekomunikacionog voda i najniZeg provodnika elektroenergetskog voda.

Clan 194.
Ako su na mestu ukrital\ia telekomunikacioni vodovi polozeni u kablu, horizon-
talna projekcija udaljenosti najbliieg provodnika elektroenergetskog voda od najbliieg
stuba koji nosi telekomunikacione vodove odnosno izvod telekomunikacionog kabla mo-
ra da bude najmanje jednaka visini stuba na mestu ukrStanja elektroenergetskog voda po-
veCanoj za 3,0 m.

27. Prelazak telekomunlkacionog voda preko nadzemnog

elektroenergetskog voda
Clan 195.
Prelazak telekomunikacionog voda preko elektroenergetskog voda dozvoljen je
izuzetno u naseljima, i to samo preko niskonaponskih vodova sa naponom prema zemlji
do 250 V. Prelazak telekomunikacionog voda preko elektroenergetskih vodova visih na-
pona nije dozvoljen.

Clan 196.
Sigurnosna visina izrnedU najniZeg provodnika telekomunikacionog voda i najvi-
seg provodnika elektroenergetskog voda iznosi 1,0 m.

Clan 197.
Provodnici elektroenergetskog voda treba da su izolovani kad preko njih prelaze
provodnici telekomunikacionog voda prema clanu 184. ovog pravilnika.

28. Priblii!av0111e I nkritaDje podzemnlb elektroenergetsklh

I telekomunlkaclonih kablova
Clan 198.
Zabral\ieno je polagal\ie u zemlju elektroenergetskih i telekomunikacionih kablo-
va u poretku jedan pored drugih.

Clan 199.
Alco su elektroenergetski kablovi do napona 10 kV i telekomunikacioni kablovi po-
lozeni podzemno, na deonici pribliiavanja horizontalna udaljenost najbliieg elektroener-
getskog od najbliieg telekomunikacionog kabla mora da iznosi najmanje 50 em.
Ako se udaljenost u stavu I. ovog Clana ne moze odriati, na tim mestima elektroe-
nergetske kablove treba postaviti u gvozdene cevi, a telekomunikacione kablove u beton-

182
ske cevi, odnosno treba primeniti druge odgovarajuCe mere zaStite sa kojima se saglase
zainteresovane strane. Za napone preko 250 V prema zemlji, elektriene kablove treba
uzemljiti na svakoj spojnici deoniee priblifaval\ia.

Clan 200.
Ako su elektroenergetski kablovi napona preko 10 kV, na deonici priblifaval\ia ho-
rizontalna udaljenost najbliieg elektroenergetskog kabla od najblifeg telekomunikacio-
nog kabla mom da iznosi najmanje 1 m. Ukoliko se ta udaljenost ne moze postici !reba
postupiti prema clanu 199. ovog pmvilnika, s tim da uzemljenja elektroenergetskog kabla
budu na spojnicama. Uzemljivac mora da bude udaljen od telekomunikacionog kabla
najmal\ie 2 m.

Clan 201.
Ako su elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi postavljeni u zajednickom
tunelu, oni se, po pravilu, postavljaju na suprotne strane tunela. U ovom sluCaju za hori-
zontalnu udaljenost vaze odredbe cl. 199. i 200. ovog pmvilnika.
Ako se izuzetno elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi moraju da postave
na istu stranu tunela, vertikalna udaljenost izmedu najbliieg elektroenergetskog i najbli-
zeg telekomunikacionog kabla treba da iznosi najmanje 50 em. Telekomunikacioni kablo-
vi treba da budu postavljeni ispod elektroenergetskih.
U slueaju kvara na elektroenergetskom kablu, a da struja iz kabla ne hi mogla pre-
Ci na omotac telekomunikacionog kabla, treba preduzeti sledeee mere:
I) na spojnicama elektroeriergetskih kablova obezbediti dobru elektricnu provod-
ljivu vezu sa omotaCem kabla;
2) uzemljenje omotaea elektroenergetskog kabla izvesti prema clanu 200. ovog
pravilnika.
3) elektroenergetske kablove postaviti na podlogu koja je dobar provodnik stru-
je;
4) telekomunikaeione kablove postaviti na podlogu koja je los provodnik stru-
je.

Clan 202.
Ako se elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi ukrstaju, za ugao ukrStanja
vaze odredbe clana 181. ovog pmvilnika koje se odnose na nadzemne vodove.
Vertikalna udaljenost na mestu ukrStanja izmedu najblizeg elektroenergetskog i
najblizeg telekomunikacionog kabla mom da iznosi 30 em za elektroenergetske kablove
napona do 250 V prema zemlj~ a 50 em za elektroenergetske kablove napona preko
250 v.
Clan 203.
Ako se vertikalna udaljenost od 50 em predvidena u clanu 202. ovog pmvilnika
izmedu kablova ne moze odrfati, kablove na mestu ukrStanja treba postaviti u za!titne
cevi duZine 2 do 3 m. I u ovom slueaju vertikalna udaljenost ne sme biti mania od 30 em.
Zastitne cevi za elektroenergetske kablove treba da budu od.dobro provodljivog materija-
la, a za telekomunikacione kablove od lose provodljivog materijala (Clan 199.
slav 2).

183
 29. Ziau:e
Clan 204.
Pri prelasku voda preko iii ispod zieare i pri pribliiavanju, sigurnosna udaljenost u
najnepovoljnijem poloiaju delova Zieare i provodnika iznos~ i to:
I) za visokonaponske vodove do llO kV- - - - - 5,0 m
2) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - 3,0 m.

Clan 205.
Pri prelasku voda preko zieare potrebna je pojaeana elektri~na i mebanicka sigur-
nost prema cL 60. i 61. ovog pravilnika.

Clan 206.
Pri prelasku voda preko :tieare zabranjena je upotreba zice.

Clan 207.
Pri prelasku voda preko zieare, provodnici odnosno zaititna uiad moraju biti od
jednog komada.

Clan 208.
Pri prelasku voda preko ili ispod zieare, ugao preliska ne sme biti mar\ii od
300.

Clan 209.
Pri prelasku voda preko zieare, metalne delove susednib noseCih konstrukcija :tiea-
re treba uzemijiti.

30. ZICani plotovi I metalne ograde

Clan 210.
Zieani plotovi, metalne ograde i njima sliooi objekti ne smeju se postavljati blizu
eelicnih i armiranobetonskih stubova. Njihova udaljenost mora iznositi mymanje 0,7 Un
(em), ali ne manje od 20 em. Ovde je Un- nazivni napon (kV).

Clan 211.
Pri prelasku voda sigumosna udaljenost iznosi, i to:
I) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - 1,25 m
2) za visokonaponske vodove do llO kV- - - - - 3,00 m.

31. Zii!ane mreie

Clan 212.
Pod ZiCanim mreZama podrazumevaju se mre.Ze u poljima zasejanim hmeljom, vi-
nogradima, voCnjacima i sl.

184
 Sigumosna visina iznosi, i to:
I) za niskonaponske vodove -· - - - - - 1,25 m
2) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - - 3,0 m
Sigumosna udaljenost iznos~ i to:
I) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - 1,25 m
2) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - ----2,5m.

Clan 213.
Potrebna je pojaeana e1ektriena sigumost prema tlanu 6 L ovog pravilnika.
1zuzetoo, dozvoljava se primena samo jednog potpomog izolatora za prvi viSi stu-
panj izolacije (na primer za niski napon N 95), s tim da se primeni sigumosno utvr8civa-
nje provodnika na izolatore.
Clan 214.
Najmanji dozvoljeni preseci golih provodnika i zai!titnih ufudi iznose, i to:
I) za bakar- - - - - - - - - - - - - 16 mm'
2) za aluminijum i njegove 1egure - - - - - - 35 mm2
3)zaa1u-Celik------------ - -25mm'
4) za telik - - - - - - - - - - - - - - - - - 25 mm'.

ctan 215.
Kod vodova napona 110 kV i viSe potrebno je fieane mreze uzemljiti u pojasu do
60 m sa obe strane voda. Otpor uzemljenja moze biti najvi!e 25 oma.

32. PUnovodi, llllftovodl, parovodi i sl.

Clan 216.
Ak.o su plinovodi, naftovodi, parovodi i sl. postavljeni nadzemno, sigumosna visi-
na i sigurnosna udaljenost iznose, i to:
I) za niskonaponske vodove - - - - - - - - - - - - 2,5 m
2) za visokonaponske vodove do 110 kV- - - - - - - - - 4,0 m
Potrebnaje pojaeana mehanicka i elektriena sigurnost prema tl. 60. i 61. ovog pra-
vilnika.
Clan 217.
Sigurnosna udaljenost meri se od samog plinovoda, naftovoda, parovoda ili slic-
nog objekta, kao i od njegove noseee metalne konstrukcije.

tlan 218.
Ugao prelaska ne sme biti manji od 30<l.

Clan 219.
Na mestu ukrstanja nadzemni cevovod mora biti propisno uzemljen.

Clan 220.
Ako su elektroenergetski vodovi para1elno vodeni sa nadzemnim plinovodima,
naftovodima i slitnim objektima, sigumosna udaljenost ne sme biti manja od visine stnba
uveeana za 3,0 m.

185
 Ako se sigumosna udaijenost iz stava 1. ovog clana zbog terenskih prilil<a ne moze
postici, dozvoljena je i manja sigumosna udaljenost, ali se illll\iu preduzeti sve mere kao
pri ukrstanju elektroenergetskog voda sa cevovodima prema clanu 216. ovog pmvilni-
ka.

Clan 221.
Za plinovode, naftovode, parovode i sliene objekte postavljene podzemno, uslovi
za ukr!tanje odreduju se spomzumno sa nadleznom organizacijom.

33. Stogol'i i subre

Ctan 222.
Nije dozvoljeno postavljanje stogova blizu visokonaponskih vodova. Udaljenost
stogova od visokonaponskih vodova mom da iznosi nl\imanje 10,0 m.

Clan 223.
Za zgmde u kojima se su!e seno, zitarice i sl. (se11iaci, ambari i ko!evi) vaie odred-
be clana 114. odnosno clana 124. ovog pmvilnika.

34. Grobija
Clan 224.
Postavljanje stubova na podrufju grob1ja nije dozvoljeno. Ako se ne moze izbeCi
prelaz preko groblja, na ukr!tl\inim stubovima treba postaviti elektrieno pojaeanu izolaci-
ju prema clanu 61. ovog pmvilnika.

35. Aerodroml

Clan 225.
Nadzemni visokonaponski vodovi ne smeju prelaziti preko aerodroma, pribli!avati
se poletno-sletnoj stazi vi!e od 1000 m, niti seci pmvac poletno-sletne staze na udaljenosti
manjoj od 3000 m.

36. Zelezni&e pruge u sastavu Jugoslovenskih ielezniea i drugih ielezniea

kojlma se vrii putnii!ld saobra61j, koje nlsu predvldeue za
elektrlfikaciju sa uadzemnim kontaktulm vodom
Provodnici i zaStitna uiad

Clan 226.
Najmanji dozvoljeni preseci provodnika i zastitne uiadi u prelaznom polju iznose,
i to:
I) za uze od bakra i eelika- - - - - - 16 mm2
2) za uze od aluminijuma - - - - - - 35 mm2
3) za uze od ostalog materijala - - - - 25 mm2•
Upotreba zice nije dozvoljena.

186
 Clan 227.
Najveee zatezno naprezanje (horizontalna komponenta), koje u provodniku nasta-
je u najnepovoljnijim prilikama, ne sme preCi 2/3 normalno dozvoljenog naprezaqja
upotrebljenog materijala prema clanu 24. ovog pravilnika - za elektroenergetske vodove
nazivnog napona do 50 kV odnosno 85% normalno dozvoljenog naprezaqja upotreblje-
nog materijala prema clanu 24. ovog pravilnika- za elektroenergetske vodove nazivnog
napona preko 50 kV.

Clan 228.
Potrebno je racunski proveriti da pri trostrukom normalnom dodatnom optereCe-
qju, naprezanje provodnik:a u taCki veSanja ne sme prelaziti vrednost izuzetno dozvolje-
nog naprezanja upotrebljenog materijala prema Clanu 24. ovog pravilnika.

Clan 229.
Provodnici odnosno zaStitna uiad samo u prelaznom rasponu moraju biti od jed-
nag komada.

Izolatori i steza(jke

Clan 230.
u prelaznom polju potrebna je pojaeana mehaniCka sigurnost prema clanu 60.
ovog pravilnika.
Za pojaeanu mehanicku sigurnost na potpornim izolatorima, nije dozvoljeno da se
izolatori postave jedan ispod drugog.

Clan 231.
Potrebna je pojaeana elektriena sigurnost prema clanu 61. ovog pravilnika, s tim
da izolatorski lanci za napone od 35 kV iii vi§e budu zaitieeni od preskoka zaStitnom ar-
maturom, i da veS.ljke izolatorskih lanaca budu uzemljene. Ova odredba se ne odnosi za
lance na drvenim stubovima.

Clan 232.
Na nosecim stubovima prelaznog polja nije dozvoljena upotreba iskoenih stezalj-
ki.

Stubovi
Clan 233.
u prelaznom polju dozvoljena su najvi§e tri noseea stuba.

Clan 234.
U prelaznom polju niskonaponskog voda i visokonaponskog voda do 20 kV mogu
se za noseee stubove upotrebiti prosti drveni stubovi uklje§teni u posebne nogare ili dvo-
struki drveni stubovi, na kojima ne sme biti skretaqja trase. Za zatezne stubove treba
upotrebiti A-stubove iii druge odgovarajuee tipove stubova.

187
 Clan 235.
Za visokonaponske vodove preko 20 kV dozvoljeni su i drveni A-stubovi samo u
pravoj trasi voda, a izuzetno i za mali ugao skretanja; s tim da se stabilnost proveri raeu-
nom. Za zatezne stubove treba upotrebiti .piramide" iii druge odgovarajuee tipove stubo-
va.
tian 236.
U prelaznom polju nije dozvoljeno usidrenje za niskonaponske vodove i za viso-
konaponske vodove do 20 kV.
C!an 237.
Na stubove prelaznog raspona visokonaponskih vodova nije dozvoljeno postavljati
transfonnatore i uljne prekidaee, niti prekidaee kod kojih mogu nastati otvoreni luko-
vi.
Clan 238.
Stubove prelaznog raspona treba proveriti za normalno i vanredno optereeenje
prema cl 75. do 78. ovog pravilnika, a zatezne stubove jos i za sledeea optereee-
IIia:
- teZinu stuba, izolatora, pribora, provodnika, zaStitne uZadi;
- tetinu dodatnog optereeel\ia na provodnicirna i zastitnoj utadi;
- silu zatezanja svih provodnika i zaStitne utadi u prelaznom polju, a za vodove
sa provodnicima u snopu - silu zatezanja svih provodnika u snopu i za8titne utadi u pre-
laznom polju.

Uzefll{jetife

C!an 239.
Kod visokonaponskih vodova moraju se na stubovirna prelaznog polja uzemljiti
svi metalni delovi za uevr8eenje izolatora.
Clan 240.
Za otpor uzem!jenja vote odredbe ill. 90. i 93. ovog pravi!nika.
Izuzetno, dozvoljava se da se otpor uzemljel\ia ostvari paralelnlm spajanjem neko-
liko uzemljenja preko zaStitne utadi.
V"ISina provodnika

tian 241.
Sigurnosna visina od gomje ivice §ine iznosi 7,0 m.

Clan 242.
Ako u prelaznom polju postoje noseCi stubovi, treba proveriti sigurnosne visine iz
clana 176. (za telekomunikacione vodove) i clana 241. ovog pravilnlka ako u prelaznom
rasponu ostane dodatno optereeenje a u susednim rasponirna nerna dodatnog optereee-
nja na provodnicima i za8titnoj utadi. U tom sluCaju dozvoljenaje za !,0 m mal\ia sigur-

188
nosna visina nego ~o je navedena u Cl. 176. i 241. ovog pravilnika, s tim da u s1ul!lijevima
iz clana 176. ne sme da bude tnal1ia od 1,0 m.

Clan 243.
Ugao prelaska ne sme biti manji od 45~ U izuzetnim mesnim prilikama moze se
ugao prelaska smatliiti do 30° . za visokonaponske vodove od 35 kV i viSe, s tim Sto se to
mora posebno obraz1oziti.

Clan 244.
Postavljanje nadzemnib e1ektroenergetskih vodova preko stanienog perona, isto-
varnih rampi i drugih istovarnih povriina nije dozvoljeno. Izuzetno, takvo postavljatlie
vodova moze se dozvoliti, s tim Sto se to mora posebno obrazlofiti, i ~to sigumosna visi-
na od gortlie ivice ~ine ne sme iznositi manje od 12,0 m.
Postav1janje niskonaponskih vodova kroz staniCni prostor mora se izvrmti podze-
mnim kablom ispod koloseka.

Uda(jenosti

Clan 245.
Pri prelasku ill pribliZavatliu, najmatlia horizontalna udaljenost bilo kog deJa stoba
od zelezniCke sine treba da iznosi 10,0 m. Ova udaljenost moze se, izuzetno, smatliiti na
5,0 m, s tim sto se to mora posebno obrazloziti.
Clan 246.
Ako se vod koloseku zelezniCke pruge priblifi toliko da je horizontalna udaljenost
izmedu nl\ibliZeg provodnika i sine manja od 6 m, treba preduzeti iste mere za8tite, kao
da vod prelazi preko zelezniCke pruge, osim u pogledu sigurnosne visine.

Postav(janje kablova

Clan 247.
Pri prolasku ispod zeleznicke pruge, kabl treba polonti u kana! iii u cevi od eelika,
betona i sL Kanali i cevi treba da su ugradeni tako da se kablovi mogu izmeniti bez kopa-
tlia dotlieg stroja zelezniCke pruge.
Clan 248.
Kabl treba polonti najmatlie na 1 m ispod gortliih ivica sine.
Clan 249.
PoloZI\i podzemnog kabla na mestu prelaska treba vidljivo obelenti oznakama od
kamena ili betona.
Clan 250.
Neukopane kablove na mostovima, podvottliacima i propustima treba zastititi od
mehanickog osteeetlia.

189
 37. Elektrlflelrane felezai&e pruge sa nadzenmlm kontaktuim vodom
I felezai&e pruge koje sa planom predvldene za elektrlfikaeija
sa nadzemnim kootaktnim vodom.

Clan 251.
Za elektrificirane zeleznicke pruge sa nadzemnim kontaktnim vodom i za zele-
znicke pruge koje su planom predvidene za elekttiftkaciju sa nadzemnim kontaktnim vo-
dom vaie odredbe cl 226. do 233. cl. 236. do 240. i ct. 242. do 250. ovog pravilni-
ka.
Sigumosna visina iznosi 12,0 m, udaljenost stuba od zelezniCkog koloseka iznosi
15 m, a upotreba drvenih stubova nije dozvoljena.

Clan 252.
Prelazak niskonaponskih vodova i telekomunikacionih vodova preko kontaktnih
vodova nije dozvoljen.

38. lndustrijske pruge i koloseci bez ua<lzemn01 kontaktnOll voda

I bez redovnog putnl&Oll saobraoqa

Clan 253.
Sigumosna visina od gornje ivice Sina iznosi 7,0 m.
ctan 254.
Potrebna je pojaeana mehanicka sigumost prema clanu 60. ovog pravilnika.

Clan 255.
Na noseCim stubovima prelaznog raspona nije dozvoljena upotreba iskoenih ste-
zaljki.

Clan 256.
Ugao prelaska, po pravilu, ne sme biti lllll11ii od 300, ali se moze smanjiti ispod
300•. za visokonaponske vodove napona 10 kV i vi§e, s tim sto se to mora posebno obraz-
lo:Ziti.

Clan 257.
U pogledu udaljenosti bilo kog deJa stuba od zeleznickog koloseka pri prelasku va-
Zi clan 245. ovog pravilnika.

39. Staldenlcl I staldene bote

Clan 258.
Za prelaze elektroenergetskih vodova preko staklenika i staklenih baSta vaze od-
redbe clana 114. ovog pravilnika.

190
 IX. DRVENI STUBOVI
1. DimeozloniraJQe

tJan 259.
Za staticki promeun drvenog stuba pretpostavlja se da je stub potpuno mvan i da
je poveeanje preenika stuba na debljem knliu u sldadu sa vateCim jugoslovenskim stan-
dardom JUS D. B2.020.

ttan 260.
Naprezaqje stuba ill njegovih delova od sile zatezaqja odnosno pritiska, koji su
ravnomemo rasporedeni po preseku, ne sme prelaziti vrednost iz tablice 6.
Tab6ca 6

·-
.~~
~j Uj
~·~ !3'"" "'ill! %~~ ~
VRSTA NAPREZANJA
h·~
::1 0
>t: ~ .. ·tej ·~o >-o
~B~ ~1\i:.l ~:.!~~
... 0
sll!-o ·a"' .. ~ ·a e"'
c;; if'" if'"'"
"' "' a~
~ 0 0
~ 0
~
i l j
0 0
e 'E
i!: e
'E
i!:
'E
i!: e"
'E
i!:
Nl\iveee dozvoljeno
naprezaqje kp/cm' 150 190 no 120 40 50 15 20 30 40

Vrednosti navedene u tablici 6 zasnivaju se na zateznoj evrstoci mekog drveta od

550 kp/cm' odnosno tvrdog drveta od 850 kp/cm'.
Za vanredno optereeeqje voda (clan 74. stav 3) vrednosti u tablici 6 mogu se pre-
koraciti za 25%. Klasifikacija drveta dataje u vazeeemjugoslovenskom standardu JUS D.
B2.020. Za gradenje elektroenergetskih vodova uzima se tvrdo drvo: hmst, pitomi kesten
i bagrem, kao i meko drvo: bor, jela i smreka.

tlan 261.
Pri naprezanju stubs i njegovih delova na savijanje, maksimalno iviCno naprezanje
ne sme prelaziti dozvoljeno naprezanje na savijanje prema tablici 6. iz clana 260. ovog
pmvilnika.
Slabljeqje preseka zbog rupa za vijke, mozdanike i drugo mom se uvek uzeti u
obzir na pojasu sile zatezanja.

tlan 262.
Naprezaqje stuba i njegovih delova na izvijaqje, izraeunato prema sledeCim obras-
cima, ne sme prelaziti vrednost dozvoljenog naprezanja na pritisak. Naprezanje na izvija-
nje raCuna se po sled'eCem obrascu:

191
 ro·F
O'j == s < O'h

gde je: "' - koeficijent izvijanja;

F - najveCi aksijalni pritisak (kp);
S - neoslabljeni presek.
Koeficijent "'·· odreduje se s obzirom na vitkost Stapa, i to:
za A "' 75 vredi ro - --~1 ---.,.-
1 ~ o,sC~)' ·
za A > 75 vred1. ro = A'
3100
lzvijaqje treba promeunati za onu mvan izvijanja koja je nl\inepovoljnija.
Vitkost obienog stuba meuna se po sledeeem obmscu:
, I;.,/]
1\, - T I - 'S'
gde je: = duzina izvijaqja;
I, - polupreCnik inercije;
1 = moment inercije preseka u pmvcu izvijanja za koji vredi l; (mala lokalna
oslabljenja ne uziml\iu se u obzir);
S = pomina preseka bez obzim na mala lokalna oslabljeqja.
Kao duzina izvijanja uzima se za ukopane A-stubove mzmak od sredine klina i vij-
ka na vrbu do polovine ukopane duZine, a za ukopane trokmke odnosno eetvorokmke pi-
mmide - mzmak od sredine klina ill vijka ka vrhu do popreenog spoja odnosno od po-
preenog spoja do polovine ukopane duzine. Za stubove na nogarima, kao duZina izvijanja
uzima se razmak od sredine klina na vrhu odnosno popreenog spoja do polovine razma-
ka izmedu vijaka koji spl\il\iu nogare sa stubom.

Clan 263.
Za dvostruke stubove koji po svojoj izradi ne ispuqjavaju uslove iz clana 270. ovog
pravilnika, uzima se da iml\iu dvostruki moment otpora jednostrukog stuba. Za dvostru-
ke stubove koji ispuqjavl\iu uslove iz tog clana moze se uzeti da imaju trostruki moment
otpora jednostrukog stuba ako pravac sile lezi u ravni koja prolazi kroz ose oba stu-
ba.
2. Sll'lillllle
Clan 264.
Sredstva za spl\ianje stubova treba da onemoguee medusobno pomicanje pojedi-
nih elemenata slozenih stubova, i ta sredstva momju imati vrednost maksimalnih sila ko-
jima se mogu opteretiti spojevi vijcima navedene u tablici 7.
Tablica 7
Maksimalno optereeenje kp
Na~in Element spoja za meko za tvrdo
spajanja drvo
drvo
Dvoseean spoj Unutra!nje drvo 360 d2 450 d2
spoljalnje drvo 260 d' 300 d2
Jednoseean spoj Jedan ili drugi 170 d' 200 d2
d- preenik spojnog vijka (em).

192
 C!an 265.
Ako sila dejstvuje koso na pravac vlakana, treba pri uglu a izmedu pravca sile i
pravca vlakana (clan 264) vrednosti iz tablice 7. srnaqjiti sledeCim faktorirna k:

a- ()0 150A) 30% 45% 60% 15~ 90%

k- 1,00 0,95 0,91 0,87 0,83 0,79 0,75

Clan 266.
lspod glave i ispod navrlke svakog vijka mora se postaviti okrugla podlo:!na ploCi-
ca precnika 3,5 d, odnosno kvadratna p1oCica iste tolike du:!ine strana, gde je d - preCnik
vijka. Deb1jina p1oCice treba da iznosi oko 1/10 njene strane (preCnika), ali najmaqje
4 mm. '
Clan 267.
Medusobni razmak izmedu vijaka, kao i razmak od vijaka do krl\ia Stapa, u pravcu
sile stezaqja, mora iznositi najmaqje 7 preenika vijaka, ali ne sme biti rnanji od
10 em.

Clan 268.
Mo:!danici treba da su izradeni od tvrdog drveta Pritisak izm.edu drveta i mozda-
nika ne sme biti veCi od dozvoljenog pritiska prerna tab!ici 6, pod us1ovom da duZina
mo:!danika nije rnanja od petostruke dubine zaseka.
Svi delovi spojeni mo:!danicima moraju biti medusobno stegnuti vijcima.

Clan 269.
A-stubovi se moraju spojiti na gomjem kraju bar jednim mo:!danikom od tvrdog
drveta.
Priblizno u sredini slobodne duzine stuba treba postaviti bar jednu popreenu spoj-
nicu. Ta spojnica se sastoji od dva eetvrtasta ili poluokrugla drveta koja se na obe strane
pricvr5cuju vijcima za stub, ill od jednog okrug1og drveta Ciji preenik ne sme biti rnaqji od
precnika stuba na vrhu, a ste:!e se vijkom najmanje M 20 postavljenim odmah ispod nje-
ga i paralelno sa njim.
Na donjem kraju stuba treba postaviti kleSta Cije su gredice spojene sa stubovirna
vijcima najmaqje M 20.
Clan 270.
Dvostruki stubovi spojeni mo:!danicima moraju imati po jedan mo:!danik na sva-
kom kraju, a osim toga, prema duzini stuba, jo§ 2 do 4 mozdanika po du:!ini, i to tako po-
stavljena da se rupama za vijke i mozdanike ne oslabi stub oko opasnog preseka. Nepo-
sredno uz svaki mozdanik mora se postaviti najmaqje po jedan spojni vijak. Za dvostruke
stubove preenika 16 em na vrhu, spojni vijci moraju biti najmanje M 16, a za deblje stu-
hove - najmanje M 20. Spojni vijci dvostrukih stubova niskog napona, koji nisu spojeni
mo:!danicima, moraju biti najmanje M 20.

Clan 271.
Umesto mo:!danika mogu se upotrebljavati i druga sredstva isle mehanicke vred-
nosti (na primer buldog-plocice).

13-1 193
 3. Konstruktlvne pojedinosd
C!an 272.
Najmanji dozvoljeni preCnik stuba na tanjem kraju mom da iznosi, i to:

1) stubova visokonaponskih vodova:

- jednostrukih stubova i e1emenata s1otenih stubova koji su
optereCeni - - - - - - - - - - - - - 16 em
- pomoCnih e1emenata s1otenih stubova - - - - - - - - 14 em
- A-stubova i dvostrukih stupova spojenih mol:danieima - 15 em
-nogara ---------------- 18 em
2) stubova niskonaponskih vodova:
- jednostrukih i poduprtih stubova - - - - - - - 13em
- A-stubova i dvostrukih stubova - - - - - - - - - - 12 em
- stubova za ogmnke vodova sa samo 2 provodnika - - - - 12 em

C!an 273.
PreCnik stubova meri se na 30 em od vrha, a odreduje se na osnovu izmerenog
obima.
Clan 274.
Stubovi za e1ektroenergetske vodove momju biti mvni Smatm se da je stub mvan,
ako razmak od konopca zategnutog izmedu vrha i mesta gde stub iz1azi iz zemlje do po-
vrsine stuba ni na kom mestu nije veCi od po1upreenika stuba na iZI11erenom me-
stu.
4. Zaitita od traljellia I rdaJQa

Clan 275.
Sve vrste drvenih stubova za e1ektroenergetske vodove, osim stubova koji po svo-
joj primdi nisu podioini truljenju, treba impregnisati podesnim 8redatvoin · da bi se
obezbedilo mvanje stuba najmanje 20 godina. .
ZaStita drvenih stubova u smis1u stava I. ovog Clana postiZe se kad se za pojedinu
vrstu drveta primeni impregnaeija koja mu odgovara, a u skladu sa val:ecim jugos1oven-
skim standardima.
Clan 276.
De1ovi stuba koji nisu u dodiru sa zemljom ako njihova upotreba nije predvidena
dul:e od pet godina, i de1ovi stuba u dodiru sa zemljom ako qjihova upotreba nije predvi·
dena duie od tri godine, ne momju ispunjavati us1ove iz clana 275. ovog pmvilnika.

Clan 211.
U pogledu stubova niskonaponskih vodova smatra se da je postupljeno po odred-
bama clana 275. ovog pmvilnika kad se na lieu mesta primenijedan od efikasnijih naCina
impregnacije, na primer: injektiranje, zasipartie piritom pri uk.opavanju, bandaZe i sl.

Clan 278.
Svi rezovi i rupe na stubu moraju se premazati vruCirn bitumenom bez kiseline, iii
se moraju zastititi od mzamnja drugim sredstvom istog dejstva.

194
 Clan 279.
Direktno ubetoniranje stubova u temelje nije dozvoljeno.

Clan 280.
Celi~ni delovi koji su u dodiru sa drvenim stubovima moraju se pouzdano zastititi
od rdanja. Za delove iznad zemlje takva zastita se postiZe premazivaJ1jem metalnim iii ne-
metalnim sredstvom za bojenje, a za delove u zemlji - premazivaqjem vruC.im bitume--
nom bez kiseline ili drugim sredstvom istog dejstva.

X CELICNI STUBOVI

1. Na& prorabmavallla re!etkastib stubova

Clan 281.
Ako pri prorafunavanju resetkastih stubova pravougaonog preseka sile koje dej-
stvuju na stub nisu paralelne sa jednom stranom stuba, one se moraju rastaviti na kom-
ponente paralelne sa stranama stuba.

Clan 282.
Pojasnici (ugaoni stapovi) resetkastih stubova prorafunavaju se na aritrneticki zbir
sila u odnosnirn Stapovima, koje su prouzrokovane odnosnim komponentama.

Clan 283.
Dijagonale reSetkastih stubova proraCunavaju se prema silama prouzrokovanim
onom komponentom koja je paralelna sa odnosnom stranom stuba.

Clan 284.
Moment torzije od spoljnih sila na re!etkastim stubovima pravougaonog preseka
moze se zameniti sa dva jednaka para sila koje dejstvuju u medusobno paralelnim strana-
ma preseka u ravni dejstvovanja torzionog momenta. Ovaj na.Cin proraCunavanja moZe se
primeniti, ako odnos strana preseka iznosi najviSe 1,5, ako stub ima oblik zarubljene pira-
mide i ako su u ravni dejstvovanja torzionog momenta ugradena horizontalna uCvrSCenja
u okviru preseka stuba.
Clan 285.
Za pojasnike (ugaone stapove) koji su prema projektu napregnuti aksijalnirn sila-
ma pritiska, eventualna ekscentriCnost tih sila mofe se zanemariti.

Clan 286.
Za Stapove ispune, koji su prema projektu napregnuti aksijalnlm silama pritiska,
ekscentrifuost tih sila mo:!e se zanemariti i ako se stap sastoji od jednog ugaonika i ako je
na ugaone Stapove ili na Cvomi lim prik.ljuCen samo jednim krakom.

2. Konstruktivne pojedlnosti
Clan 287.
Minimalne dozvoljene aimenzije noseCih elemenata eeliruih stubova navedene su
u tablici 8.

13'"-1
195
-
~

Tabliea 8
N!ijmanje dimenzije noseCih elemenata
Element Minimalna dimenzija (mm)
Ugaonici profil 30x30x3
Pljosnati eelik neoslabljen sirina b 30
debljina'8 3
Pljosnati eelik oslabljen n!ljvi8e jednom rupom za zakovice iii vijke sirina b 30
debljina'8 4
ako vlaga moze prodreti u cev debljina zida 8 4
Be!avne
cevi ako su sigumo za8tieene od rcfaJ1ia iii su
ispl111iene betonom debljina zida 8 2,5
Okrugli eelik u nlliniZem polju preCnik d 8
za prednapregnute
dijagonale u ostalim poljima prel!nik d 6
Zakovice preCnik rupe d, 11
Vgci preCnik navoja d 12
na sastavima ugaonika i pljosnatog eelika duZina 1 40
debiljina vara a 3
Varovi
na sastavima cevi duzina 1 40
debljina vara a 2
 Posto je najmanja dimenzija vijka 12 mm to se ugaonici L 30x30x3 i pijosnati fe-
lik sirine 30 mm mogu spajati samo varenjem.

Clan 288.
Najveee dozvoijene dimenzije zakovica i vijaka zavisne od mrine krakova ugaonika
date su u tablici 9.
TabHea 9 Najveee dimenzije zakovica i vijaka

Ugaonici Najmaqja sirina

kraka (mm) 35 45 50 60 70 75 80
Zakovice Prefuik rupe d, 11 14 17 20 23 26 29
(mm)
Prefnik navoja d
(mm) 12 14 16 20 24 27 30
V\ici
Preroik rupe d•
(mm) · 13 15 17 21 25 28 31

Clan 289.
Zakovice moniju isput\iavati uslove predvidene v~eCim jugoslovenskim standar-
dima.
ctan 290.
V\ici moraju ispunjavati uslove predvidene vazeCim jugoslovenskim standardi-
rna.
Clan 291.
Propisani razmaci za veze pomoCu zakovica odnosno vijaka navedeni su u tablici
10.
Tab6ea 10 Razmaci zakovica i vijaka
Najmallii Najveei
~~
~
Razmak
-~ " j:
izmedu dve susedne zakovice, bez
~ .I 8~ _a]
•
bez obzira na pravac sile 3,0 dt 2,5 dt 6 dl ill
8 dl
208
izmedu dva susedna vijka, bez obzira 8 dl
na pravac site 4,0 dt 4,0 d, 6 dl iii 20 8
od sredine zakovice (vijaka) q,o ivice 4 do
elementa u pravcu sile 1,8 d, 1,5 d, 3 dl iii 88
od sredine zakovice (vijka) do ivice 4 do
elementa, upravno na pravac sile 1,5 d, 1,25 d, 3d· ill
88

197
 Clan 292.
Pri spajanju stapova zavarivanjem !reba voditi raeuna da se teZiite varova poldapa
sa teziinom linijom prikljucenog stapa.

C:tan 293.
Izrada rupa za zakovice i vijke probijanjem bez naknadnog provrtanja dozvoljena
je sarno ako debljina e1ementa ne prelazi 8 rom, u protivnom treba odgovarajuCim ispiti-
vanjirna dokazati da probijanje i deb1jih e1emenata zadovoljava.

Clan 294.
Navrtke vijaka moraju se obezbediti od odvrtanja (na primer oiteeenjem navo-
ja).

3. Dozvoljeoa naprewlla i dimenzloninuqe

Clan 295;
Dozvoljena naprezanja navedena su u tablici 11.
Tablica 11
Dozvoljeni naponi u
kp/cm' .

Materija1 Normalno Vanredno

Vrsta napreza!lia optereCenje optereCenje

Zatezanje i savijanje c 0370, c 0361 1600 2200

C0561 2400 3300
Smjcanje za zakovice i za obradene vijke CV40 1600 2200
CV5o 2400 3300
IviCni pritisak za zakovice i za obradene c 0370, c 0361 4000 5500
vijke C0561 4800 6600
Smicanje za neobradene vijke CV40 1100 1500
CV50 1500 2100
IviCni pritisak za neobradene vijke c 0370, c 0361 2500 3400
co561 3300 4600
Zateza!lie vijaka CV40 1100 1500
CV50 1500 2100
Zatezanje za eelicno uze en 2800 4000
ern 4500 7000
CIV 5500 8800

Ako se za izradu eelicne konstrukcije upotrebi rnaterijal koji nije predviden u tabli-
ci II. ili nije izraden prerna jugos1ovenskim standardirna, treba racunati sa odgovarajucim
naprezanjima, uzevsi u obzir stepen sigurnosti 1,5 za norrnalno optereeer\ie, a 1,1 za van-
redno optereeenje od garantovane granice razvlaCenja rnaterij_ala,_ odnosno treba prim<>-
niti koelicijente w za odgovarajuCi materija1.

198
 Clan 296.
Dozvoljena naprezanja varova P4oz prema dozvoljenom naprezanju aden. materi-
jala koji se spaja zavarivanjem navedena su u tab1ici 12.

Tablical2
• Dozvoljena naprezanja varova

Vrsta kp/cm'
Vrstavara naprezanja
Zatezanje 0,75 Odoz
Var na suee1jak Pritisak 0,85 ""'"
Savijanje 0,80 Odoz
Smicanje 0,65 o,~

Var u uvali Sve vrste

naprezanja 0,65 ""'"

Clan 297.
Za proraCun vara u uvali, u pravcu sile moZe se uzefi za du!inu vara, najviSe
J-40a.

Clan 298.
E1ementi napregnuti na zatezanje moraju ispunjavati us1ov iz s1edeeeg obras-
ca:
p,
--s:a..,_
s,
gde je:
p, ve@ina sile zatezanja u kp.
s, - povrlina preseka oslabljena rupama za zakovice ili vijke u cm2 kod obradenih
i neobradenih vijaka,
- dozvoljeno naprezanje prema tab1ici 11.
""'"•
Clan 299.
Za dijagonale od ugaonika koje su spojene samo jednom zakovicom ili jednim vij-
kom, uzima se iz obrasca (clan 298) za s, samo presek prikljueenog krska oslabljenog ru-
pom za zakovicu odnosno vijak.
Clan 300.
E1ementi napregnuti na pritisak moraju ispunjavati us1ov iz s1edeeeg obrasca:

199
1
J

i g
I Tablica 13
I
i
Koeficijenti izvijanja 1(J) za C. 0370; C.0361
31
.t+
.t 2 6 7
.t
0 1 3 4 5 8 9
20 1,04 1,04 1,04 1,05 1,05 1,06 1,06 1,07 1.07 1,08 20
30 1,08 1,09 1,09 1,10 1,10 1,11 1,11 1,12 1,13 1,13 30
% 40 1,14 1,14 1,15 1,16 1,16 1)17 1,18 1,19 1,19 1,20 40
'"s
_'fi
50 1,21 1,22 1,23 1,23 1,24 J,25 1,26 1,27 128
'
1,29 50
60 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,39 1,40 60
I' 70
80
1,41
1,55
1,42
1,56
1,44
1,58
1,45
1,59
146
1
1 61
1,48
1,62
1,49
1,64
1,50
1,66
1,52
1,68
1,53
1,69
70
80
A 90 1,71 1,73 1,74 1,76 '
1,78 1,82 1,84 1,86 1,88 90
"' 1,80
q
; 100 1,90 1,92 1,94 1,96 198 2,00 2,02 2,05 2,07 2,09 100
'
~
0
110
120
2,11
2,43
2,14
2,47
2,16
2,51
2,18
2,55
2,21
2,60
2,23
2,64
2,27
2,68
2,31
2,72
2,35
2,77
2,39
2,81
110
120
I 130
140
2,85
3,31
2,90
3,36
2,94
3,41
2,99
3,45
3,03
3,50
3,08
3,55
3,12
3,60
3,17
3,65
3,22
3,70
3,26
3,75
130
140
I ISO 3,80 3,85 3,90 3,95 4,00 4,06 4,11 4,16 4,22 4,27 150
~ 4,71 160
s
_;;
160 4,32 4,38 4,43 4,49 4,54 4,60 4,65 4,77 4,82
170 4,88 4,94 5,00 5,05 5,11 5,17 5,23 5,29 5,35 5,41 170
180 5,47 5,53 5,59 5,66 5,72 5,78 5,84 5,91 5,97 6,03 180
8
'1
190 6,io 6,H) 6,23 6,29 6,36 6,42 6,49 6,55 6,62 6,69 190
200 6,75 6,82 6,89 6,96 7,03 7,10 7,17 7,24 7,31 7,38 200
I" 210 7,45 7,52 7,59 7,66 7,73 7,81 7,88 7,95 8,03 8,10 210
s 220 8,17 8,25 8,32 8,40 8,47 8,55 8,63 8,70 8,78 8,86 220
I
TI
230
240
250
8,93
9,73
9,01
9,81
9,09
9,89
9,17
9,97
9,25
10,05
10,55 Meduvrednosti nije potrebno interpolirati
9,33
10,14
9,41
10,22
9,49
10,30
9,57
10,39
9,65
10,47
230
240
TI
}j
:U

•
I
 Tablica 14

Koeficijent izvij8l\ia {J) za C. 0561

.<
-<+ .!
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
20 1,06 1,06 1,07 1,07 1,08 1,08 1,09 1,09 !,10 1,11 20
30 1,11 1,12 1,12 1,13 1,14 1,15 1,15 1,16 1,17 1,18 30
40 1,19 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 40
50 1,28 1,30 1,31 1,32 1,33 1,35 IJ6 1,37 1,39 1,40 50
60 1,41 1,43 1,44. 1,46 1,48 1,49 1,51 1,53 1,54 1,56 60
70 1,58 1,60 1,62 1,64 1,66 1,68 1,70 1,72 1,74 1,77 70
80 1,79 1,81 1,83 1,86 1,88 1,91 1,93 1,95 1,98 2,01 80
90 2,05 2,10 2,14 2,19 2,24 2,29 2,33 2,38 2,43 2,48 90
100 2,53 2,58 2,64 2,69 2,74 2,79 2,85 2,90 2,95 3,01 100
liO 3,06 3,12 3,18 3,23 3,29 3,35 3,41 3,47 3,53 3,59 liO
120 3,65 3,71 3,77 3,83 3,89 3,96 4,02 4,09 4,15 4,22 120
130 4,28 4,35 4,41 4,48 4,55 4,62 4,69 4,75 4,82 4,89 130
140 4,96 5,04 5,11 5,18 5,25 5,33 5,40 5,47 5,55 5,62 140
!SO 5,70 5,78 5,85 5,93 6,01 6,09 6,16 6,24 6,32 6,40 ISO
160 6,48 6,57 6,65 6,73 6,81 6,90 6,98 7,06 7,15 7,23 160
170 7,32 7,41 7,49 7,58 7,67 7,76 7,85 7,94 8,03 8,12 170
!80 8,21 8,30 8,39 8,48 8,58 8,67 8,76 8,85 8,95 9,05 180
190 9,14 9,24 9,34 9,44 9,53 9,63 9,73 9,83 9,93 10,03 190
200 10,13 10,23 10,34 10,44 10,54 10,65 10,75 10,85 10,96 11,06 200
210 l1,17 11,28 l1,38 11,49 11,60 11,71 11,82 ll,93 12,04 12,15 210
220 12,26 12,37 12,48 12,60 12,71 12,82 12,94 13,05 13,17 13,28 220
230 13,40 13j52 13j63 13,75 13187 13,99 14,11 14,23 14,35 14,47 230
240 14,59 14,71 14,83 14,96 15,08 15,20 15,33 15,45 15,58 15,71 240
250 15,83 Meduzavisnosti nije potrebno interpolirati
...,
-
0
gde je:
F, - veli~ina
site pritiska u kp;
g,,. - povriina neoslabljenog preseka u em2 ;
<Jc~oz - dozvoljeno naprezanje na zatezanje i savijanje prema tablici 11;
(J) - koeficijent izvijallia, koji zavisi od viikosti Slapa A.:
Koeficijenti (J) za razne materijale navedeni su u tablicama 13. i 14.

Clan 301.
Vitkost stapova odreduje se prema sledeeem obrascu:
'A -
1,
-:"t
I

gde je:
li - duzina izvijanja stapa,
i - polupre~nik inercije odreden sa

·VI.S'
1- -

gde je:
J - moment inercije neoslabljenog preseka (;,•)
S - pomina neoslabljenog preseka (em').

Clan 302.
Za duzinu izvijanja ugaonib stapova uzima se sistemna duzina Stapa, ako su kraje-
vi slapova obezbe<leni od boenih pomicanja.

Clan 303.
Za duzinu izvijanja dijagonala uzima se 0,90 sistemne duZine stapa, ako su dijago-
nale spojene na ugaone Stapove sa najmanje dve zakovice ili"dva vijka, odnosno zavare~
nom vezom jednake evrstine i ako je presek dijagonale manji od preseka pripadajueeg
ugaonog stapa.
Clan 304.
Za duzinu izvijanja ukdtenib dijagonala, od kojih je jedna napregnuta na zateza-
nje a druga na pritisak, uzima se duzina stapa od ta~ke ukdtanja, pod uslovom da su dija-
gonale medusobno spojene najmanje jednom zakovioom iii jednim vijkom odnosno
odgovarajuCom zavarenom vezom.
Clan 305.
Ako je izvijanje Stapa zbog priCvrSCenja u granicama du:Zine izvijanja vezano zane-
ki odredeni pravac, uzima se moment inercije s obzirom na osu koja je upmvna na taj
pravac. Ako izvijaQje nije vezano za odredeni pravac, uzima se najmanji moment inerci-
je.
Clan 306.
Elementi napregnuti istovremenirn dejstvovanjem sile pritiska- FP i momenta savi-
janja M, na kojimaje ivica zatezal\ia bli:Za tefiStu preseka nego ivica pritiska, moraju ispu-
lliavati uslov iz sledeeeg obrasca:
w .:..>.SF + 0,9 !;1 ..; o..,.
"' p

202
 Ako je, medutim, ivica pritiska blifa tetiStu preseka nego ivica zatezanja pored rut·
vedenog uslova mora biti ispunjen i uslov iz sledeCeg obrasca:
§,_ , 300 + 21.. M
Sbr + 1000 • Wz :!Iii; Odoz

Ako su ivice zatezaqja i pritiska jednako udaljene od tezista preseka, mora biti
isputijen samo uslov iz obrasca navedenog u stavu 1. ovog CJ.ana. U oba obrasca iz ovog
clana je:
w, F, i So, - kao u clanu 300. ovog pravilnika;
Wp i Wz - momenti otpora neoslabljenog preseka koji se odnose na ivicu pritiska odno--
sno ivicu zatezaqja (em');
A. - vitkost stapa u ravni dejstvovanja momenta;
<td~; = dozvoljeno naprezanje prema tablici 11.
Pri tome, potrebno je da bude ispunjen i sledeci uslov:
!_. M
Sbr + W< O'doz

Clan 307.
Pri proraCunavanju spojeva zakovicama ili vijcima, za odrediva.Qje naprezanja na
smicanje i obodni pritisak, za zakovice i obradene vijke uzima se preCnik rupe, a za neo¥
bradene vijke precnik navoja.

4. Proral!unavallie visedelnih stapova napregnutih na pritisak

Clan 308.
Za visedelne stapove napregnute na pritisak, vitkost jednog elementa §tapa ne sme
biti veta od 50.
Clan 309.
Za proraeunavanje visedelnih stapova napregnutih na pritisak, uzima se duzina
izvijaqja za materijalnu osu (x - x) kao za jednodelni slap, a za nematerijalnu osu (y- y)
idealna vitkost prema sledeCem obrascu:
r---
'-,td = fJ.'m·).'
2 .
y I
gde je:
m - broj elemenata visedelnog stapa;
'-, - vitkost visedelnog stapa za osu y - y;
A. = vitkost jednog elementa na du.Zini izmedu dve susedne vezice.

Clan 310.
Visedelni stapovi moraju ispunjavati sledeee uslove

cos· Fp < Oo;~oz i IDyi~.

br br
Fp < adoz,
gde je:
oox - koeficijent izvijanja na vitkost Ay, za materijalnu osu.
IDyid = koeficijent izvijanja na idealnu vitkost Ay, za nematerijalnu osu,
Fp, Sbr i O"doz - kao u Clanu 300. ovog pravilnika.

203
 Clan 311.
Vezice viiedelnih Stapova moraju se predvideti najmanje u treCinskim taCkama du-
iine izvijaQja, kao i na krajevima ~tapa, ako tu funkciju na krajevima ~tapa ne preuzimaju
evorni limovL

Clan 312.
Vezice se moraju prikljucrtl na svaki element sa najmanje dve zakovice u treCin-
skim ta~kama, a sa najmarije tri zakovice na krajevima ~tapa. Ti priklju~i se mogu izvliiti
odgovarajuCim zavarenim spojem.

Clan 313.
Za priklju~k vezica smeju se upotrebiti vijci samo na mestima na kojima je nemo-
guee postaviti zakovice. Za taj slu~ treba predvideti obradene vijke.

Clan 314.
Sve vezice i 1\iihovi prikljuoo moraju se prora~unati na idealnu poprefuu silu ~tapa
Po ;,, prema sledeeem obrascu:
F . _ m, id • Fe
qad 80 '

gde je: (t)y;d i p, - kao u clanu 300. ovog pravilnika.

5. Stullovl od cevl
Clan 315.
Za izradu stubova mogu se upotrebiti ~eliene cevi.

Clan 316.
Za uktiestene stubove izradene od jedne cevi ili odgovarajuceg poligonalnog prese-
ka, dozvoljena naprezal\ia na zatezal\ie i savijal\ie iz tablice II. smal\iuju se koeficijentom
0,90 za normalno optereeenje, a koeficijentom 0,80 za vanredno optereeenje.

Clan 317.
Za stubove od cevi ispunjenih betonom, elementi napregnuti na pritisak moraju
ispunjavati uslov iz sledeeeg obrasca:
mid • Fe < O'tlol;
s~

gde je: S;• - idealna povliina preseka pn sledeeem obrascu:

s.,-s,+S.n'
gde je:
s. - pnvliina preseka eeliene cevi (em');
S• - povliina preseka betona (cm2);
n - odnos modula elasti~nosti eelika i betona

204
 uzima sen - ~ - 10;

w ;, - koeficijent izvijanja za idealnu vitkost ). ;, koja se odreduje po slede<em obras-

cu:

gde je:
li - duiina izvijllllia stapa;
Jid - idealni moment inercije !tapa (em• ), koji se odred\lie po sledeeem obrascu:

gde je:
Jo - moment inercije preseka eeli~ne cevi (em•),
J• - momenat inercije preseka betona (em• ), •
F, i "•~ - kao u ~lanu 300. ovog pravilniki.
Za ovaj naCin prora~una mora biti ispunjen uslov da je
)., > so
Clan 318.
Marka betona za ispunu mora biti najmaf\ie MB 300. Beton mora biti ugraden vi-
briranjem ili pod pritiskom.

6. Reietlulstl stuoo.i sa p....._utlm dijqonal-•

Clan 319.
Na re!etkastim stubovima sa prednapregnutim dijagonalama mora se prednapre·
zanje na zatezanje kretati u granicama od 200 do 600 kp/cm 2•
Clan 320.
Velicina prednaprezanja mora se kontrolisati prilikom izrade stubova.
Clan 321.
Minimalne dimenzije prednapregnutih dijagonala navedene su u tablici 8. iz ~lana
287. ovog pravilnika.
Clan 322.
Prednaprezanje dijagonala mote se izvesti zagrevaf\iem ili mehani~kim putem.

7. Zalllta ocJ ......

Clan 323.
Celi~ni stubovi moraju se za5tititi od rde prema Pravilniku o tehni~kim merama i
uslovima za za5titu eelienih konstrukcija od korozije (,Siutbeni list SFRJ", br.
32170).

205
 Clan 324.
Za delove eelicnih stubova koji su iznad zemlje zaStita od rc:larlia moze se postiCi
za8titnim premazom protiv rc:te ill metalnim prevlakama.

Clan 325.
Za prevlake od cinka treba primeniti pocinkovarlie toplim postupkom, ako to oblik
eelicnih delova dozvoljava. Za pocinkovarlie u kadama sme se upotrebiti samo rafinisani
metalu~ki cink.

Clan 326.
Naknadna obrada navoja vijaka i navrtki pocinkovanih toplim postupkom nije do-
zvoljena.
Cllln 327.
Celicne delove koji leze u zerniji treba premazati vruCim bitumenom ill kojim dru-
gim hladnim ili vrucim za8titnim sredstvom istog dejstva.

Clan 328.
Celiene delove koji se nalaze u betonu nije potrebno z.Stititi od rc:te. Nije dozvolje-
no premazivanje takvih celicnih delova zailtitnim sredstvima koja smarliuju priljubljivanje
betona i celika, ako to nije uzeto u obzir prilikom proracuna.

Clan 329.
Ako se upotrebljava uljana boja ili bitumenski premaz, treba izbegavati bojerlie
stuba po vlaznom vremenu.
Clan 330.
Delove eelicnih stubova treba sastavljati tako da se sve dodime pov~ine sastavlja-
ju preko sveze boje.
Clan 331.
Pre nanoserlia z.Stitnog sredstva protiv rde, treba sve celiene delove brizljivo oCi-
stili.
Clan 332.
Na stubovima od celicnih cev~ svi varovi moraju biti nepropusni da bi se izbeglo
prodiraqje vlage u cevi. Ako cevi nisu nepropusno zatvorene, unutraSnje zidove cevi treba
premazati bitumenom ill drugim za8titnim sredstvima istog dejstva.

XI. ARMIRANOBETONSKI STUBOVI

1. Op!lte odredbe
Clan 333.
Odredbe ove glave odnose se na proracunavarlie i izradu svih poznatih i novih ti-
pova amtitanobetonskih stubova i nogara za stubove nadzemnih elektroenergetskih vo-
dova.

206
 Clan 334.
Za proraeunaval1ie i izradu stubova vale Pravilnik o tehnickim merama i uslovima
za prednapregnuti beton ("Siuibeni list SFRJ", br. 51/71) i Pravilnik o tehnickim merama
i uslovima za beton i armirani beton ("Siuzbeni list SFRJ", br. 51/71), ako ovim pravilni-
kom nije drukcije ndredeno. •

2. Dlinenzionlnulie I koostrolsllllie stobova

Clan 335.
Sile i momente za dimenzioniranje treba proracunati po naeelima statike, s tim sto
se pri tome uzimaju u obzir svi uticaji koji se mogu pojaviti usled propisanih i eventualno
drugih optereee11ia, kao i pri prenosenju i podizanju stubova.

Clan 336.
Cetvorougaoni i pravougaoni puni, razvijeni i suplji koso optereeeni stubov~ mo-
gu se proraCunati za komponente u pmvcu simetrale i1i u pravcu cfljagonala preseka, preM
rna tome kom pravcu je bliza rezultanta. U tom slu<:aju naprezal1ia se odreduju aritmetiC-
kim superponiranjem.
Armiranobetonski resetkasti stubovi proraeunavaju se kao i ostali resetkasti stubo-
vi.

Clan 337.
Za uspravne livene stubove dimenzioniral1ie usidrenja i nastavaka na preklop glav-
ne armature treba predvideti sa duiinama 50% veCim od propisanih duiina.
Ovu meru !reba poveeati nl\imal1ie za 100% za usidrenje armature u temelje, ako
se ne predvida posebno efikasnije obezbedel1ie.

Clan 338.
Ako stubove treba dimenzionirati za prenos, podizaqje i sl., naprezaqja materijala
koja tom prilikom nastlliu ne smeju prekoramti dozvoljena napreza11ia propisana za van-
redna opteretenja.

Clan 339.
Dozvoljena naprezanja betona i ~li.lc~ za armiranobetonske stubove navedena su
u tablici 15. Aim se upotrebe druge vrstecelika, treba podneti dokaze o njihovoj evrstoci i
'"raCunati sa sledeCim stepenom sigumosti, i to:
I) 2,5 za normalna optereee11ia,
2) 2,0 za vanredna optereeenja.

Clan 340.
Beton za izradu masivnih stubova ne sme biti marke ni:!e oct MB 200, a beton za
stubove razvijenib, supljih iii perforisanib preseka i resetkastih konstrukcija, kao i za sve
monta:!ne delove ne sme biti marke nize od MB 300.

* Pravilnik o tehnifkim merama i uslovima za belon i armirani beton (.,Siu~beni list SFRJ", br. 51171) stavljen je van sna·
ge donoSenjem Pravilnika o tehni&im normativima za beton i armirani beton ("Siutbeni list SFRJ", br. ll/87).

207
~

T""Hea 15
uozvovena napte:auua oewna 1 cea:c:a
Beton Celik
MB200 MB300 c. 0200 C.0501 CBR40/50
Presek bez obzira
C0200V C.0501 v
na oblik Naprezaqje na pritisak kp/cm 2 Naprezaqje na zarezaqje kp/cm 2
tefimo ivi<!no tefimo iviC!no
ABABABABA B A B ·A B
Preseci visine mallie 45 60 65 85 65 85 90 115
od 12 em - - - - - - - - - - - 1600 1900 !900 2400 2200 2900
Preseci visine na.imarlie 55 70 80 lOS 80 105 120 ISS
12cm
A - normalno optereeeqje
B - vanredno optereteqje
 Clan 341.
Sva naprezaqja na zatezanje treba u celini da preuzme armatura. Kosa glavna na-
prezanja mogu da iznose najviSe polovinu od dozvoljenih vrednosti za odnosnu marku
betona.

3. Izrada stubova

Clan 342.
Pri izradi betona za stubove, pored propisane Cvrstoee za odnosnu marku betona,
treba obezbediti i priljubljivaqje betona i eelika od najmaqje 7,0 kp/cm'.

Clan 343.
Beton treba meSati maSinom. Izuzetno, more se primeniti ru~o meSat:\ie za izra-
du stubova na teSkom terenu.

Clan 344.
Beton se prilikom ugradivanja mora za sve stubove nabijati masinskim putem: vi-
bratorima, pervibratorima, centriliigira11iem ili drugim opste usvojenim postupkom. Izu-
zetno, masivni liveni stubovi mogu se nabijati rueno.

Clan 345.
Gotove povrSine betona, posle skidanja opiate, moraju biti glatke, bez 8upljiJ5avih
mesta i gnezda. Slueajne rapavosti, 8upljine, guezda i sl. treba popraviti neposredno posle
skidaqja opiate.

Clan 346.
Gotove stubove treba prenositi i podizati tako da se stubovi ne ostete i da ne budu
izlozeni optereeenjima za koja nisu dimenzionirani. Slui!ajna manja osteeenja treba nei-
zostavno popraviti, a stubove koji su osteeeni u tolikoj meri da je ugrozena njihova stabil-
nost treba iskljuCiti iz upotrebe.

Clan 347.
Ako se radi poveeanja nepropusnosti spolja811ie povr8ine betona ili radi boljeg iz-
gleda stubovi premazuju (paookiraju) ili prskaju cementnim mlekom, to treba izvrSiti ne-
posredno posle skidanja opiate.

Clan 348.
Pri izradi stubova treba stalno praviti probne kocke, i to na terenu llllima11ie za
svaki peti stub, a u fabrici najmaqje za svaki dvadeseti stub.

Clan 349.
Delovi od bakra, cinka i aluntinijuma ne smeju se ugradivati u beton, niti biti u
dodiru sa betonom. Pocinkovan eelik je dozvoljen.

14-1 209
 Clan 350.
Ako su za penjanje na stub predvidene fllcsne peqjalice od betonskog eelika, one
ne smeju biti manjeg pre<:nika od 18 mm i moraju biti zaStieene od rdanja. Prva penjalica
ne sme se nalaziti niZe od 2,50 m nad temeljom.

XII. USIDRENJE STUBOVA

Clan 351.
Usidreqje stubova dozvoljeno je pod s1edeCim us1ovima:
I) konstruktivno r.S.qje usidrenog stuba, bez obzira naqjegov materijal, mora bi-
ti takvo da raspodela optereeenja na usidrenje i ostale de1ove stuba ostane uglavnom sa-
Cuvana i pri eventualno malom popu§tanju usidrenja;
2) usidreqja neuzemljenih drvenih stubova moraju imati izolacioni umetak, ~iji
stepen izo1acije odgovara stepenu iz.oladie voda; . .
3) usidrenje treba izraditi od pocinkovanog eelifuog uteta preseka !U\)ffiat1Je
25 mm' pri cemu pojedine ~ice u~eta ne smeju bit! tanje od 2 mm, ili od punog okruglog
eelika pre<:nika 111\imaqje 8 mm.
Dozvo1jena naprezanja treba uzeti iz tablice 11. iz Clana 295. ovog pravilnika;
4) dubina usidreqja mora biti takva da stepen sigurnosti na cupanje usidreqja bu-
de najmaqje 1,5.
Ugao povr8ine omotaea zemljanog tela treba uzeti iz tablice 16. iz clana 361. ovog
pravilnika Ako postoji moguenost dejstva uzgona, mora se sa njime raeunati.

XIII. 1EMEUI
1. Opite odredbe

Clan 352.
UCvrSCivanje stubova nadzemnih vodova u tlu mora se izvrSiti tako da bude obez-
bedena dovo1jna stabilnost i spreeeno nedozvoljeno pomicaqje stubova pri predvidenom
optereteqju. Pored geomehanickih karakteristika tla, treba uzeti u obzir i sile koje dej-
stvuju na de1ove konstrukcije ispod povr8ine tla (pritisak tla, treqje, potisak vode i sliC-
no).
Clan 353.
Karakteristike tla i njegovu nosivost, po potreb~ utvrduju specijalizovane laborato-
rije i instituti, a izuzetno odgovarajuee komisije struenjaka.

Clan 354.
Za proracunavanje i izradu temelja stuba nadzemnih vodova vaie Pravilnik o teh-
nickirn merama i us1ovima za beton i armirani beton i Pravilnik o tehnickirn merama i
us1ovima za prednapregnuti beton, ako ovim pravilnikom nije drukCije odredeno.

Clan 355.
Dirnenzije temelja stuba treba proracunati po metodama koje se zasnivaju na
praktienom ispitivanju sliCnih teme1ja.

210
 Clan 356.
Ako temelji stuba le:!e neposredno uz kosine ili u kosinama na strmim padinama
ili u vodop!avnim podruCjima, mora se pri proraeunavanju o tome voditi raeuna da bi se
postigla isla sigumost kao za temelje na ravnom terenu.

2. Fnndinmje drvenlh stubova

Clan 357.
Prosti i dvostruki drveni stubovi, ako nemaju neko naroCito fundiraoje, ukopavaju
se u tlo srednje vrste sa najmanje l/6 njihove ukupne du:!ine, aline maoje od 1,60 m, ako
po proraeunu nije potrebna veea dubina ukopavanja Jamu oko stuba treba ispuniti mate-
rijalom iskopa uz evrsto nabijanje u slojevima ne viSim od 30 em. Srednjom vrstom tla
mogu se smatrati tla navedena u tablici 16. pod C i F, iz ~lana 361. ovog pravilni-
ka.
Clan 358.
Radi postizanja potrebne stabilnosti, stubovi se mogu, po potrebi, uld.Stiti u tlo
pomoeu dva venca od·krupnog i evrstog kamena ili pomoeu horizontalnih drvenih tru~­
ca na dnu i na treCini ukopavaJ:Iia. Deb1jina kamenih venaca odnosno trupaca treba da )e
pribli:!no jednaka debljini ukopaoog de!a stuba (slika 2).

.I
I
I
~·

:: l
·,
,' d \
. :
'

Slika 2

211
 Tablica 16
KARAKTERISTIKE TLA ZA PRORACUN TEMELJA
I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 II

-
N
N
•
·.:!! .g
"
·= -!i'g
Ugao povriine
omotal!a zem. tela
=
~
E>IN
+ ~!
•
=

··-e,_ ......,
'lls. •
-l;,._ ~e
• .$ '",..
·e= I ii b s·-
i~ ii" ~::if
.2. (:Q.
:a! Ji .5'§ E
:='

..
·-'go
Vr st a tla e•
•
~

.s
~ ~
~
~!!
~ = ~~
o;j
"· ""N
kpJml }<plcm' kpJcml
.,o.
0
I

N
~
• 1il
=·a
I ~=
,:!; &·i
:a "'"• t/m'
"§
• • •I
'"·
~·--=
··-
A Treset, blato i tome slil!no 650 do 0,2 0,5 do 1 do 5° do 3° do :ZO do 2,8 do 1,3 0,1 do 0,2
Humus, oranic:e, vinogradl 1500 do 0,5 25° 2,5 3,7 0,2 do 0.3
Nasipi od lake zemlje 1600 1,2 25° 2,5 4,0 0,2 do 0,3
B 3° do 100 3° do 8°
VIaZan sitan pesak do 1,0 30" 3,0 5,1 0,3 do 0,4
Meka vlafna iloval!a Ui glina 2do 4 25" 2,5 4,25 0,3 do 0,4

c ....
Srednje l!vrsta suva lloval!a iii

Suv sitan pesak

do 2,0
5 do 8

6do9
SO do 13° fiO do 11° 30" 3,0 5,1
0,3 do 0,4

0,3 do 0,4
Cvrsto staloiena suva ilovaca 10 0,3 do 0,4
D Ui glina do3,0 12" do 17° 100 do 15° 35" 3,7 6,3
1700
Krupan lljunkovit pesak tt4oU 0,3 do 0,4
;::::: staloZen krupan zrnasti ISO do 200 12" do 17<' 0,3 do 0,4
E do 4,0
Srednje im'st lapor 13 do 16 40" 4,6 7,8 0,3 do 0,5
Cvrsto staloien iljunak i 200 do :ZSO ISO do 200
0,4 do 0,5
F drobina do 5,0
Cvrst suv lapor :ZSO do 300 Wdo25" 45" 5,8 9,9 0,4 do 0,6
Nemonolitna iii ~e raspuc:ana

-·
manje ~ stena (pdcar,
krel!njak i sl.)
G
Vrlo tvrd zdrav lapor u ve6im
slojevima
2200 do 10,0
....·~· - - - - - -

Monolitna iii neznatno raspuc:ana

H l!vrsta zdrava stena u povoljno
poloienim slojevima
2400 do 20,0 - - - - - -

Mo~itna kompaktna i zdrava

1
eru vna stena 2600 do 30,0 - - - - - -
Konstantu da C treba oclabrati prema zbijenosti i kakvoCi tla u okviru navedcnih vrednosti. Za vlafno i manje zbijeno do treba
uzeti nile vrednosti, a za suvo i jafe zbijeno- veto. Za Sulc:berger-ov nal!in raeunanja, konstantu tla Ctreba preral!unati na cifru posteljic:e
C~o za dno jame po obrasclma C~o-.., .c,, c11 -C(h/2,/J} gde je m- 1,0 do 1,2, a h - dubina ukoP!lvanja temeUa.
Manje vrednosti ugla 8 va!e za slabije koherentno tlo, a v=e - za vrlo koherentno i l!vrsto nabijeno tlo.
Manje vrednostl. koeficijenta trenja vale za beton u oplati, a vefe - za beton bez opiate.
---- ···- ·- ---- --- ------- ------- -----
 Clan 359.
Oko stuba treba tlo evrsto nabiti i povclinu izravnati u padu sa potrebnim nadvise-
njem da bi se spreCilo da se posle s1eganja nasipa stvore udub1jenja u kojima bi se skup1ja-
la kiSnica. Na tom mestu nije dozvoljena izrada nabaeaja od kamena.

Clan 360.
A-stubovi moraju biti stabilni za sile u ravni stuba, kao i za sile upravne na tu ra-
van.

Clan 361.
Za A-stubove sa kleStima pri dnu i p1oeama u temelju (npr. resetl<e od pragova),
najveCi pritisak na tlo ne sme prekoracrti vrednosti dozvo1jene u tablici 16. Sa suprotne
strane od zatezanja, tezina zem1je koja optereeuje p1o6u zajedno sa vertikalnim silama
stuba mora biti u ravnoteii sa silama zatezanja u ravni stuba, sa sigurnoscu od najmanje
1,2.

Clan 362.
Ako se kao p1oea za temelj primenjuje reS.tka od pmgova, razmak pmgova do
15 em ne uzima se u obzir, osim pri raCunanju pritiska na tlo.
Za nagib stranica zemljanog tla koje optereeuje temelj vaii clan 382. ovog pmvilni-
ka.

Clan 363.
Nacin promeunavanja naveden u clanu 361. ovog pmvilnika vaii i za A-stubove sa
klestima pri dnu bez temeljnih p1oea, s tim sto se kao pod1oga za zemlju koja optereeuje
temelj, kao i za odredivanje pritiska na tlo, na strani pritiska uzima 114 povr8ine klesta pri
dnu, mCunajuCi od njihovog kraja.

Cian 364.
Za nogare stubova, koji. se upotrebljavaju radi produfenja trajnosti ill poveeanja
stabilnosti drvenib stubova, vaze odredbe ovog pmvilnika.

Clan 365.
Nogari stubova moraju biti izradeni od materijala otpomog prema agresivnom
dejstvu tla. Upotreba drvenib nogam dozvo1jena je samo ako su oni za8tieeni od tru1enja
nekim od metoda u smis1u cl. 275. do 280. ovog pravilnika.

Clan 366.
U pog1edu nogam od arntiranog betona v.Ze odredbe ovog pmvilnika koje se
odnose na stubove od armiranog betona.

Clan 367.
Veza izmedu drvenib stubnva i nogara mom se izvesti tako da se voda nigde ne
skuplja, da vazdub i svetlost dopiru do drveta i da se ovlazeno drvo mote brzo osu8i-
ti.

213
 Clan 368.
Dimenzije i konstrukcije veze izmedu nogara i stuba moraju biti staticki bespre-
korne i imati jedinstven prenos sila.

Clan 369.
Za materijal nogara za stubove i delove veza sa stubom, osim za vijke optereeene
na smicanje, vale dozvoljena naprezanja za stubove odnosno za temelje zavisno od rna·
terijala od koga su izradeni

Clan 370.
Delovi veze nogara sa stubom od eelika C. 0370, koji su optereeeni na smicanje,
dimenzioniraju se prema tablici 7. iz clana 264. ovog pravilnika. Vijke treba ponovo pri-
tegnuti kad se drvo osuSi.

Clan 371.
PoSto se stabilnost nogara stubova zasniva skoro iskljuCivo na ukljesteqju u tlu, za
dimenzioniranje nogara merodavan je uslov da su izbegnuta nedozvoljena pomicanja
konstrukcije u smislu clana 377. ovog pravilnika.

3. Fundlnmje eeliCnlb i armiranobetonsklb stubova

Clan 372.
CeliCni i armiranobetonski stubovi moraju imati betonske temelje odnosno stope
od ploea ill pragova, koje treba dimenzionirati tako da pritisak na tlo ne prede dozvoljenu
vrednost za odnosnu vrstu tla. Odstupanje od ove odredbe dozvoljeno je za anniranobe-
tonske stubove i nogare drvenih stubova, koji se mogn fundirati direklnim ukopavanjem,
ako je njihova sigurnost racunski dokazana

Clan 373.
NaCin izrade i oblik temelja (plitko ili duboko fundiraqje, prizmatieni ili stepenasti
temelj~ temelji od ploea ill pragova, rasclaqjeni temelji, fundiranje na sipove i sl.) moraju
se odabrati tako da odgovaraju postojeCim prilikama na konkretnom vodu (sirini osnove
stuba, velicini napadnih sila i momenata, kakvoci terena, kao i - u pojedinim slueajevima
- teskoeama dovoza materijala i izvodenja radova, kao sto su crpljenje vode podgradiva-
$i~ '

Clan 374.
Pre utvrdivanja dimenzija velikih temelja !reba probnim bu8enjem ili kopanjem
utvrditi vrstu, staqje i polozaj pojedinih slojeva i ispitati osobine tla, kao i agresivnost t1a i
podzemne vode.

Clan 375.
Dno temelja treba, po moguestvu, predvideti u jaeem sloju t1a dobre nosivosti, a u
svakom slueaju - na dubini zastieenoj od mraza.

214
 clan 376.
Stabilnost stuba smatra se dovoljnom ako qjegov stepen sigurnosti od prevrtanja,
pod dejstvom lllliveeeg momenta spoijnih sila za normalne slul!ajeve optereeeqja, odgova-
ra vrednosti koja se dobije iz dijagrama na slici 3, uzimajuCi u obzir odnos

b !fuina temeija upravno na ravan momenta

-------=-:-:-='-::--::--c:-------
h dubina fundiranja

. Za mo':"ent: koji nastaju u vanrednim slueajevima optereeenja, tako dobiveni ste-

pen s~gurnosti moze se smaqjiti za 15%.

r--
\
r--
\.
r-- l•
r-
r- .... "'
'~

...
OUIIIIOUI•r
0,1 p
..._,.NA ' ~
"(
. ...' ,
Slika 3

Clan 377.
Za temelje sa b : h < I, za utvrdivaqje najveeeg dozvoljenog momenta, za nor-
maine i za vanredne slul!ajeve optereeeqja, sme se pretpostaviti kao dozvoljeno nagiqja-
qje temelja I : 100. Primenom stepena sigurnosti po dijagramu na slici 3. taj uslov je ispu-
njen i posebno proveravanje moze izostati. Tqj dijagram se u~otrebljava pri proracunava-
qju temelja prema metodi Kleinlogel-a i Biirklin-a.

Clan 378.
Za betonske temelje cija gomja povclina ne dopire do pomine tla nego lezi najvi-
se na 50 em ispod povrSine tla, moze se radi jednostavnijeg rafunanja pretpostaviti da te-
melj dopire do pomine tla.

Clan 379.
Pri proracunavanju temelja moraju se upotrebiti konstante koje odgovaraju staqju
tla na gradilistu (dozvoljeni pritisak na tlo, konstanta tla, otpor treqja izmedu betona i tla i
sl.). Pritisci na tlo dozvoljeni za normalne slueajeve optereeenja mogu se pri vanrednom
optereeeqju poveeati za 200Al.

Clan 380.
Karakteristike za razne vrste tla treba uzeti iz tablice 16. iz clana 361. ovog pravil-
nika, ako ispitivaqjem nisu utvrdene druge vrednosti.

215
 clan 381.
Pri proraeunavanju betonskih temelja teZinu nearmiranog betona treba uzeti u ra-
eun sa najviSe 2200 kp/m3, a armiranog betona - sa najviSe 2300 kplm', izuzetno od za-
preminskih te~ina predvidenih Privremenim tehniCkim propisima za optereeenje zgrada
koji su sastavni deo ReSenja o Privremenim tehni~kim propisima za optereeeqje zgrada
(.SMbeni list FNRJ", br. 61148). •

Clan 382.
Te~inu tla treba posebno uzeti iz tablice 16. iz <:lana 361. ovog pravilnika ako ispi-
tivanjem nisu utvrdene druge vrednosti. Za odredivanje te~ine tla koja optereCuje temelj,
treba uzeti zemljano te1o omedeno omotarem pod uglom P od vertikalne strane prizma-
tiroog temelja odnosno ivice stope temelja, prema slici 4.

Slika 4.

Clan 383.
Ako prode du~e vremena od iskopavanja jame do betoniranja teme1ja, naroCito pri
nepovoljnim klimatskim us1ovima, treba pre betoniranja proveriti da li je tlo zadlialo pr-
vobitno ocenjene karakteristike.
Ako su se karakteristike tla u meduvremenu pogorSale, treba uskladiti dimenzije
temelja sa novim uslovima.
Clan 384.
Naprezanje betona nearmiranih temelja ne sme prelaziti makaimalne vrednosti na-
vedene u tablici 17.

• t1an 233. Privremenih tehnifkib propisa za optereCenje zgrada koji su sastavni deo R~enja o Privremenim tehniflr:im
propisima za optereCenje zgrada (,Siufbeni list FNRY', br. 61148) stavljen je van snage dono~enjem Pravilnika o privremenim
tehniCkim propisima za gradenie u seizmiCkim podruCjima (,Slu~beni list SFRJ", br. 39/64l

216
Tabliea 17
Pritisak Zatezaqje
OptereCellje
stubova od evrstote koeke na Jlri~ posle 28 dana
Zanormalno 114 ali DlliviJe 1120 ali DlliviJe
optereCellje SO kPicm* 4 kPicm •
Za opterefenje pri prekidu 1/3 ali DlliviJe 1116 ali DlliviJe
provodnika 60 kP/cm• S kP/cm•

Clan 385.
Za proraeunavanje temelja dozvoljene su metode Sulzberger-a, Kleinlogel-a i Biir-
klin-a, dok su druge metode dozvoljene samo ako isplll1iavl\iu uslove predvidene odred-
bama ovog pravilnika.

Clan 386.
Za temelje od ploea ill pragova, za ra!Clatliene i podeljene temelje, za temelje na
sipovima ill za temelje drugog oblika, k:oji se ne proraeunavaju po metodama navedenim
u ~lanu 385. ovog pravilnika, stepen sigumosti od prevrtaJ:Iia mora biti Dllimallie 1,5 a od
pomicanja - najmanje 1,0.

Clan 387.
Pri proraeunavanju ras~lallienih temelja tezinu tla !reba uzeti prema ~lanu 380, a
teZinu temelja - prema clanu 381. ovog pravilnika.

Clan 388.
Ako se u proraeunu rasclatlienih temelja zanemaruje trenje prilikom izvlaoollia te-
melja, za tezinu tla !reba uzeti tei!inu zernljinog tela prema clanu 382. ovog pravilni-
ka.
Clan 389.
Ako se pri proraeunu ra!Cianjenih temelja uzima u obzir i trellie, za teZinu tla !re-
ba uzeti tezinu zernljanog tela sa vertik:alnim stranama, kome je baza temeljna ploea. Pri
proracunavanju trenja !reba uzeti vrednost aktivnog pritiska tla za sigumost od pomica-
nja, a 0,9 vrednosti pasivnog pritiska tla za sigumost od prevrlatlia, sa vrednostima koefi-
cijenata treoja i ugla unutraSllieg trellia iz tablice 16 (clan 380), ako nisu dobivene druge
vrednosti na mestu fundirallia stuba.

Clan 390.
Pri proraeunavalliu ra8clallienih temelja treba proveriti da li konstrukcija stuba do-
zvoljava odnosno omogueuje da se horizontalna sila prenosi ravnomemo na sve temelje i
da li horizontalni pritisak na tlo usled te sile nije veCi od dozvoljenih vrednosti.

Clan 391.
Naprezanje betona ras~Iatlienih temelja, ako oni nisu armirani, treba da ispuni
uslove iz tablice 17 iz ~lana 384. ovog pravilnika, a ako su annirani- uslove iz Cl. 74. i 77.
Pravilnika o tehnickim merama i uslovima za beton i armirani beton.

217
 Clan 392.
Koso optereeene blok-temelje, za koje je pmvac rezultante napadnih sila bliti si-
metrali nego dijagonali temelja, dozvoljeno je proiafunati za vefu komponentu u pmvcu
simetrale. Ako je pmvac rezultante blifi dijagonali temelja, moze se takav temelj prorallu-
nati za rezultantu zaokrenutu u pmvcu blife simetrale, iii za obe komponente u pmvcu si-
metrale, uz superponiraqje rezultata, s tim da superponirane vrednosti ne smeju prelaziti
4/3 dozvoljenog pritiska na tlo.

Clan 393.
Temelje u zdmvoj iii manje ispucanoj steni nije potrebno promcunati na pritisak
na tlo ni na prevrtaJ:Iie. Dimenzioniraqje se moze izvrSiti prema preseku stuba u osnov~
odnosno prema konstrukciji usidrenja u temelju i prema moguenosti izmde iskopa jame
do potrebne dubine i ispuqjavllllia preostalog prostom betonom.

Clan 394.
Ako ima podzemne vode, u nekoherentnom tlu mom se uzeti u obzir smanjeqje
teZine zbog potiska.

Clan 395.
Za stubove optereeene vertikalnim silama navi!e, pri dimenzionimnju temelja mo-
m se uzeti u obzir smaqjena sigumost od prevrtaqja zbog nesmllllienog pritiska na dno
jame za temelj.

Clan 396.
Ako se betonski temelj sastoji od ploea na dnu i gornjeg dela koji se betonim posle
ugradivllllia stuba, ploea se sme uzeti u rallun pri dimenzioniraqju temelja samo ako je
odgovanijueom armaturom vezana sa gorqjim delom.

Clan 397.
Za neannimne temelje beton ne sme biti marke niZe od MB 100, a za annimne te-
melje- marke niZe od MB !50 sa Ill\imanje 250 kg cementa na 1,0 m' temelja. Za nabija-
nje betona preporufuje se upotreba pervibmtora. Za izmdu temelja ne dozvoljava se
upotreba betona koji stareqjem gubi cvrstoeo, na primer betona izmdenog od cementa
Lafarge-a.

Clan 398.
U beton masivnih temelja dozvoljeno je ogmditi do 25% zdmvog i Cistog kamena.
Veea teZina kamena u odnosu na tezinu betona ne uzima se u obzir pri promeunavlllliu
dimenzija i stabilnosti temelja. U istakuutom delu nearmirsnih stepenastih temelja i iza
korena stope u sirini do polovine qjegove slobodne Sirine, nije dozvoljeno ugmdivllllie ka-
mena (slika 4).

Clan 399.
Masivni temelji mogu se izvoditi od nabaCaja na sloj svezeg betona marke MB
100, debljine 15 em, ito tako da se kamen slaZe u slojeve do Ill\iyjje 30 em i zaliva retkim
cementnim malterom me8avine I : 5 do potpunog ispuqjavanja svih !upljina.

218
 U manje propusnom tlu potrebno je slagati kamen u prethodno naliveni sloj "'.t-
kog eementnog maltera uz ponavljanje postupka do 15 em ispod vrba jame. Taj ostalak
treba izravnati slojem betona marke MB 100.
Postupak iz stava 1. ovog Clana ne sme se primerijivati na stepenaste i na annirane
temelje.

Clan 400.
Vis ina stope u korenu stepenastih temelja od nearrniranog betona mora biti jedna-
ka najmanje 1,5-strukoj sirini istaknutog dela stope (slika 4).

Clan 401.
U blok-temelju resetkastih stubova velike Sirine izradenih u jednom komadu, mo-
ze se u sredini predvideti nabaa.j od kamena ulozenog u beton iii supljina koja se ispu-
njava materijalom dobivenim iskopom.
Supljina iz stava 1. ovog clana mora se odozgo pokriti betonskom ploeom debljine
5 do 10 em, sa gornjom povr5inom u nagibu - radi oticanja vode.

Clan 402.
Beton'l!<e temelje bez armature treba betonirati odjednom bez prekida, osim ako
se gorQji i dbnji deo medusobno propisno pove:Zu odgovarajuCom armaturom.

Clan 403.
Temelji za celicne stubove moraju biti najmanje 20 em visi od terena, a gornja po-
vr5ina temelja mora biti obradena tako da se na njoj ne zadrtava voda i da delovi stuba
iznad temelja ne spreeavaju otieanje vode.

Clan 404.
U plavnim podruCjima temelje treba proraeonati za najvi5u vodu koja se proseeoo
javlja u periodu od 10 godina.
Za resetkaste stubove konstrukciju stuba treba zastititi od osteeenja plove&n
predmetima, i to do visine od 50 em iznad registrovane najvise vode u periodu od I 0 go-
dina. Ako se na plavnom podruCju u periodu od 10 poslednjih godina pojavio i led, stubu
treba dati prikladan oblik da bi se zastitio od gomilanja leda.

Clan 405.
Betonske temelje ne treba malterisati ni obradivati njihovu povrSinu, ali vidljivi de~
lovi moraju biti glatki.
Clan 406.
Ako se betonski temelji izraauju u moevarama iii u inaee agresivnom tlu, moraju
se primeniti odgovarajuce mere radi spreeavanja stetnog dejstva takvog tla iii takve vode
na beton. Prirodu agresivnosti treba utvrditi ispitivanjem tla odnosno vode i prema tome
odrediti potrebne mere zaStite.
Clan 407.
Ako se fundiranje stuba vr5i ptoeama, pragovima i st., a deo celienog stuba u tlu
nije oblo:Zen betonom, CeliCni delovi koji tete u tlu moraju se premazati vruCi.m asfaltom

219
ill na drugi nailin za!tititi od rd811Ja. Drveni pragovi moraju biti impregnirani sredstvom
koje stili od truleqja ili se na drugi naCin moraju za8tititi od uniStenja, ako se ne nalaze
stalno ispod kote podzernne vode ili ako po svojoj prirodi ne pruiaju dovoljan otpor raza-
raqju. .
Clan 408.
Zatrpanu zemlju nad temeljnim ploCama, pragovima i sL, ili oko temelja, treba
evrsto nabijati u slojevima od po najviSe 30 em. Pri izravnanju povrSine treba uzeti u
obzir naknadno sleganje nasutog tla.

XIV. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 409.
Nadzemni elektroenergetski vodovi za koje je izdato odobreqje za izgradqju pre
dana stupanja na snagu ovog pravilnika, mogu se izgraditi prema investiciono-tehnickoj
dokumentaciji na osnovu koje je dato odobrei\Ie za njihovu izgradnju.

Clan 410.
Danom stupai\Ia na snagu ovog pravilnika prestaju da va.Ze Tehnicki propisi za
gradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova (Dodatak .Sluibenog !isla SFRJ", br.
24/67), koji su sastavni deo Pravilnika o tehnickim merama za izgradnju nadzernnih elek-
troenergetskih vodova (.Sluzbeni list SFRJ'', br. 24/67 i 27/68) i Pravilnik o tehnickim
merama za izgradqju nadzemnih elektroenergetskih vodova napona 380 kV (,Sluzbeni
list SFRJ", br. 13/69).
Clan 411.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u .Sluzbenom Ii-
stu SFRJ".

220
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATMMA ZA POSTAVLJANJE NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA I TELEKOMUNIKACIONIH
KABLOVSKIH VODOVA •
Clan I.
Ovim pravilnikom propisl.\iu se tehnicki normativi za postavljarlie nadzemnih elek-
troenergetskih vodova namenjenih za prenos i razvod elektriene energije i nadzemnih te-
lekomunikacionih kablovskih vodova po istim stubovima, kao i za izvoc:tenje nadzemnih
kucnih prikljueaka za napajanje elektroenergetskih i drugih objekata i nadzemnih mesnih
i mec:tumesnih telekomunikacionih kablovskih vodova.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na kontaktne vodove za elektricnu vu-
Cu.

Clan 2.
Nile navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeea znaeeljja:
I) nadzemni elektroenergetski vodje skup svih delova koji slufe za nadzemno vo-
denje provodnika koji prenose i razvode elektrienu energiju, kojim su obuhvaeeni: pro-
vodnici, zaStitna ufad, zemlj.ovodi, uzemljivaCi, izolatori, nosaa, konzole, stubovi i teme-
lji. Nadzemni elektroenergetski vod moze biti sa neizolovanim (golim) provodnicima ili
sa izolovanim provodnicima;
2) visokonaponski elektroenergetski vod je elektroenergetski vod ciji nazivni na-
pon prelazi 1000 V;
3) niskonaponski elektroenergetski vod je elektroenergetski vod Ciji nazivni napon
ne prelazi 1000 V;
4) nazivni napon je napon prema kome je vod dimenzionisan i graden;
5) nadzemni telekomunikacioni kabl je samonosivi kabl koji sluzi za izgradnju
nadzemnih telekomunikacionih vodova, sa metalnim provodnicima ili optickim vlakni-
rna·'
6) nadzemni telekomunikacioni kablovski vod je skup svih delova koji sluze za
nadzemno vodenje telekomunikacionih provodnika, kojim su obuhvaceni: telekomunika-
cioni kabl, nosaCi, elementi za pri~Civanje, noSenje i hvatanje, zemljovodi, uzemljivaCi,
stubovi, spojnice i razvodna i zavrSna oprema;
1) stub je bilo koja konstrukcija koja sluzi za noienje elektroenergetskih i teleko-
munikacionih provodnika i opreme (npr. stub, nosac, zidna konzola i sl:);

"' Ovaj pmvilnik je objavljen u ,.Siuibenom listu SFRJ". br. 36/86.

221
 8) ugib provodnika je vertikalni razmak od prave koja spaja tacke vesanja do pro-
vodnika, meren u sredini raspona;
9) sigumosna udaljenost D je lll\imanja dozvoljena udaljenost izmedu niskona-
ponskog elektroenergetskog voda i telekomunikacionog kablovskog voda u sredini raspo-
na, koja se izraCunava prema obrascu:
D ~ 3 {f(cm)
gde je: f - ugib provodnika, u centimetrima, na temperaturi I - 400 C, za vod sa
veCim ugibom.
Clan 3.
Pri postavljanju nadzemnih niskonaponskih elektroenergetskih vodova i nadze-
-mnih telekomunikacionih kablovskih vodova na isle stubove, telekomunikacioni kablov-
ski vod mora se postaviti ispod niskonaponskog elektroenergetskog voda. Vertikalni raz-
mak izmedu tih vodova u glavi stuba ne sme biti mll11ii od 1 m ako je elektroenergetski
vod sa neizolovanim provodnicima, odnosno ne sme biti manji od 0,6 m, ako je elektroe~
nergetski vod sa izolovanim provodnicima. ·
Vertikaini razmak izmedu provodnika niskonaponskog elektroenergetskog voda i
telekomunikacionog kablovskog voda u sredini raspona mora biti najmanje na sigurno-
snoj udaljenosti D, ali ne sme biti manji od 0,6 m.
Niskonaponski elektroenergetski vod sa izolovanim provodnicima i telekomunika-
cioni kablovski vod mogu se postaviti u istoj horizontalnoj ravn~ s tim !to razmak izme-
du tih vodova mora biti najmanje na sigumosnoj udaljenosti D, aline sme biti mll11ii od
0,4 m.
Clan 4.
Pri priblizavanju i ukrstanju niskonaponskog elektroenergetskog voda sa izolova-
nim provodnicima i telekomunikacionog kablovskog voda na istom stubu, najmanji si-
gurnosni razmak izmedu tih vodova iznosi 20 em.

Clan 5.
Telekomunikacioni kablovi i opreme (spojnice, razvodna i zavr!na oprema) mora-
ju biti sigurno izolovani. Ako je spoljasnja povr!ina opreme od elektricno provodljivog
materijala, provodljivi delovi moraju se uzemljiti.

Clan 6.
Ako se uzemljenje elektroenergetskog i telekomunikacionog voda vr!i na istom
stubu, zemljovod telekomunikacionog voda mora biti izolovan, a uzemljivaCi moraju
biti udaljeni jedan od drugog najmll11ie 3 m.

Clan 7.
Provodnik niskonaponskog elektroenergetskog voda moie imati nl\iviSe jednu na-
pregnutu mehanicku spojnicu u rasponu izmedu dva stuba

Clan 8.
Stubovi na koje se postavlj>iju nadzemni elektroenergetski vodovi i telekomunika-
cioni kablovski vodovi moraju biti tako dimenzionisani da naprezanje materijala ne pre-
koraci granicu dozvoljenog naprezanja.

222
 tJan 9.
Nije dozvoljeno postavljanje na iste stubove:
a) visokonaponskih elektroenergetskih vodova i telekomunikacionih vodova sa
golim ili izolovanim provodnicima;
b) niskonaponskih elektroenergetskih vodova i telekomunikacionih vodova sa nei-
zolovanim provodnicima.

Clan 10.
Danom stupanja na snagu ovog pmvilnika prestaje da vafi odredba clana 192. Pra-
vilnika o tebniarim normativima za izgmdqju nadzerilnih elektroenergetskih vodova
(,SIIIZbeni list SFRJ", br. 51n3 i 11180).

tJan 11.
Ovaj pmvilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivaqja u "SliiZbenom li-
stu SFRJ".

223
 PRAVILNIK
0 TEHNitKIM PROPISIMA 0 GROMOBRANIMA*

Clan I.
Pri projektovaqju, gradenju i odrfuvanju gromobrana primenjivaee se tehnifke
mere sadltane u TehniCkim propisima o gromobranima, koji su odstampani uz ovaj pra-
vilnik i fine lliegov sastavni deo.

Clan 2.
lzgradllia gromobrana zapoeeta pre dana stupallia na snagu ovog pravilnika mofe
se nastaviti odnosno zavriiti prema vee odobrenoj tehnifk:oj dokumentaciji za njihovu
izgradlliu u skladu sa do sada vafeCim propisima za gradellie gromobrana.

Clan 3.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vak Pravilnik o Tehni~kim
propisima za gradenje i odrZavanje gromobrana (,Slufbeni list FNRJ", br. 7/57) i TehniC-
ki propisi za gradenje i odrfuvanje gromobrana, koji fine njegov sastavni deo, a objavljeni
su u dodatku .Slufbenog !isla FNRJ", br. 7157.

Clan 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavljivallia u
.Slufbenom listu SFRJ".

* Ovaj pravilnik je objavljen u ,.Slufbenom listu SFRF, br. 13178.

224
 TEHNICKI PROPISI 0 GROMOBRANIMA
I PREDMET PROPISA

Ovim propisima odreduje se koje objekte treba stititi gromobranom i naCin izgra-
dnje i odr'!avanja gromobrana.

2 PODRUCJE PRIMENE

Gromobranom se moraju zaStititi:

2.1 visoke kuee, fabricki dimt1iac~ silosi, osmatraCoice i drugi objekti koji znatno
nadvisuju okolinu;
2.2 objekti za preradu drveta, mlinovi, fabrike i skladista boja, lakova, eksploziva,
zapaljivih teenosti i gasova, kao i drugi objek1i koji su lako zapaljivi ill u kojima
Jako moZe doCi do poZara ili eksplozije;
2.3 pozorista, bioskopi, sportske i druge dvorane, cirkusi, sajamske hale, robne ku-
ee, bolnice, domovi zdravlja, skole, kasarne, Iucke, pristanisne i aerodromske
zgrade, ZelezniCke i druge saobratajne stanice, bogomolje, velike stambene
zgrade i drugi objekti u kojima se skuplja iii boravi veCi broj !judi;
2.4 muzeji, biblioteke, spomenic~ arhive, elektrane, transformatorske stanice sa
transformatorima pojedinaene snage preko 1000 kVA, pogonske zgrade vodo-
voda, fabrike i drugi objekti koji predstavljaju narocitu kultumu, istorijsku
iii ekonomsku vrednost;
2.5 objekti za koje se posebnfm propisima odredi da moraju biti zaStieeni gromo-
branom.

3. OBJASNJENJE POJMOVA

NiZe navedeni izrazi u smislu ovih propisa znaCe, i to:

3.101 Grom je direktno elektrieno atrnosfersko udarno praZQiellie, ill niz takvih pra-
znjellia prouzrokovanih razlikom izrnedu elektrienog potencijala atrnosferskog
elektriceteta i zemlje odnosno objekta na zemlji, a koja su prainjenja dovoljna
da ostete objekte ili ugroze !jude.
3.102 Udarno pratojeJiie je strujno prainjenje pri eemu struja praZQiellia najpre pora-
ste od nule do maksimalne jaCine (eeono vreme) i zatim, posle odredenog vre-
mena (vreme polovine vrednosti), dobije polovinu maksimalne jaCine.
3.103 Normalno atmosfersko udarno pratojeJ:Iie je ono prainjellie Cije eeono vreme,
zatim vreme polovine vrednosti i maksimalna jaCina struje (temena vrednost)
odgovaraju krivoj na slici I.

·~ lli
 I

Slika I.

Pri tome proseCno Ceono vreme praZqjenja iznosi 2/).s, vreme polovine vredno~
sti 50 fJS, a maksimalna jaCina struje 60 kA
3.104 Dlrektan udar groma je onaj udar pri kome struja groma u zemlju, prolazi
kroz gradevinske objekte, drveee, ljude i Zivotinje.
3.105 lndirektan udar groma je onaj udar koji dejstvuje indirektno na elektricne
vodove i metalne delove na zgradi i u njoj, prouzrokujuCi pojave prenapona
u elektrienoj mrezi i na tim metalnim delovima.
3.106 Preskok je nepozeljno preskakanje groma izmec:tu pojedinih taCaka gromobra·
na odnosno sa gromobrana na delove za8tieenog objekta
3.107 Specifi&d otpor zemlje Q (jedinica .0 m) je otpor I m3 zemlje izmeren izmedu
dve naspramne strane kocke cija je ivica 1 m.
3.108 Provodnost zemlje Y (jedinica S/m) je reciproena vrednost specifienog otpora
zemlje.
3.109 Otpor rasprostiraoJa Rr (jedinica Q) je otpor zemlje izmedu uzemljivaea
u referentne zemlje.
3.110 Udarnl otpor rasprostiraoJa R (jedinica .0) je otpor koji se suprotstavlja udar·
noj struji strmnog cela pri prolazu kroz uzemljivac.
3.111 Otpor uzemijeJija je zbir otpora rasprostiranja uzemljivaea i otpora zemljovoda.
3.112 Referenllla zemlja je podruqje zemlji!ta a naroCito njegova pov..Sina koja je od
pripadajueeg uzemljivaea udaljena toliko da se izmec:tu rna kojih taCaka tog po-
druqja ne pojavljuju znaCajnije potencijalne razlike.

3.2 Delovi gromobranske lnstalavije

3.201 Gromobran je elektricna instalacija izvedena tako da mogucnost udara groma
u za8tieeni objekt bude svedena na minimum. Ta instalacija je sastavljena od:
hvataljki, odvoda, uzemljivaea i dopunskog pribora (prema potrebi).
3.202 Hvamljke su metalni stapovi, vodovi na krovu (krovni vodovi), kao i metalni
delovi krova uopste, Ciji je zadatak da prihvate grom odnosno atrnosfersko
prainjenje.
3.203 Odvod je deo instalacije gromobrana, koji spaja hvataljku sa uzemljivaeem od·
nosno sa zemljovodom, a sastoji se od metalnog voda iii metalnih masa (delo-
v~) zaSticenog objekta.
Glavnl odvodi su odvodi koji po materijalu u dimenzijarna odgovaraju odre·
dbarna tacke 4.21 ovih propisa.

226
 Pomobii odvodl su ostali odvodi, naroCito odvodi premalenog preseka,
oluci i s1.
3.204 Spoj, slezaijke, var, itd. su delovi koji sluZe za medusobno provodno spa-
janje delova gromobrana, kao i za spajanje gromobrana sa metalnim masama
zaStieenog objekta.
Memi spoj (rastavna spojnica) je spoj u odvodu, koji se moze rastaviti radi
merema otpora rasprostiranja.
3.205 Prlkl,lni!Di vodOVI su vodovi koji spajaju hvataljke ill metaloe mase u zgradi i na
nj<>j, medu sobom ill sa l<rovrum vodovima.
3.206 Uzemljivai!l su u zemlju ukopani metalni delovt koji su sa njom u provodnoj
vezi. Delovi dovoda do uzemljivaCa, koji leze neizolovano u zemlj~ smatraju
se delovima uzemljivaCa.
3.207 Zemljovodi su vodovi knji povezttiu odvode (od memog spoja) sa uzemljiva-
l!em ili.sabirnim zemljovodom, i polozeni su van zemlje ill izolovano u zemlji.
3.208 Sabimi zemljovod je podzemni vod knji spaja najmanje dva uzemljivaea
prikljueena na glavne odvoae.
3.209 UzemljeJiie je skup uzemljivaea spojenib provodno medu sobom pomocu zem-
ljovoda ill sabimlh zemljovoda.
3.210 · Dopunski prlbor je pribor specijalnih gromobranskih instalacija koji u norma-
lnim pogonskim prilikama elektrieno odeljl\ie eleklroenergetske instalaciie od
sromobranske instalacije, ali ih dobro spaja sa njom prilikom atmosferskih pra-
mjenja (odvodnik prenapona, iskriste i sl.).
3.211 Spoijne ill unutraSnje metalne mase su veee metaloe mase na zaStieenom ob-
jektu ill u njemu, koje po SVOJOJ prvobttnoj nameni nisu sastavru deo gromobra-
nske instalacije (eeliene konstrukcije, metaloi krovovi i dimnjaci, cevi za ventila-
ciju itd., odnosno dizalice, stroJevt, rezervoari, cevov~ elektricni vodivi itd.)

4 OPSlE ODREDBE 0 GROMOBRANIMA

4.1 Opite
4.11 Gromobran mora biti izveden tako da atmosferslw prafujenje moze odvesti u
zemlju bez stetoih posledica.
4.12 Gromobran mora biti takav da pri odvodenju atmosferskog udamog praZnjenja
ne dode do preskoka. Pri tome treba imati u vidu da su za vreme udara
groma ljudi i predmeti u neposrednoj blizini odvoda uvek ugrozeni.
4.13 Hvataljke treba da budu postavljene na onim stranama odnosno delovima oQje-
kta na kojima postoji najveea verovatuoea da ee doCi do udara groma, a krovrti
vodovi odnosno odvodi poloteni tako da oko objekta koji se za8tieuje stvaraju
zatvoren kavez sa sto viSe odvoda
4.2 Materijal za vodove
4.21 Za gromobranske vodove moze se upotrebljavati sledeCi materijal i sledeeih di-
menzija:
Materijal Vanzemlje U zemlji
pocinkovana eeliena zica 8mm0 10 mm0
pocinkovana eeliena traka 60mm' lOOmm:~:
ali ne tanja od 3,0 mm ali ne tanJa od 3,5 mm
bakarna zica 6 mm </> ne preporuCuje se
aluminljumsloi 11ca 10 mm (/) nije aozvouena
aluminijumska traka 100 mm' nije dozvoljena
ali ne tanja od 3,5 mm

15'"-I 227
4.22 G1avni odvodi i hvataljke treba da odgovaraju presecima u ko1oni "Van zem1je".
Kad se metalni de1ovi zgrade upotrebljavaju kao hvataljke ili odvodi, treba da
imaju presek najmanje 50 mm' a deb1jinu najmanje 0,5 mm, ako ovim pro_pisima
nije odredeno drukcrje za pojedine s1ua.jeve.
4.23 Na objektima q)i su vodovi jako iz1ozeni koroziji zbog gasova i drugih
sastojaka u vazduhu, potrebno je vodove posebno zastititi premazivanjem ill na
neki drugi ekvivalentni nacin.
4.24 U zemlju se mogu polagati samo vodovi od masivnog materijala (obieno od po-
cinkovanog celika). U zemlju se ne smeju polagati a1uminijumski vodovi.
4.25 Ako su krov na zgradi, ob1oga krova ili o1uk od bakra, eeliene i a1uminijumske
vodove treba po1oZiti tako da kisnica ne teee sa bakarnih de1ova na eelicne ili
aluminijumske vodove. Ako to nije moguCe, treba upotrebiti bakarne vodove.
Na krovovima od pocinkovanog eelicnog lima ili aluminijuma nisu dozvoljeni
odvodi od go1e bakarne zice.
4.26 Na spojevima bakarnih i aluminijumskih vodova potrebno je umetnuti
uloiak od dvostrukog materijala (A1-Cu).
Pocinkovani Celik i aluminijum mogu se spajati neposredno.
4.27 Za potpore vodova upotreb1java se pocinkovani celik.
Na bakarnim vodovima potrebno je izmedu potpora i bakamog voda umetnuti
u1ozak od o1ova odnosno nekog drugog materijala otpomog prema atrnosfer-
skim uticajima, ill treba upotrebiti bakarne ill bronzane potpore.
4.28 Radi zaitite od korozije dozvo1jeno je premazivati vodove po1oiene u zemlju.
Na ulazu vodova u zemlju ·potrebno je vodove zastititi od korozije prema-
zivanjem na duZini od 0,3 m u zemlji i 0,3 m iznad zemlje.
Isto to vaZi i za medusobne spojeve vodova ili za spojeve vodova Sa
cevovodima u zemlji iii pod 1epom (malterom).
Za zaS:titu od korozije preporuCuje se premazivanje bitumenom i1i zaStitni omot.

4.3 Hvataljke

4.31 Objekt visok do 20 m dovoljno je zasticen od groma ako je opkoljen uzemlje-

nom mrezom koju stvaraju hvataljke i odvodi.
Sirina okaca mreZe ne sme biti veCa od 20 m, a vodovi sa svih stana objekta
treba da stvaraju zatvoren kavez.
4.311 Na krovovima celiCnih i armiranobetonskih ske1etnih zgrada po1atu se norma1ni
krovni vodovi koji su najmanje na svakih 20 m udaljenosti spojeni sa
CeliCnim delovima krovne konstrukcije.
4.312 Umesto krovnih vodova, dozvo1jeno je po krovu smestiti na medusobnoj
udaljenosti od 3 do 4 m metalne stapove provodno spojene sa celienim de1ovi-
ma krova. Ovi stapovi treba da stree iznad krova najmanje 0,2 m. Krovna
konstrukcija u tom s1ueaju predstavlja hvataljke.
4.32 Kao hvataljke mogu pos1utiti:
- uspravni metalni Stapovi;
- uspravni zavrSeci vodova;
- horizontalni i kosi vodovi du~ i povrh objekta (tacka 4.52);
- spoljne metalne mase objekta (npr.: metalni krovovi, krovni omamenti, meta-
lni stubovi, jarboli, dilll11iaci itd.), ako su istovetne sa standardizovanim materija-
1om hvataljki i ako je osiguran trajan i pouzdan spoj izmedu njihovih sastavnih
de1ova (tacka 4,53).
4.321. Meta1ne obloge tanje od 0,5 mm ne smeju se upotreb1javati kao hvataljke.

228
4.33 Hvataljka u vidu voda na drvenim konstrukcijama mora biti uzdignuta, po
moguCnosti, 150 mm iznad krova, ana betonske ravne krovove maZe se polaga-
ti neposredno po krovu.
4.331 Hvataljka na kosim krovovima sastoji se od jednog voda na svakom s1emenu
krova i odvoda na ivici zabata, koj1 se protezu do strehe (o1uka).
4.332 Hvataljka na ravnim krovovima usiun\ienm zgrada sastoji se od prstenastog
voda duz ivice krova. Osim toga povrsina krova treba da ima hvataljke onaka
kako je to predvideno u ta~ki 4.31 ovih propisa.
Na ravnim krovovima predvidenim za hodanje, hvataljke moraju biti zaStiCene
od mehaniCkog oSteCenja.
4.333 Hvataljke u vidu vodova pola:Zu se na krovne potpore udaljene najviSe 1,50 mm
i na potpore po slemenu udaljene najviSe 1,00 m.
4.34 Na zidanim i metalnim kiovnim nadgradnjama (tomjevi, dimnjaci, krovni ukra-
si) moraju se na najvisim taCkama nalaziti hvata1jke prema tacki 4.32 ovih propi-
sa, ako ne postoje slieni metalni de1ovi.
4.35 Krovovi objekata koji su nadviSeni tomjevima ili slienim nagradnjama (bogo-
molje i slicno), moraju biti z!clticeni kao da takve nadgradnje i njihovi
gromobrani ne postoje.
4.36 Hvataljke na krovovima sa pokriva~em od slame, trske ili sindre treba postaviti
iznad drvenog slemena krova tako da one od povrSine krova budu izdignute
najmanje 0,50 m.
4.37 Hvataljke na nizovima i b1okovima objekata mogn biti medusobno povezane, tj.
ovakvi objekti mogu imati zajedni~ku gromobransku instalaciju.
4.38 Metalni krovni nosaCi za elektroenergetske ill telekomunikacione vodove i nosa-
Ci (stubovi) antena, koji se na1aze na za!tieenom objektu, ne smatraju se
hvataljkama ni kad su prik1jueeni na gromobransku instalaciju (tacka 4.88).

4.4 Odvodi

4.41 Odvodi moraju uspostaviti najkraCu moguCu vezu sa uzemljivaCem, po moguC-

stvu vertikalno, bez promene pravca
Odvodi moraju biti ito kraCi, a treba ih razmestiti prvenstveno blizu
ivica zgrade.
Odvodi moraju biti postavljeni !to dalje od prozora, vrata, e1ektricnih instalacija
i onih metalnih masa koje nisu prikljueene na gromobransku instalaciju (tacka
4.7)
4.42 Za grade cija povriina osnove nije veea od 20m2 dovoljan je samo jedan odvod.
4.421 Za zgrade sa povrsinom osnove izmedu 20 i 50 m'. pored g1avnog odvoda
potreban je i jedan pomocni odvod.
4.422 Svaka zgrada sa povrninom osnove veCom od 50 m2 treba da ima najmanje dva
glavna odvoda,
4.423 Ako je zgrada !ira od 12 m, potrebna su najmanje 4 odvoda.
4.424 Ako je zgrada duta od 20 m, treba za svakih zaporetih 20 m dodati jos
po jedan odvod sa obe strane ako je zgrada Sira od 12 m, odnosno samo sa jedne
strane i to naizmenicno, ako je zgrada siroka do 12 m.
4.425 Ako je zgrada !ira od 20 m, za svakih zapoeetih 20 m !irine treba dodati
po jedan odvod.
4.426 Ako zbog nesimetriCne osnove zgrade nije izvesno koliko je odvoda potrebno u
smis1u prethodnih odredaba, odvode treba postaviti na svakih 20 m obima
zgrade.

229
 U odnosu na osnovu zgrade poreljno je odvode postaviti simetri~no, i to tako da
su u prirodnom produ.Zetku krovnih vodova.
Svaki drugi odvod moze naizmenifuo biti izraden kao pomoi:ni odvod.
4.43 Glavni odvodi mogu biti:
a) specijalno po1ozeni odvodi koji odgovaraju us1ovima iz tacke 4.21 ovih propi-
sa;
b) metalne mase objekta koje obrazuju dobru, provodnu celinu (metalni de1ovi
krova, o1uci, nosa6, armature), a imaju i odgovarajuCi presek u skladu sa ta-
ckom 4.21 ovih propisa.
Pomoi:ni vodovi mogu biti metalne mase kao pod b), Ciji presek mora odgovara-
ti preseku iz ta&e 4.22 ovih propisa.
4.44 Odvodi moraju biti izvedeni od sto du.Zih komada, sa sto manje spojeva, a
naroCito bez spojnica.
4.441 Radi sprocavanja preskoka i velikih e1ektrodinami~kih sila, ne smeju se izvoditi
ko1ena sa poluprOCfiikom manjim od 200 mm, a promena pravca voda ne sme
biti veea od 90q.
4.442 Razmaci izmedu potpora odvoda odreduju se prema po1ozaju, preseku i duZini
vodova.
4.443 Odvodi se polafu na zidne potpore medusobno udaljene najviSe 2 m, na krovne
potpore medusobno udaljene najvise 1,5 m i na potpore na s1emenu meduso-
bno udaljene najvise I m.
4.45 Za eeliene ske1etne ~rade i za zgrade sa limenim zidovima ili limenim ob1o-
garna zida (i kad obuhvataju sarno deo zgrade), kao i za limene sudove (rezer-
voare), te metalne mase moraju se upotrebiti kao glavni odvodL
Za armiranobetonske =de preporueuje se da se armatura upotrebi za glavne
odvode. .
4.451 Aim se armatura betouskih konstrukcija upotrebi kao odvod, pre betoniranja
treba zavarivanjem uspostaviti neprekidan spoj od vrha do dna konstrukcije
najmanje preko jednog eeli~nog stapa armature.
Preporucuje se da se tako spoji Citava armatura stuba ili da se od temelja do
vrha zgrade u armaturu po1ozi okrugli eelik bez nastavka, preeuika 8 do I 0 mm.
4.46 Kao odvodi mogu se korlsiiti metalne mase zgrade koje po ce!OJ visini prolaze
kroz zgradU, ne prave oStre krivine i nemaju izolacionih delova, a imaju dovo-
ljan presek prema ~ki 4.22 ovih propisa. To su: cevi za vodu ili centraloo greja-
nje, konstrukcije liftova, oluci i sliCno.
Odvodi ove vrste mogu se koristiti sarno kao pomoeni odvodi, a izmedu njih
treba da budu glavni odvodi u smislu ranijih odredaba. Glavni i pomoeni odvo-
di treba da budu rasporedeni naizmenieno.
Medutim, odvode ove vrste koji se nalaze sa spoljne strane zgrade treba u sva-
kom sluCaju povezati sa krovnim vodovima i sa uzemljenjem tako da saCir\iavaM
ju pomoene odvode, a ako se nalaze u unutraSnjosti zgrade treba sa njima po-
stupiti kao sa ostalim metalnim masama iz tacke 4. 7 ovih propisa.
4.461. Losa kontaktua mesta na metalnim masarna zgrada, koje s!UZ. kao vodovi i odvo-:
d~ !reba premostiti vodovima odgovarajueeg preseka (tacka 4.21) ili spojiti pre-
rna odredbama ~ke 4.5 ovih propisa.
4.462 Na olucima koji se upotrebljavaju kao glavni odvodi !reba da su pojedini delovi
provodno spojeni zavarivanjem ill privremenim mostovima.
4.47 Glavne odvode nije dozvoljeno polagati u o1uke.
Gasovode nije dozvoljeno koristiti za glavne vodove. Na zgradama ugrozenim
od potara ili od eksplozije svi odvodi moraju biti specijalno polozeni odvodi iz
tacke 4.43 pod a) ovih propisa.

230
4.48 Odvodi se mogu postaviti i neposredno ispod !epa ako ·~ ~ ~ovara.iu"!
naan zaitieeni od korozije, npr.: premazom, navlakom od polivinila, iii na drugi
sliean naan. . .. .
Pri tome spojna mesta moraju biti pristopal:na i ne smeJ';! ~Jti pokriv""!' 1e~om.
4.481 Odvodi se mogu polagati i u zid pod 1epom, ali u tom sluagu ne SM'll'! imati na-
stavke, a treba da su zdtieeni protiv korozij~, osim ako su po1?zem. u beton.
Ako je odvode u zidu potrebno po1oZiti u ceVJ, one treba da su IZ<_>~one a ne
metalne. Odvodi pod lepom, po moguenosti, treba da su bez prikljuCaka.
4.49 ··olavni odvodi, kao i pomoCni odvodi prikljuCeni na uzemljenje, treba da imaju
pristupaCnu rastavnu spojnicu na visini od oko 2 m iznad t1a.
Ako su takvi odvodi od zice iii od trake po1ozeni ispod !epa, treba da su na mesti-
ma prikljuCivanja - koja mogu biti u podzemnom oknu - zavareni ili spojeni
vijcima koji su osigurani protiv odvrtanja, a po potrebi i protiv korozije. U tom
sluCaju rastavne spojnice treba smestiti u ormanCice od nezapaljivog materijala u
lepu.
4.491 Ako se pomoeni odvodi prikljucuju na najb1izi glavni vod, prikljueak treba da je
iznad rastavne spojnice.

4.5 Vodovi i spojoice ...

4.51 Ako su hvataljke izradene u vidu vodova polozenih na krovu, nisu potrebni pose-
bni metalni Stapovi, osim ako je to naroCito propisano.
4.52 Vodovi moraju biti poloZeni i zaStiCeni tako da nisu izlo~eni mehaniCkom oSteCe-
nju.
4.521 PoloZaj vodova mora biti takav da omogucuje lak pregled.
4.522 Pri polaganju vodova treba voditi raeuna o posledicama i dejstvu izdmenja usled
promene temperature.
4.523 PoloZ.j vodova na krovu mora biti takav da ne spreeava klizanje snega.
4.524 Vodove ne treba polagati na krovove od metala, ako lim nije tanji od 0,5 mm.
4.525 Od zapaljivih delova krova vodovi moraju biti udaljeni po mogucnosti 150 mm.
Ako je ta udaljenost manja, zapaljive delove krova treba z.Stititi termickom izola-
cijom.
4.53 Spojevi moraju predstavljati solidnu galvansku i mehaniCku vezu i mofl\iu izdrZ.ti
bar desetostrukn tezinu voda, koji bi ih u nepovoljnom slueaju mogao opteretiti.
4.531 Spojeve treba, po pravilu, izvoditi na lako pristupaenim mestima Nepristupacni
spojevi moraju biti naroCito pouzdani.
4.54 Spojevi se moraju ostvariti zavarivanjem iii spojnicama izradenim prema jugoslo-
venskom standardu, a trakasti vodovi moraju se spojiti preklopno na duzini, od
100 mm, sa najmanje 2 vijka ili 2 zakovice.
4.541 Spoj lemljenjem dozvoljen je samo pri povezivanju timenih delova na objektu
(oluci ili sl).
4.542 Spojevi, naroCito oni ostvareni zavarivanjem, moraju biti zaStiCeni od korozije od-
govarajuCim zastitnim premazom.
4.55 Vodovi koji se spaj!\iu i spojnice moraju biti od istog materijala. Bakar i bronza
mogu se, pri tome, smatratit istorodnim materijalom.
4.551 Raznorodni materijali, kao eelik i bakar, smeju se medusobno spajati samo upo-
trebom olovnog uloska debljine najmanje 2 mm, a bakar i aliminijum smeju se
spajati samo pomoeu posebnog uloska Al-Cu.
4.6 l.lzemUeJiie
4.61 lspravno i propisano izvedeno uzemljenje od bitnog je znaCaja za ispravno de-
jstvovanje gromobrana, i tom delu instalacije treba pokloniti naroCito paznju.

231
4.611 Dejstvovanje gromobranskog uzemljenja karakterise udarni otpor rasprostiranja
& a ne otpor rasprostiraQia & .
4.612 Udarni otpor rasprostirania & odreduje se prib1i.Zno iz dimenzija uzemljivaea i
njegovog otpora rasprostiranja & ' na sledeCi naein:
4.613 Za nerazgranati horizontalni uzemljivac' prildjueen na njegovom kraju vazi pri-
bliZno: & - k. & (.0), ali za udarnu struju groma praktieno eftkasna je samo
duZina 20 m od ulaza uzemljivaea u zemlju.
Vrednost koeficijanta k zavisi od dutine uzemljivaea "I" (m), specifienog otpora
zemlje Q (.Om), a odredme se prema sledeeoj tablici:

Duzina uzemljivaea Specificni otpor zemlje.P (.Om)

~l' (m 50 100 !50 200 250 i vise

do 20 2,0 1,0 • * •
preko 20 do 30 3,0 1,5 1,0 * •
" 30 do 40 4,0 2,0 1,3 1,0 •
" 40 do 50 5,0 2,5 1,7 1,3 1,0

* duZina nedovoljna

4.614 Za vertikalne uzemljivaee i grupe takvih uzemljivaea kod kojih medusobni

raz_m~k pojedinih uzemljivaea n~e v~),.gd 5 m, uzima se k.- I. P
4.615 PoJedmaena ploea za uzemijen)eiiful o!ponaspresllraDJa pnblizno R,-ffi (r.l)
ako je a strana kvadrata (ploee). ' '
-Tako je npr. za plofu od 0,5 m' otpor rasprostirania: ·& - 0,35 Q, a za plocu od
I mm': & -0,25 Q. •
4.62 Za specifieni otpor zemlje manji od 250.0m, udarni otpor & uzemljivaea sme iz-
nosili ~vise 26 fJ ako ovim propisima za pojedine slueajeve nisu date druge
vfecfnO':'Sfi.""'-:=-'"-"":',
4.621 Ako je specifieni otpor zemlje veCi od 250 fJ m, iznos udamog otpora & ne sme
biti brojno veci od 8% od izmerenog specificnog otpora y_n_m.
4.63 Konstrukcija i smestaj uzemljivaea moraju biti odabrani tako daoipor raspro-
stiranja & , a time i udarni otpor ·& budu sto manji. Kao uzemljivaCi mogu
poslutiti: ·
4.631 specijalno za tu svrhu u zemlju polozeni vodovi u obliku:
a) horizontalno polozenih zica i traka (trakasti uzemljivaci);
b) vertikalnih cevi iii profila (stapni uzemljivaci);
v) vertikalnih ploea (ploeasti uzemljivaci);
4.632 metalne konstrukcije i mre.Ze cevi u zemlji, sa izuzetkom navedenim u taC. 4.682
i 4.684 ovih propisa.
4.64 Trakastl uzemJjiva~l izradmu se od pocinkovanog eelika sa dimenzijama po tacki
4.21 ov[h propisa. Polafu se sto dalje od temelja zgrade, po pravilu na udaljenosti
.ll!U..m,j_(fl kao pojedinaCni vodovi duz zgrade, kao zatvoreni prstenasti uzemlji-
'VWOlio zgrade iii kao zvezdasti uzemljivaCi kod kojih vise pojedinaCnih vodova
izlazi iz jedne tacke razni1n pravcima pri eemu ugao izmedu dva susedna voda tre-
ba da je najmanje 60'?
Qubirui polaganja mora iznositi najmanje 0,5 m, ali se preporucme da iznosi 0,8 m.
4.65 Slapni uzemiJival!i izradQju se od pocinkovanih eelicnih cevi odgovarajuce de-
bljine i duZine, a u skladu sa proracunom koji zadovoljava uslove iz tac. 4.62
i 4.621 ovih propisa.

232
 Najmanji dozvoljen unutraSnji preCnik cevi je 38 mm. PreporuCuju se gasne cevi
od 50 mm 0. Umesto cevi mogu se upotrebljavati i eelieni ravnokraki ugaonici
65.65.7 iii drugi ekviva1entni profili.
Du!ina uzemljivaCa iznosi najmanje 3 m.
Pri upotrebi veeeg broja . stapnih uzemljivaea, qjihova medusobna uda1jenost
treba da je bar jednaka duiini uzem1jivaea.
4.66 PloC.Sti uzemljlvaa su obieno kvadratnog oblika, i to od pocinkovanog eelika sa
povrsinom p1oee (s jedne strane) n,Ymanje 0,5 m2 i deb1jine 3 mm, iii od bakra
debljine 2 mm.
Ploee se polaiu vertikalno u zem1ju, tako da je gomja ivica p1oee n,Ymanje 1 m
duboko u zem1ji.
Takvi uzemljivaCi mogu se primeniti samo na mestima gde nivo podzemne vade
dopire na dubinu najmanje 3 m od povrSine.
PloCasti uzemljivaCi ne preporuCuju se za gromobrane.
4.67 Ako je zem1ja u oko1ini zaiticenog objekta e1ektrieno nefiomogena, \i. nema isti
specifiCni otpor, uzemljivaCe treba polofiti u sloj zemlje sa najveCom provo~
dnoseu.
4.671 Ako neki objekt ima vise uzemljivaea, treba ih medusobno spojiti vodom po1oie-
nim u zemlju. Pri tome preimuCstvo ima polaganje prstenastog voda oko zaStiCe-
nog objekta.
4.672 Nije dozvo1jeno zasipati uzem1jivace sljakom iii zgurom, niti uzemljivaee po1agati
u stalno zagrevanu zemlju.
4.673 Razmak uzem1jivaea odnosno odvoda od postojecih podzemnih e1ektrienih kab1o-
va mora iznositi najmanje 3 m, a ukrStanje treba sprovoditi pod pravim uglom.
Ako se pri ukrStanju ne moZe odrZati ovaj razmak, on se sme smanjiti ako se do-
vod do uzemljivaea izo1uje zastitnom cevi od neprovodljivog i nehidroskopnog
materijala (npr. keramicke cevi). Duzina zastitnih cevi mora biti tolika da izmedu
kab1a koji treba za8tititi i neizo1ovanog dovoda odnosno uzem1jivaea ostane raz-
mak od bar 3 m.
4.674 Ako ovi ili drugi propisi to ne zabranjuju, treba za uzemljivaeem gromobrana
spojiti sve metitlne mase u zemlji koje su udaljen~~~m. a po moguCnosti
i one uda1jene do 20 m. Spajanje se izvodi · ~'1Jomoeu dopunskog
priborao·--
4.675 Po1aganje uzem1jivaea iz tacke 4.631 ovih propisa izuzetno je dozvoljeno i u vodu,
ako ne postoji moguCnost izvodenja isto tako dobrog uzemljenja u zemlji na
obali. U tom s1ueaju, s obzirom na promene vodostl\ia i specificnog otpora vode
tokom godine, treba se pobrinuti da miami otpor R pri najniZem vodostaju, kao
ni pri najveCem specifiCnom otporu vode, ne prekoraCi maksimalnu dozvoljenu
vrednost.
Odvode u vodi treba zavrSiti vertikalnim uzemljivaCem zabijenim u dno.
Na mestima gde su uzemljivaCi poloZeni u vodu opasno je zaddavanje po nevre-
menu, pa na takvim mestima treba postaviti odgovarajuCe natpise koji upozora~
vaju na to.
Postav1janje uzemljivaea u bunare nije dozvoljeno.
4.68 Kao uzem1jivaci mogu s1uziti u zemlju po1ozene meta1ne konstrukcije, meta1na
vodovodna mreZa, a u odredenim sluCajevima i armiranobetonski temelji zgrade.
4.681 U zemlju po1ozena vodovodna mrefu sa meta1nim cevima moze pos1uziti kao
uzemljivaC, i to najviSe za dva odvoda po objektu.

233
4.682 Vodovodne mr.Ze ne smeju slu:!iti kao uzemljivaci:
a) ako postoji mogucnost da sa njih dode do preskoka u unu!raSnjost zgrade
ili postrojenja ugro:!enih eksplozijom (fabrike i skladista municije);
b) ako je otpor rasprostiranja Rr vodovodnih cevi veei od 20 D .
4.683 Ako vodovodna mre:!a slu:!i kao uzemljivac gromobrana, odvod gromobrana !re-
ba prvenstveno prildjuCiti na ulaznu cev pre vodomera. Ako to nije moguCe, treba
prema taeki 4. 752 ovih propisa premostiti sve vodomere i slime aparate, koji su
ugradeni izme(!u mesta na kojima je prikljueen gromobranski odvod i podzemnog
deJa vodovodne mre:!e.
4.684 Gasovodi ne smeju sluZiti kao uzemljivaci.
4.685 Ako su vodovi uzemljivafu i gasovodi me!iusobno udaljeni manje od 3 m, !reba ih
medusobno spojiti. Pri proracunu prelaznog otpora uzemljenja gromobrana, gaso-
vod se ne sme uzeti u raCun.
4.686 Ako kod nekih cevovoda polozenih u zemlji postoje uslovi iz tacke 4.67 ovih pro-
pisa, uzemljivac mora biti od njih udaljen bar 3 m.
4.687 Za ukrstanje uzemljivafu sa cevovodima primenjuje se odredba tacke 4.673 ovih
propisa.
4.688 Ako vodovodna mreZa sluti kao uzemljivat, o tome semora obavestiti organizaci"
ja vodovoda kojoj pripada Ia vodovodna mre:!a.
4.69 PojedinaCni uzemljivaCi, po pravilu, neCe se polagati ispod mesta na kojima se u
sluCaju oluje mogu skupljati !judi iii zivotinje.
Ako se to ne moze izbeCi, !reba odgovarajuCim merama spreiSti opasnost zbog na-
pona koraka, koja nastaje pri udaru groma, u smislu Tehnickih propisa za elektro-
energetska postrojenje iznad 1000 V.
4.691 Zgrade u kojima se u sluCaju oluje mogu skupljati !judi iii Zivotinje, kao:
osmatracki tornjevi, planinske ktiee i slifuo, !reba da imaju jedan iii, jos bolje, dva
prstenasta uzemljivacka voda na me!iusobnoj udaljenosti od 2 m, koji su na vise
mesta medu sobom spojeni.
ZadrZavanje na osmatraCkim tomjevima za vreme oluje treba izbegavati.

4.7 Metalne mase

4.71 Na objektu Cije metalne mase sa spoljne strane stvaraju oblik kaveza (objekti sa
eelienom konstrukcijom i dr.), ostale njegove metalne spoljne i unutr.Snje mase
ne moraju biti prikljueene na gromobran, osim u slueaju iz tacke 4.75 ovih
propisa.
4. 711 Na objektu nizem od 15 m, iako spoljne metalne mase ne stvaraju oblik kaveza,
njegove unutraSnje i spoljne metalne mase, isto tako, ne moraju biti prikljuCene
na gromobran, osim ako je objekt pokriven zapaljivim pokrivaeem iii sadr:!i lako
zapaljiv materijal.
U tom sluCaju !reba na gromobransku instalaciju prikljuiSti one metalne mase
koje na udaljenosti manjoj od 1 m le:!e paralelno sa gromobranskom instalacijom
na duzini veeoj od 4 m. Ako ta duzina iznosi vise od 8 m, prikljuCci moraju biti
nacinjeni na najvisoj i najni:!oj tacki metalne mase.
4. 72 Metalne mase du:!e od 2 m ili mase Cija je povr8ina veea od 2 m' prikljuCtliu se na
gromobransku instalaciju ako se nalaze u ravni koja je ogranieena za8titnim kave-
zom ili ako su van kaveza, a stvarni razmak od tih masa do gromobranske
instalacije je manji od vrednosti D u dijagramu na slici 2.

234
 /
L_

//,
VL_
or-r-~~~v~~v~
v v

s
vv
70 V V. '-r--t--t--1
vv
¥ r-l---1f-tv74v-7"h
./

Slika 2.

4.721 Razmak D (m) zavisi od veliCine udarnog otpom uzemljenja Ru (!./) i mzdaljine
L (m) izmedu mesta na kome se metalna masa najvi!e pribliZt.lie gromobranskoj
instalaciji i ulaza odvoda u zemlju (slika 2). Razmak D izracunava se po pribli-
Zilom obmscu:

D - 0,066 R + 0,028 L

4.722 Umesto obmsca mogu se koristiti krive iz dijagmma na slici 2 koje vaze za vazduh.
Akose u meduprostoru nalazi predmet druge dielektriene evrstoee (npr. suv zid),
mzmak D treba u odgovarajueoj meri korigovati.

235
4.73 Metalne delove elektrienih aparata i masina ispod krova snabdevene zastitnim
uzemljenjem, koji mogu doci pod napon, kao i metalne mase na koje su ovi apara-
ti i maSine uCvrSCeni, treba prikljuCiti ~ gromobran pomoCu dopunskog priM
bora (Iatka 3.210).
4.731 U pogledu stvarnog razmaka izmedu delova elektriene i gromobranske instalacije
primenjuje se odredba tacke 4.72 ovih propisa. Ako stvarni razmak iz bilo kojih ra-
zloga mora biti manji od razmaka ,D" dobivenog prema dijagrarnu slike 2, treba
izmedu delova elektrienih instalacija koje stoje pod naponom i gromobranske
instalacije izvesti spoj preko dopunskog pribora.
4.74 Ako se armatura armiranobetonskog stuba upotrebi kao odvod (tacka 4.45),
stapovi armature koji slufe kao odvod moraju biti pouzdano spojeni sa uevrsce-
njem krova, meduspratnim konstrukcijarna i armiranim podrumskim podom.
Ovakvi spojevi ne moraju biti zavareni.
4.75 Metalni dimnjaci, cevi za ventilaciju i ostale metalne mase na krovu moraju biti
u jednoj iii viSe taCaka prikljuCeni na gromobransku instalaciju, osim u sluCaju iz
tacke 4.71 ovih propisa.
4.751 Yodice dizalica (liftova) koje dopiru do vrha zgrade (poslednjeg sprata), treba na
njihovom gornjem i donjem kraju prikljuCiti najkraCim putem na gromobransku
instalaciju, u smislu tacke 4.73 ovih propisa.
4.752 Kad su cevovodi u zgradi prikljuceni na gromobransku instalaciju, sve na njih pri-
kljuCene aparate i vodomere i eventualna prekidna mesta treba premostiti vodo-
vima preseka navedenih u tacki 4.21 ovih propisa.
4.76 LoSa spojna mesta u metalnim masama koje su prikljuCene na gromobransku in-
stalaciju (lac. 4.711 i 4.75) treba premostiti ako na tim mestima u slueaju udara
groma postoji mogucnost da preskok prouzrokuje poiar iii mehanicka o!teeenja.
4.77 Celiene konstrukcije objekata i armature armiranobetonskih objekata treba uzem-
ljiti najmanje na dva mesta (tacka 4.45).
4.78 VeCe metalne mase u blizini zaStiCenog objekta (CeliCne ograde, mostovi, nadze-
mni cevovodi) treba uzemljiti, ako njihov polozaj poveeava opasnost od udara
groma.
4. 781 Po!to drveee u blizini zaitieenog objekta utiee na dejstvovanje gromobrana, to ako
je drvo vise od objekta i ako je od njega udaljeno manje od I 0 m, gromobran
mora imati jedan odvod postavljen na objektu sto blize drvetu.

4.8 Elektriena postrojenja

4.81 Pri postavljanju gromobranske instalacije treba uzeti u obzir blizinu elektricnih po-
strojenja toj gromobranskoj instalaciji prema tacki 4.7 ovih propisa, kao i blizinu:
a) zgrada u obliku tornja, kao !to su: antenski stubovi predajnika, tornjevi bogo-
molja, osmatracki tornjev~ dimnjaci sa elektriCnim reklamnim instalacijama,
stubovi za reflektore itd.;
b) zgrada ugrozenih pofarom i eksplozijom.
4.82 Ako se elektricno postrojenje nalazi iii postavlja blizu gromobranske instalacije,
potrebno je:
a) OOli~ne cevi vodova koje su medusobno provodno spojene i metalne plaSteve
kablova spojiti sa gromobranskim vodovima ili sa metalnom masom spojenom
sa gromobranskim vodovima, i to na mestu pribliZavaja i na drugom mestu
lll\iblizem zemlji;

236
 b) na vodovima sa zastitnim provodnikom zaititni provodnik spojiti sa gromobra-
nskim vodovima kao pod a), pod uslovom da zaititni provodnik ima presek
fll\imanje 10 mm• Cu, 16 mm• AI odnosno 50 mm• Fe.
Gde ima vise provodnib provodnika, uzima se u obzir zbir njihovih preseka.
4.821 ZaStitni provodnici za zaStitu pomoCu zaStitne naponske sklopke, ne smeju se spo-
jiti sa gromobranskim postrojenjem.
4.83 Ako se elektriena instalacija spaja sa gromobranskim postrojenjem, postavljl\iu se
na glavnoj razvodnoj ploCi odvodnici prenapona spojeni sa uzemljenjem gromo-
brana.
4.84 Elektricne insta!acije u armiranobetonskim ill celiCnim skeletnim zgradama ill na -
metalnim masama koje su spojene sa gromobranskim postrojenjem, nije potrebno
spajati preko odvodnika prenapona ni direktno sa gromobranskim vodovima.
4.85 Razmak izmedu gromobranskog voda i voda niskonaponskog kuenog prikljucka
treba da je najmanje I m.
4.86 Treba nastojati da se na krovovima gromobranska instalacija odeli od krovnog no-
saC.. To je ispuQjeno ako je krovni nosac udaljen bar I m od gromobranske
instalacije.
4.861 Ako je razmak iz tacke 4.86 ovih propisa manji od I m, treba gromobranske
vodove izolovati pomoeu izolacione cevi otporne prema atrnosferskim utica,iirna
ili ih pokriti drvenim daskama.
4.862 Ako se izmedu krovnog nosaea i gromobranske instalacije ne moze postiCi ni uda-
ljenost od 0,4 m, treba pored izolovanja gromobranskih vodova pomoeu izola-
cione cevi u smislu tacke 4.861 ovih propisa, krovni nosac spojiti sa gromobran-
skom instalacijom preko dva zatvorena iskrista od 20 do 30 mm. Ova iskriSta treba
da su zasticena od mehanickih osteeenja i medusobno udaljena najmanje I m,
a njihov napon reagovanja pri 50 Hz treba da je viii od 20 kV. lskrista treba
ispitati pri svakom pregledu (glava 7).
4.863 Ako se vrh krovnog nosaea nalazi za vise od 2,5 m iznad najvise tacke zgrade u
krugu oko nosaea sa preenikom od 20 m (npr.: sleme, dimnjak, nadgradQja
itd.), krovni nosac treba spojiti sa gromobranskom instalacijom preko dva iskrista
u smislu tacke 4.862 ovih propisa.
4.87 U pogledu antena !reba primenjivati odgovarl\iuce tehnicke propise za antenska
postrojenja i ove tehniCke propise.
4.88 Televizijske antene i antene za ultrakratke talase treba prikljuciti na gromobransku
instalaciju neposredno, a druge antene - preko odvodnika prenapona smeStenog
!to bliZe anteni. Ovo se odnosi na antene uzemljene iz pogonskih razloga. Efe-
ktivna vrednost naizmenienog napona reagovanja odovodnika prenapona pri 50
Hz moze iznositi fll\ivi!e 2000 V, ako antena nije predvidena za visi radni napon.
4.881 Metalne krovne nosace za antene !reba uzemljiti odnosno prikljuCiti na gromobra-
nsku instalaciju.
4.882 Presek i materijal prikljucnih vodova za antenu ili krovni nosac moraju ispuQjavati
uslove iz tacke 4.21 ovih propisa.
4.89 Metalne nosace telekomunikacionih vodova na zastii:enim objektima treba priklju-
~iti na gromobransku instalaciju najkraCim putem pomoCu provodnika u smislu
tacke 4.21 ovih propisa, ako je to iz pogonskih razloga dozvoljeno.

4.9 Povezivarlie sa dmgim uzemlielliima

4.91 Uzemljenje gromobranske instalacije i pogonska kao i zaititna uzemljenja nisko-
naponskih elektroenergetskih postrojenja i instalacija, po pravilu, medusobno se
povezuju, osim u odredenim sluCajevima kad je to zabranjeno propisima.

237
4.92 Isto tako, gromobranska instalacija se povezuje sa pogonskim kao i za8titnim uze-
mljenjem visokonaponskib postrojenja, ako ispunjava us1ove za to uzemljenje u
pogledu napona dodira i napona koraka.
4.93 Povezivanje uzemljenja gromobranske instalacije sa uzemljenjima te1ekomunika-
cionih instalacija vr8i se saglasno propisima o te1ekomqrllkacionim instala-
cijama

5 POSEBNE ODREDBE 0 GROMOBRANIMA NA SPECIFICNIM OBJEKTIMA

5.1 Nemetaloi tofllievl, silosi i fabri&i dillll1iacl vi§! od 10 m

5.11 Hvataljke moraju nadvisiti gomju ivicu dimnjaka najmanje za 0,5 m.

S.lll Kao hvataljke mogu posluZiti poklopci i mr.Ze ako se mogu pouzdano prikljuCiti
na gromobransku instalaciju, ill prstenasti provodnik u visini gornje ivice dim-
njaka.
5.112 Hvataljke u obliku eelienih fica ili traka i odvodi na duiini najmanje 3 m ispod
vrha, po potrebi, moraju biti zattieeni od korozije prevlakom od o1ova ili drugog
ekvivalentnog materijala. . .
5.113 Hvataljke u obliku stapova moraju biti ravnomemo rasporedene po obimu objek-
ta, a njihov medusobni razmak sme iznositi najviSe 5 m.
5.114 Hvataljke moraju biti medusobno spojene.
5.12 Za nemetalne dimnjake i tornjeve do 30m visine dovoljanjejedan odvod Odvod
mora piolaziti sa ki§ne strane odnosno sa spoljne strane pored eventnalnih metal-
nih penjalica, sa kojima treba da je spojen. Penjalice mogu s1uZiti za prievrsCivanje
odvoda. Ako su metalne penjalice po celoj duZini spojene provodnikom odgovara-
jueeg preseka, mogu sluZiti kao odvod.
5.121 Za raspored odvoda v.Zi odredba tacke 4.4 ovih propisa. U pogledu tomjeva od
armiranog betona treba postupiti u smislu taCke 4.45 ovih propisa. Nemetalni tor-
njevi i dimnjaci visi od 30 m moraju imati najmanje dva odvoda, koji na oba kraja
moraju biti medusobno spojeni.
5.122 Odvodi se postavljaju, po moguestvu, na suprotnim stranama objekta, s tim sto je-
dan od qjih ide pored metalnih penjalica i sto je s njima spojen, a drugi je po-
stavljen, po mogueslvtj, sa kiSne strane.
5.123 VeCi delovi sa spoljne strane dimnjaka i tornjeva (na primer, metalni obruci i sl),
moraju biti solidno spojeni sa odvodima.
5.124 Na nemetalnim tornjevima moze se postaviti poseban odvod za prikljuCivanje
unutratnjih metalnih masa
5.13 Svaki odvod na tornjevima mora imati svoj uzemljivaC, a svi uzemljivaCi moraju
biti medusobno spojeni podzemnim prstenastim vodom, koji treba, po mciguC-
stvu, prikljuCiti na uzemljivaee susednih gromobrana.
Uzemljivac i podzemni prstenasti vodovi moraju biti polozeni sto dalje od pod-
zemnih dimnih kanala.
5.131 Na uzemljivaee gromobrana treba prikljuCiti uzemljivace susednih gromobrana
i uzemljenje metalne mase, po moguenosti sve do udaljenosti od 20 m.
5.14 Metalnu tiZ.d za usidreqje (ankerovanje) oqjekata treba uzemljiti na mestima nji-
hovog uevrsCivanja
Ovakvo uzemljenje treba sprovoditi prema tacki 4.65 ovih propisa, s tim sto je do-
voljno upotrebiti stapni uzemljivac duZine 2 m.
5.141 Ako su metalna uZad uevrseena na zastitcenom objektu, ona moraju biti priklju-
eena na gromobransku instalaciju odnosnog objekta.

238
5.2 Bogomolje, metalni torqjevi, metalni dlnuliaci i sUbll objekti

5.21 Tomjevi bogomolja visoki su 20 m moraju imati najm"ffie jedan glavni odvod,
a visoki preko 20 m - najmanje dva glavna odvoda, od kojih se jedan mo~e
poloZiti u tomju, ali samo pod uslovom da slilZi i za prikljuCiv"ffie unutraSnjih
metalnih masa po tacki 4. 7 ovih propisa.
5.22 Veee metalne mase, na primer konstrukcije na kojima vise zvona, treba spojiti
sa gromobranom.
5.221 Ako je od drveta konstrukcija na kojoj vise zvona, nije potrebno zvona i fliihova
le~ista prildjuciti na gromobran.
5.23 Oklopne metalne razvodne ormanciee i kutije sa prikljuccima motora !reba spojiti
sa gromobranskom instalacijom, tako oni onda u stvari predstavlj'liu iskrista
za elekrriene vodove.
Osim toga, treba postaviti odvodnike prenapona izmedu faznih provodnika (sabi-
rnica) i uzemljenja
5.24 Brod bogomolje treba da ima posebnu gromobransku instalaciju, bez obzira na
tor"ffi. Potrebno je samo da se gromobran na brodu bogomolje spoji najkraCim
putem preko slemena sa najblizim odvodom gromobrana tornja.
5.241 Ako postoje unakrsni brodovi, krovni vod po slemenu !reba da dobije glavne
odvode na svakom sporednom brodu i na oba kraja glavnog broda.
5.25 Tomjevima slieni objekti od celika ill armiranog betona, kao S!o su: torqjevi
izvoznih postrojenja u rudnicima, tomjevi garnitura za buSenje, rashladni tornjevi,
vodotorqjevi, dill111iaci, gradevinske dizalice i sL treba da im'liu pri dnu najm"ffie
dva naspramna prikljucka na uzemljivaee.
5.251 Delovi eeliene konstrukcije po celoj visini treba da su dobro spojeni u elektrienom
pogledu. Posebni gromobranski vodovi na samom objektu nisu potrebni.

5.3 Zieare
5.31 Staniena zgrada l!ieare zasticuje se gromobranom po odredbama glave 4. ovih
propisa.
5.32 Meta!ne konstrukcije u stanici, a narocito oslonce pogonskih i okretnih tockova i
uredaj za zatezaQje uiadi, treba spojiti sa uzemljenjem gromobrana staniene
zgrade.
Takva uzemljenja treba ostvariti najmanje na svakih 500 m.
5.321 Ostale stubove odnosno metalne toCkove na njima treba uzemljiti pomocnim
odvodima.
5.322 Na stubovima sa vise odvojenih betonskih temelja, treba na svakom temelju po-
staviti odvod glavni ill pomoeni.
5.33 Na betonskim stubovima Cija se armatura ne moze upotrebiti za odvod, kao i na
drvenim stubovima, treba od noseCih toCkova do uzemljivaea postaviti specijalne
odvode, i to na svakih 100 do 200 m.
5.331 Ako direktno uzemljenje noseeeg loCka nije mogueno iii nije pozeljno, treba pn-
staviti iskrista izmedu odvoda i najniieg dela metalne konstrukcije na koju se os-
lanja toCak.
5.34 Na ziearama sa noseeom uiadi izolovanom od stuba treba predvideti sredstva da
se uiad mogu uzemljiti za vreme olllie i kad zieara ne radi. U tu svrhu moze se
upotrebiti i pritisni toCak.
5.35 Ako Zieara ima samo jedno uze koje ne mora biti izolovano, potrebno je u
pogonski toCak i u toCak za okretanje ugraditi metalne segmente koji obezbeduju
stalno uzemljenje uzeta.

239
5.4 Satori i vetrenjaCe

5.41 U pogledu satora primenjuju se odredbe tacke 4.31 ovih propisa.

5.411 Ako su S.torski stubovi, usidrenja, napinjaei itd. izradeni od metala, oni mogu
zameniti zaStitni kavez.
5.42 Za vetrenjace vazi, pored odredaba glave 4. ovih propisa, i sledeee:
5.421 Duz glavne ivice svakog krila moraju biti postavljene hvataljke koje prelaze krilo
za 100 mm. Ove hvataljke moraju biti medusobno spojene.
5.422 Hvataljke na krilima, kao i one koje su eventualno postavljene na obrtnoj kapi
vetrenjaee, treba medusobno spojiti preko postojeee metalne osovine, kliznlh kon-
takata iii odgovarajueeg savitljivog voda, i prikljuciti ih na odvode odnosno uzem-
.JiivaCe.
5.423 U pogledu metalnih vetrenjaea primenjuje se tacka 5.25 ovih propisa.

5.5. Zgrade sa mekanim pokrivacem

5.51 Na zgradama pokrivenlm drvetom (sindrom), slamom ill trskom, krovne vo-
dove treba polagati po slemenu na drvenim potporama ru\imanje na 0,50 m
iznad krova, a odvodi treba da su oct ivice krova udaljeni najmanje 0,40 m.
Drvene potpore treba dobra priCvrstiti na krovnu konstrukciju.
5.52 Metalni delovi na mekanom pokrivacu, kao sto su: limene obloge oko dim-
njaka, prozori, ventilacione cevi itd., ne smeju se spojiti sa gromobranom i
moraju biti udaljeni oct gromobranske instalacije najmanje za razmak D, prema
tacki 4.72 ovih propisa.
5.53 Dimnjake i ostale nadgradnje treba zastititi u smislu opstih odredaba (tacka
4.34).
5.531 Ako vodovi prolaze kroz krov, treba ih zastititi provlaceqjem kroz cevi od
neprovodnog materijala otpornog prema atmosferskim uticajima. U tu svrhu
mogu se upotrebiti ventilacione iii izolacione cevi.
5.532 Grane drveea treba potkresati tako da su udaljene najmanje I m od krova.

5.6 Pogonske prostorlje i skladista ugrozeni pozarom

5.61 Gromobranske vodove treba izvoditi tako da ne dode do varnieenja iii zagre-
vanja, Sto bi moglo prouzrokovati poZar. Zbog toga vodovi treba da imaju Sto
manje spojeva, a nuZni spojevi treba da su naroCito briZljivo izradeni.
5.62 Gromobranski vodovi van zgrade treba da su udaljeni najmanje 0,5 m od
elektroenergetskih instalacija (vodova).
5.621 Preporucuje se postavljaqje odvodnika prenapona na glavnoj razvodnoj tabli
ili na nadzemnom elektroenergetskorn vodu, izmedu faznih provodnika (sabir~
nica) i uzemljenja.
5.63 Otpor uzeinljenja ne sme biti veci od 20 D ako specifieni otpor zemlje nije
veci od 250 D m.
5.64 Glavni odvodi treba da su polozeni u vidu posebnih vodova van zgrade.
5.65 Transportne uredaje za zapaljive materije i transportne cevi za iseckanu slamu,
koji su polozeni ispod slemena, treba na svakih 20 m i na krajevima spojiti
sa krovnim slemenskim vodom iii sa odvodima.
5.651 Zbog vibracije za vreme pogona, prikljucke treba izraditi od savitljivog pocinko-
vanog uZeta sa osiguranim vijCanim spojem.

240
5.652 Na dizalicarna za seno treba spojiti sa gromobranskim vodovima najvisu taCku
dizalice, kuciSte motora i prekidaCa, kao i eekrk.
5.66 Odvodi na otvorenim sldadistima za slamu i si., sa krovom, !reba da su uda-
ljeni od usldadistenog materijala najmanje 0,40 m.
5.67 u pogledu zastite usldadistene slame ill sl. na otvorenom prostoru, primenjuju
se odredbe o zgradama sa mekanim pokrivacem (tacka 5.5). Hvataljke treba
da su na izolacionim (drvenim) potporama ili zategnute iznad slame, s tim sto
su hvataljke udaljene od usldadiStenog materijala najl1lll11ie 0,50 m, a odvodi'
(vertikalni deiovi) - najmanje 0,40 m.
5.68 Vodovodna instalacija u objektu !reba da je odeljena od vodovodne mreie
izolacionom cevi duzine I m postavljenom van objekta.

5.7 Pogonske prostorije I sldadista ugrofeni eksplozijom

Ovakvim prostorijama smatraju se prostorije u kojima za vreme rada moze

nastati opasna eksplozivna sme§a gasova ill praSine sa vazduhom.
5.71 Gromobranske instalacije za ovakve zgrade !reba da su izradene narocito briZlji-
vo. Svi spojevi i prildjueci treba da su za8ticeni tako da se ne mogu ola-
baviti.
5.72 Hvataljke i krovni vodovi postavljaju se prema tacki 4.31 ovih propisa, s tim
sto je sirina okaca r.Setke krovnih vodova najviSe I 0 m.
5.721 Na svakih IO m po obimu objekta !reba postaviti po jedan glavni odvod, s tim
sto objekt mora imati najmanje eetiri glavna odvoda. Odvodi se polazu sa
spoljne strane zgrade. Za eelicne i armiranobetonske zgrade u pogledu odvoda
primenjuju se odredbe tacke 4.45 ovih propisa.
5.73 Ako su metalni cevovodi prekinuti izoiacionim uioskom, ovaj uloiak treba
premostiti iskriStem ili odvodnikom prenapona, i to van prostorije ugrozene
ekspiozijom. "
5.73I Ako to nije moguee, mora se upotrebiti iskriste ili odvodnik prenapnna zastieen
od ekspiozije i osposobljen za rad na mestima ugrozenim ekspiozijom.
5.74 Eiektroenergetska instalacija, bez obzira na visinu zgrade, !reba da je spojena
sa gromobranskim vodovima ako ne ispunjava usiove za priblizavanje po tacki
4. 72 ovih propisa.
5.75 Za otvoreno postavljene veCe metalne mase~ kao Sto su: cevovodi, kolone i sl.,
nije potrebna pnsebna gromobranska zastita, ako su svi metalni deiovi spojeni
provodno i uzemljeni. ·
5.76 Na otvorenom prostoru pnstavljeni metalni sudovi (cisteme) sa zapaljivim teO.
nostima crja para sa vazduhom obrazuje ekspiozivnu smesu, kao i metaini su-
dovi sa zapaljivim gasovima, moraju biti pnvezani sa drugim sudovima i metal-
nim deiovima na zemlji i u njoj u krugn od 20 m oko njih, kao i sa susednim
gromobranskim uzemljel1iima.
5.76I Za povezivanje treba upotrebiti materijal prema tacki 4.2I ovih propisa ill
postojeCe cevovode, koji su provodno spojeni.
5.762 Namemo izoiovane spojeve cevi !reba premostiti iskristem z.Sticenim od
ekspiozije.
5.763 Posebno uzemljenje sudova nije potrebno ako su spnjeni sa uzemljenim cevo-
vodima ili ako su sudovi postavljeni bez izolacione podioge na zemlju iii beton.
lnace, sudove treba uzemljiti pomoeu prstenastih vodova ill prildjuciti na sabirni
zemljovod.

~ 241
5.764 Broj prildjuCaka na prstenasti ili sabirni zemljovod odredtije se s obzirom na
preenik ili duiinu soda, i to:
do 3 m I prikljuCak
preko 3 do 20 m 2 prikljuilka
preko 20 m 3 prildjucka
5. 77 Zemijom pokrivene sudove i cevovode koji su sa njom u neposrednom dodi-
ru, nije potrebno §tititi gromobranom.
5.78 Noseee konstrukcije cevovoda od drveta, opeke ili betona treba najmanje na
svakih 20 m da imaju pomoene odvode.
5.781 Uzemljivaee iii vece metalne mase na daljini od 10 m od tih odvoda, treba
povezati s njima odnosno sa njihovim uzemljenjem.
5.782 Otpor uzemljenja ne sme biti veei od 20 0 ako specifiCni otpor zemlje nije
veCi od 250 !.1 m.
5.783 Za noseee konstrukcije od celika ili armiranog betona i za niska betonska
postolja odvodi nisu potrebnL
5.79 Na postrojenja za punjenje cisterni (kamioni, vagon~ brodovi) cevovode treba
uzemljiti kao glavne odvode i s njirna spojiti sve metalne mase u blizin~ kao
Sto su ~eleznicke sine, metaine konstrukcije itd.
5.791 Na prelazu iz zone opasnosti zeleznicki kolosek treba izolovati ugradivanjem
izolacionih umetaka u §ine.

5.8 Pogonske prostorlje i sldadi§ta eksplozlva

Ovakvirn prostorijama smatraju se prostorije za izradu i preradu eksploziva,
kao i skladiSta eksploziva iii eksplozivnih predmeta.
5.81 Spoljna gromobranska instalacija
5.811 Oko za§tieenog objekta treba postaviti stubove sa hvataljkama, na medusobnom
razmaku koji ne treba da je manji od 10 m niti veCi od 30 m. Udaljenost
stubova sa hvataljkama od ivice objekta izracunava se prema taeki 4.72 ovih
propisa, s tim Sto ne moze biti manja od 2,00 m.
Ako Je objekt okruZen nasipom, stubove, po mogucnos~ treba postaviti na
vrh nasipa.
5.812 Vrhovi stubova odnosno §iljaka treba da nadvisuju sleme opasnog objekta za
polovinu najveeeg razmaka izmedu dva susedna stuba
5.813 Umesto stubova dozvoljeno je koristiti pojedinaeno drvece, ako odgovara gore
navedenim uslovirna u pogledu visine i razmaka, a snabdeveno je hvataljkama.
5.814 Drveee Cije su grane udaljene manje od 5 m od ivica zasticenog objekta, I
Cija je visina veea od polovine visine stuba sa hvataljkom, mereno od t1a zgrade,
treba snabdeti hvataljkama
5.815 Ako gusto drveee dopire do objekta iii ga nadvisuje, gromobran !reba izvesti
u smislu glave 4. ovih propisa.
5.816 Metalne ograde ili metalne stubove za ogradu treba spojiti sa uzemljenjem
ako je njihovo odstojanje od uzemljenja manje od 3 m.
5.817 Objekti u zemlji ili pokriveni slojem zemlje od 0,5 m nije potrebno da irnaju
spoljnu gromobransku instalaciju, Calc i kad ventilacione cevi izlaze iz zemlje.
5.82 Gromobran na objektu
5.821 Krovrti vodovi treba da su polozeni sa §irinom okaca r.Setke najviSe 10 m.
Na svakih 10 m po obirnu objekta !reba postaviti jedan glavni odvod, s tim
da objekt irna najmanje eetiri glavna odvoda.

242
 5.822 Melalne delove na objektu, kao oluke i Zlebove, treba spojiti sa gromobranskim
odvodima, ali oni se ne smeju koristiti kao hvataljke ill odvodi.
5.823 Metalne nadgradqje objekta treba spojiti sa gromobranom. Nadgradqje od izo-
lacionog materijala treba na vrhu da imlliu hvataljku u obliku ~ipke koju treba
spojiti sa gromobranom.
5.824 Metalne cevi za vodu, paru ili sl. uvedene u objekt spolja nad zemljom, treba
spojiti sa spoljnim gromobranskim postrojenjem.
5.825 Hvataljke u obliku krovnih vodova koje moraju biti udaljene od samog krova,
treba poloziti razapete u vazduhu, ili, ako bi pri tome ugib bio suviSe veliki,
podupreti izolacionim potporama.
Drvene potpore treba impregnisati elektricno neprovodnom masom.
5.826 Artniranobetonski objekti cije su horizonlalne i vertikalne armature bile pri
gradenju medusobno elektricno provodno spojene u smislu odredaba glave 4..
ovih propisa, te sacinjavaju kavez, treba da imaju samo hvataljke prema lacki
4.3 ovih propisa, dok im posebni odvodi nisu potrebni.
5.827 Ako celiena armatura ne odgovara uslovima iz lacke 5.826 ovih propisa,
objekt treba da ima hvataljke i odvode (lac. 4.3 i 4.4) i eelicnu armaturu treba
spojiti na viSe mesta sa unutraSnjim zemljovodom neposredno pri zemlji
5.828 Ako objekte pokrivene zemljom treba naroeito zastititi od groma, na primer
objekte za veoma eksplozivne materijale, onda se u nasutu zemlju ili na qju
polozi gromobranska mrella sa ~irinom okaca od 10m i ona se uzemlji pomo-
Cu prstenastog uzemljivaCa.
Za objekte do 8 m duzine umesto mrelle dovoljne su dve ukrStene trake
u dijagonalnim pravcima.
Za objekte nasute zemljom koji imaju ventilacione cevi ovakva za~tila potrebna
je u svakom sluCl\iu.
5.83 Uzemljenje
5.831 Uzemljenje se izvodi prema lacki 4.6 ovih propisa.
5.832 Ako su stubovi sa hvataljkama poslavljeni na nasip, treba jedan prstenasti vod
polofiti u nasip, a drugi van nasipa, sa njegove spoljne strane.
Oba prstenasla voda treba povezati medusobno u produzeqju svih odvoda, ali
najmanje eetiri pula.
5.833 Sa unutraSnje strane nasipa treba poloziti jos jedan prstenasti vod (unutrasqji),
a u zemlji ga spojiti sa spoljnim prstenastim vodom m\imanje na dva mesta.
5.834 Ako nasip obuhvala vi~e objekata, prstenasti zemljovod treba poloziti oko svih
tih objekala.
5.835 Ukupni otpor uzemljenja jednog objekta ili grupe objekala ne sme biti veCi
od 10.0.
Ako se taj otpor ne moze postiCi samo prstenastim vodovima, zbog kratkog
voda ill zbog lo~e provodnosti zemlje, treba dodati jOO i druge uzemljivaee.
5.836 Provodue (metalne) podove u objektu treba spojiti na vise mesta sa unutra~qjim
prstenastim vodom, i to, po mogucnosti, simetrieno. Dozvoljen je i njihov
prikljuCak na sabirni vod u objektu.
Na mestu prikljucka poda na unutrasqji prstenasti zemljovod treba poslaviti
jo~ i poseban uzemljivac
5.837 Uzemljenja susednih objekala na udaljenosti do 20 m od za~tieenog objekta,
treba podzemno spojiti sa uzemljenjem tog objekta.
5.838 Za ispitivanja i mereqja treba u prikljuCnim vodovima, u spojenim vodovima
izmedu prstenastih vodova i u prikljucnim vodovima susednih uzemljenja ugra-
diti raslavne spojnice i oznaCiti ih lablicama.

16'"-1 243
5.84 Metalni delovi u objektu
5.841 MaSine, aparati, grejna tela, cevi i veCi metalni delovi, kao Sto su: metalni
podovi, metalne obloge stolova, metalna vrata i prozori, treba da se prikljul!e
na sabirni vod u unutrasnjosti objekta, a taj vod treba priklju~iti na unutrasqji
prstenasti zemljovod (tacka 5.833) najmanje na dva mesta. Ove metalne mase
mogu se prikljuCiti neposredno na prstenasti zemljovod, naroCito ako ih ima
malo ili su medusobno udaljene.
5.842 Sabirni vodovi mogu se, po potrebi, polotiti na raznim visinama, ali !reba da
su vertikalno medusobno spojeni najmanje na dva mesta.
5.843 Masine, aparati i sudovi, u kojima se eksploziv preradl\ie ili otvoreno ~
ne smeju se spojiti sa krovnim vodovima, a od maSina, aparata i sudova, kao i
metalnih delova spojenih s njima, treba da su udaljeni za razmak D (tacka
4. 72), a najmanje 0,5 m. Odvodi na zgradi !reba da su od prozora, vrata ili
drugih otvora udaljeni, isto tako, za razmak D, a najmaqje 0,5 m.
5.844 Paralelne metalne cevi treba na viSe mesta provodno spojiti. Spiralne (zmijaste)
cevi treba takode na viSe mesta provodno premostiti.
PreporuCuje se da se uvodi cevi u metalne sudove provodno premoste, ako ·u
blizini nije izvrsen spoj.
5.845 Metalne delove u sudovima od izolacionog materijala !reba spojiti medusobno
i sa najbliZim zemljovodom.
5.846 Prikljueci i spojevi treba da su briZ!jivo izradeni, po moguenosti vijcima iii
zavarivanjem. Ako su spojeni pomoeu vijaka, spojevi treba da imaju najmaqje
dva vijka preCnika najmanje 8 mm, koji moraju biti zdticeni od odvrtaqja.
5.847 Prikljueci na l!elicne konstrukcije treba da su izradeni tako da je osiguran stalan
kontakt.
5.848 Na prolazu cevi kroz metalne ili provodne podove ili zidove cev !reba spojiti
sa podom ili zidom.
5.849 Obujmice zagrevanih cevi treba da su naroCito jake i elastiene.
5.85 Ostale mere
5.851 Elektriene vodove treba dovesti u objekt kablovima polozenim u zemlju na
dubinu od najmaqje I m. Ovaj kablovski vod mora da poene na udaljenosti
od najmanje 50 m oct objekta.
Metalni plaSt kabla i zaStitoi provodnik zaStitoog uzemijenja ,ili nulovllJl\a
treba spojiti sa unutrasqjim prstenastim zemljovoc;lom (tacka 5.833).
5.852 Za narocito opasne objekte (skladista nitroglicerina i slicnih eksploziva, zgrade
u kojima se izradnje barut ili kapisle) treba u elektroenergetski dovod ugraditi
prekidno mesto. To prekidno mesto mora da ima razmak preskoka od najmaqje
I m i !reba da se postavlja van unutrdqjeg prstenastog uzemljivaea
Preporueuje se da se pored prikljucnica dovoda, na udaljenosti od najmaqje
I m, predvidi druga kratko spojena prikljucnica u koju se uvlaCi u~ kad je
instalacija iskljul!ena.
Kratko spojenu prikljuCnicu treba uzemljiti.
5.853 Za ostale objekte treba ugraditi polufuu preklopku pomocu koje se elektro-
energetska instalacija objekta kratko spoji kad je van upotrebe. Kratak spoj u
preklopki treba uzemljiti. ·
Radnu i kratko spojenu prikljuCnicu i poloZaje polufue preklopke treba jasno
obeleZiti.
5.854 Kod glavne razvodne table iii razvodnog ormanCica i na prelazu nadzemnog
voda u kablovski !reba ugraditi odvodnike prenapona.

244
5.855 Metalna kucista vecih elektricnih aparata treba prikljuCiti na sabirni vod u
objektu iii neposredno na unt~trasnji prstenasti zernljovod.
5.856 Metalna kucista rnalih elektricnil1 naprava, kao !to su: svetiljke, sklopke i prik-
ljucnice, !reba spojiti sa zernljovodirna ako su od rliih udaljeni do 0,5 rn.
Za spajanje !reba prirneniti bakamu ~icu preseka najrnarlie 10 rnrn'.
5.857 Dimnjaci, tomjevi, visoki predmet~ visoko drveCe i uzviSenja, udaljeni manje
od 100 rn od za!ticenog objekta sa eksplozivnorn sadr~inorn, rnoraju irnati
eropisne gromobrane.
5.858 Zeleznicke ~ine i nadzernne cevovode, koji ulaze u wtieeni objekt, treba
najkraCirn putern spojiti na prstenasti uzernljivac objekta. Na ulazu u zasticeni
objelg zeleznicki kolosek !reba izolovati pornocu izolacionih urnetaka izrnedu
Sina.
Osirn toga, !reba na razdaljinarna od 15, 25 i 50 rn od prstenastog zernljovoda
objekta, nadzernne cevovode uzernljiti !tapnirn uzernljivacirna (tacka 4.65) du-
iine najmanje 4 rn.
5.859 Nije dozvoljeno postavljanje nadzernnih vodova na razdaljini do 50 rn od za!-
ticenog objekta, a takve vodove ne !reba postavljati, po rnogucstvu, ni na raz-
daljini do 100 rn.

6 1EHNICKA DOKUMENTACIJA ZA IZRADU GROMOBRANSKIH

INSTALACUA
6.1 Tehnicka dokumentacija na osnovu koje se izraduju grornobranske instalacije
mora saddati:
a) vrstu, svrhu i rnaterijal objekta, a eventualno i kategoriju objekta iz glave 5.
ovih propisa;
b) osnovu krova i izglede zgrade, sa glavnirn rnerarna;
v) oblik i nagib krova i vrstu pokrivaea;
g) sve hvataljke;
d) sve odvode;
d) sve uzernljivaee i rneme spojeve (rastavne spojnice), oznaeene i nurnerisane
po redu;
e) sve prikljucke na rnetaine rnase (tacka 3.211);
z) sav dopunski pribor (tacka 3.210);
z) potrebne proracune.
6.2 Crtezi rnoraju biti izvedeni tako da se iz njih vide:
a) svi delovi koji nadvisl\iu krov, uz naznaku rnaterijala;
b) polotaj i velicina rnetalnih delova na krovu i pored J1jega, kao !to su: lirnene
obloge, oluc~ hvataci za sneg, firme i drugo;
• v) poloiaj i veliCina spoljnih i unulraSnjih rnetalnih rnasa;
g) poloz,Y nadzernnih elektricnih vodova u blizini krova i krovnih i zidnih
nosaCa;
d) polotaj elektricnih kablova u okolini zgrade;
d) polotaj cevovoda koji ulaze u zgradu;
e) svi predrneti koji utieu na projektovanje grornobranske instalacije;
Z) reke, potoc~ jezera, moCvarni tereni, bunari i eventualno poznate podzemne
vode u blizini objekta;
z) propisani otpor uzernljenja.
6.3 Sve nastale promene na objektu ili u njegovoj okolini, odnosno na gromcr
branskoj instalaciji, treba unositi u tehnicku dokurnentaciju, tako da ona uvek
prikazl1ie postojeee starlie.

245
7 PREGLED I ISPITIVANJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA

7.1 Preg!ed gromobranskih instalacija posle izgradnje odnosno rekonstrukcije ob-

jekta vrli se prema odredbama Osnovnog zakona o izgradnji investicionih
objekata.
7.2 Preg!ed gromobranskih instalacija u toku upotrebe mora se vrliti:
a) posle prepravke ill popravke gromobranske instalacije;
b) posle udara groma u instalaciju iii objekt;
v) u sledeCim redovnim periodifuim razmacima, zavisno od vrste objekata:

1 godina - za objekte sa eksplozivom, dok staoje zemljovoda i uzemljival!a

treba detaljno pregledati svakih 5 godina;
- za objekte ugroiene eksplozijom;
2 godine - za objekte ugrozene powom, za zil!are i objekte kod kojih je
spojeno uzemljenje gromobranske instalacije sa wtitnim uzem-
ljenjem elektroenergetskog postrojenja;
3 godine - za ugrozene objekte kao sto su: fabricki dimnjac~ velike bogo-
molje, osmatraCki tornjevi, tornjevi izvoznih postrojenja u rud·
nicima;
- za objekte u kojima moze doCi do panike pri udaru groma,
kao sto su: pozorista, bioskopi, sportske dvorane, cirkusi, hoi-
nice, Skole, kasarne, ZelezniCke stanice, robne kuCe;
- za objekte koji su ugrozeni zbog korozije gromobranskih vodova
i l!~emljiva~ kao sto su: hemijske fabrike, rudnici i sl.;
5 godina - za ostale objekte.
7.3 Prilikom pregleda treba naroCito utvrditi:
a) da li postoji ostetenje i korozija hvatalj~ odvoda i spojeva;
b) velicinu otpora rasprostiranja pojedinih uzemljivafu i svih uzemljivafu za-
jedno (ovo utvrdivanje merenjem treba vr8iti, po mogucustvu, u susno doba,
i to savremenim mernim metodama);
v) koroziju uzem!jivaca (naroCito u agresivnom terenu) ako ne zadovoljavaju
rezultati utvrdeni merenjem pod b);
g) stanje prikljufuka metalnih masa na gromobranske vodove, a ako spojevi
nisu vidljiv~ potrebno je merenjem utvrditi da li su prik!jueci dobri.
Pri prvom pregledu treba izvrsiti i pregled gromobranskih instalacija naroeito
u pogledu polaganja vodova, preseka i materijala i odrediti rokove periodicnih
pregleda po odredbi tacke 7.2 pod v) ovib propisa
7.4 0 svakom pregledu treba sastaviti zapisnik, u koji se unose sve vrednosti dobi-
vene merenjem, i iz njega se mora videti da li je instalacija ispravna i koje
su eventualne popravke na njoj potrebne.

8 GROMOBRANI SA IZVORIMA JONIWWCEG ZRACENJA

8.1 Opste odredbe

8.11 Odredbe ove glave odnose se na grac:tenje i odrfuvanje gromobrana sa hvatalj-

kama koje koriste izvore jonizujueeg zraeenja
Na gradenje i oddavanje gromobrana sa hvataljkama koje koriste izvore joni-
zujueeg zraeenja odnose se i odredbe prethodnih glava ovib propisa ako odred-
bama ove glave nije drukCije odredeno.

246
8.12 Hvataljkama u smis1u tailke 3.202 ovih propisa smatraju se i one hvataljke
koje imaju glavu sa izvorom jonizujuceg zraeenja, na primer: radioaktivni ko-
balt, radijum i dr.
8.13 G1avni de1ovi hvataljki koje koriste izvore joniz$eeg zraeenja su:
- izvor jonizujueeg zraeeqja, npr.: Co60, Ra i dr.;
- zastitna radna posuda (radni kontejner) od o1ova ill celika;
- metalni siljak;
- nosac bvataljke;
- pomoCni de1ovi i pribor.
8.14 Za hvataljke iz taCke 8.13 ovih propisa opasna zona zrai!el!ia je zona u kojoj
doza radioaktivnog zraeenja prelazi maksimalno dozvoljenu vrednost Maksi-
malno dozvo1jena vrednost je 2,5 mrlh (milirendgena na eas).
VeliCina opasne zone zraeenja zavisi od aktivnosti upotrebljenog izvora i ona
za izvor Co60 aktivnosti 100 mCi (milikirija) iznosi u po1upreeniku oko 7 m
iznad otvorenog izvora.
Povtiina ispod ravni hvataljke !reba da bude za!ticena od zraeenja radnom
posudom.
8.15 Za gromobrane sa hvataljkama koje koriste izvore jonizujueeg zraeenja zabtev
iz tacke 4.12 ovih propisa ispuqjen je ako zastitna zona gromobrana pokriva
ce1u povtiinu osnove sticenih objekata.
Za ovakve gromobrane nije potreban zatvoren kavez.
8.16 Za gromobrane sa hvataljkama koje koriste izvore jonizujueeg zraeenja smatra
se da je objekt dovoljno zasticen ako je qjegova povrsina osnove pokrivena
zastitnom zonom.
ZaStitna zona, s obzirom na aktivnost izvora jonizujuCeg zraCenja, iznosi:
Aktivnost izvora Po1upreCnik za8titne
mCi zone m

100 120
90 llO
80 100
70 90
60 80
50 70
40 60
30 40
20 30
8.17 Treba voditi raeuna o opadanju aktivnosti izvora jonizujueeg zraeenja sa vre-
menom (npr. za Cr/' 0 vreme po1uraspadanja, 1j. vreme za koje aktivnost izvora
opadne na 50% od poeetne vrednosti, iznosi 5 godina i 4 meseca).
Medutim, vreme opadanja aktivnosti izvora radijuma i sliCnih radioaktivnih
materija je vr1o dugo (do 1000 i vise godina), tako da, praktieno, kod hvataljki
sa ovim izvorima zraCenja ne treba uzimati u obzir opadaqje aktivnosti izvora
odnosno smanjivanje zaStitne zone hvataljke.
8.18 Broj i po1oZllj hvataljki koje koriste izvore jonizujueeg zraeenja zavisi od povr-
sine osnove sticenih objekata.
Ovakve hvataljke !reba postaviti:
- na najvisem de1u objekta, s obzirom na zastitnu zonu;

247
 - na nosaCima Cija je visina dovoljna da zraeenje na dva metra iznad moguC-
nog stajali§la bude ispod maksimalno dozvoljene vrednosti, s obzirom na
opasnost od zraeerija.

8.2 Posebne odredbe

8.21 Privremeno se ne dozvoljava upotreba gromobrana sa izvorima jonizujuceg
zraeeqja na objektima za proizvodnju i usldadistenje eksploziva.
8.22 Na gromobranske instalacije sa hvataljkama koje koriste izvore jonizujueeg zra-
eeqja ne primenjuju se odredbe lacke 4.3 ovih propisa nego odredbe lac. 8.12,
8.13, 8.15 i 8.18 ovih propisa.
8.23 Izuzetno od odredaba lac. 4.42 do 4.426 ovih propisa, koje se ne primenjuju
na gromobrane sa izvorima jonizujuteg zraeenja, broj glavnih odvoda za hva-
taljke koje koriste izvore jonizujueeg zraeenja, radi veee sigurnosti, mora biti
najmanje 2 (dva). Odvode treba poslaviti na suprotnim stranama objekta, a ako
to nije moguee, razmak izmedu odvoda treba da iznosi najmanje 10 m.
8.24 U pogledu poslavljanja hvataljki sa izvorima jonizujuceg zraeenja na nemetal-
nim tornjevima, silosima i dimnjacima, primenjuju se odredbe glave 5, osim
odredbe lacke 5.11 ovih propisa, s tim sto se uvek poslavljaju dva glavna odvo-
da, bez obzira na visinu objekata.
8.25 U pogledu tehnicke dokumenlacije gromobranskih inslalacija sa jonizujuCim
zraeenjem primeqjuju se odredbe glave 6. ovih propisa, s tim §to se zahteva
da Ia tehnicka dokumenlacija sad!ti jo§ i:
- slaticki proraeun nosaea hvataljke i njegovog ucvr8eenja;
- proraCun trajnosti izvora jonizujuCeg zraCenja;
- uputstvo u sluCaju nezgoda sa izvorom jonizujueeg zraeenja.
8.26 U pogledu pregleda i ispitivanja gromobranskih inslalacija sa izvorima jonizu-
jucih zraeenja primenjuju se odredbe glave 7. ovih propisa, s tim sto takva
gromobranska inslalacija spada u grupu instalacija Ciji je rok periodicnih pre-
gleda jedna godina i dopunom da pri pregledu treba obratiti posebnu pafuju
na slabilnost uCvr8eenja hvataljki u mehanickom pogledu..

8.3 Mere signrnostl pri gradeJiiu i od!tavllllin gromobranske instalacije sa izvorima

joniZ11Juteg zraee.Qa
8.31 Gromobrani sa hvataljkama koje koriste izvore jonizqjuceg zraeeqja moraju biti
izvedeni tako da se spreei stetno dejstvo zraeenja na ljudski organizam.
Nosaci hvataljke treba da imaju prepreke koje onemogucuju pel1ianje uz njih.
8.32 Transport i koriSeenje izvora jonizqjuteg zmeenja vr8i se prema Pravilniku o
slavljanju u promet i kori§eenju radioaktivnih materija iznad odredene granice
aktivnosti i o merama zastite od zraeenja ovih izvora ("Slu.Zbeni list SFRJ",
br. 31165).*
8.33 Hvataljke sa izvorima jonizujuteg zracenja smeju se poslaviti tek po§to su zavr-
Seni svi radovi na izvodenju ostalih delova gromobranske instalacije.
8.34 Hvataljke sa izvorima jonizujuceg zraeenja mogu poslavljati samo lica koja
imaju dozvolu za rad sa izvorima jonizt.UuCeg zraCenja prema Pravilniku o
struenoj spremi lica koja rade sa izvorima jonizujuCih zraeenja i na poslovima
zastite od tih zracenja ("Sluzbeni list SFRJ", br. 31165).*
--::.,.::-,-,..::-.,-:1-pravilnid stavljeni su van snage dono!enjem Zakona o za!titi od jonizujuCih zrafenja (,.Siutbeni list SFRJ'",
b~. _54176).
Sada je materija zaStite od jonizujuCih zratenja regulisana Zakonom o :zaStiti od jonizujuCih zratenja i o posebnim merama
sigumosti pri kori!Cenju nukleame energije (,Siuibeni list SFRJ", br. 62/84) i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

248
8.35 Svaka hvataljka sa izvorom jonizqjueeg zral!eflia mora biti oznal!ena propisanim
tablicama sa natpisom: .OPASNOST-ZRAtENJE", koje moraju biti lako uoe-
ljive sa svih prilaznih strana i uvek citke.
8.36 Prilikom primopredaje gromobranske instalacije izvodac radova mora predati
korisniku objekta detaljno pismeno uputstvo o postupku u sluCaju nezgoda sa
izvorom, g. u sluCaju mogucnosti ozraeavanja okoline iznad makaimalno dozvo-
lje~ doze zral!ellia pri padu iii ~enju hvataljke usled pomra iii nekog jal!eg
nepnl(videnog mehanickog udara.
8.37 forisnik gromobranske instalacije sa hvataljkama koje koriste izvore jonizqju-
ceg zral!enja mora da odredi jedno lice upoznato sa uputstvom iz taeke 8.36
ovih propisa, koje ee redovno u odredenim vremenskim periodima pregledati i
proveravati stabilnost uevrseenja ovakvih hvataljki i, u sluCaju potrebe, na vreme
izvestiti korisnilai o moguenosti eventoalne nezgode.

249
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM PROPISIMA ZA SPECIJALNU ZASTITU
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA OD POZARA*

Clan 1.
ZaStita elektroenergetskih postrojenja od poiara vrsi se prema Tehni~kim propisi-
ma za specijalnu zastitu elektroenergetskih postrojenja od poiara, koji su odstampani u
Dodatku .Slufuenog Jista SFRJ", br. 16/66 i ifule sastavni deo ovog pravilnika.

Clan 2.
banom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaie pravilnik o Tehni~kim
propisima za specijalnu za8titu elektroenergetskih postrojenja od poiara (.Slufbeni Jist
FNRJ", br. 37/57) i Tehniru propisi za specijalnu zastitu elektroenergetskih postrojenja
od poiara (Dodatak .siuzbenog lista FNRJ'', br. 37/57), koji ifule sastavni 'deo tog pravil-
nika.

Clan 3.
Ovl\i
pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavljivanja u
.SMbenom listu SFRJ".

• Ovaj pravilnik je objavljen u ,.Siufbenom listu SFRJ", br. 16/66, 58/72 i 24/75.

250
 ~ ........ .,,
TEHNICKI PBOPISI -----------
ZA SPECUALNU ZASTITU ELEKTBOENEBGETSKIH 2-5 · 41, /f.'o.
1
POSTROJENlA OD POZARA '
//

l PRIMENA PROPISA

l.l Ovim propisima predvidaju se specijalne mere za za8titu od powa elektroenerget-

skih postrojenja i uredllja, kao i objekata u blizini tih postrojenja i uredllja.
1.2 Odredbe ovih propisa odnose se na elektroenergetska postrojenja i uredllje za proi-
zvodnju, transformaciju, prenos, pretvaranje i raspodelu elektriene energije.
1.3 Primena ovih propisa obavezna je prilikom projektovanja, izvodenja, kori~eeqja i
odrZ.vanja odnosnih elektroenergetskih postrojeqja i uredaja.

2 ZASTITA POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU, TRANSFORMACIJU I RAS-

PODELU ELEKTRJCNE ENERGIJE

2.1 Gradevinske mere

2.111 Elektroenergetska postrojenja visokog napona treba da su sm~tena tako da ne
mogu da prouzrokuju pow veeeg obima, niti da ugroze susedne zgrade
lli druge objekte. Ona treba da su smestena u posebnim zgradama ill na otvore-
nom prostoru, odvojena od susednih zgrada koje ne pripadaju postrojenju.
2.112 Ako se ovakva postrojenja postavljlliu u zgradi koja sluZi i za druge svrhe,
delovi postrojenja koji mogu prouzrokovati poiar moflliu biti smesteni u za to
podesne i spolja pristupaene prostorije, koje su od ostalih prostorija potpuno
odeljene zidovima koji sluze za spreeavanje i sirenje poZara.
Ove prostorije se moflliu grani~iti sa slobodnim prosto rom i treba da ,budu,
po moguenosti, u ravni terena. Njihova oprema i dispozicija treba da su takve
da se mogucnost pojave i sirenja poiara svede na najmanju meru.
2.113 lzuzetno, mogu se postrojenja ukupne instalisane snage uljanih transformotora do
1.500 kVA, ako nije druk~e moguee r.Siti ill ako to iziskqju posebne prilike,
smestiti u prostorije koje se ne graniee neposredno sa slobodnim prostorom i nisu
u ravni terena. U takvom slu~u treba da je bezuslovno osigurana trajna i dovo-
ljno eflkasna ventilacija odnosnih prostorija.
2.121 Prostorije u kojima su smestena postrojeqja za proizvodnju iii transformaciju
elektriene energije ukupne instalisane snage iznad 1500 kVA, treba da su od suse-
dnih objekata (zgrada) koji ne pripadllju postrojeqju udaljene najmaqje 10 m.

251
2.122 Ako su postrojenja visokog napona sme8tena na otvorenom prostoru, delovi
tih pOstrojel1ia podloZni pofuru treba da su od susednih objekata (zgrada) koji ne
pripadaju postrojeqju udaljeni najrnanje 10 m. .
2.123 Udaljenost predvidena u laC. 2.121 i 2.122 ovib propisa moze biti rnanja ako su
preduzete mere za sprei!aval1ie sirenja poZ.ra (nezapaljive prograde, stabilni ure-
c1l\ii za ga8enje poz.ra i sl.).
2.131 Ventilacija prostnrija u kojirna su sme8tena postrojeqja visokog napona, naroCitn
ona koja sadrre ulje, mora voditi neposredno u slobodan prostor. Ventilacioni
otvori odnosno kanali moraju biti sme8teni i izvedeni tako da eventualni plamen
iii dim ne ugroZ.va susedne prostnrije iii objekte. Preporu~e se da se kablovski
kanali zatvore pregradama od proS<lianog peska, radi suzbijaqja sirenja poZara.
2.132 Svi ventilacioni otvori, kao i svi ostali otvori na ovim prostorijama, trebi> da budu
takvi da se mogu nepropusno zatvoriti za slua.j ako je potrebno u prostnrije uvo-
diti gasovitn sredstvo za ga8eqje poZara. Naprave za zatvaraqje ovih otvora treba
da su smestene na lako pristupacnirn i za8tieenim mestima van odnosnih prosto-
rija. Pri tnm treba na odgovarajuti nacin da bude spreeeno nehotieno i neodgo-
vomo zatvaranje ventilacionih otvora pod normalnim prilikama
2.133 Radi sprei!avanja razomog dejstva eventualnih eksplozija u takvim prostorijama,
treba u qjirna predvideti i posebne otvore za brzo i bezopasno usmeravaqje eks-
plozivnog pritiska neposredno prema slobodnom prostoru. Tt otvori treba da su
sme8teni tako da eventualni eksplozivni udar ne more ugroziti susedne objekte i
moraju biti opremljeni zaklopcima iii sliCnirn napravama koje se same otvaraju u
slua.ju eksplozije.
2.141 P0sebnu paZqju treba posvetiti izvodenju po(puno sigurnih i z.Stieenih sto· kracih
puteva za spasavanje pogonskog osoblja ugrozenog od poZ.ra iii eksplozije, kao i
za uspesno gaseqje poZara.
2.142 StepeniSta moraju biti sme8tena odvojeno od pogonskih prostnrija i moraju biti
za8tieena od dljjstva vatre i eksplozije, kao i dovoljno provetravana Ako tn nije
izvodljivo, mora se predvideti zasebno pomoeno stepeniSte.
2.15 Kod veCih prostorija i viSe prostorija medusobno povezanih treba, nezavisno od
izlaza koji se redovno koriste, predvideti odgovarajuCi broj pomoCnih izlaza za
nuidu koji vode neposredno na bezbedan prostor. Nijedna taeka u postrojenju ne
sme biti udaljena vise od 20 mm od izlaza na bezbedan prostor. U prostorijama na
spratu treba pomoene izlaze za nuidu snabdeti napravama za brzo i bezopasno si-
laZenje (na primer: pomoCnirn stepenieama, ugradenim lestvama i sl.).
2.161 Sva vrata pogonskih prostorija, kao i sva vrata na putevima koji vode od tih pros-
tnrija do stepenista odnosno na slobodan prostor, treba da se otvaraju u smeru
izldenja.
2.162 Vrata prostnrija u kojirna su sme8tene naprave koje sadrze ulje moraju biti naci-
njena od vatrostalnog materijala i tako da se mogu otvarati u polje i u slua.ju de-
formacija nastalih na 11iirna usled vatre.
2.17 Podovi prostnrija u kojirna su smestene naprave sa mnogo ulja (tacka 2.214.1),
moraju irnati odgovarajuCi pad za slivaqje ulja prema jami iii rovu za odvodeqje
ulja, koji treba da odgovara tacki 2.214.2 ovib propisa
2.18 Kod postrojenja na slobodnom prostoru, medusobni razmak uljnih energetskih
transformatora treba da bude dovoljan za medusobnu izolaciju od sirenja poZara.
Ako tn nije moguee izvesti, tnmsformatori treba da su medusobno odeljeni zido-
vima sigumirn protiv vatre, koji mogu sa ostalirn konstrukcijama za smestanje
aparata i uredaja saeilliavati povezanu celinu.

252
2.2 IzvodeJije postrojellia
2.210 Prekidaa i druga oprema u postrojeqjima u zgmti treba da su, po moguCstvu, iz-
vedeni bez ulja ili sa malo ulja.
2.211 Tfansformatori i prekidacr sa uljem treba da su, po moguCstvu, sme§teni tako da
u s1ul>lju poiara na njima ili njihove eksp1ozije ne budu ugrozeni ostali de1ovi
postrojenja, kao ni ostai de1~vi zgmde odno5no susedni objekti.
2.212.1 Energetski transformatori u ulju iznad 1000 kVA po jedinici, sme§teni u zgm-
dama, treba da su postavljeni pojedinaeno u odgovarlliuCim prostorijama kQje su
potpuno odeljene od ostalih de1ova postrojenja tako da su sigurni od vatre.
2.212.2 Kod postrojenja u zgradama (tacka 2.212.1) tranfsormatori u ulju i pripadajuCi
prekidaCi treba da su sme§teni odeljeno.
2.213.3 Kod postrojenja u zgradama preporucuje se i medusobno odeljeni sme§taj poje-
dinih prekidaea sa mnogo ulja. Ako to nije moguee sprovesti, ovakve prekidaee
treba bar medusobno odeliti po manjim gruparna.
2.213 Pristup do pojedinih u1jnih transformatora i uljnih prekidaat treba da je sto
jednostavnij~ radi sto usp.Snijeg ga5enja pozara.

8 Za svaki uljni transformator i svaku napravu sa saddiriom ulja preko 200 kg

po jedinici, koji su sm.Steni u zatvorenom prostoru, mora biti obezbedeno
brzo odvodenje ulja. Ako to nije moguee izves~ mora biti predvidena jama za
bvatanje ulja u koju bi se sakuplialo evenmalno iscure1o ulje.
Odvodenje ulja u javnu kanalizaciju nije dozvoljeno. Postrojenja u kojima se na-
laze naprave koje sadrZe manje od 200 kg ulja po jedinici, morlliu biti tako
izvedena da se ulje, u s1ueaju po:!ara iii eksp1ozije naprave, ne moze da
raz1ije na druge de1ove postrojenja i da ih o§teti.
2.214.2 Odvodenje ulja prema taCki 2.214.1 ovih propisa, ako se e1ektroenergetska
postrojenja postavljlliu u zgradi koja s1uZi i za druge svrhe, ostvaruje se posta-
vljanjem sabimog levka ispod svakog uljnog transformatora ili naprave. Levak
se prekriva s1ojem tucanika ill opranog sljunka velicine zrna 3 do 5 em, debljine
s1oja nl\imanje 15 em.
S1oj tucanikaill opranog Sljunka mora biti na eelienoj re5e~ ispod koje se nala-
ze cevi odnosno kanali za brzo odvodenje ulja van zgrade ill jama za skupljanje
ulja. Umesto prekrivanja 1evka slojem tucanika ill opranog Sljunka na eeli-
enoj re§e~ moze se primeniti druga mera koja ima isto dejstvo zaStite.
Dimenzionisanje sabimog 1evka zavisi od dimenzija uljnih transformatora i
naprava sa uljem. Dimenzije cevi za odvodenje u1ja i jarne za skupljanje ulja,
.odreduiu se prema ukupnoj koliCini ulja. Ako za odvodeqje ulja u sabirne jarne
postoje zlliedniCke cevi za vi§e jedinica, dimenzije takvib zlliedniCkih cevi odre-
~uju se prema jedinici koja sadrZi najvi§e ulja.
Za e1ektroenergetska postrojenja u posebnim zgradama, sa uljnim transforma-
torima ukupne instalisane snage do 1.500 kVA, dovoljno je da postoji samo ja-
ma za skup1janje ulja u sldopu tih zgrada, bez 1evka i eeliene resetke pokrivene
s1ojem tucanika i opranog s1junka.
Jama za skupljanje u1ja mora se izvesti tako da atrnosferske ili podzemne vode
ne ome~u namenu koju ona ima.
2.215 PreporuC\ije se da se za odvodenje ulja iz velikih transformatora u s1uCI\iu po:!a-
ra koristi naprava za normalno ispwtanje ulja.
Treba omoguCiti da se otvaranje naprava za ispwtanje ulja mi sa za5ti-
eenog mesta. _
2.216 Za transformatore postavljene na otvorenom prostoru, sabirne jarne u postroje-
nju mogu se graditi i za kolianu ulja manju od one koju sadrZi pripadajuCi

253
 transformator ill se njihova izgradllia mote u potpunosti izostaviti, ako se za ulje,
koje bi moglo ugroziti postrojenje, predvidi odgovarajuCi odvod na slobodnom
prostoru sa otvorenim rovom ill jamom koja mote primiti isteklu koliCinu ulja
Uslov za ovakvo odvodenje ulja je da se time ne nanosi §tela okolini, da
ulje ponire u zemlju, da se uljem natopljena zemlja moze ukloniti i za-
meniti novim slojem zemlje i da izlivena koliCina ulja ni u kom slueaju ne mote
dospeti ni u kanalizaciju ni u vodotokove, vodne zahvate i kanale za kablove
glavnih i pomoCnih strujnih krugova odnosnog postrojeqja
/ Za transformatore i aparate na otvorenom prostoru koji sadde ulja manje od
1000 kg po jedinici, nije obavezna izgradnja sabirnih levkova, ali treba obezbedi-
ti da ulje ponire u zemlju.
2.217 Transformatorske stanice sme§tene u posebnim jamama van zgrada (zelene po-
vrtine, slobodan prostor u dvoristu izmedu zgrada ill na trotoaru i sl.), sa uljnim
transformatorom snage do 630 kVA, ne moraju imati jamu za ulje. Eventualno
iscurelo ulje mote se sakupljati u samom prostoru - jami za transformator ill se
mote pustati da ponire u zemlju.

3 StahUoi uredll,ji za ~e pofara

3.111 Za zaStitu od pofara naroCito znaCajnih i velikih elektroenergetskih postrojeqja
!reba predvideti specijaliie uredaje za ga§enje poZ.ra
3.112 Kad su elektrifue rotacione mdine snage preko 40 MVA i energetski transfor-
matori preko 10 MVA po jedinici sme§teni u zgradama, treba da imaju stabilne
ured!lie za gasenje poiara
OvaJ<ve.uredaje l!flle~!ene na slobodnom prostoru obavezno treba zastititistabil-
nom protivpohrnom zaStitom; ako im snaga po jedinici prelazi 63 MVA
Izuzetno, stabilni ured!lii za gasenje potara primeniee se i u postrojeqjima sa je-
dinicama fija je instalisana snaga manja od nap red navedenih, ako bi evenutalni
pow na e1ektroenergetskom postrojeqju mogao da ugrozi blisko naselje. Stabil-
ni ured'liit upotrebiee se ako se polozajem (lokacijom) elektrifuih naprava na
kojima se mote pojaviti poZ.r ili postavljanjem vatrostalnih pregrada ne bi mo-
glo da spreti §ireqje pofara koji bi mogao da ugrozi naselje u neposrednoj bli-
zini
3.121 Ured!\ii za ga§eqje pofara moraju u celini i u svim delovima biti konstrui-
sani i izvedeni u sldadu sa savremenim tekovinama tehnike zastite od poZ.ra i
primenom oprobanih i atestiranih sistema, i mor!\iu dejstvovati pouzdano
i efikasno.
3.122 Ured!lii za ga§ellie pofara moraju biti konstruisani tako da ne mogu dovesti u
opasnost fivot i zdravlje lica koja qjima rukuju ill se nadu u njihovoj blizini.
3.13 Postrojenja sa stabilnim ured!\iem za gaS.nje potara ne isklju~u primenu ele-
ktrienih z.Stitnih naprava (Buholcova zastita, diferencijalna wtita, ured!li za sla-
bljeqje pobude obrtnih ma§ina i sl.).
3.14 Aktiviraqje automatskih stabilnih ured!lia za gasenje potara mora biti i automat-
sko i ru<mo.
3.151 Prenos komande na glavnu zapornu glavu ureC!llja za gaSenje pofara
kod automatskog aktiviranja mora biti pouzdanog sistema, a VIii se porno-
en odguvarajuCih elektriCnih, mebanitkih, hidraulifuih ill pneurnatskih naprava
3.152 Kod sistema ide se prenos komande (Iatka 3.151) vrii elektriCuirn putem, koris-
teCi se kao izvor strqje prikljuCak na akumulatorsko bateriju sa posebnim struj-
nim ko1om.

254
3.16 U sluauu popravki na uredaju ill radova u blizini uredaja, treba predvideti mogu-
. enost blokiranja naprave za aktivi:ra11ie uredaja. lstovremeno treba preduzeti sve
mere predostroznosti radi spreQ!vaqja eventualnih pobra pri izvodeqju remonta.
Blokiranje se mora ukloniti cim prestane potreba za qjim.
3.17 ZaStieena postrojenja moraju se automatski iskljuciti Cim uredaj za ga8enje po-
tara bude aktiviran. Ovo naroCito v.Zi za razmagnetisaqje obrtuib ma8ina.
3.18 Kod obrtuib m.Sina mora se automatskim aktiviraqjem uredaja za gaseqje potara
istovremeno iskljuCiti i pogon m.Sina u svrhu zaustavljanja (npr. dovod pare kod
parnih turbina, dovod vode kod vodnih turbina, dovod elektriene energije kod ele-
ktromotora, dovod goriva kod motora sa unutraSqjim sagorevaqjem i sl.)
3.19 Uz automatsko aktiviraqje uredl\ia za gdeqje, mora postojati i mogucnost qjego-
vog nezavisnog i neposrednog ruenog aktiviranja.
3.20 Naprava za rueno aktiviranje (dogme, rucica i sl.) mora se nalaziti na uoeljivom,
lako pristupacnom i zaklonjenom mestu u blizini z.Stieenog postrojenja. Naprava
mora biti oznaeena na upadljiv naCin. Prema potrebi, treba predvideti i vi~e ova-
kvih naprava.
3.211 Aim kod ruenih naprava postoji moguenost nehoticnog aktiviraqja, treba predvide-
ti dve uzastopne operacije za aktiviraqje (na primer, razbijanje stakla i pritisak na
dugme). Medutim, u naeelu treba dati prvenstvo napravama koje se aktiviraju je-
dnom operacijom.
3.212.1 Svaki stabilan uredlli za gaseqje potara mora biti snabdeven pouzdanom napra-
vom za automatsko davanje akustienog signala uzbune, koji pociqje d~stvovati
Cim se uredl\i stavi u pogon.
3.212.2 Naprava treba da je izvedena tako da njene signale moze cuti osoblje odre-
deno za intervenciju u sluauu pojave potara, odnosno za aktiviraqje uredl\ia za
gasenje.
3.213.1 Ako pogon ima sopstveni uredaj za javljanje pozara ill javljac prikljueen na
javnu mrezu za javljanje pobra, mora biti na odgovarajuCi nacin omogueeno
preno~eqje alarmnog signala sa uredaja za gasenje potara na ove uredaje.
3.213.2 Naprava za automatsko aktiviranje uredl\ia i alarmne naprave trba da su takve
da se u svako doba more bez teskoea kontrolisati i ispitati qjihovo fun-
kcionisaqje.
3.214 Glavna zaporna naprava uredaja treba daje sme5tena sto bliZ. zastieenom po-
strojenju, ali na takvom mestu da je potpuno za5tieena od d~stva potara i eks-
plozije i da je pristup njoj osiguran pod svim okolnostima i u sluauu potara
na odnosnom postrojenju.
3.215 Sve naprave kojirna se rukuje uredajem za ga§enje potara moraju biti upadljivo i
jasno oznacene odgovarajuCim natpisima, uz oznaku njihovih pogonskih polo-
Z.ja. Ovo vaZi naroCito za naprave za rueno aktiviraqje uredaja. Na prilazima do
tih naprava treba, po potrebi, postaviti i posebne natpise (putokaze).
3.216 Odgovarajueom konstrukcijom i merama osiguraqja mora biti spreeeno da bilo
koji deo uredaja za ga5eqje potara, a naroCito delovi naprava za automatsko
aktiviranje uredl\ia, dodu u dodir sa onim delovima postrojenja koji bi mogli biti
pod naponom.
3.217 Delove uredl\ia za ga5enje potara treba protiv opasnog napona dodira osigurati
izolovanjem odnosno uzemljeqjem.
3.218 Kad treba raeunati i sa mogucnom eksplozijom u za5tieenom postrojeqju, po-
trebno je bitne delove uredl\ia za gaseqje potara koji bi mogli biti izlozeni d~:
stvu eksplozije z.Stititi pogodnim smestajem, odgovarajueom konstrukcijom
odnosno odgovarajuCim merama, kako bi se ublaZilo dejstvo eksplozije.

255
3.219 Delovi uredl\ja koji se upotrebom trose moraju nositi naroCitu oznaku da bi se
mogli u sluCllju potrebe b~ i bez teSkoee izmeniti.
Ovakve delove diiZan je ko snik postrojenja da ima u dovoljnoj koliCini na
svom stovariStu, a najmanj · po jedan kompletan slog za svaki,uredaj.
3.220 Kod postrojenja koje je zaSti eno stabilnim uredl\jem za gaseqje poZara raspr8e-
nom vodom, mora biti omogueeno odgovarajuee odvodnjavaqje - da se voda
ispustena iz uredl\ja ne bi razlivala na delove postrojeqja.

4 POGON I ODRZAVANJE UREI>AJA

4.11 Uredl\j za ga8enje poZara mora se nalaziti stalno u stanju pripravnosti za rad
sa predvidenim punim kapacitetom. Stoga treba odrfavaqju uredaja u isprav-
nom staqju i nadzoru nad uredl\jem pokloniti najveeu paU1ju.
4.12 Pre poretka upotrebe uredl\ja za ga8eqje pofara, mora se u potpunosti ispi-
tati njegovo funkcionisaqje, ukljueujuCi i sve njegove delove.
4.2 Uz uredaj za ga8eqje pOZara, odnosno uz njegove delove sme8tene na raznim
mestima, moraju biti upadljivo istaknuta uputstva za rukovaqje i odrbvaqje
kao i sema uredl\ja.
4.3 Redovni petiodil!ni pregled: odnosno kontrole uredaja za ga8eqje poZara ugljen-
-dioksidom vr8e se prema uputstvu proizvodafu uredaja, pri <!emu se posebno
vodi ral5una o sledeeem:
4.31 Napravom za kontrolu tei!ine treba svakodnevno kontrolisati sadri!inu boca, a
funkcionisaqje pripadl\juee signalne naprave - jedanput nedeljno.
Ako je tenna sadmne gasa spala za vise od 10% od predvidene, potrebno je
'odmah ispitati uzrok ovome i sadmnu dopuniti.
4.32 Jedanput godisqje treba izvrsiti pojedinaenu kontrolu tei!ine svih boca ba-
terije. Ako se pri tom kod koje boce utvrdi daje gubitak gasa veCi od 10%, takvu
bocu treba dopuniti gasom ill je zameniti drugom bocom koja je propisno na-
puqjena. .
Ako svaka boca ima vagu iii prikladno izvedenu elek:trienu signalizaciju koja
ukazuje na smaqjeqje tei!ine boce, onda ee se tefina boce kontrolisati svaldh 5
godina.
4.33 Naprave za odvajaqje kondenzovane vode iz cevnih vodova treba pregle-
dati i prazniti jedanput nedeljno, a ako je temperatura nib od 1IJOC - jedan-
put u tri dana. ·
4.34 Ispravnost funkcionisaqja mebanicke naprave treba kontrolisati najmanje jedan-
put tromeseeno.
4.35 Opsti pregled mora se vrSiti najmaqje jedanput godisqje, kao i na zahtev na-
dlefnog organa tehnicke inspekcije. Ovaj pregled treba da vr8i lice zadiiZeno
za zastitu od poZara, pod nadzorom rukovodioca pogona postrojenja. Nalazi
o izvr8enom pregledu uredaja upisuju se u za to odredenu kqjigu (tacka 4.8),
uz potpis lica koja su izvrsila pregled.
4.36 Prilikom praktienog ispitivaqja uredaja u pogonu, dovoljno je iz baterije ispustiti
onoliko gasa koliko je potrebno da se utvrdi ispravnost funkcionisaqja uredaja.
4.41 Redovni periodieni pregledi radi kontrolisaqja uredaja za ga8enje pofara raspr-
senom vodom vr8e se prema uputstvu proizvodaa. uredaja, pri oomu se posebno
vodi raeuna 0 sledeeem:
4.411 Sapnice treba pregledati s obzirom na koroziju i neCistoeu najmanje jedanput
polugodisqje, a po potrebi i oosee, odnosno prema uputstvu isporuCioca
naprave.
4.412 Posebna sita na sapnicama treba posle svake upotrebe izvaditi i oCistiti.

256
4.413 lspitivanje rada sapnica vr~i se na zahtev nadle~nog organa tehnicke inspekcije,
a prema postojeCirn moguenostima.
4.414 Cevne vodove uredaja treba pregledati i utvrditi lliihovo stanje u rokovima koji
odgovaraju postojeCirn prilikama, ali najmallie jedanput godiSnje.
Ovaj pregled treba da obuhvati i kontrolisanje ispravnosti odvodlliavallia mreze
cevi.
4.415 Sita na usisnim cevnim vodovitna treba pregledati i Cistiti posle svakog rada
uredaja a najmallie jedanput polugodisnje.
4.416 lspitivallie urec1aja za pokretallie glavne zapome naprave vrSi se prema postoje-
Cirn moguenostima, kao i na zahtev nadl~nog organa tehnicke inspekcije.
4.42 Ako su pri!ikom pregleda ili ispitivanja zapome naprave bile pokretane, treba
ih odmah vratiti u poloZaj spremnosti za delovallie.
4.51 Kad je uredajem za 8Mellie pofura ugljen-dioksidom vatra uga~ena, odnosnu
prostoriju ili komoru e1ektricne naprave treba ostaviti zatvorenu najmallie pola
easa a po moguenosti i duze, da bi se postrojenje bolje ohladilo.
4.52 U odnosnu prostoriju moze se ulaziti tek posto se ona dobro provetri.
4.53 Posle otvaranja treba prostoriju odnosno prostor (unutr.Snjost m.Sine i sl.) te-
meljno pregledati da bi se utvrdilo da li je vatra potpuno uga&ena ili jos
postoji moguenost llienog ponovnog izbijanja. Zariste vatre treba pogasiti ru-
enim vatrogasnim aparatima, a ostatke pofura odstraniti.
4.6 Posle svakog rada uredaja, potrebno je urec1aj temeljno pregledati i dovesti u
ispravno stanje za ponovni rad.
4.7 Stavljallie stabilnog uredaja za 8Mellie pozara van pogona, osim za vreme traja-
qja radova na reviziji i remontirna, sme se vrSiti samo na osnovu posebnog
odobrenja nadleznog organa tehniCke inspekcije.
4.8 Uz svaki stabilni uredaj za gMenje pofura treba da postoji reviziona knjiga sa
odgovarajuCim sematskim prikazom uredaja. Klliiga mora biti overena od nad-
leznog organa za protivpozamu sluzbu.

5. POKRETNI APARATI I SPRAVE ZA GASENJE POZARA

5.1 Potreban broj, vrste i raspored rucnih prevoznih vatrogasnih aparata i ostalih
pokretnih sprava za gasellie pofura, odrediee se prema postojecim prilikama, u
svakom pojedinom slueaju, zavisno od veliCine, vrste i dispozicije elektroenerge-
tskih postrojenja i urec1aja.
5.2 Za 8Menje pofura na e1ektroenergetskim postrojenjima i uredajima smeju se, po
pravilu, primenjivati sarno oni pokretni aparati i sprave Cije sredstvo upotreblje-
no za ga~ellie nije e1ektrieno provodno, stetno za elektriene urec1aje i opasno po
zdravlje.
5.3 Svi pokretni aparati i sprave za ga8ellie, koji se smeju upotrebljavati za g.Senje
pofura elektrienih urec1aja pod naponom, moraju biti jednoobrazno i upadljivo
oznaceni natpisom: ,Upotreba dozvoljena za gasenje pod naponom".
5.41 Aparati i sprave za ga~ellie pozara kod kojih je sredstvo za gasellie elektricno
provodno, ne smeju hili smesteni neposredno uz elektriene uredaje.
5.42 Ovakvi aparati i sprave moraju imati upadljivu oznaku da sene smeju upotre-
bljavati i za gasenje pofura na elektrienim urec1ajima pod naponom, kako bi
se iskljucila svaka zabuna u pogledu njihove upotrebe u slueaju poiara na
elektrienim uredajima.

17·1 257
5.5 U elektroenergetskim postrojenjima smeju se upotrebljavati samo odobrene vr-
ste i tipovi pokretnih aparata i sprava za ga!eQje (&n 43. Osnovnog zakona
o zaStiti od poi!ara - ,Siuibeni list FNR.I", br. 18/56).*
5.61 Za gdenje manjih poi!ara na tlu (na primer: manjih koliCina zapaljivog razli-
venog ulja, kablova i sl.) moze se, uz ostale odgovarajuee sprave i sredstva,
upotrebiti i suv pesak. Pesak treba euvati na odredenim mestima i u odgova-
rajuCim sudovima, zajedno sa pripadajueom lopatom.
5.62 Pesak moze posluZiti i za podizanje manjih nasipa radi spreeavanja sirenja ra-
zlivenog i eventualno zapaljenog uglja
5.71 Ako postoje stabilni ureclaji za ga!eQje potara na pojedinim delovima elektroe-
nergetskih postrojenja, ne treba iskljuCiti upotrebu i drugih odgovarajucih po-
kretnih uredaja, sprava i oprema za ga!enje.
5.72 Stoga, Cim alarmna naprava stabilnog uredl\ia za gas.Qje javi pozar, iii se na bilo
koji naCin utvrdi da je na odnosnim delovima postrojeQja doS!o do opasnosti
od pojave poZara, !reba i sve ostale postojeee uredl\ie, sprave i opremu za ga!O-
Qje poi!ara odmab pripremiti za upotrebu. Prema prilikama oni ee se upotrebiti
kako za ..Stitn odnosno ga§enje susednih potarom ugrozenih delova postroje-
Qja tako i za ugusivaQie pozarnih Zarista preostalih posle gasenja stabilnim ure-
c:tajem.
5.8 Sve pokretne aparate, sprave i ostala sredstva za gaseQje poiara treba odmah
posle upotrebe pregledati i osposobiti za ponovnu upotrebu.
5.91 Pokretni aparati, sprave i sredstva za gasenje poi!ara moraju biti pregledani
i kontrolisani od strane struilnih lica u redovnim vremenskim ~nacirna, prema
uputstvu proizvodaea, s tim sto ti vremenski razmaci ne smeju biti duzi od
6 meseci.
0 svim pokretnim aparatima i spravama za ga5enje poi!ara mora se voditi karto-
teka Za svaku pojedinu spravu i aparat treba predvideti ·posebnu karticu,
koja sadrZi sve znaeajnije podatke. Ako sprava odnosno aparat nema svoj fabri-
cki broj, u karticu treba uneti Qjegov inventarski broj.
0 svakom pregledu i kontroli pokretnih sprava i aparata za gaS.Qje poi!ara, treba
u pripadajucu karticu uneti sta je uradeno i utvrdeno u pogledu Qjihove ispra-
vnosti.
5.92 Nije dozvoljeno sprave, aparate i sredstva za gaS.nje poi!ara upotrebljavati u
druge svrhe.

6. ZASTITA OD POZARA OSTALIH POGONSKIH POSTROJENJA U ELE-

KTRANAMA

6.1 Potrebne mere za ..Stitu od potara uredaja za loienje kotlova zapaljivim gaso-
vima i teeuostima, gasnih trubina, motora sa unu~im sagorevaqjem, rezer-
voara i sldadiSta za gasovita i teCoa goriva i slieno, treba sprovoditi prema
odgovarajuCim vaieCim propisima
6.21 U pogonima u kojima se za loZ.nje kotlova upotrebljava ugljena prasina
ili u kojima se ona na bilo koji naCin stvara u veeoj meri, treba na me-
stima naroCito ugrozenim od poi!ara (prvenstveno kod drobilica, transportera,
mlinova za ugalj, bunkera za ugalj, filtera za pr.Sinu i sl.) imati odgovarajueu
..Stitu, a po potrebi i stabilne uredl\ie za gaseQje potara.

*Oonoienjem Ustava SRU, kao i Ustava SRi SAP iz 1974. godine, materija zaitite od pofaraje u nadleZnosti socijallstiadb re-
publika i socijalisti&ih autonomnih pokrajina.

258
6.22 Ovi uredaji za ga8enje pofara moraju po svojoj konstrukcij~ izradi i naCinu
funkcionisartia biti prilagodeni specifi~nim prilikama i zabtevima odnosnih pos-
troje1jja, s tim Sto i za njih va.Ze op!ti zabtevi predvideni ovim propisima za sli-
me urellaje. Ovde !reba naroCito voditi ramna 0 tome da se pri pojavi poZara
istovremeno prekine dalji pogon transportera, ventilatora i sL i zatvore svi po-
klop~ da ne bi pridolazio sve:! vazduh odnosno da se ne bi prosirio poZ.r i da
prilikom eventualnog uvodel1ia ugljen-dioksida ne dode do opasnog uzvitlava-
nja ugljene pra8ine.
6.3 Uskladi!tavanju uglja i manipulisartiu ugljem u termoelektranama treba posveti-
ti odgovarajueu pa.Znju da bi se sprocilo samozapaljivanje uglja, odnosno da bi
se usp.Sno suzbio nastali pofar uglja
U ovu svrhu !reba postupiti po odredbama odeljka I 0. ovih propisa.

7 MERE ZA ZASTITU 00 POZARA POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU I

RASPODELU ELEKTRJCNE ENERGIJE

7.11 Za svako postrojenje mora postojati plan odbrane od pozara. Pogonsko osoblje
mora biti upoznato sa tim planom i upueeno kako da postupa u slu~u
izbijanja pofara a posebno u pogledu svoje lime za!tite.
7.12 Na pojedinim radnim mestima moraju biti istaknuta uputstva kojima su odre-
deni potrebni postUpci u pogonu na pobrom ugro:!enim postfojei1iima, naCin
obavlja11ia uzbune i postupak pri ga!enju.
7.21 CesCim prakti~ vezbama treba proveravati da li predvidene mere odgovaraju
pretpostavljenim moguenostirna pojava poz.ra i da li ih odnosno osoblje, a na-
roCito sopstvena pogonska vatrogasna jedinica, znaju bez te!koea da sprovode.
7.22 Pri tom treba istovremeno proveravati ispravnost sprava i uredaja za gaSenje po-
Z.ra, alarmnih uredaja i sL, kao i sposobnost osoblja za rukovanje takvim
uredajima.
7.3 Teritorijalno nadle:!na vatrogasna jedinica mora biti upoznata sa celim pogo-
nom, a naroCito sa onim postroje1jjima u pogonu kod kojih moze izbiti po:!ar.
Ove podatke vatrogasna jedinica mora imati u svojim planovima odbrane od po-
Z.ra.
7.41 0 izbijanju po:!ara mora biti odmah obav.Stena teritorijalno nadle:!na vatroga-
sna jedinica, od koje Ce se istovremeno zatraZiti pomoC ako po:lar ne bi mogao
biti ugaSen sopstvenim sredstvima i snagama.
7.42 U ovu svrhu mora dana odredenim mestima u pogonu, a naroCito u elektrimoj
i termi~koj komandi i telefonskoj centrali, biti upadljivo istaknut telefonski broj
za prijavu po:Zara.

8. POSTUPAK U SLUCAJU POZARA NA UREDAJIMA ZA PROIZVODNJU,

PRENOS, RASPODELU I POTROSNJU ELEKTRJCNE ENERGIJE

8.0 II U slu~u vecih poZ.ra na elektricnim uredajima ill u blizini takvih uredaja, po-
trebna je saradnja strumjaka odnosnih elektroenergetskih postrojenja i vatroga-
snih jedinica.
8.012 Korisnici elektroenergetskih postrojenja duzni su u tom cilju nadle:!nim vatroga-
snim jedinicama saopstiti imena lica sa kojima treba da uspostave vezu u
ovakvim slu~evima.
8.013 Odredena struma lica elektroenergetskih postrojenja moraju biti prisutna na
mestu g.Senja po:!ara.

11'·1 259
8.02 Diranje elektrienih uredaja od strane nepozvanih i nestruenih lica mora se bezu-
slovno spreeiti Potrebne radove na tim uredl\iirna u sluCaju pojave poiara sme
jedino vriiti ovi.Seeno pogonsko os<lblje, a samo u sluCaju nuZde - za to obu-
eeni pripadnici vatrogasnih jedinica.
8.03 Dirati, ukljuCivati i iskljuCivati uredaje visokog napona smeju jedino za to
·odredena pogonska struena lica odnosnog elektroenergetskoh postrojenja.
8.04 0 svirn intervencijama vatrogasne organizacije na elektroenergetskim postoje-
~ima mora se odmah, jos u toku intervencije obavestiti korisnik elektroenerge-
tskih postrojenja
8.05 U postroje~irna za proizvodnju i raspodelu elektriene energije u sluCaju pojave
po:Zara iskljucuju se, po pravilu, samo oni delovi koji su vatrom zahvaeeni ill ne-
posredno ugrozeni. Iskljueenje treba po mogucnosti sto vise ograniCiti.
8.06 Kod potro!aea elektricne energije treba, po pravilu, iskljuCiti sve poiarom zahva-
eene ili ugrozene uredaje za potros~u elektricne energije.
Prilikom iskljuee~a treba voditi raCuna o tome da se ne ometa normalan rad
stabilnih uredaja za ga!enje, vatrogasnih pumpi na elektriCni pogon i sL lsto
takn, treba prema potrebi i moguenostima ostaviti u pogonu i svetlosne uredllie
da bi se olak!ao rad pri ga8enju.
8.071 lskljueenje se mora, po moguenosti, izvr8iti na normalan nacin. Bez naroCite po-
trebe ne smeju se seCi vodovi.
8.072 Splijanje vodova pod naponom sa zemljom ill njihovo kratko splijanje mora se
smatrati izuzetnom krajJVom merom, g. takvom merom koja se, s obzirom na
opasnost za onoga koji je sprovodi, sme prim~ivati samo kad sn nepnsredno ug-
rozeni ljudski zivoti, i to uz najveeu opreznost i od strane veoma iskusnih lica.
8.073 Kratko splijanje vodova visokog napona ill njihovo spl\ianje sa zemljom vatroga-
scirna je zabraJ1ieno.
8.081 Poiarom osteCene ili razorene delove elektrienih uredllia treba !to pre iskljuciti.
8.082 Po zavr!enom gasenju po:Zara moze se pristup zgari!tu dozvoliti nestruenirn
licirna tek kada se utvrdi da su svi poiarom osteeeni ill razoreni elektriCni
uredaji potpuno iskljueeni.
8.09 Po:Zarom osteCeni elektriCni uredaji smeju se ponovo staviti u redovan pogon
tek po!to su dovedeni u • e koje odgovara tehniCkim propisima za izvodeflie
odgovarajucih postrojenja.
8.10 Rueno gasenje elektriCnih uredaja pod naponom, na bilo koji nacin i bilo kojirn
sredstvima, treba izbegavatL Pre ga8enia pozara treba pozarom zahvaeene ele-
ktriene uredaje visokog napona prethodno iskljuCiti.
8.11 Prilikom ga8e~a pozara na drvenim stubovima nadzemnih vodova visokog na-
pona, potrebna je naroCita opreznost da ne bi mlazom bill zahvaeeni vodovi
pod naponom. Stoga pre poeetka gaseflia pozara treba vodove iskljuCiti.
8.121 Pri g.Senju po:Zara u blizini elektriCnih uredl\ia sredstvirna koja su elektrieno
provodna, potrebna je najveea p.Z~a da lica koja gase ne bi neposredno ili
putem mlaza dosla u dodir sa predmetirna pod naponom.
Ukoliko postqji opasnost od napona, uredaj se mora iskljuciti.
8.122 Stoga u ovakvim slueajevima treba izbegavati gase~e punim mlazom, a ako se
radi se o uredajima visokog napona treba pri tome oddavati rastojaJ1ie od nl\ima-
~e 15 m izmedu mlaznice i najblize tacke pod visokim naponom.
8.123 Isti je sluCaj prilikom ga8enja penom zapaljenog uglja razlivenog u blizini uljnih
transformatora ill prekidaea.
8.13 Prilikom rukova~a vatrogasnim lestvarna i rada sa njima, treba paziti da se ne
uspostavi dodir sa nadzemnim elektroenergetskim vodovirna odnosno da se oni
ne prekinu.

260
9. GASENJE POZARA NA ULJNIM TRANSFORMATORIMA I ULJNIM PRE-
KIDAClMA
'
9.1 Za uspesno ga8enje poZ3ra, a narocito za usp.Sno gasenje poZ3ra ulja, po-
trebno je prvenstveno sto brze pristupiti ga8eJ1ju. Stoga je, naroCito u prvim tre-
nucima poZara, potrebna odluenost i sposobnost lica Ciji je zadatak da "interve-
niSu.
9.21 Najjednostavniji naCin ugusivaJ1ja pozam na manjim uljnim transformatorima i
uljnim prekidaCima u malim zatvorenim prostorijarna sastoji se u spreeavaJ1ju
pristupa vazduha u takve prostorije ukoliko se one mogu hermeticki
zatvoriti.
9.22 BrZe i uspeSnije uguSivanje poZara, naroCito ako su odnosne prostorije veCe
iii ako se ne mogu potpuno hermeticki zatvorit~ moze se postici uvodel\iem
gasovitih sredstava za ga8enje, prvenstveno ugljen-dioksida. To ce biti
znatno uproseeno i olakSano ako su u zidovima prostorije ranije nacinjeni odgo-
varajuci otvori.
9.3 U s11ID1ju .potara na uljnim translormatorima iii uljnim prekidaCima treba po-
stupiti na sledeCi naCin:

9.31 Na otvorenom prostoru

9.311 Vatrom zahvaeene iii neposredno ugrozene de1ove postroje$ treba odmab isk-
ljuciti.
9.312 Zaporne napmve za ispustal\ie ulja iz zapaljene napmve treba po moguenosti,
otvoriti da bi se ulje uklonilo sa mesta zahvaeenOg\ i>ozarom.
9.313 Susedna postrojel\ia treba, po potreb~ zastititi od zraeel\ia toplote mlazovima
msprsene vode, ali ne bacati vodu na postrojenje pod naponom.
9,314 Treba spreeiti sirenje razlivonog ulja a po potrebi naciniti peseane nasipe.
9.315 Sarno gasenje sprovoditi prema postojeeoj situacij~ odnosno prema planu za
odbranu od poiara.
9.316 Manje pozare treba gasiti ruenim iii prevoznim vatrogasnim aparatima.
9.317 Veee poiare treba gasiti mlazevima mspr8ene vode odnosno penom (zapaljeno
razliveno ulje). Pri tom je potrebna najveea opreznost ako nije sigurno da su
odnosni delovi postrojel\ia iskljueeni.
9.318 u sluayu poiara ulja gasenje treba vrsiti, po pravilu, odozdo navise, posto je
prethodno ug.Sena vatra na tlu.

9.32 U prostorijama
9.321 U slueaju opasnosti izbijanja pozara, treba prema postojeCim moguenostima.
odnosnu prostoriju ispuniti ugljen-dioksidom iii suvim prahom za gasenje poia-
ra. Pri tom treba prethodno zatvoriti sve otvore na odnosnoj prostoriji.
9.322 Vatrom zahvacene iii neposredno ugrozene delove postrojenja treba odmah
iskljucitL
9.323 Zaporne naprave za ispustanje ulja treba otvoriti.
9.324 Pri pojavi poZ3ra koji se joz nije razbuktao (potar u zaeetku), treoa poiar
gasiti ruenim iii prevoznim vatrogasnim aparatima koji su punjeni elektricno
neprovodnim sredstvima
9.325 U malim i slabo provetrenim prostorijaina treba, pri tome, upotrebiti maske iii
sliena zastitna sredstva.

261
9.326 A1m je poiar dobio veee razniere a za njihovo sav1adivanje ne stoje na raspola-
gaqju odgovanliuea sredstva, treba ga8enje vatre poku§ati sprefuvaqjem pristupa
vazduba u prostoriju (zatvaraqjem otvora).
9.327 Pored mere navedene u prethodnoj tacki, potrebno je, po mogucstvu, ubacivati
u prostoriju ugljen-dioksid.
9.328 Pos1e mere sprovedenih prema odredbama tac. 9.326 i 9.327 ovih propisa,_pro-
storija se moZ. otvoriti tek kad se njena unutr.Sqjost dovoljno obladi.
9.329 Kad je postrojenje potpuno iskljueeno, mote se gasiti penom ili mlazom raspr-
!ene vode.

10. USKLADIS1ENJE UGUA I MANIPULISANJE NllME U

TERMOELEKTRANAMA
10.1 Radi sprefuvanja samozapaljivaqja uglja, narocito u s1ueajevima njegovog duzeg
uskladiStenja i radi spreeavanja izbijanja poiara i eksplozije ugljene pr.Sine, kao
i sto usp~nijeg suzbijanja nastalog poZara, potrebno je preduzeti naroCito
s1edeee mere:
10.11 izabrati pogodno mesto za uskladistenje uglja;
10.12 urediti skladi!te prema nameni kojoj s1uzi;
10.13 pravi1no razmestiti gomile uglja i pravilno manipulisati ugljem;
10.14 stalno kontrolisati temperaturu uskladi!tenog uglja;
10.15 pripremiti odgovarajuee sprave i sredstva za gasenje pozara.
10.21 Mesto za uskladi!tenje uglja !reba izabrati tako da poiarom uglja ne budu ugro-
Z.ni susedni objekti, a isto tako da bude iskljueena opasnost upaljivaqja
uglja od eventualnog poiara na susednom objektu iii pogonu.
10.22 Rastojanje izmedu gomila uglja i susednih zgrada mora iznositi najmaqje 10m.
10.31 Uskladistenje uglja u gomile mora da bude tako sprovedeno dane moze doci do
samozapaljivanja. U tu svrhu ugalj se mora na skladistu razastirati i u slojevirna
dobro nabijati. Pri ovome voditi raeuna da u slojevima ne dolazi do strujaqja
vazduba, koje potpomafe samozapaljivanju uglja.
10.32 Visina gomila uglja na skladi!tu podesiee se prema dispoziciji skladi!ta, manipu-
lacijama ugljem na skladistu, mebanizaciji za istovar i dopremu uglja, sa-
obraeajnicama i vrsti uglja. Gomile uglja monliu biti oblikovane tako da ne mo-
ze doCi do njihovog odronjavaqja.
10.41 U pretovamirn bunkerima i bunkerima za ugalj iznad kotlova, kao i na onim
mestima na kojima se ugalj nalazi kao prolazna zaliba vezana za tehnolo!ki
proces elektrane, ugalj se ne sme, alm je postrojenje van pogona, ostaviti
da stoji duze vreme da ne bi doslo do samozapaljivanja.
Sva ta mesta moraju se isprazniti od uglja, a ugljena pr.Sina dobro ocistiti
i odstraniti.
10.42 Ugljena pra5ina koja se skuplja uz uredaje za dopremu i pripremu uglja (trans-
portne trake, elevatori, mlinovi, drobilice i sl.), bez obzira da lise ti uredaji nala-
ze na slobodnom prostoru iii pod krovom, mora se redovno cistiti i uklaqjati. To
vati i za gradevine preko kojih se vrsi manipulacija sa transportnirn trakama za
ugalj, kao i za trake iznad kotlovskih bunkera za ugalj.
Pri tome, treba obratiti patnju da pri uklanjanju ugljene pra8ine ne dolazi do
uzvitlavaqja iste.
10.43 Ugljena prasina sakupljena na eeliCnim konatrukcijama pretovanmih mo-
stova i slicnih ureciaja mora se povremeno uklanjati.
10.51 Uskladisteni uga1j ne sme doCi u dodir sa materijalom koji se lako mote za-
paliti, kao sto su: drvena ograda, drveni stubovi, nastre!nica i sl.

262
10.52 lzmedu gomila uglja treba da budu slobodni prolazi siroki najmanje I m.
10.61 Tio na mestu gde ee se slagati ugslj mora biti prethodno dobro oCiSCeno, pa i
od ostataka ranije sme§tenog ugija
10.62 Treba paziti da u ugalj smesten u gomile ne dospeju neCistoea i otpaci (masne
krpe, kuCine i sl.), kojirna se u znatnoj meri poveeava moguenost samozapalji-
vanja uglja
10.7 Ugalj treba smestiti tako da se tro8i onirn redom kojirn se slagao u gomile pri-
likom uskladistavaqja, da bi se uvek uzirnao za troS.nje ugalj sa one gomile
koja je prethodila docnije smestenirn gomilama.
10.8 Da bi se radi spreeavaqja samozapaljivanja ugija osiguralo trosenje uskladiSte-
nog uglja prema odredbi taCke 10.7 i opasnosti od poiara, potrebno je sprovoditi
sledeee mere:
10.82 Svaka dovr8ena gomila ugija treba da bude obelezena posebnom tablicom, sa
naznaeenjem vrste uglja i njegove krupnoee, kao i datuma poeetka i svr8etka is-
tovara.
10.83 Preporueuje se da se gomile ugija poprskaju kreCnirn mlekom, da bi se znalo
da su dovr8ene.
10.84 Potrebno je da rukovodstvo pogona vodi knjigu evidencije o uskladiste-
nom ugiju, sa podacima o datumu istovara pojedinih poSiljaka na svaku od go-
mila, o poeetku trosenja svake gomile i daljem njenom trosenju u etapama,
kao i o preostalim ostacirna gomile.
•10.9 Uskladistenje lako zapaljivib vrsta mrkog uglja, odnosno svereg jamskog ugija
treba po potrebi i prema postojefun moguenosthna, vr8iti pod vodom u pose-
bnirn bazenima
10.101 Pri uskladistenju ugija u zatvorenim prostorijama potrebna je naromta pamja,
iz razloga sto postoji poveeana opasnost samozapaljivltnja uglja i eksplozije
ugijene pra8ine.
10.102 Ovakve prostorije !reba da su sto bolje provetrene, a po potrebi snabdevene
i uredajem za veStaCko provetravanje. Prozori i otvori za provetravanje moraju
biti za8tieeni Zifunirn mreiama radi spreeavanja ubacivaqja predmeta koji bi
mogli neposredno iii posredno prouzrokovati upaljivanje uJ![ja.
10.111 Na svirn mesthna gde je uskladisten ugalj treba najstroze sprovesti zabranu
pusenja i upotrebu otvorenog plamena ·
10.112 Ovo v.Zi naroCito za zatvorene prostorije, za skladista svezegjamskog ugija i za
mesta gde dolazi do stvaranja ili sakupljaqja ugljene pra8ine.
10.121 Kod postrojenja i na mestima gde stalno dolazi do stvaranja veCih kolicina
ugljene praSine, treba na poseban naCin sprel':iti uzvitlavanje iste, odnosno, pre-
rna potrebi, predvideti otpra8ivanje.
10.122 Iz istib razloga treba spreeiti dodir ugljene pra8ine sa drugim materijalirna,
naroeito sa uljirna, da ne bi doslo do poveCanja njene samozapaljivosti.
10.131 OdgovarajuCim merama !reba omoguCiti dovoljno provetravanje i hladenje go-
mila uglja koji je uskladiSten na duze vreme, a naroCito gomila svezeg jamskog
ugija
10.132 Potrebno je stalno kontrolisati temperaturu ovakvih gomila uglja
I 0.133 Najjednostavniji nacin merenja temperature ie pomoeu eelienih sipki koje se za-
badaju u gomilu do dubine od 50 em iznad tla, i ostavljaju se tako zabodene naj-
mlll1ie pola Casa Ako su sipke posle izvlaeenja zagrejane, more se pretpostaviti
da je doslo do samozapaljivanja uglja
10.134 Na bolji i pouzdaniji naein se meri temperatura pomoeu termometra spustenog
u perforisaou eelienu cev zabodenu u gomilu uglja na isti nacin kao spomenuta
sipka. Termometar ostaje u cevi 10 do 20 minuta. Ako se utvrdi da je

263
 tempemtura uglja u unutraSnjosti gomile 300 C, treba ovu kontrolu nastavljati
po dva easa dnevno dok temyeratura eventualno opel ne spadne. Medntim, ako
tempemtura i dalje mste, pa dostigne do 500 C, potrebno je preduzeti
odgovarajuee mere.
10.141 Aim se utvrdi zagrevatlie unutraSnjosti gomila uglja, treba sto hitnije pristupiti
1\iihovom mskopavanju, da bi se prona81o mesto gde je eventualno d.mlo do per
jave samozapaljivanja odnosno do vatre.
10.142 Ako se radi samo o jaeem zagrevatliu uglja, treba odnosnu gomilu potpuno m-
skopati, dobro provetriti i ponovo slofiti na drugom za to predvidenom mestu.
Ovakav ugalja treba sto pre utrositi.
10.151 Radi gasenja eventualnog pomra uglja, treba u sklopu skladista predvideti
dovoljan broj hidranata sa prikljuenim vatrogasnim cevima i mlaznicama.
Hidranti moraju biti upadljivo oznaeeni, lako pristupaCni i za8tieeni od zatrpa-
vanja ugljem.
10.152 Na mestima naroCito ugrozenim od poZ.ra treba po potrebi imati i odgovaraju-
ee stabilne ured,Ye za ga8enje vodom, a kod bunkera (silosa) za ugalj- uredl\ie
za ga8enje ugljen-dioksidom.
10.161 Posto je ga8enje vatre u unutraSnjosti gomila uglja polivanjem gomile vodom
spolja neefikasno, jer voda redovno vrlo teSko prodire kroz ugalj, mora se ova-
kva gomila potpuno raskopati i direktno gasiti zariste vatre.
Tune se ujedno rashladnje jo! nezapaljeni ugalj.
10.162 Kad pow bude uga8en potrebno je nakvaseni ugalj ostaviti da se dobro osu8i.
Sitnije komade i pra8inu nakva8enog uglja treba odvojiti i sto pre utr.miti,
a ostalu koliCinu takvog uglja uskladiStiti na drugom mesto.
10.164 Ako se radio poiiaru uglja uskladistenog u zatvorenim prostorijama, treba pri-
likom napred opisanog postupatlia celu koliCinu uglja izneti na slobodan
prostor. Lica koja pri tom ulaze u takve prostorije treba da su opremljena
odgovar,YuCim zastitnim spravama za disanje.

264
 PRAVILNIK
0 TEHNI<:KIM MERAMA ZA UUDAJE SA SVETLECIM CEVIMA*

Clan I.
Pri izvodelliu, upotrebi i oddavanju uredllja sa svetleCim cevima primenjivaee se
tehnii!ke mere saddane u Propisima o tehni&im merama za ured'lie sa svetleCim cevima,
koji su od§tampani u Dodatlru .Siuibenog lista SFRJ", br. 14/67 i <!ine sastavni deo ovog
pravilnika.
Clan 2.
PostojeCi uredllji sa svetleCim cevima i uredllji sa svetleCim cevima Cije je izvo-
dellie zapoeeto pre stupallia na snagu ovog pravilnika mollliu se prilikom prve rekon-
strukcije ill zamene pojedinih delova usldaditi sa odredbama Propisa o tebni&im mera-
ma za ured'lie sa svetleCim cevima iz clana I. ovog pravilnika.
Clan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavljivanja u
.Siu!benom listu SFRJ".

• Ovaj pravilnik je objavlien u ,.Siufbenom listu SFRJ", br. 14/67.

265
 PROPISI
0 TEHNil:KIM MERAMA ZA UIIEDAJE SA SVETLECIM CEVIMA

I. Ol'STE ODREDBE

1.1 Ovim propisima odre4uju se tehniCke mere za izvodeqje, upotrebu i odriavaqje

uredaja sa svetleCim oevima koji se nalaze na otvorenom prostoru ill u za:tVorenim
prostorijama, a prikljueeni su na mrefu niskog napona preko posebnih transfor-
matora.
Ovi propisi primeqjqju se i na ured'lie sa svetleeim cevima koji slufe kao signal
za upozoreqje avionima na opasnost ill za druge signalne svrhe, a koji su pri-
kljueeni direktno na vodove visokog napona.
Ovi propisi ne odnose se na uredllie na vozilima, elektromedicinske ure-
dllie, kao ni na druge uredllie koji ne slute neposredno za svetlosne efekte.
1.2 Ako ovim propisima nije druk~ije odrecleno, za lnstalaciju niskog napona na
primarnoj strani uredaja sa svetleCim cevima (od. priklju~ka na mrefu ill na izvor
strqje do primarnih stezaljki balasta) vafe Tehni~ki propisi za izvocleqje elektro-
energetskih instalacija u zgradama (Dodatak ,Sluzbenog lista SFRf', br. 43/66),
propisi za instalacije visokog napona, propisi o zastiti na radu, kao i opste priznata
pravila iz oblasti elektrotehnike.
1.3 Uredl\ii sa svetleCim cevima moraju se izvoditi i dimenzionisati tako da pri qjiho-
voj redovnoj upotrebi ne mote nastati nikskva opasnost za ljude i okolinu.
1.4 Svi sastavni delovi ured'lia sa svetleCim cevima moraju odgovarati vafeCim jugo-
slovenskim standardima i moraju imati atest

2. DEFINICIJE POJMOVA

Niie navedeni izrazi im'liu u smislu odredaba ovih propisa sledeea znaeeqja:
2.01 svet1ete cevi su izvor svetlosti sa hladnim ill toplim elektrodama, puqjene
plemenilim gasom pod ma1im pritiskom i svetle usled elektriooog prafqjeqja
pod naponom preko 1000 V:
2.02 ......., sa svetlea. eemuje uredaj sa cevima koje proizvode svetlost za potrebe
osvetljenja, reklame, svetlosnih efekata ill signalizacije. Sastavni delovi tog ureda-
ja su: svetleee cevi, vodovi visokog napona, balasti, vodovi niskog napona i dr.;
2.03 ~ u _.......,. pi'OitorijiiU su uredaji J<oji se nalaze u prostorijama,
u kojima su ·sa svih strana za8tieeni od uticaja vremenskih nepogoda;

266
2.04 uredlQ1 na otvorenom prostoru su ure<fllji koji su neposredno izloteni vremen-
skim nepogodama, kao Sto su uredl\ji na krovovima, uredl\ji na zidovima zgrada
itd. Ure<l'liima na otvorenom prostoru smatr'liu se i ured'lii na pokrivenim ali ot-
vorenim mestima.
Ako se pojedini delovi uredaja, kao Sto su cevi i vodovi, nslaze na otvorenom
prostoru, a pojedini delovi uredl\ja, kao sto su balasti nslaze u zatvorenoj pro-
storij~ takav uredaj smatra se kao ured'li na otvorenom prostoru;
2.05 svelleao skupina je deo uredlUa sa svetleCim cevima, koji je i sa primarne i sa seku-
ndarne strane elektrieno i prostorno odvojen od drugih delova uredl\ja Jedna sku-
pina mol':e imati jedno ill vise strqjnih kola visokog napona;
2.06 baiasii su oni uredl\ji koji sadde aktivne i induktivne otpore, transformatore i
kondenzatore, pojedinaeno ill u kombinacijama, a sluZ. za ogranireqje pogonske
strqje svetleCih cevi ill za stvarat1ie potrebnih preduslova za paljenje. Oni mogu
imati i sredstva za pobolj8anje faktora snage, za uklaqjaqje radio-smetnji ill za
blokiranje tonfrekventnih komandnih impulsa;
2.07 vodo-.1 svetleBh cevl su vodovi izmedu sekundarnih stezaljki balasta i ce~ kao i
vodovi izmedu samih cevi;
2.08 spojnice svedeBh ce-.1 su spojni delovi izmedu podnofja (kapa) cevi i vodova
(vijci ill grla);
2.09 oboi',la elektroda su oni delovi svetleCih cevi koji obuhvat'liu elektrode,
2.10 pokro-.1 su kutije od metala ill od izolacionog materijala, ill i od jednog i od
drugog, koji tako pokrivaju oboqa elektroda, podnofja i spojnice cevi da su delovi
pod naponom za8tieeni od dodira Pokrovi mogu slufiti i za ddanje cevi;
2.11 reQefila tela su 8uplja tela na koja se prievrscuju cevi i u kojima se nalaze pri-
kljufci i vodovi za cevi, koji su sm.Steni tako da su delovi pod naponom zaS·
tiCeni od dodira;
2.12 driaft svedeah cevl su naprave za neposredno drl':aqje cev~ a mogu biti od meta-
la iii od izolacionog materijala;
2.13 uklopne naprave za svetleee cevi su uklopne naprave ugradene na strani viso-
kog napona balasta;
2.14 napon skupine je n'livi& napon koji se u skupini mol':e pojaviti izme<lu bilo
koja dva dela pod naponom. On se obieno pojavljllie u prazoom hodu kad cevi ni-
su prikljurene;
2.15 napon skupine prema zemQlje n'liviSi moguCi napon prema zemlji, koji se u sku-
pini moZe pojaviti;
2.16 strujna - je n'likraCi put kojim strqja moi!e prelaziti po povrSini izo-
latora iii kroz spojeve (fuge) sastavljenih izolatora;
2.17 vazduiDI razmak je n'likraCi put kroz vazduh, na kome mote nastati preskok
strqje.

'3. NAPON SKUPINE PREMA ZEMUI, NAPON SKUPINE, SNAGA

3.1 N'livisi dozvoljeni napon skupine prema zemlji uredaja sa svetleCim cevima moze
iznositi 7,5 kV.
3.2 Nl\ivi!i dozvoljeni napon skupine ured'lia sa svelleCim cevima mote imosi~
i to:
7,5 kV - za skupine sa neuzemljenim strujnim kolima visokog napona;
15 kV- za skupine sa strqjnim kolima visokog napona koja su u sredistu uzem-
ljena.
Navedene vrednosti napona su efektivne vrednosti.

267
3.3 U normalnom pogonu ne smeju usled izoblieenja naponske krive nastati temene
vrednosti napona skupine veee od 12,5 kV za napon skupine prema zemlj~
odnosno od 25 kV za napon skupine.
Za merenje temene vrednosti napona treba upotrebiti sferna iskri~ta ill druge
instrumente pogodne ·za takva merenja.
3.4 N'liveea dozvoljena sekundarna nazivna snaga svetleee skupine mote iznositi
1,2 kVA

4. ZASTI1NE MERE
4.1 Zdtita od slu~nog dodb:a delova pod naponom
4.11 Svi de1ovi uredaja sa svetleCim cevima, koji su pod naponom, moraju biti za5ti-
eeni od s1uCajnog dodira.
Ta za5tita mora postojati i kad se sa tih ured'lia uldone delovi koji se
mogu skinuti bez upotrebe alata.
4.12 Poklopci i vrata na ured'liima moraju biti tako priCvtieeni da je skidanje poldo-
paea i otvaraqje vrata mogueno samo pomofu alata ill kljui!a, ako takvim skida-
njem odnosno otvaraqjem postaju pristupaeni delovi pod naponom.
Odredba stava 1. ove tacke ne odnosi se na kontakte u grlima, koji post'liu pri-
stupaeni kad se cev izvadi.
PriCvtieavanje poldopaca i zatvaranje vrata mora biti takvo da poldopac odnosno
vrata ne smeju popustiti usled potresil, udaraca, vlage iii zagrevanja u pogonu.
4.13 Spoj svih primarnib strujnib kola koja pripad'liu istoj svetleooj skupini sa izvorom
sln\ie mora biti izveden tako da se u svim polovima prisilno prekine ako se
skinu poldopci balasta odnosno visokonaponskih uldopnih naprava iii ako se otvo-
re vrata na ormanCiCima u kojima se na~e balasti odnosno visokonaponske uk-
1opne naprave.
Spoj sa izvorom struje mote se prekidati i kontaktorom (sklopnikom).
4.14 Uz svaki ured'li sa svetleCim cevima mora se na lako pristupaenom i vidljivom
mestu postaviti posebna kutijica sa dugrnetom (tipkalom) za prekidaqje spoja i sa
staktenim poldopcem sa natpisom:
.0 SLUCAJu POZARA - RAZBI STAKLO"
Kutijica treba da bude izradena tako da usled razbijanja stakla dugme prekine stru-
ju magneta kontaktora, a kontaktor svaki dovod primarne struje do tog uredaja.
Ova kutijica mora biti iznutra osvetljena kad je ured'li u pogonu.
4.15 Prisilno prekidaqje spoja kad se skinu poldopci ill otvore vrata ormanCiCa, prema
taad 4.13 ovib propisa, nije neophodno ako se uredaj sastoji samo od jednog
balasta, sa jednim visokonaponskim strujnim kolom i ako se balast i oboCje e1ek-
trode nalaze u z'liednickom za5titnom kuCi~tu, a ceo ured'li nije svakom 1ako
pristupaCan.
4.16 J!alasti mof'liu biti ugradeni u zastitna kuCista. Kao za5titna kucista mogu s1ufiti
i dovoljno velike i podesne kutije za slova, lj. kutije u koje su smestene cevi koje
obrazuju slova
4.17 OboCja elektroda mof'liu biti zastieena od dodira spojnicama svetleeih cevi, pokro-
vima iii drugim vrstama pokrivaCa.
Ostali delovi svetleCih cevi ne mofl\iu biti za§tieeni od dodira.
4.18 Balas~ uldopne naprave i razvodne kutije, u kojima se nalaze delovi pod visa-
kim naponom, mof'liu biti jasno i tf'lino obele~eni znakom opasnosti.

268
 4.2 Zdtlta od pm'isokog napoaa dodlnt
4.21 Na primarnoj strani balasta treba u smislu Tehnickih propisa za izvode11ie elek-
troene~getskih instalacija u zgradama, sprovesti zaStitu odgovaniiuoom izradom ele-
ktricnih naprava i sastavnih delova urecl'lia, savesnim postavlja1jjem samog ure-
cl'lia i primenom dopunskih :zaStituih mera, kao ito su: izolova1jje, uzem'
ljenje, nulova1jje i dr.
4.22 Na sekundarnoj strani treba preduzeti sledeee zaititne mere:
4.221 Svi provodni delovi urecl'lia sa svetleCim cevima, koji u sluC'Iiu kvara mogu doCi
pod napon a koji se mogu dodimuti, kao ito su zaititne kutije i drugi delovi
balasta, :zaStitne cevi iii plaitovi vodova, metalne konstrukcije na koje je postavljen
urecl'li i sliooo - moraju se prikljuCiti na zajednicki :zaStitni vod.
Ako je we _provodnih delova koje treba zaitititi medusobno spojeno zaidva1jjem
ili zavariva1jjem, dovoljno je jedan od tih delova spojiti sa zlliednickim
Wtitnim vodom;
4.222 U mrc:Zama u kojima su ispllllieni uslovi :zaStite nulova1jjem, mora se zaStitni vod
spojiti sa nultim vodom;
4.223 U ured'liima kod kojih je na primarnoj strani prime11ieno zaititno uzemlje1jje, mo-
ra se :zaStitni vod spojiti sa zaititnim uzemljenjem na primarnoj strani;
4.224 U uredajima kod kojihje na primarnoj strani kao zaffita od previsokog napona do-
dira prime1jjena zaititna naponska sklopka, mora se i :zaStitni vod spojiti sa steza-
ljkom koja je na sklopki predvidena za prikljuCak :zaStitnog voda.
Zaititni vod i pomoeni zemljovod u zgradama mor'liu biti :zaStieeni od mehani-
ckog oiteee11ia posebnom mehaniCkom zaffitom, npr. polagaojem u cev ili riaCi-
nom izvodel1ia (posebna ma viseiilnog voda ili voda sa pla8tom);
4.225 Ako je kao dopunska zastitna mera na primarnoj strani prime1jjeoo :zaStitno izo-
lovanje pa nema zaitite prema laC. 4.222 do 4.224 ovih propisa, zlliednicki
:zaStitni vod sekundarne strane mora se prikljueiti na uzemljeoje Ciji otpor ne sme
biti veCi od 50 oma.
4.23 Ako je neka tacka sekuodarnog strujnog kola pogonski .uzemljena, tu taeku !reba
spojiti i sa :zaStitnim vodom iz taCke 4.221 ovih propisa.
4.24 Svi balast~ sve sklopne naprave, sve spojnice svetleCih cevi, svi pokrovi, sve kutije
za slova i sve metaloe konstrukcije, koji su upotrebljeni za ured'li sa svetleCim oe-
vima a posebno se montiraju, mor'liu imati stezaljku za prikljuCak :zaStitnog vo-
• cia.
4.25 Vijci za prikljuCak zdtitnog voda mor'liu biti tehnicki ekvivalentni prikljuCcima za
dovod struje i moraju biti dimenzionisani za prikljuCak zaititnog voda od 1,5 mm'
do 6 mm2•
4.26 Pored vijka za prikljuCak :zaStitnog voda mora biti znak uzemlje1jja
4.27 Otvoreno polofeoi :zaStitni vodovi mor'liu biti jednozieni i mo~u imati presek
od n'limanie 4 mm' Cu.
Ako su ovi vodovi od drugog materijala, mor'liu imati bar isto toliku provodnost.
ZaStieeno polozeni vodovi mor'liu imati presek od najma1jje 1,5 mm2 Cu ili
ekvivalentnu provodnost
Ako se na sekundarnoj strani upotrebljavaju vodovi sa metalnim plaStom i doda-
tnom ficom ispod plaSta, mofe se dodatna fica upotrebiti kao :zaStitni vod
sekuodarne strane. Na primamoj strani to nije dozvoljeno.
4.28 Kod urecl'lia postavljenih na otvorenom prostoru mo2e se zaffitni vod spojiti
sa gromobranom, ako postoji gromobran.

269
5. S1RUJNA KOLA I SVElLECE SmiNE
5.1 Optereeellie vodova primarnih strujnih kola ne sme prekoracitijaeine struje odre-
dene TehniCkim propisima za izvodellie elektroenergetskih instalacija u 18flldama.
Primarno strujno kolo sme se osigurati osiguraeem od llllivise 16 A
5.2 Svako visokonaponsko strujno kolo sme imati samo jedan balast To se ne odnosi
na aktivne i induktivne otpore.
5.3 Ako jedna sveileea skupina ima vise visokonaponskih strujnih kola, instalacioni
materijal, strujne staze i vazdusni razmaci moraju odgovarati najvisem naponu
skupine prema zemlji. ·
5.4 Balasti koji pripadaju istoj svetleeoj skupini moraju se prostomo zajednicki
postavit~ radi istovremenog odvajallia od napona.
5.5 Vodovi svetleeih eevi jedne svetleee skupine moraju biti odeljeni od vodova druge
svetleee skupine tako da izmedu lliih ne moie doCi do prevodellia napona (npr.
polagajem u posebne eevi).
5.6 Sklopke za prekidanje dovoda strQje do jedne svetleee skupine moraju istovre-
meno prekidati sve fazne provodnike za tu skupinu.
Poloiaji .ukljueeno" i .iskljueeno" moraju se jasno raspoznavati.
5.7 Sve sklopke primarne strane, kao sto su sklopke koje prekidaju kolo pri otvaranju
poklopea i sl., a kQie pripadaju balastima jedne svetleee skupine, moraju biti spo-
jene tako da se otvaralliem samo jednog za8titnog ormanCiea pekinu svi fazni
provodnici balasta te svetleee skupine.
Umesto sklopke moze se upotrebiti kontaktor.

6. SVETLECE CEVI.
6.1 Na uredajima na otvorenom prostoru mora se spreCiti da voda koja ude u spojniee
i pokrovo ne teee preko prikljuCaka, da se ne bi smalliile strQjne staze i vazdusni
razmaci.
Otvori za otieallie vode moraju imati oreeoik od najmallie 7 mm.
6.2 Svetleee eevi moraju se dobro prievrstiti pomoeu ddaea i vezova, tako da usled po-
tresa i atrnoslerskih utieaja ne popuste prikljueei vodova ti spojnieama, da cevi ne
menjaju svoj poloZ.j i da se spreCi otpadallie veCih delova eevi u sluCaju lorna.
6.3 Vodovi se na eevi moraju prikljuCiti preko podnofja (kape) koje je stalno prievrsCe-
no za cev.
Vod se ne sme spojiti neposredno Zicom koja od elektrode izlazi kroz zid eevi.
Zicu koja izlazi od elektrode !reba lemljenjem iii zavarivanjem Cvrslo spojiti sa po-
dnofjem eevi.
6.31 Oni delovi podnofja eevi koji sluze za kontakt moraju biti od dobro provodnog
antikorozivnog materijala iii moraju na siguran naCin biti prevueeni takvim materi-
jalom.
6.32 Vodovi se za podnofje prikljueuju pomoeu vijaka preenika najmanje M3 iii pomo-
eu spojniea cevi.

7. BAI.ASTI

7.1 Induktivni otpori iii transformatori ne smo:ju se prilikom izvodellia instalacije spa-
jati na red sa kondenzatnrima, nego to mora biti izvrSeno vee u toku proizvo-
dnje. ·

270
7.2 Izmedu primame i selrundame strane balasta ne smeju se naknadno izvoditi nika-
kvi galvanski spojevi.
7.3 Transformatori i induktivni otpori moflliu biti gradeni i dimenzimtisani tako da se
ni u slui!llju povi§enog napona ni u slui!llju kratkog spoja ne zagreju niti svoju
olrulinu imad temperature dozvoijene za upotrebljeni izolacioni materijal.
7.4 Dozvoljeno povisenje temperature okoline iznosi:
50" C - na mestu uvoda izolovanih vodova u balast;
700 C - na SPOtinem delu iii na povriini na koju se balast postavija iii prievtifuje.

8. SKLOPKE I OSIGURACI
8.1 Svaki uredl\j sa svetleCim cevima mora na primarnoj strani da ima glavnu ruenu
sklopku za ukljufellie i iskljufenje, koja istovremeno prekida sve fazne pro-
vodnike i neutralni provodnik ako nije uzemijen.
Na sldopki se morajasno videti poloiljj' ,iskljufeno". Sldopka mora da ima oznaku
da pripada ure41\ju sa svetleCim <>:>'iJna.
Ako je uredl\j sa vise svetleCih skupina odnosno strqjnih kola, na sldopki se mora
nalaziti oznaka da pripada pojedinoj svetleeoj skupini odnosno strqjnom kolu.
8.2 Ako su delovi uredllia sa svetleCim cevima na sekundamoj strani spojeni u sve-
tlete skupine, glavne mreme sldopke na primarnoj strani mofl\iu istovremeno
da prekidlliu dovod struje do svih balasta i drugih naprava koje pripad'liU tim
skupinama.
8.3 Primarni vodovi uredl\ja sa svetleeim cevima moraju biti za§tifeni osiguracrma za
koje vafe propisi o osiguranju vodova.
Osiguraa mogu biti ugradeni zl\iedno sa balastima iii odvojeno npr. na centra-
lnom razdelniku iii u ormanaeu.
Ako su osiguraa ugradeni zajedno sa balastima, mora da postoji moguenost
njihove zarnene a da se poldopac balasta ne otvara. Osigurati mofl\iu biti uvek
pristupaeni.
Na svim osigurafuna mora biti oznafeno da pripad'liu uredlliu sa svetleCim ce-
vima.
Ako je uredaj sa vise struinih kola, mora biti oznafeno i kom strqjnom kolu ill
svetleenj skupini osiguraci pripadl\iu.

9. VODOVI I POLAGANJE VODOVA

9.1 Za vodove primarne straoe i njihova polaganje va!e TehniCki propisi za izvo-
denje elektroenergetskih instalacija u zgradama.
9.2 Na sekundamoj strani moraju se upotrebiti SPecijalni visokonaponski vodovi za
uredaje sa svetleCim cevima, i to:
9.21 unutar pokrova i reljefnih tela, kao i u felienim cevima nad i pod lepom (:!bukom)
u suvim prostorijarna - vodovi SPN, SGPN iii AGN;
9.22 u suvim i vla:!nim zatvorenim prostorijarna na otvorenom prostoru nad lepom-
vodovi sa metalnim §avnim omotafem i spoijnim za§titnim plaStom od PVC ma-
se, i to PCT 04, PAT 04, OCT 04, GAT 04.
9.3 lzolacija na svetleeim skupinama kod kojih je jedna taa<a selrundame strane uze-
mljena, mora odgovarati naponu skupine prema zemlj~ a na svetleCim skupinama
kod kojih ni jedna ta~ka sekundame straoe nije uzemljena, mora odgovarati napo-
nu skupine.
9.4 Pri polaganju vodova uredllia sa svetleeim cevima treba se pridr:!avati sledeteg:

271
9.41 na mestima na kojima postoji mogu6nost mehaniekog o§teteqja, vodovi moraju
biti dovoljno za8tieeni posebnim za8titnim cevima, metalnim pokrivaQJ!la i sl;
9.42 vodovi za svetleee cevi bez metalnog pla!ta ne smeju se polagati tako da budu pri-
tisnuti na ostre ivice.
Udaljenost vodova od drugih delova pod naponom mora iznositi najmatlie 5 mm
pri naponu od 7,5 kV u suvim prostorijama odnosno pri naponu od 4,5 kV na
otvorenom prostoru.
Pri naponu od 15 kV udaljenost vodova mora iznositi u suvim prostorijama
llllimatlie 10 mm, a n~ otvorenom prostoru - llllimatlie 14 mm;
9.43 u kanalima iii olucima treba vodove pojedinih svetleCih skupina polagati pregle-
dno i odvojeno;
9.44 u limena ku&ta smeju se vodovi uvoditi samo kroz propisane uvodnice;
9.45 posebnim merama treba spreati da voda koja curl po vodovima ne dode do
provodnika, kao i da voda koja curl po svetleCim cevima ne prede na spoljni plaSt
vodova. Stoga treba spoljne slojeve (oplet, metalni plaSt i sl.) skinuti u duZini
propisane slnline staze.
Krajeve vodova svetleCih cevi treba, po pravilu, omotati izolacionom trakom .od
v.Staeke mase koja je otporna prema ozonu i ne upija vodu;
9.46 spojni vodovi medu pojedinim sveteleeim cevima moraju biti sto kraCi.

10. UREDAJI NA OTVORENOM PROSTORU I U VLAZNIM ZATVORENIM

PROSTORIJAMA, KAO INA MESTIMA UGROZENIM OD EKSPWZIVNIH
SMESA
10.1 Za u~e na otvorenom prostoru i u vlaZnim zatvorenim prostorijama smeju se
upotrebiti samo vodovi nameqjeni za vlaZne prostorije.
10.2 Balasti i ostali pribor, koji se upotrebljav'liu na otvorenom prostoru, morl\iu biti
za8tieeni od kiSe.
10.3 Postavljatlie uredaja sa svetletim cevima na mestima ugrofenim od eksPlozivnih
sme8a nije dozvoljeno.

II. SUZBUANJE RADIO-SME1NJI

U~i sa svetleCim cevima moraju, po potrebi, biti snabdeveni napravama koje
spreeav.gu sireqje radio-smetqji izazvanih tim uredl\iima.

12. PROTIVPOZARNE MERE

12.1 S obZirom da su normalni balasti gradeni za temperaturu vazduha okoline od lllli-

vik 35~ .c, pri ugradllii takvtb balasta treba postopiti na sledeCi naan:
12.11 balaste treba smestiti tako da u redovnom pogonu temperatura vazduha okuline
ne prelazi 35~ C.
Ako se more oeekivati da temperatura vazduha okoline bude viS. od 35~ C, treba
upotrebiti speeijalne balaste gradene za povi8enu temperaturu Sto mora biti ozna-
OOno na samoj napravi;
12.12 otvori za hladeqje u zastitnim ormancrCima balasta moraju se postaviti tako
da bude omogueeno nesmetano s!nliaqje vazduba za hladenje;

272
12.13 aim se vise balasta nalaze jedan do drugog, oni momju biti medusobno udaljeni
toliko, da temperatum vazduha njihove neposredne okoline pri normalnom radu
ne prelazi 35° C, kako se ne bi medusobno zagrevali;
12.14 ako se balasti momju postaviti u prostorije iii delove prostorija u kojima se mogu
oookivati tempemture vazduha vise od 35' C (u dvorane za publiku, kuhiQje i sl.).
!reba preduzeti posebne mere (npr. dovod svezeg vazduha i sl.) da u njihovoj oko-
lini tempemtum vazduha nikada ne prelazi 35° C.
12.2 U blizini zapaljenog materijala balasti se moraju postaviti tako da u slueaju kvara
ne moze doci do poZ.ra.
Balaste ne treba, po pravilu, smestati u izloge u kojima se izlazu zapaljivi pre-
dmeti.
12.3 Razvodni ormanCiCi iii mzdelnici u koje se balasti sm.Staju moraju biti od nezapa-
ljivog materjjala.
12.4 Ako se pokrovi iii spojnice svetlecih cevi moraju postaviti jedni pored drugih, ne
smeju se postaviti tako blizu da se medusobno greju, a narocrto ne ako se potavlja-
ju jedni iznad drugih. ·
Tempemtum spojnica svetleeih cevi iii pokrova ne sme prelaziti 40' C.
12.5 Radi spreeavanja pozara, vodove svetleCih cevi treba postaviti na sledeci nacin:
12.51 na nezapaljivim zidovima, podlogama iii gmdevinskim elementima vodove treba
polagati tako da ne nastane opasnost od poZ.ra, ako usled kvara u izolaciji iii zbog
kratkog spoja izgori deo voda;
12.52 pojedine provodnike treba polagati na medusobnom odstojaQju kao i na odstoja-
nju izmedu njih i zemlje odnosno izmedu njih i uzemljenih provodnih delova, ta-
ko da u redovnom pogonu to odstojanje bude dovoljna izolacija protiv kratkog
spoja odnosno spoja sa zemljom.

13. SlRUJNE STAZE I VAZDUSNI RAZMACI

Na uredajima sa svetleCim cevima moraju postojati dovoljno velike stn.Une

staze i vazdusni mzmaci izmedu delova pod naponom mznog polariteta
i izmedu delova pod naponom i metainih delova koji se mogu dodimuti. Ove stnij-
ne staze i vazduSni razmaci moraju iznositi najmaqje:
Napon 380V 3kV 7,5 kV 15 kV
Strujna staza (SS) iii vazdusni
razmak (VR) ss VR ss VR ss VR ss VR
mm mm mm mm mm mm mm mm
U suvim prostorijama 4 3 16 II 32 20 60 35
U vi.Znim prostorijama i
na otvorenom prostoru 7 6 25 15 53 28 100 50

14. POSEBNI USLOVI ZA UREDAJE SA SVETLECIM CEVIMA

Uredaji sa svetleeim cevima moraju biti sto pristupaeniji radi popmvki i odr-
Z.vanja, i to bez postavljanja skela, lestvica i dr., sto bi moglo smetati saobm-
auu za duZe vreme. .
Ako se ured'li nalazi na fasadi zgrade, treba uz njega po moguestvu ugraditi penja-
lice iii ga odmaknuti od ivice krova da bi se mogao popmvljati sa predQje stmne
bez postavljanja skela.

III-I 273
15. ISPITIVANJE URE:E>AJA SA SVE1LEOM CEVIMA

15.1 Novopostavljeni uredllii sa svetleeim oevima mofl\iu se pre upotrebe ispitati da li

odgovaraju ovim propisima, v.ZeCim tehnifkim propisima koji se odnose na ove
uredllie iii delove ovih uredaja. Pri tom ispitivaqju treba naroCito utvrditi ispra-
vnost delova svih zdtitnih naprava ugradenih u uredaj (maksimalnih automata,
osigurafu i sl.), izolaciono stanje uredaja prema zemlj~ pogonsku jacinu struje
svakog visokonaponskog stnlinog kola itd.
Izolaciono stal1ie treba ispitati pod naponom koji je 1,5 puta visi od dozvoljenog
napona skupine prema zemlji
Pogonska jaCina struje ne sme prelaziti nazivnu vrednost naznaCenu na natpisnoj
ploCici balasta.
15.2 Na dobro vidljivom mestu uredaja sa svetleeim cevima mora se nalaziti natpisna
ploCica sa sledeCim podacima: naziv organizacije koja je postavila uredaj, datum
postavljaqja uredllia i napon skupine prema zemlji.
15.3 Korisnik uredllia sa svetle¢im cevima mora imati semu uredaja, koju mora cuvati
u svojoj arhivi.
Jednu kopiju seme treba postaviti na podesno i zasti¢eno mesto pored samog ure-
dllia (npr. sa unutraS11ie strane vrata ormanCi¢a za balaste).
15.4 Ako su pri rekonstrukciji uredllia sa svetleeim cevima nastale bitne izmene, treba
ponovo izvrSiti ispitivanje prema tacki 15.1 ovih propisa, a po potrebi i izmeniti i
dopuniti semu uredl\ia.
15.5 Ako rekonstrukciju uredaja nije izvodila ista organizacija, uz ranije postavljenu nat-
pisnu p1oeicu (tacka 15.2) treba dodati i novu natpisnu p1oCicu sa podacima:
naziv organizacije koja je rekonstruisala uredaj, datum rekonstrukcije uredaja i
napon skupine prema zemlji.
15.6 Nllimaqje jedanput godisnje mora se uredaj sa svetleCim cevima pregledati i ispi-
tati prema tacki 15.1 ovih propisa, kao i sastaviti zapisnik o ispravnosti i sigumosti
uredaja

274
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM MERAMA ZA POGON I ODUAVANJE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA *

Clan 1.
Na pogon i odrZavanje elektroenergetskih postrojenja primeqjivaCe se tehnil!ke
mere sadtiane u Propisima o tehniCkim merama za pogon i odrZavanje elektroenerget-
skih postrojenja, koji su odStampani uz ovaj pravilnik i Ciqje njegov sastavni deo.

Clan 2.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika presll\iu da vate Pravilnik o TehniCkim
propisima za pogon, oddavanje i reviziju elektroenergetskih postrojenja (,Sluzbeni list
FNRJ", br. 6/57) i Teimicki propisi za pogon, odrZavanje i reviziju elektroenergetskih po-
strojeqja, koji Cine sastavni deo tog pravilnika a objavljeni su u Dodatku .Sluzbenog lista
FNRJ", br. 6/57.
Clan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavljivanja u
.Sluzbenom listu SFR.J".

PROPISI 0 TEHNICKIM MERAMA

ZA POGON I ODUAVANJE ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA

I OI'STE ODREDBE

1.1 Ovim propisima odredtliu se tehnicke mere za pogon i odrZavanje elektro-

energetskih postrojeqja.
Na pogon i odrZavanje elektroenergetskih postrojenja obavemo se primeqjuju
i za~titne mere utvrdene drugim propisima.
1.2 U smislu ovih propisa niZe navedeni izrazi imaju sledeea znaeeqja, i to:
1.21 Pogon su proizvodt\ia, prenos, raspodela i koriSeeqje elektriene energije;
1.22 Oddavanje je rad na odrZavanju elektroenergetskih postrojeqja u tehnicki isprav-
nom staqju, u skladu sa qputstvima o oddavanju i uputstvima proizvodaea
opreme;
"' Ov!\1 pravilnik je objavljen u ,.Siufbenom listu SFRJ", br. 19/68.

18*-1 275
1.23 Revizija je periodiCni pregled elektroenergetskih postrojeljja radi utvrdivanja
njihovog sta11ia i pogonske sposobnosti, koji se vr~i u vremenskim razmacima
predvidenim uputstvima o reviziji;
1.24 Remon! je rad koji ima za cilj da se veCim popravkama i zamenama dotra-
jalih delova, u granicama pogonskih potreba, odri!i elektroenergetsko postrojenje
u tehnicki ispravnom stanju, a koji se vrii u vremenskim razmacima predvi-
denim Uputstvima o remontu.
1.3 Radi pravilnog odriava11ia i koriseenja elektroenergetskog postrojenja, kao i radi
ljjegove veee pogonske sigurnosti, za elektroenergetsko postrojeljje mora posto-
jati srec:tena tehnicka dokumentacija.
1.31 Tehnicka dokumentacija, zavisno od znaeaja i velicine postrojenja, treba, po pra-
vilu, da sadri!i:
- glavne karakteristike objekta, postrojeljja, masina i aparata;
- uputstva za pogon objekata i postrojenja;
- uputstva za odri!avanje objekata i postrojeljja;
- uputstva za reviziju objekata i postrojeljja;
- uputstva za remont objekata i postrojenja;
- rokovnik sistematskog odri!avaoja kojim se regulisu pojedini redovni poslovi
kao sto su: podmazivanje, zamena ulja, ispitivaoje ulja, zamena pojedinih
delova i sl;
- dosije osnovnog objekta, m.Sine iii aparata sa S.mom postrojeljja, koji mora
sadrZavati osnovne podatke;
- dosije gradevinskih objekata ili ljjihovih delova, koji mora sadrZavati podatke
o lokaciji objekta, nosivosti terena, geoloskom sastavu zemljista i hidrolo~kim
i meteoroloskim prilikama, kao i situacioni plan objekta, plan temelja objekta i
crtet svih delova koji se nalaze u zemlji. ·

1.32 Pri tekueem odriavaoju i reviziji treba sastaviti i u tehnicku dokumentaciju

uneti izv.Staj o stanju objekta, m.Sine iii aparata, sa naznakom sta treba obez-
bediti i uraditi za vreme narednog remonta.
1.33 U odgovarajuci dosije unose se zapisnici o izvclenom ispitivaljju funkcional-
nosti za8titnih i regulacionih uredl\ja, kao i meduzavisnih sklopova.
1.34 Sve promene, rekonstrukcije, havarije i ljjihovi uzroci iii bilo kakvi radovi koji
meljjl\iu osnovne karakteristike objekta, moraju se uneti u odgovatajuci dosije.
1.4 Svaki elektroenergetski objekt mora imati potrebnu pogonsku dokumentaciju.
1.41 Korisnik elektroenergetskog objekta dutan je, u skladu sa vaieCim propisima
i pogonskim uputstvima, a na osnovu potreba i iskustava, odrediti velicine koje
se motaju ubeleiavati odnosno registrovati tokom pogona. VeliCine !reba da budu
odredene tako da se mogu kontrolisati stanje i promene odnosnog objekta,
ma8ine iii aparata, kao i celog pogona.
1.42 Svako elektroenergetsko postrojenje odnosno njegov deo koji funkcionalno ili
~ obzirom na osoblje koje njime rukqje cini zasebnu celinu, mora imati pismenu
evidenciju:
- o primopredaji du:Znosti smene;
- o naredbama i uputstvima;
- o pogonskim manipulacijama, reagovanjima zastitnih uredaja, kvarovima i
merama preduzetim za 11iihovo otklaljjanje (operativni dnevnik);
- o radnim nalozima i dozvolama za rad na pojedinim delovima postrojenja
prilikom odr.Zavanja, revizije, remonta i popravki;

276
 - o velifinama koje pokazuju instrumenti znaeajni za tehnoloski proces
odnosnog dela postrojenja u odre<lenim intervalima, a koje propisuje koris-
nik (pogonske lisle);
- o podacima koji se automatski registruju.
1.43 Pravilnikom radne organizacije treba da se blize odre<le rokovi i naCin fuvanja
pogonske dokumentacije.
1.44 Dnevnu pogonsku dokumentaciju mora svakodnevno pregledati i overavati
lice koje je radna organizacija za to odredila.
1.5 Za svaki elektroenergetski objekt moraju postojati deta!jni interni propisi o
manipu!aciji, radu i bezbednosti pri radu, 9 odriavaqju i kontroli postrojenja,
kao i o evidenciji o tome.
1.51 Za svako znaeajnije postrojeqje i uredlij: kotlovsko postrojeqje, cevovod, pamu
turbinu, rashladni uredaj~ postrojenje za pripremu vode, uredaje za kontrolu
i regulaciju toplotnog procesa, uredaje za istovar, drobljenje, usk!adiSteqje i
transport goriva do kotlovskog bunkera, elektrofiltre, dimovodne objekte i sl.
u termoelektranama; branu i dovodni organ, hidromebanifku opremu, cevovod
i vodnu turbinu u hidroelektranama; motor sa unutraSI\iim sagorevaqjem, kao
i generator, sinhroni kompenzator, energetski transformator, elektromotor, ener-
getski kablovski vod, razvodno postrojeqje i komandu, ure<laj za relejnu zastitu,
elektroautomatiku i telemehanlku u objektima za prenos i razvo<leqje elek-
!OCne energije - moraju postojati deta!jna pismena uputstva za pogon, odria-
vanje, reviziju i remont, koja daju proizvodati postrojenja i uredaja odnosno
projektanti objekta. Takva uputstva moze, po potrebi, dopunjavati tehnifka
sluzba korisnika.
Jedan primerak ovih uputstava mora se priloZiti tehnickoj dokumentacij~ a
drugi primerak istaci na vidno mesto tako da je pristupaeno pogonskom osoblju
(u blizini postrojeqja odnosno uredaja na koji se odnosi).
1.52 Za gtavni pogonski objekt, hladqjake, objekte za transport uglja, vodoeistionice,
objekte za elektrofiltre i dimovodne objekte, objekte dovoda i odvoda pogonske
vode, kanalizacije, sk!adista plina, sk!adista tekuCih goriva, kao i za sve osta!e
gradevinske objekte znaCajne za nesmetan pogon elektrane, moraju se izraditi
potrebna uputstva sa rokovnicima za tehnicki nadzor i kontrolu i uputstva za
njihov pogon i odriavanje.
1.6. Izdavanje naloga, nadzor i neposredne tehnicke radove u pogonu, pri odriavanju,
reviziji i remontu, a od kojih zavisi sigumost ljudi, imovine odnosno pogona,
mogu vr8iti samo lica koja imaju odgovarajuce struene kvalifikacije prema
pravilniku radne organizacije.
Pravilnikom radne organizacije odredtgu se vreme i nacin na koji se proverava
da li lica kojima je povereno rukovanje i odriavanje uredaja i postrojenja
poznaju propisane mere i uputstva.
1.61 Svi radovi na delovima postrojeqja koja su u pogonu ili van pogona, imaju
se izwditi pod nadzorom odgovomog struenog lica.
1.62 Pre poeetka rada, rukovodi!ac radova treba da dobije od ov!aseenog lica dozvolu
za rad, da proveri sprovedene mere obezbedenja i da sam sprovede dopunske
mere obezbedenja na radnom mestu u smislu internih propisa o manipulaciji,
radu i bezbe<lnosti u postrojenju.
1.63 Po zavr8etku rada, rukovodilac radova proverava ispravnost izvr8enih radova,
daje nalog radnoj grupi da ukloni postavljena obezbedenja i napusti radno mesto.
Po zavr8etku radova i uklanjanju obezbe<lenja postavljenih na radnom mestu
rukovodilac radova i lice koje je izdalo dozvolu za rad pismeno konstatuju da

277
 su radovi zavrseni i da je dozvola za rad preslala.
1.64 Osoblje koje radi sme da se krece iskljuCivo u onim delovima pogonskih prosto-
rija koje odr~di rukovodilac radova.
1.65 Ovlaseenim licima koja orgaoizuju rad, vode nadzor iii samostalno rade u pogonu,
moraju biti pristupaena sva sredstva potrebna za tu svrhu, kao i tehni~ka i
pogonska dokumentacija, radi pravilnog nadzora i rukovanja postrojelliima koja
su im poverena.
1.66 Sva lica zaposljena u pogonu moraju biti dobro upoznata sa uputstvom za prufu-
llie prve pomoCi licima povredenim od udara elektriene struje i uputstvom o
postupku u sluc.iju izbijal\ia pofura.
1.67 Rukovodilac radova je odgovorni tehni~ki struenjak kome je povereno da sa
svojom ekipom iii sam izvr8i rad odnosno nadzor nad radom elektroenergetskog
postrojenja iii nekog Jliegovog dela, sto se utvrduje u dozvoli za rad.
1.7 Pristup u prostorije i ogradene prostore koji slufe isldjuCivo za pogon elektro-
energetskih postrojel\ia, dozvoljen je samo strucnom osoblju koje radi u pogonu
iii na odrfuvanju, reviziji odnosno remontu odnosnog postrujenja.
Pristup u navedene prostorije iii prostore dozvoljen je, izuzetno, i nestrucnim
licima u prisustvu odredenog struenog lica, kao i licima koja rade u pogonu na
pomoCnim poslovima a upoznata su sa obimom opasnosti koja mofe nastati u
vezi sa radom odnosnog postrojenja.
1.71 Prostorije i ogradeni prostori elektroenergetskih postrojeJiia, koji se samo povre-
meno pregledaju iii Ciste, moraju biti zakljuCani, a kljueevi se momju euvati
m odredenom mestu.
1.8 Pogonske prostorije moraju se odrfuvati u Cistom i urednom stanju i u lliima
se ne smeju nalaziti predmeti koji nisu funkcionalno povezani sa namenom tih
prostorija, a ometaju pravilan pogon iii mogu izazvati pow.
Putevi unutrasl\iih i spoljnih komunikacija ne smeju biti nicim zakrCeni.
1.81 Uredaji za provetravallie i ldimatizaciju vazduha, osvetljel\ie i grejal\ie moraju
se odrfuvati u ispravnom stal\iu. lnslalaciju za rezervno (pomoeno) osvetljeqje
treba uredno odrfuvati Ako postrojellie nema pomoeno osvetljenje, mora se na
odredenom mestu drfati u pripravnosti dovoljan broj akumulatorskih iii bate-
rijskih ruCnih svetiljki. .
1.82 Celokupan pomoean izolovan ala! i izolaciona oprema, koji slufe za rad u ele-
ktroenergetskom postrojenju, moraju se drfuti u ispravnom staqju. Ovaj alat
i oprema moraju biti ispitani i atestirani od strane odredene ustanove iii
laboratorije proizvodaea.
1.9 Na svim elektroenergetskim uredajima moraju se nalaziti tablice sa karakteri-
stikama odnosnog uredaja.
1.91 Mesta koja su obezbedena moraju biti vidno obelefena tablicama na kojima
je oznaeeno ko je izvr8io obezbedel\ie i broj dozvole za rad
•
2 1ERMOELEK.TRANE

Z.l Doprema I prlprema gorlva

a) Cvrsto gor.ivo
2.101 U sldopu fllda uredaja za dopremu i pripremu evrstog goriva moraju se kon-
trolisati i registrovati karakteristiCni podaci koje odredi korisnik, a iz kojih se
mofe pratiti tehnoloski proces i stanje postrojenja.

278
 2.102 Ako je ugrozeno postrojenje za dopremu i pripremu goriva ill osoblje koje njime
rukuje, treba odmab obustaviti rad celog postrojenja odnosno ugrozenog dela
postrojenja ukoliko taj deo cini tehnolosku celinu.
2.103 Sve sigumosne uredl\ie, pored redovnih kontrola posle revizije i remonta, oba-
vezno treba ispitivati u vremenskim razmacima datim u uputstvu za pogon
postrojenja.
2.104 Postrojenje mora biti blokirano tako da ispad jednog uredaja u lancu izaziva
iskljueenje svih ostalih urec:taja iza njega - posmatrano u smeru kretanja go-
riva.
2.105 Uredaji za iskljueenje u slueaju opasnosti moraju biti postavljeni celom dui!inom
transportnih traka.
2.106 Uredl\ii za dopremu i pripremu goriva treba da budu povremeno podvrgnuti
reviziji i remontu. Prilik:om odredivanja vremenskih intervala za reviziju i remon-
te, treba uzeti u obzir uslove pod kojima je radilo postrojenje odnosno
njegov deo.
2.107 Svi urec:taji za dopremu i pripremu goriva, koji se nalaze u rezervi ili su u
pogonu. moraju se odrZavati u ispmvnom stanju.
2.108 Prilikom radova na odrZavanju i popravkama uredl\ia za dopremu i pripremu
goriva, radna mesta moraju biti propisno obezbedena.
b) T e c n o go ri v o

2.111 Pri koriseenju teenog goriva moraju se kontrolisati i registrovati karakteristicni

podaci na osnovu kojih se moze utvrditi potrosnja i kretanje teenog goriva u teh-
noloskom procesu postrojenja.
2.112 Crpna stanica tecnog goriva, sa pripadajucim uredajima u samom objektu, mora
biti dimenzionirana tako da obezbedi neprekidno snabdevanje gorionika u pos-
trojenju teenim gorivom odgovarajueeg pritiska.
2.113 Svaki kotao mora imati poseban dovod teenog goriva od rezervoara za gorivo.
Za svaki dovod tecnog goriva moraju se predvideti crpke za gorivo odgovara-
jueeg kapaciteta, sa rezervom u crpkama od I 00%. Snabdevanje kotlova teenim
gorivom mora biti automatizovano, sa moguCnoSCu manipulisanja i na lieu mesta
i ·sa termokomande.
2.114 Rezervoare za tecno gorivo treba povremeno odvodnjavati, a filtre za odvajanje
grube neilistoce redovno Cistiti.
2.115 Elektricni urec:taji crpne stanice za teeno gorivo motaju biti izvedeni u sldadu sa
Propisima o elektriCnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od
eksplozivnih sme8a (Dodatak .Slui!benog lista SFRJ", br. 18/67). •
2.116 Potrebne posebne mere sigumosti moraju biti intemim propisima korisnika
(tacka 1.5) detaljno razrac:tene.

* Pravilnik o elektril!nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugro.tenim od eksplozivnih smda (,Siu.tbeni list SFRJ".
br. 18/67 i 28170) stavljen je van snage donOOenjem Pravilnika o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zaStitu
(,.Slu!beni list- SFRJ", br. 18/81; ispravka navedenog pravilnika objavljena je u ,.Slu}:benom listu SFRJ", br. 38/81). lsto tako.
Ovim pravilnikom stavljen je van snage i Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektritnih uredi\ia za rad u atmosferi
eksplozivnih smeb (.,Siuibeni list SFRJ". br. S2/68), kao i neki jugoslovenski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske za~tite regulisana donoSenjem jugoslovenskih standarda. I to: JUS N.S8.003,
JUS N.S8.007. JUS N.S8.011, JUS N.S8.041, JUS N.S8.0SI. JUS N.S8.0S2. JUS N.S8.101, JUS N.S8.121, JUS N.S8.I43,
JUS N.S8.201, JUS N.S8.221, JUS N.S8.244, JUS N.S8.301, JUS N.S8.321. JUS N.S8.401. JUS N.S8.421. JUS N.S8.SOI,
JUS N.S8.S21. JUS N.S8.601, JUS N.S8.621, JUS N.S8.701, JUS N.S8.721 i oslalim jugoslovenskim standardima iz ove
oblasti fije su oznake date na kraju ove zbirke.

279
2.2 Kotlovska postrojellia
2.201 Prostor oko kotla i svi podest~ galerije i stepenice, moraju biti lako pristupacni i
prohodni.
2.202 Za vreme pogona kotlovskog postrojenja svi izlazi na kotlamici moraju biti
otldjuCani i slobodni. Vrata se moraju otvarati u polje.
2.203 U blizini kotlovskog postrojenja zabranjeno je dlfati lako zapaljive teenosti
i predmete koji bi mog!i da izazovu pozar.
2.204 Pre stavljanja kotlovskog postrojeJ1ja u pogon, treba proveriti da li su postavljena
odnosno uzeta u obzir sva propisana obezbedet1ia, da li su uklonjeni oni predmeti
koji ne pripad,Yu kotlovskom postrojenju i da li je kotao sa svim svojim pomoCnirn
ured'liirna spreman za pogon.
2205 Pre prvog stavljanja u pogon kotlovskog postrojenja, kao i posle revizije i remonta,
obavezno !reba ispitati rad svih sigurnosnih i zastitnih ured'lia, kao i proveriti
rad merenja, signalizacije i daljinskog komandovanja.
2.206 Stavljanje u pogon i potpaljivanje kotlovskog postrojenja vr8i se prema uputstvirna
za pogon. Prethodno treba provetriti lozista, i to n,Ymanje 5 min. ako se za loie-
nje koristi ugljena prasina, a fl'limanje 10 min ako se za loienje koristi gaso-
vito iii teeno gorivo - ukoliko uputstvima za pogon nije drukCije odredeno.
2.207 Za svako kotlovsko postrojenje vodi se dnevni pogonski list u koji se unose
easovna iii polueasovna citanja karakteristicnih velicina predvidenih uputstvima za
odnosno postrojenje, a na osnovu kojih se moie kontrolisati rad i pogonsko
stanje kotlovskog postrojenja. Od ovog se mogu izuzeti automatizovana kotlovska
postrojenja, za koja vaii poseban nacin poluautomatskog iii automatskog registro-
vanja pogonskih podataka.
2.208 Pri poremeeaju rada kotlovskog postrojenja, u dnevni pogonski list hronoloskim
redom unose se sve zapazene pojave, signali i slieno, da bi se na osnovu njih
mogao anallzirati rad sigurnosnih i zastitnih uredaja, kao i utvrditi uzrok pore-
meCaja.
2209 Kad se utvrde smetnje ili nepravilnosti u pogonu koje bi ugrozavale postro-
jenja ili pogonsko osoblje, kotlovsko postrojenje treba odmah staviti van
pogona.
2.210 Svi delovi i sredstva za rukovanje i nadzor nad radom kotlovskog postrojenja
moraju biti oznaeeni natpisnim plocicarna, pokazivaeem polo.iajlthlumeracijom
koja odgovara brojevima datim u uputstvima za rad postrojenja i u principi-
jelnirn semama.
2.211 Sa kotlova koji se povremeno iii stalno loie gasovitim odnosno tecnirn gorivom,
treba odmah po prekidu lozenja izvaditi rasprasivaee iz gorionika i odvojiti ih od
cevovoda za snabdevanje gorivom.
2.212 Revizija i remont kotlovskog postrojenja vr8e se u vremenskim i!ltervallma i
prema uputstvu isporuCioca opreme. Ako nije precizirano uputstvom, revizija se
vr8i posle 2000 do 3000 pogonskih easova, a remont jedanput godisnje. Pri
odredivanju ovih vremenskih intervala, treba uzeti u obzir uslove pod kojima
kotlovsko postrojenje radi.
2.213 Unutra8nji pregled kotlovskog postrojenja vr8i se nl\idocnije 2 meseca posle
njegovog prvog stavljanja u pogon. Docniji preg1edi vr8e se najmanje jedanput
godiSnje. Ako se nadu tragovi korozije, kamenca iii mulja, moraju se odmah pre-
duzeti odgovar'liuee mere radi otldanjanja uzroka tih pojava. ZvaniCni pregledi i
ispitivanja kotlovskih naprava utvrdeni su TehniCkim propisima za izradu i upo-
trebu pamih kotlova, pamih sudova, pregrejaea pare i zagrejaea vode (Dodatak
.S1uibenog lista FNRJ", br. 7/57, 22/57 i 3/58).

280
2.214 Kotlovsko postrojeqje u hladnoj rezervi treba odtiavati u ispravnom stanju kao
da je u pogonu. Ako kotlovsko postrojeqje treba dl&le da stoji neiskoriseeno,
vr8i se qjegovo konzerviranje prema uputstvu isporucioca opreme. Pri ponovnom
stavljaqju u pogon treba postupiti prema vafeCim propisima.
2.215 Pored redovnog osvetljeqja, kotlovsko postrojeqje mora imati i pomoeno osvet-
ljenje. Pomocno osvetljeqje mora biti takvo da omoguCi nesmetan rad osoblju
koje rukuje postrojenjem za vreme ispada iz pogona osnovnog izvora svetlosti.
Vodokaze i manometre, kao i ostale za pogon znaCajne instrumente i naprave,
potrebno je posebno osvetliti.
2.216 Kvalitet napojne vode mora ispuqjavati zabteve date uputstvima za odnosno
kotlovsko postrojeqje i ovim propisima (tacka 2.7). Kontrola kvaliteta vode vrii
se najmanje jedanput u toku jedne smene.
2.217 Pored obaveznog pregleda i kontrole sigurnosnih uredaja i blokade posle revizije
i remonta, treba ove uredaje kontrolisati i kad to pogonske prilike dozvole.

2.3 Cevovodl I pripad'lioee armature

2.301 Za svaki cevovod mora se izraditi taena sema sa ucrtanim simbolirna, presecima,
vrstom materijala cevi i brojevima i karakteristikama za armature. To je narocito
potrebno savesno izraditi za podzemne cevovode iii cevovode u kanalima.
2.302 Venti!~ zasuni i ostale· armature moraju imati natpise sa brojevima, Citljive oznake
pravca, cirkulacije i stepena otvaraqja - prema semi i prema uputstvima, da bi
se njima ispravno moglo rukovati i da bi se spreCile manipulativne gr.Ske i
nesrefui sluCajevi.
2.303 Ako se cevovod ill qjemu pripadajuea armatura osteti do te mere da moze ugro-
iavati ostali deo postrojenja i osoblje koje rukuje njime, o8teeeno mesto treba
odmab izdvojiti ill obustaviti rad p)ipadajueeg dela pogona.
2.304 Na zaporne organe mora se obratiti posebna p.Zqja radi oeuvaqja qjihove nepro-
pustljivosti. Ksd to dozvole pogonske prilike, treba ispitati da li se zaporni organ
lako otvara i zatvara.
2.305 Ventile sigurnosti. redukcione ventile, ventile za zatvaranje u sluCaju prskanja
cevovoda, brzozatvarajuCe ventile, kao i ventile snabdevene prenosnikom iii
elektricnim uredajem treba posle revizije i remonta obavezno ispitati prema
uputstvima isporucioca opreme.
2.306 Na cevovodima za svezu paru, a naroCito na cevovodima za visoke pritiske i
temperature, moraju se ce!ee pregledati oslonci (nepomicni i pomieni), kao i drugi
noseCi delovi, da izduzeqja pod dejstvom toplote ne bi stvarala nedozvoljena na-
prezaqja. NaroCito treba paziti na stanje parovoda (pukotine, koroziju, poveeanje
preenika i sl) da bi se izbegla opasnost pri radu. Svi uoeeni nedostaci moraju
se odmab otldoniti.
2.307 Povremeno treba kontrolisati izolaciju radi utvrdivaqja staqja izolacije a narocito
radi utvrdivaqja da li je ona dovoljno z.Stieena od vodenib kapljica, vlage,
mebanickih udara i sl. Sva osteeenja i nedostatke na izolaciji treba odmab
otldoniti.
2.308 Sve cevovode i armature u kojima temperatura iznosi preko 500 C treba izolo-
vati radi smanjeqja gubitaka toplote, postizanja veee pogonske sigurnosti i zastite
pogonskog osoblja.
2.309 Izolacija cevovoda treba da je izvedena tako da na povriini izolacije temperatura
ne iznosi vise od 45' C.

281
2.310 Pri prvom stavljlllliu u pogon, cevovod semora isprati, ito po potrebi i luzinom
radi otklanjanja neCistoee, a cevovod za svezu paru treba izduvati parom.
2.311 Cevovodi i parovodi treba da se stavljaju u pogon prema uputstvu isporuCioca
ill konstruktora. Ako uputstvo ne postoj~ parni cevovod treba da se stavlja u
pogon laganim otvaranjem zapornih organa uz intenzivno odvodrliavanje i izdu-
vavaqje dok se ne postignu potrebne vredno~ a cevovod za teenost - laganim
otvaranjem zapornih organa uz intenzivno ispuiltanje vazduba.
Naglo otvaranje zapomih organa zabranjeno je.
2.312 Pri obustavljanju pogo!U! parovoda, treba otvoriti sve organe za ispuiltanje kon-
denzata da bi se gprecila korozija.
2.313 Parovodi se smejti popravljati samo za vreme prekida pogona, odnosno poprav-
ljati se moze samo onaj deo parovoda koji je sasvim iskljueen iz pogona.
2.314 Sve popravke parovoda i cevovoda moraju se vriiti pod nadzorom struenog odgo-
vomog rukovodioca, koji za taj posao izdaje uputstvo i nalog.
2.315 Deo cevovoda na kome se vrii popravka mora biti zapomim organima odvojen
od ostalog dela postroje!1ia. Na mestu rada (na zapomim organima) moraju biti
vidno istaknute tablice obezbec:lel1ia na kojima je navedeno ko je izvriio obezbe-
del1ie i po Cijem nalogu. PreporuCllie se i zakljueavaqje zapomih organa pomoeu
lanaca, skidal1ie tockova sa vretena ventila, a pri elektrienom pogonu i iskljueeqje
napajanja e1ektricnom energijom (skidanje osiguraea itd.).
2.316 Ako zaporni organi propuStaju ili ako se vrii veea opravka (izmena ventila, za.
varivanje cevovoda i sl.) treba, pored obezbec:lel1ia iz tacke 2.315 ovih propisa,
umetouti slepu prirubnicu da se potpuno zaStiti od pare i teenosti onaj deo cevo-
voda koji se popravlja.
2.317 Prilikom opravki m.Sina koje su vezane za cevovod, radno mesto se mora obez-
bediti prema tacki 2.316 ovih propisa.
2.318 Zagrevanje i ispitivanje popravljenih de1ova cevovoda treba vriiti u prisustvu
odgovomog rukovodioca.
2.319 NajstroZije je zabra11ieno ispiiivanje cevovoda komprimovanim vazduhom ili vru-
Com vodom, ako je na !1iima prethodno izvriena popravka. U takvom sluCaju
cevovode !reba ispitivati hladnim vodenim pritiskom. .
2.320 Sve cevovode treba radi bo1jeg raspoznavanja i pregleda oznaci!i slec:lecim
bojama:

Osnovna
Namena -boja Oznaka cevovoda Blita namena

I 2 3 4
para crvena crveno zasiCena para
crveno-beiO-zeleno pregrejana para
crveno-zeleno-crveno ispusna para
voda zelena zeleno pitka voda
zeleno-belo-zeleno topla voda
zeleno-crveno-zeleno napojna voda
svetlozeleno bunarska voda
zeleno-iuto-zeleno kondezovana voda
svetlozeleno-crveno-svetlozeleno meka voda
zelenQooCmo-zeleno otpadna voda

282
 I 2 3 4
vazduh plava plavo vazduh duvaljke
plavo-belo-plavo topli vazduh
plavo-crveno-plavo komprimovani vazduh
plavo-cmo-plavo ugljena prafina
gas futa !uto gradski gas (plin)
futo-belo-futo acetilen
fu!Oi>lavo-futo vodonik
Zuto--zeleno-futo ugljen-dioksid

vakuum siva sivo vakuum

2.321 Cevovodi preCnika do SO mm treba da budu obojeni po celoj dufini. Cevovodi

veeeg preCnika iml\iu se na prirubnicarna oznaCiti i strelicama, koje pokazlliu smer
proticanja, i to na odredenim razmacima zavisno od duZine cevovoda, polot.aja
i boljeg uOC..vll11ia.

2.4 Uredlqi za uklaDjaJQe pepela I iUake

2.41 Uredaji za ukllll1iiU1ie pepela i sljake morl\iu se koristiti, pregledati i odrt.avati

u skladu sa uputstvima proizvodaea odnosno projektanta postrojenia.
2.42 Deo postroje$ vezan za kotao podlete reviziji i remontu zl\iedno sa kotlovskim
postrojeqjem, ako uputstvom iz ta&e 1.51 ovih propisa nije drukqje odredeno.
2.43 U uputstvima iz ta~ke 2.41 ovih propisa treba predvideti uslove pod kojima u
slueaju kratkog spoja na delu elektrofiltra ostali deo fdtra mote ostati u pogonu.
2.44 Elektrofiltar mora biti iskljuean za vreme pogona kotla sa te~ ill gasovitim
gorivom. Frltar se uklju~e nl\iranije 10 minuta posle prelaska na lotenje kotla
~tim gorivom.
2.45 Ako se transportlliu u otvorenim sudovirna ill transporterima na otvorenom pro-
storu, pepeo i sljaka se morl\iu ovlatiti

2.5 Pame turbine sa pomoCDlm ured!Qima

2.501 Pre stavljaqja turbinskog postrojenja u pogon, kao i posle revizije i remonta,
!reba ispitati rad svih sigumosnih, ..Stitnih i regulacionih uredl\ia, kao i proveriti
rad uredl\ia za mereqje, sigualizaciju i daljinsko komandoviU1ie. NaroCito treba
obratiti pafuju na snabdevll11ie pame turbine uljern i na pritisak ulja iza glavne
i pomoene uljne pumpe.
2.502 Posle izvdene revizije i remonra turbinsko postrojeqje stavlja se u pogon pod
nadzorom rukovodioca radova i tehni&og rukovodioca pogona a prema uput-
stvima proizvodaea
2.503 Turbinsko postrojeqje povremeno treba zaustaviti nekim od sigumosnih uredl\ia
da bi se proverila ispravnost tih uredl\ia.

283
2.504 Pri svakom pokretanju turboagregata snage preko 30 MW, u pogonski list se
svakih 15 min unose karakteristiene veli~ine i manipulacije izvedene za vreme
pokretanja. Pogonski list se vodi sve dok se parna turbina ne optereti.
2.505 Pri pojavi veCih vibracija za vreme pokretanja ili pogona od onih koje su nave-
done u uputstvu, turboagregat se mora zaustaviti.
Pre i posle svake revizije i remonta turbine, moraju se kontrolisati vibracije na
karakteristiCnim mestima koja su odredena u uputstvu za pogon, i dobiveni
podaci odlo!iti u dosije m.Sine.
2.506 Pre i posle revizije i remonta turbinskog postrojeqja, moraju se obavezno izme-
riti karakteristi~ni zazori ma8ine (izmedu statora i rotora,. u le!i~tima, zaptiva-
crma i sl).
2.507 U sluCajevima koji prema uputstvu za pogon turbinskog postrojenja ugrotavliju
postrojeqje ili pogonsko osoblje, turbinsko postrojeqje mora se odmab zaustaviti.
2.508 Ako uputstvom za pogon nije drukcije odredeno, remont turbinskog postrojeqja
vcli se obavezno po isteku jedne godine od dana stavljaqja postrojenja u pogon,
a docnije u svakom periodu od jedne do pet godina. Pri odredivaqju ovih
vremenskib intervala mol'l\iu se uzeti u obzir uslovi pod kojima je pama turbina
radila.
2.509 Svi zapomi organi i sredstva za rukovanje i nadzor nad radom turbinskog po-
strojenja mol'l\iu biti oznaeeni natpisnim ploCicama, pokazivaeem polotaja i bro-
jevima koji odgovaraju brojevima datim u uputstvima za rad postrojenja i u
principijelnim iemama. Pored natpisa na ~ta se odnose, merni instrumenti mo-
raju na skali imati crvenom bojom obelezene najveee i nlijmaqje vrednosti za
OOnosno memo mesto.
2.510 Za svaku pamu turbinu obavezno se kontrolise vreme zaustavljaqja rotora po
prekidu dovoda svere pare. Ako to vreme odstupa od ranije utvrdenog, mora se
naci uzrok i otldoniti.
2.511 Uputstva za pogon pame turbine mol'l\iu sadrzati dozvoljene obime i visine frek-
vencije, temperature i pritiska pare i relativnih istezaqja pri kojima turbina mote
trl\ino raditi. lsto tako, uputstva mol'l\iu sad..Zali podatke o dozvoljenim kratko-
trajnim porastima temperature i pritiska pare. Ovi podaci se dliju za dozvoljeno
easovno i godiSnje trajanje.
2.512 Pre svakog pokretanja turbine, iz rezervoara za ulje treba ispustiti vodu, kontro-
lisati nivo ulja, a nl\imanje jedanput godiSnje izvcliti hemijsku analizu nija.
Rezervoare treba dopuqjavati samo uljem istog kvaliteta.
2.513 Pamu turbinu u hladnoj rezervi treba odrZavati u ispravnom stanju kao da je
u pogonu. Ako se parna turbina neee koristiti dui!e vreme, treba izvr8iti
qjeno konzerviraqje prema uputstvu proizvodaea.
2.514 lspiranje turbine vr8i se u vremenskom periodu i na l)aCin koji utvrdi pro-
izvodac turbine odnosno tehnicka s1uzba korisnika.

2.6 Rashladnl uredllii

2.61 Tehnicka dokumentacija mora sad..Zati toplotne karakteristike hladeqja cirkula-

cione vode, koje daje konstruktor hladqjaka.
2.62 Elektroenergetski objekti moraju za svoj tip hladqjaka irnati detaljno razraden
rezim rada, kao i rezim raspodele vode 'po kondenzatorima, obezbedujuci
nl\icelishodr.iji vakuum zavisno od rezima rada turbine i temperature rashladne
vode.

284
 Za hladnjake sa ventilatorima mora biti razraden rezim rada ventilatora za razna
godi§nja doba.
2.63 U elektroenergetskim objektima sa protoCnim iii kombinovanim hladeqjem, po-
trebno je na temperaturama niZim od +5• C vriiti recirkulaciju tople vode
ispred rektki crpnih stanica radi sprefuvaqja zaledivaqja
2.64 Pri potpunom obustavljaqju rada hladnjaka, treba omoguCiti protok izvesne koli-
tine tople vode da se bazen ne bi zaledio.
2.65 Hladnjaci van pogona sa pr§iStima u kulama od drveta mofl\iu biti obezbedeni
od poZara.
2.66 Hladnjake treba povremeno otakati ·da bi se odstranio talog i snizio koncentrat
soli iz vode.
2.67 Rashladni torqjevi mofl\iu biti snabdeveni hidrantima, radi praqja i gdeqja
eventualnog pozara.
2.68 Voda koja se u hladnjake dodaje da bi se nadokuadio gubitak vode usled ispara-
vaqja i otakaqja, mora biti bistra i hernijski J!ripremljena.

2.7 Priprema vode

2. 71 Zbog rada sa hemikalijama opasnim po zdravlje lica koja qjima rukuju, moraju
se primenjivati mere predvidene v.Zetim propisima 0 zastiti na radu sa stetnim
materijama.
2. 72 Kotlovska postrojenja moflliu biti snabdevena odgovaflliuCim ure~ za pri-
premu napojne vode i odgovafl\iueom aparaturom sa strumom kontrolom - u
skladu sa tipom postrojeqja.
2. 73 Uredaj za pripremu vode mora imati odgovarajuee instrumente da bi se stalno
pratio kvalitet napojne vode.
2.74 Radi detaljnog hemijskog ispitivaqja kvaliteta vode, termoenergetski objekti mo-
fl\iu imati laboratorijsku opremu potrebnu za ispitivaqje vode, pare i konden-
zata.
2.75 Uzimaqje probnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje treba vr§iti najmaqje je-
danput u toku smene, ako uputstvom za pogon nije drukcije odredeno.
2.76 Uredaj za pripremu vode mora biti takav da daje kvalitet napojne vode koji odgo-
vara tipu kotlovskog postrojenja da ne bi do§lo do unutrasnjih osteeeqja kotla,
odnosno koji odgovara turbinskom postrojeqju u pogledu cistoee pare da ne bi
doslo do zasoljavanja turbinskih lopatica.

2.8 Kontrola I regulacija toplotnog proeesa

2.81 Uredaji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa moraju biti izradeni i pos-
tavljeni tako da obezbeduju pravilno funkcionisanje postrojeqja kome sluze.
2.82 Za ispravno funkcionisanje uredaja za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa u
sluC'Iiu nestanka struje, mora se obezbediti snabdevaqje tih uredaja iz nezavis-
nog izvora sa mogucnoseu automatskog i rumog ukljueenja. Za uredaje koji
koriste ulje iii vazduh pod pritiskom potrebno je isto tako obezbediti rezervno
naP'Iianje.
2.83 Svi elementi kontrolnih i regulacionih uredaja moraju biti vidno obetezeni nat-
pisnim ploCicama iii brojevima koji odgovafl\iu obelel:avaqju u principijelnim i
detaljnim semama. Na skalama instrumenata moraju crvenim oznakama biti obe-
lezene najmanje i najveee pogonske vrednosti merene veliCine.

285
2.84 Uredaji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa pn normalnom radu postro-
jellia, moflliu biti stalno u pogonu, a zMtitni organi i signalizacija uvek ispravni
i spremni za funkcionisallie.
2.85 Kad bllo koji od osnovnih uredtija za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa
otkaU, treba odtnah_ obustaviti rad celog postrojellia.
2.86 Prilikom rada sa ure(Wem koji sadJii tivu, moflliu se preduzeti posebne mere
predostrofuosti. Za takav rad mora biti odredena naroata prostorija koja obez-
beduje higij0nske i tehni~ke uslove potrebne za bezopasan rad.
2.87 Radna organizacija treba svojim internim propisom da propise mere bezbednosti
koje se sprovode kad se odmvallie, revizija ill remont vr8i za vreme pogona.
2.88 Elektroenergetski objekti moraju imati potrebne laboratorijske meme instrumente
sa odgovaflliuCim atestima, da bi se omoguCllo proveravallie ispravnosti rada ure-
daja za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa.

3 MOTORI SA UNUTRASNllM SAGOREVANJEM

3.1 Prvo stavljanje u pogon motora sa unutra811iim sagorevanjem, kao i J:liegovo
stavljaJ:Iie u pogon posle revizije i remonta, treba vrSiti pod nadzorom odgovor-
nog rukovodioca odnosnog deJa pogona.
3.2 U sluauevima koji prema uputstvu za pogon motora sa unutra811iim sagoreva·
lliem ugrofuvaju postrojenja ill pogonsko osoblje, motor se mora odmah zau-
staviti.
3.3 Ako uputstvom nije drukmje odredeno, reviziju motora sa unu!raSIIiim sagorc:-
vanjem treba sprovoditi posle 2000 do 3000 pogonskih fusova, a remont jedan-
put godiSnje.
3.4 Motor sa unutra811iim' sagorevanjem koji je u hladnoj rezervi mora se odrfuvati
u ispravnom stslliu kao da se nalazi u pogonu i treba ga povrenieno pu8tati
u rad ·radi probe. Pri dmem stajalliu motor se mora konzervirati prema uputstvu
proizvo<la~
3.5 Svi instromenti, manipulativni organi i sl. moflliu biti vidno obeleteni natpisnim
plomcama ill brojevima koji odgovaflliu obelefuvalliu u 8emama i uputstvima.
3.6 Pre i posle svake revizije i remonta motora sa unutraSIIiim sagorevalliem, mo-
flliu se izmeriti i kontrolisati karakteristi~ zazori motora.
3.7 Prilikom odmvanja i popravki motora sa unu!raSIIiim sagorevanjem, radna mesta •
moflliu biti obezbedena (Ia~ 1.62).
3.8 Ako se motor sa unutraSIIiim sagorevalliem stavlja u pogon komprimovanim
vazduhom, treba stalno kontrolisati i sve naprave i rezervoare za komprimovani
vazduh.

4 HllDROELEK~

4.1 Dovodlli organi I bnme

4.11 Betonske ill nasute brane treba oddavati prema uputstvu iz investicione teh-
nicke dokumentacije, koje moze hili dopullieno iskustvima steeenim u toku rada.
Korisnik je d~an saaniti rokovnik pregleda za ostale gradevinske objekte, kao
sto su: brane i kanali, betonski zidovi, dovodni tnneli, zemljani nasip~ obloge ka-

286
 nala i kameni nabafuji, uredllji za sprea.vat1ie i uklanjat1ie leda, drenaine i oskul-
tacione galerije, riblje staze, prevodnice za brodove, plovne komore i akumula-
cioni bazeni.
Kontrolu stanja brane treba vr8iti prema vaieCim propisima o tehniCkom osma-
tranju visokih brana. Na osnovu osmatrat1ia i u slufuju veCih pometal1ia terena,
treba hitno preduzeti odgovarajuee mere radi saniraqja
4.12 Uredaj za ciseeqje resetki mora u svakom trenutku biti ispravan i spreman za
otklal1ianje ploveeeg nanosa
4.13 Uredaj za otklal1ianje nanosa (kompresor, rezervoar, cevni razvod itd.) kojim se
otklanja nanos sa resetaka dovodnog tunela, mora se stalno odrZavati u ispravnom
staqju.

4.2 HldromebaniCka oprema

4.21 Ako postrojeqja irnaju razgranatu hidromehanicku opremu kojom se upravlja

daljinski iz komandne prostorije, treba, i pored toga sto se kontrola sprovodi
preko dobijenih signala, u uputstvirna za pogon i oddavat1ie predvideti odgo-
varajuee postupke u sluCaju:
- izvanredno niskog vodostaja;
- velikih i katastrofalnih voda;
- niskih temperatura, koje smrzavaju vodu u blizini hidromehanicke opreme;
- dolaska leda
4.22 Jedanput u sest meseci treba, po pravilu, izvr8iti puno kretaqje (zatvaraqje i
otvaranje) svake hidromehanicke naprave.
Ako postoje pogonske teskoee koje onemogueavaju sestomeseenu kontrolu, onda
kontrolu treba sprovesti najmanje jedanput godi811ie, i to u periodu kad to pogon
dozvoljava i kad kontrola neee naneti stetu energetskom sistemu.
4.23 Kontrolu ispravnosti zatvarafu tunelskih ispusta koji se mogu kontrolisati sarno
kad su bazeni prazni, treba vr8iti svakih 10 godina
4.24 Radna organizacija je duina da obavesti nizvodna naselja i sva zainteresovana
llca o nameravanom prainjeqju akumulacionog jezera odnosno ispu8tanju velikih
voda, da odredi lica koja ee davati naloge za manipullsanje hidromehanickom
opremom zavisno od kolicine vode kao i da predvidi sve potrebne sigumosne
mere u vezi sa takvirn poslom. Radna organizacija je duzna i da preduzme sve
mere predvidene Pravilnikom o tehnickom osmatraqju visokih brana, kao i da
proracuna i odredi dome! poplavnog talasa u sluCaju prskaqja brane i da dobijene
podatke, zajedno sa obavestenjem o naCinu signalizacije uzbune, dostavi nad-
leZnim organima.
4.25 Svake godine treba vr8iti reviziju svih hidromehanickih uredaja. Izuzetak Cine
grube reSetke i ostali delovi opreme cija se revizija ne moze izvr8iti bez potpu-
nog praiqjeqja uzvodnog korita odnosno akumulacionog jezera. Godisqja revizija
obuhvata pregled svih delova hidromehanicke opreme, koji su izlozeni koroziji,
habat1iu, prljat1iu, propustanju vode, promeni svojstava materijala, talozenju mulja
ill kreCqjaka. Narocitu painju treba pokloniti zaptivaCima, povr8inama nalegat1ia,
zaptivnim prstenovirna, povr8inama izlozenim kavitaciji i mehanizmima.
4.26 Oddavanju servomehanizma u sklopu automatskog komandovaqja hidromeha-
nickom opremom treba pokloniti veliku paznju.
4.27 Posle sprovedene revizije, hidraulicne naprave treba podvrci detaljnom ispiti-
vanju kojim ce se utvrditi sigurno funkcionisaqje svih pripadajucih pogonskih
i sigumosnih uredaja.

287
4.28 Posle pet godina rada elektrane, korisnik moze smaqjiti program godisnjih re-
vizija, ako se pokaZe da na pojedinim delovima uredaja i opreme ne dolazi do
promena u periodu izmedu dve godisnje revizije (nema znatnih oS!eeenja od
korozije, kavitacije i sL).
Korisnik treba, na osnovu iskustava steeenih u pogonu, slatno da dopuqjava
uputstva za pogon, odrtavaqje, reviziju i remont hidromehani~ke opreme i da
utvrduje vremenske razmake u kojima se pojedini radovi na revizij~ odrtavaqju
i remontu hidromehaniCke opreme imaju izvrSiti.
Aim korisnik smatra da se rok u kome se vr8i revizija moze produZiti, treba
za to da trazi saglasnost proizvodaee opreme.

4.3 Cevovodl

4.31 Odrtavaqju terena na kome se nalazi cevovod treba poldoniti posebnu paZqju.
Radi proveravarlfa stvamog stanja i njegovog uporedeqja sa predaSqjim statliern, u
uputstvima za odrZavanje, reviziju i remont cevovoda !reba da bude odreden broj
godisnjih geodetskih merenja.
4.32 Ako se pojavi odrorlfavaQje ill ldizanje zemljista, treba odmah preduzeti mere
za saniranje terena. Tom prilikom treba proveriti staqje repemih taCeka na
cevovodima.
4.33 Posle svakog trusnog pomeranja u zoni cevovoda, treba izvrSiti proveravanje
repamih taCeka na cevovodu.
4.34 Dilatacione delove cevovoda i ldizne nosaee !reba odrZavati u ispravnom stanju.
4.35 Ako cevovod ima zaStitu za slu<:aj prskatlia, koja dejstvuje na automatske zatvara·
ee cevovoda, tu zastitu !reba primamo ispitati najmanje dva pula godisqje i posle
svakog trusnog pomeranja u zoni cevovoda. Ako to nije mogueno, treba pri·
meniti sekundamo ispitivanje.

4.4 Vodne tnrbine, sa pomomtm ureda.jlma

4.41 Reviziju vodne turbine treba, po pravilu, vr8iti svake godine. Godistlia revizija
obuhvata pregled svih delova turbine koji su izlozeni babatliu, prljatliu, prodiranju
vode, promeni svojstava materijala i talozenju mutia ili kre~aka
Ovu reviziju vr8i pogonsko osob!je iii specijalizovana organizacija za remont
vodnih turbina
Korisnik vodne turbine, na osnovu rezultata pregleda prilikom revizije, odlu~e
koji ce se delovi turbine zameniti ill popraviti.
4.42 Pre stavljanja turbine u pogon po izvr8enoj reviziji ili remontu, treba vcliti
funkcionalnu probu svih uredaja na turbini (pomoenih uredaja, servomehaniza-
ma, turbinskih regulatora, preturbinskih zatvanial, centrifugalnih mehanizama,
isldjuCivaee za poviSene temperature, uredaja za brzo zatvaranje i dr.). Centri·
fugalno ldatno treba primamo ispitati u prisustvu stru~nog lica odredenog od
strane korisnika.
4.43 Rok za prvu reviziju koja treba da se izv<Si za vreme trajanja garantnog roka,
odred$ sporazumno korisnik i proizvodac turbine. Ovaj rok ne moze biti duZi
od 11 mesec~ rafunajuCi od dana kad je zapoeeo redovan pogon vodne turbine.
4.44 Posle treee revizije moze se smanjiti program godisqjih revizija, ako se pokaZe,
da na pojedinim delovima turbine. ne dolazi do bitnih promena u periodu iz.
medu dve godisnje revizije.

288
 S PROIZVODNJA, PRENOS I RAZVOOENJE ELEKTRICNE ENERGUE

5.1 Generator! I slnhroni kompenzatori

5.101 Stavljanje u pogon generatora iii kompenzatora posle revizije odnosno remonta
mora se vr8iti pod nadzorom struenog lica odredenog od strane korisnika.
5.102 Pre stavljanja m.Sine u pogon treba proveriti da li je ukljueena svetlosna i zvu~na
signalizacija zaStitnih uredaja i kontrolnih mernih aparata i uredaja. Na svakom
svetlosnom znaku mora da postoji odgovarajuci natpis. Pre stavlj311ia ma§ine u
pogon posle izvr§enog remonta, mora se ispitati rad svih zaStitnih uredaja rna-
sine.
5.103 U toku pogona generatora ili sinhronog kompenzatora moraju se kontrolisati i
registrovati veli~e koje omogueavl\iu stalno praeenje ispravnosti rada i staQia
maSine.
5.104 Vibracije osovine masine (udvojena amplituda promene osnovnog polozaja) ne
smeju biti veee od nl\iveCih dozvoljenih vibracija koje je propisao proizvoda~.
Ako se u toku pogona masine pojave abnormalne vibracije, maSinu treba odmah
zaustaviti.
Dozvoljene vibracije treba da su navedene u uputstvu za pogon maSine.
5.105 U slu~evima koji prema uputstvu za pogon ugrozav.Uu masinu iii pogonsko
osoblje, m.Sinu treba odmah zaustaviti.
5.106 Za generatore i sinhrone kompenzatore dozvoljen je trajan pogon sa stnlinom
nesimetrijom u granicama nl\iveee dozvoljene strujne nesimetrije koje je propisao
proizvodac.
5.107 Otpor izolacije pobudnog kola generatora iii sinhronog kompenzatora ne sme biti
m311ii od vrednosti koju je propisao proizvodac.. Proizvodac propisuje i na~
merenja otpora izolacije, vremenski period u kome se vrSi merenje, napon mego~
metra i vrednosti najmanjih otpora izolacije na odrec:tenoj temperaturi namotaja.
Ovi podaci treba da su navedeni u uputstvu za pogon i remont maSine.
5.108 Otpor izolacije namotaja statora generatora iii kompenzatora treba periodi~no
kontrolisati prema podacima proizvodaea navedenim u uputstvu za pogon masi-
ne. Ako takvi podaci nedostaju, izmerene vrednosti otpora treba uporediti sa
rezultatima koji su na pribliZno istim temperaturama namoraja dobijeni ranije
i prilikom prvog stavlj311ia ma8ine u pogon. Ako otpor izolacije znatno opadne,
ma8inu treba podvrei reviziji a eventualno i remontu.
5.109 Ako je delovala zastita od unutra811iih kvarova i ako je doslo do automatskog is-
kljuCenja iz pogona, ma~iina se ne moZe staviti u pogon pre nego ~o se ispita
uzrok delovanja, pronac:te i otldoni kvar. Nalog za ponovno pokretanje m.Sine da-
je strueno lice odrec:teno od strane korisnika. Ako je delovala zaStita od
spoljnil) kvarova (prekostrujna ..Stita, zaStita od preoptereeenja, prenaponska
zastita i sl), m.Sina se moze, posle detaljnog proveraval1ia uzroka reagov311ia
..Stite i donetog zakljucka da je ..Stita pravilno reagovala kao sekundarna za-
stita, ponovo staviti u pogon ukoliko ne postoji opasnost ponovnog reagovanja
zaStite i ukoliko masina nije osteeena.
5.!10 Generatore i sinhrone kompenzatore koji se nalaze u hladnoj rezervi treba kon-
trolisati i odriavati u ispravnom stal1iu kao da su u pogonu.
5.111 Generatori i sinhroni kompenzatori podlezu periodiCnim revizijama i remontu.
Remon! generatora i sinhronog kompenzatora obavezno treba izvrsiti u roku od
jedne godine od dana stavljanja masine u pogori. Docnije remonti se vr§e po
potrebi, a na osnovu uputstava koja propisuje proizvodac i zakljuCaka donetib

,,., 289
 poste sprovedene revizije. Pri .tom se moraju uzeti u obzir i ustovi pod kojima
m.Sina radL
5.112 U skladu sa kvalitetom izotacije namoll\ia ma~ine, tll\ianjem, obimom i karakte-
rom remonta, a na osnovu uputstva za pogon, tehnitka stuzba korisnika odlu-
fllie o tome da li je po zavrietku remonla potrebno suseqje namoll\ia iii ne.
Ako je su8enje neophodno potrebno, treba ga sprovesti u skladu sa uputstvima
proizvodaea.
5.113 Pri remontu generatora ili sinhronog kompenzatora hladenog vodonikom, isto-
vremeno !reba podvrti reviziji i eventualnom remontu i ceo uredaj za hladenje
vodonikom. Posebnu paiqju treba pokloniti uredajima koji obezbeduju pravilno
zaptivanje na masini i sigurnosnim uredajima. Remon! uredaja za hladeqje treba
vriiti prema uputstvima proizvodaea tih uredaja.
5.114 Cevovodi za hladenje vodonikom, cevovodi za ulje, cevovodi za ugtien-dioksid
itd., treba da su oznateni bojama u skladu sa lackom 2.320 ovih propisa.

5.2 Energetski transformatorl

5.201 Ako su prilikom isporuke transformatora skinuti provodni izotatori iii konzer-
vator radi lakSeg prevoza, a kotao napunjen suvim vazduhom ill inertnim gasom
(azotom), potrebno je proveriti da li pri prevozu nije dosto do gubtjenja suvog
vazduba odnosno inertoog gasa.
Transfonnator treba, prema uputstvu proizvodaCa, napuniti isritanim tmnsfor-
matorskim uljem.
5.202 Dietektricna evrstoea ulja u transformatoru treba da odgovara vaieCim jugosto-
venskim standardima.
5.203 Pre slavljanja transformatora u pogon treba ispilati:
- ispravnost primamih i sekundarnih veza i rad zastitnih uredaja;
- izolaciju namoll\ia prema lacki 5.217 ovih propisa.
5.204 Ventilacija prostora u kome je transformator smesten treba da omoguCi rad
transformatora sa punim nazivnim optereeenjem, u granicama dozvotjenog povi-
S.nja temperature u transformatoru.
5.205 Drenaini prostor ispod transformatora, odvodne cevi, jame za ulje i sl., moraju se
odriavati u ispravnom stanju.
5.206 Prvo slavljanje transformatora pod napon i qjegovo dalje optereeenje, kao i slav-
ljanje transformatora u pogon poste opravke ili remonta, treba da v!Si strueno
lice odredeno od strane tehnicke stuibe korisnika.
5.207 Transformatori i njima pripadajuea oprema mogu u pogonu biti preopterecivani
iznad nazivne snage samo u skladu sa uputstvima proizvodaea i uputstvima za
pogon transformatora.
5.208 Transformatori sa smanjenom izolacijom namoll\ia u nultoj lacki mogu da rade u
direktno uzemljenoj mreii bez uzemljenja svoje nutte taeke, ako je nulla lacka
..Stieena odvodnikom prenapona i ako pri zemljospoju u mre:!i nulla lacka ne
dobije nedozvoljeno visoki prenapon.
5.209 U stueaju automatskog iskljueeqja transformatora dejstvom retejne ..Stile od
unutr.Snjeg kvara (Buhotcov rete, diferencijalni rete, ..Stila kotla itd.), treba
proveriti ispravnost reagovanja zastite, a zatim transformator podvrci pregledu radi
utvrdivanja mesla na kome je nastao kvar i veliCine kvara.
U SluCaju iskljueeqja transformatora dejstvom Buhotcovog retea, treba proveriti
sastav gasa u reteu. Ako se utvrdi da je gas produkt sagorevaqja, transformator
mora da ostane van pogona dok se kvar ne otkloni.

290
5.210 Prilikom svakog pregleda transformatorske stanice, a lll\imanje dva pula godisqje
(poeetkom i tokom zime), treba proveriti da li ulje u konzervatoru nije ispod
odredenog najniZeg nivoa, pa ukoliko jeste treba doliti prosuSeno ulje do odre-
denog nivoa.
5.211 Jedanput godisnje treba proveriti ispravnost rada zaStitnib uredaja transformatora.
lspravan rad Buholcovog relea utvrduje se uduvavaqjem vazduha u sud sa plov-
cima, kroz posebne slavine nameqjene za tu svrhu. Posle probe treba iz Buholco-
vog relea vazduh ispustiti.
5.212 Jedanput godiinje treba ispilati dielektricnu evrstoeu transformatorskog ulja. Aim
se ne dobije zadovoljavajuea vrednost, treba pristupiti flltriraqju i suSeqju ulja,
a po potrebi i dati ulje na analizu.
5.213 Susac vazduha treba stalno kontrolisati i, po potrebi, dolivati ulje na dno su8aea
vazduha, zameniti materijal za suienje ill ga podvrei suSeqju.
5.214 Na transformatorima nazivne snage preko 1000 kVA treba povremeno ispilati
stal1ie svih delova urertaja za hladenje.
5.215 Ako u zimskom periodu transformator hlarten vodom mora biti van pogona, po-
trebno je ispustiti vodu iz cevovoda i sistema za hlartenje i cevi produvati vaz-
duhom, odnosno primeniti sredstva koja spreeavaju smrzavanje vode.
5.216 Jedanput godisnje treba na konzervatoru otvoriti donju slavinu da bi istekla even-
tualno skupljena voda.
5.217 Na transformatorima nazivne snage ispod 4 MVA treha meriti otpor izolacije
namotaja najmanje jedanput u cetiri godine, a na transformatorima nazivne snage
od 4 MYA i veCim - najmanje jedanput u dve godine.
Namotaje do I kV treba ispitivati megometrom od 1000 V, a. namolaje viSib
napona - megometrom od najmanje 2500 V ill nekom drugom metodom
merenja.
Otpor izolacije treba da je u skladu sa uputstvima proizvodaea transformatora.
5.218 Ako je namotaj transformatora izvaden iz kotla, vraCaqje namotaja u kolao bez
prethodnog suSenja treba izvr8iti s obzirom na vreme koje je transformator pro-
veo van kotla, vlafnost okolnog vazduha, sprovedeno ispitivanje i mereqje, kao
i na osnovu misljenja proizvodaea i uputslava za pogon i oddavaqje transfor-
matora.
5.219 Protivpofame uredaje transformatora treha kontrolisati i oddavati prema Teh-
nickim propisima za specijalnu zaititu elektroenergetskih postrojenja od pozara
(Dodalak "Sluzbenog !isla SFRJ", br. 16/66).

5.3 Elektromotori
5.31 Najveeu dozvoljenu snagu monofaznog motora i trofaznog motora, koji se mogu
direktno prikljuCiti na mrefu bez pokrelaea, odreduje korisnik mreze na koju
se laj motor prikljueuje.
5.32 Pre prvog stavljaqja elektromotora u pogon, kao i pre slavljanja elektromotora
u pogon posle remonta, treba ispilati rad njegovib zaititnib uredaja.
5.33 Na elektromotorima sa cirkulacionim hlarteqjem treba kontrolisati optereeenje
motora i temperaturu lezisla, kao i temperaturu ulaznog i izlaznog vazduha.
Na elektromotorima treba kontrolisati i registrovati one veliCine koje je odredila
tehnicka sltiZba korisnika. Velicine moraju biti odredene tako da se prema njima
moze kontrolisati stal1ie motora.
5.34 U pogonu treba povremeno kontrolisati da li elektromotor radi mirno i bez vi-
bracija. Vibracije motora ne smeju biti veee od dozvoljenih najveCib vibracija
koje je propisao proizvodaC.

I~ Dl
5.35 Elektromotore koji se nalaze u rezervi treba kontrolisati i odrZavati u ispravnom
stanju.
5.36 Pri remontu elektromotora treba vr5iti reviziju i remont pripadajucih ured,Ya za
automatski rad.
5.37 Remont elektromotora koji rade pod normalnim uslovima treba vriiti po potreb~
a prema uputstvima proizvooaea i zaklju&:ima donetim posle revizije.
Na elektromotorima koji rade pod teZim temperatumim uslovima, kao i u zapr-
ljanoj sre~ remont treba sprovnditi nl\imaqje jedanput u dve godine.
5.38 Otpor izolacije namotl\ia veCih elektromotora, koji se nalaze u normalnom pogo-
nu, treba kontrolisati prema podacima proizvodaea navedenim u uputstvu za
pogon motora. Ako se ne raspola~e ovim podacima, izmerene vrednosti otpora
treba uporediti sa rezultatima koji su na pribl~no istim temperaturama namotl\ia
dobijeni ranije i prilikom prvog stavljanja motora u pogon. Ako otpor izolacije
znatno opadne, motor treba podvrei reviziji a eventualno i remontu.

5.4 Nadzemnl elektroenergetski vodovi

Odredbe ove ta~ke ne odoose se na vodove za elektri~nu vu~.

5.401 Prvo stavljanje voda pod napon i u pogon moze da usledi tek posle zav..Setka
svih potrebnih radova, poSto se pretbodoo o tome na pouzdan nacrn ohaveste
sva zainteresovana lica (izvodaCi radova, nadzorno i pogonsko osoblje i stanov-
niStvo), kako ne bi doslo do udesa. Pre nego sto se vod stavi poa napon, treba
utvrditi da li su odstranjeni za!titni kratki spojevi i uzemljenja.
5.402 Vod se normalno stavija direktno pod pun napon mreZ. prilikom prvog stavijanja
pod napon. Izuzetno, voo prikiju~n na elektranu moze se postepeno staviti pod
napon pomoeu posebnog generatora.
5.403 U mrei!ama sa izolovanom nultom tackom ili u mrei!ama uzemljenim preko
induktivnog otpora (Petersenov kalem) dozvoljava se pogon u refimu jednofaz-
nog zemijospoja sve dok se ne pronade mesto kvara. Nadlezno pogonsko osobije
iii sluzba relejne za8tite mreze treba !to pre da pronade mesto kvara i da deo-
nicu u kvaru isldjucr iz pogona.
5.404 Korisnik vodova mora da irna plan preventivnih pregleda i revizija voda. Ute-
stalost pregleda i revizija zavisi od zna~a voda, mesnih uslova, broja isldjuCi-
vanja dejatvom kratkih spojeva, periodi~osti remonta i drugih specifi~nih
uslova.
U sluCI\iU izuzetnih nepogoda i pogor8anja atrnosferskih prilika g. pri pojavi inja,
leda, poplava, suniskog pozara itd., obavezno treba pojaeati kontrolu voda. Ova-
kva kontrola je potrebna i posle nekoliko uzastopnih isldju~l\ia voda nastalih
dejstvom za8tite od kratkog spoja i zemijospoja.
5.405 Pri revizijama voda, koje se sprovode bez iskljucenja voda i uz dozvoljeno pe-
11ianje na.stub u skladu sa tackom 5.410 ovih propisa, posebno treba proveriti:
1). da li irna veCih osteeel\ia provodnika usled kratkih spojeva iii slu~nih me-
hanickih oStecenja;
2) da li je do!lo do poveCanja ugiba usled termlckog preoptereeenja provodoika,
g. do trajne deformacije materijala provodoika, kao i do poveeanja ugiba iii
lrl\ine deformacije provodoika i zaStitne uZadi usled dodatnog optereeeJ1ia oo
leda·
3) da ' li je doslo do vidnog osteee$ izolatora mehaniCkirn iii termickim dejatvom
zbog kratkog spoja;

292
 4) da li su metalni delovi za spajanje izolatorskih lanaca oS!eeeni termickim
dejstvom elektricnog luka u toj meri da moze da dode do pada izolatorskog
lanca i provodnika;
5) da li je doiflo do prekomeme korozije 'eelienih delova stubova zbog dotra-
jalosti ili osteeenja za8titnih premaza;
6) da li su drveni impregnirsni stubovi oS!eeeni odnosno da li na betonskim
stubovima ima prskotina i sliCnih oS!eeenja zbog dejstva atmosferskih padavina;
7) da li su osteCene konzole, zemljovod~ vijci i ostala konstrukcija zbog abnor-
malnib optereeenja od leda u toku zime;
8) da li su osteeena uzemljenja mesta na kojima su izolatori pricvr8eeni, pro-
vodnik za uzemljeJ1je stuba i provodnik za uzemljenje za8titnog ufeta;
9) da li su ispravne sve tablice za upozorenje, brojevi stubova i oznake faza;
10) da li se ispod ili u blizini izvode bilo kakvi radovi koji bi mogfi da ugroze
vod iii osoblje koje izvodi radove i da li udaljenosti objekata koji se grade odgo-
vanliu TehniCkim propisima za gradnju nadzemnib elektroenergetskih vodova
(Dodatak .sluzbenog lista SFRJ", br, 24/67);
11) da li ima novib nepropisno izvedenib ukritaqja sa drogim objektima ill
vodovima;
12) da li su se grane okolnog drveea pribliZile vodu toliko da viSe ne postgji
sigumosna udaljenost
SA06 O!pori uzemljenja stubova treba da su u dozvoljenim granicama predvidenim
Tehnickim propisima za gradnju nadzemnib elektroenergetskih vodova. Najmanje
jedanput u pet godina mora se proveriti sla!ije uzemljeqja svakog stuba. Ako se
prilikom takvog proveravanja pokazu nezadovoljavajuCi rezultati, treba izvr8iti do-
punu i opravku uzemljeqja stuba.
5A07 Periodi i trajanje remonta voda, kao i obim i nacin remonta, zavise od nalaza
pri izvr8enim revizijama, visine izokerauniCkog nivoa, broja iskljueeqja zbog
atmosferskih prafnjenja i ostalih atmosferskih nepogoda, znaCaja voda i mo-
gucnosti obustavljaqja pogona.
Remonti se vr8e prema prethodno saCinjenom planu remonta, koji sastavlja teh-
nicka sluzba korisnika.
5.408 Radovi na elektroenergetskom vodu vr8e se samo kad je vod iskljueen i obo-
strano uzemljen.
Umesto pismene dozvole za rad (taCka 1.62) mo:te se, izuzetno, nalog za rad izda-
ti telefonskim putem iii putem radija, pri eemll obe strane - nalogodavac i ru-
kovodilac radova - treba da u obrasce izdate i overene od strane tehniCke slufbe
korisnika unesu !aCne podatke.
Zabranjeno je da se vremenski pocetak rada na vodovima unapred utvrduje, lj.
prema prehodnom dogovoru.
5A09 Pre poeetka radova, rukovodilac radova proverava nestanak napona na vodu
odgovarajuCim uredajem iii tiqjalicom, posle eega daje nalog da se neposredno
ispred i iza radnog mesta svi fazni provodnici kratko spoje i uzemlje.
Po zavr8etku radova, rukovodilac radova daje nalog svim clanovima radne grupe
da se povuku sa voda i da se skinu kratki spojevi i uzemljenja. Posle ovog
rukovodilac radova proverava izvr8enje naredeqja i izveS!ava ovlaseeno lice koje
je izdalo dozvolu za rad o prestanku radova i o skidaqju obezbedeJ1ja. Kad
rukovodilac radova i ovlaSeeno lice popune odgovarajuci obrazac prema tacki
5.408 ovib propisa, prestaje da va:ti dozvola za rad i ovlaseeno lice izdaje na-
redenje za stavljanje voda pod napon.

293
5.410 Izuzetno od tacke 5.408 ovih propisa, radovi na elektroeneigetskim vodovima
pod naponom dozvoljavaju se samo:
I) na vodovima nazivnog napona do 250 V prema zemlji - kad to pismeno
naredi strueno lice odredeno od strane korisnika.
Pri ovim radovima moraju se primeniti posebne mere bezbednosti i mora se
upotrebiti odgovarajuCi izolacioni alat
Radovi pod naponom su izricno zabranjeni, ako bi na mestu rada elektriena
vamica mogla da izazove poiar odnosno eksploziju. lsto tako, radovi pod napa-
nom se ne dozvoljavaju po nevremenu praCenom atmosferskim praZnjenjima;
2) na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zemlji - rad pod naponom
mogu vr8iti samo one radne oiganizacije koje za takav rad imaju odobrel\ie
nadleznog oigana, i koje rad me na osnovu internih propisa donetih uz saglas-
nost tog organa;
3) na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zemlji, Ciji su provodnici
pod naponom - rad na delovima koji nisu pod naponom (stubovima i konzo-
lama) dozvoljava se samo kad se vrsi revizija, boji ill opravlja stub, ako to
konstrukcija stuba omogu64ie, a Sto treba uputstvom o reviziji detaljno propi-
sati. Rad se dozvoljava samo ako duz voda nema jakog vetra ill nepogode;
4) ako se na istim stubovima nalaze dva ill viSe voda nazivnog napona preko
250 V prema zemlji - rad na jednom vodu, koji je prethodno iskljueen, moze
se vrSiti samo onda ako se ostali vodovi koji su pod naponom ne nalaze u
blizini koja moze da dovede u opasnost lica koja vr8e rad, pod uslovom da su
preduzete sigumosne mere i da se vodovi mogu pouzdano raspoznati.
Ako konstrukcija stuba to omogucuje, preporucuje se da se svaki vod obeleZi
tako da se vodovi mogu raspoznati i medusobno razlikovati sa zemlje i sa svake
konzole na stubu.
Sigumosno odstojal\ie mora da uzme u obzir i duZinu alata koji se koristi za
te radove.
5.411 Pri pel\ial\iu na zajednicke stubove elektroenergetskib vodova nazivnog napona
preko 250 V prema zemlji i telekomunikacionih vodova, moraju se telekomunika-
cioni vodovi uzemljiti i kratko spojiti i kad su elektroeneigetski vodovi isklju-
Ceni.
5.412 Rastinje ispod elektroenergetskib vodova mora se redovno seCi tako da uvek
bude obezbeden sigumosni razmak.

5.5 Energetskl kablovskl vodovl

5.501 Svaki kablovski vod treba na svojim krajevima da irna oznaku sa osnovnim po-
dacima, i to: tip kabla, napon, presek, broj ill neku drugu oznaku kablovskog
voda.
5.502 Najveee dozvoljeno optereeenje kabla treba da je u skladu sa podacirna proizvoda-
ea uzimajuCi u obzir i lokalne specificne uslove hladenja. U sluCaju potrebe,
narocito za kablove od 110 kV i viS., optereeenje treba odrediti uzirnajuCi u
obzir merene vrednosti temperature zemlje i specifiene termicke otpomosti
zemlje, kao i faktor dnevnog optereeenja.
5.503 Ako pogonsko osoblje stalno ne kontroliie optereeenje kablova, opterecenje se
mora proveravati najmanje dva pula godiil\ie, i to u periodu najveCih godiil\iih
optereeel\ia.
5.504 U sluCaju kvara u kablovakim mrezama sa nazivnim naponima do 10 kV dozvo-
ljava se preoptereeel\ie ispravnih kablova u periodu vr8nih optereeenja do one

294
 vrednosti i onoliko pula koliko za tu vrstu kabla dozvoljava proizvodat u svo-
jim uputstvima.
PreoptereCetjje kab1ova nazivnog napona preko 10 kV nije dozvoljeno.
5.505 Korisnik mora imati plan preventivnih pregleda i revizija kab1ova. Uoostalost
pregleda i revizija zavisi od znaCaja kab1ovskog voda, mesnih uslova, naCina
eksp1oatacije i drugih specificnih uslova pogona.
5.506 Pos1e poplava treba pregledati otvorene delove kab1ovske trase, kao sto su:
kab1ovski kanali, kab1ovska ·okna (sahtovi) i sl.
5.507 Na kab1ovskim vodovima nazivnog napona od 110 kV i 220 kV sa u1jem ili gasom
pod pritiskom treba kontrolisati sve uredaje i veliCine koje su uputstvima pro-
izvo~aea date za pogon i odrzavanje kablova.
Na kablovima sa uljem pod pritiskom povremeno treba ispitivat~ u skladu sa
uputstvima proizvodaea, puqjeqje i kvalitet ulja u sudovima koji sluze za odda-
vanje pritiska ulja. U toku prve tri godine posle prvog stavljanja kabla u pogon,
ispitivanja treba sprovoditi jedanput godiSqje, a posle tog roka - u vremenskim
intervalima koje je odredio proizvodac kabla.
5.508 Kablovske prostore, tunele i okna treba odnavati u urednom i Cistom stanju.
Kablovski pribor i metalne konstrukcije na kojima su kablovi po1ozeni treba,
po potrebi, premazivati zaStitnim sredstvima.
Tuneli i sabimi kablovski prostori u kojima se moze skupljati voda, moraju da
imaju odgovarajui:u drenazu.
5.509 lspravnost uzemljenja kablova i kablovskih glava, pristupaCoih kablovskih spoj-
nica i kablovskih nosaea, treba ispitivati prilikom periodicnih pregleda kablova
i pribora.
5. 510 lspravnost ventilacije kab1ovskih tune Ia, okana i ostalih povr8inskih i podzemnih
kablovskih prostora, treba ispitivati prilikom periodienih pregleda kablova i pri-
bora.

5.6 Razvodna postrojeoja i komande

5.601 Na podesnom i dovoljno uoeljivom mestu eleklroenergetskog postrojenja treba da
se nalazi pregledna jednopolna sema postrojenja sa osnovnim podacima za apa-
rate, maSine i transformatore.
5.602 U neposrednoj blizini jednopolne seme postrojenja !reba istaCi uputstvo za pru-
tanje prve pomoci nastradalim od elektriene struje, kao i za postupak u slueaju
izbijanja poZara. Pogonsko osoblje koje vr8i pogon i odrtavaqje elektroener-
getskog postrojenja mora biti upoznato sa prutanjem prve pomoCi nastradalim od
udara elektriCne struje, kao i sa rukovanjem vatrogasnim aparatima u sluCaju
izbijanja po:Zara na postrojenju.
5.603 Ako se u toku pogona pojavi smetnja koja moze da ugrozi !jude odnosno po-
strojenje, pogonsko osoblje mora odmah preduzeti odgovarajuee mere.
5.604 Posle svakog konatnog automatskog iskljueenja prekidaea dejstvom zastitnih
uredaja, treba ispitati uzrok dejstva i, po potrebi, pregledati odnosni deo postro-
jenja, ako se radi o aparatu iii masini u postrojeqju. Posebnu paznju treba obra-
titi na dejstvo zastite od unutrasnjih kvarova.
Ako nije zapa:Zena nikakva nepravilnost iii kvar, moZe se prekidaC ponovo uldju-
Citi. Vremenski interval ponovnog ukljuoonja odreduje se u skladu sa uslovima
pogona i sa uputstvom proizvodaea prekidaea.

295
5.605 Za bezbedan rad u elektroenergetskom postrojeqju treba odriavati u ispravnom
stanju sredstva za§tite i tablice za upozorenje da se ne ukljufuju delovi postro-
jeqja koji su iskljueeni zbog radova ill iz kakvih drugih razloga.
Kao sredstva zaWte smatraju se stabilne izolacione podloge, pregrade, izolovane
motke i klesta, uiad za uzemljenje i kratko spajanje i druga sredstva zastite.
Za rad u elektroenergetskom postrojenju nazivnog napona prema zemlji do
250 V, kao sredstva zastite smatraju se i gumene rukavice i gumene cipele, koje
pre upotrebe treba pregledati da nisu osteeene.
Sva sredstva zaStite moraju se Cuvati na podesnom suvom mestu i ona moraju
odgovarati nazivnom naponu dela postrojenja za koji su namenjena. Sredstva
za8tite moraju biti ispitana i atestirana po odredbama odgovarajuCih standarda i
kontrolisana u odredenim vremenskim razmacima.
5.606 Radovi u elektroenergetskom postrojeqju, kako na delovima koji provode struju,
bilo da su pod naponom ill ne, tako i na delovima koji su u blizini provodnih
delova, treba da se vrSe Prema intemim propisi:ma o manipulacijama, radu i
bezbednosti rada u postrojenju, koji se zasnivaju na osnovnim postavkama iz ovih
propisa i sadtte detaljna uputstva za rad u postrojeqju (ta~ka 1.5).
5.607 Na delovima postrojeqja pod naponom radovi su zabraqjeni. Izuzetno se radovi
mogu dozvoliti u sledeCim slu~jevima:
1) u postrojeqju nazivnog napona do 250 V prema zemlji - kad to pismeno
naredi stroeno lice odredeno od strane korisnika.
Za rad pod ovakvim uslovima mora se koristiti odgovarajuCi alat i preduzeti
potrebne mere bezbednosti.
Takvi radovi su izri~no zabranjeni, ako bi na mestu rada elektriena varnica
mogla da izazove poi!ar ill eksploziju. Ovo se naroCito odnosi na prostore,
prostorije i magacine sa zapaljivim i eksplozivnim materijalima;
2) u postrojenju nazivnog napona preko 250 V prema zemlji, rad na delovima
postrojeqja pod naponom mogu vr8iti samo one radne organizacije koje za
takav rad imaju odobreqje nadlefuog organa i koje rad vrne na osnovu inter-
nih propisa donetih uz saglasnost tog organa.
5.608 Prilikom radova u blizini elektroenergetskih postrojeqja visokog napona, kad su
ona pod naponom, treba primeniti za!titna sredstva koja onemoguC!gu slu~jan
dodir delova pod naponom.
Razmak izmedn delova pod naponom i zastitnih sredstava ne sme biti manji od
sledeCih vrednosti:

Nazivni napon postrojenja Razmak

kV mm
do 10 500
20 i 35 600
60 800
llO 1200
220 2000

Za postrojeqja nazivnog napona do 35 kV navedeni razmaci mogu biti i manji,

ako se za zastitnu pregradu upotrebi puna plo~ od izolacionog materijala; koja
izdriava napon 2,5 kV/mm i ako seta plo~ postavi izolovanim alatom (motkom)
tako da je iskljueena svaka opasnost od dodira. U tom slu~ju izolacione ploee
(pregrade) mogu da budu udaljene od delova pod naponom:

296
 Nazivni napon postrojenja Razmak
kV mm
do 10 150
20 i 35 300

5.609 Neispravne ill premoscene rasklopne naprave morlliu biti oznaeene ploeama sa
upozorenjem. Ako su takve naprave sa daljinskom komandom, komanda treba
da se iskljuCi odnosno blokira.
5.610 Svi radovi u postrojenju, osim normalnog pogonskog rukovanja, mogu se vriiti
samo u prisustvu rukovodioca radova.
Osoblje koje vr8i radove mora da bude du8evno i telesno zdravo, a pri radu
potpuno trezno i opremljeno odeoom koja pria!ija uz telo.
5.611 Utad primenjena za uzemljenje pri radu mora da su izradena od tankih bakarnih
zica i opremljena odgovaflliuCim sigurnim stezaljkama. Presek uteta treba da je
odreden prema najveooj stniji kratkog spoja u postrojenju i njegovom traj1111iu, ali
llllim"'1ie treba da iznosi 25 mm 2 •
5.612 Prilikom izmene neispravnih osiguraCa, ne smeju se upotrebljavati improvizovani
i krpljeni umeci vee samo originalni i pravilno odabrani.
5.613 U susnim periodima treba mere11iem kontrolisati otpor svih uzemljeqja i pro-
veravati da li su vrednosti u dozvoljenim granicama.
5.614 Metalne konstrukcije postrojenja, nosaea aparata i samih aparata treba da su
zaStieene antikorozivnim premazima, koje treba kontrolisati i odrtavati u isprav-
nom stanju.
5.615 Kablovske kanale i hodnike treba odrtavati u urednom i cistom stanju i kontro-
lisati odvodqjavanje kanala, naroCito posle velikih kiSa.
5.616 Pogonske prostorije i prostori za razvodna postroje11ia i komande, moraju biti
oznaeeni natpisnim ploeama. Na ulaze u postrojeJ1ia sa nazivnim naponom preko
250 V prema zemlji, treba postav;ti i ploee sa upozore11iem na opasnost
5.617 Razvodna polja, razvodne eelije, komandna polja u komandnim prostorijama i
bitne razvodne elemente treba obeleziti odgovarajuCim natpisnim ploCicama i
oznakama da bi se izbegla svaka zabuna pri kretat1iu i manipulacijama.

5.7 Relejna za8tita, elektroautomatika I telemehanlka

5.701 Uredaji za relejnu z.Stitu, elektroautomatiku i telemebaniku, kao sastavni delovi

opreme u pogonu, moraju se dobro kontrolisati i odd:avati u ispravnom staqju.
5. 702 Uredl\ii za relejnu z.Stitu, elektroautomatiku i telemehaniku moflliu se ispiti-
vati povremeno, a najmanje jedanput godisqje. lspitivaqja treba preduzeti i posle
veCih prepravki, remonta, ill kvarova na objektima kojima ti uredaji pripadaju,
kao i posle veCih prepravki u sekundamim kolima.
Ispitivaqja zastitnih uredl\ia treba sprovoditi kako na samim releima (sekundamo
ispitivaqje) tako i zajedno sa stieenim objektima (primamo ispitiv"'1ie).
5. 703 Kasete ispitanih i podesenih uredaja treba da plombira strueno lice ovlaseeno
od strane korisnika.
5. 704 Ako se neki deo uredl\ia za relejnu zaStitn, elektroautomatiku ill telemehaniku
skida radi ispitivanja u laboratoriji ili radi zamene, posle ponovne montate treba
ispitati rad celog uredaja.

297
 5. 705 Za urecl'lie relejne za8tite, elektroautomatike i telemehanike moraju postojati sve
potrebne Seme i opisi, i svi radovi se moraju prema njima vrSiti.
5.706 Na ploeama, pultovima i stalcima, na kojima su sme!teni urecl'lii relejne za!tite,
elektroautomatike i telemehanike, moraju cia postoje natpisne plocice sa obeleze-
nim poljima ili drugim oznakama koje lako ukazuju kom aparatu, ureclaju
odnosno postrojenju pripadaju zastitni relei, elektroautomatika i telemehanika.
5. 707 Svi sekunclami prevodnici moraju na svojim krajevima imati podesne oznake.
5.708 Pri svakom ispravnom ill laznom dejstvu relejne zastite odnosno elektroautomati-
ke, treba zabeleZiti dobijene signale i preduzeti odgovarajure mere.
5.709 Prilikom racla na ureclajima relejne zaStite, elektroautomatike i telemehanike,
treba sprovesti mere obezbedenja prema intemim propisima radne organizacije
o manipulacijama, radu i bezbednosti racla u postrojenju (tac. 1.5 i 5.606).
5.710 Ako za ureclaje zastite, elektroautomatike ill telemehanike proizvoclac propisuje
posebne uslove u pogledu prostorije za lliihov smeStaj, !reba se tih uslova pridr-
Zavati. Ovo se naroCito odnosi na vla:Znost, vibracije, temperaturu, stepen zaga-
denosti okoline itd.
Ako to zahteva tehnoloski proces, moraju se preduzeti dopunske mere, kao sto
su: hlac!ellie, susenje, prigusivallie vibracija itd .

. 5.8 Zailita od prenapona

5.81 U razvodnim postrojenjima na otvorenom prostoru povremeno treba kontrolisati

stepen korozije zaStitnih zemljovodnih konstrokcija i ui!adi (ako postoje), postav-
ljenih za za!titu od atroosferskih prenapona.
5.82 Povremeno treba proveriti kvalitet visokonaponskih odvodnika prenapona na taj
naCin !to ee se najmanje u tri godine jedanput skinuti lOOfo odvodnika iste
proizvodnje i ispitati u odgovarajuooj laboratoriji.
5.83 U slueaju delimicnog iii potpunog razaranja odvodnika prenapona zbog atroosfer-
skih praznjellia, !reba detaljno pregledati razorene delove odvodnika da bi se
utvrdio uzrok razaranja i sprecila naknadna sliena razarallia odvodnika.
5.84 IskriSta treba podesiti prema koordinaciji izolacije za aparate u postrojenju.
5.85 Da bi se u direktno uzemljenim visokonaponskim mreZama smanjile eventualne
prevelike struje zemljospoja, pojedina direktna uzemljellia nultih taCaka transfor-
matora mogu cia se iskljuee. lskljueenja treba sprovesti na osnovu dokumentovane
analize, s tim da ostanu uslovi za direktno uzemljene mre:Ze. lstovremeno treba
voditi rafuna da se pri eventualnom iskljueelliu jednog dela mreze ne dobije u
preostalom delu mre:!e nedovoljno uzemijene zliog toga ~ su neke nuite taCke
iskljueene radi smallienja slr4je zemljospoja, a Sto bi imalo za posledicu nedozvo-
ljene prenapone pri zemljospoju.
5.86 Pogon mreze sa izolovanom nultom tackom moze da se odvija, ako kapacitivna
slr4ja zemljospoja te mreze nije suvise velika. Preporucuje se da kapacitivna
struja zemljospoja ne prede sledeee vrednosti:

298
 Nazivni napon mre.te Kapacitivna struja zemljospoja
kV A

6 30
10 20
20 15
35 i viSe 10

Ako kapacitivna st:rqja zemljospoja prede navedene vrednosti, treba mre~u raz-
dvojiti ill primeniti uzemljenje nulte taCke da bi se spreCile prenaponske pojave pri
zemljospoju.
5.87 Sve kvarove i iskljureflia zbog prenapona treba prouCiti da bi se spreCile posle-
dice.
5.88 Povremeno treba kontrolisati uzemljenja postrojenja i ispravnost spojeva odvod-
nika prenapona sa sistemom uzemljenja.

6 POMOCNI POGONI

6.1 Akumnlatori I almmnlatorske prostorije

6.11 Akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provetravati Ventilacioni

otvori treba da su za8tieeni od u1aska mafliih zivotinja i prljavitine i premazani
bojama otpornim prema kise1inama. Gomji ventilacioni otvor mora da bude na
najviSem mestu prostorije. Bateriju treba na podesan nacin za8tititi od direktnog
suneaoog zrarenja.
6.12 Na ulaznim vratima akumulatorske prostorije treba postaviti p1oeu sa natpisom
,Airumulatorska prostorija - Zabranjeno puSenje i upotreba vatre''.

6.2 Pneumatski uredllii

6.21 U skiadu sa uputstvima za odrzavaflie objekata i postrojenja treba stalno kontro-

lisati odgovanijuee meme instrumente da bi pritisak zbijenog vazduha bio u
odredenim granicama.
6.22 Povremeno treba kontrolisati ispravnost svih sigumosnih, redukcionih, zapornih
i povratnih ventila, kao i ostale delove pneumatskih uredaja. Iz kondenzacionih
sudova !reba redovno ispuStati skupljenu vodu.
6.23 Gubitak vazduha u uredaju za zbijeni vazduh i urestalost rada kompresora treba
kontrolisati. Ako se utvrdi da cevi propustaju vazduh, mora se kvar odmah
otldoniti. Urestalost i trajanje rada kompresora ne smeju da predu vreduosti
koje je propisao proizvodac.

299
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM MERAMA ZA IZGRADNJU, POGON I ODRZAVANJE
ELEKTRICNIH GENERATORA I SINHRONIH KOMPENZATORA
HLADENIH VODONIKOM*

Clan 1.
Pri izgradnji, pogonu i odiZavanju elektrifuih generatora i sinhronih kompenzato-
ra hladenih vodonikom primel\iivate se tehnicke mere sad!tane u Propisima o tehnickim
merama za izgradnju, pogon i od!Zavanje elektrifuih generatora i sinhronih kompenzato-
ra hJadenih vodonikom, koji su odstampani uz ovaj pravilnik i Cine 1\iegov sastavni
deo.
Odredbe propisa iz stava_l.-ovog clana koje se odnose na izgradnju ne primel\iliju
se na elektrifue generatore i sinhrone kompenzatore hladene vodonikom, koji se pre da-
na stupal\ia na snagu ovog pravilnika nalaze u izgradl\ii ill su puSteni u pogon.
Clan 2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana oQjavljival\ia u
.sluibenom listu SFRJ".

PROPISI 0 TEHNICKIM MERAMA

ZA IZGRADNJU, POGON I ODRZ~YANJE ELEKTRICNIH GENERATORA
I SINHRONIH KOMPENZATORA HLADENIH VODONIKOM

l ()pile odredbe

1.1 Ovim propisima odreduju se tehnicke mere za izgradl\iu, pogon i odltaval\ie

elektriCnih generatora i sinhronih kompenzatora hladenih vodonikom.
Ako ovim propisima nije drukCije odredeno, na elektriene generatore i sinhrone
kompenzatore hladene vodonikom primenjuju se i odredbe odeljka 5.1 Propisa
o tehnickim merama za pogon i odiZaval\ie elektroenergetskih postrojpnja, koji
su sastavni deo Pravilnika o tehnickim merama za pogon i odiZaval\ie elektroener-

• Ovl\i pravilnik je objavljen u ,.Siufbenom listu SFRJ", br. 13/69.

300
 getskih postrojeqja (,Siutbeni tist SFRJ" br. 19/68) i odredbe Propisa o e1ektriC.
nim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplozivnih sme§a
(Dodatak ,Slutbenog lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o
e1ektrifnim postrojeQjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplozivnih
sme5a (,Sluzbeni list SFRJ", br. 18/67) •
1.2 Korisnik elektrifnib generatora i sinhronih kompenzatora hladenih vodonikom
dutan je da se u pogonu priddava i podataka datih od strane isporuCioca
takvih generatora odnosno kompenzatora, o pritiscima vodonika, odgovarajucoj
snazi i temperaturi.
1.3 KuCiSta i svi delovi koji im pripadaju treba da budu dimenzionisani tako da
unutra§nja eksp1ozija ne moze ugroziti zapo§ljena lica odnosno druga lica.
1.4 KuCiSte, provodni izolatori, hladQjaci i ostala oprema, koji su u sklopu elektrifnih
generatora i sinhronih kompenzatora bladenih vodonikom, moflliu se ispitivati
prema propisima i standardima po kojima su ti generatori i kompenzatori
gradeni.
1.5 Elektrifoi generatori i sinhroni kompenzatori h1acleni vodonikom moflliu biti di·
menzionisani tako da mogu trajno davati nominalnu aktivnu odnosno reaktivnu
snagu, oznaoonu na na(pisnoj p1oCic~ pri lll\ivi§oj dozvoljenoj temperaturi gasa
za hlacleQje.

2 Uredlql za mere!Qe temperature

2.1 Za merenje temperature statorskog namotllia treba ugraditi nlijmaQje §est tenno-
indikatora.
Tennoindikatori se ravnomemo rasporeduju po obimu statora i ugradtiju na
mestima na kojima se predvida n'livi§a temperatura.
Za elektrifne generatore hlaclene vodonikom Cija je snaga veea od 100 MW,
odnosno za sinhrone kompenzatore hlaclene vodonikom fija je snaga veea od 50
MVAr, preporuf~e se ugradnja aparata za registrovaQje temperature statorskog
namoll\ia.
2.2 Kod e1ektrifnih generatora i sinhronih kompenzatora hladenih vodonikom sa ne-
posredno hlaclenim statorskim namotlliima treba kontrolisati temperaturu vodoni-
ka za hladeQje na izlazu iz namotllia, i to sa lll\imanje tri tennoindikatora. Ovi
tennoindikatori treba da su u §to je moguee tes.Uem dodiru sa vodonikom za
hlacleQje koji izlazi iz namotllia.
2.3 Broj tennoindikatora za merenje temperature vodonika za hladeQje pri izlazu iz
hladnjaka, treba odrediti prema prostomoj raspodeli temperature gasa koji izlazi.

3 Uredlql sistema za hladellie vodonlkom

3.1 Elektricni generatori i sinhroni kompenzatori blacleni vodonikom treba da
im'liu:
• Pravilnlk o elektriCnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrotenim od eksplozivnih smeia (~Siufbeni list SFRJ",
br. 18/67 i 28170) stavljen je van snage donoknjem Pravilnika o jugoslovensklm standardima za protiveksplozijsku zaititu
(.,Siu!beni list SFRJ", br. 18/81; ispravka navedenog pravilnika objavljena je u ,.Siulbenom listu SFRJ", br. 38/81}. lsto.
tako, ovim pravilnikom stavljen je van snage i Pravilnik o konstrukciji, lzradi i ispitivanju elektrifnih uredsja za rad u
atmosferi eksplozivnih smda (,.Siu!beni list SFRJ", br. 52/68), kao i neki jUJOSiovenski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske za~tite regulisana dono.Senjem juaoslovenskih standard&, i to: JUS N.S8.003, JUS
N.S8.007, JUS N.SS.Oll, JUS N.S8.041, JUS N.S8.051, JUS N.S8.052, JUS N.SS.IOI, JUS N.S8.12J, JUS N.S8.143, JUS
N.S8.201, JUS N.S8.221, JUS N.S8.244, JUS N.S8.301, JUS N.S8.321, JUS N.S8.401, JUS N.S8.421, JUS N.S8.SOI, JUS
NS8j2J, JUS N .S8.601, JUS NS8.62l,JUS N.s8.701, JUS NS8.721 i ostalimjugoslovenskim standardima lz ove oblasti qjesu
oznake date na kraju ove zbirke.

301
3.1.1. Uredlij za vodonik sa potrebnim priborom (instrumentima) za mere11ie pritiska
vodonika i uredaj za pode8ava11ie potrebnog pritiska vodonika; dva uredaja za
merenje Cistoee vodonika koji rade nezavisno jedan od drugog i potrebne ure-
dlije za signatisaJ1ie nepropisnog stepena Cistoee vodonika.
Ovi uredaji treba da budu postavljeni tako da omogueavaju brz i jednostavan
uvid u rad elektri~nib generatora i sinhronib kompenzatora hladenih vodonikom.
Signali za opasnost moraju se prenositi do mesta sa stalnom posadom.
3.1.2. Uredlij za puJ1jenje vodonikom i za istiskiva11ie vazduha ill vodonika neutralnim
gasom (ugljendioksidom ill azotom).
Prikljufuk za dovod zbijenog vazduha na tabli za razvod i manipulaciju gasovima
(vazduhom, neutralnim "gasom, vodonikom), mora se izvesti preko vidljivog
spoljnog voda ~ijim se uklanjanjem prekida dovod zbijenog vazduha
Uredlij za ispustanje vodonika, neutralnog gasa i vazduha u slobodnu atmosferu
odnosno van krova zgrade u kojoj se nalazi elektrimi generator bladen vodo-
nikom odnosno sinhroni kompenzator bladen vodonikom.
3.1.3. Ureda) za zaptiva11ie uljem ~ po potrebi, napravu za odstraJ1jivanje vazduha i
vode iz ulja, ako se zaptivaJ1ie vdi uljem. Pritisak u uredaju za zaptivanje uljem
mora biti veCi od pritiska vodonika u elektrimom generatoru bladenom vodoni-
kom odnosno u sinhronom kompenzatoru bladenom vodonikom, a prema upu-
tstvu proizvortaea.
Uredaj za zaptivanje uljem mora biti izveden tako da rad elektrimog genera-
lora blartenog vodonikom odnosno sinhronog kompenzatora hlartenog vodoni-
kom ne moze biti ogroZ.n za slui>\j ispada ill kvara rna kog bitnog elementa
togu~
3.1.4. Potrebne meme i alarmne naprave za nadgledaJ1je svih pomoi:nih uredlija i za
utvfdi.vanje pojava temosti u elektriroom generatoru i sinhronom kompenzatoru
blartenim vodonikom; naprave za otldal1ial1ie teroosti i naprave za suse11ie gasa
za hladenje.
3.2 Cevovodi za blarte11ie vodonikom, oevovodi za ulje, oevovodi za ogljendioksid
i sl., treha da su ozna~eni razliCitim bojama u skladu sa ta&om 2.320 Propisa
o tehni&im merama za pogon i odrZavanje elektroenergetskih postrojenja

Sigumosne mere
Mere predvidene u ovoj glavi primeJ1iuju se da bi se izbeglo stvaranje sme8e
vodonika i vazduha u opasnoj koliCini odnosno u koliCini koja je zapaljiva i
eksplozivnog 'sastava
Ako su kolektor budillce ill klizni prstenovi koji rade u slobodnoj atmosferi
smesteni u oklop u koji moze da prodre vodonik, treba obezbediti dovoljno pro-
vetrava11ie prostora u oklopu, i to kako za vreme pogona tako i za vreme sll\ia11ia
elektrii:nih generatora i sinhronib kompenzatora hlartenih vodonikom.
Rezervoari za odstranjiva11ie vazduha (vetrenici) koji pripadaju postrojenju za vo-
donik i za ulje za zaptivanje, morl\iu biti dimenzionisani tako da izdrZe ispitni
pritisak predvirten propisima i standardima po kojima su grarteni elektri~ gene-
raton i sinhroni kompenzatori hlarteni vodonikom.
Susionik gasa mora biti dimenzionisan tako da izddi ispitni pritisak predvirten
propisima i standardima po kojima je grarten elektriC!li generator bladen vodoni-
kom odnosno sinhroni kompenzator bladen vodonikom. Grejno telo moZ. se
ukljuCivati samo pod uslovom da je prethodno ukljuren ventilator ill sliean ure-
dl\i za ventilaciiu. Temperatura grejnog tela ne sme biti viS. od 300'\,C.

302
 Grejno telo treba postaviti sto nife; a elektricni prikljuCak treba da bude zatvo-
rene izrade, g. eksploziono zastieen.
Merni i kontrolni instrumenti i uredaji u kojima se za vreme pogona mofe da
nalrupi zapaljiva gasovita smeS. i u kojima se nalaze ~na elektriena kola, mora-
ju biti obezbedeni od eksplozije da bi se zaStitila zapoS!jena odnosno druga lica.
Za ovu svrhu upotrebljavaju se konstrukcije eksploziono zaStieene iii konstruk-
cije koje obezbedUju dovoljno provetravanje: Eksploziono zaStieeni elektricni ure-
daji moraju na spoljnoj strani imati jasno vidljiv znak: .s·prema taCki 15.3 Pro-
pisa o elektricnim postrojenjima nad nadzemnim mestima ugrofenim od eksplo-
zivnih smeSa.
Elektriena instalacija i svi elektrieni uredaji u sklopu elektricnog generatora i
sinhronog kompenzatora hladenib vodonikom odnosno na mestima na kojima
mofe doci do stvarallia opasne sme8e vodonika i vazduha, moraju biti izradeni
kao eksploziono zaStieeni.
Elektrieni spojevi delova koji provode struju u memom kolu bez pokretnib kon-
takata, moraju biti izradeni tako da prik!juCak na njima bude zastieen od nedo-
zvoljenog zagrevanja, od potresa ili promena izolacionog materijala.
Aim je u pitanju pojedinaeno snabdevanje elektricnog generatora odnosno sinhro-
nog kompenzatora vodonikom, broj boca u bateriji ne sme biti veCi od broja
boca predvidenog uputstvom proizvodaea.
Svaka boca u bateriji mora biti dobro prievrscena i obezbedena od pada i udara.
Cela baterija boca sa vodonikom mora biti ogradena i obezbedena od Stetnog
dejstva koje moze prouzrokovati udar, temperatura, hentikalije, elektrieni luk
i dr.
U pogonu iii pri punjenju elektrienog generatora odnosno sinhronog kompen-
zatora vodonikom, mora se imati rezervna koliCina neutralnog gasa koja odgo-
vara zapremini najveeeg ugradenog takvog generatora odnosno kompenzatora.
4. 7 Aim se vise elektricnih generatora odnosno sinhronih kompenzatora snabdevaju
vodonikom iz zajednicke baterije, baterija boca sa vodonikom mora se postaviti
na posebnom mestu izvan masinske sale. Da bi se zaSiitilo od posledica lorna
cevovoda ill nezaptivenosti cevovoda, mora se pre uvodenja svak.og cevovoda pod
pritiskom u zatvorenu zgradu predvideti automatski ventil za brzo zatvaranje.
Pri pojedinaenom i pri centralnom snabdevanju vodonikom, strana niskog pri-
tiska napajanja vodonikom mora se zaStititi ventilom sigumosti. ·
Ako je baterija postavljena u zatvorenoj prostorij~ na najviSem mestu prostorije
moraju se predvideti otvori za prirodnu ventilaciju. Iznad otvora za prirodnu
ventilaciju ne smeju se postavljati bilo kakvi elektrieni uredl\ii (ventilatori, sija-
lice i dr.).
Cevovode koji odvode vodonik, a polofeni su u zemlju, treha pokriti sljunkom
tako da se omoguCi postepeno izlafenje vodonika u slueaju da cevovodi propusta-
ju. Cevovode polofene u kanal.J!ogonske zgrade treba pokriti pokrivaeem koji
omogueuje njibovo provetravanje. Ako je potrebno, treba predvideti i vestacko
provetravanje.
4.8 U masinskoj sali, u temeljima i u svim prostorijama koje su u blizini instalacija
sa vodonikom, u koje mofe da prodre vodonik, ne smeju postojati supljine koje
su sa gomje strane zatvorene i u kojima se moze vodonik da skuplja.
Mora se voditi raenna o stalnom dovoljnom provetravanju.
4.9 Skupljanje smese vodonika i vazduha u opasnoj kolicini u uredaju za podmaziva-
nje uljem mora se spreCiti. Moraju se na odgovarajuCem mestu postaviti ure--
daji za stalno odstranjivanje smeSe vodonika i vazduha. Ako, izuzetno, treba

303
 postaviti elektromotore u struji gasa, elektromotori moraju biti izrac1eni kao eks-
ploziono sigurni (S-motori) prema Propisima o elektrienim postrojenjima na nad-
zemnim mestima ugrotenim od ·eksplozivnih smeS.. Cevovodi za vodonik ili
za smesu vodonika i vazduha moraju biti poloieni tako da se sme5a vodonika
i vazduha pri izlazu iz cevovoda ne mote nigde da skuplja. U blizini izlaznog
otvora ne sme postojati nik.akav izvor vatre Hi vamica.
Prostorije sa uljem za zaptivanje, napravama za punjenje, nadgledat1ie i pratqje-
qje, kao i sa baterijama boca sa vodonikom, moraju se stalno i dovoljno pro-
vetravati.
4.10 U blizini uredaja za vodqnik, razvodna postrojenja moraju se graditi i postav·
ljati tako da u slul!aju kratkog spoja ne mogu da oStete urec1aje za vodonik.
Elektri~ne instalacije u blizini urec1aja za vodonik moraju se graditi prema Pro-
pisima o elektriCnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroienim od eksplo-
zivnih smeS..

5 Pogon
5.1 Pogon elektrienog generatora i sinhronog kompenzatora bladenib vodonikom
mora se vrniti tako da se u njima ne moze stvarati eksplozivna smeS. vodonika
i vazduha. Elektrieni generator odnosno sinhroni kompenzator mora imati auto-
matski alannni uredaj za signalisaqje smat1ienja stepena &toCe vodonika. Pri
smaqjeqju stepena Cistoee na 85%, vodonik se mora istisnuti iz elektrienog ge-
neratora odnosno sinhronog kompenzatora.
5.2 Prilikom punjenja elektri~nog generatora odnosno sinhronog kompenzatora vodo-
nikom, odnosno prilikom pratqjeqja takvog generatora odnosno kompenzatora
napunjenog vodonikom, ne sme se potiskivati vazdub vodonikom niti vodonik
vazdubom. U takvom slul!aju elektrieni generator odnosno sinhroni kompenzator
se mora najpre isprati neutralnim gasom (ugljendioksidom ili azotom) do stepena
&toee vodonika od najmat1ie 90%. PrikljuC:.'Ik za dovod zbijenog vazduha mora
se sprovesti vidljivim spojnim vodom (ta~ 3. 1 .2), i to samo radi izduvavaqja
neutralnog gasa pri praznjeqju. Ovaj prikljuhl se mora po izduvavaqju neutral-
neg gasa odmah skinuti.
5.3 Ako se snabdevanje uljem za zaptivat1ie zaptivafu na osovini vrii posledlliom re-
zervom ulja, moraju se preduzeti potrebne pogonske mere (na primer na mrezi,
kotlu) da bi se elektricni generator bladen vodonikom odnosno sinhroni kom-
penzator bladen vodonikom mogao brzo da zaustavi i isprazni.
Kad se utrosi posledqja rezerva ulja za zaptivanje, elektrieni generator bladen
vodonikom odnosno sinhroni kompenzator bladen vodonikom mora se odmab
zaustaviti.
5.4 Zaptivenost gasa u postrojoqju mora se neprekidno nadgledati. Ako se pri stalnom
optereeenju iii maqjim promenama optereeenja iznenada poveeava gubitak gasa,
moraju se preduzeti mere za smat1ieqje gubitka gasa. Aim u toku 24 fusa gubitak
gasa prede vrednost (koli~inu) koju garantqje proizvodaC, mora se gubitak gasa
smat1iiti. Ako se preduzetom merom to ne postigne, a pri tome je sniien i pri-
tisak gasa pri odgovarajueem smanjenju optereCeqja, treba ispustiti vodonik.
5.5 Pri pojedinaenom snabdevanju vodonikom, sistem za hlac1eqje moze da napaja
samo jedna boca iz baterije boca sa vodonikom. Pri centralnom snahdevaqju
vodonikom, pored automatskog ventila za brzo zatvaraqje (tacka 4.7), koji se
mora predvideti, treba preduzeti pogonske mere koje u slufuju propustanja spre-
fuvaju izduvavaqje velikih koli~ina vodonika.

304
5.6 Ako elektriCni genemtor i sinhroni kompenzator bladen vodonikom treba da
stoje doze od 30 dana, mom se prethodno iz Qjih istisnuti vodonik.
Hladnjake i sistem za mshladnu vodu treba isprazniti, ako postoji opasnost od
smrzavanja.
5.7 Ako pri opmvkama rashladnog uredaja moze doCi do varnieeqja koje naslllje
usled mehani~kog udara, vareqja i sl., iz mshladnog uredaja treba istisnuti vodo-
nik pre nego ito se pristupi opravkama.
5.8 Ako u blizini elektri~nog generatom hladenog vodonikom odnosno sinhronog
kompenzatora hladenog vodonikom treba vriiti zavarivaqje, mora se prethodno
prenosnim detektorima ispitati da li postoji koncentracija eksplozivne smeie.
5.9 Ako usled izvrieuih radova pri remontu moze doCi do promene kvaliteta zap-
tivaqja, mora se izvriiti kontrola zaptivaqja, kao i pregledati i, po potrebi, ofutiti
uredaji za hladeqje vodonikom.
Ispravnost rada mernih, regulacionih, sigurnosnih i signalnih ure<llija mora se
proveravati prema uputstvu proizvodaia

6 Ostale odredbe
6.1 U blizini uredaja za hladenje vodonikom treba na vidnom mestu postaviti potre-
bne !erne i uputstva za rukovaqje. Ventili i druga opreina moraju imati one
oznake koje su predvidene u semi.
6.2 Na ure<lliju za hladenje vodonikom treba na vidnim mestima postaviti tablice sa
natpisom da postoji opasnost od eksplozije i da je zabraqjena upotreba otvorene
vatre, kao i da je zabranjeno puseqje. Tablice sa takvim natpisom treba postaviti
na svim mestima na kojima moze doCi do stvaraqja smeie vodonika i vazduha.

, .., 305
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATMMA ZA ZASTITU
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA OD PRENAPONA*

I. OPS1E ODREDBE

tJan I.
Ovim pravilnikom odred$ se tebniCki normativi za zaititu od prenapona, koji se
moraju prednzimati pri izgrad11ii, rekonstrukciji i eksploataciji e!ektroenergetskih postro-
jeqja.

1. Deftnicije pojmova

tJan 2.
NiZe navedeni izrazi, upotrebljeni u ovom pravilniku, imaju sledeCa znaOOnja, i
to:
1) odvodnik prenapona je naprava za za8titu elektriCnih ured,Ya i postrojenja od
vlsokih prelaznih napona, kao i za ogranii!Onje trl\ianja propratne stroje;
2) ventilni odvodnik prenapona je odvodnik sa rednim nelinearnim otporima koji
ograniCav,Yu napon i amplitudu propratne stroje i omogueavaju njeno blagovremeno ga-
Senje;
3) ce~ odvodnik prenapona je odvodnik sa komorom u kojoj se posredstvom
elektricnog luka razvija gas za prekidanje propratne stroje;
4) iskriSte je sklop od dve ill viSe medusobno razmaknutib elektroda;
5) za8titno iskti~te je jednostruko isktiste koje shill za zaititu od prenapona;
6) izolaciono (spoljno) iskti~te cevnog odvodnika prenapona je isktiste izvan ko-
more za gaSenje, vezano na red sa iskriStem u komori;
7) nazivni napon zastitne naprave je nl\ima dozvoljena efektivna vrednost nai-
zmenicnog napona industrijske frekvencije izmedu njenib prikljuCaka;
8) nazivna frekvencija za8titne naprave je nazivna frekvencija ill opseg nazivnib
frekvencija elektricne mreze za koju je zaStitna naprava namenjena;
9) probojno praznjenje je pojava koja nastl\ie u izolaciji usled elektrienih napreza-
nja, pri eemu dolazi do sloma napona i protoka elektriene stroje;
10) proboj je probojno prainjenje kroz evrsti dielektrik;

* Ovaj pravilnik je objavljen u .,Siuftlenom listu SFRJ", br. 1n1 i 44176.

306
 11) preskok je probojno prunjenje u gasu, u teenosti iii po pov!'Sini evrstog
dielektrika;
12) reagovanje je probojno prafujenje izmedu elektroda iskrista;
13) udarni !alas je talas napona iii struje jednog polariteta, koji bez znatnih oscila-
cija naglo naraste do maksimalne vrednosti, a zatim, obiCno sporije, opadne do nu-
le;
14) puni udarni naponski talas je udarni naponski talas koji nije prekinut proboj-
nim praZnjenjem;
15) odrezani udami naponski talas je udarni naponski talas prekinut probojnim
praZnjenjem na &>lu, temenu iii za&>lju;
16) struja odvodenja zastitne naprave je udama struja koja proti&> kroz zastitnu
napravu posle reagovanja njenog iskrista;
17) nazivna struja odvodenja zaStitne naprave je udarna struja odredenog oblika i
odredene temene vrednosti, koja sluzi za razvrstavanje zastitnih uredaja u pogledu izdr-
Zijivosti i zaStitnih karakreristika;
18) podnosiva udarna struja zasti!I)e napraveje udarna struja odredenog-oblika i
odredene temene vrednosti, koja je predvidena za proveravanje propusne sposobnosti za~
Stitne naprave;
19) propratna struja z.Stitne naprave je struja izazvana naponom mreze, koja pro-
tiCe kroz zaStitnu napravu prateCi struju odvodenja;
20) podnosivi, udami napon je udami napon odredene temene vrednosti oblika
1,2/50, koji izolacija mora da izdrii;
21) jednominutni podnosivi napon je efektivna vrednost naizmenienog napona
industrijske frekvencije, koji izolacija mora da izdrZi za vreme od jedne minute;
22) jednominutni podnosivi napon cevnog odvodnika je efektivna vrednost najvi-
seg napona industrijske frekvencije dovedenog na prikljuCke odvodnika, koji odvodnik
mora da izdrZi bez reagovanja njegovih iskriSta;
23) naizmeniCni napon reagovanja zaStitne naprave je efektivna vrednost najniZeg
naizmenicnog napona industrijske frekvencije, koji priklju&ln na zastitnu napravu izaziva
reagovanje njenib iskri!ta;
24) udami napon reagovanja zastitne naprave je najvi8a vrednost napona koja se
dostiZe pre prolaska struje odvodenja;
25) 100% udami napon reagovanja zastitne naprave je udami napon odredenog
oblika najniZe temene vrednosti, koji izaziva reagovanje zaStitne naprave pri svakoj pri-
meni·
' 26) udami napon reagovanja na eelu talasa je najvi8a vrednost lineamo rastureg
napona koja se dostiZe u trenutk.u reagovaqja iskri~ zaStitne naprave, za odredeno vre-
me do reagovanja ill za odredenu strminu;
27 preostali napon zastitne naprave je napon na njenim prikljuCcima u toku proti-
canja struje odvodenja;
28) udami zaStitni nivo zaStitne naprave odreden je najviSom vrednoscu udamog
napona koja se moie javiti na prikljueeima zaStitne naprave pod odredenim uslovima, i
on se brojno izra:Zava najviSom vrednoS:Cu izmedu sledeCih napona:
- udamog napona reagovanja na eelu talasa podeijenog sa 1,15;
- 100% udamog napona reagovanja zaStitne naprave za talas oblika 1,2/50;
- preostalog napona za datu struju odvodenja;

29) koeficijent za~tite je odnos podnosivog udarnog napona opreme koja se stili i
udamog zaStitnog nivoa zaStitne naprave, pri Cemu se porede vrednosti istog polarite-
ta;

20*-1 307
 30) ocekivana struja je efektivna vrednost simetriene struje kratkog spoja koja bi
se javila u datoj tacki mreze kad bi zastitnu napravu zamenili vezom Cija je impedansa
jednaka null;
31) najviSi pogonski napon mreze je najviia efektivna vrednost linijskog napona
koji se pojavljuje u bilo kom trenutku i u bilo kojoj tacki mreze pod normalnim pogon-
skim us1ovima, pri eemu se ne uzimaju u obzir prolazne promene napona usled smetnji
ili naglib promena optereeenja;
32) mreza sa izolovanom neutralnom tackom je mreZ. u kojoj neutralna tacka no-
ma nikakve nameme veze sa zemljom osim preko signalnih, mernih i zastitnih uredaja
vrlo velike impedanse;
33) mreza sa kompenzovanom strujom zemljospojaje mreZ. u kojojje neutralna
taeka spojena sa zemljom preko prigusnice cija je resktansa tolika da pri zemljospoju jed-
no faze induktivna strqja najveCim delom kompenzuje kapacitivnu komponentu struje ze-
mljospoja industrijske frekvencije;
34) mreZ. sa uzemljenom neutralnom tackom je mreZ. u kojoj je neutralna tacka
spojena sa zemljom direktno ill preko omskog otpora odnosno reaktanse male vredno-
sti·
' 35) mreza sa efikasno uzemljenom neutralnom tackom na odredenom mestu je
mreZ. ciji koeficijent uzemljenja na tome mestu ne prelazi 80%;
36) mreZ. sa neefikasno uzemljenom neutralnom tackom na odredenom mestu
je mreZ. ciji koeficijent uzemljenja na tom mestu moze preCi 80%;
37) koeficijent uzemljel\ia trofazne mreze na odredenom mestu i za odredenu
konfJgnl'aciju mreze je u procentima izraien odnos najviseg efektivnog napona in~ustri)­
ske frekvencije prema zemlji ispravne faze na tom mestu mreze za vreme zemlJOSPOJa
jedne faze ili vise faza prema efektivnom linijskom naponu industrijske frekven~ije koji bi
nastao na tom mestu posle prestanka kvara;
38) stupal\i izolacije elektroenergetskog uredaja odredenje vrednostima podnosi-
vih napona Oednominutnog podnosivog napona industrijske frekvencije i podnosivog
udamog napona) koji karakteriSu izolaciju odnosnog uredaja s obzirom na 1\ienu dielek-
triCnu CvrstoCu;
39) prelazni napon uspostavljal\ia je napon koji se javlja na krajevima cevnog od-
vodnika neposredno posle prekida propratne struje, a koji se sastoji iz komponente indu-
strijske frekvencije (osnovni harmonik) i komponente pseudoperiodienog odnosno ape-
riodicnog oblika;
40) napon uspostavljal\ia je efektivna vrednost komponente industrijske frekvenci-
je prelaznog napona uspostavljal\ia;
41) prelazni napon uspostavljal\ia kola je prelazni napon uspostavljanja odrede-
nog kola uslovljen samo njegovim parametrima;
42) prelazni napon uspostavljal\ia mreze je prelazni napon uspostavljanja mreze
na mestu postavljal\ia odvodnika;
43) nazivni prelazni napon uspostavljanjaje prelazni napon uspostavljanja kola na
koji se odnosi nazivni opseg propratnih strqja cevnog odvodnika;
44) strmiria eela prelaznog napona uspostavljal\ia je brzina porasta prelaznog na-
pona uspostavljal\ia izraZena u voltima po mikrosekundi, koja se utvrduje propisanim po-
stupkom;
45) temena vrednost prelaznog napona uspostavljanja je najviSa trenutna vrednost
koju dostiZe prelazni napon uspostavljal\ia;
46) amplitudni fsktnr prelaznog napona uspostavljanja je odnos temene vrednosti
prelaznog napona uspostavljanja i temene vrednosti napona uspostavljal\ia;

308
 47) sopstvena frekvencija je frekvencija ill frekvencije kojima mreza oscilira u slo-
bodnom refirnu;
48) nazivni opseg propratnih struja cevnog odvodnika je opseg struja izmedu mi-
nimalne i maksimalne oookivane struje koje cevni odvodnik mora da prekine pri svom
nazivnom naponu a pri odredenim uslovima u pogledu strmine eela i amplitudnog faktu-
ra prelamog napona uspostavljanja, kao i faktura snage;
49) koordinacija izolacije je uskladivanje izolacione <Ovrstoee elektriene opreme,
aparata i vodova i karakteristika zastitnih naprava;
50) zaStitna zona zaStitne naprave je rastojanje ispred i iza zaStitne naprave, mere-
no duz provodnika, na kome dolazi do poviS.nja napona iznad zastitoog nivoa, pri eemu
napon jos ne prelazi vrednost podnosivog napona iwlacije.

2. Opstl uslovl

ciao 3.
Z.Stitne naprave i zastita elektroenergetskih postrojenja od prenapona moraju
ispuqjavati opste uslove koji su predvideni sledeCim jugoslovenskim standardima i propi-
sima:
- Koordinacija izolacije u elektroteimici - JUS N.B0.030;
- Smemice za koordinaciju izolacije u visokonaponskim razvodnim postroje-
njima - JUS N.B0.031;
- Ventilni odvodnici prenapona - JUS N.B2.050;
- TehniEki propisi za elektroenergetska postrojeqja iznad 1000 V (,Sluibeni list
SFRJ", hr. 14/67).
ProizvodaCi, projeklanti, izvodaCi i korisnici elektroenergetskih postrojenja moraju
se pridrZ.vati ovih propisa, kao i propisa navedenih u ovom Elanu.

II. NAPRAVE ZA ZASTITU OD PRENAPONA

1. Ventllnl odvodnici prenapona

Clan 4.
Osnovne karakteristike ventilnog odvodnika prenapona su:
- nazivni napon,
- nazivna struja odvodenja (klasa),
- nazivna frekvencija,
- naizmeni~ni napon reagovanja,
- 100% udarni napon reagovanja za !alas 1,2/50,
- udami napon reagovaqja na oolu talasa,
- preostali napon.
Ove karakteristike i qjihove brojne vrednosti date su u jugoslovenskom slaodardu
- JUS N.B2.050.
Za odvodnike koji se ugraduju u mreze napona 220 kV i visih, proizvodaE je du-
Zan da di i vrednost komutacionog napona reagovanja definisanog u jugoslovenskom
standardu - JUS N.B2.050.
Ako je odvodnik sldop od viSe jediniCnih odvodnika, proizvodaE je duian da ozna-
Ei poloZ.j svakog jedinienog odvodnika u sldopu.

309
 Clan 5.
Ventilni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se ~titi.

Clan 6.
Nazivni napon, nazivnu struju odvodeljja (klasu) i naizrnenieni napon reagovaljja
odreduju pogonski uslovi rada ventilnog odvodnika, te oni Cine osnovu za njegov izbor s
obzirom na sigumost rada. Ostale karakteristike, kao ~to su 100% udarni napon reagova-
nja za talas 1,2/50, udarni napon reagovaJ1ja na relu talasa i preostali napon prvenstveno
pri nazivnoj struji odvodeljja, odreduju udarni za~tni nivo odnosno kvalitet ~tite. Za
odvodnike koji se koriste u mrernma napona 220 kV i vi~ih, komutacioni napon reagova-
nja takode odreduju pogonski uslovi rada ventilnog odvodnika.

Clan 7.
NaizmeniCni napon reagovaljja odvodnika svih klasa, osirn odvodnika klase 10 kA
za vrlo teS:ke uslove rada, ne sme biti ni!i od nazivnog napona odvodnika pomnoi.en sa
1,5.

Clan 8.
Udarni napon reagovaljja: 100% za talas 1,2/50 ina eelu talasa su dve najva.Znije
taCke na karakteristici reagovanja odvodnika. Prema tim tackama (vrednostima) vcii se
odnosno proverava uskladivanje zaStitnog i podnosivog nivoa sve dok odvodnik ne rea~
guje.

Clan 9.
Preostali napon predstavlja stvamu za~tnu karakteristiku posle reagoval1ia iskmta
ventilnog odvodnika prenapona, te se prerna njemu i odreduje odnosno proverava koor-
dinacija izolacijl?.

2. Cevni odvodnicl prenapona

Clan 10.
Cevni odvodnik prenapona mofe se primeniti za zastitu transformatorskib stanica
i nadzemnih vodova od prenapona atmosferskog porekla.
Cevni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se stili.

Clan II.
Osnovne karakteristike cevnog odvodnika prenapona su:
- nazivni napon,
- nazivna frekvencija,
- klasa,
- graniCne propratne struje,
- nazivni prelazni napon uspostavljanja,
- faktor snage pri kratkom spoju,
- podnosivi naizmeniCni napon,
- I 00% udarni napon reagovaJ1ja,
- miami napon reagovanja na Celu talasa,
- razmak spoljnog iskrista.

310
 Aim se razmak spoljnog iskrista moze da podeS.va, proizvodac mom da odredi
maksimalni i minimalni dozvoljeni mzmak iskrista.

3. Zastitna lskrlsta
Clan 12.
Iskri!te kao zastitnu napmvu predstavljaju dve metatne e1ektrode odredenog obli-
ka i dimenzija koje se postavlj'liu na odredeno medusobno mstoj811ie. IskriSte se priklju-
cllie pam1elno izolaciji koja se stili.

Clan 13.
Zastitno iskriste se mofe koristiti kao nonnalna za8titna napmva od prenapona u
podruqima sa slabim intenzitetom atmosferskih pmzqjenja (izokemuniCki nivo ispod 20)
i u s1ueaju kad su komutacioni prenaponl niski u odnosu na napon reagov811ia iskrista. U
takvim sluc.ijevima zaStitno iskri!te se mom postaviti na dovo1jno veliko mstojanje od
objekata koji se !lite i ostalib objekata, tako da 1uk pri Sirenju ne dotiee te objekte i ne iza-
ziva o§teCenja na njima.

Clan 14.
Koordinaciono iskriste za odredeni stnpanj izolacije koristi se u sluc.iju kad je spo-
ljna izolacija pojaeana i ima namenu da stili opremu od proboja na unutrasqjoj izolaciji.
Ono je pod.Seno na takav razmak da reaguje na napon, koji je nesto viSi od punog pod-
nosivog napona za taj stupanj izolacije. Vrednosti napona reagov811ia ovog iskriSta mom
odrediti proizvodac stieene opreme.

Clan 15.
lskriste za Iokalizaciju e1eklrienog luka sluZi za otkl811iaqje e1eklrienog 1uka od izo-
lacionib povr8ina i spreeavanje osteC.qja izolacije. Ovo iskriste moze da s1uzi i za raspo-
de1u e1eklricnog polja, a i kao koordinaciono iskriSte.

Clan 16.
Osnovne kamkteristike za8titnog iskriSta su naponi reagov811ia. Naponi reagovanja
iskrista zavise, pre svega, od razmaks izmedu elektroda iskri!ta. Na vrednosti napona rea-
govanja jako utieu i oblik elektroda, vrsta metala od kog su elektrode nacinjene, medu-
sobna dispozicija elektroda, kao i dispozicija u odnosu na okolne objekte i staqje okoline.
Na udarni napon reagovanja utiee i strmina do1azeeeg talasa. Naponi reagovanja zavise
od vrste primeqjenog napona, te se mzlikuju udarni naponi reagovaqja i naizmeniCni na-
poni reagovaqja. Za iskri§ta koja se koriste u mrezama napona 220 kV i vi8eg !reba po-
znavati i komutacioni napon reagovatija.
Udarni napon reagovaqja zastitnog iskrista je 100% preskoeni napon punog udar-
nog talasa standardnog oblika 1,2/50 onog polariteta koji daje veee vrednosti.
Naizmenicni napon reagovaqja za8titnog iskri!ta delinisan je u tacki 23 clana 2.
ovog pravilnik.a, a odnosi se na preskok u suvom
Naponi reagovanja za8titnog iskri!ta imaju izvesno rasipaqje vrednosti usled nave-
denib uzroka, te ih !reba utvrditi ispitivanjem.

311
 Clan 17.
U mrezama crja neutralna tafka nije uzemljena, reagovanje za8titnih iskriSta dovo-
dido zemljospoja, te ako je struja zemljospoja veea od 5 do 10 A a nije predvideno isklju-
oonje deonice sa zemljospojem, moze doCi do interminentnog zemljospoja.
U sistemima sa efikasno uzemljenom neutralnom tafkom, svako reagovanje za-
stitnog iskriSta predstavlja jednopolni kratak spoj, te iskriste mora biti predvideno da izdr-
zi struju jednopolnog kratkog spoja na tom mestn.
O(por uzemljenja za naizmenifuu struju, a narocito za udamu struju, treba da je
sto manji, a za8titoo iskrBte mora IU\ikraCim putem biti vezano za za8titoo uzemljetlie
objekta koji stiti.

4. Izbor uaprave za za8dtu od preoapoua

Clan 18.
Elektroenergetska postruiellia treba za~tititi od prenapona. U tu svrhu treba kori-
stiti ventilne odvodnike, cevne odvodnike i za8titoa iskrista. lzbor za8titne naprave zavisi
od zahtevanog stepena i kvaliteta zdtite.
a) Izbor zaStitne naprave s obzirom na vrstu postrojerlja

Clan 19.
Za zastitu opreme relativno niske uzduzne die1ektrifue evrstoee (transformatora,
obrlnih ma8ina, opreme sa namotima i sl.) treba koristiti kvalitetniju napravu, a za opre-
mu velike uzduine dielektrifue evrstoee moze se koristiti i druga za8titoa naprava. Ventil-
ni odvodnici prenapona su osnovna zastitoa naprava elektrana, transformatorskih stanica,
razvodnih postrojetlia i svih ostalih objekata koji sadde opremu sa namotajirna. Cevni
odvodnici ill zastitoa iskriSta mogu se koristiti kao dopunska zastita takvih objekata, pri
Cemu se osnovni za§titni nivo ostvaren ventilnim odvodnikom prenapona ne sme pore-
metiti.
Cevni odvodnici i zastitoa iskrista mogu se koristiti i kao osnovna zastita opreme
malliih objekata i objekata kod kojih se uzdufna naprezallia izolacije ne javljaju odnosno
nisu od znaeaja.
b) lzbor zoitltne naprave s obzlrom na znai!aj postroje,Ya /wje se itlti

Clan 20.
Sva znaCajna postrujetlia moraju se zastititi od atrnosferskih prenapona odgovara-
juCim zastitnim napravama. Koeficijent zaStite takvih postrojel\ia ne sme biti manji od uo-
biCajenih minimalnih vrednosti (Clan 51). Postrojenja treba stititi ventilnim odvodnicima
prenapona. Zavisno od postruiellia, pored kljucne opreme, mogu se za8tititi i njegovi pri-
lazi. Preporufljivo je koristiti i dopunsku zaStitu cevnim odvodnicima ili zastitnim iskriSti-
ma.
v) lzbor zaitltne naprave s obzlrom na /olwciju postroje,Ya lwje se ititi

Clan 21.
Lokacija postrojellia koje se stiti odreduje oostinu, amplitudu, strminu i trajanje
atrnosferskih prenapona kojima moze biti izlozena njegova izolacija. Zbog toga se izbor

312
zaStitne naprave mora zasnivati i na njenoj sposobnosti da podnosi naprezaqja izazvana
atmosferskim strujama karakteristienim za klimatske uslove mesta na kom se nalazi po-
strojeqje koje se Stili. .
U zonama slabih olqjnih aktivnosti (izokeraunicki nivo ispod 20) mugu se za
osnovnu za§titu koristiti cevni odvodnici i za§titna iskriSta. U svim ostalim zonama treba
za osnovnu za§titu koristiti ventilne odvodnike prenapona.
Clan 22.
Za postrojeqja nazivnog napona 220 kV i visih, zastita od komutacionih prenapo-
na mora se posebno razmotriti pri izboru za§titnih naprava.

5. Utvrdlv81Qe podataka neophodolh za lzbor osnovolh

karakteristlka za§tltne naprave
a) Udarnl izo/acloni nivo opreme koja se stitl

Clan 23.
Udarni izolacioni nivo opreme odreden je podnosivim udarnim naponom stan-
dardnog oblika I ,2/50. Vrednosti podnosivih udamih napona date su u jugoslovenskom
standardu - JUS N.B0.030.
b) Udarni izo/acioni nivo vazduSne izo/aclje

Clan 24.
Odgovarajuea minimalna vazdusna rastojaqja za odredene stupqjeve izolacije i
odgovarajuci udami podnosivi naponi dati su u jugoslovenskom standardu - JUS
N.B0.031.
v) lzolacioni nivo u odnosu na komutacione prenapone

Clan 25.
Proizvodac treba da navede podatke o dielektrienoj evrstoci u odnosu na komuta·
clone prenapone opreme koju treba zastititi za napone preko 220 kV.
g) Utvrt!ivanje na}vlieg faznog napona na mestu prikfjuc"ka zaitltne naprove

Clan 26.
Najvisi fazni napon na mestu prikljuCka zastitne naprave dobija se mnozenjem
!llliviseg dozvoljenog medufaznog napona mreze koeficijentom uzemljenja na mestu pri·
kljucka zastitne naprave. Prema vrednostima koeficijenta uzemljeqja izvriena je sledeea
klasiftkacija:
- koeficijent uzemljeqja nije veci od 80% (efikasno uzemljena mreza) na mestu
postavljaqja za§titne naprave, ako je u svim uslovima u mrezi odnos nulte i direktne reak·
lanse (Xo/X1) izmedu 0 i +3, a odnos nultog otpora i direktne reaktanse (Ro/X.) izmedu
0 i +I;
- koeficijent uzemljeqja je veCi od 80% (mreZ. sa neefikasno uzemljenom neu·
tralnom tackom, mreZ. sa kompenzovanom strujom zemljospoja ili mreZ. sa izolova-

313
nom neutralnom tackom). Ovo je sluCI\i u mrebma 1\Pie su uzemljene preko omskog iii
induktivnog otpora, iii u kojima su neke iii sve neutralne taCke izolovane. U takvim mre-
l!ama koeficijent uzemljeqja moze da bude I 00% iii viS., ako je odnos XIJ/XJ negati-
van;
- ako je odnos reaktansi XIJ/XJ izmedn 0 i -20, postoje uslovi za rezonansu. U
mrebma sa izolovanim neutralnim tackama odnos XIJ/Xt je obieno maqji od -20, tako
da ne postoie uslovi za rezonansu.
tiaii 27.
Uticaj nag]og rastereeepja u mrezi i poveeanje brzine obrtanja ma&na mogu da
dovedu do poveeanja faznog napona, te to treba proveriti. Po potrebi, treba korigovati
vrednost najviSeg faznog napona koja je dobivena prema clanu 26. ovog pravilnika.

Clan 28.
VeliCinu prenapona usled rezonanse, indukcije od suaednih paralelnih vodova i
slicnih uzroka treba proumti, ako se sumqja da ta velimna more biti znatna. Normalno se
uticaj ovih prenapona zanemaruje.

d) Procena vel/Cine i oblika stnde odvodeT!fa ztdt/tne naprave

Clan 29.
Procena velimne i oblika struje odvodenja za!titne naprave vr8i se na osnovu za!ti-
eenosti vodova i postrojenja od direktnog udara groma. Postoje:
+ eftkasno za!tieena postrojenja, i
- neefikasno z.Sticena postrojeqja.

I) VeUi!lna i oblik stnQe odvodeJda zailltne naprave za postrojO!Qa i spojeve nadzemnog

voda i kablovskog voda efikasno zaltU!eoih od dlrektnog udara groma

Clan 30.
Efikasno z.Stieena postrojenja su ona postrojeqja kod kojih su od direktnog udara
groma za!ticeni, pored postrojenja, i svi prildjueeni vodovi na celoj duZini ili najmanje na
duZini od I km ispred poS~rojeqja. Otpor uzemljeqja temelja pojedinih stubova, ako vod
nije za!tieen od direktnog udara groma na celoj duiini, mora na duZini od I km ispred
postrojeqja da bude niZi od 10 oma. Pored toga, potrebno je da verovatnoea da direktan
udar groma na za!tieenom delu pogodi fazne provodnike iii druge delove pod naponom,
ili da dode do povratnog preskoka na tom delu, bude tako mala (0,1%) da se takav rizik
mol!e prihvatiti.
Clan 31.
ZaStita od direktnog udara groma nije dovoljno eftkasna' za vodove sredqjih napo-
na (ispod 100 kV), te se takva postrojenja mogu tretirati i kao neefikasno zaStieena. Na
vodovima viSih napona, radi postizanja efikasne za8tite, zaititni ugao zemljovodnih uiadi
ne sme biti veci od 30'. U takvom sluCI\iu najveea struja odvodeqja (oblika 8/20) kreee
se oko 4 kA u postrojelijima 110 kV, a oko 10 kA u postrojenjima 400 kV. Aim su vodovi
sa provodnicima u snopu, struje odvodenja mogu biti i veCe.
Strmina struje odvodeqja zavisi od strmine prenapona na za!titnoj napravi i qjenih
karakreristika. Maksiroalna strmina napona koji dolazi u postrojeqje sa efikasno zaitiee-
nog voda iznosi od· 500 kV/~ts do 1500 kV/~ts (clan 63).

314
 2) VeUflna I obUk slnQe odvodelll• zallitne naprave za poatnQellia I spojeve nadzemaog
voda i kablovskog voda neefikasuo zaltJ.Ceoih od direktnog udara groma
Clan 32.
' Izolacija i zMtitne naprave u neeflkasno zaStieenim postroj011iima izlozeni su bli-
skim direktnim udarima groma koji mogu stvoriti izvanredno visoke napone sa veoma
velikim strminama, pa i do 4000 kV/(.18, kao i velikim strujama. TeSki uslovi mogu nastati
i usled povratnih preskoka u blizini zaStitne naprave. ZadovoljavajuCi rezultati wtite po-
stiZu se, ako se udama evrstoea izolacije koordinira sa preostalim naponom na odvodniku
koji odgovara struji odvodenja (oblika 8/20) u opsegu od 5 do 20 kA.

6: Izbor karakteristika wtilnih iskri§ta

Clan 33.
IskriSte mora biti konstruisano i postavljeno tako da se elektriCni luk siri na suprot-
nu straou od izolatora. Minimalna rastojanja izmedu pu!allie elektrifuog luka i povr8ine
izolatora treba da iznose najmanje 0,75 d kod nizih pogonskih napona, a kod viSih ta
vrednost opada sve do 0,3 d gde je d rastojanje elektroda iskrista.

Clan 34.
Preporueuje se primena standardnih iskriSta ciji su oblici i dimenzije dati u jugo-
slovenskom standardu - JUS N.B0.031.

ctan 35.
Za eflkasno zastieena postrojenja koeficijent z.Stite treba da iznosi najmanje 1,25,
sto u veCini sluCajeva zadovoljava. Manja vrednost mote se uzeti jedino ako su uslovi ra-
da mreze takvi da usled komutacionih prenapona eesto dolazi do reagovaqja iskrista, s
tim da iskriste jos uvek stili postrojeqje. Ukoliko se na taj naCin ne moze obezbediti dovo-
ljna z.Stita, mora se primeniti dopunska wtita.

clan 36.
Za neefikasno zastieena postrojenja vrednost koeficijenta zaStite mora biti veea i
treba je poveeavati sve dok to dozvoljava nivo unutraSqjih prenapona.

C!an 37.
lz usvojenog koeficijenta zaStite odreduje se potreban udarni napon reagovaqja
iskriSta. Na osnovu odredenog udamog napona reagovaqja iskrista odredqje se razmak
iskriSta eksperimentalnim putem. Za ovako defmisano iskriS!e treba utvrditi komutacioni
napon reagovanja i uporediti ga sa oCekivanim nivoom komutacionih prena:pona.

7. lzbor karakteristika I primena cevnlh odvodnlka

a) lzbor nazivnog napona cevnog odvodnika prenapona
I) NonnaiDI uslovi rada

Clan 38.
Nazivni napon cevnog odvodnika prikljueenog izmedu faznog provodnika i zemlje
mora biti jednak ili viSi od najviseg faznog napona industrijske fl)lkvencije koji se mo~e

315
pojaviti pod nonnalnim ill nenonnalnim uslovima rada ukljufujuCi i slua.j zemljospo-
ja

Clan 39.
U mreiarna sa efikasno uzemljenom neutralnom taCkom nazivni napon cevnog
odvodnika treba da je jednak ill viii od 80% najvi!eg pogonskog napona mreie. Aim koe-
ficijent uzemljellia nije viii od 75%, nazivni napon cevnog odvodnika moze bitijednak ill
viii od 75% najvileg pogonskog napona mreze.

Clan 40.
U mreitarna sa neefikasno uzemljenom neutralnom taCkom nazivni napon cevnog
odvodnika treba da je jednak ill vi~i od najvi~g pogonskog napona mreze.

Clan 41.
U mreitama sa izolovanom neutralnom taCkom nazivni napon cevnog odvodnika
treba da je jednak ill viii od najvileg pogonskog napona mreze. Ako je odnos reaktansi
Xil/Xl izmedu 0 i -20, postoje uslovi za rezonansu, te sene mogu dati opita pravila za
izbor nazivnog napona cevnog odvodnika.

2) N-nnolol uslol'i rada

Clan 42.
Ako pnstoji verovatnoea da ee u mreZi nastati nenormalno visoki naponi i da ee se
reagovatlie odvodnika vremenski podudarati sa takvim povi~njem napona, potrebno je
da se primeni odvodnik nazivnog napona ~g od onog koji je odreaen u oaredbarna cL
38. do 41. ovog pravilnika.
b) lzbor klase cevnog odvodnika

Clan 43.
Za zaffitu manjih postrojenja treba koristiti stanifue cevne odvodnike. Pri tome u
postrojenjima manjeg znaa.ja i u manje ugroienim podruqima treba koristiti cevne od-
vodnike maoje propusne sposobnosti a u ostalim slua.jevima - cevne odvodnike veee
propusne sposobnosti.

Clan 44.
Za zaffitu vodova treba koristiti linijske cevne odvodnike.
v) lzbor ostalth karakteristika cevnog odvodnika

Clan 45.
Granifue propratne struje cevnog odvodnika moraju u svom rasponu obuhvatiti
oCekivanu struju kraikog spoja na mestu postavliatija cevnog odvodriika, srarunatu za
noimalni fazni napon.
Za mrezu sa izolovanom neutralnom nwkom, kao i za mrezu sa kompenzovanonl
strujom zemljospojll, oeekivanu struju kratkog spoja treba sracunati za linijski napmi

316
 Clan 46.
· Nazivne vrednosti strmine eela i aplitudnog faktom prelaznog napona uspostavlja-
flia, date za odabmni cevni odvodnik u Aneksu, ne smeju biti manje od odgovarajuCih
vrednosti za mrefu u koju se odvodnik postavlja.
Aneks iz stava 1. ovog ~lana od§tampan je uz ovl\i pravilnik i l!ini njegov sastavni
deo.
Clan 47.
Faktor snage kratkog spoja, dat za odabmni cevni odvodnik, u Aneksu, ne sme biti
veCi od vrednosti faktom snage kratkog spoja na mestu postavlj811ia odvodnika.
Clan 48.
Minimalna vrednost koeficijenta za!ltite iznosi 1,25.

8. lzbor karakteristika I prim- veDIIIDih odvodnlka prenapona

Clan 49.
Nazivni napon ventiinog odvodnika prenapona, koji se prikljuilqje izmedu faznog
provodnika i zemlje, treba da je jednak mviSi od proizvoda koeficijenta uzemljeqja i nl\i-
viSeg pogonskog napona mreze.
Nazivni napon ventiinog odvodnika za za!titu neutralne ta&e transformatora, ako
je ona izolovana ill uzemljena preko impendanse velike vrednosti, treba da je jednak ill
viSi od 70% najvi!eg pogonakog napona mreze za punu izolaciju transformatora. Za
transformatore sa stupnjevitom izolacijom, ako je neutralna ta~ vezana za zemlju preko
prigu§nice, nazivni napon ventilnog odvodnika treba da je od 58% do 65% nl\iviSeg po-
gonakog napona mreze. Ako je neutralna ta~ uzemljena preko impedanse ill otpora, na-
zivoi napon ventiinog odvodnika treba da je od 35% do 65% fll\ivi§eg pogonskog napona
mrel:e.
ZaStitni udarni nivo odvodnika za za§titu neutralne ta&e transformatora ne sme
biti viSi od 83,3% udamog izolacionog nivoa neutralne ta&e transformatora.
Na osnovu sm~te vrednosti nazivnog napona ventiinog odvodnika, treba iz
standardoog niza nazivnih napona izabmti vrednost koja se podudara sa meunskom ill je
veCa, pod uslovom da za§titni nivo izabranog odvodnika prul:a potrebnu sigurnost g. da
se ostvari potrebni koeficijent za!tite.
Clan 50.
Objekti niskonaponskih mreZ. §lite se ventilnim odvodnicima prenapoJlll nl\ima-
nje klase 1,5 kA Postrojeqja u zonama jaee olqjne aktivnosti (izokerauniad nivo iznad
40), kao i zna.ja postrojeflia, treba !ltititi ventiinim odvodnicima viSe klase.
Postrojenja sredqjih napona treba !ltititi ventilnim odvodnicima klase 5 i 10 kA Na
podruqima sa izokemuni~kim nivoom ispod 30, mogu se koristiti i ventilni odvodiiiCi kla-
se 2,5 kA
Tmnsformatorske stanice i mzvodna postrojeqja nazivnog JlllPQna 110 kV i viSih
treba stititi ventilnim odvodnicima klase 10 kA, a nazivnog napona 400 kV- ventiinim
odvodnicima klase 10 kA za vrlo te§ke uslove rada (po JUS N.B2.050).
Sva visokonaponska postrojenja, bez obzira na nazivni napon, izlozena veoma ja-
kim atrnosferskim udarima, naroCito strujama dugog trl\illl1ia (reda milisekunde), moniju

317
se stititi ventilnim odvodnicima klase 10 kA, a izuzetno i ventilnim odvndnicima ldase 10
kA za vrlo IeSke uslove rada.
Clan 51.
Usldadivanje zaStitnog nivoa ventilnog odvodnika prenapona i udamog nivoa
opreme koja se Stili vr8i se izborom koeficijenta zaStite.
Minimalne vrednosti koeficijenta zaStite, zavisno od stupnja izolacije postrojeqja,
date su u sledeooj tabeli:

Stupanj izolacije Koeficijent zaStite

Si 3,6 2,5
Si 7,2 2
Si 12 1,7
Si 24 1,4
Si 38 1,3
Si 72,5 !,3
Si 123 1,3
Si 123s 1,3
Si 245 1,3
Si 245 s 1,3
Si 245 s, 1,3
Si 420 s 1,2
Si 420 s, 1,2
Si 420 s, 1,2

Ovi koeficijenti zaStite odnose se na odredene uslove propisane jugoslovenskim

standardom- JUS N.B2.050 i standardima za odgovarajueu opremu, ndnosno opstimju-
goslovenskim standardom o koordinaciji izolacije - JUS N.B0.030.

9, Ostale mere za za8titu od preoapona

Clan 52.
Sva spoljna postrojenja moraju biti zaStieena gromobranima, ako sama konstrukci-
ja ne pruia dovoljnu zaititu. Nadzemni vodovi nazivnog napona preko 20 kV moraju biti
za8tieeni gromobranima (primenom zemijovodillh uf.adi ill gromobrana sa §iljcima) na
dufuri od najmaqje 1 km ispred postrojeqja, pod uslovom da otpori uzemljenja stubova
ne budu veci od 10 oma. Sa porastom nazivnog napona preporueuje se i povefunje duZi-
ne deonice voda koju treba zaStititi, naroCito na krSevitim podruqima. Prilazi dalekovoda
nazivnib napona do 20 kV ne moraju se Stititi gromobranima, ako se nalaze na podruqu
Ciji je izokeraunicki nivo ispod 40, odnosno ako prelaze preko poiumljenib terena ill tere-
na sa velikim brojem visokib objekata, koji u odnosu na nadzemni vod deluju kao zaSti-
ta.
Zastita prilaza vodova gromobranima u podruqu niske olujne aktivnosti (izoke-
raunicki nivo. ispod 20), bez obzira na visinu nazivnog napona, nije obavezna.

318
 Clan 53.
Kondenzatori i prigusnice mogu se koristiti kao dopunska zastita rotacionih maSi-
na i opreme mate uzdufue dietektriene evrstoee.

10. Za!dta vodova od preupou

Clan 54.
Radi zaitite vodova od prenapona atmosferskog porekta mogu se primeniti slede-
ee mere:
- zaitita od direktoih udara groma pomocu zemijovodnih uiadi postavljenih na
stubove iznad faznih provodnika;
- zaitita od prenapona pomoeu iskriita i odvodnika prenapona. Za ovu svrbu, po
pravilu koriste se cevni odvodnici, dok se ventilni odvodnici koriste samo izuzetno.

Clan 55.
Zastita od direktnih udara groma postife se pomoeu jednog ill vile zemljovodnih
Uiadi postavljenih dovoljno visoko iznad faznih provodnika, tako da se obezbedi zaititni
ugao od najviSe 300. Zemijovodno llfe (jedno ill viSe) !reba daje uzemljeno kod svakog
stuba, osiro u izuzetnom stul!liju.
Zemljovodna uiad nadzemnog voda moraju se povezati sa zaititnirn uzemlje~em
postrojenja.

Ctan 56.
Ako nadzemni vod koji protazi ugrofenim podru<ijem nije zaitieen zemljovodnim
ultetom od direktnih udara groma, molte se zaitititi zaititnirn napravama, ito prvenstve-
no cevnim odvodnicima. ·

Clan 57.
Na stubovirna koji su naroCito iztoteni direktoirn udarima groma: na prometniro
mestima, na pretaziroa preko reka, zeleznickih pruga i stieno, a na deonicama koje nisu
zaiticene od direktnih udara groma, preporuenje se postavljanje zaititne naprave, prven-
stveno cevnih odvodnika. U takvom stul!liju nije izliino postaviti cevne odvodnike i ako
postoji zastita zemljovodnim ultetom.

Clan 58.
Za vodove vrto visokih napona (220 i 400 kV) neophodno je posebno razmotriti
primenu zaititnih mera na utazu u postroje~e (zaititno. iskriste, odvodnik i st.).

Clan 59.
Na prelaziroa nadzemnog voda u kabtovski vod moraju se postaviti odvodnici pre-
napona. Ako kablovski vod predstavlja deo voda sa nadzemniro deonicama na obe stra-
ne, potrebno je postaviti odvodnike na oba kraja. Ako je dUZina kabta ma~a od zastitne
zone odvodnika, odvodnici se mogu postaviti samo na jednom kraju kabla.
Ako nadzemni vod iroa kablovski ulaz u postroje~e, potrebno je postaviti odvod-
nike na oba kraja. Ako je du:!ina kabla mala tako da je ceo kabl u zaititnoj zoni odvodni-

319
ka, odvodnici se mogu postaviti samo u postrojenju. Ako je dutina kabla veta, moguC-
nost postavljanja odvodnika samo na kraju kabla prema nadzemnom vodu mora se po-
sebno razmotriti.
Clan 60.
U mrefarna niskog napona, zdtitne naprave se postavljl\iu po potrebi, a prven-
stveno na sledeea mesta: na mesta raevanja vodova, na krl\ieve dutih deonica, na kucne
priklju~ke, na spojeve kablovskog voda i nadzemnog voda.
Zastitna naprava se mofl! postaviti na priklju~ke nadzemnih vodova kod usamlje-
nih kuea na podruqima sa izokeraunickim nivoom iznad 40.

Clan 61.
ZaStitne naprave ne smeju se postavljati u prostorije u kojima se nalaze lakozapa-
ljivi materijali, a od zapaijivih (kao sto je drvo, i sl.) treba da budu odvojene nezapaijivim
pregradarna. Svuda gde postoji moguenost povrede ljudi od eksplozije odvodnika, potreb-
no je postaviti odgovan\luee zastitne mreie.

11. Zaltitna zona I mesto postaviJanja zdtitne naprave

Clan 62.
Odreclivanje zastitne zone ispred i iza zaStitnog urecll\ia viii se prema sledeeem
obrascu: ·
u,- u, (m)
L- 2s
v
gde je:

U, - podnosivi udami napon izolacije u kV,

u, - udarni zaS!itni nivo zaStitne naprave u kV,
V - brzina prostiranja prenapona duf vodova u m/j.ls,
s - strmina eela udarnog napona u kVIJ.Is.
Ovl\i obrazac se moi!e koristiti kako za zavrine stanice samo sa jednim vodom ta-
ko i za stanice sa viS. vodova, uziml\iuCi u obzir najnepovoljniji sluCI\i kadje samo jedan
vod prikljueen na postrojenje, a ostali vodovi su iskljueeni.
Clan 63.
Pojedine vrednosti veli~ u obrascu iz clana 62. ovog pravilnika odreclqju se na
sledeCi nacin:
- rninimalni podnosivi udarni napon izolacije odreduje se prerna jugoslovenskom
standardu JUS N.B0.030, za odrecleni stnpanj izolacije odnosno nl\iviSi pogonsld napon
mreie. Vrednost napona Up mote biti i viSa, ako je to predvicleno posebnim jugosloven-
skim standardom za opremu koja se stili odnosno ako proizvodac to garantuje;
- maksimalni udarni zdtitni nivo Uz je takocle definisan standardom JUS
N.B2.050 i vezan za nazivni napon zaStitne naprave. Udarni zaS!itni nivo zaStitnih iskriSta
uslovljen je rastojanjern elektroda iskrista. Kod cevnib i ventilnih odvodnika stvami zdtit-
ni nivo mote biti i ilili;

320
 - za nadzemne vodove brzina prostiranja je 300 rnlf's, a za kab1ovske 150
m!(.Ls;
- za efikasno zasticena postrojenja strmina s je 500 do 1500 kV/f's prema jugos1o-
venskom standardp JUS N.B0.03 I.

Clan 64.
Vrednosti iz Clana 63. ovog pravilnika ina osnovu njih izraCunata vrednost zaStit~
ne zone daje najveea odstojanja z.Stitnih uredaja koja obezbeduju z.Stitu sa odgovaraju-
com sigumoseu i verovatnoeom. Za taenije odredivanje zaslitne zone u konkretnim slu-
Qljevirna treba izvrSiti detaljniji proraCun odnosno proveru na modelu.

12. Uslovl prikljui:ivOIIIa za8titne naprave

Clan 65.
Naprave za zaStitu od prenapona moraju biti postavljene i koriscene shodno uput-
stvu proizvodaea o njenim us1ovima rada u pogledu potrebnog prostora {ntinimalna ras-
tojanja od drugib objekata) radnog polozaja {stojeCi i viseci i sl.), odrZavanja Cistoee, po1o-
Zaja i izvodenja prikljuCnih vodova i sl.
Prikljueni vodov~ kako za de1ove pod naponom taka i za uzemljenje, moraju bili
8to kraCi. Presek prikljuCnih vodova zaStitne naprave treba da je pribliZaiJ. preseku ostalih
provodnih visokonaponskih veza. Presek tih vodova za niskonaponske ventilne <Jdvodni-
ke ne sme bili manji od 10 mm', za odvodnike nazivnih napona do 40 kV ne sme bili
manji od 20 mm' a za odvodnike nazivnih napona preko 40 kV ne sme biti manji od 50
mm'.
Clan 66.
Sve ventilne provodnike prenapona koji Stite skupocenu opremu, kao Sto su veliki
energetski transformatori (preko 20 MVA), kompenzatori i sl., !reba po moguestvu snab-
deti brojilima reagovanja.

Clan 67.
Uzemljenje naprava za zaStitu od prenapona mora biti sigumo i kvalitetno izvede~
no. Uzemljenje zaslitne naprave i opreme koja se Stili mora biti zajednicko. Prikljueak ze-
mljovoda na uzemljivacu (uvod u uzemljenje) mora biti kod same zaS!itne naprave iii u
njenoj neposrednoj blizini. PrikljuCci za uzemljenje z.Slitne naprave i objekta koji se Stili
moraju se galvanski povezali najkraCim putem.
Za veCa i znaCajnija postrojenja Cija su uzemljenja redovno prostrana, treba za sva-
ki odvodnik ill gantituru odvodnika po moguestvu obezbediti i sopstveno uzemljenje koje
je deo zajednickog uzemljenja postrojenja.

13. Odriav8Jiie I kontrola za§tltnih naprava

Clan 68.
Odr:Zavanje zastitnih naprava u pogonu sastoji se u redovnom ciScenju, otklanja-
nju spoljnih kvarova, otklanjanju korozionih :Zarista i stieno. Proizvodat je du:Zan da koris-
niku da potrebna uputstva i podatke za odr:Zavanje i osnovne podatke za kontro1u zastit-
nih naprava, kojih korisnik !reba da se pridr:Zava.

21-1 321
 Kontrola zaStitnih naprava u pogonu obuhvata merellia odabranih elektricnih i
neelektriCnih velicina, na osnovu kojih se donosi zakljuCak o opstem stanju naprava.

Clan 69.
Kontrolu za8titnog uredaja treba vr8iti u rokovima i u obimu koji su odredeni od
strane proizvodaea, a u cilju da se obezbedi siguran pogon zaStitnih naprava i njihovo za-
stitno dejstvo u sto veeoj meri.
Kontrola iz stava l. ovog Clana mora biti u skladu sa Pravilnikom o tehnickim me-
rama za pogon i odrZavallie elektroenergetskih pnstrojellia (,Slufbeni list SFRJ", br.
19/68).

Til. PRELAZNA I ZAVRSNA ODREDBA

Clan 70.
Odredbe ovog pravilnika ne primelliuju se na izgradena elektroenergetska postro-
jellia i na elektroenergetska postrojenja za koja je izdato odobrenje za izgradnju pre dana
stupallia na snagu ovog pravilnika.

Clan 71.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u .Slufbenom li-
stu SFRJ".

322
 ANEKS
PODACI 0 CEVNIM ODVODNICIMA PRENAPONA
I. Nazivni napon cevnog odvodnika odreduje najvi8u efektivnu vrednost napona
industrijske frekvencije pri kojoj je obezbeden rad odvodnika ako su i drugi potrebni uslo-
vi ispunjeni.
2. Nazivna frekvencija. Standardna nazivna frekvencija cevnih odvodnika iznosi
50 Hz.
3. Klasa cevnog odvodnika Klasu cevnog odvodnika odreduju namena i propu-
sna sposobnost
U pogledu namene cevni odvodnici se dele na:
- stanicne, nameqjene zMtiti maqjih transforrnatorskih stanica, i
- linijske, namenjene zaStiti nadzemnih vodova.
Zavisno od propusne sposobnosti odredene brojnom vrednoiCu kratkotrl\ine pod·
nosive udarne struje izraiene u kA, staniCni cevni odvodnici se dele na dve ldase:
- stanicne 30 kA, i
- staniene 65 kA
Postoji sarno jedna klasa linijskih cevnih odvodnika:
- linijski 65 kA
Klase cevnih odvodnika zasnivaju se na qjihovoj sposobnosti da ispuqjavaju uslo-
ve ispitivaqja i radne karakteristike utvrdene propisima. U nedostatku jugoslovenskih pro-
pisa za cevne odvodnike, treba koristiti preporuke IEC, publikacija 99-2.
4. Graniene propratne stnije. Postoji minimalna i maksimalna granicna propratna
struja.
5. Nazivna minimalna propratna struja je efektivna vrednost struje koja je najma-
1\ia u opsegu oeekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik mora da prekine pod odre-
denim uslovima u pogledu pogonskog napona, napona uspostavljanja, amplitudnog fak.
lora i faktnra snage. Minimalna propratna struja specificirana je zavisno od ldase i naziv-
nog napona odvodnika i data je u koloni 2. tabela I, II i III ovog aneksa.
6. Nazivna maksimalna propratna struja je efektivna vrednost struje koja je najve-
ea u opsegu ocekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik mora da prekine pod odrede-
nim uslovima u pogledu pogonskog napona, napona uspostavljaqja, amplitudnog faktnra
i faktora snage. Maksimalna propratna struja specificirana je zavisno od ldase i nazivnog
napona odvodnika i data je u koloni 3. tabela I, II i III ovog aneksa.
7. Nazivni prelazni napon uspostavljanja utvrdenje posebno za rninimalnu i mak·
simalnu propratnu struju strminom eela, amp,Jitudnim faktorom i sopstvenom frekvenci·
jom. Vrednosti za faktore koji odreduju prelazni napon uspostavljanja zavisno od klase i

21*-1
323
Tabela I
NAZfVNE VREDNOSTI GRANICNIH PROPRATNIH SlRUJA, PRELAZNOG NAPO~~ USPOSTAVUAN'JA I FAKTORA
SNAGE PRI KRATKOM SPOJU - ZA STANICNE CEVNE ODVODNIKE KLASE 30 kA
Nazivni prelozni napon usposlavljan,~i'

Graniene pro-
pratne .uuje kA Sopstvena frek-
FakiOr snage pri

.
(efek~~na slme- Amplitudni V¢1leija mono-
S1rmino eel• frekvenmog na· ktatkom •PI'fu
lrifna vrednosl) faklor
V!Jl' pona uspo1uav-

..
ljanja

: a
• " ~~ ... fl.~ .. c e ~~ is.~
C
~n
~u
'C

•
~ i:l'
•
2 3
·1!; .. ;;;
- 0

.:3-e~.i,
' "

4
0
!
••
0 0

,!3 ~ ., .a,
5
.E"'.,
'"'
6
-·
I'!·;; .i,
,!3
7
i ~~
.:31 ~.a, .,
-;;;
es"
8
"-
~ :~
.:3-g-~"
"-
9
·e 1i'"Ill
,,o
- 0

-·
.:31'!
10
c .i!,
'

•L•
"li 0 0

II

3 1,5 2-10 40 1,3 1,3 180-910 3640 0,7 O)

3

4,5 1,5 2-10 40 1) 1) 120-610 2430 0,7 0,2

3

6 1,5 3-15 60 1,3 1,3 135~80 2730 0,7 0)

3

9 ~ 1,5 3-15 60 1,3 1,3 90-450 1800 0,7 O)

3

12

15
I
•
li 1,5
'2
1,5
3
4-20

5-25
80

lOll
1)

1,3
1)

1,3
90450

90455
1830

1820
0,7

0,7
..
0,2

0)
a• 3

18 -i 1,5 5-25 100 1,3 1,3 75-380 1820 0,7 0)

3
~
~ 1,5
0
20 ~

• 3 6-30 120 1,3 1,3 so-no 1640 0,7 0,2

6
~
25 •li•• 1,5
3
6
6-30 120 1,3 1,3 65-325 lJOO ~7

30 ~
•
~
1,5
3 7-35 140 1,3 1) 65-320 1280 0,7 0,2

~
• 6

1,5
37 3 7-35 140 1,3 1) 50-260 1036 0,7 O)
6

1,5
40 3 7-35 140 1,3 1,3 50-235 956 0,7 0,2
6

324
 Tllhela U
NAZIVNE VREDNOSTI GRANICNIH PROPRATNIH STRUJA, PRELAZNOG NAPONA USPOSTAVUANJA I FAKTORA SNAGE
PRI KRATKOM SPOJU - ZA STANICNE CEVNE ODVODNIKE KLASE 65 kA

Nazivni prelazni napon uspostavljanja

GmniCne pro-
pratnc stnije kA Sopstvena frelr.- Fak.tor snage pri
(efektivna simet- Stnnina fela Am&litudni vencija mono- kratkom spoju
rirna vrednost) frekventnOg na-
VIJU kto•
.,.
pona uspostavlja-

-- Za maksimalnu
g·~ == e·~ == g·~ ==
.E·e e·g graniCnu struju,
2.~
2.:
·s ·c
-~ g
.,.,
Mini-
.. Maksi·

""'"'
·-.e~·.5=
e ·-
"1!
~.
j::l
~:!!
·-.s~·.!i=
H
H ·-.s~·=
e~
c
~.
1:!::~
• c
E~
!;
.5 .!i
za odvodnik
stavUen
po-

··~ ••
8 ·-
z1l .::~[ .::!~ .::!~ .:Ill. .::!~ .:Ill. .::~~
"
stanici
'"""
I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
- -
I!! 2 0,7 0,2 0,16
0,7 0,2 0,13

1
3 5
10 ·o,7 0,2 0,10

0
2 0,7 0,2 0,14
6i 9 5 0,7 0,2 0,10
"" . Vrednosti za strminu Cela, amplitudni faktor i sopstvenu frekvenciju monofre- 0,7 0,2 0,08
lf
" "
;:;
10

2
kventnog napona uspostavlj&l\ia nisu jo! standardizovane, te ih daje proizvoda~
0,7
0,7
0,13 0,11
0,13 0,08
12 i 15 g! 5
10 0,7 0,13 0,065
"'"'
ee
"'"' 1,2 0,7 0,10 0,09
~,5 2,0 0,7 0,10 0,08

"'"'v.
18
li 5,0
10
0,7
0,7
0,10
0,10
O,o7
0,06
~ Tabela m
"' NAZIVNE VREDNOSTI GRANICNIH PROPRAlNIHSTRUJAPRELAZNOG NAPONA USPOSTAVlJANJA I FAKTORA SNAGE PRI
KRATKOM SPOJU - ZA UNIJSKE CEVNE ODVODNIKE

Nazivni prelazni napon uspostavljanja

Graniime pro-
pratne struje kA Sopstvena frek-
vencija mono- Faktor snage pri
(efektivna shne- Amplitudni
Stmrina ~ frekventnog na- kratkom spoju
tri~ vrednost)
&~ Vf!U
'""" pona uspostavlja-
!Jl
-~··
-~ ~
z1l
Mini-
~IM
-
Maksi-
maine
Za minimalnu Za maksimalnul Za minimalnu Za maksimalnul Za minimalnu
granifnu strqju graniCnu stnlju granifnu stnUu graniCnu stnlju, gnmib'lu ~u
~·
Za maksimalnu
granibtu struju
Za minimalnu Za maksimalnu
granifnu struju granifnu struju

I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

9, 12~ 15 0,3 1,5 0,7 0,1

18, 20 i 0,4 3 0,7 0,1
25 0,6 6 0,7 0,1
1 10 0,7 0,1

30 i 37 0,3 1,5 0,7 0,1

0,4 3 0,7 0,1
0,9 6 0,7 0,1
1 10 Vrednosti za strminu .Cela, amplitudni faktor i sOpstvenu frekvencijil monofre- 0,7 0,1
kventnog napona uspostavljaqja nisu joS standardizovane, te ih daje proizvoc.taC.
40 0,3 1,5 0,7 0,1
50 0,4 3 0,7 0,1
0,9 5 0,7 0,1
l 10 0,7 0,1

60, 73 0,3 1,5 0,7 0,1

90, 97, 123 0,4 3 0,7 0,1
i 145 0,9 5 0,7 0,1
I 10 0,7 0,1
nazivnog napona odvodnika date su u kolonama 4, 5, 6, 7, 8. i 9. tabela I, II i m ovog
aneksa.
8. Faktor snage pri kratkom spoju defmisan je kao kosinus ugla izmedu oeekivane
struje u trenutku njenog nasll\ianja i odgovarajueeg napona. Njegova vrednostje utvrdena
zavisno od klase i nazivnog napona odvodnika i data je za minimalou i maksimalou pro-
pratnu struju u kolonama 10. i 11. tabela I, II i m ovog anekaa.
9. Podnosivi naizmenitni napon cevnog odvodnika. Postoje dva podnosiva naiz-
menitna napona cevnog odvodnika: podnosivi naizmenieni napon izolacije kuCi~ta od-
vodnika i podnosivi naizmenitni napon kompletnog odvodnika.
10. Podnosivi naizmenitni napon izolacije kuCi~ta odvodnika je napon industrij-
ske frekvencije kojl izolaciono kuCi~te cevnog odvodnika sa uklonjenim iskri~tima i ko-
morom mora da izddi bez preskoka i probnja u suvom i na kisi u toku jedne minute.
Vrednosti ovog napona odredene su zavisno od nazivnog napona i date su u koloni 2 ta-
bele IV ovog anekaa za staniene odvodnike, a u koloni 2. tabele V ovog aneksa za linijske
odvodnike.
11. Podnosivi naizmenicni napon kompletnog cevnog odvodnika je napon indu-
strijske frekvencije koji doveden na kompletni cevni odvodnik (zajedno sa njegovim spolj-
nim iskri~tem) ne sme da izazove reagovanje njegovib iskrista Vrednosti ovog napona
odredene su zavisno od nazivnog napona i date su u koloni 3. tabele IV ovog anekaa za
stanitne odvodnike, a u koloni 3. tabele V ovog anekaa za linijske odvodnike.
12. Udarni naponi reagovanja (100% za ta1as 1,2/50 ina eelu talasa) su dve naj-
Vl!Znije tatke na karakteristici reagovanja odvodnika. Prema odgovarajuCim vrednostima
odreduje se odnosno proverava uskladenost za~titnog nivoa odvodnika i podnosivog ni-
voa izolacije koja se ffiti, za period do reagovanja odvodnika. Maksimalne vrednosti ovog
napona odredene su zavisno od nazivnog napona i date su u kolonama 4. i 5. tabele IV
· ovog aneksa za stanime odvodnike, a u kolonama 4. i 5. tabele V ovog anekaa za linijske
odvodnike. ·

Tabela IV
KARAKTERISTIKE STANICNIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA

Jednominutni Jednominutni
podnosivi naiz- podnosivi naiz- 100% udami na- 100% udami na-
Nazivni napon menifui napon meniCni napon pon reagovanja pon reagovanja
izolacije odvod- kompletnog od- oblika 1,2/50 na telu talasa
nika vodnika
kV Kv kV kV kV

3 30 4,5 35 44
4,5 23 7 40 50
6 25 9 45 57
9 30 14 55 75
12 35 18 65 90
15 40 23 70 100
18 46 27 80 120
20 49 30 90 130
25 58 38 110 150
30 66 45 130 175
37 79 56 150 200
40 84 60 162 236

327
 Tabela V
KARAKTER!STIKE LINUSKIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA

Jednominutni Jednominutni
podnosivi naiz- podnosivi naiz- !00% udarni na- 100% udarni na-
meni~ni napon meniCni napon pon reagovanja pon reagovanja
Nazivni napon izolacije odvod- komp1etnog od- oblika 1,2/50 na Celu talasa
nika vodnika
kV kV kV kV kV

1 2 3 4 5

9 30 14 127 155
12 35 18 150 165
15 40 23 178 218
18 46 27 210 275
20 49 30 250 322
25 58 38 280 380
30 66 45 328 415
37 78 56 410 575
40 83 60 485 640
50 100 75 550 750
60 117 90 620 850
73 140 110 740 1035
90 167 135 875 1220
97 180 145 !020 1450
123 230 185 1360 1850

328
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ZA!lTiru
OD STATICKOG ELEKTRICITETA•

I. OPSTE ODREDBE

Clan 1.
Ovim pravilnikom se odreduju tehnicki nonnativi i mere zastite od statickog elek-
triciteta koji se pojavljuje:
I) na mestima ugrozenim od eksplozivnih smesa gasova, para ill prasine u vazdu-
hu;
2) pri radu sa eksplozivnim materijalima i municijom;
3) u proizvoduim procesima u kojima ne postoji opasnost od eksplozivnih smeS.,
ali je staticki elektricitet potencijalni izvor pozara, Stela i smetnji u proizvodnji.

Clan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primeqjuju se u proizvodnim procesima u kojima se
staticki elektricitet industrijski koristi (na primer: za Ciseeqje gasova, za rastavljanje sitno-
zrnastib materijala, u elektrostatiCkim uredajima za prenosenje premaza i sL) a pri tom ne
postoji opasnost od eksplozivnih smeS..

Clan 3.
Za zastitu od statickog elektriciteta koji se pojavljuje u vidu atmosferskog praitqje-
nja (groma) primenjuju se odredbe Pravilnika o Tehnickim propisima o gromobranima
(,Sluzbeni list SFR.I", br. 13/68).
Clan 4.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na one eksplozivne materijale i municiju,
koji su u upotrebi u Jugoslovenskoj narodnoj anniji.

Clan 5.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se u zatvorenim prostorijama i van prostorija,
u kojima usled statickog elektriciteta postoji opasnost od eksplozivnih smeS. ili od eksplo-
zivnih materijala i municije.
* Ovaj pravilnik je objavljen u ,Siu:t:benom listu SFRr. br. 62/73.

329
 Clan 6.
TehniCki normativi predvideni ovim pravilnikom primeqjuju se pri projektovanju,
izgradnji, pogonu i odr:'!avanju instalacija, uredaja i opreme.

Clan 7.
Pod kolicinom elektriciteta (C) podrazumeva se naelektrisanje koje imaju svi elek-
troni u visku ill manjku u jednome telu, koje mofe biti atom ill molekul.
Telo je naelektrisano negativno ako ima elektrone u visku, a pozitivno je naelektri-
sano ako su elektroni u manjku.

Clan 8.
Elektrostaticko polje ill elektrieoo polje je prostor oko naelektrisanog tela u kome
se manifestuje dejstvo elektrieoe sile. Naelektrisano telo sa svojim poljem saciqjava mate-
rijalni sistem. Elektrieoo dejstvo polja je privlaeoo kad su naelektrisanja raznoimena, i
odbijajuee kad su naelektrisanja istoimena.
JaCina elektrieoog polja brojno je jednaka dejstvu sile na jedinicno naelektrisanje
(1 C) . E - PIC, gde je: E jaCina polja, F elektrostaticka sila i C koliCina elektricite-
ta

Cian 9.
Elektricni potencijal brqjno je jednak elektrostatickoj potencijalnoj energiji koju
ima jedipicna kolicina elektriciteta

Cian 10.
Elektricni napon (razlika potencijala) izmedu dve tacke u polju brojno je jednak
radu koji treba izvriiti da se jedinica elektriciteta prenese iz jedne u dnlgu tacku po-
lja.

Clan 11.
Probojna evrstoea nekog tela je granica do koje se u dielektricima moze poveeavati
jaCina polja \VIm).

Clan 12.
Inlluenca je proces pomoeu kog se odvl\il\iu naelektrisanja suprotnih znakova u
provodnicima koji su u elektrieoom polju.

Cian 13.
Elektricna indukcija, koja se oznaeava slovom D, srazmema je jacini elektrieoog
polja: D - s . E. Konstanta proporcionalnosti predstavlja dielektrienu konstantu sredi-
ne, koja karakteriSe dielektrieou prirodu materijala.

Clan 14.
Elektricni kapacitet je elektriena veliCina koja je brojno jednaka kolicini elektricite-
ta koju treba dovesti na sistem provodnika (kondenzator) da bi se napon povisio na jedi-
nicu.

330
 Clan 15.
Rad u elektrienom polju izra:!ava se proizvodom napona i koliCine elektriciteta ko-
ja se prenosi kroz polje.
Energija u elektrienom polju javlja se u potencijalnom vidu.

Clan 16.
Varnica je vrsta elektrienog p!Uqjenja koja se sastoji od niza kratkotrajnih sponta-
nih preskoka naelektrisanja sa jednog na drugi provodnik pod uslovom da postoji odgo-
varajuCi napon.
Clan 17.
Najmanja energija paljenja predstavlja onu energiju koja zagreva materijal do tem-
perature paljeqja pod uslovom da se odrbva temperatursko polje za sireqje plamena u
eksplozivnoj smesi. Najmaqja energija za paljenje je mala i iznosi samo nekoliko delova
milivatsekondi.
Clan 18.
Pod odvodenjem naelektrisanja podrazumeva se postupak kojim se naelektrisanje,
koje je sakupljeno u opasnoj koliCini na odredenom mestu, odvodi bez pojave varnice, pri
eemu se naelektrisano telo dovodi u neutralno staqje.
Donja granica eksplozivnosti je najniia koncentracija zapaljivih gasova ill para u
smesi sa vazduhom, koja mora postojati da bi nastala eksplozija Granica eksplozivnosti
meri se u gramima po kubnom metro (glm').

Clan 19.
Eksplozivna sme8a je smeSa zapaljivog gasa, pare ill pra8ine u vazduhu u kojoj se
zagrevaqje naglo siri i dovodi do eksplozije.

ban 20.
Jonizacija je proces odvajanja elektrona od aloma iii molekula (pozitivni jon),
odnosno dovodeqje elektrona atomu iii molekulu (negativni jon).
Jonizatori koji prouzrolntiu jonizaciju su: rendgenovi zraci, alfa l!estice, visoka
temperatura, jako elektrieno polje i sl.

Clan 21.
Galvanska veza je elektriena veza izmedu pojedioih delova postrojenja, i to kako
medusobno tako i izmedu postrojenja i zernlje (uzemljenje).

Clan 22.
Otpomost uzernljenja je zbir o(pomosti uzernljivaea i o(pomosti zernljovoda.

Clan 23.
Relativnu vlaznost vazduha karakterise stepen vlamosti koja je data koliCnikom
apsolutne i maksirnalne vlafuosti. Relativna vlaZnost daje se u procentima od 0 (po(puno
suv vazduh) do 100% (vazduh zasieen vodenom parom). Maksirnalna vla:!nost vazduha
zavisi od temperature. Relativna vla:!nost se poveeava uporedo sa porastom temperature
okoline odnosno vazduha.

331
 II. MERE I SREDSTVA ZA ZASTIW OD STATICKOG ELEKTRICITETA

1. Op§te mere zaitite

Clan 24.
Opasnost od statickog elektticiteta nastaje kad se na jednom mestu sakupi toliko
naelektrisat1le da se preko varnice prazni i da u granicama eksplozivnosti mofe zapaliti
eksplozivne sme!e gasova, pare i prasine ill eksplozivne materijale.

Clan 25.
StatiCki elektticitetmofe i kad nije u pitalliu opasnost od eksplozije izazvati !tetne
smetnje u nekim proizvodnim procesima (u tekstitnoj industriji, grafickoj industriji i
sl).
Clan 26.
Razvrstavat1ie zapaljivih gasova i para u temperaturne klase i u eksplozivne grope
vr!i se prema Propisima o elekttiCnim postrojeqjima na nadzemnim mestima ugrorenim
od eksplozivnih sme!a (Dodatak .Slutbenog lista SFRJ", br. 18/67) koji su sastavni deo
Pravilnika o elekttiCnim postrojeqjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksploziv-
nib sme!a (,Slufbenl list SFRJ", br. 18/67 i 28nO).
Qan 27.
IQasificiranje zapaljivih gasova, para i praline vrsi se prema Tehnickim propisima
za konstrukciju, izradu i ispitivat1ie elekttiCnib uredaja za rad u atmosferi eksplozivnih
sme8a koji su sastavni deo Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivaqju elektriCnib uredaja
za rad u atmosferi eksplozivnih smesa ~,Sluzbeni list SFRJ", br. 52/68). *

Clan 28.
Izuzetno od odredbe clana 26. i glave Ill ovog pravilnika, koji utvrduju mesta
ugrofena od eksplozivnib smeSa, treba pri novim tehnolo!kim postupcima i upotrebi no-
vih materijala ispitati da li postoji opasnost od statiCkog elektticiteta kad je u pitalliu po-
stupak u atmosferi eksplozivnih sme8a. Ako se utvrdi da postoji opasnost od statickog
elektticiteta, treba preduzeti odgovarajuee mere zaStite.

2. Posebne mere zaitite

• Ctan 29 .
Skupljat1ie statickog elektriciteta u proizvodnim procesima spreeava se:
I) uzemljeqjem;
2) oddavat1iem odgovaf'liuee vlage u vazduhu;
• Pravilnilr o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrirnih uredaja za rad u atmosferi eksplozivnih smeb. (,Siufbeni list
SFRJ", br. 52168) stavljm je van mage doDIMeniem Pravilnika o jqoslovcnsklm standardima za prolivcksplozijsku za!titu (..Siu-
!beni till SFRJ", br. 18/81; ispravka navedeno.g_~lnika objavijenaje u .,Siuibenom listu SFRJ", br, 38/81). Isto tako.. avim
pravjlnikom stavijen je van mage Pravilnik o elettri&:Um postrojeojlma na nadzemnim mestima ugrofenim od eksplozivnih sme-
ia (,Slu!beni list SFRJ"', br. 18/87 i 28/80), kao i neki jugoslovenski sfandardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske zaltite regullsana don~enjem jugoslovenskih standarda., i to: JUS N.S8.003, JUS
N.S8.007, 1US N.SS.Oll, JUS N.S8.041, JUS N.S8.051, JUS N.S8.052, JUS N.S8.101, JUS N.S8.121, JUS N.S8.143, JUS
N.S8.201, JUS N.S8.221, JUS N.S8.244, JUS N.S8.301, JUS N.S8.321, JUS N.S8.401, JUS N.S8.421, JUS N.S8.SOI, JUS
N.S8.S21, JUS N.S8.601, JUS N.S8.621, JUS N.SS. 701, JUS N.S8. 721 i ostalimjugoslovenskim standardima iz ove oblasti ~ije su
,,znake date na knVu ove zbirke.

332 . '
 3) jonizacijom vazduha;
4) antistati&om preparacijom;
5) poveCaqjem provodljivosti lose provodljivih materijala;
6) odvoderijem statickog elektriciteta inftuencom.
Clan 30.
Uzemljerije se mora primenjivati na svim provodljivim delovima m.Sina, bez obzi-
ra na to da li se upotrebljavaju i druge mere zaStite od statickog elektriciteta.

Clan 31.
Uzemljenje se izvodi galvanskim vezivarijem svih provodljivih delova postrojerija
na uzemljivac.
Clan 32.
Presek flksno polozenog bakamog provodnika, s obzirom na mebanicku evrstocu,
ne sme da bude mariji od 4 mm'. Umesto bakarnih provodnika moze se upotrebiti eeliC.
na pocinkovana traka lll\imarijeg preseka 20 x 3 mm. Za fleksibilne vodove i spojeve treba
koristiti bakamo ufe preseka 10 mm'.

Clan 33.
Kao uzemljivaCi mogu se koristiti svi tipovi uzemljivaes predvideni odredbarna
Pravilnika o Tehni&im propisima o gromobranima, odnosno prikljuCsk postrojenja na
postojeci sistem zaStitnog uzemljerija.
C!an 34.
Otpomost sistema uzemljenja za odvoderije statickog elektriciteta mora biti u gra-
nicama odredenim u tac. 4.62 i 4.621 Tehni&ih propisa o gromobranima koji su sastavni
deo Pravilnika o Tehnickim propisima o gromobranima, odnosno odredenim u odeljku
8. Tehnickih propisa za izvodeljje elektroenergetskih instalacija u zgradama (Dodatak
.Siuzbenog lista SFRJ", br. 43/66) koji su sastavni deo Pravilnika o tehni&im merama i
uslovima za izvodenje elektroenergetskih instalacija u zgradama (,Siuzbeni list SFRJ", br.
43/66).
Clan 35.
Sa mesta koncentracije statickog elektriciteta, postrojerije mora da se poveze naj-
kracim putem na sistem uzemljenja.
Clan 36.
.Pokretni delovi postrojenja, preko bakarnih, bronzanih ill ugljenih eetkica, priklju-
Ctiju se na sistem uzemljerija. Cetkice moraju biti vertikalno i flksno postavljene na rotira-
jueu osovinu sa pritiskom na povliinu od 0,1 do 0,2 kp/cm2• Obrtni delovi izmedu leziSta
i osovine kod maloga procepa i odgovaflliueeg maziva, mogu da ispune uslove u pogledu
o(pomosti uzemljenja.
C!an 37.
Provodljivi podovi koji se koriste u sistemu za odvodenje stati&og elektriciteta,
morliju imati prelaznu o(pomost mariju od 10 oma. Prelazna otpomost podova mora se

333
 kontrolisati u vremenskim razmacima koje odred4ie odgovarajuea stroena slt!Zba organi-
zacije udruzenog rada.
Materijali za izradu provodljivih podova i njihova prelazna otpomost dati su u sle-
deeoj tablici:

• Izmereni otpor
Materijal u omima

PloCice 107- 1()9

Daske za brodski pod 1()6-1010
Unoleum 10'-1010
Provodna guma 1()2
Pel:ene ploCice 107 -10 1•
Ve8taCki kamen - neprovodan lOll
ObiCni beton debljine 3 em lOS
Specijalni beton debljine 5 em 1()2
Provodni penu8avi pod 1()2
Teraco IOS-107
Provodni teraco 1()3
Asfalt 1010

Clan 38.
VlazeQje kao sredstvo za otldaQjanje opasnosti od stati~kog elektriciteta moze se
primeniti samo ukoliko to dopusta tehnolo!ki postupak i svojstva materijala koji se obra-
duje.

Clan 39.
Doziranje relativne vlage vr8i se pomoeu ventilacionih klima-uredaja, ill se para
dovodi pomoeu rasprskivaea (pam! mlaz) koji se postavlja u blizini uajvete koncentracije
stati~kog elektriciteta. Pustanje pare.kroz cevi i prskalice moze u njima da sakupi stati~ki
elektricitet, pa se stoga cevi moraju galvanski povezati ua sistem uzemljenja koji vi.Ze-
Qjem odstraQjuje staticki elektricitet.

Clan 40.
Pri relativnoj vi.Znosti vazduba od 70% ne pojavljuje se opasnost od uaelektrisa-
Qja Relativua vlaZnost vazduha moze se smanjiti i ispod 70% kod pojedinih tehnolo!kih
procesa pri kojima se moraju primenjivati propisana sredstva i metode uavedeni u glavi
m ovog pravilnika
MereQjem se mora utvrditi da se pri nizoj vlaZnosti vazduha ne pojavljuje stati~ki
elektricitet koji izaziva smetoje i !tete a nije opasan u atmosferi eksplozivnih sme!a.
Clan 41.
Kontrola relativne vlafuosti vazduha mora se vr!iti u odredenim vremenskim raz-
macima pomoeu bigrometra odnosno pomoeu higrografa

334
 Clan 42.
Antistatickom preparacijom poboljiava se odvodei\ie statickog elektriciteta. Radi
toga je potrebno povr5inu materijala premazati ili poprskati tankim slojem provodljivih
materija ili materijal potopiti u antistatik.

C!an 43.
Sredstva antistaticke preparacije moflliu biti takva da ne utieu §tetno na svojstva
prepariranog materijala i da ne izaziv'liu koroziju ma§ina i I\iihovih delova. Kod tekstil-
nog materijala antistaticka preparacija mora da bude postojana u pranju.

C!an 44.
U toku tehnolo§kog postupka treba, po potrebi, ponoviti antistaticku preparaci-
ju.

Clan 45.
Metalne odvodnike u vidu uzemljenih eetlcica, eesljeva, bodljikavih odvodnika i
kolektnra, !reba postaviti §to bliZe materijalu sa kog !reba odstraniti statiCki elektricite~ ali
na tolikoj udaljenosti dane dodirqju materijal (oko 15 mm iznad materijala). Te odvodni-
ke treba postaviti na oko I 00 mm ispred taCke sa koje se materijal odv'lia od metalnih va-
ljaka masine.

Clan 46.
Na delovima ma§ina, koji se u toku tehnoloikog postupka obreu odnosno sa kojih
se odvaja tekstil ili folijski materijal, mora se iznad mesta nl\ijaeeg naelektrisa'lia postaviti
uzemljena mesingana sipka na kojoj su u razmacima od po 50 mm prievr5eeni mesingani
lancicL LanCiCi se za vreme kretai\ia materijala dodiruju sa I\iegovom povr5inom i kliza-
njem odvode sa I\iega staticki elektricitet

C!an 47.
Ako odvodenje statickog elektriciteta influencom ne daje zadovoljav'liuCi rezultat,
treba ga kontrolisati, a prema potrebi broj mesta za odvoelei\ie influencom poveeati.
Ako primena metode iz stava I. ovog clana ne zadovoljava, !reba je dopuniti dru-
gim metodama odvodenja statickog elektriciteta.

Clan 48.
Da bi se postigla bolja provodljivost neprovodljivog materijala mora se dodati pri-
rodnoj ili sintetickoj gumi koloidalni grafit Kao dodaci mogu se koristiti i metalni oksi-
di.
Clan 49.
Provodljivost teenosti i rastvora poveeava se dodavanjem etilnog alkohola.

Clan 50.
. Umesto.poveea'lia provodljivosti materijala eesto je dovoljno poveeati samo povr-
~msku ~rovo.d!Jt~ost U tu svrhu se povr5ina materijala premazuje koloidalnim grafitom,
cactom ilt glicennom. Te premaze !reba povremeno obnavljati.

335
 •

Cian51.
Provodljivost neprovodljivih materijala zadovoljava samo onda ako se specifiena
otpomost smaqji tako da ukupna otpomost prema zemlji ne bude veea od jednog megao-
ma.

Clan 52.
Radi neutralisaqja elektrostatickih pojava na materijalima kod kojih su potrebne
mere zastite od stela i sme111ii od statickog elektriciteta, upotrebljavaju se visokonaponski
ill radioaktivni eliminatori, koji· se postavljaju u blizini mesta na kojima se slruplja staticki
elektricitet Eliminatori se postavljaju prema clanu 45. ovog pmvilnika.

3. Dodatne mere za!tite

Clan 53.
Pri proizvodnji i mdu sa eksplozivnim materijalima i municijom treba, pored mem
predvidenih u odeljcima 1. i 2. ove glave, primenjivati dodatne mere zaitite koje se odno-
se na odefu i obueu mdnika.

Clan 54.
Radnici mogu biti naelektrisani i postati prenosioci statickog elektriciteta. Ako se
statickim elektricitetorri naelektrisano lice pribliZi nekom uzemljenom predmetu, dolazi
do eleklfostatickog p...Zqjenja Cija varnica mofe izazvati eksploziju materijala i munici·
je.

Clan 55.
Odeea mdnika ne sme da bude izmdena od svile, niti sme da saddi vlalrua od sin-
tetickog materijala. Ona treba da bude od pamuCnih vlakana, da bi se spreCilo da radnik
bude nosilac statickog elektriciteta.

Clan 56.
Pirotehnicka obuea mdnika mora da bude od kofe ill od provodljive gume. U do-
nove se moraju ugmditi mesingane ploCice mdi uspostavljanja stalne galvanske veze
izmedu radnika i zemlje. Elektriena otpomost izmedu unutra!r\ie i spoljasnje strane obu-
ce mom da iznosi najtnai\ie 10' oma.

Clan 57.
Radnici zaposljeni u proizvodnji i mdu sa eksplozivnim mater!jalima i municijom
ne smeju da nose prstenje, narukvice i druge metalne predmete.

C!an 58.
Podovi u prostorijama za proizvodnju i md sa eksplozivnim materijalima i munici-
jom mom da ispuqjavaju uslove iz Clana 37. ovog pmvilnika. Sve ruCice, kvake, brave i sl.
treba da su povezane na sistem uzemljenja.

336
 III. MERE I SREDSTVA ZA ZASTITU OD STATICKOG ELEKTRICITETA
ZAVISNO OD VRSTE PROIZVODNJE I RADA SA EKSPWZIVNIM
MATERIJALIMA I MUNICIJOM

l. Proizvocllqa privredolh eksplozlva u pnibn

Clan 59.
Sva postrojenja za proizvodnju privrednih ellsPloziva u prahu moraju biti zastiCe-
na od statickog elektriciteta uzemljenjem saglasno Cl. 30. do 36. ovog pravilnika.

Clan 60.
Da bi se sprecilo punjenje statickim elektricitetom dno drobilice i pokretni obrtni
valjci moraju biti napravljeni od tvrdog drveta koje je oblozeno provodljivom gumom, ra-
di stalnog odvodenja statiCkog elektriciteta.

Clan 61.
Sve automatske ili poluautomatske maSine za izradu patrona moraju da budu uze-
mljene. Transtnisione trake mon\iu biti od provodljive gnme i uzemljene.
Clan 62.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije mora se odabrati direktan
pogon, a ne preko remenica. Ako se pogon sa remenicama ne moZe izbeCi, moraju se pri~
meniti mere zastite prema Clanu 36. ovog pravilniks.

2. ProizvodiQa plastiCulh privreclnlb eksplozlva

Clan 63.
Pri proizvodnji plasticnih privrednih eksploziva moraju biti uzemljene sve maSine,
i to:
I) mesingana sita;
2) svi okviri na etaZama;
3) m.Salice;
4) uredaji za patroniranje;
5) pokretni stolovi i transportne trake.

3. Proizvodllia nltroceluloznog baruta

Cian 64.
Hidraulicna presa u kojoj se proizvodi nitrocelulozni barut, komore u kojima se
suse barutne trake i uredaji za seeenje i prosejavaljje baruta moraju se povezati na sistem
uzemljenja prema CI. 30. do 36. ovog pravilnika.
Pare iz komora u kojima se suSi barutna traka i vazduh octvode se sistemom venti-
lacije. Ventilatori se mon\iu uzemljiti preko obrtne osovine.
Radi izbegavaljja punjenja statickim elektricitetom barutnih zma pritikom istresa-
nja, svi okviri moraju biti uzemljeni a istovremeno treba da se odrfuva relativna vlaznost
vazduha u susnici.

22-1 337
 Clan 65.
Radi spreeavanja akumulacije stati&og elektriciteta u barutu pri suseriju, sve etaZe
i okviri u susnici moraju biti povezani na sistem uzemljenja
Bubanj u kome se vr8i polivanje baruta, meSalica i vibraciona sita moraju biti uz...
mljeni.
Clan 66.
Svi sudovi za vreme punjenja barutom moraju da se nalaze na provodljivom podu
odnosno na uzemljenom stolu koji je prekriven provodljivom gumom.

4. Prolzvodnja ernog baruta

Cian 67.
Gvozdeni cilindri koji se okreeu oko svoje horizontalne osovine, vibraciono situ
koje se nalazi direktno ispod cilindra, drvena sita u kojima se barut prosejava i su8nice za
su8enje baruta, moraju biti uzemljeni.
Drobilica se uzemljuje preko dna iii preko pokretoib valjaka.

Clan 68.
Kroz bubanj se mora postaviti provodnik za uzemljenje da bi se odveo statiCki
elektricitet koji mo:!e da se sakupi usled medusobnog trenja barutoib. zrnaca

5. ProlzvodJQa lnlcijalnlb eksploziva

Clan 69.
Pri proizvodnji Zivinog fulminata u procesu su8enja mo:!e se pojaviti staticki elek-
tricitet Zivin fulminat posle cedenja sadr:!i 10% vlage, koja se odvodi u suSnice toplim
vazduhom temperature do 35' C.
Susnice u kojima se susi :!ivin fidminat moraju biti uzemljene prema Cl. 30. do 36.
ovog pravilnika.
Svi okviri metalne susnice moraju da budu povezani na sistem uzemljenja Podovi
su8nice moraju da budu izradeni od provodljive gume prema Clanu 37. ovog pravilniloi.
Pre poeetka pra:!qjeqja susnice u prostoriju se mora uvesti vla:!an vazduh prema Clanu 40.
ovog pravilnika.
Clan 70.
Uredaji za prosejavanje azid olova monyu da budu povezani na sistem uzemlje-
nja. Podovi u prostoriji moraju biti od provodljive gume.
Kontrola svih uzemljenja mora da se vr8i svakib 7 dana.

6. ProlzvodJQa detoutora
Cian 71.
Prese za proizvodnju detonatora moraju da budu tako uzemljene da se sa ko8ulji-
oe prazni staticki elektricitet
Pri proizvodnji detonatora, jedna elektroda mora da bude spojena sa zidom ko8u-
ljice da bi se odstranio statiCki elektricitet Podloge za detonator moraju biti povezane na
sistem uzemljenja

338
 Clan 72.
Pri proizvod11ii upaljaea sa mostom moraju se uzemljiti svi uredaji.

7. Proizvodllia lovai!ke mulclje

Clan 73.
ck
Me8ac komponenata lovaCke municije, kao i Ievak automata za dozira!1ie i hidrau-
licna presa, moraju se uzemljiti.

Clan 74.
Prilikom prebacivanja plocica inicijalne sme8e iz su.!nice do CaSice, ceta traka mora
da bude povezana na uzemljetlie. Pod proS!orija mora da bude pokriven provodljivom
gumom. U prostoriji se mora od..Zavati retativna vlafuost prema Ctanu 40. .ovog pravilni·
ka.

8. Proizvocblia sportske munlclje (malokalibarska I pnieana)

Clan 75.
Automatska ma§ina za dozira!1ie koja puni eaure mora biti uzemljena posto posto-
ji moguenost stvarallia statickog elektriciteta pri strujanju baruta kroz uredaj.

9. Maaipulaclja sa prlvredulm eksplozlvima, sportskom I lovukom municljom;

prevoz I sldadlitellie talrnh eksploziva I munlclje
Clan 76.
Mesta u kojima se koriste eksplozivi, kao sto su: rudnici, kamenolomi, putevi, mo-
stovi, tuneli i mesta u kojima se vr8e razna minira'lia pri geoloSkim istrafivanjima i sl.,
moraju da imaju stalna urertena iii privremena sktadiSta eskplozivnog materijata.

Clan 77.
Radnici moraju imati odeeu i obuen koja ispunjava uslove iz cl. 55. i 56. ovog pra-
vilnika.

Clan 78.
Vreee koje se koriste za prevoz eksploziva moraju da budu izradene od provodlji-
vih materijata odnosno sa ugrac:tenim metalnim trakama u tkanini.

Clan 79.
Prilikom pakovanja lovacke i sportske municije i privrednog eskploziva, stolovi,
stolice, ventitatori i sl., moraju biti uzemljeni. Mora se odrZavati i potrebna retativna vtaz-
nost vazduha u prostorijama prema clanu 40. ovog pravilnika.

Clan 80.
Prevoz privrednih eksploziva i lovacke i sportske municije zeleznicom stvara nez-
natnu opasnost od statickog elektriciteta. ali se ipak vagoni prilikom utaska u opasnu zo-

22'"-1 339
nu ill krug skladista moraju uzemljiti pomoeu stezaljki koje su spojene sa zemljovodnin1
provodnicima i sistemom uzemijenja.

ban 81.
Prevoz vozilima sa gumenom pneumatikom stvara vrlo povoljne uslove za pojavu
statickog elektriciteta.
Prilikom prevoza vozilima teenih eksplozivnih materijallt mogu se pojaviti varnice.
Radi spreeavanja pojave statickog elektriciteta vozila moraju biti uzemljena prema clanu
85. ovog pravilnika.

ban 82.
Prevoz vazduhoplovom moze da bude izvor statiCkog elektriciteta pri kotrljanju
gumene pneumatike po povriini aerodroma; pri sudaro sa vodenim kapljicama kise iii sa
sneinim kristalima koji na sebi nose staticki elektricitet Prilikom leta mo~e doCi do elek-
trostaticke indukcije iii udara groma kroz olujne oblake. ZaStita vazduhoplova izvodi se
galvanskim povezivanjem celog sistema vazduhoplova i upotrebom elektrostatickih pro-
vodljivih gumenih pneumatika.

Clan 83.
U skladffitima privrednih eksploziva podovi moraju biti izvedeni od provodljive
gume.
Odredba stava 1. ovog clana ne odnosi se na skladista sportske i lovacke munici-
je.

HI. Zapaljlve I lo§e provodljlve tel!nosti

Clan 84.
Zapaljive i lose provodljive teenosti prilikom kretal\ia u posudama, odnosno pri
protoku kroz cevi iii pri pretakaqju, proizvode statiCki elektricitet. Pojava statiCkog elektri-
citeta moze da stvori vrlo visoku potencijalnu razliku izmedu same teenosti i zidova po-
sude iii cevi
Zapaljive i lose provodljive tecnosti navedene su u taCki 15.4 Propisa o elektricnim
postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplozivnih sme§a, koji su sastavni
deo Pravilnika o elektrienim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eks-
plozivnih smesa.

ban 85.
Auto-cisteme sa eeliCnim rezervoarom i eelienom konstrukcijom a sa gumenim
pneumaticima moraju biti povezane na uzemljenje sa krajnje osovine pomoeu provodlji-
ve upletene !rake u gumi, koja se za vreme prevoza stalno vuee po povriini puta i na taj
naCin vrii ulogu pomoenug uzemljivaea. Svi metalni delovi auto-cisterni moraju medu-
sobno da budu galvanski povezani u jednopotencijalni sistem.

Clan 86.
Radi spreeavanja skupljal1ia statiCkog elektriciteta prilikom punjel\ia odnosno praz-
njel\ia cisteme, dovodne cevi moraju se uzemljiti prema cl. 30. do 36. i clanu 85. ovog
pravilnika. Na kraju kabla koji sluzi za uzemljel\ie mora se postaviti izolovana ruCica sa

340
ugra<lenim prekidaeem, ciji se nepokretni deo spaja sa pokretnim delom tek po!to se pri-
kljuci kabl na cistemu.
Prekidac i utikac za kabl iz stava I. ovog Clana moraju da budu u ,S" izvedbi, i to
tipa (St) II A T3.

Clan 87.
Aim spojnice cevi ne garantuju sigurnost galvanske veze, momju se premostiti ka-
blovskim stoparita i savitljivim bakarnim uzetom Ciji je presek lllli!llal1ie 10 mm 2•

Clan 88.
Sve veze i spojeve treba pretbodno pregledati i tek ako su oni pravilno ukljueeni i
uzemljeni moze se pristupiti punjenju odnosno praiQjeQju cisteme. Cev za punjenje treba
utopiti u cistemu tako da ona bude najmanje 50 mm udaljena od dna cisteme.

Clan 89.
Na poeetku punjenja instalacija za prainjeQje statickog elektriciteta, mora da bude
postavljena i izvedena tako da obezbe<luje prainjeQje bez opasnosti stvaranja varnice. Br-
zina strujanja teenosti kroz cev mora da se svede na sto manju meru. U toku daljih postu-
paka, brzina strujaQja teenosti ne sme da prelazi jedan metar u sekundi.

Clan 90.
Na prevoz zapaljivib i lose provodljivih teCnosti cistemama sa rezervoarom od plasti-
enog materijala (armirani poliester), i:ijaje povr§inska o(pomost reda 101• oma/cm odnosno
specifiCni prelazni o(por do 10" oma, morase, pored propisanihza§titni):l mera za dsteme sa
eeliCnim rezervoarom, primeniti ijedna od s!edel:ih dodatnih za8titni):l mera:
I) povecati provodljivost plastiene mase ugradnjom mreze od mesingane zice u
unutrasnjost zida rezervoara s tim da ukupna o!pomost uzemljeJ1ja bude u granicama
l<l' oma;
2) poveeati provodljivost plastiene mase antistatickim sredstvima, s tim da otpor-
nost rezervoara bude u granicama predvidenim u tacki I. ovog clana;
3) obloziti cistemu sa unutra§Qje strane aluminijumskim folijama;
4) cisteme sa rezervoarima od plastiCnih materijala koje su u upotrebi a na koje
nije primeQjena zaStitna mera iz tacke I. ovog clana, mogu se i dalje koristiti za prevoz
tecnosti pod uslovom da se na uredaje za punjeQje odnosno prainjenje postavi oev od ba·
kame iii mesingane Zice iii od perforiranog lima sa otvorima od 3 mm. Cev !reba utopiti
do dna cisteme i galvanskije povezati sa provodljivim delovima cisteme. Cev za nalivaQje
goriva koja je galvanski povezana sa cistemom mora da bude direktno povezana i sa per-
foriranom cevi tako da ona bude udaljena od dna cisteme najmaQje 50 mm.

Clan 91.
Teenost u cisterni sa rezervoarom od plasticnog materijala prikuplja usled kretaJ1ja
staticki elektricitet za koji !reba, posle galvanskog povezivaQja i uzemljenja, omogucrti
praZQjeQje.
Od trenuika ukljuceQja na sistem uzemljenja mora se eekati lll\imaQje 15 minuta
pre poeetka praiQjeQja iii pnQjeQja cisterne, odnosno obezbediti brzo praiQjenje cisterne
sa instalacijom sa vise prikljuCaka za praznjenje.

341
 Clan 92.
Na vagonskim cisternama, pored predviclenih za§titnih mem propisanih za auto-ci-
steme (&11 86), momju se pri punjenju odnosno pmfujenju da povezu i tockovi vagon- .
skih cisterni na sistem uzemljenja. Zeleznil!ke Sine momju se dodatno uzemljiti. Dodatno
uzemljeqje v..Zi naroCito za elektrificirane pruge koje treba, na stanici za punjeqje ill pmz-
qjenje, elektricki izolovati od glavne pruge.

Clan 93.
Prenosni sudovi i bumd sa zapaljivom i loie provodljivom teenoseu moraju se gal-
vanski povezati i uzemljiti na mestu punjeqja ill pm>!qjeqja zajedno sa sudovima koji se
pune teenoseu ili se pmzne.
Clan 94.
Sudovi sa zapaljivom i lose provodljivom teenoscu, a naroCito meSalice i autokla-
ve, moraju se medusobno povezati i sa cevima galvanski spojiti na sistem uzemlje-
nja.

11. Suvo l!l§~e ma§loama

Clan 95.
Masine za suvo CiSeenje momju biti konstruisane tako da se sa potpuno zatvore-
nim i nepropusnim sistemom onemoguCi pristup vazduha. Posle zavr8enog tehnoloskog
postupka, teenost se ispuSta a tekstil se suSi, pre nego sto se ma8ina otvori i ispmz-
ni
Svi provodljivi delovi masine: pumpe, cevi i rezervoari koji slu>!e za teenost kojom
se Cisti, momju da budu meclusobno galvanski povezani u jedan sistem uzemljenja.
Ukupna otpomost mom da je maqja od 20 oma.
U prostoriji u kojoj se vr8i suvo ciSeeqje mom se oddavati propisana vlaZnost vaz-
duba prema clanu 40. ovog pmvilnika.

Clan 96.
Pri ciSeenju benzinom i drugim lako zapaljivim teCnostima primeqjuju se zastitue
mere iz clana 95. ovog pravilnika.
Suva ciSeenja mogu se vr8iti i bez posebnih za8titnih mem samo ako se koriste u
procesu ciSeenja nezapaljivom teenosti ili se u zapaljive teCnosti dodaju antistaticka sred-
.stva.

12. lspuSfa~Ue komprlminmog vozduha, gasova i para,

bo I prslumje raznim sredstvima
Qan 97.
Staticki elektricitet se javlja i na povr8ini tela na koje udam mlaz komprirnimnog
vazduba, gasa ill pare. Staticki elektricitel se stvam i pri ispustanju gasova iz rezervoam i
cevi.
Prskanjem bojom, lakom i sliCnim sredstvima proizvodi se maqja koliCina statiC-
kog elektriciteta, ali se ipak mom da primeni galvansko povezivanje svih metaloih delova
na sistem uzemljeqja, ukoliko se u okolnoj atmosferi mogu da pojave eksplozivne sme-
Se.

342
 13. TekstiiDa IB4astrija
Clan 98.
Za spreeavaqje §teta, smetnji i opasnosti koje mogu nastati od stati<:kog elektricite·
tau tekstilnoj industrij~ mon\iu se primeniti mere predvidene u clanu 29. ovog pravilni-
ka.
Ako materijal koji se preraduje to dozvoljava, primenjuju se i antistatiCka sred·
stva.
U tekstilnoj industriji najee!Ce ne postnji opasnost od eksplozivnih sme§a gasova i
para sa vazduhom, pa se kao mera za§tite moze primeniti i jonizacija vazduha. Svi uredaji
moraju biti povezani na sistem uzemljenja.

Clan 99.
U pogonima u kojima se vrni ci!Cel\ie tekstilnih materijala raznim zapaljivim teC.
nostima kao §to su benzin, aceton i sl., ·mora se kao mera za§tite primeniti suvo Ci!Cei\ie
prema clanu 95. ovog pravilnika.

14. lndustrija paplra

C!an 100.
U posledi\ioj fazi proizvodnje papira, suv papir se kao los provodnik puni statickirn
elektricitetom prilikom kretai\ia kroz vazduh, kao i prilikom trei\ia po pomini ma!ine
odnosno medusobno.
Kad elektrostatiCki potencijal naraste toliko da dolazi do preskoka, vamica moze
da izazove paljei\ie odnosno eksploziju naslaganib eestica i prasine.
Za otklanjanje stele, sme!I\ii i opasnosti moraju se primeniti mere navedene u cla-
nu 98. ovog pravilnika.

15. Stam]WQe i litografija

Clan 10}.
Stamparske boje koje sporo isparavaju nisu opasne u pogledu stvaranja statickog
elektriciteta. Opasne su one stamparske boje koje se brzo suse i zabtevaju brzi rad rota-
cionib ma8ina. Radi toga se moraju primeniti mere zastite predvidene za manipulisanje sa
zapaljivim teCriostima.
Sudovi za stamparske boje moraju se galvanski povezati sa metalnom konstrukci-
jom stamparske maSine.
Provodljivost stamparskib boja moze se povetati antistatickirn sredstvirna.

Clan 102.
Opasnost od eksplozivnib para mora se otkloniti odvodei\iem para sa mesta na ko-
jima se one stvaraju.
Clan 103.
Staticki elektricitet se pojavljuje narocitn izmedu bartije i stamparske ma!ine, a po-
sebno dolazi do izrazaja kod rotacionib masina zbog brzog kretai\ia hartije. •
Prilikom galvanskog povezivai\ia na sistem uzemljei\ia kod stamparskib ma!ina
mon\iu se povezati i obrtni delovi odnosno svi pokretni delovi maSina.

343
 C!an 104.
U prostorijama stamparije mora se odrzavati relativna vlaznost vazduha od 70%
shodno clanu 40. ovog pravilnika.

16. lnclustrija prlroclue I sintetii!ke gume

Clan 105.
Staticki elektricitet se stvara u meSalici za pripremu gumene mase prilikom me8a-
nja kaucuka i rastvora u mesalici i slobodnog pada gumene mase u limene sudove, kao i
prilikom razdvajat1ia gumene sme!e. Staticki elektricitet pojavljuje se i prilikom medusob-
nog odvajanja slojeva platna i guntiranog platna, kao i kod valjaka usled treqja i savijat1ia
gumenog platna.

C!an 106.
Pored mera iz clana 29. ovog pravilnika, moraju se preduzeti i sledeee za!titne me-
re:
I) galvanski povezati i uzentijiti ne samo kostur ma!ine nego i sve pomoene valj-
ke i meSalice, kao i posudu za pripremu gumene smeS:e;
2) odvoditi staticki elektricitet pomoen uzemljenib bodljikavih odvodnika odno-
sno bakarnih lanciea prievrseenih narazmacimaodpn 50 mm na uzemijenim bakarnim
Sipkama;
3) poveeati provodljivost gumenog materijala ukoliko to dopustaju tehniCka svoj-
stva proizvoda, a to se postiZe dodavanjem na primer 3% etiloog alkohola iii 0,1% sireet-
ne kiseline iii 0,0 l% magnezijskog oleata.

17. Laldmlee
Clan 107.
Tehnolo!ki postupak u lakinticama je sam po sebi u maqjoj meri izvor statickog
elektriciteta, ali zbog velike opasnosti od eksplozije moraju se primeniti mere zastite od
statickog elektriciteta prema cl. 29. i 37. ovog pravilnika.

Clan 108.
U lakirnicama se varnice od statickog elektriciteta mogu pojaviti u kabinatrnl za pr-
skanje raspr8ivaCem, zatim usled bruseqja, struganja ili udaranja, kao I na remenskim pre-
nosima.

C!an 109.
Kabine za prskaqje raspr8ivaeem moraju imati urec:laje za odvodeqje zapaljivih pa-
ra i dovodenje sveZeg vazduha, kao i uredaje za stvaranje vodene zavese. -

Clan 110.
Brusenje, strugaqje i udaranje mogu zapaliti eksplozivnu smesu, te se tehnoloSki
postupak ne sme vr8iti unutar zona opasnosti od zapaljivih sme8a pare koje su odrec:lene
u Cl. 40. i 64. ovog pravilnika.

344
 Clan Ill.
Radi zastite od statickog elektriciteta, u skladu sa clanom 30. ovog pravilnika, tre-
ba cevi, prskalice i predmet koji se prska (ako je provodljiv) galvanski povezati medusob-
no i sa sistemom uzemljenja celog postrojeqja.

Clan 112.
U pogledu otklanjanja opasnosti od statickog elektriciteta na remenskim prenosi-
ma vate odredbe clana 36. ovog pravilnika.

18. Tnwsmlsije
Clan 113.
Pri prenosu pokretanja kaiSevima stvara se staticki elektricitet usled medusobnog
trenja, savijanja i treqja sa vazduhom.

Clan 114.
Na odvodenje statickog elektriciteta sa remena na transmisije treba primeniti sle-
deee mere:
I) galvanski povezati i uzemljiti sve metalne 'delove transmisije;
2) odvoditi staticki elektricitet influencom, s tim da se zaititne mere zbog even-
tualnog iskrenja na metatnim siljcima eesljeva ill bodljikavih odvodnika ne smeju prime-
niti u prostorijama u kojima se mo.Ze pojaviti eksplozivna smeSa;
3) preparirati povriine remena antistatiCkim sredstvima radi poveCanja povr§inske
provod.Jjivosti;
4) poveeati specificnu provodljivost neprovodljivib kaiseva dodavaqjem provodlji-
vib materijala.

19. MaSlne za mleveJije; prenosna i razna druga postrojellia

Clan ns.
Ma§ine za mlevenje i drobljenje odredene sirovine koje usled toga primaju svoj·
stva neprovodljivog materijala i time postaju nosioci statickog elektriciteta, moraju biti'
uzemljene shodno cl. 30. do 36. ovog pravilnika.

Clan 116.
Radi odvodenja statickog elektriciteta, moraju se mere predvidene u Cl. 30. do 36.
ovog pravilnika primeniti i na transport, elevatore i sve druge masine i postrojeqja knd
kojih nacin upotrebe, oduosno materijal koji prenose, mote usled pojave statiCkog elektri-
citeta izazvati Stete, smetnje, pa i eksploziju.

Clan 117.
Kao zaititne mere treba primeniti, pored galvanskog spajaqja svib provodljivih de·
!ova i njihovog zl\iednickog uzemljenja, i odrtavaqje relativne vlaznosti vazduha od 70%,
shodno cl 30. do 36. i Clanu 40. ovog pravilnika.
Pri prevozu higroskopnog materijala ne postoji, po pravilu, opasnost od statiCkog
elektriciteta. Zbog toga treba, zavisno od brzine kretanja praSinastih eeslica, na poeetku

345
•
proizvodllie ispitati da li su potrebne mere z.Stite od statickog elektriciteta. Jedna od me-
ra za spreeavallie pojave statickog elektriciteta kod pra~inastib materija je smal\ienje brzi-
ne kretal\ia.

20. Statial elektrleltet Qudslroc tela i Mete I obute

Clan 118.
Svim licima koja bi mogla pokupiti sa bilo kog dela tela statiCki elektricitet treba
zabraniti ulaz u pogone u lrojima postoji opasnost od eksplozivnib materijala i municije,
ako nisu pretbodno oslobodena od statiCkog eiektriciteta. To se mofe postiCi obaveznim
prafl\iel\iem pomoeu uzemljenib vrata pre ulafel\ia u ugrofenu prostoriju.

Clan 119.
Nosel\ie rublia od svile, sintetiCktb materijala ill vune treba zabraniti u svim pogo-
nima u kojima stalt'Cki elektricitet mofe prouzrokovati opasnost od eksplozivnib sme8a,
eksplozivnib mawriiala i municije.
Clan 120.
Cipele !Ill clonovima od neprovodljive gume ill od drugog neprovodljivog materija-
la ne smeju se nositi u pogonima u kojima postoji opasnost od eksplozivnib smeSa, eks-
plozivnih materijala i municije.

N. INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE STATii:::K.OG ELEKTRICITETA

Clan 121.
lnstrumenti za ispitivallie statickog elektriciteta dele se u tri grupe, i to:
I) indikatori i detektori statickog elektriciteta- pomoeu kojih se samo utvrduje da
na pojedinim mestima postoji statiCki elektricitet;
2) elektrometri - kojima se meri statiCki elektricitet. Upotrebljav'liu se kad treba
utvrditi ne samo prisutnost nego i. koliCinu statiCkog elektriciteta;
3) registrujuCi instrumenti - koji registruju koliCinu statickog elektriciteta. Upotre-
bljav'liu se kad !reba staino i neprekidno pratiti koliCinu statiCkog elektriciteta na pojedi-
nim mestima.
Clan 122.
lnstrumenti za ispitival\ie staticlrog elektriciteta mogu, po potreb~ imati uredO\ie
koji akusticki ill opticki signalizir'liu opasnu lroliCinu statickog elektriciteta, odnosno
odgovarajuee seme spoja i ured'lie za prekid pogona koji spreeav'liu stvaral\ie takve kolici-
ne statickog elekiriciteta koja more biti opasna za okolinu.

V. POGONSKI NADZOR, POVREMENA ISPITIVANJA I MERENJA

Clan 123.
Tehnicka slufba organlzacije udrufenog rada za svaki pogon u kome se mogu po-
javili smetnje iii opasnost od statickog elekiriciteta svojim intemim aktnm, zavisno od vr-
ste pogona i tehnoloskog procesa, utvrduje naCin pogonske kontrole i rokove za povre-
meno ispitivanje.

346
 Clan 124.
VrSenje pogonskog nadzora u pogledu statickog elektriciteta vri!i strueno lice koje
za to odredi organizacija udruienog rada.

Clan 125.
lspitiv3J1ia vlamosti vazduha u pogonima, u kojima se relativna vlainost koristi
kao z~tna mera od statickog elektriciteta, !reba vri!iti svakog sata higroskopom iii higro-
gralom.

Oan 126.
Na mestima ugrozenim od eksplozivnih sme8a i elektrostatiCkih pratojeJ1ia treba
pri!ikom svake promene u tebnolo!kom procesu eksplozimetrom ispitati koncentraciju
eksplozivnih sme!a.

Clan 127.
Merenje otpornosti sistema uzernljeoja !reba vr!iti najmaoje dva pula godiinje, a
kontrolno rnerenje - pri!ikorn svakog ciSCe11ia odnosno remonta postrojeqja.

Clan 128.
Rezultati ispitivaoja i svih merenja moraju se unositi u kontrolnu kJ1iign statickog
elektriciteta. Ta kJ1iiga treba da sadrZi sledete podatke:
- datum ispitivanja odnosno merenja;
- mesto ispitivanja odnosno merenja;
- instrumente koji su upotrebljeni;
- naCin i rezultate ispitivanja odnosno merenja;
- ocenu rezultata;
- ime, prezime, zvanje i potpis struCnog lita.

VI. PRELAZNA I ZAVRSNA ODREDBA

Oan 129.
Postojeea postrojenja, uredaji, ma!ine i prevozna sredstva, koji su navedeni u
ovom pravilniku, moraju se u pogledu zaitite od statiCkog elektriciteta dovesti u sklad sa
odredbama ovog pravilnika u roku od !est meseci od dana stnpanja na snagu ovog pravil-
nika.

Clan 130.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivaoja u "Siutbenom li-
stu SFRJ".

347
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA I USLOVIMA ZA PROJEKTOVANJE
I IZVODENJE ELEKTRICNIH POSTROJENJA U PROSTORIJAMA
U KOJIMA SE RADI SA EKSPLOZIVIMA •

I. OPS1E ODREDBE

Clan 1.
Ovim pmvilnikom odreffilju se nonnativi i uslovi za projektovaqje, izvodenje, ko-
ris6eJ1je i odrfuvaoje e1ektriCnih postrojeoja, uredaja i instalacija u prostorijama u kojima
se radi sa barutima, pirotebnickim sredstvima, poroforima, organskim peroksidima, dia-
zo-jedinjeqjima, strelnim i mstrelnim sredstvima, kao i municijom (u daljem tekstu: eks-
p1ozivi).

clan 2.
Na projektovanje i izvoc:teqje e1ektriCnih postrojeoja u prostorijama u kojima se ra-
di sa eksp1ozivima primeojuju se i ostali vafeCi tebnicki propis~ ako odredbama ovog pra-
vilnika nije drukCije odrec:teno.
Clan 3.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na elektricna postrojenja u prostorijama u
podzemnim rudnicima u kojima se cuvaju eksp1ozi~ kao i na pogone na nadzemnim
mestima u sastavu rudnika, ako ta postrojenja cine galvansku celinu sa podzemnom e1ek-
triCnom mrefom rudnika.
Clan 4.
Ako odrec:tbama ovog pravilnika nije drukCije odredeno, na postrojenja u prostori-
jama u kojima se izraffilju, obraduju, euvl\iu iii skladiSie eksp1oziv~ a ugrofene su od eks-
plozivnib smesa iii zapaljive sitne praiine, primeojuju se i Propisi o e1ektriCnim postroje-
ojima na nadzemnim mestima ugrofenim od eksp1ozivnib sme§a (Dodatak .S1ufbenog
lista SFRJ", br. 18/67 i 28170), koji Cine sastavni deo Pravilnika o elelrtricnim oostroienii-
ma na nadzemnim mestima ugroZenirn od eksp1ozivnib smesa (.Siufbeni list SFRJ", br.
18/67 i 28170), kao i Tebnicki propisi za konstrukciju, izradu i ispitivaoje e1ektriCnih ure-

• Ovaj pravilnik je qbjavijen u .,Siufbenom listu SFRJ", br. 17174.

348
dl\ja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa, koji cine sastavni deo Pravilnika o konstrukci-
ji, izradi i ispitival\iu elektriCnih uredl\ja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa (,Sluibeni
list SFRJ", br. 52/68).**

Clan 5.
Ako odredbama ovog pravilnika nije drukCije odredeno, na projektovaqje i izvode-
nie elektriCnih postrojeqja na plovnim objektima, avionima i vozilima kojima se vdi pre-
voz eksploziva, primenjivate se i odredbe Pravilnika o prevozu opasnih materija u sao-
braCaju na putevima (.Siuzbeni list SFRJ", br. 20170).-

II. OBIM PRIMENE

Clan 6.
Odredbe ovog pravilnika primeqj\liu se pri izradi tebnicke dokumentacije, izvode-
qju novih elektriCnih postrojeqja, uredaja i instalacija, rekonstrukcij~ pro8ireqju i investi-
cionom odriaval\iu postrojeqja na mestima i u pogonsldm prostorijama u kojima se radi
sa eksplozivima.

Clan 7.
Tebnicka dokumentacija za elektriena postrojeqja u prostorijama u kojima se radi
sa eksplozivirna obubvata: odobrene projekte, nacrte izvodeqja prema stvarnom stanju,
zapisnike tebnicldb pregleda, odobrenja za upotrebu i ostalu tebnicku dokumentaciju.

Clan 8.
Elektriena postrojeqja ili qjihove delove u prostorijama u kojirna se radi sa eksplo-
zivima mogu prQiektovati samo organizacije ili elektrotehnicld strucnja~ koji su ovla~
ni za izvodeqje takvih radova.

Ill. DEFINICIJE POIMOVA

Clan 9.
NiZe navedeni izraz~ u smislu ovog pravilnika, irn'liu sledeea znaCeqja, i to:
1) elektrieno postrojeqje je skup svih montlranih elektroenergets)<ih i telekomu-
nikacionih uredllja i svih signalnih, za!titnih, kontrotnih i dru8ih elektriCnih instslacija,
ukljuC\Iiuci i elektriCni ala~ koji sluie zajednickoj nameni odnosno jedfustvenom tehnolo-
skom procesu;

"'* Navedeni pravilnici stavijeni su van snage donOOenjem Pravilnika ojugoslovensklm standardlma za protiveksplozi,Jsku udtitu
(,.Siu!beni list SFRJ", br. 18/81; ispravka u ,.Siu!benom Ustu SFRJ", br. 38/81). Isto tako, navedenim pravilnikom stavljeni su
van snage i neki jugoslovenski standardi iz ove oblasti. Sadaje oblast protiveksplozijske zdtite regulisana dono§enjem jugoslo-
venskih standards. ito: JUS N.S8.003, JUS N.SB.007, JUS N.S8.0ll, JUS N.S8.04l, JUS N.S8.051, JUS N.S8.052, JUS
N.S8.10l, JUS N.S8.121, JUS N.S8.143, JUS N.S8.201, JUS N.S8.221, JUS N.S8.244, JUS N.S8.301, JUS N.S8.321, JUS
N.S8.401, JUS N.S8.421, JUS N.S8.501, JUS N.S8.521, JUS N.S8.601, JUS N.S8.621, JUS N.S8.701, JUS N.S8.721 i om.tlimju-
goslovenskim standardima iz ove oblasti Cije su oznake date na kraju ove zbirke.
- PmviJnik o prevozu opasnih materija u saobmCaju na putevima ("Siufbeni list SFRJ'', br. 20n0) stavljenje van snage donm;e.
njem Zakona o prevozu opasnih materija (,Siufbeni list SFRJ", br. 24n4). Sadaje ova materija regulisana Zakonom o prevozu
opasnih materija (,.Stu!beni list SFRJ", br, 20/84) i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

349
 2) elektriCni urertaji su sva pogonska sredstva koja slute za proizvodJ1ju elektriC-
ne energije ill koja koriste elektrienu energiju za svoj md (na primer: ure<laji za proizvod-
nju, prenos i mzvod elektriene energije, kao i uredaji za napajllllie energije); -
3) elektriene instalacije su skup svih vodova i instalacionog pribom ukljuCqjuCi i
mzvodne table sa pripadajuCim ure<lajima, koji slme za mzvod elektriene energije pojedi-
nim troSilima;
4) eksploziono sigurno elektrieno postrojenje (Eks-postrojenje) je postrojenje ko-
je, pri ispmvnoj montaZi i koriSeenju u granicama svojih nazivnih vrednosti, neee prou-
zrokovati paljenje eksploziva u bilo kom oblilru i na bilo koji naCi:n u prostorijama ugro-
Zenim od eksploziva; ·
5) eksploziono za8titni elektriCni ure<laji (S-uredaji) su elektriCni ure<laji koji, pri
ispravnoj montaZi i koriSeenju u granicama svojih nazivnih vrednosti, nece prouzrokovati
paljenje eksplozivne smese;
6) gasovi znatno lakSi od vazduha su gasovi qja specificna tefula iznosi najviSe
polovinu specifiene tefule vazduha;
7) eksplozivna smesa je smesa zapaljivog gasa, pare ill pra.!ine sa vazduhom, kod
koje se gorenje naglo siri i usled toga mofe, pod odredenim uslovima, da prouzrokuje
eksploziju;
8) stebiometrijska smesa je smesa u kojoj ima upravo toliko gasova i kiseonika
koliko je potrebno da nastupi potpuno sagorevanje bez viSka gasa odnosno kiseoni-
ka-
' 9) donja granica eksplozivnosti je odredeni najmllllii zapreminski deo (procent)
gasa odnosno pare, koji sa vazduhom Cini eksplozivnu smesu;
10) gornja granica eksplozivnosti je odredeni najveCi zapreminski deo (procent)
gasa odnosno pare, koji sa vazduhom jos cini eksplozivnu smesu;
11) pojava poveeanog pritiska je pojava koja proizilazi od eksplozije gasova u pro-
stnru kuCiSta ill delu kuCiSta u kome nije nastalo poeetno paljenje;
12) taCka zapaljivosti (plarniSte) zapaljive teenosti je najnib temperatum na kojoj
se iz teCnosti razvija para u tolikoj koliCini da se pomesana sa vazduhom mofe zapalit~
ako se nad povr8inu teCnosti prinese plarnen;
13) tempemtura paljenja (tacka samozapaljenja) zapaljive materije je najnifa tem-
peratura na kojoj se ta malerija u oblilru gasa, pare, maglice ili pra8ine, pome8ana sa vaz-
duhom mofe zapaliti ill eksplodimti, bez stranog izvom paljenja;
14} tempemtura tinjania natalo~ene pra8ine je najniia temperatura na povr8ini za-
grejane po<Uoge koja dovodi do buktanja, uzvitlavanja i paljenja 5 mm debelog natalo~e­
nog sloja pra.!ine. Tempemtum tinjanja snibva se sa pomstom debljine naslagane pmsi-
ne;
15) granicna tempetatura je najvisa dozvoljena tempemtura do koje se sme zagre-
jati uredaj;
16) nadtemperatura je razlika izmedu tempemture uredaja i tempemture okolnog
prostora u istom vremenu;
17) S-komisija je staJna struena komisija nadlefna za ispitivanje S-uredaja i za
izdavllllie atesta o ispravnosti tih ure<laja;
18) slova .Eks" su skmeenica i oznaka na eksploziono sigurnim elektriCnim po-
strojenjima, ure<lajima i instalacijarna, namenjenim za prostorije u kojima se radi sa eks-
plozivima;
19) slovo .s" je skraeenica i oznaka eksplozione za8tite. Oznaka (S) I oznaeava
eksplozionu zaStitu elektriCnih ure<laja u rudnicima, Oznaka (S) II oznaeava eksplozionu
za8titu elektriCnih ure<laja na nadzemnim mestima;

350
 20) slovo .(S) - ispitano" je skraCenica i oznaka da je eksploziona za.!tita ispita-
na;
21) za8tita, u najsirem smislu reCi, je zatvarttnje elektriCnih uredaja u lruCiSta, koje
pruia potrebno osiguranje o<,l ulasks stranib tela, vode i praSine. Ova za8tita oznal!ava se
slovirna ,,I"' i karakteristiroim brojem koji se sastoji od dve brojke posle oznake slovima
Prva brojka pokazqje tip zaStite od prodora stranib tela, pra&ne i tip za8tite1od delova pod
naponom, a druga brojka pokazuje tip zdtite od ulaska vride. Znarenje pojedinih karak-
teristiCnih brojeva obrazioteno je u dodacima I. i 2. lruji su odstampani uz ovaj pravilnik
i Cine Qjegov sastavni deo;
22) zastita u lruCiStima je za8tita elektri~nih uredaja koji su postavljeni u lruCiStu i
zaStieeni od mogueeg namemog ill nasilnog dodira delova pod naponom;
23) zaStita zatvarttl1iem je za8tita od mogueeg dodira delova pod naponom, sta-
vljaQjem upozoreJ1ia na poklopac lrucilta ill prikljuroe komore;
24) za8tita blokiraQjem od namemog dodira je blokada ~e se dejstvo mote od-
straniti obiroim alatom; ·
25) zastita blokifal1iem od nasilnog dodira je blokada ~ se dejstvp- moze odstra-
niti samo specijalnim alatom ill nasilnim o8teeeqjem;
26) neprodorni oklop (JUS N.S8.101) je zastita delova elektrifuih ure<laja zatvore-
nih u sklopu lruCista, koja mora da izddi pritisak eksplozije bez o8teCeqja i prenosenja
eksplozije na spoljnu smesu;
27) poveeana sigumost (JUS N.S8.201) je zastita koja se postite posebnom izra-
dom elektriroog uredaja tako da je otetsno nastajaQje kvarova pri normalnom radu, koji
mogu stvarttti iskre, elektrifue lukove ill prouzrokovati zagreval1ie preko dozvoljene gra-
nice:
28) samosigumost (JUS N.S8.301) je za8tita koja se postite posebnom izradom
elektriroog uredaja tako da iskre i termil!ki efekti, koji bi mogli nastati u samom uredaju
ill strujnom kolu tog urettaja, pri normalnim uslovirna rada ill usled kvara prikljuroog
uredaja, ne mogu zapaliti eksplozivne smese, uzvitlanu sitnu zapaljivu pra&nu ill praSinu
eksploziva, u ~ijem se prisustvu upotrebljava uredaj odnosno strqjno kolo;
29) puqjenje mstim materijama (JUS N.S8.401) je z.Stita delova elektriroog ure-
daja oblagal1iem mstim materijama u oblilru kompsktnih ill peskovitib masa tako da ne
mogu zapsliti eksplozivne smese;
30) punjeQje teroostima (JUS N.S8.501) je za8tita delova elektriroog urettaja koja
se postite stavljanjem lib delova u z.Stitnu teroost, tako da do njih ne mogu dospeti eks-
plozivne smese;
3i) puqjenje gasovirna (JUS N.S8.601) je za8tita delova elektriroog urettaja koja
se postize punjel1iem lruCiSta elektriroog urettaja negorivirn (inertnim) gasom ill vazdu-
hom, tako da u lruCi!te ne mote da dospe eksplozivna smesa;
32) naroCita vrsta za5tite (JUS N.S8.901) je za5tlta elektriim;h urettaja kojom se
sprel!ava paljeQje eksplozivnih smesa merama za8tite koje nisu navedene u v.ZeCim pro-
pisirna, a koje ·odobrava S-komisija;
33) pod prostorijama odnosno prostorima ugrozenim od eksploziva podrazurne-
vaju se:
a) pogonske prostorije u zgradama u kojirna, pri proizvodnj~ obra~ prera~ ro-
vaqju i uskladiltel1iu eksploziva ill eksplozivnih materija, mogu nastati paljeqja od elek-
triCnih pogonskih sredstava odnosno postrujenja (na primer: radne prostorije, su8ionioe,
skladilta ill delovi takvih prostorija i dr.);
b) prostorije koje su povezane sa prostorijama navedenim pod a) pomoeu vrata,
prozora, otvora zidova, raznih kanala i dr., ill koje mogu doCi u vezu sa prostorijama pod

351
a) ako u njih moze da prodre pr.Sina, sublimati ill isparet1ia eksplozivnih materija u ugro-
zavajuCim koliCinama;
v) ogra<leni prostori na otvorenom zemljiStu u kojima se proizvodi, obraduje, pre-
raduje, euva i sldadiSti eksploziv ill eksplozivna materija i u kojima bi mogla nastati palje-
nja od elektriCnih postrojet1ia;
34) zatvorene prostorije su prostorije u zgradama ili zatvorena mesta koja nisu
trajno otvorena prema slobodnom prostoru;
35) poluotvorene prostorije su prostorije kroz koje moze slobodno i prirodno pro-
laziti vazduh. Te prostorije mogu imati krov za Z.Stitu od nevremena i biti ogradene ltiea-
nom mrefum, zatvorenim boCnim zidovima sa uzdultnim otvorima (dole i gore i sl.), s
lim, da konstrukcija krova i ograda ne spreeava ulazak vazduha u svaki deo i kroz svaki
deo unutraSQieg prostora;
36) zona opasnosti 0 je prostor ill zatvoreni prostor u kome su zapaMive ill eks-
plozivne supstancije gasova, pare ili zapaljivih tecnosti trajno prisutne u koncentraciji
izmedu donje i gomje granice eksplozivnosti;
37) zona opasnosti I je prostor u kome se koriste i sldadiste zapaljive ili eksploziv-
ne supstancije gasova, pare i zapaljivih teenosti, odnosno prostor u kome se rukuje lim
supstancijama, a cije eksplozivne ill zapaljive koncentracije mogu da budu uzrok opasno-
sti za vreme normalnog pogona ill rukovat1ia;
38) zona opasnosti 2 je prostor u kome se koriste i s!dadiste zapaljive ili eksploziv-
ne supstancije gasova, pare i zapaljivih teenosti, odnosno prostor u kome se rukuje lim
supstancijama, a koje su pod takvom kontrolom da samo pod nenormalnim okolnostima
mogu da prouzrokuju opasne koncentracije;
39) vreme to: je vreme tokom koga je dozvoljen protok najveee struje uredaja koja
so moze pojaviti ti pogonu, a da graniena temperatura uredaj~ ne bude prekoraeena;
40)'struCni odnos lJIN je odnos izmed:u struje pokretanja IA i nominalne struje
IN. pri Cemu se struja lA meri neposredno posle praktiCnog zavrAetka prelazne pojave;
41) minimalna struja paijet1iaje najmat1ia struja cija iskra moze, pod odgovaraju-
cim uslovima, zapaliti najzapaljiviju eksplozivnu smesu, uz odredenu verovatnoeu palje-
nja;
42) minimalna energija paljenja je najmanja energija iskre koja moze, pod odgo-
varajuCim uslovima i uz odredenu verovatnocu paljenja, zapaliti najzapaljiviju eksploziv-
nu smesu;
43) rastojat1ie uz povr8inu (provodna staza) je minimalno rastojanje izmedu nei-
zolovanih delova pod naponom, moreno uz pominu izolatora;
44) vazdtiSno rastojanje je najkraCi put meren razapetom niti, po kojem moze
nastati prolazak struje ill proboj;
45) Z.Stitni raspor je mesto spajanja pripadajucih povrlina razliCito medusobno
spojenih delova kuciSta na kojem se pojavljuje plamen eksplozije od unutra511ie na spolja-
Snju stranu;
46) dultina Z.Stitnog raspora je najmanja duiina raspora duz koga postoji odrede-
na sirina raspora, a meri se od unutr.Snje strane do spolj.Snje strane neprodomog oklopa
kuasta;
47) sirina za!titnog raspora je razmak izmedu pripadajucih pomina koje Cine taj
raspor. Za cilindriene povciine !irina raspora je razlika izmedu dva pripadajuea preCni-
ka;
48) maksimalni eksperimentalni zaStitni raspor je raspor cije su dimenzije dobije-
ne posebno odredenim eksperimentima;
49) maksimalnl statistickl Z.Stitni raspor je raspor iz taeke 47. ovog clana na koji
je primenjena teorija statistike;

352
 50) maksimalno dozvoljeni radni raspor je raspor Cije dimenzije ne smeju biti pre~
koraCene ni pod kojim ustovima u toku upotrebe ui-edaja u pogonu;
51) maksimalni raspor je najsiri raspor koji se mote predvideti prilikom konstruk-
cije i izrade uredaja.

IV. PROJEKTOVANJE, IZVODENJE I NADZOR

Clan 10.
Svako novo elektricno postrojenje mora biti izradeno po projektu koji je odobrilo
odgovarajuCe ovlaS:Ceno struCno telo. Projekt takvog postrojenja mora sadr:Z.ati najma-
nje:
I) opis oblasti rada sa tehnoloskim procesom;
2) tehniCki opis elektriCnih postrojenja, uredaja i instalacija sa svim potrebnim ka-
rakteristiCnim podacima;
3) detaljan nacrt prostorija u kojima se nameravaju postaviti elektriCni uredaji i in-
stalacije;
4) detaljan nacrt elektricnih instalacija;
5) tropolnu elektricnu semu postrojenja;
6) semu delovanja daljinskog upravljanja, ako uredaj nije tipiziran;
7) proracun celog postrojenja od napojne tacke do svih trosila, pad napona, ter-
miCko optereCenje, kontrotu optereCenja pri kratkom spoju, u skladu sa va:Z.eCim tehniC-
kim propisima;
8) opis svih predvidenih zaS:titnih mera;
9) specifikaciju opreme i predracun troskova.

Clan II.
Pre poCetka radova treba, u smislu vaZeCih propisa o izgradnji investicionih obje-
kata, zatraziti od odgovarajuceg ovlaseenog strucnog tela da izvr8i pregled i izda odobre-
nje za postavljanje i izvodenje elektriCnih postrojenja, uredaja i elektriCnih instalacija.
Odredba stava 1. ovog Clana odnosi se i na nova postrojenja i izmene i dopune po-
stojecih postrojenja.
Po zavrSenoj izgradnji novih postrojenja odnosno zavrS:etku rekonstrukcije posto-
jeCih postrojenja, mora se izvrS:iti tehniCki pregled i pribaviti dozvola za upotrebu od orga-
na koji je izdao odobrenje za izvodenje. Investitor mora prilo:titi i nacrte o izvodenju pre-
rna stvarnom stanju.

Clan 12.
Za svako elektriCno postrojenje u prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima,
mora da postoji potpuna dokumentacija. Ta dokumentacija mora biti a:Z.urna i odgovarati
stvarnom stanju, a obavezno sadr:ti:
1) Semu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova viso-
kog napona sa tehniCkim podacima i situacionim planom;
2) Semu napajaJ\ia niskog napona za sve niskonaponske mre:Ze i instalacije sa si-
tuacionim planom, detaljnim nacrtom elektriCnih instalacija i tehniCkim podacima;
3) kartoteku elektriCnih maSina i troSila, kao i vodova u pogonu i u rezervi, sa
svim tehniCkim podacima o preuzimanju, kontroli, opravkama i mestu upotrebe. Navede-

2J--I 353
na kartoteka mora se voditi azurno, a rukovodilac elektroslllZbe treba da vrni kontrolu
kartoteke svakog meseca;
4) evidenciju o stanju prelaznog otpora uzemljivaca i mreze, odnosno uredaja za-
stitnog i gromobranskog uzemljeqja sa rezultatima merenja koja treba vriiti najmanje
svakih 12 meseci u suvim vremenskim periodima i posle svakog udara groma u instalaci~
ju iii objekt;
5) evidenciju o redovnim i vanrednim pregledima, koji se vde po pravilniku orga-
nizacije udru:Zenog rada.
Clan 13.
Organizacije udruienog rada i druge organizacije, u kojima se radi sa eksplozivi-
ma, dllZne su da odrede odgovomog elektrotehnickog struenjaka za elektricna postroje-
nja radi vodenja eflkasnog nadzora nad tim postrojenjima
Strueno lice iz stava I. ovog clana odreduje radove koji se odnose na odrZavanje,
opravke, dopune i usavrSavanje elektriCnih postrojeqja i stara se o blagovremenosti pre-
gleda i azurnosti dokumentacije.

Clan 14.
Elektriena postrojeqja, uredaje i instalacije iz clana I. ovog pravilnika moze da
izvodi samo organizacija udruienog rada koja je registrovana za takvu delatnost i koja
raspolaze odgovarajuCim struCnim kadrom specijalizovanim za vrienje tih radova

V. !ZVOOENJE ELEKTRICNIH POSTROJENJA,

UREElAJA I INSTALAaJA
Clan 15.
Tehnicka dokumentacija za nova elektricna postrojeqja i elektricna postrojenja kod
kojih se vrSi bitna rekonstrukcija, a koja bi mogla prouzrokovati aktiviranje eksploziva ili
qjihovih sastavnih materija, izradoje se po vaieeim propisima.

ban 16.
MontaZu, rekonstrukciju, opravke i odriavaqje elektriCnih postrojenja z.Sticenih u
,,Eks" izradi moZe vrSiti sarno lice koje j~ osposobljeno za izvodenje takvih radova i koje
raspolaze elektrotehnickom struenom spremom i proverenim znaqjem iz oblasti tehniC-
kih i sigumosnih propisa, kao i jugoslovenskih standarda koji uredt!iu materiju za delat-
nost te vrste. Proveravanje znanja operativnog osoblja treba vriiti kod odgovarajuee struc-
ne organizacije svake tri godine i posle svake izmene navedenih propisa, odnosno stan-
darda u okViru naznaeenog roka.
Clan 17.
Organizacije udruienog rada i druge organizacije, kqje rade sa eksplozivima, mo-
raju imati pravilnik o radu sa elektriCnim postrojeqjima, odnosno o radu na tim postroje-
njima.
Organizacije iz stava I. ovog clana moraju imati i pravilnik o evidenciji navedenih
· radova za novogradnje, rekonstrukcije, opravke i odriavanje pomenutih postrojeqja. Tim
pravilnikom treba predvideti i obavezne povremene preglede u pogledu ispravnosti tih
postrqjeqja, s tim da rokovi ne smeju biti duzi od jedne godine.

354
 Clan 18.
Organizacije udruZenog rada i druge organizacije, koje rade sa eksplozivima, dUZ-
ne su da vode poseban dnevnik o izvrSenim radovima na elektriCnim postrojeQjima, ure-
dajima i instalacijama.
U dnevnik se svakodnevno upisuju i svi dnevni, sedmii:ni iii godiSnji pregledi, koji
su predvideni kao obavezni po pravilniku organizacije udruienog rada odnosno druge or-
ganizacije. U dnevnik se upisuju i maqji radovi (na primer: izmene osiguraCa, regulisanje
zaStitnih releja, izmene veznih Serna i instalacionih nacrta i dr.).

VI. OPSTE MERE ELEKlRICNE BEZBEDNOSTI

Clan 19.
Za svaki elektricni uredl\i koji se upotrebljava u prostoriji ugroienoj od eksploziva,
mora da postoji bezbedno i pristupacno mesto sa koga se komandna tabla moze lako do-
hvatiti i, u sluCI\iu potrebe, iednostavnim pokretom iskljuciti, odnosno prekinuti stnlino
kolo.
Pri tome se nulti odnosno neutralni vodiC iii uzemljenje mora prinudno ukljuCivati
zajedno i istovremeno sa ostalim faznim vodiCima. Nulti vod se ne sme ukljuCiti, ako to
ne dozvoljava upotrebljeni naCin zaStite od previsokog napona dodira.

Clan 20.
Da bi se elektricni uredl\i iskljucio iz mreze dozvoljena je upotreba utikaea.
Utikac se sme upotrebljavati kod uredaja koji iz mreze do 250 V prema zemlji ne
uzima vise od 16 A, odnosno kod jednosmerne struje vise od 10 A

Clan 21.
Sve elektricne uredl\ie treba zastititi od uticl\ia vode i vlage kao i elektricnih, meha-
nickih, hemijskih i termickih uticaja tako da se pri propisanoj upotrebi obezbede potpuna
pogonska sigurnost i zaStita od eksplozije.
Clan 22.
Vodovi za prikljucivanje elektricnih uredaja i prenosnih elektricnih alata, koji se
mogu premestati, moraju se tako rasporediti da budu sto bolje za!ticeni od mehanickih
oSteCenja i hemijskih uticaja.
Clan 23.
u pogledu zastite elektricnih postrojenja . u zgradama i drugim objektima od
atmosferskih prenapona i udara groma vaie Pravilnik o tehniCkim propisima o gromobra-
nima (,Stu~beni list SFR.l", br. 13/68) i Pravilnik o tehnickim merama za z.Stitu elektroe-
nergetskih postrojeljja od prenapona (,Siuzbeni list SFRJ", br. 7/71).

VII. POSEBNE MERE ELEKlRICNE BEZBEDNOSTI

Clan 24.
Elektricna postrojeljja (Eks-postrojenja) !reba tako projektovati, izvoditi i odriavati
da ne mogu nastati opasni elektriCni naboji koji bi mogli prouzrokovati elektriCne iskre i
upaliti eksplozive u bilo kom obliku.

2.l .. -1 355
 Clan 25.
Na mestima koja su ugrozena od eksploziva mogu se upotrebljavat~ pored elek-
tricnih postrojenja iz clana 24. ovog pravilnika, i elektriena postrojenja izvedena u slede-
Cim vrstama zaStite, i to:

.B"·'
I) u zastiti ,neprodorni oldop", oznaka (St)ILB - najmanje za grupu gasova

2) u za!titi .punjenje gasovima", oznaka (Sp)Il;

3) u zastiti ,poveeana sigumost", oznaka (Ss)Il, ako su izvedena u mebanickoj za-
stiti IP 43 odnosno kod elektricnih masina najmanje u za8titi IP 33, a prikljuCni ormariCi
u zastiti IP 43;
4) u zastiti ,samosigurnost", oznaka (Si)Il, ako rade i elektricni uredaji zajedno sa
strujnim kolima (koja su povezana sa tim uredajima), ali sa rnalom elektricnom energi-
jom koja nije u stanju da prouzrokuje eksploziju.

Clan 26.
Kod svih elektrienih postrojenja i uredaja, koji su gradeni za mesta ugro:!ena od
eksplozivnih smesa gasova, a upotrebljavaju se na tim mestima, otvore za dovod konden-
zovane vlage odnosno vode, ako oni postoje, treba izvesti tako da se onemoguCi prodira-
nje praline u unutra!njost navedenih postrojenja i uredaja.

Clan 27.
Poldopac i za!titni oklop elektrienog uredaja moraju biti izradeni od takvog mate-
rijala koji neee prouzrokovati iskre pod udarcima metalnih predmeta

Clan 28.
Odgovarajucom izradom odnosno oblikom spolja!njih povrsina elektricnih ureda-
ja treba spreCiti odnosno ote:!ati talozenje praline iii kapi eksploziva i istovremeno olaksa-
ti Ci!eenje tih cestica sa navedenih povr8ina.

Clan 29.
Elektricne varnice koje bi mogle upaliti eksplozive iii njihovu naslagu, ne smeju se
stvarati na mestima na kojima mogu da izazovu paljenje eksploziva.

Clan 30.
ElektriCni uredaji smeju se ugradivati samo na povrSinama i mestima na kojima
temperatura eksploziva ne mo:Ze preCi odredenu graniCnu temperaturu.

Clan 31.
Granicna temperatura iz clana 9. tacka 15. ovog pravilnika sme da iznosi najvi!e
120' c kod svih eksploziva cija je temperatura paljenja odnosno rastvaranja 1800 c ill vi-
Se.
Za eksplozive sa temperaturom paljenja odnosno rastvaranja ispod 1800 C, elek-
tricne uredaje treba izraditi po posebnim kriterijumima.

Clan 32.
Radi sigurnosti u radu, upotrebu elektricnih pogonskih sredstava u prostorijama
ugroienim od eksploziva treba ograniCiti na najmanju moguCu meru.

356
 Clan 33.
Organizacije udruzenog rada ili druge organizacije moraju svojim pravilnikom od-
rediti koja se elektricna pogonska sredstva (elektricne alatke, busilice, instrumenti i sl.)
smeju koristiti i u kojim slutajevima u prostorijama ugroZenim od eksploziva.

Clan 34. ·
Nije dozvoljeno postavljati uredaje za razdeobu elektricne energije, osiguraee ulja-
ne prekidaee, sredstva za pokretanje motora, kondenzatore i pribor za produiavanJe vo-
dova, ako su u pitanju prostorije iz clana 32. odnosno 33. ovog pravilnika.

VIII. POSEBNE ODREDBE

l. Elektromotori

Clan 35.
Dozvoljenaje upotreba samo kaveznih elektromotora koji su izvedeni u mehaniC-
koj zastiti najmaJ1ie .IP 44" sa kotrljajucim Ieiajima. PrikljuCni ormaric mora biti izveden
u mehanickoj zastiti najmanje .IP 54".
Elektromotore treba zastititi motornim zastitnim prekidacima od preopterecenja, i
to u svim fazama, iii sredstvima jednake vrednosti. Otvori za ulaz vazduha za hladenje
!reba da imaju zastitne mreze, a otvori tih mreia moraju odgovarati mehanickoj zastiti
oznake ,IP 20".
Ne moraju biti zastieeni od preoptereeenja elektromotori koji podnose trajnu stru-
ju pokretanja, a pri tome se ne zagrevaju preko dozvoljene granice.
Svi elektromotori moraju biti zastieeni od kratkog spoja.

Clan 36.
Lopatica ventilatora za hlade11ie mora biti tako konstruisana da bude onemogueen
dodir sa kuastem elektromotora koji bi mogao da prouzrokuje varnieenje.

2. Transfonnatori, kondenzatori i usmerivac

Clan 37.
Za transforrnatore, kondenzatore i usmerivaCe vaZe sledeCe odredbe, i to:
I) dozvoljeno je upotrebljavati transformatore, kondenzatore i usmerivaCe samo
kao ure<h\je za merenje, regulaciju i upravljanje;
2) dozvoljeno je optereCenje ovih uredaja do 50% nazivne snage, a najveCa dozvo~
ljena nazivna snaga iznosi 2 kVA;
3) kondenzatori moraju biti gradeni za IOOo/o visi nazivni napon od pogonskog na-
pona;
4) suvi usmerivaci moraju biti gradeni za 25% visi nazivni napon od pogonskog
napona.
Dozvoljena je upotreba zaStitnih transformatora za mali napon.

357
 3. Preklda~l i ure&ljl za upravQIID,ie

tlan 38.
U pogledu prekida<:a i uredaja za upravlj811ie vaze sledece odredbe, i to:
I) u prostorijama ugrozenim od eksploziva ograni~eno je ugradivaJ1je prekidafu i
uredaja za upravljanje, i to:
a) prekida<:a strujnih kola za osvetljenje do 1000 VA, aline vise od 16 A pogon-
ske struje;
b) komandnih, grani~nih i pomocnih prekidai:a za pogonska sredstva do 1000
VA, ali ne vise od 16 A pogonske struje;
v) prekidaca za elektromotore i druga induktivna trosila do 1000 VA, ali ne vise
od 16 A pogonske struje;
g) prekida~a za druga pogonska trosila do 3000 VA, aline vise od 16 A pogon-
ske strl\ie;
d) prekida<:a i preklopnika za merne uredaje;
2) zivini i vakuumski prekidaci ne smeju se opteretiti vise od 25% njihove nazivne
snage za ukop~avanje i iskop~avanje, odnosno najvise do 250 VA;
3) pri upotrebi prekida<:a koji su pretezno optereceni induktivnim strujnim kolima,
moraju se predvideti mere za spreCavai\ie nastanka opasnih prenapona.

4. Termi~kl uredoji I uredoji za gr~anje

tlan 39.
Priklju~ivanje termi~kih uredl\ia i uredl\ia za grejanje dozvoljeno je samo ako su ti
uredaji stalno pri~vclCeni,
odnosno ako ih nije moguCe premeStati pod naponom. Te ure-
rtaje treba tako postaviti da bude obezbedeno nesmetano odvodenje toplote. Za ostale
sluCajeve vaZe odredbe Propisa o elektriCnim postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroZ.enim od eksplozivnih smeSa koji su sastavni deo Pravilnika o elektriCnim postroje-
njima na nadzemnim mestima ugroZenim od eksplozivnih smeSa i TehniCkih propisa za
konstrukciju, izradu i ispitivanje elektriCnih uredaja za rad u atmosferi eksplozivnih sme-
Sa koji Cine sastavni deo Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektriCnih uredaja
za rad u atmosferi eksplozivnih smeSa.

5. Uredojl za su!e.Ue

tlan 40.
Dozvoljeno je, po pravilu, upotrebljavati samo ormare, za suSenje koji su stalno
pri~vrseeni tako da se ne mogu premestati.
lzuzetno od odredbe stava I. ovog ~lana, ako je radi proizvodnje neophodno obe-
zbediti premestanje tih ormara, mora se njihov pomocni dovod iii kabl dobro pricvrstiti i
stalno priklju~iti na ure(!aj za susenje.
Nije dozvoljeno priklju~ivati ormare za su!enje sa utikacima iii natika~ima. U po-
mocne prikljufue vodove nije dozvoljeno ugradivati prekidaoo. Kod susnica sa prirodnim
provetravanjem greja~i moraju biti potpuno odeljeni od korisnog prostora tako da ~estice
eksploziva i eksplozivnih materija ne mogu dospeti do grejai:a (zatvaranje najmanje IP
54). GrejaCi se moraju tako rasporediti da se na svim mestima u korisnom prostoru po-
stigne ravnomerna temperatura.

358
 Clan 41.
Tempe~tura na delovima zida korisnog prostora koji su najblizi grejaCima, na po-
eetku zagrevanJa, odnosno u toku mda, ne sme prekoraciti temperaturu iznad 15' C,
odnosno dve treCine temperature na kojoj nastaje mstvaranje eksploziva.

Clan 42.
. Susnice sa vestackim provetravanjem mogu mditi samo u struji svezeg vazduha.
Pri tom grejaee !reba tako blokirati i provetravati da se mogu ukljucivati samo kad provet-
ravanje radi.
U susnici se mora uvoditi Cist vazduh bez eestica eksploziva.

Clan 43.
, . Na prednju stranu susnice trebapostaviti koqtrolne svetiljke koje 6e svetleti kadje.
susruca u pogonu, odnosno kad temperatumi regulator uklopi grejaCe.

Clan 44.
SuSnice moraju imati na vidljivom mestu ugraden terrnometar koji Ce pokazivati
temperaturu najtoplijeg mesta u korisnom prostoru. Termometar se ne sme ugradivati na
vrata.

Clan 45.
Su!nice moraju imati pouzdani automatski regulator temperature sa osetljivoscu
najvise do ± 2° c. Regulacija temperature treba da deluje preko uredlija koji su zasticeni
od mehanickog ostecenja i kod kojih ne moze doCi do otvorenog varnieei\ia (na primer
pomocu Zivine sklopke). Temperaturni regulator treba da bude tako izraden da ga neo-
vlas6ena Iica ne mogu podesavati.

Clan 46.
Uz regulator temperature treba postaviti i kontrolnik temperature koji ce iskljuciti
grejanje i dati signal opasnosti cim se radna temperatura poveea za )5' C. Regulator tem-
pemture treba blokirati kontrolnikom temperature da bi se podesavai\iem regulatora isto-
vremeno podeSavali odgovarajuCa temperatura i kontrolnik temperature.

6. Elektrima mma Iemila, uredllil za zavarivanje i

drogi termi&i ured'lil

Clan 47.
Elektricna ruena lemila, uredl\ji za zavarivanje i drugi termicki uredaji smeju se
prikljucivati odnosno upotrebljavati samo uz dozvolu nadl.Zne elektroenergetske inspek-
cije i inspekcije rada.
Pri radu sa ovim uredajima primenjuju se sledeCe odredbe, i to:
1) temperature povr8ine grt1iaea i uredaja za grejai\ie na mestima koja su pristu-
paena eksplozivima ili eksplozivnim materijama ne smeju prekoraciti 1200 C. Taj uslov se
obezbeduje nacinom konstrukcije iii odgovarajuCim za!titnim uredajima (na primer auto-
matskim kontrolnicima temperature);

359
 2) povrsina uredl\ja za grejanje i grejaea mora biti glatka tako da se mo~e lako i br-
zo Cistiti. Nije dozvoljeno upotrebljavati cevi sa rebrima iii nastavcima;
3) termicki uredl\ji koji su punjeni teenostima, moniju imati pokazivac nivoa da bi
se nivo mogao spolja lako uo~iti;
4) na svim termickim uredajima iz tacke 3. stava 2. ovog clana mora se namestiti
vidna tablica za upozorenje sledeee saddine: .Uredaj se moze prikljuciti samo kad je na-
puqjen teCnoSCu". Nivo teCnosti treba proveravati u redovnim vremensk.im razmacima.
Zaptivke koje propu!taju teenost moraju se odmah promeniti. Treba voditi raeuna o opa-
snosti od zamrzavanja.

7- Utlka8 i utika~ke kntije

Clan 48.
Utikace i utikacke kutije dozvoljeno je postavljati i namestati samo sa pripadaju-
cim sklopkama za blokiranje, tako da se utikac moze stavljati i vaditi samo pri beznapon-
skom stanju. Utikac se stavlja u utikacku kutiju odozdo na gore, pod uglom od najvi§e
30' prema vertikali. Utikacke kutije moraju imati poklopce sa automatskim zatvara-
njem.

8. Svetiljke

Clan 49.
Mehanicka za!tita armatura za svetiljke mora biti izvedena najmanje u zastiti od
prodora pra!ine i prskajuee vode, lj. ,IP 54" prema Tehnickim propisima za konstrukciju,
izradu i ispitivanje elektricnih uredaja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa koji cine sas-
tavni deo Pravilniks o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektricnih uredl\ja za rad u atmos-
feri eksplozivnih smesa.
Armature svetiljki moraju biti opremljene za!titnim staklom. Dozvoljena je upot-
reba stakla ili drugih prozirnih materijala koji su mehanicki, termicki i hemljski dovoljno
otpoml. Na svim svetiljkama treba na dobro vidljivom mestu oznaciti najveeu dozvoljenu
jacinu paljenja u vatima.
Clan 50.
Svetiljke se moraju opremiti zaStitnom korpicom ili mreZom. Na metalne zaStitne
korpice treba staviti za!titnu oblogu od meke gume iii odgovanijueeg materijala ili ih bar
treba presvuCi takvim materijalom. Ako su svetiljke nameStene tako da ne preti opasnost
od mehanickog osteeenja, zastitna korpica nije potrebna.

Clan 51.
Udaljenost zastitnog stakla od svetiljke mora iznositi najmanje 1,5 mm za grla E
10 i E 14. Kod veCih grla udaljenost se odreduje prema odredbama Tehnickog propisa za
konstrukciju, izradu i ispitivanje elektricnih ured,Ya za rad u atmosferi eksplozivnih sme-
sa, koji Cini sastavni deo Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektricnih uredaja
za rad u atmosferi eksplozivnih smesa

Clan 52.
Skidanje wtitne korpice i stakla mora se vr!iti samo specijalnlm alatom a pri bez-
naponskom stanju armature.

360
 Clan 53.
Granicna temperatum na mestima spoljnih povr8ina svetiljki koje se najvise zagre-
vaju ne sme, ni u kom slueaju, biti veea od 1200 C.

Clan 54.
U armatumma svetiljki nije dozvoljeno namestati grla 8a prekidacima. Ruene pre-
nosive svetiljke moraju biti opremljene zaStitnim korpicama odnosno mreZom.

Clan 55.
Dozvoljena je upotreba sijalica sa dvostrukom zavojnicom, ali samo pod uslovom
da te sjjalice imaju ugmdene osiguraee.

Clan 56.
Ruene prenosive svetiljke i svetiljke na mdnim mestima momju biti opremljene si-
jalicama koje mogu da podnose udarce i potrese.
Rucne svetiljke za osvetljavanje sudova, kada, cisterni i sl. smeju se prikljucivati sa-
mo na mali napon. Svaka pojedina svetiljka mora biti zasebno prikljueena na zastitni
transformator sa odvojenim prirnamim i sekundamim namotajem.

Clan 57.
Tehnicke kamkteristike svetiljki sa sopstvenim izvorima napona moraju odgovarati
JUS-u N.S8.

Clan 58.
Za ostale slueajeve koji nisu regulisani ovim odeljkom vaze odredbe tacke 12. Pro-
pisa o elektriCnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrofenim od eksplozivnih
smeSa, koji Cine sastavni deo Pravilnika o elektriCnim postrojenjima na nadzemnim me-
stima ugroZenim od eksplozivnih smeSa.

9. Kablovi i provodnici

Clan 59.
Kab!ovi koji nisu po!ozeni u zemlju moraju imati omot od vatrostalnog materija-
Ia.
Clan 60.
Dozvoljena je upotreba kablova, vodova i provodnika, koji su nile navedeni, a
odgovaraju jugoslovenskim standardima.
Treba izabrati kablove i provodnike, koji su otporni prema hemijskim i termiCkim
uticajima na mestu upotrebe, i to;
1) kablove !PO 00 do !PO 33 po JUS-u N.C5.020 i PO 00 do PO 28 odnosno PP
00 do PP 48 i EP 48 po JUS-u N.C5.220. Navedeni kablovi mogu biti i bez metalnog pla-
Sta;
2) instalacione provodnike P/F, P/J, P/MJ i P/MF po JUS-u N.C3.202 do
'I.C3.205 (samo za ormare, telekomunikacione i merne vodove);

361
 3) instalacione provodnike PP i PP/J po JUS-u N.C3.220 i N.C3.302;
4) instalacione provodnike GN/A i GN/AJ po JUS-u N.C3.405 i N.C3.406;
5) provodnike sa gurnenom i plasticnom izolacijom G i P prema jugoslovenskim
standardima.
Za telekomunikacione vodove i vodove koji slu~e za prikljuCak memih sprava,
mogu se, osim kablova, vodova i provodnika pod 1 do 5 stava 2. ovog clana, upotreblja-
vati i kablovi sa metalnim pla~tom TC 10 po JUS-u N.C4.110 i prikljucni gajtani TG 00
do TG 50 po JUS-u N.C2.300 do N.C2.350.
Aluminijumski provodnici energetskib kablova i vodova moraju imati presek naj-
manje 16 mm2 • Upotreba golih aluminijumskih provodnika nije dozvoljena.

IX IZBOR EKSPLOZIONE ZASTITE ELEKTRICNIH POSTROJENJA

U SLUCA!EVIMA NJIHOVOG NORMALNOG IZVODENJA

Clan61.
Sprovodenje eksplozione zastite elektriCnih postrojenja u sluCajevima 11iihovog
normalnog izvodenja prikazano je u Pregledu izbora eksplozione zaStite elektricnih po-
strojenja (u daljem tekstu: Pregled), koji je odstampan uz ovaj pravilnik i cini njegov sas-
tavoi deo.
Ako izrada postrojel1ia ili radni postupci odstupaju od uobicajenog stanja, treba
izvriiti izbor prema Pregledu.
U Pregledu oznake eksplozione zastite obelezene su sledeeim skraeenicarna, i
to:
1) (Eks) - eksploziono sigurna postrojel1ia u smislu odredaba ovog pravilni-
ka;
2) (S) - eksploziona zastita u smislu odredaba Propisa o elektricnim postrojel1ii-
ma na nadzemnim mestima ugroZenim od eksplozivnih smeSa, koji cSne ·sastavni deo
Pravilnika o elektricnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugro~enim od eksploziv'
nih smesa i u smislu jugoslovenskog standarda JUS N.S8;
3) Proizvoljno - izraz koji oznaeava da elektricni uredaji i instalacije ne moraju
biti u eksplozionoj za~titi, ali moraju odgovarati vazeCim elektrotehnickim propisima i
standardima;
4) Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije - izraz koji oznaeava da elektricni ure-
daji i instalacije ne moraju odgovarati vaiecim propisima o eksplozionoj zastit~ ali mora-
ju biti gradeni prema vaieCim propisima za vlazne prostorije, s tim da se goli izolovani
vodovi ne smeju postavljati na dohvat ruke ili koristiti za za8titne vodove.
Uz skraCenice navedene su, gde je to potrebno, i pojedinosti sa pozivanjem na
odgovarajuee clanove ovog pravilnika.

X ISPITIVANJE I ODRZAVANJE

1. lspitivllllie

Clan 62.
Ispitival1ie eksploziono za8tieenih (S) elektriCnih uredaja i eksploziono sigumih
elektriCnih postrojel1ia (Eks) vrii se tipskim ispitivanjem i ispitival1iem pojedinacnih ure-
daja ili postrojenja

362
 Tipsko ispitivanje vrii se ispitivanjem samo nekih elektriCnih urcdaja, uzetih iz se~
rijske proizvodt\ie, ako ti proizvodi iml\iu samo oznaku tipa (a ne i redni raspored oznake
tipa) i oznaku rednog fabrickog broja.
Ako elektricni uredl\ii iz stava 2. ovog clana iml\iu i redni raspored oznake tipa,
ispitivanje svakog proizvedenog elektricnog uredl\ia vrsi se posebno.
U pogledu tipskog i pojedinacnog ispitivanja radi izdavanja tipskog i pojedinacnog
atesta, kao i u pogledu postupka za eksploziono sigurne elektricne uredaje sa oznakom
(Eks) primenjuju se odredbe Tehnickih propisa za konstrukciju, izradu i ispitivanje elek-
tricnih uredaja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa, koji cine sastavni deo Pravilnika o
konstrukciji, izradi i ispitivanju elektriCnih uredaja za rad u atmosferi eksplozivnih sme~
sa.
Clan 63.
Tipskim ispitivat\iem treba utvrditi eksplozionu zastitu i eksplozionu sigurnost ti-
pova elektricnih uredaja, koji se obelezavaju oznakom (S) ili oznakom (Eks). 0 izvr5e-
nom ispitivanju izdl\ie se Iipski atest.

Clan 64.
lspitivanjem pojedinacnih uredaja koji iml\iu oznaku (S) ili (Eks), treba utvrditi
eksplozionu zastitu i eksplozionu sigurnost svakog pojedinog uredl\ia domaee iii strane
proizvodnje. Ovo ispitivanje treba vrSiti na novim elektriCnim uredajima, popravljenim
elektricnim uredl\iima i elektricnim uredl\iima cija je eksploziona zastita iii eksploziona si-
gurnost dovedena u sumnju.

Clan 65.
Eksploziono ispravne elektricne uredl\ie ispitane prema odredbama clana 64. ovog
pravilnika, S-komisija obeleiava oznakom (S) iii oznakom (Eks) i na njih stavlja plocicu o
izvrsenom ispitivanju sa podacima u smislu cl. 10. i II. ovog pravilnika i podacima iz gla-
ve 15. Propisa o elektricnim postrojeJ1jima na nadzemnim mestima ugrozenim od eksplo-
zivnih smeSa, koji Cine sastavni deo Pravilnika o elektriCnim postrojenjima na nadze-
mnim mestima ugrofenim od eksplozivnih smeSa.
ElektriCni uredaji koji se proizvode masovno i imaju tipski atest a nemaju broj
proizvodaea, obeleiavaju se oznakom (Eks) iii oznakom (S), ali se na t\iih ne stavlja plo·
cica sa podacima o ispitivanju, nego samo zuti otisak: ,.(Eks) ispitano" iii "(S) ispita·
no".
Clan 66.
Kupci inostranih elektricnih uredaja treba pre nabavke da traze od S-komisije mi-
Sljenje o eksploziono sigurnoj zaStiti tih uredaja.

2. Oddavaqje

Clan 67.
Oddavat\ie i opravke eksploziono sigumih elektrienih uredl\ia mogu vr5iti samo
struena llca koja su ovlaseena za izvodenje takvih radova shodno odredbama Cl. 4, 13. i
16. ovog pravilnika.
Strucna lica iz stava 1. ovog clana odreduju se pravilnikom organizacije udruzenog
rada, odnosno druge organizacije.

363
 Clan 68.
Lica kojima !reba pismeno poveriti odriavanje elektriCnih uredaja, moraju obratiti
posebnu pafnju na ispravnost eksplozioilo sigurne zastite elektrifuih uredsja. Dum0st je
tih lica da se staraju o afurnosti pregleda ovih uredaja i o rokovima njihovog izvrie-
nja.
Nadeno stanje mora biti upisano u posebnu knjigu pregleda.

Cian 69.
Zabranjeni su: radovi nil odrZavanju, opravkama i pode8avanju elektriCnih uredsja
eksploziono sigume zaStite dok su pod naponom; radovi u vezi sa izmenama njihovih
osiguraCa, sijalica, grejnih tela i sL, kao i radovi na pode8avanju funkcionisanja zastitnih
releja i zastitnih automata.

Clan 70.
Sastavne povr8ine, sigumosni raspori u za!titi neprodornog oklopa i drugi slicni
delovi za zatvaranje, moraju biti uvek Cisti i premazani tankim slojem maziva bez kiselina
iii drugih sastojaka, koji nagrizaju povr8inu.

Clan 71.
Vyci koji drie kuCiSta i poklope~, kao i elektrifue uredaje za temelje, zidove ili ma-
sinske konstrnkcije, moraju biti pritegnuti pomoeu specijatnog kljuea uz odreaeni priti-
sak, da, bi se spreeila povreda navoja TI vijci treba da budu osigurani od popustanja po-
mocu oprufne podlo!ke ili pomocu slicnih osiguraea.

Clan72.
Na ugrozenirn mestima dozvoljeno je otvarati zastitna kucista elektriCnih uredaja
samo ako su svi delovi uredaja u kuCistn u beznaponskom stanju, a pored toga efikasno
zasticeni od dodira.
lzuzetno od odredbe stava I. ovog clana, licima koja su dobra upoznata sa elek-
trifuim uredsjem dozvoljeno je, pod nadzorom odgovornog lica, da ostave ulazne stezalj-
ke elektriCnog uredsia pod naponom u cilju kontrole naponskog slanja, i to pri iskopea-
nom naponu u ostalim delovima uretU\ja.
Clan 73.
Na eksploziono sigumo za!ticenirn elektricnirn postrojenjima ne smeju se vriiti
izmene koje bi mogle umanjiti njihovu eksplozionu za!titu. Na postojecoj eksplozionoj si-
gurnoj zastiti ne smeju se vr!iti nikakve izmene bez prethodno pnbavljenog mi!ljenja S-
-komisije.
Odredba stava I. ovog clana vaii i za eksploziono zasticena elektricna postrojenja
na mestima ugrozenim od eksploziva.

Cian 74.
Radionice koje vrie opravke eksploziono sigurnih ili eksploziono zasticenih ureda-
ja duzne su da stavlj'\iu na njihova kuCiSta ploCicu sa naznaeenjem izvriene oprav-
ke.

364
 PREGLED IZBORA EKSPLOZIONE ZASTITE ELEKTRICNIH POSTROJENJA U SLUCAJEVIMA
NJIHOVOG NORMALNOG IZVOOENJA
Redni
Vrste eksploziva i opis mesta
broj
I 2
1. Cmi barut i Jljemo sliCoi eksplozivi
Mesta:
I) prostorije za meSat\je, drobljenje,
ribanje, glljeeeQje, usitnjavanje u zrnca,
prosejavanje, poliraQje, namotavanje
2) medusldadigta za barut u baCvama, vre-
Cama itd.
3) prostorije za pakovanje
4) skladigta za otpremu spremnog,
upakovanog baruta
2. Bezdimni nitrocelulozni barut sa rastvaraCima
Mesta:
I) skladista nitroceluloze, ovlazene vodom
i rastvaraCem
2) prostorije za odstranjivanje masnoCe i sl.
alkoholom, za gnjeCenje, presovanje i
prethodno sugenje
3) prostorije za rezanje, prosejavanje i
w suSenje u vakuumu
'"'
v.
(clan 61. Pravilnika)
Opasnosti
3 4
Fma lako zapaljiva pra8ina
Fina lako zapaljiva prasina
Mala kolicina pragine
Opasnost postoji ako se
nitroceluloza osuSi
Eksplozivne sme8e zapaljivih
para sa vazduhom
Eksplozivne smeSe zapaljivih
para sa vazduhom i barutna
prasina
Dozvoljeni elektricni uredaji i
instalacije, odnosno naCin zaStite
tih uredaja i instalacija
Preklopnici za meme uredaje: (Eks), clan
38. taCks I. pod d)
Prekidaci: (Eks), clan 38.
Svetiljke: (Eks), clan 49.
Memi instrumenti: (Eks)
Svetiljke: (Eks), clan 49.
Svetiljke: (Eks), clan 49.
Kablovi i provodnici, prekidaCi, svetiijke:
proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije
(S) za sredstva za vlaienje sa tackom zapalji-
vosti ispod 21 o C. Kod ostalih ovlazivaea
proizvoljno, ali kao za vlaine prostorije
(Eks) ili (S)
(Eks) iii (S)
w 4
g; I 2 3

4) prostorije za vlafenje Suva barutna praSina (Eks)

5) prostorije za susenje, grafitiranje, PraSina (Eks)
prosejavanje, otpra.Sivanje
6) meduskladista; prostorije za pakovanje (Eks)
7) skladista za otpremu spremnog, Kablovi i provodnici - prekidaCi, svetiljke:
zapakovanog baruta proizvoljno, ali kao za vlalne prostorije

3. Bezdimni nitrogllcerinsk! bamt bez rastvaral!a

Mesta:
I) skladista za vlazne sirovine Opasnost pri isusenju (Eks)
2) prostorije sa ribalicama, gnjecilicama, Opasnost pri isuSenju (Eks)
valjcirna, presama i pufastim presama
3) prostorije za rezanje, su5enje, grafitiranje, Prasina (Eks)
prosejavanje, rezanje presovanih delova
4) meduskladista; prostorije za me5anje Moguenost ulaska prasine (Eks)
5) prostorije za pakovanje (Eks)
6) skladista za otpremu spremnog, Proizvoljno, uredaji i instalacije kao u rednom
zapakovanog baruta broju 2 pod 7

4. Pikrinska kiselina
Mesta:
1) prostorije za nitriranje, razredivanje, pranje Vodom raskvasena kiselina (Eks)
2) prostorije za suSenje, prosejavanje i PraSine, pikrati (Eks)
pakovanje
3) meduskladista Prasine, pikrati (Eks)
4) skladista za otpremu spremne, upakovane Proizvoijno, uredl\ii i instalacije kao u rednom
pikrinske kiseline broju 2 pod 7
 I 2 3 4

5. Triuitrotolool i slims aromatska nilrojediJiiellia

Mesta:
1) prostorije za mononitriranje Eksplozivne smeSe para sa (S)
vazduhom
2) prostorije za binitriranje i trinitriranje, Eksplozivne smeSe para sa (Eks) ili (S)
odeljenje za pranje, meduskladiste odlivenih vazduhom i sublimati
proizvoda, prostorije za suS:enje u vakuum
kotlu
3) prostorije za granuliraljje, mlevenje, suseljje, PraSina PrekidaCi i uredaji za upravljanje, termicki
prostorije za pakovanje uredl\ii, uredaji za susellie: (Eks) cl. 38, 39.
i 40.
Svetiljke: (Eks) clan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
4) prostorije za prekristalizaciju sa gorivim Eksplozivne smeS. para sa (Eks) ili (S)
rastvorima vazduhom
5) meduskladista Prasina (Eks)
6) skladista za otpremu spremnog, upakovanog Proizvoljno, uredaji i instalacije kao u rednom
eksploziva broju 2 pod 7
6. Nilro]IOIIIabeksogen i slims nitrojediJiiellia
Mesta:
I) prostorije za nitriranje i pranje, Vlatan eksploziv (Eks)
meduskladista
2) prostorije za prekristalizaciju sa Eksplozivne sm.Se para sa (Eks) ili (S)
zapaljivim rastvaraCima vazduhom
3) prostorije za susenje, prosejavanje Kao u rednom broju 5 pod 3
i pakovaljje PraSina
4) meduskladista Prasina Proizvoljno, uredaji i instalacije kao u rednom
broju 2 pod 7
5) skladista za otpremu spremnog, upakovanog Kao u rednom broju 2 pod 7
"'~ eksploziva
"'g:: I 2
7. Uljani i i!elatinski eksplozivi
Mesta:
I) prostorije za nitriranje, odvajanje, pranje,
naknadno odeljivanje i f!ltriranje,
skladistenje i odvodnjavanje
sporedne prostorije koje su od prostorija za
nitriranje i drugih prostorija odeljene
sredstvima protiv ulaska grube pr.Sine i
vodenog mlaza (odgovarajuea oznaka IP 33)
2) prostorije za proizvodnju sirove
barutne mase
3) prostorije za suSenje kolodijum-vune
4) prostori za mesanje i gnjecenje
5) prostorije za patroniranje
6) prostorije za parafiniranje, pakovanje,
meduskladistenje
7) skladista za otpremu spremnog, upakovanog
eksploziva
8. Eksplozivl na bazl amonijabte salitre i ostali eksplozivi sliau bamtu
Mesta:
1) prostorije za mlevenje, prosejavanje i
3 4
Uljani eksplozivi Prekidaci i uredllji za upravljanje, termicki
uredaji, uredaji za susenje: (Eks) cl. 38, 39.
i 40.
Utikaci i utikacke kutije: (Eks) clan 48.
Svetiijke: (Eks) Clan 49.
(prozimi delovi od stakla, a od drugog mate-
rijala samo ako je ll\i materijal ispitan za
upotrebu na pomenutim mestima)
Merni instrumenti: (Eks)
Opasnost pri isusenju (Eks)
Eksplozivna praSina Svetiljke: (Eks) clan 49.
(granicna temperatura 80%C, grupa paljenja
T 5 prema (S)).
Merni instrumenti: (Eks)
Prekidaci i uredaji za upravljanje: (Eks)
Clan 38.
TermiCki uredl\ii i uredaji za grejanje; (Eks)
clan 39.
Svetiljke: (Eks) clan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)
(Eks)
Proizvoljno, ali kao u rednom broju 2 pod 7
PraSina Proizvoljno, ali kao za vlazne prostorije i u
~ I 2 3 4

susenje Salitre perhlorata, drvenog brasna itd. zaStiti od praSine prema IP 43 (za motore
IP 33, za razvodne table IP 43)
2) prostorije za rastvaraqje aromatskih Sublimati, prskanje eksploziva (Eks)
nitrojedinjenja
3) prostorije za izradu smese eksploziva Prasina (Eks)
4) prostorije za patroniranje (Eks)
5) prostorije za parafiniranje, pakovanje i (Eks)
meduskladisteqje
6) skladista za otpremu spremnog, upakovanog Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije u
eksploziva rednom broju 2 pod 7
9. Hloratni eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za mlevenje i prosejavanje hlorata PraSina Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije i u
z.Stiti od prasine prema IP 43 (za motore
IP 33, za razvodne table lP 43)
2) prostorije za me8aqje i patroniranje PraSina Kao u rednom broju 8 pod I
3) prostorije za kvaseqje hloratnih eksploziva, PraSina (Eks)
pakovanje i meduskladiStenje
4) sldadista za otpremu spremnog, upakovanog Proizvoljno a uredaji i instalacije kao u
eksploziva rednom broju 2 pod 7
10. Stapini I stapini sa cmim barutom
Mesta:
1) prostorije za prosejavanje: mesta za PraSina Preklopnici za meme ured'lie (Eks) Elana
punjenje cmim barutom 38.
Svetiljke: (Eks) iz clana 49.
Merni instrumonti: (Eks)
..., 2) prostorije za opredanje PraSina eksploziva (Eks)
$ 3) ostale prostorije Proizvoljno
...,
-J
0 I 2 3 4

11. Inicijalni eksplozivi

Mesta:
1) prostorije za kuvanje Zivinog
fulminata (alkohol)
2) prostorije za taloZenje i pranje
3) prostorije za suSenje, meSanje i prosejavanje, PraSina eksploziva
skladiStenje smesa za inicijalne eksplozive
sa temperaturom paljenja preko 180" .c
4) predprostorije prostorija navedenih u
tacki II. pod 3
5) prostorije za punjenje kapisli
6) prostorije za presovanje kapisli
7) prostorije za pakovanje, preglede i za
ostale poslove
8) skladista za otpremu spremnih, upakovanih
kapisli
9) prostori za punjenje PraSina
10) prostorije za presovanje, redovno spojene sa
prostorijama za reviziju, pakovanje,
etiketiranje i ostale prostorije
II) skladista za otpremu spremnih i upakovanih
kap!ca
12) prostorije za proizvodnju mase za poniranje, PraSina eksplozivne gasne
poniranje i suSenje
Eksplozivne smese para sa (S)
vazduhom
Kristali eksploziva (Eks)
Svetiljke: (Eks) clan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)
Prasina Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije: Kab-
lovi i provodnici za vlaZne prostorije.
Svetiljke: (Eks) clan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
Prekidaci: (Eks) clan 38.
PraSina (Eks)
Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije
Proizvoljno, ali kao za vlafue prostorije: Kal>-
lovi i provodnici, prekidac~ svetiljke.
Prekidaci i uredaji za upravljanje: (Eks) clan
38.
Svetiljke: (Eks) clan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije
Proizvoljno, ali kao za vlaine prostorije: Kab-
lovi i provodnici, prekidaCi, svetiljke
(S)
smese sa vazduhom
~ I 2 3 4

13) prostorije za manipulaciju i ostale prostorije, Proizvoljno

otpremna skladiSta za upakovanu robu

12. Pirotehni~ka, signalna i rasvetna sredstva

Mesta:
1) prostorije za meSanje, prosejavanje i PraSina Preklopnici za meme uredaje: (Eks) clan 38.
suSenje, kao i sk.ladiStenje smesa Termicki uredaji i uredaji za grejanje: (Eks)
clan 39.
Svetiljke: (Eks) clan 49.
Memi instrumenti: (Eks)
2) prostorije za izradu testaste mase Eksplozivne gasne smese (Eks) iii (S)
pomoeu rastvaranja
3) prostorije za punjenje i presovanje PraSina (Eks)
4) radna mesta sa presovanim sastavima (Eks)
5) prostorije za susenje !aka kod signalnih Eksplozivne gasne smese (S)
sredstava
6) ostale radne prostorije i prostorije za Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije
pakovanje
7) skladi!ta za otpremu spremnih, upakovanih Proizvoljno, ali kao za vla.Zne prostorije: kab-
pirotehnickih proizvoda lovi i provodnic~ prekidaCi i svetiljke

13. Baruti za patrone

Mesta:
I) prostorije za prosejavanje baruta Kao u rednom broju 12 pod I sve (Eks)
2) prostorije za punjenie Proizvoljno, masine za punjenje (Eks)
3) ostale prostorije Proizvoljno
w 4) prostorije sa barutom u otvorenim posudama (Eks)
-..... 5) ostale prostorije Proizvoljno
 '·

_,
w
I 2 3 4
N

14. Raznovrsna municija

Mesta:
I) pripremne prostorije Kao u rednom broju 12 pod I sve (Eks)
2) prostorije za uskladistenje, pripremu Proizvoljno, ali kao za vla:Z:ne prostorije i sa
i suSenje Salitre zastitom od prodiranja prasine prema IP 54
(odnosno IP 33 za motore, a IP 54 za razvod-
ne table)
3) prostorije sa rastvorenim eksplozivima Sublimati i praSina (Eks)
4) prostorije za mehanicku obradu Prasina (Eks)
5) ostale radne prostorije, ako ima eksploziva Prasina (Eks)
u otvorenim posudama
6) prostorije za rad sa upakovanim eksplozivom Proizvoljno, ali kao za vlazne prostorije
za sastavljanje projektila, uvijanje
upaljaca itd.
7) prostorije za preuzimanje i otpremu, kao Proizvoljno, ali kao za vlazne prostorije
i skladiStenje gotove municije
15. Eksplozivi za prolzvodllin otpresaka i naboja za paljellie
Mesta:
1) prostorije za meSanje, prosejavanje, PraSina Prikljucci i uredaji za upravljanje: (Eks) clan
punjenje i merenje 38.
Svetiljke: (Eks) clan 49.
Memi instrumenti: (Eks)
 I 2 3 4
2) prostorije za presovanje i obrubljivanje (Eks)
3) prostorije za rad sa otprescima, za umetanje (Eks)
kapisli i parafiniranje
4) prostorije za pakovanje i preuzimanje, Proizvoljno, ali kao za vlaZne prostorije
kao i skladistenje gotovih otpresaka i
naboja za paljenje
16. Eksplozivi za proizvodlliu u laboratorijama
Mesta:
I) prostorije za laboratorijsku proizvodnju Proizvoljno, ali kao za vlatne prostorije
eksploziva, ispitivanje, obradu i
uskladiStenje
2) suSnice za eksplozive (Eks)
17. Ostali eksplozivi, ako su eksplozivnl pri proizvodllii IIi preradi
Mesta:
I) prostorije u kojima se proizvode, upotreblja- (Eks) iii (S)
vaju i obraduju tekuci eksplozivi ako je
njihova tacka zapaljivosti ispod 55' C iii
ako su zagrejani iznad temperature svoje
tacke zapaljivosti
2) prostorije za proizvodnju u kojima se upo- (Eks) iii (S)
trebljavaju zapaljivi rastvaraCi sa taCkom
zapaljivosti ispod 55° C
3) prostorije za mlevenje, prosejavanje, suSenje (Eks)
4) prostorije za proizvodnju u kojima se nalaze Ne dozvoljava se upotreba elektricnih uredlija
materije u suvom stanju sa temperaturom bez posebnog odobrenja
paljenja, odnosno raspadanja ispod 1800 C
5) prostorije za meianje i dalju obradu (Eks)
...,w
w 6) prostorije za pakovaJ1je i skladistenje Proizvoljno, ali kao za vlafue prostorije
 lzvrsene opravke moraju biti upisane u kQjigu pregleda i u knjigu opravki i obave-
zno se unose u kartoteku odnosnog uredaja. Ova kartoteka se mora voditi a.Zumo pre
smestaja opravljenog uredaja u skladiste odnosno pre otpreme tog uredaja u pogon.
Odredbe ovog clana odnose se i na radionice koje vr8e opravke za sopstvene pogo-
ne.

XI. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 75.
Tehnicke karaktetistike elektricnih postrojenja koja su na dan stupal\ia na snagu
ovog pravilnika zateCena u pogonskim prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima,
moraju se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika dovesti u
sklad sa odredbama ovog pravilnika.
Odredbe stava 1. ovog Clana shodno Ce se primenjivati na dokumentaciju i nacrte
elektricnih postrojel\ia iz tog stava.

Clan 76.
Organizacije udrufenog rada i druge organizacije koje imaju pogonske i druge pro-
storije u kojima se radi sa eksplozivima, duzne su u roku od 30 dana odrediti strucna lica
iz cl. 13, 16. i 67. ovog pravilnika, au roku od 90 dana doneti pravilnik shodno clanu 17.
ovog pravilnika. Ovi rokovi pocirYu da teku od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Za postrojenja koja se tog dana zateknu u pogonu va.Ze odredbe cl 4, 13, 15, 16. i 18.
ovog pravilnika. Ako se utvrdi da ne postoji tehnicka dokumentacija za elektricna postro-
jenja odnosno da ta dokumentacija nije u skladu sa odredbama ovog pravilnika, treba po-
stupiti na naCin predviden ovim pravilnikom za nova postrojenja.

Clan 77.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,SluZbenom li-
stu SFRJ".

Tab•lll 1
Temperature paljenja i temperature raspadanja eksploziva

Naziv eksploziva

Amonijum hlorat 1300 c

Tetracen 135 do 137' C
Zivin fulminat 150 do 165° C
Nitromanit 160 do 170' C
Kalcijumazid 180° c
Tetranitrometilanilin 185 do 195° C
Dinitrohlorhidrin 190 do 205' C
Stroncijumazid 194 do 200' C
Nitroceluloza 195 do 205° C
Barijumazid 200 do 210' C

37411
Nitroglicerin 200 do 2050 C
Pentaeritrit-tetranitrat 200 do 205° C
Nitroglykol 215 do 2200 C
Trinitrorezorcin 220 do 2250 C
Tetranitroanilin 220 do 230° C
Heksogen 2300 c
Heksanitrodifenilamin 240 do 250° C
Trinitrokrezol 270 do 2900 C
Olovotrinitrorezorcinat 215 do 2800 C
Srebroazid 275 do 2900 C
TrinitroanisoJ 280 do 2950 C
Trinitrotoluol 295 do 300° C
Pikrinska kiselina 300 do 3lOO C
Amonijumperhlorat 305 do 3100 C
Olovoazid 320 do 3600 C
Trinitroksilol 325 do3300 C
Dinitrotoluol 3300 c
Trinitronaftalin 350 do 3550 C
Trinitrohlorbenzol 395° c

Tabela 2.

Temperature paljenja i temperature raspadanja eksploziva

koji se koriste u zanatstvu

Naziv eksplozlva

Zelatinski dinamit 180 do 1900 C

Gurdinamit 195 do 2000 C
Eksplozivni zelatin 202 do 208° C
Amon-Gelit l 205 do 2120 C
Eksplozivna salitra 305do3l50 C
Cmibarut 310do3l5° C
Hloratil l 324 do 3320 C

Tabela 3.

Temperature paljenja i temperature raspadanja peroksida

i sredstava za naduvavanje (porofori)

Naziv

Nitril azoizobuteme kiseline (Azo-izo-butironitril (porofor N)) 102 do 1050 C

Benzoilperoksid (dibenzoilperoksid) 107 do llOO C
Persircetna kiselina (peroksisircetna kiselina) llOO c
Dinitrodimetilsulfid llOO c
Cikloheksanonperoksid ( l-Oxy-1-hydroksildicyklohexilperoxid) ll8 do 1200 C
Butilpermaleinat- tercijalni 134 do 137° C
Butilperbenzoat- tercijalni 136 do 1500 C

375
Metiletilketonperoksid 138° c
Benzolsulfohidrazid 143 do 145' C
Butilperacetat - tercijalni 144 do 1500 C
Bis-(terc. - Butilperoxy)-butan 150 do 158' C
Benzoldisulfohidrazid 154 do 158° C
Dinitrozopentametilentetramin 195 do 206' C

Dodatak 1

Zastita oct dodira delova pod naponom i za!tita uredaja

od prodora stranih tela i praSine

Prva oznaka
karaktetisticnog Tip zastite
broja
0 Nema za8tite oct dodira delova pod naponom.
Nema zaStite uredaja od prodora stranih tela i praSine.
I Zastita oct slucajnog dodira unutrasnjih delova pod naponom delovima
eovekovog tela.
Zastita oct prodora velikih stranih tela ( 0 veci od 50 mm)
2 Zastita delova pod naponom oct dodira prstima.
Zastita oct ulaska stranih tela srednje veliCine ( 0 veci oct 12 mm)
3 Zastita delova pod naponom oct dodira alatom, zicom iii predmetima
Cija je debljina veea oct 2 mm. ZaStita od ulaska malih stranih tela.
4 Zastita delova pod naponom oct dodira alatom, zicom ili predmetima
Cija je debljina veea oct I mm.
Zastita od malih stranih tela ( 0 veCi oct I mm), osim otvora za pro-
vetravanje (ulazni i izlazni otvori za rashladna sredstva) i otvora za
ispuStanje kondenzata iz zatvorenih maS:ina, koje mogu imati stepen
zastite 2.
5 Potpuna zastita delova pod naponom.
Zastita oct stetnih kolicina prasine.
Ulazak praSine nije potpuno onemoguCen, ali praSina ne moZe uCi u
koliCini koja bi ometala norrnalan pogon.
6 Potpuna zastita oct delova pod naponom.
Zastita od ulaska prasine.
NAPOMENA: Stepeni zastite navedeni pod 3 i 6 ne odnose se na rotacione elek-
triCne maSine.

376
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATMMA ZA ELEKTROENERGETSKA
POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 v•

I. OPS1E ODREDBE

Clan I.
Ovim pravilnikom reguli:Su se tehniCki normativi koji se moraju primenjivati pri
izgradnji i rekonstrukciji elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V
izmedu bilo kojih delova u postrojenju (u daljem tekstu: postrojenje).
Na elektroenergetska postrojenja u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj
industriji, na nadzemnim mestima ugroZenim od eksplozivnih smeSa i na elektriCnim Ze~
leznicama, ukljuCujuCi i uredaje na vozilima i kontaktne vodove, kao i na elektroenerget-
ska postrojenja za posebne namene (kao Sto su: postrojenja za napajanje antenskih ureda-
ja na planinskim vrhovima, postrojenja elektrofiltara i sl.) primenjivaCe se posebni propi-
si

Clan 2.
Nile navedeni izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeCa znaCenja, i
to:
1) nazivni napon, nazivna struja, nazivna snaga i nazivna frekvencija su vrednosti
kojima se oznaCavaju elektriCne naprave, vodovi i pribor;
2) dinamiCna CvrstoCa je otpomost prema mehaniCkom razaranju usled dejstva
spoljasnjih sila ili sila prouzrokovanih dejstvom elektricne struje;
3) termicka cvrstoea je otpomost prema razaranju usled dejstva toplote prouzro-
kovane elektriCnom strujom;
4) dielektricna cvrstoea je otpomost na proboj iii preskok elektricne izolacije elek-
tricnim lukom pri dejstvu elektricnog napona;
5) pogonske prostorije su prostorije u zgradama iii otvoreni prostori, odredeni za
smestaj i pogon elektroenergetskih i drugih postrojenja, u koje u redovnom pogonu imaju
pristup i lica koja nisu zaposljena na odriavanju postrojenja ili na njihovom rukova-
nju;

~ Ovaj pravilnik je objavljen u ~Siu~benom listu SFRr, br. 4/74. CJanovi 143, 144. i 145. stavljeni su van snage donoSe·
njem Pravilnika o tehniCkim nonnativima za zaStitu niskonaponskih mrela i pripadajuCih transformatorskih stanica (~Siuibeni list
SFRr, br. 13/78).

377
 6) elektriCne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori od-
- -"'~" prvenstveno za smeStaj i pogon postrojenja u kojima se smeju baviti samo lica koja
odriavaju takva postrojenja iii njima rukuju. Ostalim licima pristup u takve prostorije mo-
Ze biti dozvoljen samo pod struCnim nadzorom;
7) zatvorene elektri~ne pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili ogradeni
otvoreni prostori, odredeni isklju~ivo za smeStaj i pogon elektriCnih postrojenja, koji su u
toku pogona tih postrojenja zakljuCani i u njima je povremen pristup dozvoljen samo za
to ovlaSCenim licima;
8) vlazne, mokre i sli~ne pogonske prostorije su prostorije u kojima je usled dej-
stva vlage, toplote, hemijskih iii drugih' materija ugrozena elektricna izolacija, te su za
obezbedenje redovnog pogona neophodne posebne mere;
9) poZarom ugroZene pogonske prostorije su prostorije u kojima se nalaze i1i stva-
raju lako zapaljive materije, pa postoji opasnost od izbijanja pofara izazvanog pogonom
elektricnih uredaja;
10) eksplozijom ugroZ.ene pogonske prostorije su prostorije u kojima se nalaze iii
stvaraju eksplozivne materije, Ciju eksploziju mogu izazvati elektri~ni uredaji u pogo-
nu;
11) trajan pogon je pogon pri kome se dostize toplotna ravnoteia - stalna tempe-
ratura naprave u pogonu pri odredenoj temperaturi okoline;
12) prekidan pogon je pogon pri kome se elektricne naprave ukljueuju i iskljueuju
u vremenskim razmacima koji nisu dovoljni da se naprava ohladi do temperature ras-
hladnog sredstva;
13) kratkotrajan pogon je pogon pri kome se elektricne naprave uklju~uju i isklju-
Cuju u vremenskim razmacima u kojima se naprava rashladjuje do temperature rashlad-
nog sredstva, dok je trajanje pogona nedovoljno da se pri zagrevanju postigne toplotna
ravnotei.a - ustaljena temperatura;
14) zemlja je pojam za opstu masu svake vrste, uklju~ujuci i tekuce i stajace vo-
de;
15) uzemljiti zna~i ostvariti elektri~nu provodnu vezu izmedu metalnog deJa po-
strojenja i zemlje;
16) definicije uzemljenja date su u jugoslovenskom standardu JUS N.B0.030 iz
1969. godine;
17) zastitno uzemljenje je direktno uzemljenje metalnih delova elektrienih postro-
jenja koji ne pripadaju strujnom kolu, radi zaStite ljudi od opasnog napona dodira ili na-
pona koraka;
18) pogonsko (radno) uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji pripadaju
strujnom kolu elektricnog postrojenja;
19) gromobransko uzemljenje je uzemljenje koje sluzi za odvodenje elektricne
struje prouzrokovane atmosferskim praZ.njenjem;
20) uzemljivaCi su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektriCnu
provodnu vezu uzemljenih delova postrojenja sa zemljom, kao i neizolovani provodnici
koji sluZe za spajanje postrojenja sa zemljom na delu u kome su poloZeni u zemlji. Zavi-
sno od oblika, uzemljivaCi mogu biti trakasti, Stapni i ploCasti;
21) zemljovod je vod izmedu metalnih delova postrojenja koji se uzemljuju i uze-
mljivaCa, osim na delu koji je neizolovano poloZen u zemlji;
22) sabirni zemljovod je vod na koji je priklju~eno vise provodnika za uzemlje-
nje;
23) sistem uzemljeqja je skup medusobno provodno povezanih uzemljivafu, zem-
ljovoda i sabirnih zemljovoda;
24) otpor uzemljenja je zbir otpora rasprostiranja uzemljivaCa i otpora zemljovo-
da;

378
 25) otpor msprostiranja uzemljivaea odnosno sistema uzemljeQja je otpor zemlje
izmedu uzemljivaCa i referentne zemlje. Pod referentnom zemljom podrazumeva se pod-
mCje zemljista a naroCito njegova povclina, koje je od pripadajueeg uzemljivaea udaljeno
toliko da se izmedu rna kojih taCaka tog podmCja ne pojavljuju znaeajnije potencijalne
mzlike (slika I);

Slika 1 - GrafiCki prikaz raspodele napona oko uzemljivaCa pri zemljospoju

26) udami otpor uzemljivaea je otpor koji se javlja pri prolasku udame struje, i ci-
ja je vrednost promenljiva zavisno od vremena trajanja udarne struje;
27) specificni otpor zemlje je elektricni otpor I m' zemlje izmeren izmedu dve
naspramne strane kocke tija je ivica 1 m, i izrai.ava se najCeSCe u om-metrima;
28) napon uzemljivaea je napon koji pri struji zemljospoja nast,Ye izmedu uze-
mljivaCa, odnosno izmedu sistema uzemljenja i referentne zemlje (slika I);
29) naponski levak je prostoma figum koja prikazl\ie raspodelu napona oko uze-
mljivaea pri zemljospoju (slika I);
_ 30) napon dodira je deo napona uzemljivaea koji lice moze premostiti dodirom
(slika I);
31) napon komka je deo napona uzemljivaea koji lice moze premostiti korakom
duzine 1 m (slika I);
32) oblikovanje potencijala je postupak pri izradi uzemljenja, kojim se postize ras-
pored napona oko uzemljivaea radi smanjenja napona dodira i napona koraka (slika 2 i
3);
33) zemljospoj je elektriena provodna veza izmedu zemlje odnosno uzemljenog
predmeta i provodnika ill dela postrojenja, koji je u redovnom pogonu izolovan i pod na-
ponom prema zemlji;
34) dvostruki ill viSestruki zemljospoj je istovremeni zemljospoj dva ili viSe pro-
vodnika jedne elektroenergetske mreie;
35) dozemni kratak spoj je zemljospoj u elektroenergetskoj mrezi uzemljenoj di-
rektno i1i preko otpora;
36) struja zemljospoja je struja koja teee u zemlju na mestu zemljospoja;
37) kapacitivna struja zemljospoja je struja koja nasll\ie pri zemljospoju u elektroe-
nergetskoj mrefi koja nije uzemljena;
38) preostala struja zemljospoja je struja koja nastaje pri zemljospoju u elektroe-
nergetskoj mreZi uzemljenoj preko induktivnog otpora;

379
 39) struja dozemnog kratkog spoja je struja zemljospoja u elektroenergetskoj mre-
:!i sa direktnim uzemljenjem ili uzemljenjem preko dopunskog otpora za ograniee-
nje;
40) kompenzacija struje zemljospoja je smanjenje struje zemljospoja na mestu ze-
mljospoja pomoeu dopunskih induktivnih otpora podesenih prema kapacitivnim otpori-
ma mre.Ze.

II. POSTROJENJA
1. Opsd uslovi

Clan 3.
Postrojenja i delovi elektroenergetskih postrojenja moraju se projektovati i izvoditi
tako da se obezbedi ispravan rad postrojenja i sigumost lica zapoSljenih na njihovom ru·
kovanju i odrZavanju i okoline.
Mere zaStite od poiara postrojenja, njegovih delova i opreme, a posebno zaStita
obrtnih elektricnih m.Sina, transformatora i induktivnih otpora, rasklopnih naprava, pola-
ganje elektroenergetskih vodova i kablova, sprovode se prema TehniCkim propisima za
specijalnu zastitu elektroenergetskih postrojenja od po:!ara (Dodatak .Sluzbenog lista
SFRJ", br. 16/66), koji su sastavni deo Pravilnika o tehnickim propisima za specijalnu za-
stitu elektroenergetskih postrojenja od po:!ara (,Slu:!beni list SFRJ", br. 16/66).
Zastita elektroenergetskih postrojeljja od udara groma i postavljanje gromobran-
skih ureclaja moraju biti u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnickim propisima o gro-
mobranima (.Slu:!beni list SFRJ", br. 13/68).
Pojave pri normalnim uslovima rada postrojenja, kao i pri kvarovima, kao Sto su:
elektricna i dinamicka naprezanja, zagrevaJ\ie, elekrricni luk ili druge odgovarajuee pojave
(varniCenje, izbacivanje gasova i dr.), ne smeju ugroziti zapoSljeno osoblje i okolinu.

Clan 4.
Na iskljucenom delu postrojenja treba stvoriti uslove za bezbedan rad osoblja koje
vrSi pregled, zamenu i remont uredaja, aparata i konstrukcija, ne smetajuCi susednom
delu postrojenja.
Clan 5.
U postrojenju treba obezbediti mogucnost lakog prevoza opreme.

Clan 6.
Postrojenje treba da bude izgradeno tako da se pripadajuCi uredaji i veze ne preop-
tereCuju elektri~nim, dinamiCkim i termi~kim naprezanjima pri normalnom radu postro-
jenja.
Clan 7.
Delovi postrojenja moraju se postaviti pregledno da bi se manipulacije mogle izvo-
diti brzo i sigumo.
Clan 8.
Konstrukcije na koje je postavljena oprema moraju izdr:!ati optereeenja usled te~i­
ne uredaja, dejstva vetra i zaledivanja, od sila koje nastupaju pri manipulacijama, radu
,
380
uredaja i pri kratkim spojevima, kao i od drugih uticaja kojima konstrukcija mote biti
izloZena.

Clan 9.
U zonama zagadenog vazduha koji moze !tetno dejstvovati na delove postrojenja,
treba preduzeti posebne mere za siguran rad postrojenja, i to:
I) primeniti postrojenja u zatvorenim prostorijama i oklopljena postrojenja;
2) postrojenja postaviti u poloZaj pogodan s obzirom na najCeSCi smer vetra;
3) projektovati postrojenja sa Sto jednostavnijim Semama;
4) primeniti pojaeanu izolaciju postrojenja;
5) obezbediti postrojenja od prodiranja pra8ine, stetnih gasova iii pare;
6) u postrojenjima na otvorenom prostoru upotrebiti materijale otpome prema
uticajima sredine;
7) predvideti instalacije za pranje izolatora i sl.

Clan 10.
Na postrojenjima u zonama niskih temperatura vazduha !reba, po potrebi, obez-
bediti zagrevanje ure<!aja i njihovih mehanizama da bi se obezbedio pravilan rad i spre-
Cilo oro8avanje.
Izolaciona masa kojom se dolivaju uredaji mora biti otpoma prema niskoj tempe-
raturi. Odrtavanje potrebne temperature za releje, brojila i meme instrumente treba v..Siti
prema uputstvu njihovih proizvodaCa.

Clan II.
U postrojenjima treba, po praviJu, upotrebiti gole provodnike.

Clan 12.
Spajanje provodnika od razlicitih materijala i njihovo spajanje sa ugradenom opre-
mom treba vrSiti tako da se izbegne eventualna pojava korozije (specijalnim bimetalnim
spojnicama iii presvlaCenjem).
Lemljenje i upJetanje provodnika nije dozvoljeno.

Clan 13.
PokazivaCe nivoa ulja na ugradenoj opremi, koji karakteriSu stanje opreme, treba
postaviti tako da se omoguCi bezbedan nadzor osoblju kad je postrojenje pod naponom
(npr. sa strane prolaza, ulaza u eeliju).

Clan 14.
Odstojanje od poda do slavine za uzimanje uzorka ulja iz ugradene opreme treba
da iznosi najmanje 200 mm.
Clan IS.
Energetski transfonnatori i sinhroni kompenzatori sa prisilnim hladenjem moraju
imati uredaj za ruCno i automatsko puStanje i zaustavljanje uredaja za cirkulaciju rashlad~
nih sredstava.

381
 Clan 16.
Znaeajna postrojenja !reba, po pravilu, da iml\iu sopstveni izvor elektriene energije
(kucni transformator) za podmirivanje sopstvenih potreba (osvetljenje, napajanje pomoc-
nih uredaja i sL). Svetiljke !reba postaviti tako da se omoguci njihova bezopasno odrzava-
nje (pregled, zamena sijalica i sL ).

Clan 17.
ZnaCajna postrojenja treba, po pravilu, da imaju telekomunikacionu vezu.

Clan 18.
Platoi postrojel\ia !reba da im,Yu dovoljan nagib da bi se odvodila voda za vreme
najjacih pljuskova.

Clan 19.
Postrojenja na stepenastim platoima !reba posebno obezbediti oct bujica.

Clan 20.
Pri odabiranju lokacije za postrojenja posebnu paznju !reba obratiti na moguenost
odronjavanja, bujica i klizanja terena.

Clan 21.
Treba izbegavati postavljal\ie postrojenja na plavne terene. Ako je neophodno nji-
hova postavljanje na plavne terene, !reba preduzeti sve potrebne mere protiv plavljenja
postrojenja.

Clan 22.
Razmak izmedu delova postrojenja i drveea !reba da bude toliki da ne nastane
oSteCenje postrojenja pri eventualnom padu drveCa.

Clan 23.
lzgradnju postrojenja na tresetu treba izbegavati.
Ako je neophodno podiCi postrojenje na tresetu !reba sloj peska iii sljunka debljine
100 mm nasuti po celom terenu ispod postrojenja, ukljucujuCi i protivpozamu zonu oko
postrojenja Sirine najmal\ie 10 m, ili preduzeti druge odgovarajuCe mere.

Clan 24.
Prostor oko svih razvodnih postrojenja !reba, po pravilu, da bude ograden spolja-
Snjom ogradom visine najmanje 1,80 m. ·

Clan 25.
Postavljanje ograde nije neophodno za razvodna postrojenja u zgradama Cuvanih
industrijskih objekata i za razvodna postrojel\ia u zgradama u naseljima i gradovirna, u
koja je na siguran naCin onemoguCen pristup nepozvanih lica. Ograda nije potrebna ni za
transformatorske stanice na stubovima, ako su delovi pod naponom na visini od najma·
1\ie 5 m iznad zemlje.

382
 Clan 26.
Metalne konstrukcije razvodnih postrojenja, naroCito delove smeStene u zemlji i
kablovskim kanalima, treba zaStiti od korozije.

Clan 27.
Na vidnim mestima postrojenja treba postaviti tablice za upozorenje na opasnost
oct dodira i pribliZavanja delovima postrojenja pod naponom.
Na vidnirn mestima postrojenja treba postaviti i natpise koji oznaCavaju namenu
pojedinih polja, celija, prostorija, prikljufuka i sl., radi upozoreQja osoblja pri eksploataciji,
pregledu i odrzavanju postrojenja.

Clan 28.
ElektriCna instalacija za zaStitu, komandu, merenje, signalizaciju i osvetljenje, koja
se nalazi u blizini naprave sa uljem, treba da ima provodnike sa izolacijom otpomom pre-
rna ulju.

Clan 29.
Svako razvodno postrojenje mora biti izgradeno tako da se mole odvojiti od napo-
na pomoCu naprava za rastavljanje, sa vidljivim mestima rastavljanja, i to kao celina, a
kod prostranih postrojenja - i u njegovim bitnim delovima
U razvodnom postrojenju treba da se svi ogranci koji slu:Ze za razvodenje struje isw
kljucuju pojedinaeno iii grupno pomocu prekidaCa.
Izuzetno, prekidaCi mogu biti postavljeni i van odnosnog postrojenja (u susedno
postrojenje), ako su na takvom mestu sa kojim se mo:Ze uspostaviti brzo i pouzdano spo-
razumevanje pri manipulacijama.
lzrnedu generatora ili transformatora i njemu pripadajuceg prekidaea (blok-spoj)
nije uvek potreban rastavljaC. ,

Clan 30.
U ograncima u kojima nije predviden rastavljaC za odvajanje ogranka, treba to
oznaCiti natpisom za upozorenje.

Clan 31.
Ako prekidaC mo:Ze da dobije napon obostrano (npr. u prstenastim vodovima), tre-
ba na vidljivim mestima ispred i iza prekidaCa predvideti rastavljaCe.

Clan 32.
Veza razvodnih polja sa sabimicama treba da je izvedena tako da svaki ogranak iii
grupa ogranaka mo:Ze da se rastavi od sabirnica, iii da pojedini odseci sabirnica budu od-
vojeni.

Clan 33.
Polaritet odnosno redosled faza treba na kablovima i vodovima vidljivo oznaCiti
na pogodnim mestima.

383
 2. Postrojeqja u zgradama

tlan 34.
Nosece konstrukcije za razvodne uredaje moraju biti od metala iii od drugog neza-
paljivog materijala.
Drvo se maZe upotrebiti samo za zaStitne preCage.

Clan 35.
Hodnici i prostorije za prilaZenje razvodnim postrojeojima u zgradama i kod raz-
vodnih noseeih konstrukcija treba da su dovoljno siroki i visoki.
Hodnici i prostorije iz stava 1. ovog Clana treba da su izvedeni taka da je prolazak
lak, a u njima se ne smeju nalaziti predmeti koji bi mogli da ometaju prolaZenje.

Clan 36.
Slobodna Sirina hodnika u razvodnim _postrojenjima visokog napona u zgradama
mora iznositi, i to:
I) pri jednorednom rasporedu:
- za kontrolu 800 mm
- za rukovanje 1000 mm
2) pri dvorednom rasporedu:
- za kontrolu 1000 mm
- za rukovanje 1200 mm

Clan 37.
Ako su postavljene samo preeage prema clanu 39. slav I. tacka I. ovog pravilnika
ill su u pitanju duZi hodnicL preporuCuju se odgovarajuCe Sirine hodnika, veCe od Sirina iz
clana 36. ovog pravilnika.

tlan 38.
Visina od poda do nezaStiCenih delova uredaja pod naponom u hodnicima i u pro-
storijama za prilai.enje treba da iznosi 2.200 mm, uveCana za vrednost minimalnog raz-
maka iz tablice VIII iz clana 282. ovog pravilnika. a za odgovarajuci napon. Ta visina ne
moze biti manja od 2.500 mm.
Clan 39.
Rastojanje zastitnih pregrada odnosno preeaga od delova koji su postavljeni iza
njih i nalaze se pod naponom, treba da iznosi najmanje:

Vrsta zaStite Rastojanje u mm

I) preeage
2) retke mre:Ze otvora
20 do 60 mm
3) krute mre:!e otvora
do 20 mm sa preenikom
Zice od najmanje 2 mm
i pregrade od lima
100 + vrednost iz tablice VIII iz clana 282. ovog
pravilnika za odgovarajuci napon, ali najmanje 500 mm
60 + vrednost iz tablice VIII za odgovarajuci
napon
20 + vrednost iz tablice VIII za odgovarajuCi
napon

384
 Pri tom visina za~titnih preeaga iz llicke I. stava I. ovog clana iznosi oko 1,00 m, a
visina zastitnih pregrada iz tac. 2 i 3. tog stava - najmai1ie 1,80 m.
Najmanja rastojai1ia navedena u stavu I. ovog clana vole za sledeee visine delova
pod naponom raCunate oct poda, i to:
- za vrste zastite iz taC. I. i 2. stava I. ovog clana za visinu do 2,00 m;
- za vrstu zaStite iz taCke 3. stava 1. ovog Clana za visinu do 1,80 m; ako je visina
preko 1,80 do 2,00 m vole rastojanja iz tacke 2. tog stava.
Za visine preko 2,00 m rastojanja ravni pregrade srazmemo se smanjuju sa pove-
Canjem visine i posti:Z.u vrednost nule kad visina iznosi prema Clanu 38. ovog pravilnika
za uredaje u prostorijama, odnosno prema Clanu 46. ovog pravilnika za postrojenja na ot-
vorenom prostoru.
Ako su visine za!titnih pregrada za vrstu zastite iz tac. 2 i 3. stava I. ovog clana
manje od 1,80 m, moraju se obezbediti rastojanja navedena u tacki I. tog stava.
Ako bi rastojanje navedeno za vrstu zaStite iz taCke 1. stava 1. ovog Clana u celini
ill delimicno bilo premo~ceno izolatorima, treba postaviti vrstu z.Stite iz tacke 2. odnosno
3. iz tog stava a ne preCage.
Ako se vrata celija moraju otvarati radi manipulacija ill pregleda, a delovi koji su
pod naponom su na dohvatu ruke, treba na otvor eelije po otvaraJ1ju vrata postaviti do-
datne preeage (letve). Najmanje rastojanje preeaga od delova pod naponom mora odgo-
varati rastojanjima navedenim za vrste zaStite iz taC. 2. i 3. stava 1. ovog Clana.

Clan 40.
Vrata prostorija u kojima se nalaze razvodni uredaji treba da se otvaraju upo-
lje.
Otvaranje vrata sa unutraSnje strane mora biti lako izvodljivo, bez upotrebe kljuCa
ili alata.
Clan 41.
Ako se visokonaponska Celija moZe pregledati samo kad se otvore vrata koja su
inaCe zakljuCana i vode neposredno na otvoreni prostor, mora se neposredno iza vrata
postaviti ograda ili preeaga radi z.Stite od slueajnog dodira delova pod visokim napo-
nom.
Clan 42.
Hodnici u zgradama sa razvodnim postrojenjima, u kojima moZe da dode do jake
zadimljenosti iii poZara, kao i hodnici duZi od 30 m, treba da imaju na oba kraja izlaz.
Vrata na ovim izlazima treba da se otvaraju iznutra, i to bez kljuCa.

Clan 43.
Ako se postrojenja nalaze u stambenim zgradama, treba preduzeti mere za izolaci-
ju tih postrojenja tako daje okolina zastieena od stetnih uticaja postrojenja (vibracija, bu-
ka, toplota, zadah, zracenje, vatra i sl.). Instalacije i njihovi delovi (vodovod, centralno
grejai1ie i sl.) koji sluze stambenom delu zgrade ne smeju prolaziti kroz postrojenja.

3. Postrojenja na otvorenom prostom

Clan 44.
Celo podruqe razvodnog postrojenja na otvorenom prostoru mora biti potpuno
ogradeno spoljasnjom ogradom visine najmanje 1,80 m, koja mora biti izvedena tako da
nije moguc pristup u razvodno postrojenje bez posebnih pomoenih sredstava.

385
 Clan 45.
Uz unutrasnju stranu spolj.Snje ograde, u pojasu visokom 6.000 mm i !irokom
1.500 mm + vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz clana 282. ovog pravilnika,
ne sme nikakav deo biti pod naponom.
Minimalna visina provodnika iznad ograde i iznad tla van spolj.Snje ograde odre-
dena je Pravilnikom o tebnickim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenerget-
skih vodova (,Sluzbeni list SFRJ'', br. 51173).

Clan 46.
Delovi pod naponom u postrojenju koji su od tla udaljeni manje od 2.500 mm
odnosno 2.200 + vrednost minimalnog razmaka iz tablice vm iz clana 282. ovog pravil-
nika, moraju biti ogradeni iii na drugi naCin zaStieeni od sluCajnog pristupa.

Clan 47.
Aim delovi postrojenja nisu ogradeni u smislu clana 46. ovog pravilnika gornja ivi-
ca uzemljene nosece konstrukcije izolatora visokog napona mora biti od tla udaljena naj-
manje 2.300 mm.
Najmanja z.Stitna rastojanja iz clana 39. slav I. ovog pravilnika v.Ze i za rastojanje
izmedu ograde i Jzolatora.
Clan 48.
Ako se za unutra!nju ogradu upotrebljavaju preeage, ufud iii lanci, z.Stitno rasto-
janje mora iznositi najmanje 300 mm + vrednost iz tablice VIII iz Clana 282. ovog pravil-
nika, aline manje od 600 mm. Pri upotrebi ufadi ili lanaca uzima se u obzir najveei ot-
klon uZ.ta ili Janca u pravcu delova pod naponom.

Clan 49.
lznad prolaza koji se koriste za prevoz opreme mora najmanje rastojanje izmedu
najvise tacke opreme koja se prevozi i delova pod naponom biti jednako vrednosti mini-
malnog razmaka iz tablice VIII iz clana 282. ovog pravilnika, ali ne manje od 500
mm.
Clan 50.
Sirina prolaza za kontrolu i rukovanje treba da iznosi najmanje 1.200 mm, mereno
izmedu uzemljenib delova aparata, zastitnih zidova ili noseee konstrukcije.
VJSina do uzemljenib delova iznad prolaza mora da iznosi najmanje 2.500 mm.
Ako to zahteva nesmetan prevoz opreme, ta visina mora biti veCa.

Clan 51.
Svi aparati, naprave i pomoeni uredaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako
da bez o!teeenja mogu trajno da izdrfe temperaturu okoline i atrnosferske uticaje (vlagu,
velar, sneg i led), bez uticaja na njihova besprekomo funkcionisanje.
Pri niskim temperaturama treba voditi racuna o osobinama ulja u transformatori-
ma i prekidacima, kao i o kvalitativnim promenama ostalog upotrebljenog materijala.
Narocito treba voditi raeuna o besprekomom dejstvu prekidaea i rastavljaea pri ni-
skim temperaturama. Ti aparati ne smeju sami od sebe dejstvovati pod uticajem jakog
vetra iii pod pritiskom snega odnosno leda.

386
 Clan 52.
Za razvodna postrojenja postavljena na otvorenom prostoru vafe i odredbe cl. 34.
do 43. ovog pravilnika koje se odnose na razvodna postrojenja u zgradama.

4. Nadzemni vodovi
Clan 53.
Dimenzioniranje nadzemnih vodova, medusobna rastojanja, prelazi i pribliZavanja
provodnika raznim objektima i dr. regulisani su posebnim Pravilnikom o tehnickim nor-
mativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova (,Sluzbeni list SFRJ", br.
51173).
Clan 54.
Zastita i uzemljenje telekomunikacionih nadzemnih vodova i kablova koji se uvo-
de iii postavljaju u postrojenju, izvode se prema posebnim tehniCkim propisima.

III. ZASTI1NE MERE

1. Zastita od dodira

Clan 55.
Svi delovi postrojeqja koji se nalaze pod naponom moraju biti zasticeni, i to:
I) u pogonskim prostorijama - od dodira sa svih strana;
2) u elektrienim pogonskim prostorijama - od dodira na dohvat ruke, a od slueaj-
nog dodira van dohvata ruke. Delovi elektricnih masina koji su pod naponom moraju biti
zastieeni od sluCajnog dodira;
3) u zatvorenim elektricnim pogonskim prostorijama - od slueajnog dodira.
ZaStitne konstrukcije moraju biti izvedene tako da se mogu odvojiti samo pomoeu
alata, a vrata da se mogu otvarati samo pomocu kljueeva.

Clan 56.
Treba predvideti odgovarajuee uredaje da se pri skidaqju zastitnih pregrada one ne
mogu da pribliZe delovima pod naponom.

Clan 57.
Podrucje na dohvat ruke je podruqe koje je ogranieeno sa mesta na kome se stoji,
i to: na gore najmanje 2.500 mm, vodoravno i na dole najmanje 1.250 mm.

Clan 58.
Zastita od dodira mora biti ostvarena naCinom izvodeqja konstrukcije, kao na pri-
mer: izolovaQjem, zatvorenim kuCiStima, zidovima, limovima, ploCama.

Clan 59.
ZaStita od sluCajnog dodira mora biti ostvarena zastitnom resetkom, resetkastim
vratima, ogradama, preCagama, lancem, au otvorenim postrojenjima- ogradama od la-
naca, preeaga i slicno.

387
 Clan 60.
Zaititne konstrukcije moraju biti mehani~ki dobro i sigumo pricvrseene.

Clan61.
Vrata eelija u pogonskim prostorijama i elektrienim pogonskim prostorijama sme-
ju se otvarati, po pravilu, same pomoCu kljuCeva.

Clan 62.
Preeage koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, mof'liu biti od neprovodljivog
materijala.
Cian 63.
Zastitu od opasnog napona dodira treha izvesti uzemljenjem, a po potrebi dopuni-
ti i automatskom zastitom.

Clan 64.
Pri nastanku opasnog napona dodira automatska za8tita mora u najkraeem vreme-
nu prekinuti vezu izmedu mesta kvara i izvora struje.

Clan 65.
Automatska zaitita mora biti siguma u pogonu. Ispravnost automatske za8tite !re-
ba redovno kontrolisati.

2. Uzemljivai!l I uzemljOJiie
Specljicnl otpor zemJje i otpor rasprostira'!/a
Clan 66.
Srednje vrednosti specificnog otpora za razne vrste zemlje date su u sledeeoj tabli-
ci 1:

Tablica I
Vrsta zemlje Specificni otpor
u om·metrima
Moevara 30
Glina, ilovai>l, ziratna zemlja 100
Vlatan pesak 200
Vlazan iljunak 500
Suv pesak iii suv Sljunak 1000
Kamenito tie (stena) 3000

Clan 67.
Otpor rasprostiranja zavisi od vrste i osobine zemlje (specificnog otpora) i od di-
menzija i rasporeda uzemljivaCa.

388
 Srednje vrednosti otpora rasprostiranja date su u sledecoj tablici U:

Tablica II
Otpor rasprostriral\ia pri specififuom otporu zemlje
P - om·metara
Vrsta Trakasti Stapni Ploeasti zakopan
uzemljivaCa duzine du:!ine I m ispod zemlje
(m) (m) (m)

10 25 50 100 I 2 3 5 0,5 X 1 1 X 1

Otpor raspros-
tiranja (om-a) 20 10 5 3 70 40 30 20 35 25

Za drugi specifiCan otpor zemlje P1, navedene vrednosti otpora rasprostiranja mno-
ze se odnosom P1!1 00.

Preseci uzemljivaea dati su u tablici Ill iz clana 69. ovog pravilnika. Neznatna od-
stupanja od preseka malo uticu na otpor rasprostiraJ1ja.

Materjjal i dimenzije uzem{jivaCa

Clan 68.
Kao materijal za uzemljivaee treba upotrebljavati eelik pocinkovan toplim postup-
kom iii na koji drugi nacin za§ticen od korozije, aka lokalne prilike ne zabtevaju upotrebu
nekog drugog materijala (npr. bakra).
Za uzemljiva(!:e se ne preporuCuje upotreba nepocinkovanih CeliCnih cevi, lima i
profila. Laid metali se, po pravilu, ne mogu upotrebljavati za uzemljivace (clan 77).

Clan 69.
Najmanji preseci uzemljivaea dati su u tablici UI:

Tablica III
Najmanji preseci uzemljivaCa
Uzemlji- Pocinkovani Dakar
vaCi celik
Traka 100 mm2, "ali ne tanja od 50 mm2. ali ne tal\ia od
3,5 mm 2 mm
Trakasti
Okrugli eelik ¢ 10 mm Ute 35 mm2

Cev 38 mm Cev 30125 mm

Ugaonik 65x65x7
Stapni

389
 Profit U 6 1/2 odnosno T6 ili drugi
odgovamjuCi profili

Plo~sti Lim 3 mm Lim 3 mm

Preseke date u ovoj tablici nije dozvoljeno umanjiti, s obzirom na koroziju i struj-
no optereCenje.
UzemljivaCi u vidu pletene mreze koji sluze samo za oblikovanje potencijala treba
da su od tice preseka najmanje 16 mm2 ako su od pocinkovanog eelika, a 10 mm2 ako su
od bakra.
Ako se u odredenom podrui;iu oeekuje jaea korozija ili se upotrebe nepocinkovane
celiene cevi, lim ili profil, preporueuje se usvajanje vrednosti za oko 50% veCih od vredno-
sti navedenih u tablici Til.

Raspored i izvodenje uzem/jivaCa

Clan 70.
Izbor i raspored uzemljivaCa vrSi se zavisno od mesnih prilika., osobina i sastava
zemlje, dozvoljenog otpora rasprostiranja i napona koraka.
Pri uzemljeqju stubova u blizini postrojenjajednosmeme struje ili teleznica sajed-
nosmemom strujom, treba spreCiti moguCi prelazak lutajuCih struja.

Clan 71.
Uzemljivac mora biti.u tesnoj vezi sa okolnom zemljom. Prvenstveno treba upot-
rebljavati slojeve zemlje sa dobrom provodljivoscu. Ako je zemlja suva, treba oko uze-
mljivaea nabiti dobro nakva~nu i prilepljenu zemlju. Kamenje i krupan sljunak nepo-
sredno uz uzemljivac poveeavaju otpor rasprostiraqja. Kod trakastih i stapnih uzemljivaea
otpor rasprostiranja zavisi uglavnom od duZine, a manje od preseka uzemljivaCa.

Clan 72.
Trakaste uzemljivaee treba polagati na dubinu od 0,5 do I m, ako to sastav zemlje
dozvoljava. Pri tom treba voditi raCuna o zavisnosti otpora rasprostiranja, od vlafuosti i
od zaledivanja gorqjih slojeva zemlje.
Duzine trakastih uzemljivaea uzirnaju se iz tablice II iz clana 67. ovog pravilnika,
zavisno od otpora rasprostiraqja. Vrednosti u tablici II odnose se na ispruzeno polotene
trakaste uzemljivaee, pri eemu se postize najmanji otpor rasprostiraqja. Pri drugoj vrsti
polaganja, npr. cikcak ili talasasto, trakasti uzemljivaCi imaju veCi otpor rasprostiranja za
isle dutine trake.
Pri zrakastom rasporedu trakastih uzemljivaCa, uglovi izmedu pojedinih krakova
!reba da su sto ravnomemiji, a ugao izmedu susednih krakova ne treba da budu maqji od
60'. Manji ugao uz veCi broj krakova ne smanjuje bitno otpor rasprostiraqja.
Clan 73.
Stapne uzemljivaee treba zabiti u zemlju, po mogucstvu uspravno. Njihova dutina
uzima se zavisno od otpora rasprostiranja.

390
 Aim treba rasporediti viSe stapnih uzemljivaea da bi se postigao dovoljno nizak
otpor rasprostiranja, njihova medusobno odstojanje treba da je jednako ili veee od dvo-
struke duZine pojedinog uzemljivaea.

U sasusenom i zaledenom gomjem sloju zemlje, kad ne dejstvuje Citava duzina

stapnog uzemljivaea, medusobno odstojaqje treba da je jednako ili veee od dvostruke du-
~ine radnog dela stapa.

Clan 74.
Ploeaste uzemljivaee treba postaviti uspravno u zemlju. Povr8ine takvih uzemljiva-
ea uzimaju se iz tablice II iz clana 67. ovog pravilnika, zavisno od otpora rasprostiraqja.
Gomja ivica ploee !reba da je najmanje I m ispod povr8ine zemlje. Ako ima viSe ploea,
preporuCuje se da se one rasporede tako da rijihovo medusobno odstojanje iznosi najma-
qje 3 m.

lzvoder!je zem/jovoda
Clan 75.
Zemljovode treba polagati iznad zemlje tako da budu vidljivi, a ako se prekrivaju
!reba da budu pristupaeni i zasticeni od eventualnih mehanickih iii hemijskih osteCe-
qja.

Pri vodenju kroz tavanicu i zidove, zemljovod treba slobodno polo:Ziti (ne uzidiva-
ti).

U zemljovode i sabirne zemljovode, koji sluze za zastitno uzemljenje, ne dozvolja-

va se ugradivanje prekidafu, osiguraCa, rastavljaCa i sliCnih naprava kojima bi se mogao
prekinuti zemljovod bez upotrebe alata.

lzuzetno od odredbe stava I. ovog clana, goli zemljovodi mogu se poloziti u odgo-
varajuCi beton tako da su zaStiCeni od korozije.

Clan 76.
Najmanji dozvoljeni preseci za zemljovode su: 50 mm2 - za eelik pocinkovan to-
plim postupkom, 35 mm' - za alumlnijum a 16 mm2 - za bakar.

U mreZama sa efikasno uzemljenom neutralnom taCkorri, najmanji presek mora

odgovarati ocekivanoj struji dozemnog kratkog spoja. Provodnici do uzemljivaea koji su
goli polozeni u zemlju dimenzioniraju se prema tablici III iz clana 69. ovog pravilnika,
posto se smatraju uzemljivaeem.

Clan 77.
Orijentacione vrednosti za strujno optereCenje raznih preseka provodnika za uze-
mljenje date su u sledeeoj tablici IV:

391
Tablica IV
Vrednosti za strujno optereCenje provodnika u sistemima uzemljenja
(za granienu temperaturu 150' C)

Presek NajveCa dozv(lljena NajveCa dozvoljena struja

mm' trajna struja u trajanju 1 sekunde

Celik AI Cu Celik AI Cu

16 150 2500
25 200 4000
35 280 3700 5500
50 150* 250* 480* 3300 5300 8000
70 180* 320* 590* 4700 7400 11500
100 240* 430* 780* 6700 10500 16000
200 420* 760* 1380* 13500 21000 32500

* Vaii samo za 1rakas1e provodnike

Vrednosti za najveCu dozvoljenu trajnu struju iz tablice N mogu se poveCati za

2Q<lfi>, ako ne postoji opasnost od pozara.
Polaganje a1uminijuma u zemlju nije dozvoljeno, osim ako se na nekom t1u zbog
dejstva korozije poka~e njegovo preimuestvo u odnosu na eelik iii bakar.

Clan 78.
Sabimi zemljovodi dimenzioniraju se prema jaCini struje koja se o~ekuje u postro-
jenju pri dvostrukom zemljospoju iii dozemnom kratkom spoju, pri Cemu preseci ne sme-
ju biti manji od onih koji su navedeni u ~lanu 76. ovog pravilnika.

Clan 79.
Spojeve izmedu zemljovoda i sabimih zemljovoda, kao i njihove ogranke, treba
izvesti tako da se trl\ino obezbedi dobra provodna veza.
Dozvoljeni su spojevi ostvareni zavarivanjem, vijcima ili vijCanim spojnicama. Za
uZad dozvoljene su i cevne spojnice (zarezne, sa zak.ovicama i sa vijcima).
Spojnice i vijci moraju biti zaSti6eni od korozije.

Clan 80.
Radi merenja otpora resprostiranja uzemijiva<:a, grupe uzemljivaea iii celokupnog
sistema uzemljenja, treba na lako pristupaCnom mestu ugraditi rastavnu spojnicu.
Prikijueak na uzemljivacu treba da bude u mebanickom pogledu otporan, au elek-
triCnom pogledu dobro provodljiv, npr. priCvrSCen pomoCu osiguranih vijaka odnosno za-
varivanjem.
Prilikom primene obujmice za Stapne uzemljivaCe treba upotrebiti vijke preCnika
fll\imanje 10 mm.
Spojna mesta koja leZe u zemlji treba zaStititi od korozije sigumim zaStitnim pre-
vlakama.

392
 Clan 81.
Metalni delovi postrojenja koje treba uzemljiti, moraju se priklju<!iti na uzemljivac
neposredno pomoeu zemljovoda odnosno sabirnog zemljovoda.
Pojedine delove koji su cvrsto i dobro provodno elektrieno spojeni sa uzemljenim
ploeama temelja ill sa eelienom noseeom konstrukcijom, ne !reba posebno uzemljiti.
Clan 82.
Celicne noseee konstrukcije koje obrazuju celinu mogu se upotrebljavati za uze-
mljenje delova koji su za njih priev!Seeni ill u njirna ugradeni, ako su isplll1ieni sledeCi
uslovi:

1) noseee konstrukcije treba da su ispravno uzemljene u smislu odredaba ovog

pravilnika;
2) provodni preseci celiCnih konstrukcija moraiu biti dovoljno veliki i moraju ispu-
njavati uslove predvidene ovim pmvilnikom;
3) spojna mesta konstrukcija moraju biti zavarena ili priev!Seena pomoeu vijaka sa
podloznim plocicama tako da ostanu trajno dobro provodljiva;
4) uzemljenje noseCih konstrukcija ne sme izgubiti od vrednosti ako se napusti ili
skine deo postrojeqja ili deo noseee konstrukcije;
5) noseee konstrukcije duie od 10 m moraju na vodove za uzemljenje biti priklju-
eene najllllll1ie na dva mesta, koja su na Sto veeem medusobnom rastoja!1iu.

Clan 83.
Delove noseCih konstrukcija koji se upotrebljavaju kao sabirni zemljovod treba po
celoj dufini ozna<!iti, posebnim premazom u boji, ako postoji moguenost prekida zemljo-
voda skida!1iem dela konstrukcije. Za premaz konstrukcije treba izabrati upadljivu bo-
ju.

Clan 84.
Ne dozvoljava se upotreba celicne armature kablova za zemljovod ili qjegov deo,
ako ona nije gradena za tu svrhu.

Clan 85.
Zemljovode armirano-betonskih nosecih konstrukcija i armirano-betonskib stubo-
va treba poloziti po pomini stuba odnosno konstrukcije tako da se vide ili ih ubetonirati.
Takvi zemljovodi moraju imati lako pristupaene prikljucke zaStieene od korozije i ne sme-
ju u unutraSqjosti betonske mase biti prekinuti.
Dozvoljeno je za zemljovode upotrebiti annaturu konstrukcije, ali samo ako ona
irna odgovarajuee dovoljno dirnenzionirane preseke, llllillllll1ie ekvivalentae 16 mm' OJ,
i ako je po celoj duZini dobro zavarena ili je na koji drugi na<!in ostvarena u elektrienom
pogledu dobra provodljiva veza.
Clan 86.
Zemljovodi koji su prikljueeni na vodovodnu mrezu moraju biti prikljueeni ispred
vodomera, g. na strani vodovodne mrete.

393
 Clan 87.
Nije dozvoljeno za uzemljiva~ i zemljovodne provodnike koristiti gasne, parne i
toplovodne cevovode. U unutra~njosti postrojenja (zgrade) treba te cevovode, po potreb~
prik!juCiti na za8titno uzemljenje. Posebnim memma treba sp!Uiti izno~nje opasnog po-
tencijala izvan postrojenja.

3. Zaitltna uzemljenja

Primena zaititnih uzemfje,Ya

Clan 88.
Sve metalne delove elektriCnih napmva i apamta koji normalno nisu pod napo-
nom, te ne spadaju medu pogonska strujna kola, ali prilikom kvarova mogu da dodu pod
napon neposredno ili putem elektri~nog luka, treba uzemljiti.

Clan 89.
Obrtne metalne zaffitne mrete i plo~, kao i mreie i plo~ koje se skidaju, treba
uzemljiti ako nisu provodljivo vezane sa uzemljenim delovima.
Kao provodljive veze smatraju se i ~arke i v~ke pri~rneene na uzemljene delo-
ve, ako postoji dobat galvanski spoj.

Clan 90.
U zidanim, dtvenim i nearm.iranim zgradama ne smeju se, po pravilu, uzemljiti
metalni delo~ kao ito su: okviri vmta, kvake na vmtima, stepeniita, lestve itd. koji su pri-
stupa~ni spolja.
lzuzetno od odredbe stava I. ovog ~lana, potrebno je uzemljiti one metalne delo-
ve koji mogu doCi pod napon u slufuju zemnog spoja ili elektri~nog luka.

Clan 91.
U metalnim zgradarna ili zgradarna od armimnog betona treba uzemljiti metalne
delove navedene u ~lanu 90. ovog pmvilnika.

\ I I
\ I I

'i,,
l I
II'
I
0
Stika 2 - Raspodela potencijala na povrSini zemlje pri jednakoj dubini ukopavanja prstenova
za oblikovaqje potencijala Ot, 02 i 03

394
 Metalni delovi ne smeju u slu~u zemijospoja dobiti napon prema zemlji viSi nd
125 V, pri cemu napon dodira ne sme biti viSi od 65 V. Taj uslov moie se ispuniti pnde-
snim rasporedom uzemljivaea i oblikovaJ1iem potencijala (slika 2 i 3).

I fz
I
I
I ...
0

I < I
POVR!INA I "' IZEMilE
' 01 0

Slika 3 - Raspodela potencijala na povdini zemlje pri n~ednakoj dubini ukopavanja prstenova
za oblikovanje potencijala 01, 02 i 03

Clan 92.
Metalne ruene tockove, poluge i ruCke na aparatima ne treba posebno uzemljiti,
ako su dobro provodljivo spojeni sa uzemljenim aparatom ili delom. Uzemljel\ie je, me-
dutim, potrebno ako se prenos vrl!i pomocu lanaca, uiadi, vratila ili zupCanika, koje bi
elektrieni luk mogao da zahvati u sluCaju kvara.
U svakom slu~u preporucllie se izolacija kao dopunska zaStita.

Clan 93.
Prirubnice provodnih izolatora postavljenih na izolacione ploee i okviri staklenih
ploea za prolazak provndnika treba da se uzemlje pojedinaeno iii zajedno.
Zidne kuke za prievrl!civaJ1ie zateznog izolatora treba uzemljiti.

Clan 94.
Metalne plasteve i armature kablova treba na oba kraja uzemljiti.

Clan 95.
Sekundama strllina kola memih transformatora treba uzemljiti neposredno na
jednoj nd prikljuCnih stezaljki transformatora.
Ako pri upotrebi vise memih transfonnatora ne more da se izvede pojedinaeno
uzemljenje, strujna kola treba uzemijiti bar na jednom mestu. Spojni vodovi izmedu
transformatora treba da budu Slo kraci.
Pri upotrebi medutransformatora treba uzem\iiti svako strujno kolo.
Vnd za uzemijenje izmedu sekundame prikljuene stezaljke i priklju&,og vijka za
~titno uzemljeJ1ie treba da ima presek najmlll1ie 4 nun' Cu.

395
 Clan 96.
Na kolicima za izvlacenje prekida<>l, napmve za uzemljenje prilikom izvlaeenja
prekida<>l treba da zadlie vezu du~e od kontakta za pogonsku struju. Prilikom uvlaeenja
prekidafu naprave za uzemljenje treba da se ukljuee pre kontakta za pogonsku s~u.

DimenzioniralJje uzemljenja

Clan 97.
U mrefuma sa izolovanom neutralnom tackom zastitno uzemljenje elektrana,
transformatorskih i razvodnih stanica i potrosafu treba dimenzionimti za celokupnu stru·
ju · zemljospoja mrek
Oan 98.
U mre.Zama sa kompenzovanom strujom zemljospoja, zaStitna uzemljenja dirnenzio-
niraju se:
I) u postrojenjima u kojima su ugracleni induktivni otpori, a zastitno i pogonsko
uzemljenje meclusobno spojeno - za zbir struje induktivnih otpom i preostale struje ze-
mljospoja mreze u najnepovoljnijem slu<>lju;
2) u postrojenjima u kojima su ugmcleni induktivni otpori, a zastitno uzemljenje
je odvojeno od pogonskog - za preostalu struju zemljospoja mreze u m\inepovoljnijem
slufuju;
3) u postrojenjima bez induktivnih otpom - za preostalu struju zemljospoja mre-
ze u najnepovoljnijem sluCaju.
Clan 99.
U mrezama sa neutralnom tackom uzemljenom preko otpora, z.Stitno uzemljenje
dimenzionim se za struju zemljnspoja, ako postoji veza izmeclu za!titnog i pogonskog
uzemljenja.
Clan 100.
Pri strujama zemljospoja iz cl 97. do 99. ovog pravilnika ne sme se pojaviti napon
uzemljivafu visi od 125 V. Ako se takav uslov ne moze ispuniti, treba primeniti mere
predvidene u cl 106. do 110. ovog pmvilnika.
Otpor msprostiranja uzemljivafu pri dniem prolasku struje moze da se povefu
usled zagrevanja zemlje. Zbog toga se pri naponu uzemljivafu 125 V moze dozvoliti pro-
ticanje stn\ie zemljospoja samo u trajanju predvidenom u sledecoj tablici 5:

Tablica V
Dozvoljeno trajanje optereeenja uzemljivafu
Trajanje optereCenja
SpecifiCni otpor zemlje Stapni uzemljivaC duZine Trakasti uzemljivaC preseka
2 m preblika 2" 100 mm2
om-metara min min
50 100 30
100 200 60
200 400 120
300 600 150

396
optereeeqje dobija se mnoteqjem vrednosti iz tablice V faktorom ( I~
stvarni napon uzemljivaCa izrafen u voltima.
r
Pri naponu uzemljivaea koji odstupa od vrednosti 125 V, dozvoljeno vremensko

gde je E

Ako se iz tehniCkih razloga navedeni uslov ne mo.Ze ispuniti, treba preduzeti mere
predvidene u cl 106. do 110. ovog pmvilnika.
Cian 101.
Pri zemljospoju u postrojeqju, ne sme se pojaviti van postrojeqja odnosno qjegove
ograde napon dodira veCi od 65 V. Takav uslov mote se ispuniti odgovarajuCim izvode-
qjem ogmde i uredaja za uzemljeqje, kao i podesnim oblikovanjem potencijala.
Cian 102.
Za dirnenzionisar\ie zastitnih uzemljenja u mreiama sa neutmloom taCkom izolo-
vanom ili uzemljenom pomoCu induktivnog otpora, treba uzeti u obzir i struje dvostru-
kog zemljospoja, ako nije predvideno automatsko iskljueeqje o!teeene deonice.
Clan 103.
U mretama sa efikasno uzemljenom neutralnom taCkom za!titna uzemljeqja di-
menzioniraju se za udeo struje dozemnog kmtkog spoja koja protiee kroz uzemljeqje
0,25 s, po nastanku dozemnog kratkog spoja.
U pogledu za!titnih uzemljeqja za takve mre:!e va:!e i odredbe cl. 111. do ll4.
ovog pmvilnika.

Clan 104.
Pri dirnenzionimqju zajednickog uzemljenja u postrojei\iu, na kome su prikljuceni
dalekovodi razlicitih napona, dovoljqo je ako se uzme u obzir samo mrel!a sa Dl\iveoom
stnijom zemljospoja.

Mehanl&o i toplotoo dlmenzloolnulle uzemUellia

Clan 105.
U mehanickom i toplotnom pogledu sistemi uzemljeqja dirnenzionimju se pri efi-
kasno uzemljenoj neutralnoj tacki - za stniju jednopolnog dozemnog kratkog spoja, a u
ostalim slueajevirna - za struju dvostrukog zemljospoja, s tim !to se pri tome vodi meuna
o vremenu iskljueenja zemljospoja, a kao Dl\ikmee trajaqje uzirna se I s.

ZaStitne mere pri teikim uslovima uzemUerUa

Clan 106.
Ako iz tehnickih razloga (npr. na podruqu sa vrlo lo!om provodljivo!Cu) za!titno
uzemljeqje ne mote da se izvede u smislu prethodnih clanova ovog pmvilnika, treha pri-
meniti dopunske zastitne mere iz CL 107. do IIO. ovog pmvilnika.

397
 Clan 107.
Mesta za rukoval\ie u postrojel\iima moraju biti izolovana za pun napon uzemlji-
vaCa.
Svi provodni delovi, koji mogu sa mesta za rukovanje da se dohvate, moraju biti
medusobno spojeni.

Clan 108.
za rukovanje u postrojel\iima izraduju se od rnetala i spajl\iu se sa osta-
Stajali~ta
lim provodljivim delovima.
Siguran pristup do stajali~ za rukovanje omogucuje se izolovanom stazom ~irine
nl\imal\ie 1250 mm. Za tu svrhu u unutrdl\iosti zgrade mote se upotrebiti guma ili lino-
leum, a na otvorenom prostoru - krupan slabo provodljiv sljunak koji radi bolje izolacije
mote da ima asfaltnu prevlaku. ·

Clan 109.
Sve rucke i provodni delovi s kojima se moze doCi u dodir za vreme rukoval\ia
uredajem, izo1uju se od ostalih provodljivih delova urectaja za najvi~i napon provodnika
prema zemlji. Takve mere zastite primel\iuju se obieno u mal\iim postrojel\iima za sred-
nje napone (do 35 kV) u zidanim, betonskim, drvenim i slienim zgradama.

v
700

&00
\
<( \
""rr: 500
<(
0
"'::z 400
0
1\ "\

'
0.
~300 ' '\ .......
c
::z
.,..
UJ 200
....
0
;:; 100
'' ~
r-........ b
0 11
0
0
o o,z
0,6 o,s 1,0
o.~ \• s
UKUPNO VREME ISKLJUCENJA

Slika 4 - Dozvoljeni napon koraka:

a) van postrojenja na putevima sa javnim saobraCajem,
b) na ostalim mestima van postrojenja i u okviru ograde postrojenja,
c) u krugu spoijnih posttojenja, uz upotrebu zaStitne izolacione obuCe dielektriCne CvrstoCe
mlimat1ie 3 kV.

398
 Clan IlO.
U postrojenju na otvorenom prostoru (spolja8njem razvodnom postroje$) u
podruqu dodira sa transformatorima, konstrukcijom ill komandnim ormarima, pad napo-
na na povriini zemlje moze se oblikovati gusto poloienim trakastim uzemljivatima ill re-
setkom.

4. Posellne odredbe o uzemQellln

Ograde, lw/oseci, cevovodi i telelwmunilau:ioni kablov/ u ·postrqjf!11//ma ·

sa eyi/casno uzemfjenom neutra/nom tai!lrom

Clan 111.
Ograde visokonaponskih postrojenja treba postaviti tako da se pri zemljospoju ne
pojave van ograde naponi dodira ill naponi koraka viSi od onib oznal!enib na slikama 4. i
5. Dozvoljeni napon koraka u postrojenjima sa efikasno uzemljenom neutralnom taO.
kom, zavisno od vremena iskljul!ellia deonice u kvaru, dat je na slici 4, a dozvoljeni na-
pon dodira na slici 5.

'\
'
......... 1--..
.....
~
b
Cl

0
o o,2o~ JPo,4 a, 1,2 $
UKUPNO VREME ISKLJUCENJA
Slika S - Dozvoljeni napon dodira:
a) van postrojeqja,
b) u postrojeqju.

Clan 112.
Ako se na metalnoj ogradi pojavi previsok napon dodira, sa spolja811ie strane ogra-
de na rastojalliu od I m polaZe se trakasti uzemljivac ukopan u dubini od 0,5 m, sa kojim
se povezuje ograda.
Za odvodeqje indukovanib struja ograde dovoljni su mallii stapni ill trakssti uze-
mljivaCi, ako sigumost od napona dodira ne zabteva polagaQje metalne trake.
Kolosec~ cevovodi i spolja8nji metalni plaStevi kablova koji izlaze iz visokonapon-
skog postrojellia elektricno se odVl\iaju izolovalliem pomofu umetaka (po potreb~ na viSe
mesta) da bi se spreCilo prenoknje opasnih potencijala van postrojenja.

399
 Clan 113.
sebnih zastitnih mera u pogledu napona koraka i napona dodira nije
i;ju kablova, koji su u sastavu opsemije kablovske mreze napona iznad
111ieni sledeCi uslovi:
blovi polozeni u zemlji i da imaju dobro provodne spolj1001je metalne
plaSteve;
2) da duzina kablovske mreze iznosi lll\imarlie 10 km;
3) da je struja zemljospoja ogranieena na/najvise 1500 A;
4) da vreme iskljueenja deonice u kvaru nije duze od 3 sekunde.

Stubovi za nadzemne vodove

Clan 114.
Celicne i alliiiranobetonske stubove, kao i metalne zice iii trake na drvenim stubo-
vima koji sluze za zastitu drvenih stubova od udara groma, treba uzemljiti. U pogledu
uzemljerlia vaze odredbe Pravilnika o tehniCkim nolliiativima za izgradnju nadzemnih
elektroenergetskih vodova.

Stubavi sa fln!jskim rastavUaclma, tran.iformatorima i kablovskim glavama

Clan 115.
Noseee konstrukcije rastavljafu na drvenim stubovima sa zastituim uzetom ili bez
njega, ne treba, po pravilu, uzemljiti niti spojiti za zastituo uie.
Ako noseee konstrukcije rastavljafu na drvenim stubovima nisu uzemljene, u po-
luge za rukovanje treba ugraditi izolatore koji imaju dovoljnu mehaniCku evrstoeu, a die-
lektrienu evrstoeu bar toliku koliku imaju izolatori na nadzemnom vodu.
Deo poluge ispod izolatora mora se uzemljiti. Uzemljivac treba izvesti tako da
istovremeno za!tiCqje rukovaoca (obezbederliem stajali!ta na istom potencijalu).

Clan 116.
Noseee konstrukcije rastavljaea na metatuim stubovima, alliiiranobetonskim stu-
bovima i drvenim stubovima sa metatuim premoseenjem treba uvek uzemljiti.
Oko metalnog stuba i alliiiranobetonskog stuba treba ukopati uzemljivac tako da
napon dodira ne bude viSi od 65 V.
Na stajalistu drvenog stuba za rukovarlie polugarna treba ukopati na dubini oko
10 em mrezasti uzemljivac i vezati ga sa polugama

Clan 117.
Metalne kablovske plasteve i glave na drvenim, metalnim i betonskim stubovima
treba uzemljiti u smislu odredaba clana 114. ovog pravilnika.

Clan 118.
Nosecu konstrukciju za transfolliiatore, kondenzatore i slicne uredaje na stubovi-
ma treba za!titno uzemljiti (clan 114).

400
 Za zaititno uzemljenje treba spojiti i sve ostale metalne konstrukcije na stnbu, pa i
linijski rastavljac.
Oko uzemljenib stubova sa transformatorima treba postaviti uzemljivac za obliko-
vanje potencijala u vidu prstena oko stuba, na primer na rastojanju od 1 m i dubini od
0,5 '!' i povezati ga sa uzemljeqjem stuba

Pokretna tranifonnatorska postrojenja

Clan 119.
Zaititno uzemljenje pokretnih transformatorskib postrojenja treba da ispuqjava
us1ove predvidene odredbama cl. 66. do 79. i cl. 97. do 104. ovog pravilnika.

Clan 120.
Pokretna transformatorska postrojenja na vozilima (npr. za poljoprivredne maii-
ne) treba ograditi taka da se onemoguci sluCajan dodir delova vozila, prikljuenog stuba i
zemljovoda. Vozilo mora imati i izolovano stajaliite za osoblje.

Clan 121.
Pokretna transformatorska postrojeqja za prikljuCak na nadzemne vodove treba
uzemljiti na dovoljnom odstojanju, npr. na susednom stubu. Zemljovod treba izvesti do
uzemljivaea izolovano od zemlje.
Ako se pol.Ze na prikljuCni stub, zemljovod mora biti udaljen najmanje 100 mm
od noseee konstrukcije linijskib rastavijaea i konzola.

Clan 122.
Na linijske rastavljaee na stubu primenj!Uu se odredbe cl. 115. do 118. ovog pravil-
nika.

Clan 123.
Za zastitu niskonaponskog dela postrojeqja vaze Tehnicki propisi za izvodenje
elektroenergetskib instalacija u zgradama (Dodatak .Sluzbenog lista SFRJ", br. 43/66),
koji su sastavni deo Pravihtika o tehnickim merama i uslovima za izvodenje elektroener-
getskih instalacija u zgradama (.Siuzbeni list SFRJ", br. 43/66) i Pravihtika o tehnickim
merama za elektroenergetska postrojeqja niskog napona u poljoprivredi (.Sluzbeni list
SFRJ", br. 33170).

Uklopna kleSta i uklopne i meme motke

Clan 124.
Uldopna klesta i uklopne i meme motke ne smeju se uzemljiti. Nacin njihovog
sme8taja kad su van upotrebe !reba da je takav da oni budu zasticeni od stetnog dejstva
vlage.

,. , 401
 5. Naprave za ponemeno uzemJJ..Ve i kratko spiQIIIQe

Clan 125.
Pri radu na nadzemnom vodu, vod po iskljuoo11iu treba na svim iskljuO!im mesti-
ma rastaviti, uzemljiti i kratko spojiti, u smislu odredaba vazeCih tehniCkih propisa koji se
odnose na pogon i od!taval1ie elektroenergetskih postrojeljja

Clan 126.
Sta1no ugradene naprave (rastav!Ja<!i za uzemljeljje) treba da ispuJ1javl\iu us1ove
predvidene vafecim jugos1ovenskim standardima za visokonaponske aparate.
Rastavljaoo za uzemljeJ1ie treba ugraditi na ulazu vodova u razvodno postrojeljje,
ako se u blizini postrojenja ne nalaze linijski rastavljaa ill prekida<S.

Clan 127.
Prilikom primene prenosnih naprava za uzemljeljje treba upotrebljavati sigurne
kontakte za najmal1ie 200 A za prildjuCak na uzemljivaoo odnosno na zemljovod i na vo-
dove.
Za uzemljenje !reba upotreb1javati savitljivu bakamu uiad preseka najmal1ie 25
mm', up1etenu od tanke !ice.
Kontakte i uiad za uzemljeljje treba dimenzionirati tako da struju kratkog spoja na
isldjuoonom mestu izdl'Ze bar 1 sekundu.
Najveoo dozvoljene vrednosti struje kratkog spoja, zavisno od preseka bakamog
uieta za uzemljenje i vremena trajanja, date su u sledeeoj tablici VI:

Tabllea VI
Nl\iveCa dozvoljena struja kratkog spoja
u trajanju od
Presek bakamog
ufeta u mml
10, s. J,
kA kA kA
25 1,5 2 4
35 2 2,5 5,5
50 3 4 8
70 4 5,5 ll,5

6. Pogooska uzemJ,jeoja
Clan 128.
U pogonska uzemljenja ubrajaju se:
I) uzemljenja visokonaponskih namotl\ia memih naponskih transformatora;
2) uzemljeljja memih kondenzatora;
3) uzemljenja aktivnih i reaktivnih (induktivnih) o(pora u nultim tackama genera-
tom i transfonnatora za indirektno uzemljeJ1ie;
4) uzemljenja nulte tacke transformatora, direktno ill preko malih o(pora uzemlje-
ne mre:le;
5) uzemljenja mutatora.

402
 Clan 129.
Pogonska~e_mlje11ia postroje11ia moflliu biti dimenzionirana za najveeu struju pri
zemljospoju. ·
Aim u postrojenju ima vise mreinih napona, Zl\iednicko pogonsko uzemljenje di·
menzionira se za onu mrezu kroz ciju nultu taCku pri zemljospoju teCe najveea stru-
ja.

Clan 130.
Pogonska uzemljenja iz Clana 128. tac. I. i 2. ovog pravilnika u elektranama i
transformatorskim i razvodnim stanicama prikljucuju se na za8titno uzemljenje.

Clan 131.
Pogonska uzemlje11ia iz clana 128. taCka 3. ovog pravilnika mogu se prikljuCiti na
za8titno uzemljenje ako se pri zemljospoju ne javlja napon uzemljivaea visi od 125
v.
Ako uslov iz stava I. ovog clana nije ispu11ien, treba predvideti posebno pogonsko
uzemljenje na tolikom odstojanju od za8titnog uzemljenja da se na uzemljivaeu zastitnog
uzemlje11ia ne moze pojaviti napon viSi od 125 V.
Ako se na uzemljivaeu pogonskog uzemlje11ia moze pojaviti napon visi od 125 V,
njegovi zemljovodi treba da su izolovani i zaStiCeni od dodira. Napon koraka ne sme biti
viSi od 90 V. To se postize postavljanjem z.Stitne ograde ili oblikovanjem potencija-
~ .
lzuzetno od odredbe stava 2. ovog clana, mogu se spojiti pogonsko i zastitno uze-
mlje11ie, ako su teski uslovi za uzemljenje, s tim sto se pri tom moraju primeniti odredbe
cl 106. do 110. ovog pravilnika.

Clan 132.
Za pogonska uzemljenja navedena u Clanu 128. tacka 4. ovog pravilnika u mreta-
ma sa eflkasno uzemljenom neutralnom tackom vaze odredbe clana 142. ovog pravilnika,
pri cemu napon uzemljivaea nije ogranieen na 125 V, ako su uzemljivaCi rasporedeni tako
da lica nisu ugrozena s obzirom na napon dodira i napon koraka, i to kako na ogradenom
zemljiStu visokonaponskog postrojenja tako i van njega. Taj uslov ispunjen je ako se na-
poni dodira i koraka kreeu u granicama vrednosti navedenib na slikama 4. i 5.

Clan 133.
Neposredno oko transformatora, noseeih konstrukcija, komandnih ormara i sl.
• treba, pomocu plitko ukopanih traka ili mreza za uzemljenje, oblikovati potencijal, lako
da na dohvatu navedenib delova postrojenja napon dodira ne prelazi vrednost prema slici
5.
Qlan 134.
Ako na iviCnim stazama u krugu postrojenja na otvorenom prostoru mogu nastati
previsoki naponi koraka, takve staze treba ograditi iii sniziti napon koraka na dozvoljenu
vrednost prema slici 4. Opasnost moze da se otkloni i izolovanim prolazima, nasipa11iem
krupnog iljunka iii tucanika, a narocito asfaltiranjem.
Napon koraka po krivoj "'" na slici 4, dozvoljava se samo ako dielektricna cvrstoea
izolacione obuce iznosi najmanje 3 kV.

403
 Clan 135.
U postroje11iima u zgradama, umesto oblikovanja potencijala dozvoljava se kao za-
Stitno sredstvo postavljanje izolovanih stajaliSta, na primer gumenih tepiha sa dielektriC-
nom evrstoeom koja je bar jednaka dvostrukom naponu uzemljivafa, a koja iznosi nl\ima-
nje 2 kV.
lzolovana mesta za rukovanje treba da su izvedena tako da rukovalac moze jedino
sa izolovanog stl\ialiSta dodimuti provodljive delove postroje11ia koji normalno nisu pod
naponom.
Svi provodljivi delovi koji mogu da se dohvate sa izolovanog stl\ialiita treba da su
medusobno spojeni.

Clan 136.
Pomoeu metalnih umetaka (na primer, celiCnih armatura polozenih u temelje
zgrade i spojenih sa uzemljenjem) mogu se izbeCi opasni naponl koraka odnosno naponi
dodira u unutra!rtiosti zgrade. U postojeCim zgradama to se postize pomoeu metalnih tra-
ka koje su polozene na zidove neposredno iznad t1a, spojene sa uzemljenjem i snabdeve-
ne metalnim klinovima zabijenim u zidove na medusobnom rastoja11iu oko I m. Na tl\i
naCin se na zid prenese potencijal uzemljenja. Otklanjanje opasnih napona postize se i
trakastim uzemljivaeem polozenim u zemlju uz same temelje i spojenim sa uzemlje-
njem.

7. SPIIillllle za!tiiDih I pogonskl'h uzemlieqa

E/ektrane i tranqormatorske stanice kqje imajU postrojenja
za sopstllene potrebe napona do I kV

Clan 137.
Zastitna uzemljenja postroje11ia napona iznad I kV treba uvek spojiti sa za!titnim
uzemljenjem postrojertia napona do I kV.

Clan 138.
Zastitna uzemljertia spojena u smislu clana 137. ovog pravilnika, mogu se spajati
sa pogonskim uzemljertiima postrojertia do I kV, ako su ta postrojertia namertiena samo
za sopstvene potrebe elektrana iii transformatorskih stanica.
Kao postrojertia za sopstvene potrebe smatrl\iu se elektriene instalacije za pogon
pomoCoih aparata i za osvetljenje postrojenja, kao i odgovatl\iuee instalacije u pogon-
skim, kancelarijskim i stambenim prostorijama koje se nalaze na podruqu jedinstvenog
sistema uzemljenja
tian 139.
Pogonska uzemljenja memih naponskih transformatora i kondenzatora za nazivne
napone iznad I kV prikljuCqju se na za!titna uzemljeQja postrojeQja preko I kV, u smislu
china 130. ovog pravilnika.
Na uzemljeqje i vodove uzemljenja za!titnog uzemlje11ia treba nl\ikraCim putem
vezati i uzemljenja odvodnika prenapona.

404
 Clan 140.
Pogonska uzemljenja aktivnih i reaktivnih (induktivnih) otpora za neutralnu tacku
u postrojeqjima iznad I kV mogu se spojiti za zastitna uzemljenja istih postrojenja, pod
uslovom navedenim u clanu 131. ovog pravilnika.

Clan 141.
Pogonska uzemljenja postrojeQja napona iznad I kV mogu se spajati na pogonska
uzemljenja postrojenja napona do I kV samo ako su ispuQjeni uslovi iz cl. 138. i 140.
ovog pravilnika.

Clan 142.
U postrojenjima napona iznad I kV sa eflkasno uzemljenom neutralnom tackom
treba medusobno povezati sva uzemljeqja u postrojenju, uz ispunjenje uslova predvide-
nih u cl. 106. do 110. i clanu 132. ovog pravilnika.
Gromobransku uZ.d nadzemnih vodova u mrel:ama sa eflkasno uzemljenom
neutralnom tackom treba vezati sa pripadajucim pogonskim uzemljenjem.

Elektrane i transjormatorske stanice sa postrojelfiima za sopstvene potrebe

i za isporoke elektri~ne energije potroSaCima na naponu do 1 kV

Clan 143.
(Brisan)

Clan 144.
(Brisan)

Clan 145.
(Brisan)

Clan 146.
Pogonska uzemljeQja memih naponskih transformatora i kondenzatora u postro-
jenjima za napone iznad I kV, spajaju se sa zaStitnim uzemljeQjem tih postrojeqja.

Clan 147.
Uzemljenja odvodnika prenapona u postrojenjima napona iznad I kV spajaju se
najkraCim putem sa uzemljivacem i vodovima za uzemljeQje za8titnog uzemljeQja tih po-
strojeQja.

8. UzemljeJIIe za za8titu od ndara groma

Clan 148.
Uzemljenje za zastitu od udara groma treba da bude takvo da je pri udaru groma
u stub ill za8titno uze opasnost preskoka na provodnike svedena na najmanju meru.

405
 Clan 149.
VJSina udarnog napona koji uzemljeni deo postrojenja prima u prolasku struje gro-
ma zavisi:
I) od vremenske karakteristike struje groma (strmina rela i ukupno lfl\ianje);
2) od temene vrednosti struje groma;
3) od uslova uzemljenja, lj. od vrste uzemijivaea i njegovog udarnog otpora ras-
prostiranja.

C!an 150.
Udami otpor uzemijivaea odstupa manje ill vise od otpora rasprostiranja dobive-
nog ispitivanjem prema cL 157. i 158. ovog pravilnika.

Clan 151.
Za Celi~ne, anniranobetonske i dtvene stubove sa zemljovodom du:Z stuba, moZe
se orekivati da neee dolaziti do povratnih preskoka pri udaru groma u stub ill u zemijo-·
vodno uze u blizini stuba, ako otpor rasprostiranja uzemljenja stuba ispunjava uslov:
& ,; u.
It
gde je:
& - izmerena vrednost otpora rasprostiranja uzemljenja stuba (oma);
U, - podnosivi udaml napon izolacije nadzemnog voda (kV);
It - temena vrednost struje groma (kA).
Verovatnoea povratnog preskoka pri jednakim ostalim us1ovima uto1iko je manja
ukoliko je veCa vrednost struje It ispunjava uslov
& ,; u,
It
U odredenim sluCajevima pri izboru vrednosti za It treba uzeti u obzir zna.Caj po-
strojenja i ucestalost o1ujnih dana (izokeraunicki nivo ). Pri izboru vrednosti za It mogu
pos1uziti vrednosti date u sledeeoj tablici VII:

Tablica VII
Struja groma u stub koja neCe biti premaSena do kA 20 30 40 50 60

Udeo od svih udara groma u % 79 91 95 98 99

Clan 152.
Pri izradi sistema uzemljenja preporuCtije se da se oko stuba postavi vise kraCih
trakastib uzemljivaea umesto jednog vrlo dugackog uzemljivaea (preko 20 m). Pri istoj
ukupnoj du:Zini, uzemljivaC sa Cetiri kraka ima manji uclarni otpor rasprostiraqja od uze-
m!jivaea sa jednim krakom ill sa dva kraka.

C!an 153.
Na uzemljenja nadzemnib e1ektroenergetskih vodova primenjuju se i odredbe Pra-
vilnika o tehnickim nonnativima za izgradnju nadzemnib elektroenergetskih vodova.

406
 Uzem{ielfie u elektranama i tran~ormatorskim stanicama

Clan 154.
Zastitna uzad nadzemnih elektroenergetskih vodova dovode se po moguestvu do
postrojenja i tu se spl\iaju sa zaStitnim uzemljenjem postrojeqja.

Clan 155.
Ako su odvodi gromobranske instalacije zgrade pristupafui izvan ograde postroje-
nja, !reba po pravilu izvesti posebno uzemljeqje. Ako izvodeqje posebnog uzemljenja nije
moguee ill je otei!ano, odvode treba zaStititi od dodira.

Clan 156.
Postrojeqja na otvorenom treba zastititi od udara groma.
Na uzemljeqja metaloih i armiranobetonskih noseeih konstrukcija !reba primeqji-
vati odredbe ~1. 151. i 152. ovog pravilnika.

9. lspidvSIIie sistema uzemUellla

Clan 157.
Za merellie otpora rasprostirallia uzemljiva~ !reba predvideti pomocne uzemljiva-
ce i sonde na dovoljnom odstojanju od uzemljiva~. Za stapne iii plo~ste uzemljivaee
dovoljno je odstojallie od 40 m izmedu uzemljiv~ i pomoenog uzemljiva~ a odstoja-
nje od 20 m izmedu uzemljiv~ i sonde. Takva odstojanja za uzemljivaee postavljene na
vellkom prostoru treba da su 5 odnosno 2,5 puta veea od najveee duiine uzemljiva~ ciji
se otpor meri.

Clan 158.
Otpor rasprostiranja uzemljivaCa meri se:
I) pomoeu instromenata za merenje otpora uzemljenja;
2) po metodi merenja stroje i napona, pri eemu voltrnetar treba da irna najmanje
desetostrnki otpor uzemljellia sonde.
Za merenje napona naroCito je pogodan elektronski voltrnetar. Na uzemljivac i po-
moeni uzemljivac prikljueuje se naizmeniCni napon, a zatim se meri struja (I) uzemljiv~
i napon (U) izmedu uzemljiva~ i sonde.
Otpor rasprostiranja uzemljiva~ dobija se iz obrasca & - U/1.

IV. OSNOVNA OPREMA POSTROJENJA

1. Obrlne elektrii!ne m.Sioe

Clan 159.
Elektrii!ne masine sa pripadajuCirn priborom treba da ispuqjavaju savremene uslo-
ve za gradellie elektrii!nih mastna i za zastitu na radu.

407
 Clan 160.
Svaka mMina mora imati natpisnu p1oeicu na kojoj su postojano i razgovetno ube-
leZ.ni osnovni karakteristi<mi podaci o masini.
Natpisna ploiSca treba da je postavljena tako da se podaci na njoj mogu i za vreme
pogona bez teskoea proiStati.

tlan 161.
MaSina mora biti dimenzionirana tako da moze bez osteeel\ia iii pogorSanja po-
gonskih sposobnosti podneti sva naprezanja koja se mogu pojaviti tokom pogona postro·
jenja u ~ijem je sastavu.

tlan 162.
Masine koje tokom pogona mogu biti ukljueene u paralelan rad, moraju ispul\ia-
vati uslove za nesmetan pogon.
Clan 163.
MaSina mora biti postavljena i ugradena tako da su otklol\ieni moguCi stetni uticaji
okoline na !lien pogon, vek trl\ianja i da je spreeeno stetoo dejstvo ffiMine (vibracije, bu-
ka, toplota, varnieel\ie, pofur) na susedne delove postrojenja i okoline.

tlan 164.
Masina mora biti od okoline izolovana radi spreeavanja prenoS.nja mehanickih vi-
bracija koje mogu prouzrokovati smetl\ie u pogonu postrojel\ia ili nepovoljno uticati na
delove konstrukcije postrojel\ia.
Prikljucni vodovi moraju biti izvedeni tako da mogu bez osteCenja izdrfuti napre-
zanja prouzrokovana radom ma§ine.

tlan 165.
Polozaj i naiSn ugradivallia mMine treba da omoguee njeno nesmetano blade-.
nje.
Rashladni uredaji moraju biti izradeni i postavljeni tako da u maSinu ili niene oset·
ljive delove ne mogu sa rashladnim sredstvima da prodru strana tela koja bi ugrrizila po-
gon.

Clan 166.
Nesmetan i bezbedan pristup do svih uredaja na masini koje u toku pogona treba
pod.Savati, odrZavati ,ill kontrolisati mora biti obezbeden.

Clan 167.
Delovi konstrukcija' postrojel\ia, bilo da pripadaju samoj masini ili okolini, ne sme-
ju uticati na smanjenje elektrifue izolovanosti potrebne mMini.

Clan 168.
Mora postojati moguenost potpunog elektricnog odvajanja maSine od ostalih delo-
va pripadajueeg postrojenja.

408
 Izuzetno, za sklop genemtom sa transformatorom, ako oni predstavljaju jedinstve-
nu pogonslru celinu (blok), nisu neophodne napmve za mstavljaiiie spoja izmedu genera-
tara i transformatom.

Clan 169.
Uredaje za wtitu omine treba obezbediti po vrsti i u obimu koji su potrebni
za uredan pogon ma8ine, a zavisno od veli~ine i zna~a postrojel\ia u kome je
omina ugm<lena.
Clan 170.
Napravama za za8titu od elektri~nog i mehani~kog preoptereCeqja treba spreati
napreZllllie ma8ine u pogonu preko dozvoljenih granica. Moraju postojati i napmve koje
eo automatskim iskljueel\iem iii kmtkim spajaiiiem ograniCiti obim razaral\ia nWine u
slu~ 1\ienog kvara.
Pored automatskog pokretaiiia, treba da postoji i moguenost rufuog pokretaiiia
napmve za iskljueeqje maSine, posredstvom mebanizma iii bez 1\iega, odnosno za poipu-
no odvajaiiie maSine od ostalih delova postrojel\ia koje je u pogonu.
Clan 171.
Delovi pod naponom i obrtni delovi masina moraju biti za8tieeni od slu~nog do-
dira. Ako takva za8tita nije ostvarena samom konstrukcijom maSine, treba je obezbediti
izborom poloi!aja maSine pri ugmdivaiiiu, naCinom ogradivaiiia iii posebnim dopunskim
merama.
Clan 172.
Uredajima za signalizaciju, merenje i upmvljaiiie !reba omoguCiti neophodan uvid
u pogonska stal\ia svake maSine, kao .j regnlisal\ie pogona, kretllllia i zaustavljaiiia nmi-
ne.
Vrsta i obim uredaja iz stava I. ovog c!ana treba da odgovaraju potrebama pogo-
na, zavisno od veli~ine i znaeaja masine.
Clan 173.
Po!oi!aj i naCin ugmdivanja uredaja iz ~lana 172. ovog pravilnika mora biti takav
da se nadzor, rukovaiiie i odri!avaiiie mogn u tolru pogona vrSiti bez teskoea i bezbed-
no.
Clan 174.
U postrojenjima u kojima ima viSe masina nije neophodno opremati svalru od ma-
sina onim uredajima za merel\ie i signalizaciju koji se samo povremeno koriste, ako se ti
uredaji mogu, po potreb~ prekopeavati.

2. Transformatori I induktlvni otporl

Clan 175.
Transformatori i induktivni otpori treba da ispunjavaju savremene uslove za gm-
denje.

409
 Clan 176.
Svaki transformator i induktivni otpor mora imati natpisnu ploecu na kojoj su po-
stojano i razgovetno ispisani svi bitni podaci.
Natpisna ploeca treba da je postavljena tako da se i u toku pogona mogu bez
teskoea i bezbedno proetati na njoj napisani podaci.

Clan 177.
Odabrani transformator odnosno inpuktivni otpor mora biti dimenzioniran tako
da u toku pogona moze podneti sva naprezanja koja se mogu pojaviti u postrojenju u ko-
me je ugraden, a da pri tom ne nastupe oS!eeenja iii pogorianja pogonske sposobnosti lib
naprava.

Clan 178.
Transfornla!Ori koji u pogonu treba dR rade paralelno sa drugim transformatori-
ma, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosi transformacije, sprege, naponi
kratkog spoja).

Clan 179.
Ako transformator odnosno induktivni otpor nije konstruisan prema punoj snazi
kratkog spoja koja se mo:!e javiti u postrojenju, moraju se preduzeti posebne mere da se
spreci prekoraeenje stroje kratkog spoja koja odgovara konstrukciji lib naprava.

Clan 180.
Transformatore i induktivne otpore treba u postrojenju postaviti tako da se spreci
stetno dejstvo okoline na njihov pogon, radne karakteristike i vek trajanja, kao i da se
spree stelan uticaj lib naprava (vibracija, buka, toplota, vatnieenje, pofur) na susedne de-
love postrojenja i okoline.

Clan 181.
Transformatori moraju biti postavljeni i ogradeni tako da se spreci prenosenje stet-
nib vibracija na susedne delove postrojenja i prouzrokovanje smetnji u pogonu, iii oSteCe-
nje gradevinskih konstrokcija.
PrikljuCci elektricnib vodova i cevi za rashladna sredstva moraju biti izvedeni tako
da mogu bez osteeenja izdr:!ati naprezanje koja u pogonu izazivaju vibracije transforma-
tora odnosno njegovib pomoCnih uredaja.

Clan 182.
Neoklopljeni induktivni otpori moraju biti ugradeni tako da se spree nedozvolje-
no zagrevanje bliskih metalnih delova konstrokcije i da magnetno po1je prouzrokovano
strojom kratkog spoja ne utiee stetno na susedne celicne konstrukcije ill njihove delo-
ve.

Clan 183.
Prilikom postavljanja i ogradivanja tnmsformatora i induktivnih otpora mora se
obezbediti njihovo dovoljno bladenje. Pri tom !reba preduzeti mere da strana tela koja bi
tim napravama mogla stetiti ne prodru do njih zajedno sa rashladnim sredstvima.

410
 Clan 184.
Mora se obezbediti neometan i bezbedan pristup do komandnih ormara, pogona
regulacionog prekidaCa, ventilatora i drugib uredaja ugradenih na transformatorima, koje
u toku rada !reba kontrolisati, odriavati ili njima rukovati.

Clan 185.
De1ovi konstrukcija postrojellia (na primer: de1ovi stabilnih uredaja za protivpo-
zarnu zastitu za transformatore sa zem1jospojnom za8titom, pomocne instalacije i s1.) ne
smeju smalliiti izolacioni nivo odredenih de1ova transformatora ili induktivnih otpora.

Clan 186.
Mora postojati mogucnost potpunog e1ektrienog odvajanja transformatora i induk-
tivnih otpora od ostalih de1ova pripadajueeg postrojenja u pogonu.
Izuzetno, za sldopove koji Cine jedinstvenu pogonsku jedinicu nisu neophodne na-
prave za rastavljallie spoja izmedu l\iih. Medutim, za sam sldop kao celinu, u odnosu na
postrojel\ie, vaie odredbe clana 168. ovog pravilnika.
Clan 187.
Uredl\ie za za8titu transformatora i induktivnih otpora !reba obezbediti po vrsti i
obimu koji su potrebni za uredan pogon postrojenja i same naprave, a zavisno od veliCine
naprave i znaCaja postrojenja.

Clan 188.
Uredaji za automatsku z.Stitu od e1ektrienog preoptereeellia i od unutraSl\iih ili
spoljasnjih kvarova treba da budu u sldadu sa veliCinom i opremom transformatora, kao i
sa njegovim znaCajem u postrojel\iu.
Pored automatskog iskljueel\ia, treba da postoji i mogucnost ruenog pokretallia
svih naprava za iskljueenje radi eventualnog potpunog e1ektrienog odvajallia od ostalih
delova postrojenja u pogonu.
Clan 189.
ZaStita od dodira de1ova pod naponom, ako nije ostvarena samom konstrukcijom
transformatora ili induktivnog otpora, mora se obezbediti naCinom ugradllie ili dopun-
skim merama pri ugradival\iu.
Clan 190.
Urec:laji za signalizaciju, nadzor i uprav1jallie treba da bude u sldadu sa potrebama
odriavanja ispravnog pogona.
Clan 191.
Po1oZaj i naCin Ugradivallia uredaja iz CJana 190. ovog pravilnika moraju biti Jakvi
da se nadzor, odriavanje i rukovallie njime mote u toku pogona vriiti nesmetano i bez-
bedno.

411
 Clan 192.
U postrojeqjima u kojima se nalazi viS. transformatora, moze se, po potreb~ jedan
deo kontrolnih uredaja koristiti za vi~e naprava, ako se kontrola vrii povremeno a uredl\ji
se mogu prekopeati sa jedne naprave na drugu.

3. Meml transformatori

Clan 193.
Strujni i naponski merni transformatori moraju ispuqjavati savremene uslove za
gradeqje tib naprava.
Clan 194.
Merni transformatori moraju imati natpisnu p1ocicu na kojoj su postojano i razgo-
vetno ispisani svi bitni podaci o memom transformatoru.
Natpisna plomca treba da je postavljena tako da se bez teskoea mogu promtati ube-
lezeoi podaci, a po moguenosti - i za vreme pogona memog transformatora.

clan 195.
Merni transformatori treba bez osteeeqja ill pogornanja osnovnih karakteristika da
podnesu sva naprezaqja koja se tokom pogona mogu pojaviti u postrojenju u koje se
ugrad4iu.
C!an 196.
Jezgro strujnih transformatora koje sluti za prik!jucenje mernib uredaja treba daje
sa tako ma1im prekostrujnim brojem i takvom nazivnom snagom da pri kratkim spojevi-
ma ne nastane razaraqje prikljuCenih instrurnenata.
Treba, po potreb~ ugraditi wtitne medutransformatore.
Jezgro strujnih transformatora namenjeno za prikljueeqje zaStitnih uredaja treba
da je sa tako velikim prekostrujnim brojem da pri struji kratkog spoja ne nastane preveli-
ka promena u odnosu transformacije. Nazivnu snagu jezgra treba odabrati prema maksi-
malno oeekivanom prikljueenom teretn.

Clan 197.
Naponski transformatori treba da su takvi da nazivna snaga i klasa taenosti odgo-
varaju napravama koje ee biti prikljueene u pogonu. Pojave rezonanlnih prenapona treba
spreciti odgovarajuCim merama.
Clan 198.
Pri postavljanju mernib transformatora u postrujeqju, treba voditi racuna da delovi
konstrukcije koji su na)blifi transformatoru ne smanje izolacioni nivo, i da po mogueno-
sti, ne oteZaju pristup prikljuCcima za vodove sekundarnih kola i natpisnim ploCica-
ma.
Clan 199.
Sekundama kola mernib transformatora moraju biti sigumo uzemljena (clan 95).
lzuzetno, moze se odstupiti od tog uslova u zaStitnim kolima cije funkcionisanje uslovlja-
va neuzemljen sistem.

412
 Clan 200.
Preporucqje se da se sekundarna kola naponskih transformatora obezbede od
kratkih spojeva. Naprave za obezbeelellie treba odabrati i poslaviti tako da se mcne lako
uoCiti 11iihovo reagovanje.
Clan 201.
Ako se naponski transformatori prikljuCqju na sabirnice preporueuje se postavlja-
nje osiguraea na strani visokog napona naponskih transformatora. U ostalim sluagevima
nije neophodno postavljati osiguraee na strani visokog napona.

4. Kondenzatori
Clan 202.
Elektricni kondenzatori moraju ispunjavati savremene uslove za lliihovo grade-
nje.

Clan 203.
Svaki kondenzator mora imati natpisnu ploCicu sa postojanim i razgovetoo ubele-
ienim bitnim podacima
Najpisna plocica treba da je postavljena tako da se na llioj ispisani podaci mogu
bez teSkoCa proCitati.
Clan 204.
Kondenzatori moraju biti dimenzionirani prema maksimalnim naprezalliima koja
su predvielena ill se mogu oeekivati u pogonu postrojellia, a da pri tom ne nastupi oiteee-
llie kondenzatora. Posebnu Jlllflliu treba obratiti na moguea poviiellia napona koja bi bila
prouzrokovana spregom sa induktivnim ojporima
Po potreb~ treba predvideti dopunske naprave za ogranieellie preoptereeenja.
Clan 205.
lzolacioni nivo kondenzatora za merenje napona, za zaititu od prenapona i za te-
lekomunikacione sprege u postrojelliima visokog napona mora odgovarati nazivoom na-
ponu za koji je postrojenje dimenzionirano, bez obzira na eventualno nili pogonski na-
pon postrojellia.
Clan 206.
U postrojenjima za kompenzaciju reaktivnih snaga treba izbegavati direktno uze-
mljenje nulte tacke kondenzatora.
Clan 207.
Kondenzatore u postrojelliima treba postaviti i ugraditi tako da se izbegnu moguCi
stetni medusobni uticaju sa susednim delovima postrojenja

Clan 208.
Odvodenje toplote mora se obezbediti tako da se i pri nlijnepovoljnijim ustovima
rada ne prekoraCi maksimalna dozvoljena temperatura kondenzatora.

413
 Ako se odvodenje toplote ne moie obezbediti, mora se predivdeti odgovarajuea
zastita sa iskljueenjem kondenzatora.

tlan 209.
Prilikom obezbec!OIIia hladenja treba voditi raeuna da z,Yedno sa rashladnim sred-
stvima ne prodru u kondenzatorsko postrojenje strana tela koja mogu umanjiti izolacioni
nivo i prouzrokovati pogonske smetnje.

tlan 210.
Treba omoguCiti nesmetan prilaz napravama za rukovanje i obezbediti nesmetan
prilaz za nadzor u toku pogona.

tlan 211.
Mora postojati mogucnost da se kondenzatori ill sklop sa kojim oni Cine neraz-
dvojnu celinu, potpuno elektrieno odvoje od ostalih delova postrojenja u pogonu.

tJan 212.
PrekidaCi za kondenzatore treba, po moguestvu, da istovremeno iskljueuju sve po-
love. Pri izboru prekida&l posebno treba imati u vidu oteiane uslove za prekidanje kapa-
citivnih opterecenja.

tJan 213.
Za ukljueenje i iskljueenje kondenzatora ne smeju se upotrebiti prekidaCi kod ko-
jih nije obezbedeno brzo pokretanje kontakta pomoeu odgovar!ijuCih mehaniacth napra-
va, kao sto su: opruge, zam!ijci, vazduh pod pritiskom i slieno. Na taj iii na neki drugi na-
cin treba obezbediti da prekidaCi iskljucliju kondenzatorske baterije bez povratnog palje-
llia luka.

tlan 214.
Ako postoji opasnost od nedopustivih strujnih udara pri paralelnom ukljueelliu ill
iskljueenju vise grupa kondenzatora, treba predvideti dopunske urec!,Ye za ogranieenje tih
struja Dopunske ured'lie treba upotrebiti ako su provodnici za paralelno povezivanje
kondenzatorskih grupa toliko kratki da se pri nazivnoj struji n!ijmanje kondenzatorske
grope na lliima napon poveea za manje od 0, I% vrednosti nazivnog napona.
Dopunski uredaji iz stava I. ovog clana nisu neophodni ako proizvodac kondenza-
torskih elemenata i prekida&l u atestima garantnje besprekoran rad postrojenja

tJan 215.
Kondenzatori moraju imati naprave za sigumo i bezopasno prazllienje.

tJan 216.
Za prainjenje kondenzatora ugraclenih u sklopu sa drugim napravama (kao sto su:
motori, energetski transformatori, merni transfonnatori, aktivni i induktivni otpori ill na-
prave koje se prikljueuju automatski pri iskljucenju kondenzatora), mogu poslufiti te na-
prave.

414
 Clan 217.
Ako postoji opasnost pojave visokih prenapona pri prafnjel\iu kondenzatora preko
memih naponskih transformatora, treba koristiti dvopolno izolovane transformatore u
sprezi "V", prikijueene samo izmedu faznih provodnika, a izbegavati jednopolno izolova-
ne transformatore.

Clan 218.
Vremenska konsianta praZqjenja ne sme biti iznad 90 sekund~ ako je u pitalliu
muna sprega kondenzatora sa otporom za prafl\iel\ie.
Clan 219.
Ako se kondenzator prazni preko otpora samo kad je iskljuCen, otpornik za praf-
njenje mora biti dimenzioniran tako da u roku od 10 sekundi po iskljueel\iu preostali na-
pon ne bude iznad 10% efektivne vrednosti nazivnog napona kondenzatora.

Clan 220.
Uredaji za automatsku regulaciju treba da budu konstruisani tako da do automat-
skog uklju~enja ne moie doci pre nego sto preostali napon padne ispod I 0% efektivne
vrednosti nazivnog napona kondenzatora.
Clan 221.
Otpornike za prail\iel\ie treba dimenzionirati tako da njihova mehani~ i termiC-
ka naprezal\ia ostanu u dozvoljenim granicama, odnosno da u redovnom pogonu ne nas-
tane njihovo osteeel\ie.
Clan 222.
Uredaje za zastitu kondenzatora treba predvideti po vrsti i obimu koji odgovaraju
potrebama za obezbedel\ie urednog pogona kondenzatora, a prema uslovima postrojel\ia
u pogonu.
Clan 223.
Radi zastite od unutrasnjih razaral\ia, treba, po potreb~ upotrebljavati uredl\ie za
za8titu od kratkih spojeva, termickog dejstva struje, nesime!Iije i prenapona.
Clan 224.
ZaStita od dodira mora se obezbediti dovoljnim zastilnim razmacima i odgovara-
juCim ogradivanjem delova pod naponom.
Clan 225.
Kondenzatori sa pripadl\iuCim konstrukcijama, cija su kucista za vreme pogona
pod naponom, moraju biti upadljivo obojeni i oznaeeni tablicama koje na to upozorava-
ju.
Clan 226.
Na prilazu kondenzatora koji neml\iu uredl\ie za automatsko praZqjenje pri isklju-
Celliu moraju biti postavljene upadljive tablice za upozorel\ie, sa natpisom: ,Pazi! Ne do-
diruj pre nego Sto ispraznis, kratko spojis i uzemljis kondenzatore!".

415
 Clan 227.
Tablice za upozorel\ie moraju se postaviti i kad kondenzatori imaju uredaje za au-
tomatsko praZnjel\ie, ako je vreme praU\iel\ia du!e od 60 sekuodi. Na tabHcu za upozore-
1\ie mora se uneti i podatak o vremenu praUijel\ia.
Clan 228.
Uredaje za signaHzaciju, merel\ie i upravljaJ1ie treba predvideti prema potrebama
za odl'Zavaoje ispravnog pogona.
Polofl\i i naCin ugradival\ia uredaja iz stava I. ovog Clana treba da bude takav da
se nadzor, odrfuval\ie i rukovaJ1ie njima mote vriiti bezbedno i bez teSkoea u toku
pogona.

s. Usmllllli!l
Clan 229.
Usmeracr sa pripadajuCim priborom moraju isPUIIiavati savremene uslove za gra-
del\ie naprava te vrste.
Clan 230.
Svaki usmerac mora imati natpisnu plocicu sa postojanim i razgovetoo ubelete-
nim bitoim podacima o napravi.

Clan 231.
Usmerac i pripadajuCi pribor treba dimenzionirati i opremiti tako da izdrte sva na-
prezanja koja se mogu javiti u pogonu, bez o§teeel\ia iii pogorial\ia pogonskih karakteri-
stika.

Clan 232.
Ako se predvida paralelan rad vi§e usmeraCa, za takav rat moraju biti ispUIIieni
uslovi.
Clan 233.
Usmerac treba postaviti i ugraditi tako da okolni delovi postrojel\ia ne utieu nepo-
voljno na 1\iegov pogon, pogonske sposobnosti i vek trajaJ1ia.
Sam usmerae treba obezbediti da ne ugrotava pogon susednih delova postrojel\ia.

Clan 234.
Usmerac mora biti ugraden i opremljen odgovarajuCim uredajima tako da bude
obezbedeno dovoljno odvodel\ie toplote da bi 1\iegova temperatura ostala u dozvoljenim
granicama. Pri tom treba preduzeti mere da zajedno sa rasbladnim sredstvom ne prodru
do osetljivih delova uredaja strana tela koja mogu prouzrokovati o§teeenja iii onemoguCiti
ispravan pogon usmeraCa.
Ako se hladel\ie usmeraea VIii vodorn, treba predvideti i mere za za§titu od
korozije.

416
 Clan 235.
U postrojenjima sa velikim jednosmemim strujama treba obratiti posebnu pazl\iu
na stabilnost delova konstrukcije postrojenja koji su izlozeni uticaju jakih magnetrtih
polja.

Clan 236.
Treba preduzeti posebne mere za ogranieenje stetnog dejstva usmera~kog postro-
jenja na oblizl\ie telekomunikacione uredaje.

Clan 237.
Mora postojati mogucnost da se usmeraci po(puno elektri~no odvoje od ostalih
delova postrojenja pod naponom.

Clan 238.
Uredaje za zaStitu usmeraCa treba obezbediti u obimu i po vrsti, koji odgovaraju
potrebama za obezbedenje ispravnog pogona, a zavisno od veliCine i namene postrojenja.

Clan 239.
Pored automatske zastite od preoptereeenja, treba predvideti i z.Stitu od razaranja
usmeraCa prilik.om pojave kvarova.
U slueaju smetnji u radu samog usmeraea, treba obezbediti automatsko isk\iuee-
nje usmeraea od svih delova pod naponom. Aim je iskljueena moguenost povratnog na-
pajal\ia sa strane jednosmernog napona, dovoljno je obezbediti iskijueenje samo sa strane
napajanja naizmeniCnom strujom.

Clan 240.
Usmera~ mora biti postavljen tako da je iskijucena mogucnost slueajnog dodira
delova pod naponom, iii ako to nije izvodljivo da je pri slueajnom dodiru delova pod na-
ponom isldjuCena svaka opasnost. Ovo se postiZe iii ugradivanjem delova pod naponom
uz obezbedenje dovoljnih zastitnih razmaka, iii izolovanjem poda, zidova i svih delova
koji su uzemljeni a nalaze se na domaSaju usmeraCa i pripad&juCih delova pod napo~
nom.
Clan 241.
Delovi usmera~kog postroje$ koji su izlozeni dodiru, a u pogonu su trajno pod
naponom prema zemlji ili mogu doci pod napon u slueaju kvara, moraju biti uo~ljivo
obelezeni.
Clan 242.
Svi uredaji za Z.Stitu, merel\ie i upravljanje, kao i drugi pribor konstruktivno pove-
zan sa delovima usmerafu pod naponom, moraju biti na siguran naCin izolovani tako da
je obezbedeno kontrolisanje, odriavanje i rukoval\ie postrojel\iem.

Clan 243.
Uredaje za nadzor, regulisanje i komandovanje treba predvideti prema veliCini i
znaCaiu postrojenja.

27-1 417
 Clan 244.
Polozaj i nalful ugradivaqja uredaja za nadzor, regulisanje i kornandovanje moraju
biti takvi da se pogon moze vr8iti bezbedno i bez te§kota.

6. Prekldacr, rastavijacr I osl!!uracr (rasklopne naprave)

Clan 245.
PrekidaCi, rastavljacr i osiguraCi (rasklopne naprave) moraju ispuqjavati uslove za
gradenje savremenih naprava za prekidaqje elektrienih struja i rastavljanje delova postro-
jenja.

Clan 246.
Svaka rasklopna naprava mora imati na!Pisnu ploCicu na kojQj su postojano i raz-
govetoo ispisaoi svi bitni podaci o napravi. Natpisna plocica treba da je postavljena tako
da se na njoj ispisaoi podaci mogu lako i bezbedno proCitati, po moguenosti i bez isklju-
eenja napona.

Clan 247.
Rasklopna naprava treba da je dimenzionirana tako da moze ispuqjavati sve uslo-
ve rada postrojenja u redovnom pogonu, bez o§teeenja iii pogorSa11ia pogonskib karakte-
ristika. Naprezanja kojima je naprava u pogonu izlozena usled naponskih i strujnih opte-
recenja, kao i trajnih i pretaznih optereeeqja (ukljuCeqje, iskljueenje, kratki spojevi), ne
smeju prema§iti dozvoljene vrednosti za koje je naprava konstruisana.

Clan 248.
Ako su maksimalno oeekivane snage kratkog spoja u postrojeqju iznad nazivne
snage iskljueenja prekidaCa, on se sme ugraditi samo pod uslovom da su preduzete mere
koje spreeavaju automatsko iskljueenje svih optereeeqja koja prelaze dozvoljenu nazivnu
snagu prekidaea.

Clan 249.
Ako maksimalne struje ukljueenja u postrojenju pretaze nazivnu vrednost struje
ukljueenja prekidaea, on se moze ugraditi samo pod uslovom da su preduzete dopunske
mere koje obezbeduju sigumost lica i okolnih naprava u postrojenju, npr. postavljaqje za-
pomog organa za spreeavanje ukljueenja na kratak spoj, sigume za§titne pregrade, daljin-
skog upravljanja prekidaeem sa bezbednog mesta i sl.

Clan 250.
Na kratkim ograncima u postrojenju za koje su prikljueene naprave koje prigu§uju
snagu kratkog spoja, mogu se izuzetoo ugraditi prekidaa nazivne snage iskljueenja kojaje
rnanja od maksimalne snage kratkog spoja u postrojeqju, ako pri tom nije ugrniena bez-
bednost ljudi i ako je verovatooea pojave kratkog spoja na vezi od prekidaea do naprave
prakticno iskljueena (kratki provodnici uz sigumu izolaciju).
Prigu§ena snaga kratkog spoja ne sme biti iznad nazivne vrednosti snage iskljuCe-
nja prekidaea.

418
 Clan 251.
Rasklopne naprave moraju biti postavljene i ugradene tako da ne ugroiavaju su-
sedne delove postrojenja.

Clan 252.
Prikljueni vodovi moraju biti izvedeni tako da u dovoljnoj meri izoluju susedne
delove postrojeqja od prenosenja !tetnih mehaniCkih potresa prouzrokovanih radom ras-
klopne naprave uz obezbedenje dovoljne stabilnosti prema maksimalnim naprezanjtrna
koja se u toku pogona mogu pojaviti u postrojenju.

Clan 253.
Mora se omoguciti slobodan izlazak pare i gasova koji se javljl\iu pri radu rasklop-
ne naprave, pri Cemu treba imati u vidu izolaciju susednih delova postrojenja koji mogu
biti izlo:!eni dejstvu pare iii gasova.

Clan 254.
U postrojenjima u zgradama kod kojih je maksimalna snaga kratkog spoja iznad
200 MYA, otvori eelija u kojima su smesteni prekidati sa velikom sadrZinom ulja ne sme-
ju biti upravljeni ka prostorijama ill prolazima koji su namenjeni za javni saobraCaj.

ban 255.
Pogodnim merama treba omoguCiti bezbedno kori!cenje izlaza i stepeniSta pri po-
javi poiara i spreCiti razlivanje ulja po postrojenju.

ban 256.
RastavljaCi, rastavljaCi za uzemljenje i njihovi pogoni moraju biti izradeni i posta-
vljeni taka da je iskljuCena svaka moguCnost nenameme promene poloZaja rastavnih ure~
daja, na primer: nekontrolisanim pokretom ruke, usled potresa, usled mehanickog dej-
stva struje kratkog spoja iii iz drugih uzroka.

Clan 257.
Kod kombinovanih konstrukcija rastavljaea sa rastavljatima za uzernljenje, meha-
nizmi za pokretanje moraju biti spregnuti tako da ne mogu biti istovremeno ukljueena
oba rastavljaea, odnosno da je pri ukljueenju jednog od njih mehanicki ukoeen mehani-
zam za pokretanje drugog.

Clan 258.
PrekidaCi i rastavljaci Cija je nazivna struja maqja od optereeenja koja mogu nastati
u postrojenju u toku pogona, moraju biti dopunskim merama zaStieeni od rada pod uslo-
vima koji prelaze granice qjihovih nazivnih optereeenja

Clan 259.
Prema uslovima mesta ugradivanja rasklopnih naprava, moraju se preduzeti mere
za zastitu od dodira delova pod naponom na mestima ugradivanja predvidene u cl. 55. do
65. ovog pravilnika

27*-l 419
 Clan 260.
Pogonske poluge za uzemljene prekidaee i rastavljaee na stubovima moraju biti
izolovane umecima koji su dimenzionirani za pun nivo izolacije naprave tako da pruZaju
potpunu mebanicku i elektricnu sigurnost pri rukovat\iu .
•
Manipulativna rucica sa pripadaju&n elektricno provodljivim delovima mora bitl
uzemljena.

Clan 261.
Za prekidaee cija nazivna snaga iskljucenja prelazi 200 MVA, a temena vrednost
struje ukljucenja lO kA, nije dozvoljeno neposredno rueno ukljueel1ie i iskljueel1ie na lieu
mesta, ako pogon prekidaea nema akumulator energije koji obezbedaje brzo i bezbedno
ukljueel1ie i iskljueenje.

Clan 262.
Radi obezbeclenja od sluCajnog iii pogresnog ukljueet\ia, pogoni naprava koji sluze
za uzemljenje ill elektrieno rastavljal1ie pojedinih delova postrojenja od ostalih delova pod
naponom moraju imati uredaje za blokirat\ie iii zakljueavanje.

Clan 263.
Ako prekidacr imaju motonti pogon sa uredajem za automatsko ponovno ukljuee-
11ie, treba spreCiti moguenost nezeljenog ueestalog ukljueenja i iskljueet\ia.

Clan 264.
Uredaje za signalizaciju i upravljanje !reba predvideti prema potrebama za odria-
val1ie ispravnog pogona, bezbednost lica koja rukuju postrojel\iem i bezbednost okoli-
ne.

Clan 265.
Na prekidacrma koji imaju rueni pogon, smer kretallia pogona mora biti uocljivo
obelezen.
U istom postrojet1iu za sve prekidaee ili rastavljace iste konstrukcije treha da bude
isti smer i nacin pokrelal\ia pogona.

Clan 266.
Polozaj svakog prekidaea i rastavljaea mora biti sigurno prikazan i uocljiv nepo-
sredno na lieu mesta, a pri daljinskom upravljanju- ina mestu sa koga se vrSi upravljanje
odgovarajuCom napravom.

Clan 267.
Rastavljaci moraju imati dvopolno upravljat1ie da bi se otklonilo pogresno dejstvo
njihovog mehanizma za daljinsko pokretal\ie.
Od uslova iz stava I. ovog clana moze se odstupiti ako je na drugi nacin iskljueena
mogucnost pogresnog pokretanja rastavljaea.

420
 7. Odvodnici prenapona

Clan 268.
Odvodnici prenapona moraju ispurijavati savremene uslove za gradenje naprava
za zastitu od prenapona.

Clan 269.
Svaki odvodnik mora imati lako uo~ljivu natpisnu ploCicu na kojoj su postojano i
razgovetno ispisani bitni podaci o odvodniku.

Clan 270.
Nazivni napon odvodnika treba da je Sto nit~ ali ne sme biti niti od lllliviseg faz·
nog napona mre:Ze na mestu na kome se odvodnik postavlja. NajviSi fazni napon mre:Ze
dobija se kad se najvisi linijski napon mreze pomnoii koeficijentom uzemljenja mreze na
tom mestu. Pri utvrdivanju ntijviSeg faznog napona mre:Ze treba uzeti u obzir i mogm~a
povi!enja napona mreie zbog zaletanja turbina ili zbog naglog rastereeenja.
Nazivnu struju rastereCenja treba odabmti prema znaCaju postrojenja, znaCaju i ce-
ni kostatUa zasticene opreme, oceni velicine strllie najtezeg rastereeer\ia kroz odvodnik,
visini prenapona pogonskog porekla u postrojenju, izokerauniCkog nivoa i sl.
Pri izboru odvodnika mora se posebno voditi raCuna o zaStitnom nivou koji od-
vodnik treba da obezbedi da bi u potpunosti bili ispunjeni zahtevi koordinacije izolacije.
Ova odredba je od posebnog znaeaja za postrojenja ~i izolacioni nivo ne odgovara pravi·
lima koordinacije izolacije.
Za postrojenja na visini veooj od I 000 m potrebno je posebno razmotriti izbor od·
vodnika.
Clan271.
Odvodnik treba postaviti sto blize kljuenom uredaju u postrojer\iu koji !reba zaSti·
titi, vodeci pri tom raenna i 0 zastiti ostalih uredaja. u prostranijim postrojenjima !reba,
po potrebi, postaviti vise grupa odvodnika.

Clan 272.
Pri postavljanju odvodnika treba voditi ra~una o izmeni rasporeda elektricnog PO·
lja oko odvodnika, zbog prisustva okolnih predmeta i uticaja na zastitne karakteristike od·
vodnika. U tom pogledu treba se u potpunosti rukovoditi uputstvima proizvoda<a

Clan 273.
Odvodnik treba prikljuCiti na vod i na uzemljenje Sto kraCim i neposrednijim veza-
rna.
C!an 274.
ZaStita od opasnog napona dodira pri reagovanju odvodnika mora se obezbediti
naCinom ugradivanja ili ogradivar\ia odvodnika.

Clan 275.
Pri postavljar\iu odvodnika van zakljufunih elektrienih pogonskih prostorija, mora·
ju biti z.Stieena lica od povreda usled neispravnog rada odvodnika (npr. izborom pogod·

421
ne konstrukcije odvodnika iii pogodnog polozaja za postavljanje odvodnika iii postavlja-
njem zaStitne mreZe).

ctan 276.
Uredaji za registrovanje ili brojenje reagovanja odvodnika ne smeju uticati na za-
~titne karakteristike odvodnika i moraju biti sposobni da propustaju struju rasterecenja
odvodnika.
Ako nisu konstruktivni deo odvodnika, uredaji iz stava l. ovog clana moraju nositi
oznaku proizvodaCa i nazivne struje rastereCenja odvodnika.
Citanje brojeanika uredl\ia iz stava l. ovog clana mora biti moguee i za vreme re-
dovnog pogona postrojenja.

8. Vodovi i prlkijuCei
Clan 277.
Vodovi i prikljuCci elektriCne mreZe u sklopu postrojenja moraju biti izvedeni u
skladu sa v.ZeCim jugoslovenskim standardima.

Clan 278.
Ako ovim pravilnikom nije drukCije odredeno, na nadzemne vodove primenjuje se
Pravilnik o tehnickim merama za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.

Clan 279.
Vodovi i prikljuCci moraju biti dimenzionirani i izvedeni tako da ffiogu bez primet-
nih ostecenja i trajnih deformacija podneti sva elektricna i mehanicka naprezanja koja
mogu nastupiti u toku pogona postrojenja Ciji su sastavni deo.
Vrstu voda treba odabrati tako da se obezbedi ispravan pogon u specificnim uslo-
vima odredenog postrojeQja, uz racionalno korisceQje materijala.
Pri odabiranju materijala i dimenzioniraQju delova konstrukcije moraju se odredi-
ti: nazivni napon, vrsta i izolaciona vrednost materijala za izolaciju, maksimalna dozvo-
ljena termiCka i mehaniCka naprezanja svakog elementa voda, kao i minimalni stepen si-
gurnosti odnosno cvrstoee odgovarajucih delova ili sklopova.

Clan 280.
Izolatore golih vodova koji su pod naponom prema zernlji i prema susednim delo-
vima treba odabrati s obzirom na vrstu postrojenja - u zgradi ili na otvorenom prostoru,
klimatske uslove, napon i potrebnu mehaniCku CvrstoCu.

Clan 281.
Materija! golih provodnika, velicinu i oblik preseka i razrnak taCaka oslonaca !reba
odabrati prema dozvoljenim mehanickim i termickim naprezanjima usled dejstva maksi-
malnih struja i spoljasnjih sila, koje bi mogle opteretiti provodnike u pogonu. Pri tom
izazvane deformacije provodnika ne smeju prelaziti granice elastiCnosti riiti dozvoljene
granice ntinimalnih rastojaQja od susednih delova postrojenja ili zemlje (clan 282).

422
 Clan 282.
. . Najmanje dozvolje.ni razmaci izmedu golih provodnika i drugih izolacijom nepo-
~venil? delova poslrojen.ra pod naponom prema zemlji iii susednim delovima postroje-
nJa dati su, zavisno od stupJ1ia izolacije, u sledeeoj tablici VIII:

Tablica VIll

NajviSi pogonski Podnosivi udarni Minimalni razmak

Stupanj izolacije napon mrefe napon izolacije prema uzemljenim
(JUS N.B0.031) u kV u kV delovima u mm

Si 3,6 3,6 45 60
Si 7,2 7,2 60 90
Si 12 12 75 120
Si 24 24 125 220
Si 38 38 170 320
Si 72,5 72,5 325 630
Si 123 123 550 1150
Si 123 s 123 450 920
Si 245 245 1050 2300
900 .
Si
Si
245
420 .,
51 245
420 1550
1960
3300
Si 420 420 1425 3050
"
Vrednosti date u tablici VIII vaze za postrojeJ1ja na nadmorskoj visini do 1.000 m.
Na nadmorskoj visini preko 1.000 do 3.000 m, minimalni razmak treba poveeati za 1,25%
za svakih 100 m.
Minimalni razmaci navedeni u tablici VIII zasnivaju se na najnepovoljnijim uslovi~
rna u pogledu promeJ\e vazdu8nog pritiska, temperature i vlage. Preporucuje se poveea-
J1je razmaka:
- ako su postrojeqja na otvorenom prostoru, i to za najviSe pogonske napone do
38 kV;
- ako je konfiguracija delova pod naponom i uzemljenih delova posebno nepovo-
ljna U takvom slueaju treba konstrukciju ispitivati udarnim naponom na odgovarajucem
modelu;
- ako se na svaki naCin nameravaju spreCiti preskoci na izvesnim delovima po~
strojenja (na primer na sabimicama);
- ako je poveCaJ1je minimalnih razmaka potrebno iz razloga sigurnosti (opasnost
od zivotinja, od dodira stranih lica itd.).
Smanjeni stupanj izolacije ima u oznaci dodatak ,s" i sme se upotrebljavati samo
u mre.Zama sa eftkasno uzemljenom neutralnom taa.om.
Kao podnosivi miami napon izolacije smatra se najvi§i napon industrijske frekven-
cije, koji uredaji pod odredenim uslovirna ispitivaJ1ja rnoraju podneti bez preskoka ili pro-
boja odnosno oSteeenja.

423
 Clan 283.
Ako pripadaju elektroenergetskim sistemima koji mogu biti u asinbronom pogo-
nu, za susedne provodnike istog stupnja izolacije, moraju se obezbediti minimalni razma~
ci za 20% veCi od vrednosti predvidene u tablici VIII iz clana 282. ovog pravilnika.
Za susedne provodnike odnosno delove pod naponom razliCitib stupqjeva izolaci-
je, moraju se obezbediti minima!ni razmaci koji su za 20% veCi od minimalnih razmaka
datib u tablici VIII iz clana 282. ovog pravilnika, koji odgovaraju sistemu viSeg stupnja
izolacije.

Clan 284.
Za provodnike u sastavu oklopljenih postrojenja nisu obavezni minimalni razmaci
prema tablici VIII iz Clana 282. ovog pravilnika, ako za takva postrojenja postoje atesti o
evrstoci pri svim uslovima pogona za koji su ta postrojenja predvidena.

Oan 285.
Pri odredivaqju dimenzija izolovanih provodnika i kablova moraju se posebno
uzeti u obzir uslovi za odvodeqje toplote (naCin polagaqja, toplotna provodljivost sredine
i toplota koju odaju susedni vodovi iii naprave), kao i naprezanja prouzrokovana udaroim
strujama kratkog spoja.
Clan 286.
Spojevi i prikljuCci moraju biti dimenzionirani taka da obezbeduju dovo!jnu elek-
tricnu provodljivost i mebanicku evrstoeu uz odvodenje toplote, radi spreeavaqja nedo-
zvoljenog zagrevanja i prenosa top!ote na osetljive prikljuene delove elektrienih napra-
va.
Clan 287.
Vodovi moraju biti nacinjeni i postavljeni taka da njihov pogon ne utiee stetno na
susedne delove postrojenja ili okoline. Pri postavljanju vodova i prikljuCaka mora se vodi-
ti raCuna i o tome da se izbegne Stetan uticaj okoline na vodove u pogonu i na njihovu
propusnu mot, izolovanost, mehaniCku stabilnost i normalan vek trajanja
Clan 288.
Odvodenje toplote mora biti u dovoljnoj meri obezbedeno i pri najnepovoljnijim
uslovima koji mogu nastupiti u redovnom pogonu, da se ne bi prekoraCila granicna tem-
peratura dozvoljena za odgovarajuCu vrstu voda. Pri tom se moraju primeniti i mere za
obezbedenje nesmetane dilatacije.
Clan 289.
Vod i prikljucke treba obezbediti od povreda ili stetnog dejstva mehanickih napre-
zaqja prilikom postavljaqja i usled pomeranja susednih delova postrojenja, kao sto su: vi-
bracije obrtnih m.Sina, mebanicki udari pri ukljueenju i iskljueenju prekidaea i rastavlja-
Ca, potresi na mostovima, pomeranje t1a na mestima ukrstanja kablovskih vodova sa sao-
braCajnicama i sl.
Clan 290.
Za zastitu kablovskih vodova od mehaniCkog osteeenja, pored armature kabla, a
ako to zahtevaju uslovi na mestu polaganja, !reba sprovesti i dopunske mere obezbedeqja

424
voda od naprezanja ili povreda (zmijoliko polaganje u rastresitom materijalu, polagailje
kroz mehanicki otporne cev~ pokrivaqje opekom, betonskirn ploCicama i sl.).
Trasu sa taCkama bitnim za orijentaciju o polo~'liu podzemnih vodova !reba obe-
le~iti na prikladan nacm.

Clan 291.
Pri polagailju kablova, na mestima savijaqja moraju biti obezbedeni dovoljni polu-
preCnici krivina da se ne bi povredila izolacija i zaStitni plaSt.
Smatra se da je !IIi uslov isp~en, ako su mtnimatni polupreCnici savijaqja kabla
rm jednaki iii veci od sledeCih vrednosti koje su ~ene pomoeu spolja!Jiieg preenika ka-
bla d:
I) za jednozilne kablove sa papirnom izolacijom, sa glatkim olovnim plaStom iii
talasastim plastom od drugih metala:
rm-25xd
2) za jedno~e kablove sa papirnom izolacijom i glatkim plaStom od aluminiju-
ma za d do 50 mm:
rm-30xd
3) za viJezilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkirn olovnim plaS!om iii tala-
sastim plastom od drugih metala:
rm-15xd
4) za viie~e kablove sa papirnom izolacijom i glatkim plaitom od alurninijuma
za d do 50 mm:
rm-25xd
5) za jednozilne i viSeZilne kablove sa plastom od plastiene mase:
rm-15xd

Clan 292.
lzuzetno, savijaqje neposredno od kablovske glave moze se izvr5iti i sa maqjim
polupreenikom krivine, aline maqjim od 50% od vrednosti iz clana 291. ovog pravilnika,
ako je pri tom obezbedena temperatura od n'limanje 30° C, prikiadan kalup za savijanje i
strucna radna snaga.
Clan 293.
Pri polagailju kablova u kanale ili po zidovima, a ako pri tom nije obezbedeno
kontinuelno naleganje na podlogu, razmaci i konstrukcije oslonaca mol'l\iu biti pode!eni
tako da polupreenici krivina kabla na mestima oslaqjanja ne budu manji od vrednosti na-
vedenib u cl. 291. i 292. ovog pravilnika

Clan 294.
Prikljucna mesta, spojevi i nastavci vodova !reba da budu rastereceni od mehanic-
kib sila koje mogu umaJ1iiti njihovu predvidenu elektrienu provodljivost ili prouzrokovati
prekid.
Ako rastereee~e od mehanickib naprezanja nije moguee, sastavni delovi elektric-
nib spojnica moraju, pored zabtevane elektriene provodljivosti, obezbediti i potrebnu me-
hanicku evrstoeu.
Clan 295.
Radi spreeavaqja korozije, posebnu pa~nju !reba pokloniti elektricnirn spojevirna
provodnika od razliCitog materijala u postroje~ima na otvorenom prostoru iii u vlaiinim
prostorijama.

425
 Clan 296.
Elektriena izolacija prikljuarih mesta, spojeva i nastavaka ne sme imati izolacionu
vrednost mat1iu od one za koju je vod izraden

Clan 297.
Pored minimalnih razmaka kod provodnika sa izolacionim omotaeem, treba obez-
bediti i zaptivll11ie mesta na kojima je izolacioni omotaC otvoren iii prekinut.
se
Prildjucke i uvodna mesta ireba ·izvesti tako da se voda, koja bi pojavila usled
atmosferskih padavina, kondenzacije iii drugih uzroka, ne sliva niz provodnike ka pri-
kijucnim mestima i mestima zaptivll11ia.
Clan 298.
U uslovima agresivne atmosfere iii zemljiita treba upotrebiti provodnike sa izola-
cionim omotaeem iii premazima koji su otporni na uticaj takve sredine.

Clan 299.
Kod kablova sa metalnim plastom koji su polozeni blizu postrojenja sa uzemlje-
nim pogonskim kolom (tramvaj, usmeraCka postrojenja), treba zastititi metalni plast od
tennickog ili elektrohemijskog dejstva lutajucih struja.

Clan 300.
Metalne plasteve i druge metalne konstrukcije vodova koji u redovnom pogonu
nisu pod naponom prema zemlji treba uzemljiti.
Posebno treba voditi raeona o ispravnom spajll11iu metalnih pl.Steva i pripadajuCih
armatura na spojnicama, racvama i kablovskim glavama.

Clan 301.
Vodovi moraju biti zastieeni od strujuih, naponskih i drugih naprezanja koja prela-
ze dozvoljene granice za koje su vodovi konstruisani, ako se ta naprezanja mogu javiti u
pogonu i ako zastita voda nije obezbellena u sklopu zastite naprave sa kojom je odnosni
vod spojen.
ZaStita iz stava I. ovog clana treba da bude u skladu sa namenom i znaCajem voda
u sklopu postrojenja sa ko.iima je vod spojen.
Clan 302.
Kablovi se ne smeju polagati u zapaljive materijaie ili po zapaljivim materijalima.
U zgradama se moraju sa ksblova odstraniti zaStitni slo.jevi od materijala koji mo-
Ze orenositi po.Zar.
Clan 303.
Na mestima na kojima se energetski nadzemni vodovi i ksblovi ukrstaju sa postro-
jenjima druge vrste ili se njima priblifavaju treba primeniti odredbe odgovarajuCih poseb-
nih propisa.
Clan 304.
Kablovi za merenje, signalizaciju, komandovanje iii druga pomocna postrojenja
treba polagati odvojeno od kablova visokog napona. Tamo gde to nije izvodljivo treba

426
preduzeti posebne mere koje ce ih za8tititi u sluC,Uu kvara na kablu visokog napona (do-
voljni razmaci, vatrostalne pregrade).

V. POMOCNA POSTROJENJA

1. Ure&Vl za sopstvenu potro§JQu oaizmenli!ne struje

Clan 305.
Snaga i napon za pomocna postrojeqja, kao i trajna i v..Sna snaga pri ukljueenju
qjihovih pogonskih uredaja i pomoenog osvetljenja, odreduju se i dimenzioniranju prema
potrebama odnosnog postrojenja.
Clan 306.
Napon pomocnih uredaja ne sme biti iznad niti ispod dozvoljene granice za pokre-
taqje i pogon uklopnih i drugih ured,Ya. Pri izboru dimenzija provodnika treba voditi ra-
funa o padu napona u vodovima.
Clan 307.
Odvodi za potro~ee, koji ne pripadaju pomoCnim uredajima postrojeqja ali se na-
pajaju iz istog strujnog izvora, moraju imati posebne osiguraee.

2. Uredllii za sopstvenu potro!itqu jednosmeme struje

Clan 308.
Akumulatorske baterije smestaju se u posebne akumulatorske prostorije.
Akumulatorske prostorije smatr,Yu se elektrii!nim pogonskim prostorijama.

Clan 309.
Za osvetljavanje akumulatorskih prostorija dozvoljav,Yu se samo lluorescentne
svetiljke zatvorene zvonom iii svetiljke za vlafue prostorije (nepromocive izrade).

Clan 310.
Akumulatorske celije moflliu biti pojedinaeno izolovane od noseee konstrukcije.
Noseea konstrukcija akumulatorske baterije mora biti izolovana od zemije dvo-
strukim redom izolatora za pogonski napon baterije. Izolatori ne smeju postati provodlji-
vi pod dejstvom vlage.
Clan 311.
Da bi se omoguCio bezbedan rad na baterijama napona iznad 250 V, baterije mo-
raju biti okruzene hodnikom koji je od zemlje i od svih delova na potencijalu zemlje izo-
lovan kao i noseea konstrukcija baterije.

Clan 312.
Zidovi akumulatorskih prostorija u kojima su smeStene baterije napona iznad
250 V moflliu biti obloieni izolovanom ogradom od letava tako da je iskljucen
istovremeni sluC,Uan dodir delova pod naponom i zidova Za izolaciju treba upotrebiti
visokonaponske izolatore koji pod dejstvom vlage ne mogu postati provodljivi.

427
 Stubove, prozore i druge bateriji bliske konstrukcije koje su na potencijalu zemlje
treba obezbediti na naCin iz stava I. ovog c1ana.

Clan 313.
Treba predvideti moguenost provetravanja akumu1atorskih prostorija. Za vreme
puojenja akumulatorske baterije potrebna je najmanje petostruka izmena vazduba na
CaS.
Clan 314.
U znaCajnijim postrojenjima treba pomoi:u instrumenata obezbediti kontrolu pu-
njenja, napona, optereeenja akumulatorske baterije i stanja izo1acije.

Clan 315.
Konstruktivnim merama !reba akumulatorskim prostorijama obezbediti potrebnu
zastitu od stetnog dejstva kiselina, praSine i direktne suneane svetlosti.

Clan 316.
Na ulaznim vmtima akumulatorskih prostorija mom biti natpis: ,PUSENJE ZA-
BRANJENO".

3. Uret!Jiil za vazduh pod pritiskom

Clan 317.
Za uredaje za vazduh pod pritiskom, koji sluze za proizvodrliu i raspodelu vazdu-
ba pod pritiskom za pogon e1ektricnih aparata i gdenje e1ektricnog 1uka, v.Ze odgovara-
juCi posebni propisi.
Clan 318.
Uredaji za vazduh pod pritiskom momju biti izvedeni tako da odgovamju potreba-
ma razvodnog postrojenja u pogledu visine pritiska, zapremine kotla, kapaciteta kompre-
sora, preseka cevovoda, moguCnosti zatvamQja, rasporeda uredaja i naCina izvodenja ure-
daja
Clan 319.
Rezervoari i cevi za vazduh pod pritiskom momju biti zastieeni spo1ja i iznutra od
korozije. Oni !reba da budu izmdeni od materijala otpornih prema koroziji iii moraju biti
prevuceni zaititnim sredstvima. Cevi !reba da imaju bar iznutra homogenu prevlaku od
materijala postojanih prema koroziji, koja prilikom po1aganja cevi neee biti oiteeena.

Clan 320.
Vazduh koji dolazi u kompresor mom biti ito cistiji i suv1j~ bez prasine i hemijskih
sastojaka.
Na usisnoj strani kompresora !reba postaviti odgovarajuCi flltar.

Clan 321.
Uredaji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da su mesta za od-
vodnjavanje uredaja lako pristupaena.

428
 Clan 322.
Cevovodi koji su stalno pod pritiskom moraju biti za!tieeni od uticaja elektriroog
luka.

Clan 323.
Svi delovi uredaja za vazdub pod pritiskom kojinia se u redovnom pogonu ruk4je
iii koji se kontrolisu, moraju bez opasnosti po lica biti pristupaeni l!ak i kad je visokona-
ponsko postrojenje pod naponom.

Clan 324.
Uredaji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da se mogu lako
sprovesti sva propisana ispitivanja tih uredaja.

Clan 325.
Cevovodi sa elektriCnim uredajima i rezervoarima za vazduh pod pritiskom mora-
ju biti obezbedeni napravama za zatvaraqje.

Clan 326.
Kontrolu pritiska ured'lia za vazdub pod pritiskom fteba obezbediti pomoeu sig-
nalnih uredaja.

4. Slpalnl ~I

Clan 327.
Signalni urecl'\ii za pokazivanje polo~a ukljurenja i za javijanje smetqji na napra-
vama, delovima postrojeqja i dr. treba u okviru istog postrojenja da budu izracleni po je-
dinstvenim nacelima.
Signati treba da budu jasno rasporedeni i oznareni.

Clan 328.
Ako poremeeaj u dejstvovanju signalnih uredaja moze da usrozava lica ili postro-
jeflia, signalne uredaje !reba oprentiti i postaviti tako da, prilikom poremeC'\ia u sopstve-
nom s!nUnom kolu iii izvoru energije, ukafu na poremeeaj zvucno ili na neki drugi na-
Cin.

Clan 329.
Signalni uredaji moraju biti izvedeni i postavljeni tako da ne moze doCi do pogre-
snih signala pri bilo kakvom kvaru koji nastane u pogonu.
Slaqje signala treba da pobudi neposredno onaj uredaj na Ciji se polo~ treba da
ukaze signalom. OdaSiljaCi signala treba da su, po moguCatvu, postavljeni tako da se mo-
gu posmatrati bez opasnosti.

Clan 330.
Sijalica koja signali!e da se u visokonaponskoj eeliji mote slobodno raditi srne da
svetli samo kad je ta celija iskljurena u svim polovima i sa svih strana.

429
 Clan 331.
Signalni urec:taji koji signaliSu pogonsko staqje postrojenja moraju imati sopstveni
signalni vod.
U signalno strujno kolo, osim releja, ne smeju biti ukljueene nikakve druge
naprave. .
Signalni vodovi mogu se iskljucrvati i jednopolno.

Clan 332.
Signalni prijemnik sme pokazivati konaean poloZaj prekidaea iii drugih naprava
tek kad je taj poloZaj postignut

Clan 333.
Elektritna ili pneumatska z.Stita od pogre8nog rukovallia izvodi se tako §to se ure-
daji mogu ukljucrti odnosno iskljucrti samo kad je magnet za blokiranje pobuden iii kad
vazduh pod pritiskom dejstvuje na ventil za blokirallie.

Clan 334.
Signalni urec:taji zajavljallie opasnosti iii smetnji moraju biti izvedeni tako da se vr-
sta i mesto opasnosti ili smetllie jasno raspoZfll\iu.

Clan 335.
Odredbe cL 327. do 334. ovog pravilnika odnose se ina signalne vodove za vaz-
duh pod pritiskom i na lliihov izvor - kompresor.

VI. POGONSKE I DRUGE POSEBNE PROSTORIJE

Clan 336.
Na pogonske i druge posebne prostorije primelliuju se odredbe glave III ovog pra-
vilnika, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove glave.

I. Zatvorene elektrime pogonske prostorije

Clan 337.
U zatvorenim elektritnim pogonskim prostorijama kao zastita od slueajnog dodira
smatraju se: pregradni zid izmedu Celija razvodnog postrojenja, zaS:titne mre.Ze, Cvrste i
dobro pritvcleene ograde, drvene letve koje mogu da se izvade, urec:taji za automatsko is-
kljueellie i blokirallie, koji omogueuju pristup delovima postrojenja pod naponom. Upot-
reba metalnih lanaca kao zastita dozvoljena je samo ako je pri upotrebi iskljueena moguc-
nost slucajnog dodira delova pod naponom i ako su lanci uzemljeni.

Clan 338.
Vrata zatvorenih elektritnih pogonskih prostorija treba da se iznutra otvaraju sa-
mo kvakom, a spolja samo specijalnim kljueem. Vrata predvidena za izlaz u slueaju opa-
snosti treba da se lako otvaraju i ne treba da imaju nikakvu bravu niti kljueeve.

430
 Vrata moll\iu biti otpoma prema vatri i moraju se otvarati prema spoljnom prosto-
ru.
Clan 339.
Prilazi zatvorenim elektriCnim pogonskim prostorijama moraju biti oznai!eni tabli-
com za upozorenje sa strelicom.
U prilaze iz stava I. ovog Clana ubrajaju se i vrata visokonaponskih eelija (za preki-
.dace ill transformatore) kQja vode neposredno na otvoreni prostor ill u drugo pogonsko
postrojenje.

2. Pogooske prostorije
Clan 340.
U pogonskim prostorijama sa razgranatim elektroenergetskim instalacijama treba
da postoji moguenost da se u slu~u opssoosti za vreme pogona mogu dellmieno ill pot-
puna iskljuCiti elektriCni ~i.

3. VJame, mokre i sDene pogonske prostorije

Clan 341.
U vla~nim. mokrim i sliCnim pogonskim prosto~a smeju se upotrebljavati sa-
mo kablovi. Ugraelena oprema treba da je o(porna prema dejstvu vlage (vode).

4. Elektrii!ne pogooske prostorije o osslaJQeolm zgradama

Clan 342.
Transformatori moraju imati sigumu zastitu od preoptereeenja i prekomemog za-
grevaqja.
clan 343.
Elektricne pogonske prostorije moraju biti zakljueane.
Elektricne pogonske prostorije ne smeju imati otvorene otvore u diuge prostorije.
Zidovi, podovi, tavanice, kanali i vrata elektricnib pogonskih prostorija moraju biti
od t.Sko zapaljivog materijala. Ako su u prostoriji smesteni transformatori u ulju, takva
prostorija mora biti od nezapaljivog materijala.

Clan 344.
Elektricne pogonske prostorije moraju biti razmeStene i provetravane tako da tem-
peratura vazduha, ako se on upotrebljava za hladeqje, ne prelazi 1111ivisu temperaturu koja
je dozvoljena za ureell\ie i da nastali gasovi mogu neometano da se razielu.
Clan 345.
Iz elektriCnib pogonskih prostorija vazduh i gasovi treba da izlaze neposredno na
otvoreni prostor.
Otvori moraju biti postavljeni tako da na mestima na kojima se vrii saobraCI\i ne
ugrofuvl\iu prolaznike.

431
 Clan 346.
Cevovodi koji ne pripadaju elektri~nim pogonskim prostorijama ne sm~u se po-
stavljati kroz takve prostorije.

5. Poliorom ugroliene pogonske prostorije I skladl§ta

Clan 347.
Elektri~ne ma§ine, transformatori, regulacioni uredaji, prekidaCi, osigura~~ pri-
kljufue naprave i sli~ni aparati u kojima iz pogonskih razloga nastaje strujno prekidanje i
zagrevaqje, mogu se u poZarom ugrolienim pogonskim prostorijama upotrebljavati samo
ako su konstrukcijom iii drugim sigumim merama odvojeni od zapaljivlh materijala koji
mogu prouzrokovati poliar.
Pod sigumim merama podrazumeva se i izvodenje pri kome se onemogu.:.Ve
odnosno oteliava dolazak stranih tela do golih provodnika iii obrtnih delova elektri~nih
ma§ina.
Radi hladeqja elektrifue ma§ine treha omoguCiti nesmetan dovod dovoljne koliCi-
ne vazduha.

Clan 348.
Upotrebu priklju~ naprava u prostorijama sa lako zapaljivlm materijalom (seno,
slama, boje, benzin i sl) treba, po pravilu, izbegavati. Ako to nije moguee, u postrojenji-
ma naizmenirne struje preporuCqje se upotreba motora sa kratko spojenim rotorom.
Ako prenosivi motori za promenljive mesne uslove nisu zajedno sa svojim prib(}o
rom ugradeni u vozila iii slime uredaje i sa svih strana zatvoreni, preporurnje se upotreba
motora sa kratko spojenim rotorom.

Clan 349.
Upotreha golih provodnika zabranjena je. lzolovani vodovi moraju biti pololieni u
cevima, odnosno kao kablovi ili kao vodovi za vlaline prostorije.

Clan 350.
Vodovi u pol!arom ugrozenim pogonskim prostorijama moraju se zastititi od me-
hani~kog osteeer\ia.

Clan 351.
U skladiStima sena, slame i sl treba vodove polagati samo ako je to neophodno.
Za tu svrhu treba upotrebiti olovne kablove iii vodove za vlazne prostorije, i rasporediti ih
lako da budu sto kraCi.

Clan 352.
Svetiljke u blizini zapaljivih materijala treba lako postavlti da se spreCi dodir zagre-
janih delova svetiljke sa zapaljivlm materijalom.

432
 6. Eksplozijom ugroiene pogonske prostorije i skladiita
Ctan 353.
Za izvoaenje postrojenja u pogonskim prostorijama i skladiStirna koji su eksplozi-
jom ugrozeni vate Propisi o elektricnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroze-
nim od eksplozivnih sme$1 (Dodatak .stuzbenog lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni
deo Pravilnika o elektriCnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugrozenim od eks-
plozivnih smeia (,Siuzbeni list SFRJ", br. 18/67 i 28170).

VII. SPECIJALNA ELEKIRICNA POSTROJENJA

Clan 354.
Na specijalna elektricna postrojenja primenjuju se, pored odredaba glave Ill ovog
pravilnika, i odredbe ove glave.

l. Oklopljena i sllena postrojeoja

Ctan 355.
Vrata oldopljenog iii slicnog postrojenja koja su spolja pristupaena smeju se otvara-
ti samo specijalnim kljueevima.
Clan 356.
U oklopljenim postrojenjima najmanji razmaci izmedu delova pod naponom i
uzemljenib delova postrojenja mogu biti manji od razmaks navedenib u clanu 39. ovog
pravilnika, ako proizvodac u atestu potvrdi sigumost takvih postrojenja.

2. Stanice za ispltivaJiia i oglede I laboratorije

Clan 357.
Stalne stanice za ispitivanje i oglede moraju biti okruzene evrstom medom (zidom
ili ogradom) koja mora da bude oznaeena tablicama za upozorenje i svetiljkama zute bo-
je.
Pokretne stanice za ispitivanje i oglede i merna vozila moraju imati uoeljivu ogra-
du (pregradu, uZ.d iii sl) radi upozorenja.

Clan 358.
U stalnim stanicama za ispitivanje i ogled~ polja u kojima se radi pod naponom
moraju biti ogradena od susednih polja, ako se u njima istovremeno vr5e pomoeni i pri-
premni radovi. ·

Clan 359.
Ako u stanicama za ispitivallie i oglede i u laboratorijama pomoeni vodovi iii apa-
rati nisu zasticeni od sluCl\inog dodira, prolazi i prostor za rad treba da budu dovoljno si-
roki.

2~1
433
 3. Postroiellia za pogouska ispltlvllllla i privremeus postrojeJiia

Clan 360.
Na postrojenja koja s1uZ. samo za pogonska ispitivaQja ne moraju se primenjivati
odredbe glave IIi odredbe cl. 55. do 65. ovog pravilnika, ako se ispitival\ie vr8i pod struC-
nim nadzorom. 'i>

Clan 361.
Privremena postrojenja moraju biti oznaeena tablicama za upozorel\ie i ogradena
zastitnom ogradom, zastitnom oplatom ill sl., radi spreeavanja pristupa nepozvanim lici-
ma. Ta postrojenja treba, po potrebi, zakljueavati.

VIII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 362.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na e1ektroenergetska postrojenja iznad
1000 V koja su izgradena pre stupal\ia na snagu ovog pravilnika.

Clan 363.
lzvodenje e1ektroenergetskih postrojenja iznad 1000 V zapoeeto pre dana stupaQja
na snagu ovog pravilnika, kao i izvoclel\ie postrojenja za Cije je gradenje izdato odobrenje
pre dana stupal1ja na snagu ovog pravilnika a Cije izvodel\ie otpoene u roku od sest mese-
ci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, moze se nastaviti odnosno zavr8iti po od-
redbama Pravilnika o tebnickim merama za e1ektroenergetska postrojel\ia iznad 1000 V
(,S1uzbeni list SFRJ", br. 14/67 i 13/69).
Na prosirenje postojeCih e1ektroenergetskih postrojenja iznad 1000 V mogu se pri-
meniti odredbe propisa po kojirna su odnosna postrojenja graclena.

Clan 364.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vafi Pravilnik o tebnickim
merama za e1ektroenergetska postrojel\ia iznad 1000 V (,S1uzbeni list SFRJ", br. 14/67 i
13/69).

clan 365.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivaQja u .S1uibenom li-
stu SFRJ".

434
 PRAVILNIK
0 TEHNIOOM NORMATIVIMA ZA ZASTITU NISKONAPONSKIH
MREtA I PRIPADAJUtlH TRANSFORMATORSKIH STANICA •

I. OPSTE ODREDBE

Clan!.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni~ki normativi za z.Stitu niskonaponskih mre-
za za napajanje i razvod elektriene energije i pripadajuCih transfonnatorskih stanica viso-
ki/niski napon (u daljem tekstu: trafostanice) od previsokog napona dodira, strujnog
preoptereeenja, od pofara i mehani~ i dinami~ naprezanja.

Clan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektroenergetska postrojenja i ni-
skonaponski razvod u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj industriji, na nadzemna
mesta ugrozena od eksplozivnih smesa, na elektriene zeleznice, ukljufujuCi i uredaje na
vozilima 1kontaktne vodove, kao i na elektroenergetska postroje:qja za posebne namene
kao sto su: postrojeQja za napajaQje antenskih uredaja na planinskim vrhovima, postroje-
nja elektrofiltera, i slieno.

Clan 3.
Nize navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeea znaeeQia, i to:
I) zemlja je pojam za opStu masu t1a svake vrste, kao i za tekuee i stajaee vo-
de;
2) uzemljiti znaCi ostvariti elektri~nu provodnu vezu izmedu metalnog dela po-
strojenja i zemlje;
3) uzemljenje je skup medusobno provodno povezanib uzemijivafu, zemljovoda i
sabirnib zemljovoda;
4) zaS!itno uzemljenje je uzemljeQje metalnih delova elektri~nib postrujeQja koji
ne pripadaju s!nUnom kolu, radi za5tite ljudi od previsokog napona dodira i napona kora-
ka;
5) radno (pogonsko) uzemljeQje je uzemljenje metalnih delova koji pripadaju
sln\inom kolu elektri~nog postrqjeQja;

* Ovaj pravilnik je objavljen u ,Siutbenom listu SFRJ", br. 13178.

435
\
j
1
•
 6) zdruieno uzemljeqje, u smislu ovog pravilnika, je uzemljenje koje se postize
spajanjem radnog i za§titnog uzemljenja u trafostanici, ili kada se isto uzemljenje koristi
kao radno i kao za8titno;
7) uzemljivaCi su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektricnu pro-
vodnu vezu uzemljenih delova postrojenja sa zemljom, kao i neizolovani provodnici koji
sluie za spajaqje postrojenja sa zemljom na delu u kome su polozeni u zemlji;
8) otpomost rasprostiranja uzemljivaea je otpomost zemlje izmedu uzemljivaea i
referentne zemlje; pod referentnom zemljom podrazumeva se podruCje zern.ljiSta, a naro-
cito njegova povrSina, koje je od pripadajueeg uzemljivaea udaljeno toliko da se izmedu
rna kojih taeaka tog podruga ne pojavljuju znaeajnije potencijalne razlike;
9) otpomost uzemljeqja je zbir otpomosti rasprostiraqja uzemljivaea i otpomosti
zemljovoda;
10) temeljni uzemljivac (uzemljivac u temelju) je uzemljivac od pocinkovane Ce-
licne trake ill okruglog gvo:!da koji se ugradqje u sloj betona u temelju objekta (zgrade);
armiranobetonska konstrukcija objekta (zgrade) more i sama da se koristi kao temeljni
uzemljivaC pod uslovom da su elementi ove konstrukcije medusobno galvanski povezani
(npr. zavarivanjem);
II) oblikovanje potencijala je postupak pri rasporedu uzemljivaca kojim se utice
na raspodelu potencijala, da bi se smanjio napon dodira i napon koraka;
12) napon uzemljenja je napon koji pri struji zemljospoja nastaje izmedu uzemlje-
nja i referentne zemlje;
13) napon dodira je deo napona uzemljenja koji oovek moze premostiti dodi-
rpm;
14) napon koraka je deo napona uzemljenja koji covek moze premostiti korakom
duZine 1 m;
15) napon prema zemlji je pri uzemljenoj nultoj tacki napon izmedu faznog pro-
vodnika i uzemljene nulte tacke (neutralnog provodnika);
16) napon greske je napon koji se pri kvaru pojavljuje izmedu provodnib delova
koji normalno nisu pod naponom, iii izmedu tih metalnib delova i referentne zemlje (ko-
ja ima potencijal pribliZno jednak null); ·
17) naponski levak je prostorna raspodela potencijala oko uzemljivaea prikazana
-dijagramom;
18) strqja greske je struja koja protice kroz osteeenu izolaciju;
19) struja zemljospoja je struja koja tece u zemlju na mestu zemljospoja;
20) kapacitivna struja zemljospoja je struja koja nastaje pri zemljospoju u elektroe-
nergetskoj mrefi koja nije uzemljena;
21) struja dozemnog kratkog spojaje struja zemljospoja u mrezama sa direktnirn
uzemljenjem iii uzemljeqjem preko dopunske otpomosti za ogranieenje struje zemljospo-
ja;
22) dozemni kratak spoj je zemljospoj u elektroenergetskoj mrezi uzemljenoj di-
rektno ili preko dopunske otpomosti za ogranieenje struje zemljospoja;
23) izjednaeavaqje potencijala je mera koja se postize galvanskim povezivanjem
vodovodnib i drugih instalacija (grejaqje, instalacije za gas, metalna kanalizacija, lift, gro-
mobranska instalacija, itd.) sa uzemljenjem objekta (zgrade);
24) zaStitno izolovanje je dopunsko izolovanje metalnih delova pogonskog ureda-
ja koji ne pripad'liu pogonskom strujnom kolu, a mogu se dodimuti;
25) zastita pomooo uzemljeqja je neposredno uzemljenje provodnib delova koji
normalno nisu pod naponom, radi zastite od previsokog napona dodira;
26) nulovanje je z.Stita od previsokog napona dodira koja se posti.Ze poveziva-
njem provodnib delova koji mogu usled kvara doCi pod napon sa nultim provodni-
kom;

436
 27) zastita pomoeu naponske z.Stitne sklopke (ZN sklopka) je zastitna mem pri
kojoj sklopka neposredno ill posredno iskljueuje sve provodnike elektrienog uredaja ~iji
su provodni delovi, koji ne pripadaju strujnom kolu, dosli pod previsoki napon dodi-
m·
'
28) zastita pomoeu strujne za8titne sklopke (ZS sklopka) je zastitna mem pri kojoj
zastitna sklopka iskljuct<ie sve provodnike elektrienog uredaja na naCin opisan u tacki 27.
ovog clana, kad se pojavi struja greske koja odgovara struji iskljurenja te sklopke;
29) neutralni provodllik je provodllik niskonaponske mreze koji je u trofaznom si-
stemu prikljuCen na neutralnu taCku transformatora snage;
30) nulti provodllik je direktno uzemljen neutralni provodllik u mrefuma u koji-
ma se, kao zaStitni sistem protiv opasnog napona dodira, primenjuje nulovanje;
31) niskonaponski vod je vod Ciji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
32) visokonaponski vod je vod ~iji je nazivni napon veci od 1000 V;
33) nadzemni vodje skup svih delova koji sluzi za nadzemno vodenje provodnika
koji prenose i razvode elektriCnu energiju, kojim su obuhvaCeni: provodnici (goli ill izolo-
vani) stubovi, izolatori, konzole, zaStitna uZad, uzemljivaCi, zemljovodi i temelji;
34) me8oviti vod u smislu ovog provodnika je vod u kome se na istim stubovirna
nalaze visokonaponski i niskonaponski vod;
35) samonosivi kablovski vod je nadzemni vod Ciji su provodnici izolovani sinte-
tiCkim materijalom i slo:Zeni u obliku snopa;
36) elektri~ne pogonske prostorije su prostorije u zgmdama ili otvoreni prostori
odredeni prvenstveno za smeStaj i pogon postrojenja u kojima je dozvoljen pristup samo
licima koja odnavaju takva postrojenja ill njima rukuju; ostalim licirna pristup u takve
prostorije moze biti dozvoljen samo pod struooirn nadzorom;
37) zatvorene elektri~ne pogonske prostorije su prostorije u zgmdama ill otvoreni
prostori, odredeni iskljuCivo za smestaj i pogon elektri~nib postrojenja, koji su u toku po-
gona tih postrojenja zakljuCani i u njima je povremeno pristup dozvoljen samo za to ovla-
SCenim licima.

1!. ZASTITNE MERE U NISKONAPONSKOJ MREZI I

PRIPADAJUCIM lRAFOSTANICAMA
l. Za8tlta od previsokog napona dodira

Clan 4.
Kao previsok (opasan) napon dodira, u smislu ovog pravilnika, smatra se trajan
napon dodira efektivne vrednosti veCe od:
- 125 V u trafostanici, odnosno
- 65 V van trafostanice i u. niskonaponskoj mre:l.i.
Trajan napon dodira je svaki ·napon do dim koji se odnava vi8e od I s.

Clan 5.
Ako se mesto zemljospoja (kvara) iskljueuje delovanjem odgovamjuee zastite u
vremenu kraeem od I s, dozvoljeno je da naponi dodim budu veCi od datih u ~lanu 4.
ovog pravilnika.
Vrednosti dozvoljenog napona dodira (Uo) u zavisnosti od vremena trajanja isklju-
renja (t) na mestu kvara, biraju se prema krivama opasnosti na slici 1.

437
 Kao vreme iskljueenja (t) mesta kvara uzima se vreme delovru1ia najbliie predvi-
dene za§tite.

U4 OOIVOL2h"""'OII D......
Q,•VMITil~liltiiU IU
lVI HIJICOHAI'oN$K.N MMII
b- U TIAPOtTIJCIU
t .. 'tRIEMil51C&.JU~ttoA

~
... .......... j"
"',...
1".

5o
\S
~·
0,1 t,4 ... 0,7 \0
t--+ ISl
Slika I

Clan 6.
Aim postoji moguenost iznosenja opasnih potencijala izvan trafostanice (na pri-
mer: preko nultog provodnika pri primeni nulovat\ia, preko metalnih plastova kablova, i
sl.), tada se dozvoljeni napon dodira (Uo) u trafostanici i van nje bira prema krivoj opa-
snosti ,a" na slici br. 1.

Clan 7.
Radi spreeavat\ia nastanka i oddavanja previsokog napona dodira, pri izgradqji i
rekonstrukciji trafostanica i niskonaponskih. mre.Za moraju se upotrebljavati samo napra-
ve, uredaji, vodovi i ostali elementi koji su izradeni u skladu sa va.ZeCim propisima
Elektriene instalacije u objektima (zgmdama), koje se prikljuenju na niskonapon-
sku mreZu moraju takode biti izvedene u skladu sa vaZeCim propisima, i zajedno sa troSi-
lima momju se pmvilno i redovno odrzavati.

Clan s.
Radi spreeavanja pojave previsokih napona dodira u instalacijama objekata (zgra-
da), usled unoseqja opasnih potencijala, potrebno je u objektima (zgradama) sprovesti
mere izjednaCavanja potencijala.
Efikasnost mem i2:jednaeavanja potencijala provemva se merenjem. ~dnaeava­
nje potencijala je uspeSno sprovedeno ako se merenjem otpomosti izmedu zaStitnog kon-
takta elektricne instalacije i metalnih delova drugih instalacija dobije vrednost mat\ia od 2
{J u rna kojoj prostoriji objekta (zgmde). Za veee objekte (zgrade) dovoljno je izvr8iti
merenja u prostorijama koje su najudaljenije od mesta gde je izvr8eno galvansko povezi-
vat\ie, na primer mereqjem na poslednjem spratu objekta (zgrade). Pri mereqju otpomo-
sti U/I metodom, napon mereqja ne sme da prede 65 V, pri eemu struja merenja treba da
bude veea od 5 A

438
 Clan 9.
Kao zastitne mere od previsokog napona dodira u niskonaponskoj mreZi prime-
njuju se:
- nu1ovatlie,
- zaStitno uzemljeflje,
- zaStitno izo1ovatlie,
- zastitne strujne sklopke ill
- zastitne naponske sklopke.

2. ()pili uslovl za nulovllllle n nlslronaponskoj mreii

Clan 10.
Nulovatlie se postite povezivanjem provodnih de1ova stieenog uredaja, koji nor-
malno nisu pod naponom, a us1ed neke greske ili kvarova mogu doCi pod napon, sa nul-
tim provodnikom.

Clan 11.
Osnovni uslov za n!Vovanje je da struja gre!ke (lk) koja nastaje pri potpunom krat-
kom spoju faznog provodnlka sa nultim provodnikom ili sa de1om naprave, odnosno in-
stalacije, koja je nu1ovanjem zastieena, bude veea ill bar jednaka struji iskljueenja (I;) pri-
pad(\juceg instalacionog osiguraCa, automatskog osiguraCa, odnosno zastitnog prekida-
Ca:
lk2:,1

Clan 12.
Pri odredivatliu struje greske (I•) uzima se impendansa ce1e petlje kratkog spoja
zajedno sa prelaznim otpomostima. Impendansa petlje treba da zadovolji uslov:
Ur Ur
z,,;; - - - · ·
1 kin
gde je:
Zk impendansa ID)
Ur - napon faznog provodnika prema zemlji (V)
I; - kJ, - struja iskljucenja (A)
- nominalna struja osiguraea (topljivog ill automatskog) ili pod.Sena struja
'· okidaea automatskog prekidaea (A).
Struja iskljueetlia (1) z.Stitnog ured(\ja treba da obezbedi dovoljno brzo iskljueenje
kvara.
Faktor (k) odnosi se na spoljne vodove (vazdu8ne i kablovske), ukljucujuci kucni
prikljueak i instalacione osiguraee glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom or-
manu, i ima vrednosti:
- k 2: 1,25 za automatske prekidaee sa elektromagnetnim okidaCima,
- k 2: 2,5 za osiguraee (topljive ill automatske).

Clan 13.
Granicna duZina niskonaponskog voda do koje je zastita nulovatliem eftkasna mo-
Ze da se orijentaciono proceni iz uslova:

439
 Ur
L :S: ---;::;::...-:=::::;:== · 10'

gde je: kin v{~+~)'+ B

L - graniena du~ina voda (m)
Ur - napon faznog provodnika prema zemlji (V)
!; - kin ~ struja iskljueenja u smislu Clana 12 (A)
Sr i s" ~ preseci faznog, odnosno nultog provodnika (mm2)
A i B - parametri koji imaju vrednosti prema tabeli br. I.

Tabela I
Kablovski vod Nadzemni vod
Bakami Aluminijumski Bakami Aluminijumski
provodnici provodnici provodnici provodnici
(Cu) (Cu) (Cu) (~)
Sr:S:35 Sr>35 Sr:S:35 S >35
mrn2 mm2 mm2 mm2
A 19 32 19 19 32 32
B 0,001 0,01 0,45 0,34 0,45 0,34

Clan 14.
Proveru osnovnog uslova za primenu nulovanja treba izvrSiti merenjem impen-
danse petlje (Zk) na mestu prikljuee11ia nulovanih objekata, bez obzira na veliCinu proce-
njene granicne dmine (L) niskonaponskog voda proracunate prema uslovu iz clana 13.
ovog pravilnika.
Ova provera vr8i se na objektima koji su najvise udaljeni od trafostanice.

Clan 15.
Nulti provodnik niskonaponske mreze !reba obavezno uzemljiti kod napojne tra-
fostanice i na viSe mesta u niskonaponskoj mreZi

Clan 16.
Svaki novi objekat (zgrada) !reba, po pravilu, da ima temeljni uzemljivae sa kojim
se povezuje nulti provodnik niskonaponske mreze, Cime se dobija mala ukupna otpornost
uzemljenja i pri nepovoljnirn elektrienim karakteristikama tla.

Clan 17.
Dozvoljeno je povezivanje nultib provodnika susednib niskonaponskib izvoda iste
trafostanice, kao i povezivanje nultih provodnika niskonaponskih mrefu susednih trafo-
stanica, pod uslovom da su preseci nultih provodnika jednaki, iii da imaju vrednosti dva
susedna standardna preseka.
Clan 18.
lzbor minimalnog preseka nultog provodnika visokonaponskog voda u odnosu na
presek faznog provodnika vrSi se u skladu s vaZeCim propisima o izvodenju elektroener~
getskib instalacija u zgradama.

440
 tlan 19.
Ukupna otpomost uzemljellia nultog provodnika, pored zadovoljellia uslova za
nulovaJiie u niskonaponskoj mreii, treba da ima takvu vrednost koja ce onemoguCiti po-
javu ili odrZavanje napona dodira veCib od datib na krivoj opasnosti .a" na slici br. I, koji
bi hili posledica proboja izolacije visokonaponskog dela trafostanice prema niskom napo-
nu. Ova otpomost meri se u trafostanici zajedno sa uzemljelliem trafostanice, i zajedno sa
svim ostalim uzemljivaCima koji su vezani za nulti provodnik u trafostanici i u niskona-
ponskoj mrezi

tian 20.
U napojnoj trafostanici i u glavnim razvodnim ormanima potro5aea !reba staviti
vidno upozorellie da je kao :zaStitna mem primenjeno nulovanje.

3. Posebni uslovl za nnloVllllie u kablovskoj

olakoupouskoj mreZi
tian21.
Nulti provodnik kablovske niskonaponske mreze vezuje se za zdruzeno uzemlje-
nje trafostanice, odnosno za radno uzemljenje, ako ono mora da bude odvojeno od za~
stitnog uzemljellia
Za nulti provodnik vezuju se i svi uzemljivaCi objekata (zgrada) nulovane niskona-
ponske mreze. Raspored ovih uzemljivaea u odnosu na uzemljivat trafostanice, kao i
vrednost njihovih otpomosti msprostiranja nisu strogo ograniooni. Izuzetak su samo
objekti (zgrade) koji se nalaze na kraju nekog voda sa jednostranim napajanjem nultog
provodnika, a koji nemaju izvedene temeljne uzemljivaoo i sprovedene mere izjedna!'ava-
nja potencijala, i Cija otpornost uzemljellia pojedinaeno ne sme biti veea od 10 D.

tlan 22.
U kablovskoj niskonaponskoj mreii nuluju se:
- metalni kablovski razvodni ormani van zgrade ill u zgradi i prikljuene
kutije,
- '!'etru.ni i armiranobetonski stubovi javnog osvetljeJiia i saobraCajne signa-
bzaclje, -
- metalni plastovi i armature kablova i metalne kablovske glave.

Clan 23.
Nadzemna niskonaponska mreZ. izvedena sa samonosivim kablovima treba da
zadovolji isle uslove za nulovanje kao i podzemna kablovska mreZ..

4. Posebnl uslovl za nnlovaqje u uadzemnoj

nlskonaponskoj mrefi

tJan 24.
Nulti provodnik nadzemne niskonaponske mreze uzemljuje se kod trafostanice i
na svakom radijalnom ogmnku dufem od 200 m. Pri tome ukupna otpomost uzemUenja
nultog provodnika niskonaponske mreze, merena u trafostanici bez odvajaJiia uzemljenja
I
trafostanice, ne sme hili veea od 5 a.
I
441
 Clan 25.
Uzemljenje svakog radijalnog ograoka mrere duieg od 200 m izvodi se pomoeu
jednog uzemljivaea na kraju ograoka, ili sa vi~e uzemljivaea rasporedenih na dutini od
llllivise 200 m, gledano od kraja ogranka. Pri tome ulrupna otpomost uzemljenja ovih
uzemljivaea ne sme biti veea od 10 D.
Izuzetno, otpomost uzemljenja iz stava I. ovog flana moze biti i veea od 10 D
ako se na krajevima radijalnih ogranaka nalaze objekti (zgrade) u kojima su izvedeni te-
meljni uzemljivaCi i ako je sprovedena mera izjednaeavanja potencijata.

Clan 26.
Ako u jednom delu niskonaponske mreze nisu ispunjeni uslovi za nulovanje, tada
se u ovoj mreZi moZe primeniti nulovanje ako su u objektima na pomenutom delu mreZe
primenjene ~titne strujne ili za~titne naponske sklopke.

Clan 27.
Raspored provodnika na glavi stuba treba da je takav da nulti provodnik bude u
istoj ravni ili ispod faznib provodnika.
lsti raspored provodnika i isti polozaj neutralnog provodnika na glavi stuba treba
da bude i kod nenulovanib niskonaponskih mreia.

Clan 28.
Gde god je to moguee, provodnici op~te potrosnje i javnog osvetljenja vode se na
istim stubovima pri cemu se upotrebljava zajednifki nulti provodnik.

Clan 29.
Metalni stubovi niskonaponske mrete, prikljuene kutije i kablovske glave na ka-
blovskim prikljufclma na nadzemnu mrefu, ne nuluju se, niti se primenjuju druge ~tit­
ne mere. Isto vaii i u slueaju da se u niskonaponskoj mreZi i instalacijama potmsaea pri-
meqjuje za~titno uzemljenje pomoeu pojedinaooih uzemljivaea
Izuzetno, ako se elementi niskonaponske mreZe navedeni u stavu 1. ovog Clana
nalaze na povrSinama kao sto su kupalista, igraliita, skolska dvoriSta, kampovi, i sl. pri-
menjuje se jedna od sledeCih ~titnih mera:
- ~titno izolovanje (koriseenjem kablovskih prikljuOOih kutija, kablovskih glava
i sl. sa sintetifkom izolacijom),
- izolovanje stajaliita sirine najmanje 1,25 m (asfahiranjem ili posipanjem krup-
nim slabo provodnim Sljunkom),
- oblikovanje potencijala (polaganjem uzemljivaea na razdaljini od 1 m i na dubi-
ni od 0,5 m),
- vezivaqje za neki bliski zajednifki uzemljivac,
- zastita pomoeu strujnib zaititnih sklopki na delu niskonaponskog voda u kome
se nalaze ovi elementi.
Clan 30.
Ako s~ na istim stubovima nalaze provodnici visokog i niskog napona, zaititne
mere od prevtsokog napona dodira i koraka primenjuju se u skladu sa vaiecim propisima
o tehnickim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova tretirajuCi
stubove kao delove visokonaponskog voda, bez obzira da li je u niskonaponskoj mrezi
primeqjeno nulovanje ili neka druga ~titna mera.

442
 5. Primena zaltitnOII uzemUellia u niskouapoDSkoj mreti

Clan31.
ZaStitno uzemljeJ1je se izvodi spajanjem svih provodnih delova objekata, koje !re-
ba za8tititi od previsokog napona dodira, sa zastitnim uzemljivaeem, odnosno uzemljiva-
cima.
U napojnoj trafostanici mora se uzemljiti neutralni provodnik niskonaponske mre-
ze.
Clan 32.
ZaStitno uzemljerije se izvodi kao:
- uzemljerije pomoeu zl\iednickog uzemljivaCa,
- uzemljeJ1je pomoeu pojedinaCnih uzemljivaea
Clan 33.
Uzemljivarije pomoeu zlliednickog uzemljivaea ostvaruje se direktnom vezom za-
stitnog uzemljivaea objekta i radnog uzemljerija trafostanice namenski izvedenim spo-
jem.
Kao zajednicld uzemljivae upotrebijava se:
- metalni cevovod (vodovod},
- posebno polozen uzemljivac,
- metalni p!Mt kabla.
Clan 34.
U slueaju primene zaStitnog uzemljenja pomoeu zajedniCkog uzemljivaCa, zaStita
treba da obezbedi brzo iskljuceqje struje dozemnih kvarova u za8tieenom objektn.
Osnovni uslov za primenu ove zastitne mere je da struja greSke (h) bude veea iii
jednaka struji iskljueeqja (I;) pripadl\iueeg instalacionog osiguraCa, automatskog osiguraea
odnosno zaStitne sklopke:

Clan 35.
Ako se objekti niskonaponske mreze stite za8titnim uzemljenjem pomoeu pojedi-
naCnih uzemljivaea treba da budu ispuJ1jeni sledeCi uslovi:

gde je:
Ru - otpornost zastitnog uzemljeqja pojedinaenog uzemljivaes (.0 ),
I• - k· Io - struja iskljueenja (A), u smislu Clana 12. ovog pravilnika,
Ru - ukupna otpornost radnog (pogonskog) uzemljenja m ).
I• """ - nlliveea od struja iskljueeqja stieenib objekata u niskonaponskoj mrezi (A}.

443
 Clan 36.
Kablovski razvodni ormani, kablovske prikljuene kutije, stubovi javnog osvetljenja
i saobraCajne signalizacije, ne mogu se uspe8no za!tititi za!titnim uzemljenjem pomoeu
pojedinaCnih uzemljivaea. Zato se za ove elemente niskonaponske mreze primenjuje jed-
na od za!titnih mem predvidenih odredbama Clana 29. slav 2. ovog pmvilnika, bez obzira
na mesto ugmdnje.

6. Prlmena ostallh zaltltnlh mera u nlskonapouskoj JDreil

Clan 37.
Za!titno izolovanje elemenata niskonaponske mreze, kao i koriseenje strujnih za-
stitnih i naponskib za!titnih sklopki, vr8i se prema vazecirn propisima za izvodet1ie elek-
troenergetskib instalacija u zgmdama.

1- Uslo\'1 primene nuloVllllia I zaltltnog nzemQeu,ja

11 lstoj nlskonaponskoj mreZi

Clan 38.
U istoj niskonaponskoj mreti dozvoljenje md objekata !tieenih nulovanjem i obje-
kata !ticenih z.Stitnirn uzemljenjem, pod uslovom da se pri dozemnom spoju u bilo ko-
jem objektu !tieenom za!titnirn uzemljenjem na nultom provodniku niskonaponske mre-
Ze ne pojavi napon veCi od 65 V, a ako se pojavi da ee se odrZ.ti samo najkmce vreme, g.
do iskljucet1ia strujnog kola delovanjem osigumea (topljivog ili automatskog) ili zastitnog
prekidaCa.
Uslovi iz stava 1. ovog Clana vaze za niskonaponske mreze nazivnog napona
3 X 330/220 V.

Clan 39.
U istoj niskonaponskoj mreti dozvoljenje rad ol1jekata !tieenih nulovanjem i obje-
kata !ticenih zaStitnim uzemljenjem pomoeu zajednickog uzemljivaea.
Aim su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mreze objekti sticeni
nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekti !ticeni zastitnirn uzemlje-
njem pomocu zajednickog uzemljivaea, nulti i neutratni provodnik ova dva transforma-
torska rejona se mogu medusobno povezati, ukoliko su njihovi preseci jednaki ili imaju
vrednosti dva susedna standardna preseka.

Clan 40.
u istoj niskonaponskoj mrezi dozvoljen je md objekata stieenih nulovanjem i obje-
kata !ticenih uzemljenjem pomoeu pojedinacnih uzemljivaea ako je ispunjen uslov:
Runtin
Ru< - 0.4 Rumio
2
'
5
gde je: Ru - ukupna otpomost uzemljenja nultog provodnika celokupne niskonaponske
mreZe, zajedno sa uzemljivaCima transformatorskih stanica i svim ostalim uzemljivaCima
koji se vezuju na nulti provodnik;
Rumio ~ najmanja od svih otpornosti uzemljet1ia objekata stieenih pomoeu pojedi-
nacnih uzemljivaea.

444
 Ako su u"jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mreze objekti stieeni
nulovaqjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekti stieeni zastitnim uzemlje-
qjem pomocu pojedinaenih uzemljival!a, nulti i neutralni provodnik ova dva rejona se
mogu mednsobno povezati, ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog clana. Ovaj uslov mora
biti ispuqjen pre povezivaqja nultog i neutralnog provodnika na granici transformatorskih
rejona, pri cemu preseci nultog i neutralnog provodnika treba da budu jednaki ill da ima-
ju vrednosti dva susedna standardna preseka.

Clan41.
Ako ukupna otpomost uzemljenja nultog provodnika iznosi Ro ,;;; 0,20 0 , u
istoj niskonaponskoj mrefi dozvoljen je rad objekata Stieenih nulovaqjem i objekata slice-
nih zaStitnim uzemljenjem pomoeu pojedinaCnih uzemljivaea bez provere veliCine otpor-
nosti uzemljenja pojedinaCnih uzemljivaea.
Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mreze objekti stieeni
nulovanjem, a ukupna otpomost uzemljeqja nultog provodnika iznosi Ro ,;;; 0,20 0 , ovaj
nulti provodnik moze se vezati za neutralne (nulte) provodnike susednih transformator-
skih rejona nezavisno od toga kakav je sistem zastite u qjima primeqjen, ako su preseci
nultih (neutralnih) provodnika jednaki ili imaju vrednost dva susedna standardna prese-
ka.
Uslov Ro,;;; 0,200 mora biti ispuqjen pre povezivaqja nultog provodnika sa neu-
tralnim (nultim) provodnicima susednih transformatorskih rejona.

Clan 42.
Ako su u jednoj niskonaponskoj mrefi objekti Slieeni zastitnim uzemljeqjem po-
mocu pojedinacnih uzemljival!a, onda se na istu mrezu mogu pojedinaeno prikljuciti
objekti u kojimaje za8tita izvedena nulovanjem, ako svaki nulovani objekat ispunjava sle-
deCe uslove:
- da je instalacija u svakom nulovanom objektu izvedena sa posebnim zaSiitnim
provodnikom,
- da svaki nulovani objekat ima temeljni uzemljivac na koji se vezuje nulti pro-
vodnik:, i da je sprovedena mera izjednatavanja potencijala.

Clan 43.
Ako nije ispunjen nijedan od uslova navedenih u Cl. 40, 41. i 42. ovog pravilnika,
tada se u niskonaponskoj mrezi i instalacijama potro8al!a u kojima je sprovedeno nulova-
nje, zabranjuje upotreba zastitnog uzemljeqja pomoeu pojedinaCnih uzemljival!a bez spo-
ja nultog provodnika sa tim zastitnim uzemljenjem.

8. Prlmena zaitituih mera u trafostaaicama

Clan 44.
Izbor uzemljenja i uzemljivaCa, kao i .Qjihovo dimenzionisanje, vrSi se zavisno od
parametara visokonaponske i niskonaponske mreze, vodeCi raeuna 0 termickoj stabilnosti
uzemljival>l i o za8titi od previsokih napona dodira u trafostanicama, niskonaponskoj
mre:Zi i instalacijama potroSaCa.

445
 Clan 45.
Uzemljivaci trafostanica treba termicki da podnesu stnije razlicitih kratkih spojeva
u visokonaponskoj i niskonaponskoj mre!i, zavisno od vrste uzemljenja neutralne tacke
visokonaponske mreze, i zavisno od naCina izvodenja uzemljeqja trafostanica.

Clan 46.
RaCunska provem i dimenzionisaqje uzemljivaea prema termiCkim naprezaqjima
mi se za slueaj pojave dvostrukog zemljospoja (koji je moguc jedino u visokonaponskoj
mrefi Cijaje neutralna taCka izolovana ilije primeqjena kompenzacija struje zemljospoja),
u sledeCim sluayevima:
- ako vreme traJai1Jll jednostrukog zemljospqja nije ogmnieeno na najviSe 2 h,
- ako se svaki dvostruki zemljospoj ne iskljueuje delovaqjem za8tite bez vremen-
skog odlaganja.

Clan 47.
Promcun uzemljivaea trafostanice prema termickom naprezaqju u slueajevima na-
vedenim u clanu 46. ovog pmvilnika vrii se prema veliCini dela stnije dvostrukog zemljo-
spoja koji prolazi kroz uzemljivac trafostanice i zemlju. Ovaj deo struje se dobija mnoze-
njem ukupne struje dvostrukog zemljospoja sa redukcionim faktorom, kojim se obuhvata
uticaj metalnih plaStova visokonaponskih kablova i ostalih metalnih delova koji se vezu-
ju na uzemljeqje trafostanice, na mspodelu struje kvam u trafostanici.
Za nadzemne visokonaponske vodove bez zaffitnog uZ.ta redukcioni fakror iznosi
r - I. Za kablovske vodove i nadzemne vodove sa zaffitnim ·uzetom je r < I. Taena
vrednost redukcionog fakrom odrednje se mereqjem. Za promcun redukcionog faktom
kablova mogu se uzeti i podaci proizvodaea kablova, kao i rezultati mereqja izvrienih u
slicnim uslovima.
Kao ukupna slf4ja dvostrukog zemljospoja, u smislu ovog pmvilnika, uzima se
vrednost struje koja je jednaka 80% od struje tropolnog kratkog spoja.

Clan 48.
U trafostanici se, po pmvilu, izvodi zdruZeno uzemljeqje. Izuzetno, mdno i zaStit-
no uzemljenje izvode se kao posebna uzemljenja.

Clan 49.
Ako su ispunjeni uslovi za korisceqje zdruZenog uzemljeqja onda se, po pmvilu, u
trafostanici izvodi samo za8titno uzemljeqje i na qjega prik!juCuje neutralni (nulti) pro-
vodnik.
lzuzetno, u trafostanicama sa nadzemnim vodovima visokog i niskog napona (na
primer: trafostanice u obliku "kule" iii na stubu), mdno i zastitno uzemljenje izvode se
posebno i nakoadno mednsobno povezu, ako postoje uslovi za koriseeqje zdruzenog uze-
mljenja.

Clan so.
Zaititno uzemljenje trafostanice sastoji se od uzemljivaea zastitnog uzemljeqja na
koji se vezuju:
- svi metalni delovi visokonaponskih i niskonaponskih napmva i kuCista transfor-
matora snageil

446
 - metalni plastevi i ekrani energetskih kablova,
- sekundarna strujna kola mernih transformatora,
- uzemljenje visokonaponskih namot'lia jednopolno izolovanih naponskih trans-
formatora,
- ventilni odvodnici prenapona,
- neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mreze, ako se zastitno uzemlje!1ie
koristi kao zdruzeno uzemlje!1ie,
- ostati uzemljivam koji mogu da uticu na smanjenje ukupne otpornosti zastitnog
uzemlje!1ia.
Clan 51.
Ako se trafostanica izvodi kao poseban slobodno postavljeni objekat, onda se uze-
mljivac zastitnog (zdruzenog) uzemljenja, po pravilu, izvodi sa jednom iii dve pravougao-
ne konture i cevnim uzemljivamma (sondama) na uglovima spoljne kontnre. Umesto
unutra8!1ie konture, u trafostanicama sa armiranobetonskim iii metalnim spoljnim zidovi-
ma more se upotrebljavati uzemljivac u temelju trafostanice.
Ako iz tehnickih i ekonomskih razloga nije opravdano postavljanje cevnib uzemlji-
vaea (sondi) iz stava I. ovog clana (na primer: na kraSkom zemlji!tu), uzem1jivac zaStit-
nog (zdrui:enog) uzemlje!1ia izvodi se na nacin koji najvise odgovara lokalnim uslovi-
ma.
Clan 52.
Ako se trafostanica izvodi u sklopu nekog drugog objekta (zgrade), uzemljivac za-
stitnog (zdruzenog) uzemljenja se izvodi u zavisnosti od lokalnih uslova, raspolozivog
prostora i ekonomicnosti gradnje.
Ako objekat (zgrada) u koji se sm.Sta trafostanica ima izveden temeljni uzemlji-
vac, onda se t'li uzemljivac koristi i za zaStitno (zdrui:eno) uzemlje!1ie trafostanice.

Clan 53.
Ako se trafostanica napaja pomoeu visokonaponskih kablova sa metalnim plaSto-
vima provodnim prema zemlji, pri proraeunu otpomosti zastitnog (zdruZenog) uzemlje-
11ia !reba uzeti u obztr ulogu ovih plastova kao uzemljivaea. Za proraeun moze se koristiti
analogija sa trakastim uzemljivacima, uzimajuci da metalni plaSt kabla ima oko dva pula
vecu otpornost rasprostiratVa od otpornosti rasprostiranja trakastog uzemljivaea iste duZi-
ne. U tom slueaju vodi se raeuna o pravcima polagaqja kablova, kao i Cinjenici da se uti-
caj kabla kao uzemljivaea ispoljava na dui:ini od najvi8e 500 m od trafuslanice.

Clan 54.
U niskonaponskoj mreZi nazivnog napona 3 X 380/220 V neutralnu tacku mreze
!reba direktno uzemljiti spajanjem sa radnim uzemlje!1iem.
Radno uzemljenje se, po pravilu, povezQje sa zaStitnim uzemlje!1iem (zdruzeno
uzemlje!1ie), a izuzetno se izvodi kao posebno uzemljenje.

Clan 55.
Ako je odvajanje radnog i zastitnog uzemljenja uslov za spreeaval1ie pojave i odr-
tavanja opasnib napona dodira u trafostanici i niskonaponskoj mrezi, ·onda nije dovoljno
samo fizicko odvajanje ovib uzemljenja, vee treba merenjem utvrditi da izmedu n.iih ne
dolazi do prenosenja elektrieuog potencijala.

447
 Smatra se da su radno i zastitno uzemljenje efikasno razdvojeni alw se na jednom
uzemljenju ne moze pojaviti potencijal veCi od 40% potencijala drugog uzemljeqja, s tim
sto uzemljivaci ova dva uzemljeqja treba da budu medusobno udaljeni m\imanje 20 m.
Pored toga mon\iu biti ispunjeni i sledeCi uslovi:
I) niskonaponski kablovski prikljueci iz trafostanice do prvog stuba, odnosno pri-
kljuene kutije, mofl\iu biti izvedeni sa kablovima sa izolovanim plastom, a kablovske gla-
ve na ovim prikljuecima u trafostanici momju biti od izolacionog materijala:
2) u instalaciji za sopstvene potrebe trafostanice ne sme se primeniti nulova-
qje;
3) neutralni provodnik u trafostanici mom biti postavljen izolovano u odnosu na
metalne delove vezane na za8titno uzemljenje.
Clan 56.
Ako radno uzemljenje treba da bude odvojeno od zaStitnog uzemljenja (iz cL 59. i
64. ovog pravilnika), !ada se radno uzemljenje, po pravilu, izvodi:
- pomoeu jednog posebnog uzemljivaea (npr. u vidu trougla sa sondama u teme-
nima trougla) koji se pomoeu kabla sa izolovanim plastom spaja sa neutralnim provodni-
kom na niskonaponskoj razvodnoj tabli u trafostanici, ili
- pomoeu uzemljivaea kod stubova iii objekata niskonaponske mreze u podrui;iu
preenika 200 m oko trafostanice.
Dimenzionisanje uzemljivaea radnog uzemljeqja vr8i se saglasno cl. 10. do 35.
ovog pravilnika, a u posebnim uslovima mda visokonaponske mreze navedenim u clanu
64. ovog pravilnika mora biti ispuqjen i uslov iz stava 2. tog claoa.

9. Dimeozlooisallie uzemljeJiia trafoatanka ako je nentra!Da ta&a

viaokonapooske mrefe uzemUellia preko male olpornostl
Clan 57.
Ako je neutralna tacks visokonaponske mreze na koju je prikljueena trafostanica
uzemljena preko male otpornosti za ogranieenje ~e dozemnog kratkog spoja, onda se
u trafostanic~ po pravilu, izvodi zdruZeno uzemljenje.
Ukupna otpornost zdruzenog uzemljenja {Row•), uraeunavajuCi uticaj visokona-
ponskih ksblova sa provodnim plastom kao uzemljivaCa, kao i uticaj uzemljivaea sused-
nib trafostanica i objekata (zgrada) koji su vezani za nulti (neutralni) provodnik niskona-
ponske mreze, treba da zadovolji uslov:
R, < u, - ....!:!!_
Wr lz r·Ik
gde je:
U• - dozvoljen napon dodira (V)
1z - deo strllie dozemnog kratkog spoja koji ide kroz uzemljenje trafostanice
i zemlju (A)
r - redukcioni faktor odabran saglasno clanu 47. slav 2. ovog pravilnika
I• - ukupna struja dozemnog kratkog spoja (A).
Clan 58.
Kao dozvoljeni napon dodira (Ud) uzima se napon prema krivama opasnosti na
slici br. I, i to:

448
 - prema krivoj opasnosti "a" ako je u niskonaponskoj mreZi i instalacijama potro-
~aCa kao zaStita od previsokog napona dodira primenjeno nulovanje ill uzemljenje pomo-
cu zajednickog uzemljivaCa,
- prema krivoj opasnosti ,b" aka je primetijen neki drugi sistem zaStite od previ-
sokog napona dodira, kada poviSenje potencijala na neutralnom provodniku ne mofe
prouzrokovati pojavu i odrfavanje visokih potencijala i opasnih napona dodira rui kuCi~ti­
ma aparata u instalacijama potro~~ i elementima niskonaponske mreZe.

Clan 59.
Ako u nekoj trafostanici nije moguCe ispuniti uslov iz ~lana 57. ovog pmvilnika,
radno uzemljenje treba izvesti posebno i razdvojeno od za~titnog uzemljenja, saglasno cL
55. i 56. ovog pravilnika. U tom sluCaju se dimenzionisanje ovih uzemljenja mi na slede-
Ci naCin:
- ukupna otpornost radnog uzemljenja (Ro), merena u trafostanici bez odvajanja
neutralnog (nultog) provodnika niskonaponske mreze od uzemljivaea radnog uzemljenja
zajedno sa svim uzemljivacima objekata (zgrada) i ostalim uzemljivaCima koji se vezuju
za neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mreZe, treba da zadovolji uslove primenje-
ne zaStite od previsokih napona dodim u niskonaponskoj mreZi i instillacijama potroSa-
ea·
' - ukupna otpornost zastitnog uzemljenja (&), merena u trafostanici bez odvaja-
nja uzemljivaCa zaStitnog uzemljenja od drugih uzemljivaCa koji su vezani na njega, treba
da zadovolji uslov da se pri dozemnom kratkom spoju u visokonaponskom delu trafosta-
nice na zaStitnom uzemljenju ne mole pojaviti, napon veCi od 60% ispitnog napona izola-
cije elemenata niskpnaponskog dela trafostanice i prikljuCnih vodova, odnosno treba da
bude ispunjen uslov:

Clan 60.
Pored ispunjenja uslova iz clana 59. ovog pravilnika moraju se, u slueaju odvajanja
mdnog i zaStitnog uzemljenja, preduzeti i posebne zaStitne mere u trafostanici i oko nje,
da bf se naponi dodira ograniCili na vrednosti date na krivama opasnosti na slici br. 1.
Smatra se da su ti uslovi zadovoljeni, ako je u trafostanici sa metalnim ill armira-
nobetonskim spoljnim zidovima poloZen uzemljivaC u temelju, na koji su prikljuCeni svi
metalni delovi konstrukcije i aparata u trafostanici, kao i spoljni uzemljivaC zaStitnog uze-
mljeoja. Ako nije izveden uzemljivaC u temelju trafostanice, u trafostanici mora biti spro-
vedena jedna od sledecih dodatnih zastitnih mera:
- stajaliSta za rukovanje treba da su od metala i da se poveZu sa ostalim provodlji-
vim delovima, pri Cemu pristup do stajaliSta treba da bude omoguCen izolovanom stazom
Sirine nl\imanje 1,25 m, ili
- stajalista za rukovanje uredajima treba da se izoluju za najmanje dvostniki na-
pon uzemljenja, pri eemu svi metalni delovi koji se mogu dohvatiti sa mesta za rukdval\ie
treba da budu medusobno povezani.
Oko tmfostanice sa metalnim iii armiranobetonskim spoljnim zidovima izvodi se
jedna od sledecih dodatnih za~titnih mera:
- izolovanje tla sirine 1,25 m oko trafostanice (asfaltiranjem iii posipanjem krup-
nim slabo provodnim sljunkom), ill

29-1 449
 - oblikovanje potencijala (polaganjem uzemljivaea na razdaijini od I m od zida
na dubini od 0,5 m).
lzolovanje tla oko tralostanice ili oblikoval\ie potencijalaje obavezno i u slucaju da
je izveden uzem.ljivaC u temelju.
Kod stubnih tralostanica uzemijivac se postavija na razdaijini od l m od stuba i na
du~ini oct 0,5 m i povezuje se sa svim metalnim delovima koji mogu da se dohvate sa
mesta za rukovanje, kao i sa zaStitnim uzemljivaCem trafostanice.

Clan 6!.
Ako se tralostanica nalazi na podruCju urbanizovanog deJa naselja, gde nije mogu-
ce izvrsiti efikasno odvajanje radnog i zastitnog uzemljenja zbog velike gustine metalnih
podzemnih instalacija (cevovodi, uzemljivaci zgrada, kablovi sa provodnim plastom, itd.),
u trafostanici se izvodi zdruieno uzemljenje. Ak.o nije moguCe izvesti uzemljenje prema
Clanu 57. ovog pravilnika, moraju se preduzeti mere tako da se u visokonaponskoj mre:l.i
struja dozemnog kratk.og spoja ograniCi na niZu vrednost U suprotnom, trafostanica se
ne moze prik~uciti na visokonaponsku mrezu koja je uzemljena preko male otpomo-
sti.

10; Dimenzionlsal\ie uzem\leuja trafostanice ako je vlsokonaponska lllrOZo

sa izolovanom. neutralnom ta&om lli sa kompenzovanom strojom zem.Jjospoja
Clan 62.
Ako visokonaponska mreZa na koju se prik.ljuCuje trafostanica radi sa izolovanom
neutralnom taCkom ili sa kompenzovanom strujom zemljospoja~ po pravifu, u trafostanici
se izvodi zdruZeno uzemljenje.
Ukupna otpomost zdruzenog uzemijenja (&,,,) treba da zadovolji uslov:

Rez:dr < U'

--
- h
gde je:
h ukupna kapacitivna struja zemljospoja galvanski povezanih vodova visoko-
naponske mreZe sa izolovanom neutralriom ta~kom, odnosno preostala struja
zemljospoja ako je visokonaponska mreZa sa kompenzovanom strujom
zemijospoja,
Ud dozvoljeni napon dodira iz clana 58. ov()g pravilnika, ukoliko se zemljospoj
iskljuCuje delovanjem zemljospojne zaStite. \J rJ ,_ c, 5 .,J -:t-~ ~ .:;~":v.. '"folz) ~
th"'.. 1\ ";Y(".

Clan 63.
ZdruZeno uzemljenje se izvodi i u sluCaju da se zemljospoj ne isldjuCuje delova-
njem brze zemljospojne zaStite~ ali je nastavljanje rada visokonaponske mreZe sa zemljo-
spojem ograniceno na najvi!e 2 easa, posle eega se vod koji je u zemljospoju iskljueuje
automatski ili ruCno.
Dimenzionisanje ukupne otpomosti zdruZenog uzemljenja (Rez:dr) vrSi se na naCin
predviden u clanu 62. ovog pravilnika, racunajuci sa dodimim naponima od 65 v, odno-
sno 125 V, kao trajnim dozvoljenim naponom dodira.

Clan 64.
Ako zemljospoj u visokonaponskoj mrezi traje duze od 2 easa, smatra se da su
stvoreni uslovi za pojavu dvostrukog zemljospoja, koji moZe izazvati velika tenni~ka na- ~
prezanja uzemljivaCa trafostanica i veoma visoke napone dodira. _,

450
 """"'"
~Jw ,0

U sluCI\iu iz stava I. ovog clana !reba izvriiti odvajaqje radnog i za!titnog uzemlje-
nja, pri eemu moraju biti ispunjeni sledeCi uslovi:
10 . I) zaititno uzemljellie mom se izvesti kao uzemljenje u teikim uslovima, saglasno
'{lii:nu 60: ovogpraViliill<a-:-).ko se dvostruki zemljospoj ne iskljueuje delovanjem zaitite
bez vremenskog odiaganJO: mora se izvriiti meunska provem preseka elemenata zaititnog
uzemljenja u odnosu na termicka naprezanja, na naCin propisan ovim pmvilnikom;
2) mdno uzemljellie. !reba da zadovolji uslove primenjene zaitite od opasnih na-
pona dodira u niskonaponskoj mreii i instalacijama potroiaea Pored toga, ukupna otpor-
nost mdnog uzemljenja, merena u trafostanici bez odvajanja neutralnog (nultog) provod-
nika od uzemljivaea radnog uzemljenja i ostalih uzemljivaea u niskonaponskoj mrezi, tre-
ba da ima vrednost koja obezbednje da se, u sluCI\iu proboja izolacije visokog napona
prema radnom uzemljelliu, na tom uzemljenju ne moze pojaviti i odriati napon od 65 V,
odnosno mom da bude ispullien i uslov:

Ro<~
gde je h - "
ukupna kapacitivna, odnosno preostala stroja zemljospoja.

Clan 65.
Ako se trafostanica nalazi na podruqu urbanizovanog deJa naselja gde nije mogu-
ee izvr!iti odvajanje mdnog i zaititnog uzemljenja, izvodi se zdruzeno uzemljellie, a ova
trafostanica se moze prikljuciti samo na visokonaponsku mrezu u kojoj je trajaqje zemljo-
spoja ogranieeno na najviSe 2 easa.

11. Zaitita od dodlra delova naprava i vodova pod naponom 11 trafoalaDlci

Clan 66.
Zaitita od dodira delova napmva i vodova koji su pod naponom u trafostanic~
mom biti ostvarena pogodnom konstrukcijom kan: izolovaqjem, zatvorenim kuCi!tima,
pregradama, zidc :ima, limovima, ploeama i sl.

Clan 67.
Metalni delovi pod naponom, koji su postavljeni na mzvodnoj niskonaponskoj ta-
bli iii u ormanu, moraju biti zaiticeni od sluCI\inog dodira, pomoeu preeaga, mreza, zido-
va, vrata i sl. ako postoji posebna opasnost od takvog dodira.

Clan 68.
Razrnak izmedn pregrada (preesga, mreZa, pregrada od lima) i delova koji su po-
stavljeni iza tih pregrada, a nalaze se pod niskim naponom, mora iznositi najmanje:
1) 200 mm, ako se koriste preeage;
2) 100 mm, ako se koriste mreie otvom 20 do 60 mm;
3) 40 mm, ako se koriste krute mreze otvora do 20 mm sa preCnikom Zice
od najmanje 2 mm,
4) 15 mm, ako se koristi puni lim debljine n,Ymaqje 1 ·mm.
Izuzetno, dozvoljeni su i mcmji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima, Cija su
izolaciona svojstva ispitana i zadovoljavl\iu propisane uslove.

2~-1
451
 Clan 69.
Preeage se mogu koristiti kao za§tita od sluCajnog dodira samo u elektriCnim po--
gonskim i zatvorenim elektri~nim pogonskim prostorijama.
Precage koje se mogu uldoniti bez upotrebe alata, moraju biti od izolacionog ma-
terijala.
Clan 70.
Razmak izmedu metalnih delova pod niskim naponom i delova koji nisu pod na-
ponom (npr. zidovi, metalne cevi, delovi metalne konstrukcije i sl.) mora iznositi najma-
nje 15 mm.
Clan 71.
Na ulazima i prilazima u zatvorene elektri~ne pogonske prostorije moraju se po-
staviti natpisi koji upozoravaju na opasnost od elektriCne struje.

Clan 72.
Ulaz u zatvorene elektriene pogonske prostorije dozvoljen je samo kroz vrata koja
se zakljuCavaju.
Vrata se moraju otvarati u pravcu izlaza, a brava mora biti ugradena tako da se
onemoguCi ulaz neovlaSCenim licima, i da se istovremeno obezbedi nesmetan izlaz licima
koja se nalaze u toj prostoriji.
Otvaranje vrata sa unutraSnje strane mora biti lako izvodljivo, bez upotrebe kljuCa
ili alata.

12. Za§tita od stnQnog preopteretenja

Clan 73.
Zdtita od strujnog preoptereeenja uredaja i opreme u trafostanici, kao i zastita od
strujnog preoptereeenja vodova niskonaponske mreze (nadzemnih i kablovskih), izvodi
se u skladu sa vaZeCim propisima i standardima, i lokalnim uslovima na mestu prime-
De.

1.3. Za§dta transformalora snage od strllinog preoptereeenja

Clan 74.
Uredaji za automatsku zastitu transformatora snage od elektrienog preopterecenja
i od unutrasnjih ili spolja§njih kvarova treba da budu u skladu sa veliilinom transformato-
ra i njegovim znaCajem.
Clan 75.
Za zastitu transformatora snage od kratkih spojeva i dozemnih kratkih spojeva slu-
Ze:
- visokouCinski osiguraCi koji se, po pravilu, postavljaju na visokonaponskoj strani
transformatora snage, ill
- primami iii sekundami prekostrujni releji.
lzuzetno, transformator snage moZe biti i bez navedenih zaStitnih uredaja ako je
obuhvaCen nekom efikasnom zaStitom na visokonaponskom izvodu preko koga se napaja
trafostanica.

452
 Clan 76.
Nazivna stnlia visokonaponskih osiguraea ill releja treba da bude veea od nazivne
struje transformatora, da ne bi doslo do iskljucerija transformatora iz rada i pri dozvolje-
nim preoptereeenjima i kratkotrajnim strujnim udarima (npr. pri ukljueenju).
Nazivna struja za8titnog uredaja odabira se tako da za8tita deluje i u sluc.iju krat-
kog spoja na sabirnicama niskog napona u trafostanicL
Vreme iskljueenja zastitnog urertaja mora biti kraee od vremena dozvoljenog traja-
nja kratkog spoja posle trajnog optereeenja nazivnom strujom transformatora snage u ta-
beli 2. prema jugoslovenskom standardu N.Hl.010.
Tabela br. 2
1. Napon kratkog spoja, Uk (%) . 4 5 6 7
2. Trajna struja kratkog
spoja A h
Nazivna struja (A) In 25 20 16,7 14
3. Dozvoljeno trajarije kratkog
spoja, tt (s) 1,8 2,8 4,0 5,5
Clan 77.
Za8tita transformatora snage od preoptereeenja treba da upozori na nastanak
preoptereCenja, i da iskljuCi transformator snage ako preoptereCenje po veli~ini i trajanju
prelazi dozvoljenu granicu. Za ovu zaStitu primenjuje se jedan od sledeCih zaStitnih ure~
(!aja:
a) kontaktni termometar;
b) bimetalni releji, iii tromi topljivi osiguraci;
v) urertaj za termicko preslikavanje (termiCki relej ili termicka slil<a).
Pri izboru uredaja za zastitu transformatora snage od preopterecerija !reba voditi
raCuna o njihovoj stvarnoj eflkasnosti u realnim pogonskim usl6vima, kao i o ekonomiC-
nosti.
Smatra se da je zastita od preoptereeerija efikasna, ako omogucuje maksirnalno
ikoriseenje snage transformatora bez bitnog uticaja na skraeerije rijegovog veka traja-
nja.
Clan 78.
Primena uredaja za za§titu transformatora snage od preoptereCenja nije obavezna
za svaki transformator, ako se u toku eksploatacije preduzirnaju mere kojirna se spreeava
preoptereCenje transformatora snage, kao Sto je precizno planiranje i kontinualno praCe-
nje razvoja deJa potrosqje koji se napaja iz trafostanice.
'

Clan 79.
Transformatori snage koji u pogonu !reba da rade paralelno sa drugim transforma-
torima, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosi transformacije, sprege, naponi
kratkih spojeva, odnosi snaga).

14. ZaStita nlskonaponskih vodova od s!nQnog preoptereCel\ia

Clan 80.
Za zastitu niskonaponskih vodova od strujnog preoptereceqja i kratkotrajnog struj-
nog optereeenja u sluc.iju kratkog spoja, upotrebljavaju se topljivi osiguraCi ill automatski
zastitni prekidaci.

453
 Zastita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereeenja izvodi se na odvodima
u trafostanic~ a po potreb~ i u niskonaponskoj mreZi (na primer: na mestima promene
preseka, na kucnim prikljq~cima i sl.).
Svi odvodi niskonaponskih vodova treba da budu obeleZe!li odgovarajucim nazivi-
ma u razvodnom ormanu, sa oznakama preseka.
Clan 81.
Pri izboru karakteristika niskonaponskih osiguraea iii automatskih prekidaea treba
voditi rafuna o trajnom dozvoljenom strujom opterecenju provodnika voda, termi~koj
~rstoCi provodnika pri kratkom spoju, uslovima odvodenja toplote, kao i o uslovima pri-
menjene zastite od previsokog napona dodira.

Clan 82.
Trajno dozvoljeno optereeenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova uzi-
ma se prema tabeli 3, uzimajuCi u obzir dozvoljenu temperaturu provodnika od 800 C,
pri maksimalnoj temperaturi mimog vazduha od +400 C.

Tabela br. 3

Presek Bakar Alurninijum Alurelik 6:1

mm* A A mm• A
-
16 115 92 16/2,5 90
25 151 121 25/4 125
35 174 149 35/6 145
50 231 185 50/8 170
70 282 226 70112 235
95 357 283 95/15 290
120 411 329 120121 345
!50 477 382 150/25 400
185 544 435 185/32 450

Ako je temperatura vazduba nifu od + 400' .C, dozvoljeno je optereeenje provodni-

ka veee od vrednosti navedenih u tabeli br. 3. Ove vrednosti dozvoljenih·optereeenja go-
lih provodnika nadzemnih vodova dobijaju se tako sto se odgovarajuce vrednosti iz tabe-
le br. 3 pomnoze koeficijentom .k" prema tabeli br. 4:

Tabela br. 4
Temperatura riurnog vazduha •c 30 20 10 0
Koeficijent k • 1,12 1,22 1,30 1,41

Clan 83.
Trajno dozvoljeno optereeenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova moze
se poveCati za 8% u odnosu na vrednosti iz tabela br. 3 i 4, ako se na osnovu meteorolo-
skih podataka moze pouzdano zaldju~iti da ce u vreme najveeeg optereeenja strujom brzi-
na vetra iznositi najmanje 0,6 m/s.

454

'
 Clan 84.
Alw je odvod od niskonaponskog razvodnog ormana do zateznih izolatora izve-
den pomoCu izolovanih provodnika iii kablova, ove provodnike, odnosno kablove, treba
tako dimenzionisati da njihovo trajno dozvoljeno strujno opteretenje odgovara dozvolje-
nom opterecenju nadzemnog voda navedenog odvoda.

Clan 85.
Traino dozvoljeno optereeenje strujom provodnika niskonaponskih kablovskih vo-
dova bira se zavisno od konstrukcije kabla (vrsta izolacije i provodnika, broj i raspored
provodnika u kablu), od temperature sredine u kojoj se nalazi kabl, od uslova odvodenja
toplote sa kabla (nacin polaganja kabla, specificna toplotna otpomost izolacije, pla~ta i
sredine u kojoj se nalazi kabl, porast temperature provodnika u odnosu na okolinu, broj
paralelno polozenih kablova), kao i od aktivne otpomosti provodnika kabla.

Clan 86.
Vreme pregorevanja topljivih osiguraCa, odnosno iskljuCenja zaStite pri kratkom
spoju treba da je toliko da se obezbedi terrnicka cvrstoea provodnika, i odreduje se iz
uslova:

gde je:
t vreme pregorevanja osiguraCa, odnosno iskljucenja zastite (s)
s - presek provodnika (mm2)
lk struja kratkog spoja (kA)
a - koeficijent, koji za parametre navedene u tabeli br. 5 irna vrednosti date u
istoj tabeli.

Tabela br. 5

~
Nadzemni vod Kabl
sa bakarnim sa alumini sa bakarnim sa alurnini-
p provod- jumskirn provod- jumskirn
nil"ima provodnicima nicima provodnicima
Temperatura provodnika pn
kratkog spoja ('Cl 50 70
Temperatura provodnika u
kratkom spoju ('C) 170 169 160
Koeficijent ,,a" 0,017 0,007 O,oJ5 0,005

15. Za§tita od poW.

Clan 87.
Zastita od pozara elektroenergetskih postrojet1ia i uredaja, kao i objekata u blizini
tih postrojenja i uredaja, izvodi se u skladu sa vaZeCim propisima za specijalnu zaStitu
elektroenergetskih postrojenja od pofura.

455
 Clan 88.
Celokupna oprema, uredaji i ostali elementi trafostanice i niskonaponske mreZ.e
treba da su tako konstruisani i montirani da ne mogu izazvati poZar veCeg obima, ni
ugroziti susedne objekte i objekte u kojima ili na kojima su montirani.

Clan 89.
Da bi se sprefilo sirenje pofura, trafostanica mora biti odvojena od ostalih objeka-
ta. Ako se trafostanica nalazi u sklopu nekog drugog objekta, odvajanje se vrSi pomoCu
pregradnih zidova, ugradivanjem vrata od Cvrstog i nezapaljivog materijala, i sl.

Clan 90.
Trafostanica se mora tako izgraditi da se obezbedi zadovoljavajute hladenje, i da
gasovi koji mogu nastati u trafostanici mogu nesmetano odlaziti.

Clan 91.
U trafostanici koja se nalazi u sklopu nekog drugog objekta vazduh mora da izlazi
neposredno napolje. Otvori za ventilaciju moraju biti taka izgradeni da na prometnim
mestima ne ugroZavaju prolaznike.

16. Za!tita od mehanl~klh i dinamitkih naprezwqa

Clan 92.
Celokupna oprema, uredaji i ostali elementi u trafostanici i u niskonaponskoj mre-
Zi moraju biti konstruisani i montirani tako da mogu da izdrZe sva dinamiCka i ostala me-
haniCka naprezanja predvidena vaZeCim propisima i standardima, kako u normalnim
uslovima, tako i pri kiatkim spojevima i ostalim lokalnim uslovima dodatnih naprezaf\ia
(led, vetar, nosivost tla, prodiranje vode itd.).
Elementi trafostanica i niskonaponskih mreZa ne smeju ugroiavati objekte, odno-
sno delove objekata (temelji, zidov~ krovne konstrukcije, itd.), na kojima su ovi elementi
montirani.
Clan 93.
Za zaStitu od mehaniCkih i dinamiCkih naprezanja elemenata trafostanica i nisko-
naponskih mreia primenjuju se va:Z.eCi propisi o tehniCkim normativima za elektroener-
getska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 Vi tehniCki normativi za izgradl\iu nad-
zemnih elektroenergetskih vodova.

Ill. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 94.
. O?redbe ovog pravilnik~ ne primeqjuju se na trafostanice i niskonaponske mreZe
koJe su tzgradene pre stupallJa na snagu ovog pravilnika.

Clan 95.
Na trafostanice i niskonaponske mreZe za Cije je gradenje izdato odobrenje pre da-
na stupanja na snagu ovog pravilnika, a Cije izvodenje otpoCne u roku od Sest meseci od

456
dana stupanja na snagu ovog pravilnika, mogu se primenjivati odredbe Pravilnika o teh-
nickim normativima za za!titu niskonaponskih mreia i pripadajucih transformatorskih
stanica (.Sluzbeni list SFRJ'', br. 1!/74 i 20/74).

ctan 96.
Danom stupatlia na snagu ovog pravilnika prestaje da vazi Pravilnik o tehnickim
normativima za za!titu niskonaponskih mreia i pripadajuCih transformatorskih stanica
(.Sluzbeni list SFRJ", br. 11/74 i 20174).

Clan 97.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaze tac. 7.091, 7.092,
7.093, 7.094, 7.095.1, 7.1!, 7.11!, 7.1!2, 8.36 i 8.47. Tehnickih propisa za izvodenje elek-
troenergetskih instalacija u zgradama, koji su sastavni deo Pravilnika o tehnickim mera-
ma i uslovima za izvodellie elektroenergetskih instalacija u zgradama (.Sluzbeni list
SFRJ", br. 43/66).

ctan 98.
Danom stupallia na snagu ovog pravilnika prestaju da vaze cl. 143, 144. i 145. Pra-
vilnika o tehniCkim normativima za elektroenergetska postrojel\ia nazivnog napona iznad
1000 V (.Sluzbeni list SFRJ", br. 4/74).

Clan 99.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,Sluzbenom li-
stu SFRJ".

457
'

PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGETSKA POSTROJENJA
NAZIVNOG NAPONA 10 kV ZA RAD POD NAPONOM 20 kV*

Clan 1.
Ovim pravilnikom se propisuju tehniCki normativi za elektroenergetska postroje-
nja nazivnog napona 10 kV ako rade u mrozi nazivnog napona 20 kV.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na elektroenergetska postrojenja izgraclena
po propisima o jugoslovenskim slandardima i tehnickim normativima koji su vaZili do 2.
februara 1974. godine. .
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na kablovske vodove naztvnog napona
10 kV.

Clan 2.
Elektroenergetska postrojenja, u smislu ovog pravilnika su nadzemni vodovi, raz-
vodna postrojenja i transformatarske slanice, u mrezi nazivnog napona 10 kV.

Clan 3.
Ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno, na elektroenergetska postrojenja
shodno se primenjuju i propisi o tehniCkim normativima i jugoslovenskim standardima
za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V, za zastitu elektroener-
getskih postrojenja od prenapona i za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodo-
va.

Clan 4.
Elektroenergetska postrojenja mogu se koristiti za rad u mreZi nazivnog napona
20 kV pod sledecim uslovima:
I) mreia u kojoj se nalaze ta postrojenja mora imati uzemljenu neutralnu tacku
preko male impedanse i mora biti opremljena ureclajima za brzo iskljucenje u slueaju kva-
ra;
2) u razvodnim postrojenjima i transformatorskim stanicama mogu se koristiti ras-
tavljaCi, potpomi i provodni izolatori i sabimice, nazivnog napona 10 kV, a sva ostala
oprema mora biti za nazivni napon 20 kV;

• Ovaj pravilnik je objavijen u ,.Siuibenom listu SFRr. br. 10/79.

458
 3) minimalni razmaci izmeclu golih provodnika i drugih izolacijom nepokrivenih
delova postrojenja pod naponom prema zemlji ill susednim delovima postrojenja, ne mo-
gu biti 1118qji od razmaka propisanih za stuPB!Ii izolacije 12 Si 28175, odnosno za nazivni
napon 10 kV.

Clan 5.
Elektroenergetska postrojenja mogu se pod uslovima iz clana 4. ovog pravilnika
koristiti IJllivise 10 godina od dana stav1jlll1ia pod napon 20 kV, osim opreme na metalnim
i betonskim stubovima vodova napona 10 kV, koja se moze koristiti najviS. 5 godina od
dana stavljanja pod napon od 20 kV.
Clan 6.
Ovlli pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objav1jivlll1ia u "S1uzbenom li-
stu SFRJ".

459
 PRAVILNIK
0 TEHNll:KIM NORMATIVIMA ZA LASERSKE UREDAJE I SISTEME*

I. OPSTE ODREDBE

Clan I.
Ovim pravilnikom odreduju se:
I) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izradi, eksploataciji i odrtavanju
laserskih uredaja i sistema (u daljem tekstu: laseri);
2) postupak i naCin oznaCavanja i obelefavanja lasera;
3) tehnicke mere :zaStite lasera;
4) nacin rukovanja i odnavanja lasera;
S) postupak i naCin obezbedenja odredenih svojstava i kvaliteta lasera pri njihovoj
upotrebi;
6) bliZi sadrZaj tehnickog uputstva za lasere.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na laserske uredaje sastavljene od jednog
lasera sa ili bez posebnog izvora napajanja, kao i na viSe lasera u slo:Zenom optoelektron-
skom sistemu.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na lasere za prikazivanje fizickih pojava,
obradu materijala, skladi§tenje i citanje podataka (obradu podataka), prenos i prikazivanje
informacija, u industriji, administrativnom poslovanju, u geodeziji i topografiji, nauci, te-
lekomunikacijama, medicini, obrazovanju i u zabavne svrhe.

Clan 2.
Osim tennina utvrdenih propisom o jugoslovenskom standardu za !ermine i defi-
nicije za lasere i uredaje za upravljanje laserskim zraCenjem, u ovom pravilniku se upotre-
bljavaju niZe navedeni termini, koji imaju sledeCa znaCenja:
I) BEZBEDNI MALI NAPON je napon u laseru koji ne prelazi SO V efektivne
vrednosti;
2) BEZBEDNOSNA BLOKADAje blokada koja u sluCaju otkaza lasera ne sme
da otkaZe;
3) BEZBEDNOSNA KONSTRUKCIJAje konstrukcija u kojoj defekt sastavnih
delova ne poveCava opasnost;

'" Ovaj pravilnik je objavljen u ,Siuibenom listu SFRJ", br. 72187.

460
 4) DIJAFRAGMA je otvor utvrdene povr8ine na kojem se mere karakteristike
zraCenja;
5) DIVERGENCIJA SNOPAje prostorni ugao-konusa snopa u komeje sadi'Za-
no 63% ukupnog lluksa snage zrafenja;
6) DOZVOLJENA GRANICA ZRACENJAje muveea vrednost merene velicine
zra~enja za datu klasu lasera;
7) GLEDANJE U SNOI' su svi uslovi pri kojima je oko izlofeno laserskom zra-
Cenju;
8) KONTROLISANI PROSTORje prostor u kojem se sprovode mere nadzora i
zastite od laserskog zraceqja;
9) KORISNA PUTANJAje deo putaqje laserskog snopa predviden za odredenu
namenu;
!0) LASER je generator elektromagnetskog zracenja u optickom opsegu spektra
na principu stimulisane emisije zraCenja;
II) LASERSKI UREDAJI, OPREMA I INSTALACIJE su uredaji, oprema i nji-
hove kombinacije, ukljuCujuCi sve potrebne elektriCne instalacije, koji su potrebni za rad
lasera iii laserskog sistema;
12) NAPRAVA ZA BLOKADU je automatska naprava na zastitnom kucistu koja
spreeava pristup zraeenju lasera kad se deo kucista ukloni iii pomeri;
13) NAPRAVA ZA PRINUDNO ZAUSTAVLJANJE je naprava koja trenutno
prekida funkcionisaqje lasera u slueaju opasnosti;
14) NAZIVNI NAPON, NAZIVNA FRAKVENCIJA i NAZIVNA SNAGA OPTE-
RECENJA su karakteristike mrete za napajaqje na koju se prikljufuje laser;
15) OTVOR je rna koji otvor na zastitnom· kucistu kroz koji se emituje lasersko
zraeenje;
16) PRISTUPACNI POKLOPAC je deo zastitnog kucista koji obezbeduje pristup
laserskom zraeenju kada se ukloni iii pomeri;
17) PROVODNIK POD NAPONOM je provodnik kojim se prenosi elektriena
energija (npr. fazni i neutralni provodnici u trofaznom sistemu za napajanje);
18) PROSIRIVAC SNOPAje konstrukcija optickih elemenata kojom se siri laser-
ski snop;
19) ZATVORENI LASERSKI UREDAI je laserski uredaj cija je klasa s obzirom
na zastitu od zraeeqja nita od mogucnosti ugradenog lasera;
20) ZASTITNI PROVODNIK je provodnik koji spaja delove koji nisu pod napa-
nom sa zaStitl!im uzemljel'\ie!.D;
21) ZASTITNO KUCISTE su delovi lasera koji spreeavaju pristup laserskom zra-
Cenju veCem od .dozvoljenih granica za pojedine klase;
22) ZASTITNO OKLAPANJE su sredstva za spreeavanje nenamemog izlaganja
laserskom zraCenju;
23) ZASTITNO UZEMLJENJE je direktno povezivanje sasije i zastitnih provod-
nika na zemlju.

II. IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODRZAVANJE

Clan 3.
Laser, nezavisno od njegove klase, mora imati zaStitno kuCiSte kojim se pri radu
lasera omoguCuje zaStita rukovaoca od laserskog zraCenja koje je veCe od dozvoljene gra-
nice zraCeqja za lasere klase 1.

461
 Clan 4.
Svi delovi kuCiSta lasera, koji se uklaqjl\iu ill pomeraju zbog oddavaqja, koji do-
zvoljavl\iu pristup laserskom zraeeqju veeem od dozvoljene granice zraeenja i koji rad !a-
sera ne blokinlju automatski, moraju biti izradeni tako da se mogu uldoniti ill pomeriti
samo upotrebom alata.
tlan 5.
PristupaOOi poklopci z.Stitnog kuCiSta koji se uklaqjl\iu ill pomerl\iU za vreme rada
iii odrzavanja lasera, osim lasera klase I i 2, morl\iU da iml\iu napravu za blokadu. Aim je
zraeeqje vece od dozvoljene granice zraeeqja za datu klasu Iasera, naprava za blokadu
spreeava uklanjanje iii pomeraqje poklopca. Nep.Zljivo aktiviraqje naprave za blokadu ne
sme da izazove zra~enje veee od dozvoljene granice zraeenja za odredenu klasu lase-
ra.

tlan 6.
Mehanizam za neutralizaciju naprave za blokadu ne sme dejstvovati kada se pri-
stupa~ni poklopac vrati u normalan poloZ.j.

Ako je laser pod naponom iii se baterija kondenzatora nije potpuno ispraznila, bez
obzira na to da li je poklopac ukloqjen, odnosno pomeren iii ne, ukljuteni mehanizam za
neutralizaciju naprave za blokadu mora davati jasno vizuelno iii zvuroo upozoreqje. Vi-
zuelno upozoreqje mora biti jasno vidljivo i kroz zaStitne naoeari predvidene za talasnu
dui;inu iii duzine koje laser zraa.
tlan 7.
Laseri klase 3B i klase 4 morl\iu imati konektor za daljinsko blokiranje. Kada su
prikljui!ci konektora otvoreni, zraCeje ne sme preCi dozvoljenu granicu zraeeqja za lasere
klase I i klase 2.
Clan 8.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 mofl\iu imati klju~ za osnovno upravljanje, s tim
!to laser ne sme da radi ako je klju~ uklonjen.
Pojam .kljuC" iz stava I. ovog ~lana uldju~llie bilo koju kontrolnu napravu kao sto
su magnetske kartice, kombinacije cifara itd.

tlan 9.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 5 mofl\iu imati zvuroo iii vizuelno upozorenje ka-
da su ukljueeni, kada se baterija kondenzatora prazni ili kada ona nije potpuno ispraZqje-
na. VJZuelno upozorenje mora se jasno videti kroz zaStitne naoCari predvidene za talasnu
duzinu ili za duzine koje laser zraa.
Ako laser i qjegov izvor energije imaju posebna kuCista i ako mogu da rade na me-
dusobnom rastojanju veeem od 2 m, onda laser i qjegov izvor energije moraju ponaosob
imati zvucne ili vizuelne naprave za upozorenje. VJZuelna naprava ill naprave moraju biti
tako postavljene da ne zahtevl\iu izlagaqje laserskom zraeeqju veeem od dozvoljene gra-
nice zraeeqja za lasere klase I i klase 2.

462
 Clan 10.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 moraju imati jednu iii vise stalno ugradenih na-
prava koje spreC!vaju pristup lica laserskom zraeenju veeem od dozvoljenih granica zra-
eenja za lasere klase I ili klase 2.
Stalno ugradene naprave iz stava I. ovog ~lana ne odnose se na prekida~ za snab-
devanje lasera energijom, na glavni konektor niti na klju~ za upravljanje.

Clan II.
Komande na laseru moraju biti tako postavljene da podeS.vanje iii rad lasera ne
zahteva izlaganje laserskom zraCenju veCem od dozvoljene granice zmCenja za lasere kla~
se I i klase 2.

Clan 12.
Opti~ki sistem, prozor ili ekran za posmatranje koji su ugradeni u laser moraju
imaii dovoljno slabljenje da za!tite rukovaoca od laserskog zraeenja veeeg od dozvoljene
granice zra~enja za lasere klase I. Dijafragma iii promenljivi oslabljivac koji su ugradeni u
optiCki sistem i prozor iii ekran za posmatranje, moraju sprefiti:
I) pristup lica laserskom zraeenju vecem od dozvoljene granice zracenja za lasere
klase I kada je dijafragma otvorena iii se slabljenje menja;
2) otvaranje dijafragme ili promenu oslabljivaC! kada je moguee izlaganje laser-
skarn zraCenju veCem od dozvolje.ne granice zraCenja za lasere klase 1.

Clan 13.
Laseri oznaCeni i namenjeni da d~u skanirajuCe zraCenje ne smeju, u sluCaju otka-
za u skaniranju ili promene u brzini iii amplitudi skaniranja, omoguciti pristup laserskom
zracenju veeem od granice dozvoljenog zraeenja lasera date klase.

Clan 14.
Laseri klase 3B i klase 4 koji se koriste u medicini moraju imati merilo za merenje
nivoa ozraavanja ljudskog tela sa greskom ne veeom od ± 20%.
Laseri iz stava 1. ovog Clana moraju imati napravu za pokazivanje mete.

Clan 15.
Za laserske sisteme sa prenosom zraeenja optickim vlaknima, konektori kablova
sa optiCkim vlaknima, ako ~ine deo zastitnog kuci!ta, ne smeju se odvajati bez alata ako
se prekoraCuje dozvoljena granica zraCeqja za lasere klase 1.
Za!titu delimicno obezbedl\iu i mehanicki oslabljivaci snopa na konektorima i du-
zina kabla sa optickim vlaknima, koja, ako je dovoljna, slabi snagu zraeenja, tako da se
sama duzina kabla smatra kao deo za!titnog kuci!ta.

Clan 16.
Laseri moraju biti tako konstruisani da osim za!tite od Iaserskog zracenja obezbe-
de i:
I) zastitu od elektri~nih opasnosti;
2) za!titu od. prevelikih temperatura i pozara;
3) zastitu ·oct stetnih zraeenja u normalnim radnim uslovima;

463
 4) zastitu od eksplozija i implozija;
5) zastitu od otrovnih iii korozivnih supstanci koje mogu da nastanu usled laser-
skog zraeenja iii usled kvara na laseru i njegovim delovima

Clan 17.
Laseri mogu biti, u pogledu elektri~nih opasnosti, urellaji klase I, klase II i klase
III.

Clan 18.
Za lasere klase I, svi pristupa~ni metalni delovi koji mogu biti pod naponom u slu-
Caju otkaza moraju se elektri~ki povezati sa prikljuckom za zastitno uzemljenje.
Ako postoji vise odvojenih delova lasera, svi spojni kablovi moraju imati provod-
nik za zaStitno uzemljenje, osim koaksijalnih kablova.

Clan 19.
Veza prikljucka za zastitno uzemljenje i pristupa~nih metalnih delova lasera obe-
zbeduje se na jellan od sledeCih nacina:
I) direktno provodnikom dovoljnog popreenog preseka da izdrzi struju otkaza;
2) indirektno preko sprezne (pomoene) naprave koja pouzllano radi kalla su pri-
stupaeni metalni delovi pod naponom.

Clan 20.
Prikljueak za zastitno uzemljeljje lasera moze se spojiti i za provodni zastitni za-
slon (ekran), s tim da zaslon mora biti odvojen od kola za napajanje i od svih kola koja su
s njima u vezi, a izolacija mora biti kao u Clanu 23. ovog pravilnika.
Veza priklju~ka za zastitno uzemljenje lasera i zaslona moze biti odvojiva.

Clan 21.
Laseri klase II nemaju prikljucak za zastitno uzemljenje.
Za lasere klase II, ~iji su sasija i kuciste u potpunosti iii delom od metala iii je sasi-
ja izolovana od provodnog kucista, zastita se postize na sledeci na~in:
I) oblaganjem unutrasnje strane kuciSta izolovanim omotaeem koji je ekvivalen-
tan izolovanom kucistu oko sasije i onih mesta koja mogu biti dodimuta olabavljenim de-
lovima pod naponom;
2) konstruk.cijom, tako da puzne staze i vazduSni razmaci, izmedu Sasije iii drugih
delova pod naponom i kuCiSta, ne mogu zbog olabavljenih delova iii fica, da se smanje
vise od 50% od vrednosti datih u tabeli I.

Uslov iz taCke 2. stava 2. ovog Clana ispunjen je ako se dva nezavisna otkaza ne
pojave istovremeno, vijci i navrtke sa podloSkama ne olabave i Zice mehaniCki priCvrSCene
i posebno lemljene ne olabave.

Clan 22.
Puzne staze i vazdusni razmaci izmedu delova lasera koji su direktno spojeni sa
izvorom za napajanje ne smeju imati vrednosti manje od vrednosti iz kolone 3 tabele 1.

464
,
iE

Tabela 1.
Puzne staze i vazduSni razmaci

Nazivni napon iii Izmedu pristupaCnih Izmedu pristupaCnih metalnih delo-

napon izolacije metalnih delova Iasera va lasera klase I i izmedu drugih
u klase II kola lasera ldase I i klase II
Jednosmemi napon iii VrSna vrednost naizmeniCnog VazduSni VazduS:ni
efektivna vrednost sinusoidnog napona iii kombinovani Puzna staza Puzna staza **)
naizmeniCnog napona razmak razmak **)
napon
24 < u< 60 34 < u < 85 3(2)*) 3(2)*) 2(1)*) 2(1)*)
60 < u< 250 85<U<354 4(3)*) 4(3)*) 3(2)*) 3(2)*)
.
250<U< 450 354<U<630 5 7 3,5 4,5
450 < u < 650 630<U<920 6 9 4 6
650 < u < 1000 920 < u < 1400 8 13 5,5 9 .
;
1000 < u < 1500 1400 < u < 2100 15 18 10 12 '
1500 < u < 2000 2100 < u < 2800 18 21 12 14
2000

2500
< u < 2500

< u 0 """"
2800 <

3600 <
u < 3600
u 0 """"
20
***)
23
***)
14
'**) ...
15,5
) :
''
*) Vrednosti u zagradama odnose se na minijatume komponente (Stampana kola, mikromodul. itd.).
'"*) Za lasere klase II sa dvostrukom izolacijom, vrednosti u koloni S i 6 odnose se posebno na osnovnu izolaciju i posebno na dopunsku izoladju.
"'**) Nije dozvoUeno upadanje stranih tela u kuCiSte.
---

~
v.
 Clan 23.
lzolacija lasera mora imati odgovarajucu dielektricnu evrstocu da bi se spreCili
elektriCni i termiCki proboji i varniCenje.
lzolaciona otpomose ne sme biti manja od IM.Il.
Odvodna struja ne sme biti veea od 100 \'A

Clan 24.
Uslovi za elektricnu izolaciju lasera moraju biti ispunjeni i ako naslaju gasovi ili
isparenja pri norrnalnoj upotrebi.
Uslovi iz stava 1. ovog Clana postiZu se stavljanjem elektriCne opreme lasera u her-
metiCko kuCiSte iii odstranjivanjem gasova i isparenja pomoCu aspiratora.

Clan 25.
Ako laser ill njegova instalacija radi pri naponima viSim od napona utvrdenih u ta-
beli I, mora se obezbediti zastila od upada u kuciSte stranib tela preenika veceg od
lmm.

Clan 26.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti zaStiCeni od dodira
alata, Zica i drugih stranib predmela debljine veee od I mm sa delovima pod naponom
ili sa delovima u kuCiStu lasera.
Clan 27.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti zasticeni od prodo-
ra kise ako se kui:iste naginje pod uglom od 60° ili manjem u odnosu na vertikal-
nu osu.
Clan 28.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti zaStiCeni od prska-
jui:ib teenosti iz rna kog smera.

Clan 29.
Elektricni kablovi na laseru moraju biti lakvi da izdtfe napon dva pula vei:i od na-
zivnog napona lasera.
Clan 30.
Kablovi koji im'liu mehanicku zastitu moraju biti tom zastitom elektricki spojeni
sa delovima lasera pristupaCnim na dodir.
Odredba iz slava I. ovog clana odnosi se i na slueaj ako se mehanicka zastila kabla
koristi kao povratna strujna pular\ia kola kablova.

Clan 31.
Kablovi lasera na koje se prikljucuje okidni napon, kao i kola lasera na koja dolazi
okidni napon moraju izdtfati napon 1,1· pula vei:i od nazivnog napona i broj okidnib
impulsa duplo vei:i od broja impulsa u normalnom radnom periodu prunjenja.
Okidna kola moraju izdtfati i rad bez opterecenja.

466
 Clan 32.
Kod impulsnih lasem mom se voditi mcuna i o najmanjem polupreCniku savijanja
kablova.

Clan 33.
Utikaci i utiCnice lasem ne smeju biti opasni na dodir ni kada se utikaCi izvade iz
utiCnica.
Napon na kontaktima mora pasti Jspod bezbednog malog napona u periodu od
dve sekunde od odvajanja kontakta utikaea iz uticnice.
Utikaci lasem sa naponima iznad I kV moraju biti zaStieeni od nenamemog mz-
dvajanja.

Clan 34.
Spojevi kitblova na laseru moraju biti zastieeni od povlaeenja i savijanja.
Omotavanje provodnika u evor ili omotavanje oko pomoenih napmva ili navoja u
laseru nije dozvoljeno.
Pleteni provodnici se momju na kmjevima tako prievrstiti da se spreCi treqje pro-
vodnika.

Clan 35.
Napmve za mebanicko mstereeenje provodnika moraju biti bezbedne i ne smeju
biti pod naponom.

Clan 36.
Za lasere klase I svi pristupaCni delovi, koji mogu doCi pod napon u slueaju otka-
za, momju biti medusobno povezani z.Stitnim provodnikom.
Metalne cevi se ne smeju koristiti za za!titni provodnik ali se mogu na oba kmja
spojiti sa zaititnim provodnikom.
Ako su sastavni delovi normalno montirani na Sasiii. Sasiia se mote smatrati zaStit·
nim provodnikom, s tim da se u sluCaju pomeml1ia ovib delova spojevi ne smeju pre-
kinuti
Za laser klase II spajanje iasije za zaititni provodnik nije dozvoljeno.

Clan 37.
.
Kablovi, sastavni delovi i naprave za povezivanje moraju biti tako postavljeni da u
slucaju proboja izolacije ili prekida tice napon na pristupaenim delovima ne prec:le vred-
nost bezbednog malog napona.

Clan 38.
U normalnim mdnim uslovima tempemtum lasem ne sme da prede dozvoljenu
vrednost prema tabeli 2.
Vrednosti utvrdene u tabeli 2 predstavljaju vrednosti u ustaljenom refumu mda
koji nastaje posle vremena od 4 h.

467
 Tabela 2.
Porast temperature

Dozvoljeni porast
temperature
Deo lasera
U normalnim U uslovima
radnim uslovima otkaza
•c oc
I 2 3

Spoljni delovi:
I) Metalni delov~ dugmad, rucica itd. 30 65
2) Metalna kuciSta lasera ili
njegovih delova (*) 40 65
3) Nemetalni delovi, dugmad, ruCice itd. 50 65
4) Nemetalna kuCista lasera iii
njegovih delova (*) 60 65
Delovi u kuciStu od drveta ili
izolacionog materijala **) **)
Namotaji transformatora i kalemova:
I) Zice sa izolacijom od neimpregni-
sane svile, pamuka itd. 55 75
2) Zice sa izolacijom od impregni-
sane svile, pamuka itd. 70 100
3) Zice laldrane uljanim smolama 70 135
4) Zice sa izolacijom od polivinil-
-formaldebida iii poliuretana 85 150
Magnetska jezgra zavisno od namotaja

Izolacija gajtana za napajanje oticenja

po livmhloridom:
bez mehanickog naprezanja 60 100
sa mehaniCkim naprezanjem 45 100
lzolacija gajtana za napajanje i
oticenja prirodnom gumom 45 100
*) Za male povr§ine gde se brzo uoCava mesto zagrevanja, koje se obiCno ne dodiruje u normalnim radnim uslovima,
dozvoljeno je 600 C.
••) Porast temperature zavisi od vrste izolacionog materijala.
Prirodna i sintetiCka guma se ne smatraju termoplastio!!nim materijalima.
Za plasti~ne materijale tipifne vrednosti porasta temperature su:
- u nonnalnim radnim uslovima: temperatura 10° C nita od temperature omekSavanja;
- u uslovima otkaza: temperatura omek§avanja.

468
 Clan 39.
PristupaCni delovi lasera (ukljucqjuCi i kontakte prildju&!ka) ne smeju doCi pod na-
pon.
Delovi lasera pod napnnom iznad 1 kV sm~ postati pristupacni samo uz upotre-
bu alata.

Clan 40.
Osovine za upravljaqje laserom koje su pnd naponom moraju biti zasticene.
Spolj.Snje rucice, dugmad i sl., ako su prievrseene na delove pod naponom, mora-
ju biti od izolacionog materijala.

Clan 41.
Otvori za ventilaciju ne sm~ da omoguee ulaz stranib tela u kuCiSte lasera i mo-
raju biti obezbec:leni tako da ne moze doci do strqjnog udara.
Otvori, predvic:leni za ubacivanje odvrtke ili drugog alata za potrebe podesavaqja
Iasera, moraju biti obezbec:leni tako da ne moze doci do strujnog udara.
Delovi lasera koji se mogu dodimuti pri skidanju poldopca ne smeju biti pod na-
ponom.
Clan 42.
Ako dode do kvara lasera u toku njegovog rada, ne sme doci do porasta tempera-
ture, izbijanja poiara i ispustanja otrovnib i korozivnih gasova i para.
Dozvoljeni porasti temperature iz stava 1. ovog clana dati su u koloni 2 tabele 2.
Ako laser ima tennostat, osiguraee ill zastitne otpnrnike, vrednosti iz tabele 2 su vredno-
sti koje se smeju dobiti dva minuta posle uldjueellia lasera. Ako laser nema tennostate,
vrednosti temperature u tabeli 2 su vrednosti u ustaljenom reZimu rada koji nastaje posle
vremena duteg od 4 h.

Clan 43.
ZaStita od direktnog ili indirektnog dodira delova lasera pod naponom mora da ra-
di i u slucaju otkaza.
Tennostati ili slicne naprave moraju da odvoje laser od faznog provodnika mreze
za napajaJlje, odnosno od svih provodnika ako se faza mreZe za napajanje jednoznaCno
ne moze da identifilmje.

Clan 44.
Kuciste lasera mora biti tako konstruisano da se pomoeu utikaea moze potpuno
odvojiti od mreZe za napajanje.
Utikac mora biti takav da ne postoji rizik od elektricnog udara usled pra:l:njellia
kondenzatora, odnosno mora postojati naprava za prinudno zaustavljanje.
Ako se laserski sistem sastoji od dva ili viSe odvojenih delova uslovi iz st. 2. i 3.
ovog clana moraju biti ispunjeni za te delove za sve napone veee od bezbednog malog
napona.

Clan 45.
Laseri moraju imati napravu za odvajanje od mreze za napajaqje koja:
1) izoluje kola od izvora za napajanje i irna samo dva stabilna poloZaja;

469
 2) ima indikator Cije pokazivanje ,ISKLJUCENO" je moguce samo ako je dozvo-
ljen razmak na svim kontaktima;
3) ima mogucnost da se zakljuca u poloiaju .ISKLJUCENO" (npr. katancem za
lasere klase 3 i 4);
4) razdvaja sve neuzemljene provodnike mreze za napajanje, ukljucujuCi i neutral-
ni provodnik, u slucaju da se koristi jedan izvor za napajanje;
5) ako se koristi viSe izvora za napajanje ima moguCnost da spreCi opasnost ili
oS!eeenja koja mogu da budu posledica neistovremenog iskljueenja za napa-
janje.

Clan 46.
Kola za osvet!ieqje lasera kqja nisu izolovana napravom za odvajanje od mreze
moraju imati svoj sopstveni prekidaC na laseru ill instalaciji za napajanje.

Clan 47.
Kapacitet prekidanja naprave za odvajanje od mreze mora biti jednak kapacitetu
prekidaqja naprave za prinudno zaustavljanje.

Clan 48.
Dopunski prekidac za praznjenje baterije kondenzatora mora postojati i on sluzi
za aktiviranje rukom preCiS:Cenja, odrZavanja i opravke lasera.

Clan 49.
Naprava za prinudno zaustavljanje ne mora da iskljuCi i pomoena kola koja ne
predstavljaju opasnost.
RuCica ill taster za aktiviraqje naprave za prinudno zaustavljanje mora biti crvena,
jasno vidljiva i brzo dohvatljiva za rukovaoca.
Na pov~inl oko crvenog tastera mora postojati zuti okvir.
Aim postoji vi!e radnih mesta na laserskom ·sistemu ill instalacij~ svako radno me-
sto mora imati taster za aktiviranje naprave za prinudno zaustavljanje.

Ctan 50.
Elementi bezbednosnih kola kao sto su kablovi, provodnici i prekidaCi moraju biti
predvideni za nazivni napon ne manji od 250 V, a izolaciona otpomost ne sme biti marUa
od 1 MD. Savitljivi kablovi moraju biti poui!eni i preseka ne manjeg od 0,75 mm2•
Otpornost kontakla prikljucaka ne sme biti veea od 0,5 mD.
Bezbednosna kola se ne smeju aktivirati pri oporavku napona posle pada napona
izvora za napajanje niti pri otvaranju kola.

Clan 51.
Kvar lasera ne sme izazvati neodgovarajuCe zraCenje lasera.

Clan 52.
Referentne vrednosti uticajnih velicina za ispitivanje karakteristika lasera date su u
tabeli 3.

470
Tabela 3.
Referentne vrednosti uticajnih veliCina
Jedinica a b c
Temperatura 0 c 20 ± 2 23 ± 2 27 ± 2
Relativna vlaZnost % 65 ± 5 50 ± 5 65 ± 5
Almosferski pritisak kPa 86 do 106

Clan 53.
Nazivni uslovi rada lasera su:
- temperatura od 15° C do 35° C;
- relativna vlaznost od 45% do 75%;
- atmosferski pritisak 86 kPa do 106 kPa;
- napon izvora napajaQja 0,9 Undo 1,1 Un, gde je Un nazivna vrednost napona
napajanja.

III. OZNACAVANJE I OBELEZAVANJE

Clan 54.
Prema zaStiti od laserskog zrarenja, laseri mogu biti klase I, klase 2, klase 3A, kla-
se 3B i ldase 4.
Laseri kao elektieni uredaji mogu biti uredaji klase I, klase II i klase lll, pri cemu
se laseri klase III ne napajaju niti sadr~e u sebi napon veCi od bezbednog malog napona i
ne mogu izazvati opasnost od elektriCnog udara.

Clan 55.
Elektricna kola lasera i laserskih instalacija dele se na dve grupe, i to na:
sa
1) kola i delove koji su direktno vezani izvorom za napajanje ili kola i delove
koji nisu dovoljno izolovani od izvora za napajanje (npr.: gasne i vakuumske cevi i polu-
provodnicke komponente);
2) intema kola koja su preko transformatora povezana sa izvorom za napaja-
nje.

Clan 56.
Laseri moraju imati oznaku na kuCiStu utvrdenu propisom o jugoslovenskom
standardu za obeletavanje laserskih uredaja, zatvorenih prostorija i terena.

Clan 57.
Laseri moraju na kuCiStu imati trajno obeleZene i sledeCe podatke:
1) firmu, odnosno naziv i sediSte proizvodaCa,
2) oznaku tipa,
3) energiju i talasnu duzinu iii energije i talasne duzine laserskog zrareQja.
4) nazivni napon, nazivnu frekvenciju i nazivnu snagu napajanja,

471
 5) graficke simbole upozorenja za opasnost od laserskog zraeenja, elektricnog
udara, a po potrebi i od pregrevanja, potara, eksplozije, implozija, jonizQjueeg zraeenja,
otrovnih i kerozivnih supstanc~
6) obelezene prildjucke za prikljueeljje drugih uredaja u sistemu,
7) prikljucak za za§titno uzemljenje.

Clan 58.
Ponovno obelefuvaljje lasera je neophodno ako se promene njegove karakteristike
i njegova klasiflkacija.

Clan 59.
Delovi za8titnih kuci§ta lasera koji se pomeraju moraju biti obelezeni simbolima
upozorenja.

IV. TEHNICKE MERE ZASTITE

Clan 60.
Konektor za daljinsko blokiranje lasera klase 3B i klase 4 mora biti spojen sa glav-
nom napravom za prinudno zaustavljanje iii sa prostorom, vratima ili nepokretnom blo-
kadom.
Neuiralizaciju konektora za daljinsko blokiranje lasera sme izvtiiti samo strueno
osposobljeno lice.

Clan 61.
Neovlasceno korneenje lasera klase 3A, klase 3B i klase 4 spreeava se zakljueava-
11iem komande za ukljucenja.

Clan 62.
Neteljeno izlaganje posmatraea laserima klase 3A, klase 3B i klase 4 spreeava se
pomocu oslabljivaea snopa ili zaustavljaljjem snopa.

Clan 63.
Ulazi u prostorije iii za§titna kucista koja sadr!e lasere klase 3A, klase 3B i klase 4
moraju biti obelezeni simbolima upozorel\ia.

Clan 64.
Snop koji emituju laseri klase 2, klase 3A, klase 3B i klase 4 mora se zavr5iti na
kraju korisne putal1ie materijalom koji difuzno reflektuje ili koji je apsorber.
Otvorena laserska putanja postavlja se uvek iznad ili ispod nivoa oCiju.
Jedna vrsta zaStite je da su laserski snopovi zatvoreni, na primer u cevi.
Clan 65.
Nezeljene refleksije zraceQja lasera klase 3B i klase 4 moraju se spreCiti. Ogledala,
· soCiva i delitelji snopa moraju biti evrsto montirani, pri eemu je dok laser zraci dozvolje-
no kontrolisano kretaljje.

472
 Clan 66.
Pri radu sa laserima klase 4 mora se koristiti zastitno odelo otpomo na plamen i
toplotu.

Clan 67.
Stetna sporedna zraeerlia koja nastaju pri radu lasera moraju se spreCiti zaStitnim
oklapanjem.

Clan 68.
ZaStita od elektritnog udara i od eksplozije unutar lasera mora da se osigura be-
zbednosnom konstrukcijom lasera.
Clan 69.
Laseri klase 3 i klase 4 ne smeju se koristiti za prikazivarlie fizickih pojava, za
obradu informacija za administrativno poslovanje, u obrazovanju i u zabavne svrhe.
clan 10.
Za lasere klase 2 i klase 3A mere z.Stite se zabtevaju za spretavarlie neprekidnog
gledarlia u snop.
Primena optitkih pomagala (na primer, dogled ili durbin) predstavlja rizik i kod !a-
sera klase 3A nije dozvoljena.

Clan71.
I..aseri klase 38 predstavljaju opasnost kako od direktnog snopa tako i od retlekto-
vanog snopa. Da bi se spreeilo direktno gledarlie snopa i kontrolisala retleksija, moraju se
primeniti sledete mere ..Stile:
I) laser sme da radi samo u kontrolisanoj prostoriji,
2) nezeljene retleksije moraju se spreciti,
3) laserski snop mora se zamiti na kr'liu korisne putanje difuznim materijalom
takve boje i reflektivnosti tako da je moguce pozicionirati snop, a opasnost od retleksije
smanjiti na minimum. Uslovi za bezbedno gledanje difuzne retleksije lasera vidljivog zra-
eenja klase 38 su:
- najmarlie rastojarlie ekrana i oka 13 em i najduie vreme gledarlia 10 s;
- noserlie odgovarajucih naotara za za!titu od laserskog zraeerlia ako nisu ispu-
njeni uslovi prethodne alineje;
- ulaz u prostoriju se mora obeleZiti laserskim znakom upozorenja.

Clan 72.
Laseri klase 4 izazivaju povrede od direktnog snopa, od retleksija i od difuznih ref-
leksija. Osim mera iz clana 71. ovog pravilnika za lasere klase 4 moraju se preduzeti i sle-
deee mere zastite:
1) oklopiti putanju snopa, s tim da se pristup prostoriji sa laserom sme dozvoliti
sarno rukovaocirna sa propisanim zdtitnim naoCarima i zaStitnom odeCom;
2) koristiti daljinsko upravljanje;
3) dobro osvetliti prostoriju gde se nosi ..Stita za oci od laserskog zraeenja, s tim
da svetle obojene difuzne povrSine zidova pobolj8avaju ovaj uslov;

473
 4) zaustaviti snop vatrostalnim opekama iii drugim refrakcionim materijalom do-
voljne debljine s tim da se mora voditi ra~una da glazirane pov..Sine ne produze izlaganje
i tako poveeaju refleksiju. Moraju se koristiti pogodne hladene neravne metalne mete,
kao Sto su konusi i1i apsorberi;
5) morliju se preduzeti posebne mere za5tite od nezeljenih refleksija u nevidlji-
vom spektru u podrugu dalekog infracrvenog laserskog zrarenja, kada se snop i meta
okruZuju materijalom neprozirnim na talasnoj duzini lasera (eak i dublje metalne pov..Si-
ne mogu postati jako refleksne na talasnoj dui!ini od 10,6 I'm gasnog C02 lasera).

Clan 73.
U geodeziji i topografiji koriste se, po pravilu, laseri klase l i klase 2.
Alm se u geodeziji i topografyi upotrebe laseri klase 3A, prostori na kojima se kori-
ste ovi laseri moraju se obeJefiti laserskim znakom upozoreQja.
Gledanje u snop nije dozvoljeno, a gledanje pomocu optickih instrumenata (teo-
doliti itd.) - samo prema tehni~kom uputstvu proizvodaea optickih instrumenata.
Laserski snop se mora ograni~iti na kraju korisne putanje.
Putanja laserskog snopa mora biti ispod iii iznad nivoa oCiju rukovaoca.
Laserski snop se ne sme upraviti u ogledala i sliCne reflektujuCe povrSine.
Laser klase 3A, kada se ne koristi, mora se Cuvati od neovlaSCene upotrebe.

Clan 74.
Ako je neophodno da se u geodeziji i topografyi koriste laseri klase 3B, pored uslo-
va iz ~lana 73. ovog pravilnika ne sme se dozvoliti ulazak u snop koji ima sledeee karakte-
ristike:
I) opseg talasnih duzina laserskog zracenja od 400 nm do 700 nm;
2) snaga zrarenja veta od 5 x w-'W;
3) trlijanje ozracivanja duze od 3,8 X 10 4 S.
Pri drugim uslovima trajanja ozraCivanja i opsega zraCenja dozvoljene su granice
zrarenja date za lasere klase I.

Clan 75.
Za lasere klase 3B i klase 4 koji rade na otvorenom prostoru osim mera zaStite iz
clana 73. ovog pravilnika mora se preduzeti i sledece:
1) sve osoblje koje ne nosi zaStitne naOCare i zaStitnu odeCu mora se ukloniti sa
putanje snopa i koristiti sva raspoloZiva sredstva za osiguranje putanje snopa;
2) prola.ZeQje vozila i aviona mora se zabraniti na rastojanjima na kojima je snaga
snopa zraCenja veCa od snage za lasere klase 1;
3) sve porfme koje mogu da izazovu refleksiju moraju se ukloniti sa putarije
snopa.

V. BL!ZI SADRZAJ 1EHNICKOG UPUTSTVA ZA LASERE

Clan 76.
Tehnicko uputstvo za lasere mora sadritati sledeee:
1) firmu, odnosno naziv i1i znak proizvodaCa;
2) oznaku tipa lasera;
3) podatke o izvoru za napajanje i to:

474
 a) nazivni napon ill opseg nazivnog naporia,
b) nazivnu frekvenciju,
v) nazivnu snagu optereCenja;
4) podatke o ldasi lasera s obzirom na zaititu od laserskog zraeenja;
5) podatke o ldasi lasera s obzirom na zaititu od elektri~nog udara;
6) podatke o najveeoj energij~ trajanju impulsa i talasnoj du.Zini ili opsegu tala-
snih du.Zina laserskog zraeeqja;
7) podatke o lokaciji laserskih otvora;
8) podatke o ostalim neteljenim pojavama i to:
a) sporedno ultraljubiCasto, vidljivo i infracrveno zraCenje,
b) neteljeno jonizujuee zracenje,
v) opasnost od pregrevanja i poZara,
g) opasnost od eksplozije i implozije,
d) opasnost od elektricnog udara,
d) opasnost od stvaranja otrovnih i korozivnih gasova i isparenja;
9) objasnjeii)e grafirub simbohl za lasersko zraeeqje i za osWe riele"ljene pojave;
10) obeletavaqje prikljucka za zaititno uzemljenje;
11) obeletavaqje prikljuCka za prikljueenje drugih uredaja u sistemu;
12) redosled prikljuCivaqja lasera i njihovog pribora u sistem sa izvorima za napa-
janje i medusobno, kao i upozoreqje na sve postnpke koji mogu da dovedu do apasnosti;
13) podatak o tehniCkiro merama zaitite ako laser klase 2 zraCi kroz atenu-
ator;
14) postnpak kalibracije merila za lasere koji se koriste u medicini;
15) detaljne podatke o pravilnom postavljanju, odrtavaqju i bezbednoj upotrebi Ia-
sera;
16) podatke o merama bezbednosti pri odrtavanju, o servisiraqju i o ponovnoj ka-
libraciji;
17) postupak ciseeqja.

ban 77.
Ovl\i praviinik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objavljivanja u "Slu.Z-
benom listu SFRJ".

475
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRICNA POSTROJENJA
I UREDAJE U RUDNICIMA SA POVRSINSKOM EKSPLOATACIJOM
MINERALNIH SIROVINA*

. I. OPS1E ODREDBE

¢Ian I.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za elektrieoe instalacije, postro-
jenja i uredlije koji cine galvansku celinu sa elektricnom mrezom (osim vazdu§nih vodo-
va) u rudnicima sa povclinskom eksploatacijom, odnosno povrsinskim kopovima.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na eleklrieoe instalacije, postrojeqja i ure-
<laje u podzemnim delovima rudnika.

Clan 2.
Nife navedeni izraz~ u smislu ovog pravilnika, imaju sledeea znaeenja:
1) povclinski kop rudnika su svi prostori koji se izraduju iii odr:Zavaju u cilju istra-
Zivaqja, otvaraqja, pripremanja iii otkopavanja lezista mineraloih sirovina na povrsini,
ukljuCujuCi i pripremu mineralne sirovine ako se postrojenje nalazi u tim prostori-
rna·•
2) elektrieoe pogonske prostorije su prostorije koje su odredene za pogon elek-
tricnih masina i aparata i u koje je pristup, po pravilu, dozvoljen samo strueoim licirna ko-
ja tim maSinama i aparatima rukuju; '
3) elektrieoe zatvorene (zakljueane) pogonske prostorije su prostorije koje su za-
tvorene i u koje mogu da ulaze samo struCna lica;
4) elektroenergetsko postrojeqje je skup elektrienih uredaja i instalacija koji sluze
zajednickom cilju;
5) elektriCni uredaji su pogonska sredstva koja sluze za proizvodqju, prenos, raz-
vodeqje, mereqje i koriseeqje elektricne energije;
6) dojavni uredaji su ure<laji koji posreduo ili neposredno sluze za predaju obave-
stenja rna koje vrste;
7) signalni uredaji su ure<laji koji se posredno iii neposreduo koriste za prenose-
nje nekog unapred dogovorenog optickog iii akustickog signala sa jednog mesta na <lrugo,
a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za prenoSenje obaveStenja iz jednog izvora;

* Ovaj pravilnik je objavljen u .,Siu!benom listu SFRJ", br. 66/87.

476
 8) elektrifue instalacije su sirup vodova i lnstalacionog pribora koji sl~e za raz-
vodellie elektrifue energije do pojedinih potrosa<>t;
9) prenosna pogonska sredstva su uredl\i~ rna5ine, transfonnatori i dr. na etafa-
ma kopa ill radiliStima, sa aparatima za uklju~ivanje, upravljanje i pokretallie tih uredaja,
kao i uredl\ii za osvetljavallie, koji se povremeno prem.Staju, odnosno qje se mesto upot-
rebe m~a;
10) trajno postavljeni elektri~ uredl\ii ill delovi elektri~ uredl\ia i kablova su
uredaji, odnosno delovi koji nisu privremeno postavljeni i ne sadrie prenosna pogonska
sredstva niti su na njih vezani;
11) lrl\ini pogon je pogon u kome pogonski uredl\ii (m.Sine, aparati i dr.) postitu
postojanu temperaturu;
12) isprekidani pogon je pogon u kome se sukcesivno smefliuju periodi pogona i
mirovaQja, ali su periodi mirovatija znatno kraCi od vremenske konsta.nte zagrevanja;
13) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da pogonski
uredaji ne postitu postojanu temperaturu;
14) nazivni napon, nazivna jaCina slrl\ie, nazivna snaga i nazivna frekvencija su
vrednosti za koje su elektricni uredaji gradeni i oznaooni;
15) napon prema zemlji je najveCi napon koji mo~e nastati na delovima pod napa-
nom ili ostalim provodljivim masama:
a) u slu~ zemljospoja kod izolovanih IT sistema mreze bez pogonskog uze-
mljeflia;
b) u slueaju zemljospoja ill jednopolnog kratkog spoja kod uzemljenih TT i
1N sistema mreze sa pogonskim uzemljenjem;
16) napon dodira je pad napona u telu ooveka prilikom dodira u slu~ struje gre-
Ske;
17) daljlnski upravljani uredl\ii su uredaji kod kojih se strujna kola uklju~uju iii is-
kljufuju stranim utiel\iem (na primer: mehani~kim, elektriCnim, elektroopti~kim, pneu-
matskim, akustifuim, magnetskim i dr.);
18) rasklopni uredl\ii su elektrifui uredl\ii koji sluze za posredno ili neposredno
ukljurenje i iskljuoonje strujnih kola;
19) razvodni uredaji su elektrifui uredaji koji sl~e za razvodenje elektriooe energi-
je na viSe ogranaka ill potrosaea;
20) rasklopni aparati su elektrifui aparati koji sluze za ukljuooQje i iskljueenje struj-
nih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva i neoptereeenih strujnih kola;
· · 21) prekida~ je rasklopni aparat ko)i moze prekinuti nastali kratki spoj. Prekidna
snaga oznaeava se kod aparata do I 000 V u kA za odredeni napon, a kod aparata od
I 000 Vi viSe u MVA za qdredeni napon, sto oznal>tva grani~nu moe za koju je prekida~
graden;
22) sklopka je rasklopni aparat koji, po pravilu, moze uklju~ivati i iskljucivati nor-
malno optereeena strujna kola do nazivnih veliCina za koje je aparat graden. Sklopka nije
predvidena za prekidanje struje kratkog spoja;
23) kontaktor je rasklopni aparat koji ukljuCqje i iskljufuje strujna kola pomoeu
elektromagneta cija je moe ukljurenja i iskljueeQja, po pravilu, osam do deset pula veea
od nazivne jacine struje trajnog optereeenja, odgovara zahtevima motomog pogona, a ni-
je namenjen za prekidanje kratkog spoja i graden je za veliki broj ukljucenja i iskljuoo-
nja;
24) rastavljac je rasklopni aparat pomoeu koga se moie prekinuti stfllino kolo i na-
ponski razdvojiti, sa vidljivim pogonskim stalliem;
25) rastavlja~ka naprava je svaki elektricni uredaj pomoeu koga se strujno kolo
mo~e vidljivo rastaviti (rastavljaCi, sklopke, osigurac~ ulozni nozevi, rastavni kontakti kod
izvlacivih uredaja i dr.);

477
 26) rastavna sklopka je rastavljac sa vidljivim pogonskim stanjem, ukljueenim ill is-
kljueenim koji ima svojstva sklopke, odnosno koji moze ukljuCivati i iskljucivati nazivne
struje za koje je graden. Upotrebljava se za napone od I 000 V i viSe;
27) rastavni prekidac je rastavljac sa vidljivim pogonskim stal\iem, ukljueenim ill
iskljueenim, koji delimieno ima svojstva prekidaCa, odnosno moze prekinuti kratki spoj
ogranicenog intenziteta i ukljuCivati i iskljuCivati nazivne struje trajnog optereeenja za ko-
je je graden. Upotrebljava se za napone od I 000 V i vise;
28) motorni za8titni kontaktor je rasklopni aparat za ukljueel\ie elektricnih masina
u mreZu i njihovo iskljuCenje iz mre:Ze, koji sadrfi i elemente zaStite motora, kao §to su
bimetalni releji za zastitu od preoptereeenja i strujni osiguraCi za za8titu od kratkog spo-
ja;
29) motorni z.Stitni prekidac je rasklopni aparat za ukljueenje elektriCnih ffiaSina u
mrezu, njihova iskljucel\ie iz mreze i za 1\iihovu zastitu, koji uz prekidaee saddi elemente
zaStite motora kao sto su: bimetalni releji ill okidaci za zastitu od preoptereeel\ia, kratko-
spojni okidaci ill releji za za8titu od nezeljenog pogona m.Sina posle nastanka napona i
prilikom prekomemog snizenja napona, iii koji sadrfi kombinaciju od nekoliko pomenu-
tih uredlija;
30) zastitni prekidac je sklopni aparat za sklapal\ie i zastitu stnlinih kola od preop-
tereeel\ia, sa bimetalnim relejima ili okidacima i za prekidanje kratkog spoja, sa kratko-
spojnim relejima ili okidacima, ili koji sadrzi nekoliko pomenutih uredlija;
31) utikacka naprava je naprava namel\iena za spajanje i rastavljanje kablova i vo-
dova, kao i za prikljucivanje kablova i vodova na odgovarajuee elektricne uredaje;
32) prekostrujni z.Stitni uredaji su zastitni elementi koji prilikom nedozvoljenog
poveeal\ia struje prekidaju iii prouzrokuju prekidanje stnlinog kola. To su:
a) topljivi osiguraCi;
b) zastitni prekidaCi sa odgovarajuCim prekostrujnim, odnosno elektromagnet-
skim okidaCima ill relqima;
33) strujni za8titni uredaj je uredaj osetljiv na struju gre8ke koja se pojavljuje kao
rezultat (zbira) trenutnih vrednosti struje svih pogonskih provodnika (faza), pri cemu se
sumiranje struje provodi zbirnim strujnim transformatorima koji delqju na iskljueenje
odgovarajuceg rasklopnog aparata (npr. strujne zastitne sklopke ili prekidaea);
34) naponski zastitni uredaj je uredaj osetljiv na napon koji se pojavljuje na pristu-
paenom provodnom delu elektrienog uredlija zbog greske na elektrienoj izolaciji i koji
preko nezavisnog pomoenog uzemljenja utvrdi napon greske uredajem unutraSnje otpor-
nosti I 0 puta veee od otpomosti kola od pomocnog uzemljenja, ali ne manjeg od 8 n, pri
cemu otpomost rasprostiranja pomocnog uzemljenja ne sme biti veea od 800 n;
35) kontrolnik je elektricni uredaj namel\ien za kontrolu i ispitivanje nekog elek-
trienog pogonskog stanja iii elektricne sposobnosti elektricnog uredaja iii inatalacije, za
signalisanje opasnog stal\ia koje bi moglo nastati, ill za iskljueenje osteeenog kontrolisa-
nog dela elektricne mreze, odnosno uredaja iii instalacije;
36) mrezni kontro!nik je uredaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja mreze i doja-
vu opadanja izolacije, odnosno zemljospoja, koji prilikom zemljospoja iskljucuje mrezu ill
deo mreZe sa napona;
37) kontro!nik rasvetne mreze je uredaj za trajnu kontrolu izolacionog stal\ia ras-
vetne mreZ. i njeno iskljueeqje sa napona prilikom zemljospoja;
38) kablovski kontrolnik je uredaj za kontrolu izolacije pre ukljueenja, za napon do
I 000 V, ili kontrolu zemljospoja u pogonu mreze ili dela mreze za napon veCi od I 000
V, koji ima moguenost kontrole strujnog kola uzemljel\ia jednog kablovskog ogranka,
odnosno kontrole mehanickog osteeenja kola uzemljenja potro8aea iii kabla;

478
 39) kratki spoj je provodni spoj izmellu razlicitog elektricnog potencijala vodova ili
drugih delova elektricnih uredaja pod naponom, koji nasll\ie usled gre!ke na izolaciji iii
zhog njihovog posrednog iii neposrednog dodira;
40) spoj sa masom je provodljivi spoj koji greskom nasll\ie izmellu pogonskih de-
lava elektrienih uredaja pod naponom i provodljivih delova koji ne pripadaju pogonskom
strujnom kolu i koji ne smeju doCi pod napon;
41) struja gre!ke je struja koja Ieee zbog gre!ke u izolaciji;
42) napon greske je napon koji nastaje izmellu dva dodiru pristupaena provodljiva
tela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu, ili koji nastaje izmedu jednog ta-
kvog dela i zemlje;
43) zemljospoj je provodljivi spoj izmedu zemlje ili uzemljenog predmeta sa delo-
vima pod naponom prema zemlji;
44) struja zemljospoja je stnija koja tece izmellu pogonskog strujnog kola i zemlje
usled greske na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno neposrednog dodira delova tog
stnijnog kola sa zemljom iii sa uzemljenim predmetom;
45) uzemljenje je provodni spoj izmellu zemlje i delova uredaja koji se ostvaruje
pomoCu uredaja za uzemljenje;
46) pogonsko uzemljeqje je provodni spoj izmedu nekog dela pogonskog radnog
strujnog kola, evora mreze i dr., i uzemljivaCa. Ono moze biti:
a) direktuo iii neposredno, ako osim otpomosti uzemljenja ne sadrii druge
otpornosti;
b) indirektno ili posredno, ako osim otpomosti uzmeljenja sadrii jos i omske,
induktivne iii kapacitivne otpomosti u kolu uzemljenja, radi ograniCenja struje gre~
ske''
47) uzemljivaci su trakasti, !ipkasti, cevni i ploeasti metalni delovi koji leze u ze-
mlji;
48) centralni uzemljivac je uzemljivac koji ispunjava uslove uzemljenja celokupne
mreZe povrSinskog kopa, bez obzira na napon mreZe;
49) glavni uzemljivacje uzemljivac koji ispuqjava uslove uzemljenja pri naponu do
I 000 V za mrezu jedne transformatorske stanice, koja predstavlja jednu galvansku cell-
nu;
50) pomoeni uzemljivac je uzemljivac koji smaqjuje otpor uzemljeqja u mrezi uze-
mljenja, i to na isturenim delovima mreze, ili predstavlja pomoeno uzemljenje pri!ikom
primene sistema zaStitnog spoja na napon greSke;
51) dovodi uzemljivaCa su delovi uzemljivaCa koji su neizolovani polo:Z.eni u ze-
mlju, a ako su polo:Zeni van zemlje iii izolovani u zemlji, oni su delovi provodnika za uze-
mljeqje;
52) sabirni provodnik za uzemljeqje je provodnik na koji se paralelno prikljucuje
viSe provodnika za uzemljenje~
53) instalacija za uzemljenje je skup uzemljivaea, sa provodnicirna za uzemljeqje i
sabirnim provodnicima za uzemljenje;
54) provodnik za uzemljeqje (zemljovod) je svaki provodnik koji spaja delove ure-
daja koji treba da se uzemlje sa uzemljivaCem, ako je polofen izvan zemlje ill je izolovan
u zemlji;
55) otpomost uzemljenja je zbir otpomosti uzemljivaea i otpomosti provodnika za
uzemljenje;
56) otpornost uzemljivaea je prelazna otpomost rasprostiranja elektriene struje
izmedu metalne povrSine uzemljivaCa i zemlje;
57) za!titni provodnik je provodnik koji deo uredaja koji se stili spaja s uzemljiva-
eem - kod zastitnog uzemljenja, ili s neutralnim provodnikom - kod nulovaqja, iii s na-

479
 ponskom zastitnom sklopkom - kod naponskog zastitnog spoja, ill sa zemljom - kod
strujnog za8titnog spQja.
Zastitnim provodnikom, u smislu ovog pravilnika, ne moze proticati pogonska
stnUa, a njegova dimenzija predviclena je za struje izjednaeellia potencijala, i to;
a) za IT sisteme mreze - struja kod zemljospoja, ako se napon isklju~uje kod ze-
mljospoja, u protivnom - struja dvopolnog kratkog spoja;
b) za TT i TN sisteme mreze- za maksimalne struje kratkog spoja koje se oeeku-
ju u mrez~ a za IT sisteme bez isklju~enja napona kod zemljospoja - za dvopolni kratki
spoj;
58) neutralni provodnik je provodnik spojen s neutralnom tackom izvora struje,
namenjen za prolaz pogonske struje izvora napona izmeclu faze i neutralne ta~ke;
59) kombinovani neutralni i zastilni provodnik (PEN provodnik) je jedan jedini
provodnik spojen s neutralnom ta&om izvora struje, a istovremeno je zastitni provodnik
i neutralni provodnik;
- 60) delirnieno kombinovani zaStitni i neutralni provodnikje kombinovan neutriilrii
za8tilni provodnik na zajednickom delu mreie do izvora struje sa odvojenirn za8titnim
i neutralnim provodnikom na nekom ogranku mreie;
61) direktni dodir je neposredan dodir sa provodnim delovima koji su u normal-
nom pogonu pod naponom;
~ - 62) indirektni dodir je dodir pristupaCnih provodnih delova koji dodu pod napon
samo u sluCl\iu greske na elektricnoj izolaciji.

Clan J.
Za elektriene ureclllie i instalacije rudnika mora se obezbediti:
I) sema napajallia visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova viso-
kog napona, sa tehni~kim podacima;
2) situacioni plan svih elektrienih ureclaja i instalacija za visoki napon;
3) sema pojedinih niskonaponskih mreza, kao i sema signalnih i dojavnih urecla-
ja;
4) situacioni plan niskonaponske mreze, sa potrebnim tehnickim poclacima;
5) kartoteka elektricnih masina, aparata i uredaja, u pogonu i u rezervi, koja mora
sadrzati tehnicke poclatke o lliihovom preuzimalliu, kontrolama, opravkama, godini izra-
de, mestu upotrebe ili usldadiStenja;
6) tehnicka dokumentacija pojedinih ureclaja (masina, transformatora, aparata i
dr.) koji sluze za v.Znije objekte (na primer: za bagere, odlagaee, transportoe !rake, pum-
pe itd.);
7) podaci o stanju prelaznih otpomosti uzemljeJ1ja, dielektri~noj ~rstoCi transfor-
matorskih ulja i ispitivanju zastitnih releja, Cije azuriranje mora biti u sldadu sa odredba-
ma ovog pravilnika;
8) poclaci o preg]edima u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

II. ELEKTRICNI UREE>AJI I INSTALACIJE

Clan 4.
Dozvoljeni naponi kod pojedinih sistema elektriene mreze za napajanje masina i
ureclllia su:
I) kod IT sistema:
- za mrezu srednjeg napona - do 20 000 V;

480
 - za mrezu niskog napona - do 1 000 V ( + 15%);
- za rasvetnu mretu i signalizaciju - do 250 V;
2) kod 1N sistema:
- visoki napon - nije dozvoljen;
- niski napon - do 1 000 V.
Sistem mreze TI nije dozvoljen za strujna kola iznad 25 A
Za elektrifuu vu<m dozvoljen je napon do 1,5 kV.
Za rufue prenosne sveliljke i daljinsko upravljanje koje nije stalno polozeno do-
zvoljen je napon do 50 V.
Za stalno polozeno daljinsko upravljanje mote se upotrebljavati nazivni napon
upravljanog uredaja do 500 V, ako ne postoji opasnost od kapacitivnib struja ill struja gu-
bitaka koje bi mogle pomeriti ill gre8kom aktivirati daljinsko upravljanje.
Ovim ogranieenjem nisu obuhvaceni nazivni naponi visokonaponske mreze za
dovod energije rudniku ill kopu.
Clan 5.
Za sve elektricne uredaje od Cijeg kontinuiranog rada zavisi sigurnost pogona i lju-
di moraju biti obezbedene rezerve za dovoljno napajanje elektricnom energijom.

Clan 6.
U elektricnim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektricnim pogonskim pro-
storijama moraju postojati jasne i lako uoeljive moguenosti napajanja t,a odnosna rasklop-
na ill razvodna postrojel\ia, preko Seme, oznake i sl.
Clan 7.
Pogonska sredstva moraju se posebno zastititi od mehanickih osteeenja i hentij-
skog uticaja, kao i od o8tecenja koje mogu prouzrokovati voila i praSina.

Clan 8.
Za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima, pored bakra, mote se upot-
rebljavati i aluminijum ako su stezaljke sabirnica izradene sa prelaznim elementima, tako
da se na razvode mogu spojiti i hakarni provodnici.

Clan 9.
Celifui provodnici za .provodenje stnije mogu se upotrebljavati:
1) za povratni provodnik elektrifue vuee (sine);
2) za zastitni provodnik mreze zastitnog uzemljenja, ali samo pocinkovani;
3) za specijalne savitljive kablove, izdrZljive na zatezanje, kod kojih su hakarni
provodnici mehanicki ojaCani eelifuom ticom.

Clan 10.
lzolacioni materijal mora biti takav da sigumo izo1uje u uslovima primene i da je
otporan na sve uticaje vlage, prasine, prljav8tine, ulja, toplote i dr.

Clan 11.
Elektrifua pogonska sredstva i uredaji mogu se upotrebljavati samo u granicama
svojih nazivnib vrednosti za koje su ugradeni, s tim sto moraju, bez deformacija ill stetnih

31-1 481
 posledica, izdltati sva naprezanja koja bi na mestu ugradrtie mogla prouzrokovati stnija
kratkog spoja. .
U pogledu mebanickib naprezanja prilikom kratkog spoja, sredstva i uredaji iz sta-
va I. ovog Clana moraju biti dimenzionisani za maksimalnu udamu struju tropolnog krat-
kog spoja na mestu ugradnje.

ill TEHNICKE MERE ZASTITE OD DODIRA DELOVA POD NAPONOM

1. 1.ailita od dlrektnog dodira

Clan 12.
lostalacije do 1 000 Vi iznad 1 000 V moraju pod normalnim uslovima eksploata·
cije imati z.Stitu od direktnog dodira.
Zabtevi iz stava I. ovog Clana ne odnose se na:
1) ogranieertie napona koji je bezopasan na dodir.
Zastita malim naponom je sprovedena ako je izvor napajartia strujnog kola izve-
den kao:
a) sigumosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepenom izolacije
izmedu primara i sekundara, pri eemu primarni napon ne prelazi 1 000 V, a moze biti
izveden, na primer:
- ftzicki odvojenim namotajima na raznim stubnvima ili kalemima;
- izolacijom ispitanom posebno visokim ispitnim naponom izmedu primarnog
i sekundamog namotaja ili sa uzemljenim zaslonom koji odvaja primarni namotaj od se-
kundamog namotaja;
b) izvor struje istog stepena sigumosti kao i sigumosni transformator (npr. motor-
-generator sa izolovanim namotajima);
v) elektrohemijski izvori ili drugi izvori nezavisni od strujnih kola veeeg napona,
npr. agregati ako najveci napon strujnog kola iz odredbe pod a) ne prelazi 25 V u normal-
nom pogonu i u slueaju gr.Ske zadovoljeni uslovi u pogledu mera ..Stite od opasnosti
ebktrienog udara, pod uslovom da je sprovedena jos i z.Stita od direktnog dodira delova
pod naponom;
2) ograniCenje energije ako akurnulirana energija (A) iznosi 20 mJ, a ukupni elek-
triCni nabqj (0) 1 mC;
3) nultl i z.Stitni provodnik.

Clan 13.
Prograde i kuciSta, u smislu ovog pravilnika, koriste se za zastitu od dodira delova
elektriCnih instalacija kqji se nalaze pod naponom
Minimalni vazdusni razmaci izmedu instalacionih provodniks, sabirnica i uze-
mljenih delova (prograde i kuciSta) moraju odgovarati vrednostima datim u tabeli 1 ill ta-
beli 2.

482
~
Tabela 1.
,::
Vazdusni razmaci za unutrasnje instalacije

Maksimalni nazivni napon (kV) 1 3 6 lO 20 30 45 60 110

Minimalni razrnaci za instalacije
izlo:lene prenaponima, u mm 40 65 90 115 215 325 520 700 1 000
Minimalni razmaci za instalacije
zaStiCene od prenapona ill 40 60 70 90 160 270 380 .520 950
prikljuCene kablovima, u mm

Tabela 2.
VazduSni razmaci Zll spoljne instalacije

Maksirnalni nazivni napon (kV) 10 20 30 45 60 110 150' 220

Minimalni razmaci za instalacije
izloZene prenaponima, u mm
150 215 325 520 700 1 100 1550 2 200 I'
Minimalni razmaci za instalacije .?..MtiCene od
150 160 270 380 520 950 1350 1 850
prenapona .iii priklju~ene kablovima, u ~m
--- --- --- - - ----- --···- ---- --- J
Razmaci u tabelama I i 2 ne odnose se na fabricki izradena postrojel\ia prerna propisima o jugoslovenskim standardi-
rna.

Napomena: Prilikom utvrdival\ia vrednosti datib u tabelama I i 2 uzeta su u obzir odstupal\ia napona (sistema) za 20% od nazivnog
napona sistema mreze. Vrednosti u tabelama mogu predstayljati razmake izmedu provodnika i uzemljenih delova kod
TN ili IT sistema primenom faznog napona prema zemlji.
Za vrednosti u tabelama nisu uzeti u obzir otpornost provodnih staza ni razliciti nivoi napona kao ekstremno
nepovoljni uslovi okoline.

Clan 14.
Svi delovi pod naponom moraju biti unutar kucista ili zaS!iceni pregradarna koje obezbeduju najmal\ii stepen mehanicke zaSti.
~ te, prema tabeli 3.
w
~
Tabela 3.
Minimalna mehanicka zastita od direktnog dodira kucistima iii pregradama
(primenjiva samo za delove pod naponom)

Napon. naizmeniCni Unutar pogonsk.ih prostora Unutar prostora elektriCnih Unutar zatvorenih elektriCnih
(V) postrojenja uredaja pogonskih prostorija
SO<U<lOOOV DelimiCna zaStita IPIX ako je U <
660 V iii ako se istovremeno dohvat-
ljivi delovi razliCitog napona nalaze
Kompletna zaStita IP2X iii IP4X za unutar dohvata ruke. Potpuna zaStita Bez zaStite IPOX ako je U < 660 V
gomju povrSinu prepreke iii kuCiSta IP2X ako je U > 600 Viii IP4X ako DelimiCna zaStita IPOX ako je U >
u koje se moZe uCL Primef\iuje se na je U > 660 V za gomju povrSinU 600 V iii ako se istovremeno do-
uCvrSCene delove kuCiSta iii pregrade prepreke iii kuCiSta u koje se moZe hvatljivi delovi razliCitog napona
XX uti primenjuje se na uCvrSCene nalaze unutar dohvata ruke
delove kuCiSta i1i ogradi XX
XX
u >1000 v Potpuna zaStita IP5X unutar Potpuna zaStita IPSX unutar DelimiCna za§tita
dohvata ruke dohvata ruke X
Delimitna zaStita 1P2X izvan Delimitna zaStita !PIX
dohvata ruke X
IPlX izvan dohvata ruke

gde je: U - nazivni linijski napon instalacije;

x - Za elektriCne pogonske prostore i zatvorene elektriCne pogonske prostorije smatra se da je zaStita ekvivalentna
!PIX postignuta sm.Stajem izvan dohvata ruke iii postavljanjem pregrada, resetki, zastitnih mre~a itd.
xx - Upotreba prikljuCnica u podu nije iskljucena, ali takve prikljucnice moraju biti pokrivene kad nisu u upotrebL
 U slu~u jednosmemog napona, vrednosti iz tabele uveCavaju se za 1,5, odnosno
za vrednosti do I 500 V i iznad I 500 V.

Clan !5.
Pregrade i kucista elektri~nih uredl\ja moraju biti u~eeni na mestu upotre-
be.
Pregrade i kuCiS:ta iz stava 1. ovog Clana, prema njihovoj veliCini i rasporedu, mo-
raju biti dovoljno stabilni i trajni da ispunjavaju uslove i opterecenja normalnog pogo-
na.

Clan 16.
Skidanje pregrade ill otvaranje kucista ill dela kucista (vrata, poklopac, prepreka i
sl.) smeju se vriiti samo pod sledeCim uslovima:
I) obaveznom upotrebom kljuea ill alata;
2) blokadom, kad skidanje pregrade ill otvaranje kuciSta bez upotrebe kljuea ill
alata uslovljava iskljuCenje napona svim delovima iza pregrade i1i u kuCiS:tu koji se mogu
dodirnuti. Ponovo stavljanje pod napon mora biti moguee samo posle postavljanja pre-
grade iii zatvaranja kuCiSta. -
Pri praZnjel\lu akumulirane energije u kondenzatorima ili sistemu kablova koji
mogu prouzrokovati opasnost od strujnog udara moraju se preduzeti posebne mere;
3) automatskim iskljucrvanjem napona delova pod naponom iza pregrade ill u ku-
ciStu pre mogueeg dodira koji moze prouzrokovati skidanje pregrade ill otvaranje kuciSta.
Ponovo stavljanje pod napon mora biti moguce samo posle postavljanja pregrade ill za-
tvaranja kuCiS:ta;
4) unutrasnjim zaklonom koji se mora postaviti tako da se onemoguCi dodir delo-
va pod naponom kad je pregrada skinuta iii kuCiste otvoreno.
Zaklon mora ispuniti zabteve prema tabeli I, osim u pogledu osiguraea i sijalice.
Zaklon moze biti pri~een trajno ill privremeno, odnosno postupkom skidanja pregrade
iii otvaranja kuciSta. Zaklon se sme skinuti samo pomocu alata ill kljuCa. Zaklon moze bi-
ti z.Stitni zatvarac koji izvlacenjem konektora automatski zaklanja deo konektora koji
ostaje pod naponom;
5) skidanje pregrade iii otvaranje kuCiSta za osiguraee i sijalice bez upotrebe alata
ill kljuCa ili bez iskljuCenja napona sme se vrSiti samo ako su istovremeno ispunjeni slede-
Ci uslovi:
a) da postoji druga prepreka unutar skinute pregrade ill otvorenog kucista koja
spreeava slueajni dodir sa ostalim delovima pod naponom koji nisu zasticeni drugim me-
rama. Druge prepreke ne smeju da spreeav,Yu namemo dolazenje u kontakt s delovima
pod naponom. Skidanje druge prepreke mora biti moguee samo alatom ill kljueem;
b) da nazivni napon delova pod naponom iza druge pregrade ne bude veCi od
660 v.

Clan 17.
Elektricna izolacija mora biti takva da sprecr bilo koji dodir sa delovima pod napo-
nom.
Delovi pod naponom moraju biti potpuno prekriveni izolacijom, koja se moZe ski-
nuti samo oS:teCenjem.
Kvalitet izolacije mora ispuniti zahteve za odgovarajuee elektriene ured,Ye.

485
 Clan 18.
Ako je prostor u kome se kreeu lica ognuten pregradom koja obezbedl\ie stepen
za8tite manji od IP2X, udaljenost se racuna od ugradene pregrade i dr., na primer od za-
stitne mreze ill pregrade za delimienu zastitu.

Clan 19.
Delimiena zastita ubacivanjem prepreka mora spreCiti slueajni dodir delova pod
naponom.
clan 20.
ZaStita od sluCajnog dodira u pogonu postavljanjem prepreke postiZe se ako se slu-
eajni dodir s delovima pod naponom spreeava pomoeu pregrade, poluge i sl, ill se slueaj-
ni dodir s delovirna pod naponom spreeava ako se delovima pod naponom rukuje npr.
pomocu zaslona ili zastitne rucke na osiguraCu.

Clan 21.
Minimalne mere prolaza za rukovanje, nadzor i odrbvanje name1jjene obezbede-
nju od direkroog dodira moraju za zatvorena postrojenja odgovarati vrednostima prema
tabeli 4.
Clan 22.
Prolaz za odrZavanje, nadzor i rukovanje mora ispuqjavati sledeCe zahteve:
I) za postrojenja nazivnog napona I 000 Vi manje, prolaz za nadzor, odrfava11ie i
rukovanje duZine veee od 20 m mora irnati prilaz sa oba kraja;
2) za postroje1jja nazivnog napona iznad 1 000 V, prolaz za nadzor, odrZavanje i
rukovanje duZine preko 6 m mora imati prilaz sa oba kraja.
Za veoma duge prolaze mora se obezbediti viSe prilaza;
3) prilazna vrata moraju biti izvedena tako:
a) da se otvaraju prerna spolja;
b) da irnaju slobodan prostor izvan vrata najmanje 1,5 m 2, s pribliZno jedna-
kom duzinom i sirinom.

2. ZASTITA OD INDIREKTNOG DODIRA

Clan 23.
ZaStita od indirekroog dodira u slueaju zemljospoja mora biti sprovedena za naziv-
ne napone do I 000 V i iznad I 000 V, i to:
I) automatskim isk!iueenjem izvora napona unutar utvrdenih uslova napona i vre-
mena, iii
2) ograniilenjem napona gre8ke ispod granicne dozvoljene vrednosti kod koje nije
zabtevano isldjuilenje napona napajanja.

Clan 24.
Svi provodni delovi izlozeni dodiru moraju biti spojeni na zastitni provodnik, a de-
lovi jednog postrojenja medusobno povezani radi ~ednacenja potencijala.
Pogonsko uzemljenje sistema mreZe, ako je sistem uzemljen, mora biti spojeno na
uzemljivac u neposrednoj blizini transformatora ill generatora.

486
 Tabela 4.

MINIMALNA SIRINA PROLAZA ZA NADZOR, POSLUZIVANJE I ODRZAVANJE UNUTRASNJE INSTALACIJE

(Razmaci u mm)
Mereumm

Potpuna Wlita prema tabeli 3 Delimitna zaStita iii bez zaStite prema zahtevima tabete 3

Razmak izmedu Razmak izmedu Deiovi pod naponom na jednoj suani Oelovi pod naponom na obe strane
prepreke iii prepreke iii sa !PIX iii !POX zdtitom sa !PIX iii !POX zaititom
rutki sklopki ruCki sklopnih
Maksimalni Razmak izmedu delova pod Slobodan
a zida uredaja Prolaz ispred
nazivni Visina Vis ina Razmak izmedu zida i delova naponom i provodnicima protaz izmedu
ploCe za Vlsina
napon ispod del ova pod naponom sa obe strane upravljanja
(kV) I prepreke
upravljanje del ova
pod na-, pod na-
iii ku- ponom
OdrZ. Post. ponom
Ci~ta iznad iznad
Odrt.avanje Poslu~ivanje
• •
·~
nivoa ·~
•> •>
~
~
0 £ '"
~
0 ~
poda X
~
X
0
-
~
X
e;
X
!;
.,;
~
0
..
o':
nivoa
pod• X
~
><
!;
X
e;
X
!;
~
~
0
"~
o':
2000 700 700 700 700 2300 1000 1000 1000 1000 700 700 2300 1000 1000 1200 1200 900 1100
3 2000 800 1000 1000 1200 2500 1000 1300 1165 1500 800 1000 2500 1330 2000 1530 2200 1000 1200
6 2000 800 1000 1000 1200 2500 1000 1300 1190 1500 800 1000 2500 1380 2000 1580 2200 1000 1200
10 2000 800 1000 1000 1200 2500 1015 1300" 1215 1500 800 1000 2500 1430 2000 1630 2200 1000 1200
20 2000 800 1000 1000 1200 2500 1115 1300 1315 1500 800 1000 2500 1630 2000 1830 2200 1000 1200
30 2000 800 1000 1000 1200 2550 1225 1325 1425 1525 800 1000 2550 1850 2050 2050 2250 1000 1200
45 2000 800 1000 1000 1200 2700 1420 1520 1620 1720 800 1000 2100 2240 2440 2440 2640 1000 1200
60 2000 800 1000 1000 1200 2800 1600 1700 1800 1900 800 1000 2800 2600 2800 2800 3000 1000 1200
110 2000 800 1000 1000 1200 3250 2000 2100 2200 2300 800 1000 3250 3400 3600 3600 3800 1000 1200

....
_,
00
Odr.l. - odr.lavanje
Posl. - posl11Zivanje
 Aim postoji za§titni provodnik, mora biti posebno uzemljen, izvan uticaja uzemiji-
vaea pogonskog uzemljenja uzemljenog sistema mreze. Ako postoje povoljna mesta za
uzemijenje ill za uzemljivaee, za§titni provodnik mora biti na njih prildjueen na svim ras-
poloZivim mestima da bi potencijal zastitnog provodnika u slueaju gr<ltke u mreZi bio sto
manji, odnosno sto bliZi potencijalu zemlje.
ZaStitni provodnik moze biti i goli elektri~ni neizolovani provodnik.

C!an 25.
ZaStitni uredaj mora automatski isldjuCiti izvor napona elektrifue instalacije koju
stili ako zbog gretke u tom delu mreze dodirni napon ne moze biti odrzan u bilo kojoj
Wki instalacije na vrednost jednaku ili manju od dozvoljenog napona dodira Ud.
Maksimalna vrednost napona dodira sme iznositi:
Ud s; 50 V (efektivna vrednost naizmenifuog napona).
Za otezane uslove primene moze se utvrditi i niZa vrednost (25 V naizmenifuog
napona).

Clan 26.
Karakteristike zaStitnih uredaja ill mera moraju odgovarati:
1) za nazivne napone mreze s; 1 000 v, prema slici 1;
2) za nazivne napone mr.Ze iznad 1 000 V, prema slici 2.
Za postrojenja kod kojih je UCestalOSt greske VeCa od greske koja Se moze O~ekivati
(npr. kod vlaZne i provodne okoline) vreme delovanja zastite ogranieava se na 100
ms.
Clan 27.
U sistemu mreze nazivnog napona do 1 000 V i iznad 1 000 V, ako se prilikom is-
kljueenja zbog gr<ltke za vreme trajanja greske od nastanka do isldjueenja pojavi napon
dodira veCi od dozvoljenog napona dodira, iskljueenje napona na delu mreze s greskom
mora uslediti u najkraeem mogueem vremenu (bez ka!njenja).

Clan 28.
Pri preduzimanju mera z.Stite od opasnog napona dodira mora se uzeti u obzir si-
stem mreze u odnosu na uzemljenje i karakteristike z.Stitnih uredaja.

Clan 29.
Sistem mreze oznaeava se sa dva slova, i to:
1) prvo slovo se odnosi na uzemljenje izvora napajanja i zna~i:
T - direldan spoj sa zemljom u jednoj tacki;
I - svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ill jedna tacka spojena
sa zern.ljom preko impedanse;
2) drugo slovo se odnosi na uzemljenje elektrifuih uredaja i instalacija i zna-
Ci:
T - direktsn elektricni spoj izlozenih provodnih delova sa zemljom, nezavisno
od uzemljenja sistema mreZe;
N- direktsn elektricni spoj izlozenih provodnih delova sa uzemljenom tackom
sistema napajanja (uzemljena tacka sistema je normalno neutralna taCka).

488
 Sistem mre!e :s; 1000 V
u
-i:l
'~
.....
Maksimalni dozvoljeni dodimi napon
i vreme delovaqja zaStite
Dozvoljeni Maks. vreme
.-
13
·ra
dodirni napon
(V)
<50
50
75
delovaqja zaitite

5
I
(s)
00
~
""
~
e .
••
•
90 0.5
5Ill
IIO
150
0.2
0.1 ""'~ Of \
-
220 0.05 .g
280 O.oJ
0

j . . ..... _,.. .....

~
.§

Dozvoljeni dodirni napon (V)

Stika I.
DELOVANJE ZASTITE OD NAPONA GRESKE ZA MREZE NAPONA S I 000 V

I0
Sistem mrete iznad 1000 V
Maksimalni dozvoljeni dodirni napon
i vreme delovanja zaStite
.
0
Dozvoljeni Maks. vreme
dodirni napon delovarUa zaStite
(V) (s)
:s; 50 00
80 5
120 1
150 0.5
180 0.4
300 0.1
420 0.05
550 0.03

I
\
.liS
)

• 10 20 30 IOtol 200111111"
Dozvoljeni dodirni napon (V)
Slika 2.
DELOVANJE ZASTITE OD NAPONA GRESKE ZA MREZE IZNAD I 000 V

489
Tabela 5.
Sistemi mreza i uslovi upotrebe
Oznaka Sistem mre:te ~j Uslovi za upotrebu

rl~-~~----------R
r-=-t-t-r----·5<
" I

r----;-r-r--~-;-N
PZ
Dozvoljeno do
1$25 A
Ud
& - - ·Ja<lp•
Ia' •
. u
lp = 3(1tr+ Rzfa-
k.I
k-zavisi od ta

TI
sz
NZ

Stnija greske treba

PZ da bude:
u
(p- {J.z.> k.I~I,.

k - zavisno od ta
Napon gre!ke je kod
1NC>1NCIS>1NS>Ua
~UN+Ip.RN>
>U+Ip.RN>IPRzN

t-1~-~=-IF-ta+t---,r+
.., ~
.Au r ·-·-r, -,
I !' I I
TN
; :- " I L..J_J '-"1"..J Struja greske je
~T L- ----1-Zw
(CIS) sz lp !I> Ia(- SA)

490
Nastavak tabele 5

Oznaka Sistem n1refe ZaSt .Uslovi za upotrebu

ureiia

:I R
5
• T
N

r~-~-,
I I
rI --hI
lg Ll_J LI_...J
1-....:o-- -- -ZN NZ Napon greske je uvek
u
1N(S) ~RT U. :s; fl I> U•

~.,=! R
5 Struja gr.Ske treba
T da bude:
~

1---IN) sz Is~~> Ia; 0,03 A<

3.ZT
.
Zr r 1-

lg . 1.. _,. .J
~
' <Ia < lA
u,<Uifl~Ud
:s;~;'Zr :i 200 u
......
~----
,_. ___ z &

IT(Z)
Rz KI
I ==Ic•U.w.Co
za R; :<!: 100

R
-- s
T
---IN)
r
Unutarnja otpomost KI, .
4

f -t- ~ mom biti > 200 0

, "Rj
Rz:s;u~ ;
L-.,....J za R; :2:100SJIV; U roC.
--1- r----1..-z lg -
Graniena otpomost
IT(K)
~-R~'---' R;:2:200N

491
Oznake u tabeli 5 iml\iu sledeee znaeel\ie:

U - nazivni napon mre.Ze, u V;

U, - napon usled gre8ke, u V;
& - otpomost za8titoog uzemljenja, u D;
L - strqja delovanja za8tite, u A;
k - koeficijent ~ofitelj) nazivne strqje zaStitoog elementa, kod kog se prekida
struja u zahtevanom vremenu (t.)
I, - struja gresile, u A;
R - otpomost pogonskog uzemljenja neutralne tacke transformatora, u D ;
UN - pad napona na delu zajednickog pogonskog i zastitoog neutralnog provod-
nika, u V;
RN - otpomost neutralnog provodnika, u D ;
&, - otpomost zastitoog neutralnog provodnika, u D ;
ZT - impedansa izme<lu neutralne tacke transformatora i uzemljenja, u D;
I, - kapacitivna strqja greske, u A;
Co - kapacitivna provodljivost faze prema zemlji, u Q- 1 ;
Rl - elektricna otpomost izolacije prema zemlji, u D .
Elektrieno povezivaf1ie o<luosi se na elektricno spajanje (uz sto manju impedansu)
provodnih delova elektriCnih uredl\ia (kui:iSta) na tacku uzemljenja radi zatvaranja struj-
nog kola struje greske.
Prema naCinu oznaeavaf1ia, moguci su sledeCi sistemi mreta:
1) 1N sistem - nulovanje;
2) TI sistem - za8titoo uzemljenje;
3) IT sistem - izolovani sistem.
Zahtevi za pojedine sisteme mrefu dati su u tabeli 5, kojaje sastavni deo ovog pra-
vilnika.

Clan 30.
U 1N sistemima mre.Za taCke uzemljenja sistema (u trofaznim mreZama je neu-
tralna tacka trofuznog namotl\ia spojenog u zvezdu) i svi pristupaeni provodni delovi
elektricnih uredaja i instalacija su medusobno galvanski povezani zaS!itoim provodni-
kom. u slucl\iu greske na izolaciji izme<lu faznog i zastitnog provodnika, kroz zastitoi
uredaj proteci ce struja kratkog spoja i isldjuciti napajanje ostecenog dela instalacije ili
uredl\ia, prekidanjem struje kratkog spoja.
U sluCI\iu greske (prema pristupacnim provodnim delovima elektricnog uredaja ili
uzemljenja), potencijal zaStitoog provodnika i na njega spojenih pristopacnih provodnih
delova mora se sto manje razlikovati od potencijala zemlje. Zastitni provodnik mora biti
spojen na vise mesta tako da se ostvari sto manja impedansa ukupnog uzemljenja. Ako se
pojavi greska izme<lu faznog provodnika i uzemljenih pristupaenih provodljivih delova,
napon dodira mora biti ogranieen.
Clan 31.
Svi pristupaeni elektricni delovi, elektriene instalacije morl\iu biti spojeni na mestu
pogonskog uzemljenja sistema mreze pomoeu zastitoog provodnika.

Clan 32.
Preseci provodnika zastitnih uredl\ia moraju biti odabrani tako da prilikom kratkog
spoja na bilo kom mestu u mrezi izmedu faze i zaStitnog provodnika ili na njega spojenih

492
pristupaeno provodljivih delova prekidaqje struje kratkog spoja usledi u vremenu kraeem
od 5 s. Zahtev je ispuqjen ako je:

Z.xLS:Uo
gde je:
Z. - impedansa petlje gre8ke;
L - struja koja obezheduje delovanje zastite od kratkog spoja kraee od 5 s, ill u
vremenu prema tahelama na slikama I i 2;
Uo - fazni napon prema neutralnoj talki.
Napomena: I. U instalacijama vrednost Z. moze biti izrafunata ili odredena merenjem.
2. Vrednost napona dodira zavisi od napona sistema mre.Ze i impedanse
za8titnog kola, faznog provodnika i impedanse izvora.

Ako zahtev iz stava I. ovog clana nije ispunjen, mora se koristiti dodatni zastitni
provodnik iii odgovarajuCa mre:Za uzemljerija.

Clan 33.
Za 1N(C) sistem mreie (slika 3) zaStitni i neutralni provodnik mogu se koristiti
kao kombinovani (zajednicki) provodnik, i to puni provodnik kod fiksne elektriene insta-
lacije, preseka najmanje 10 mm2, ako nije napajan preko strqjne zastitne sklopke.
U instalacijama u kojima je ovaj provodnik sabirnica, on mora biti izolovan nego-
rivim izolacionim materijalom.
1N(C), u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su neutralna i zaStitna funk-
cija objedinjene u jednom provodniku kroz ceo sistem.
Za8titni i neutralni provodnici moraju biti kombinovani u zajedniCkom provodni-
ku u <:eloj mrez~ osim za prikljucke potroiaca, u kom slueaju su odvojeni.

1 ~====+;=======:
~~::::::::~~:;~::::::::::!.z

rL-----.J1
POGONSKO Slika 3
UZEMLJENJE
Clan 34.
Za!titni provodnik ne sme biti prekinut dok je pod naponom. Prekostrujnim za-
stitnim uredajem moguee je obuhvatiti i zajednicki provodnik samo ako zastitni uredaj
istovremeno prekida sve fazne provodnike.
Clan 35.
1N(C)S (slika 4) u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su neutralna i za-
Stitna funkcija objedinj~ne u jednom provodniku, i to samo u jednom delu sistema.
Pri izvodenju delimieno kombinovanog zaititnog i neutralnog provodnika, u bilo
kojoj tacki mreie od koje se za!titni i neutratni provodnik izvode odvojeno moraju se na

493
tom mestu meclusobno spojiti, a od tog mesta do potroS.ea izvode se kao odvojenl pro-
vodnici.
Neutralni provodnlk mora biti izolovan i polozen na isti naan kao fazni provod-
nik.
1:
J:
R
5
T
-
z
L
•
...... ,. .. - , - r-· ,
f. :-
- I
L.------'
POGONSKO
I
'------.1
I

UZEMLJENJE. Slika 4

Clan 36.
Kroz ceo 1N(S) sistem (slika 5) neutralni i za8titni provodnik moraju biti razdvoje-
ni.
Za§titni (Z) i neutralni (N) provodnici odvojeni' su u celoj instalaciji (5-vodnl si-
stem).
Ako su za8titni i neutralni provodnici polozeni odvojeno u celoj mreti koja Cini
jednu galvansku celinu, medusobno se s~aju samo u neutralnoj tafki izvora.
Neutralni provodnik mora biti u celoj mreti izolovan i polozen zl\iedno i na isti
naCin kao i fazni provodnici.

-=-
.. -
I
,
I
POGONSKO ~------"
UZEMLJENJE Slilm 5.
Clan 37.
ZaStitni provodnik mora biti zuto-zelene boje. U postojefun instalacijama u koji-
ma za.Stitni provodnik nije Zuto-zelene boje, mora se, na poCetku i na kraju, kao i na svim
prikljufnim mestima, oznaCiti zuto-zelenom bojom.
Zl\iednifki z.Stitni i neutralni provodnlk oznaeava se kao za8titni provodnik.
Provodnik koji se koristi samo kao neutralni provodnik oznaeava se svetloplavom
bojom.
clan 38.
Radi zaStite od gr.Ske u mrez~ moraju se upotrebljavati prekostrujni za8titni ure-
daji osetljivi na preveliku struju (rastavni osiguraCi iii elektromagnetski okidaCi iii releji),
kao i strqjni zastitni ured'lii osetljivi na strqju gre8ke.

494
 Za!tita sistema mrete koji sadrze zl\iednicki neutralni i za!titni provodnik kombi-
novan u jednom provodniku (TN(C) sistem) mora se sprovesti samo za!titnim urertl\iima
osetljivim na preveliku stnliu.
Clan 39.
Ako se upotrebi stnlini za!titni sklopni urertl\i (prekidac ili sklopka), izloteni pro-
vodljivi delovi ne mofl\iu biti spojeni na zastitni provodnik ako su spojeni na bilo koji
uzemljivac ili uzemljenje cija je otpornost uzemljenja takva da pouzdano aktivira strujni
zastitni urertl\i.
Ako posebni uzemljivac ne postoji, izlozeni provodni delovi (kuCista) morl\iu biti
spojeni na z.Stitni provodnik na strani izvora energije strujnog za!titnog urertl\ia.
Clan 40.
Ako kod TN sistema nazivnog napona do 660 V direktna gr.Ska izmedu faznib
provodnika i zemlje nije iskijueena (npr. potpuno izolovanje delova pod naponom), mora
se ispuniti sledeCi uslov:

gde je:
R. - ukupna otpornost uzemljene neutralne tacke (pogonsko uzemljenje);
Jt., - predvidena najniZa otpornost uzemljenja izlozenib provodnib delova koji nisu
spojeni na zastitni provodnik preko kojih moze doci do spoja faze na zemlju;
Uo - fazni napon;
u, - dozvoijeni napon dodira.
Sve metalne konstrukcije postrojenja morl\iu se spojiti na zastitni provodnik. Ispod
vazdu!nib vodova mora se postaviti za!tita spojena na za!titni provodnik.

Clan41.
Kod TI sistema mrete neutralna tacka mr.Ze mora biti neposredno spojena na
uzemljivac provodnikom za uzemljenje, dozvoljenog ~rese~ da ne u~anjl\ie .~~i.u ~e­
Ske koja kroz ljjega prolice. PristupaCni provodru delovt (kuCJSta) monyu se spOJlti ~ P?J~­
dinaeno ili grupno ili svi zlliedno na jedan uzemljivac ili na vise medusobno neuticaJnib
uzemljivaCa.

I
... . ...
L___ _,..,?AST ITNO
.

POGONSKO .,WZEMLJENJE
UZEMLJENJE
Slika 6.

495
 Svi izlozeni provodni delovi elektricnih uredaja i instalacija moraju se povezati sa
uzemljivaeem koji je elektrieno nezavisan od uzemljivaea pogonskog uzemljenja (sl. 6).
Ovakvih uzemljivaea mote biti jedan ili viSe.

Clan 42.
Aim se ceo sistem mreze nalazi na pokretnom ili prenosivom sredstvu metalne
konstrukcije, konstrukcija tog sredstva ili postrojeqja moze se koristiti kao vod za uze-
mljeqje ako Cini galvansku celinu, na koje moraju biti prikljueena sva prikljueena mesta
elektricnih uredaja
U slueaju greske izme<lu faznog provodnika i provodnog dela izlozenog dodiru,
napon dodira ne sme preCi dozvoljene granice.

Clan 43.
Ako se koristi neutralni provodnik, on mora biti polozen i izolovan kao i fazni
provodnik.

Clan 44.
Svi pristupaCni provodni delovi elektricne opreme Z&Stieeni Z&Stitnim uredajima
moraju biti medusobno povezani i spojeni pomocu zastitnog provodnika na zajednicki
uzemljivac.
Ako je nekoliko za§titnih uredaja u nizu, zabtevi iz stava I. ovog clana odnose se
na svaku grupu provodnih delova izlozenih dodiru, Z&Sticenih tim zaStitnim ure<laji-
ma.
RazliCiti pristupaCni provodni delovi (kucista) koji istovremeno mogu biti dodimu-
ti moraju biti spojeni na zajednicki uzemljivac.
Uslovi delovanja zastite smatraju se ispunjeni ako je:
J, X R, :s; Ud

gde je:
h - struja koja obezbe<luje pouzdano delovaqje zaStite i iskljuCeqje zastitne sldopne
naprave unutar odre<lenog vremena za predvi<leni napon dodira. Ako je korisCe-
na strllina zastitna sklopka, struja h odgovara nazivnoj struji delovanja zaStitnog
ure<laja, odnosno struji podesene osetljivosti zastite;
U• - pre<lvi<leni maksimalni dozvoljeni napon dodira za dati sluCaj, zavisno od vre-
mena delovaqja zastite;
R. - otpomost uzemljenja (odnosno uzemljivaea) delova izlozenih dodiru.

Clan 45.
Radi zastite od greike u mrezi moraju se upotrebiti:
I) prekostrllini za§titni uredaji osetljivi na prevefiku strlliu (topljivi osiguraCi, elek-
tromagnetski releji ili okidaCi);
2) strujni zaStitni ure<laji osetljivi na strlliu greike;
3) naponski zastitni ure<laji osetljivi na preveliki napon greske (naponski zastitni
prekidac).

496
 Clan 46.
Kod IT sistema neutralna tacka izvora snage izolovana je od zemlje ill je posebno
uzemljena preko impedanse, a provodni delovi izlozeni dodim (kuCiSta) spojeni su na je-
dan uzemljivac ill vise uzemljivaea ill pojedinaeno, ill grupno, ill je spojeno viSe medu so-
born neuti"''inib uzemljivaea.
Ako nastane jedna greSka na izolaciji i ako je struja greSke preko provodnib delova
izlozenih dodim dovoljno mala i otpomost uzemljeqja takva da ne dosegne dozvoljeni
napon dodira, ne mora doCi do iskljueeqja izvora. Mere za otldanjaqje nastale greske na
izolaciji moraju biti preduzete neposredno posle greSke kako bi se onemoguCila pojava
dve istovremene gre8ke (zemljospoja) koje prouzrokuiu kratki spoj.

":'
I'OGONSKO
UZEMLJENJE Slika 7.

Sistem u kome izvor napajanja TN ill IT sadr:!i impedansu izmedu neutralne taiJ..
ke i zemlje radi ogranieenja s~e greske na veoma malu vrednost (reda veliCine kapaci-
tivnih struja kod izolovane neutralne tacke) zadovoljava i definiciju IT sistema, pa seta-
kvim i smatra (sl. 7, 8 i 9).

z,
MPEOII.NSA ZA
ZEMLJENJE ..t ,
-::-
POGONSKO
. rx
&.---J ZASTITNO
UZEMLJENJE
UZ EMLJENJE
Slika 8.

Clan 47.
Neutralna taCka sistema (tacka uzemljeqja sistema) moze biti izolovana od zemlje
ili posredno uzemljena preko impedanse. Upotreba vestacke neutralne tacke je dozvolje-
na, na primer, radi smanjeqja prenapona ili oscilacija.
Clan 48.
Ako se kod IT sistema koristi neutralni provodnik, on mora biti izolovan i polozen
kao i fazni provodnik. Preko neutralnog provodnika se ne sme nalll\iati potro§ac ako mu
je nameqjena funkcija zaStite, odnosno ako cini deo strujnog kola za8tite.

32-1 497
 Clan 49.
Ukupna otpomost uzemljenja &, (.0) svih provodnih delova izlozenih dodiru,
spojenih pomocu zastitnog provodnika na uzemljivac, mora ispunjavati sledeCi uslov:

gde je:
Is - stnlja greike u sluilaju prve gre8ke izmedu faznog provodnika i provodnog dela
izlozenog dodiru (zemljospoja). Vrednost stnlje Is je rezultat kapacitivne i radne
otpomosti izolacije mreze i ukupnog otpora uzemljeJ1ja elektriene instalacije (A).
Ud - predvi<leni dozvoljeni napon dodira (V).

Clan 50.
a) Zemljospoj (spoj faze i uzemljenih delova)
Ako napon dodira prede dozvoljenu granicu, za8titni ure<laj mora iskljuCiti napon
izvora. Ako napon greske ne dostigne predvideni dozvoljeni napon dodira, napon izvora
se ne isk]juCqje:
1) ako se trenutno moze iskljuCiti napon izvora u sluCaju sledeCe gre!ke zemljo-
spoja na drugoj fazi (faza-zemlja-faza);
2) ako mreZni kontrolnik pokazuje i signalizira pojavu prve gre8ke zemljospoja
prema provodnim delovima izlozenim dodiru, pomoeu optickog i akustiCkog signala koji
ukazllie na potrebu otklanjanja gre8ke bez odlaganja. Pri tom kontrolnik ill kombinacija
sistema zastite mora biti izvedena tako da omogncuje selekciju greike radi iskljueenja sa-
mo osteeenog ogranka;
3) ako se kod prenosnih i pokretnih uredaja (na primer: samohodnih postrojellia)
i sistema mre:!e prema slici 8 pogon moze obustaviti odmah posle prve greske, uzimajuCi
u obzir prakticne uslove i stepen opasnosti.
b) Faza - zemlja - !'aza (kratki spoj kao posledica dva zemljospoja)
Posle pojave prvog zemljospoja zaStitni uredaj mora iskljuciti napon pri pojavi dru-
gog zemljospoja. Uslovi zaStite su jednaki kao za sisteme mre:!e TN ili TT, zavisno od to-
ga da li su provodni delovi izlozeni dodiru medusobno povezani zastitnim provodni-
kom.
Upotreba mreznog kontrolnika ili odgovarajuee kombinacije za za8titu zemljospo-
ja je obavezna.

Clan 51.
Dozvoljena je upotreba sledecih za8titnih ure<laja:
1) mreznog kontrolnika za trajnu kontrolu izolacije mreze sa dvostepenim delova-
njem (slika 9), koji:
- daje opticku i/ili akusticku signalizaciju kod opadanja izolacije (zemljospoja)
ispod 50 UN i napona greske manjeg od dozvoljenog napona dodira;
- iskljucllie napon izvora kod zemljospoja za napon greske > U• uz opticku sig-
nalizaciju greSke;
2) uredaja za zastitu od zemljospoja;
3) prekostrujnih zastitnih uredaja osetljivih na preveliku struju (topljivi osiguraCi,
elektromagnetski releji i okidaci);
4) strujnih zaStitnih uredaja osetljivih na struju greske;
5) naponskih zastitnih ure<laja (samo kod specijalnih primena) osetljivih na preve-
liki napon greske na provodnirn delovima izlo:!enim dodiru.

498
 r-
j_
--
UZE:I'fU£HJE
Slika 9.

Clan 52.
Svaka mre~a napajanja iz posebnog transformatora mora irnati najmanje jedan
glavni uzemljivac preko koga je uzemljena mreza zaStitnog uzemlje1jja. Ako se vise TS
nalazi u neposrednoj blizini, za 11iib se moie koristiti jedan zajednicki glavni uzemlji-
vac.
Sve mreze za.ltitnih uzemlje11ia u jednom sistemu eta.Za kopa rudnika moraju biti
galvanski spojene u opstu mrefu :zaStitnog uzemlje11ia kopa, na koju mora biti spojen i
centralni uzemljivac. Centralni uzemljivac mora ispu11iavati uslove visokonaponske mre-
ze kojoj pripada. Ako se glavnim uzemljivaeem obezbede potrebni zahtevi centralnog
uzemljivaCa, nije neophodno povezivati glavne uzemljivaee sa centralnim.

Clan 53.
Glavni i centralni uzemljivaCi postavljaju se na mesta koja obezbecluju najnizi
otpor uzemljivaea. Centralni uzemljivaci moraju se ukopati u vlal:nu zemlju odvodnib ka-
nala u kojima se stalno sakuplja voda iii u vodosabimike pumpnib stanica. Kod suvih ko-
pova centralni uzemljivac moze se p6staviti i van kopa.

Clan 54.
Ako se jednim glavnim iii centralnim uzemljivaeem ne moie ispuniti zahtev u po-
gledu otpornosti uzemljivaea iii u pogledu zastitnog voda, u svaku mrezu zastitnog uze-
mljeqja postavljaju se pomoCni uzemljivaCi, i to na najisturenijim mestima mreZe.

Clan
55.
Pri izracunavanju maksimalno dozvoljene otpornosti uzemlje11ia za mrefu zastit-
nog uzemljenja, mora biti ispunjen zahtev sistema mrde svake pojedine transformator-
ske stanice, isldjuC..UuCi pri tnm uticaj centralnog uzemljivaea.

Clan 56.
Maksimalno dozvoljena otpornost centralnog uzemljenja mora odgovarati celo-
kupnoj mrezi napona od 1 000 vi vise, koja cini jednu galvansku celinu i moze sadrl!ati
jedan ili vise uzemljivaCa, smestenib na podrucju te mrel:e i spojenih sa opstom mrezom
uzemljenja na kopu.
Clan 57.
UzemljivaCi se moraju izvesti tako da budu z.Sticeni od korozije i elektrolitickog
nagrizanja. Debljina zida uzemljivaCa, bez obzira na to kakvog je oblika, ne sme biti ma-
nja od 3 mm.

499
 Spoj za~titnih provodnika sa uzemljiva&na mora biti pristupaCan, vidljiv i rasta-
vljiv, radi mereqja prelaznog otpora. UzemljivaCi se moraju osigurati od omeeenja prili-
kom ciSeenja rupa (npr. ~tituim slojem ~ljunka).
Za spajanje glavnih i centralnih uzemljivaea bakarni ~titni provodnik mora imati
presek od najmaqje 50 mm2, a provodnik od pocinkovane eeliene trake - od najmanje
100 mm2, pri eemu traka ne sme biti tanja od 3 mm.

Clan 58.
Provodnici kroz kqje u pogonu Ieee struja, osim sina koje slufe kao povratni vod
vozne zice, ne smeju se koristiti kao z.Stitni provodnici ni onda kad su uzemljeni, osim
uredaja ill delova instalacija ~tieenib posebnim napravama, tzv. kontrotnicima koji za-
Sticuju instalaciju od kvara ili o~teCeqja.
Odredba stava 1. ovog clana ne odnosi se na za~titni provodnik koji je deo struj-
nog kola za sigualizaciju, telekomunikacije i sl., ako napon izvora nije veCi od 24
v.
Clan 59.
U prostorijama u kojima je nazivni napon ispod 1 000 V, kao ~titni provodnik
mora se koristiti poseban provodnik u kablu koji se vidljivo razlikuje od ostalih provodni-
ka u kablu.
Boja zaStituog provodnika je zuto-zelena.
Presek bakamog zaStituog provodnika u kablu do 16 mm' mora biti najmaqje jed-
nak preseku radnib zila, a kod veCib preseka mora iznositi najmanje polovinu preseka
faznib provodnika.
Kod slobodno viseCib kablova sa noseCim uzetom i noseee ufe mote se koristiti
kao zaStitni provodnik ako lezi u zajednickom omotaeu sa ostalim provodnicima i ako
njegova provodljivost odgovara potrebnoj provodljivosti ~tituog provodnika.
Ako struja zemljospoja nije veea od 10 A kod IT sistema mreZ. sa ogranieenom
s~om zemljospoja i ako je, saglasno clanu 50. ovog pravilnika, onemogueena pojava
struje kratkog spoja preko zaStitnog provodnika (dvostruki zemljospoj), presek ~tituog
provodnika za sve preseka faznih provodnika iznad 10 mm2 moze iznositi 10 mm'.

Clan 60.
Ako se zaStituim uredl\iem zemljospoja iskljuCtije napon izvora u prostorijama u
kojima je napon od I 000 Vi vise, kao zaStitni provodnik mogu se koristiti metalni plaSt i
metalni oplet kabla.
Metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao za~titni provodnik ako nije obavi-
jen suprotnim zavojem, odnosno ako nije izveden tako da su svi elementi metalnog ople-
ta sigumo i evrsto galvanski povezani.
Ako nije ispunjen uslov iz stava 2. ovog Clana, zaStitni provodnik mora leZati u za-
jednickom kablovskom omotu, a njegov presek mora odgovarati zahtevu iz stava 1. ovog
ciana. ·
Ako se metalni oplet ill pia~! koristi kao ~ provodnik, mora se prilikom spa-
janja premostiti sigurnim spojem kojim se i metalno telo spojke povezuje sa ~titnim
provodnikom. ·

500
 clan 61.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ure<taje zastitni provodnik mora
imati presek koji je jednak preseku provodnika koji vodi najveeu struju. Ako se kao zaStit-
ni provodnik umesto bakra koristi neki drugi materijal, njegov presek mora biti po elek-
trienoj provodijivosti jednak zabtevanom preseku bakamog provodnika

Clan 62.
Ako zaStitni provodnik lezi u zajednickom omotacu kabla sa ostalim provodnici-
ma, i kuCiSte elektrienog ure<taja moie ciniti deo z.Stitnog provodnika. U tom sluayu, u
kuCistn prikijuenog ormancica mora biti posebna stezaljka za prikijuCak zaStitnog provod-
nika i kuCista. Deo zastitnog provodnika mogu ciniti i dva mednsobno sastavljena kuciSta
kad se njihovim sastavljanjem ostvaruje slguran i dobar elektriCni spoj medu njima preko
obradenib povr8ina sa osiguranim vijCanim medusobnim spojem.
Ako se kao deo zastitnog provodnika koristi viSe od dva sastavljena kuCiSta ili ako
medu kuCiStima njje ostvaren slguran elektriCni spoj, kuCista se medusobno moraju spoji-
ti posebnim spojem koji obezbedllie siguran i trajan elektrieni spoj medu njima.

Clan 63.
U elektricnim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektricnim pogonskim
prostorijarna, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama izvan tih prostorija, zaStitni pro-
vodnik moze se polagati i odvojeno od kablova.
ZaStitni vod od bakra iz stava I. ovog Clana mora imati minimalni presek od 25
mm'. Umesto bakarnog provodnika moze se upotrebljavati i pociokovana celiena traka,
kqja mora biti najmanje 2,5 mm debela i 25 mm siroka. Zastitni provodnik mora biti za-
stieen od sluCl\inog mehaniCkog osteeenja i spojen sa mrezom zastitnog uzemljenja tako
da je onemogueeno elektrolitsko razaranje spoja. ZaStitni provodnik mora biti polozen ta-
ko da se moze lako nadzirati i odrZavati.
Ako je zaStitni provodnik polozen odvojeno, kucista pojedinib pogonskih sredsta-
va moraju se spajati paralelno sa za8titnim provodnikom i on ne sme predstavljati deo
spoljnjeg zaStitnog provodnika. KoCiSta mogu biti deo zastitnog provodnika samo kod
prelaza od spoljnog za8titnog provodnika na zastitni provodnik u kablu. U tom slueaju
spoljna stezaljka za uzemlje1jje mora biti na istom delu kUCiSta na kojem je i stezaljka za
uzemljenje u kuciStu. Odvojeno polaganje zaStitnog provodnika nije dozvoljeno kod po-
kretnih kablova niti kod prenosnib i pokretnih ured,Ya.

Clan 64.
Kod zastitnih provodnika njje dozvoljeno upotrebljavati nikakve prekostrujne za-
stitnike, osiguraee i sl.
Sklopke, utikacke naprave i sl. koje prekidaju za8titni provodnik mogu se koristiti
samo ako su izrac1ene tako da prekidanjem Z.Stitnog provodnika, ili istovremeno, sigumo
prekid,Yu ostale provodnike koji su u pogonu pod naponom.

Clan 65.
Svi pristupaeni provodni delovi mehanicke zastite elektriCnih postrojenja koji
usled o8teeenja mogu doCi pod napon, moraju biti spojeni sa z.Stitnim provodnikom cvr-
stim i provodnim spojem.

501
 U provodne delove iz stava 1. ovog clana spadaju i metalni opleti i plastovi kablo-
va i provodnika, g0111ji i doJ1ji delovi metalnib spojki, kao i metalni delovi drugih neelek-
tricnih uredaja koji su u blizini elektricnih uredaja, osim rnetalnib sruktura koje Cine ga-
lvansku celinu, ako su bilo gde uzemljeni (transporteri, cevovodi itd.).

IV. WTITA OD PREOP1ERECENJA I KRATKOG SPOJA

Clan 66.
Elektricni uredaji i instalacije rnoraju biti zasticeni od nedozvoljenog preoptereCe-
nja i kratkog spoja u skladu sa narnenom i zastitom uredaja i vodova kojima se napaja-
ju.
Clan 67.
U slucaju nedozvoljenog preoptereeenja, elektrieni uredaji i vodovi pod naponom
moraju biti zaStiCeni jednim zaStitnim elementom iii sa viSe zaStitnih elemenata za aut<r
matsko iskljueeJ1je izvora napona.
Clan 68.
Z.Stita iz clana 66. ovog pravilnika posti.Ze se upotrebom jednog od sledeCih zastit-
nih uredaja:
I) rasklopnog zaStitnog uredaja za zastitu od preoptereeeJ1ja i kratkog spoja, koji
mora odgovarati naponu i biti sposoban za prekidanje bilo koje struje, ukljucujuCi i pred-
videnu maksimalnu struju kratkog spoja na mestu na koje je sklopni uredaj postavljen.
Kao rasklopni uredaji mogu se koristiti zastitni prekidac, topljivi osiguraCi za preoptereCe-
nje i kratki spoj i zastitni prekidaCi u kombinaciji sa osiguraCirna.
Upotreba z.Stitnih rasklopnih uredaja Cija je rasklopna struja rnaJ1ja od predvidene
rnaksimalne struje kratkog spoja na mestu ugradnje moguea je ako su ispuJ1jeni uslovi iz
clana 80. ovog pravilnika;
2) z.Stitnih rasklopnih uredaja samo za z.Stitu od preoptereeeJ1ja, cija je karakteri-
stika delovanja obrnuti odnos vremena i struje i Cija je rasklopna struja is pod predvidene
struje kratkog spoja. Kao rasklopni uredaji rnogu se koristiti zastitne sklopke;
3) z.Stitnih rasklopnih uredaja samo za z.Stitu od kratkog spoja, koji se mogu in-
stalirati samo ako je zaStita od preoptereeenja postignuta na drugi naCin Ovakvi rasklopni
uredaji mofl\iu odgovarati nazivnom naponu i biti sposobni da prekinu bilo koju struju
kratkog spoja.
Takvi zastitni rasklopni uredaji mogu biti: zaStitni prekidaci i topljivi osiguraCi.

Clan 69.
Vodovi i kablovi moraju imati zastitni uredaj koji autornatski prekida sve struje
preoptereeenja koje teku provodnicima pre nego sto prouzrokuju graniene nadtemperatu-
re, i to u dodiru sa izolacijom, kod spojeva stezaljki i u neposrednoj okolini provodnika,
osim u sluCajevima iz stava 3. ovog Clana.
Elektricni uredaji i postrojenja koji rnogu prouzrokovati preoptereeeJ1je iii biti
preeptereeeni, rnofl\iu se z.Stititi zaStitnim i sklopnim uredajem za autornatsko iskljuCe-
nje izvora napajanja.
Odredbe st I. i 2. ovog clana ne primenjuju se na uredaje Cije bi neocekivano is-
kljueenje napona rnoglo ugroziti ljude iii prouzrokovati stele, odnosno ugroziti rnebanic-
ka, tehnoloska iii elektriena postrojenja. Takvi slueajevi rnogu nastati, na primer:

502
 - strujna kola pobude naizmeniCnih i jednosmemib m.Sina;
- elektromagneti za dizaqje i koeenje;
- pumpe za protivpoZarnu zastitu i odvodnjavallie;
- elevatori (u nekim slueajevima primene);
- dizalice (u nekim sluC'Iievima primene);
- posebne hidrauliene purnpe;
- glavni pogon otkopne m.Sine;
- neke transportne trake;
- neka slnUna kola za preiljdanje struje;
- signalizacija i osvetljenje za nuidu.
Zastita opterecellia mofe biti postignuta dodatnim ogranieelliem struje do dozvo-
ljene veliCine i lrl\iaqja.
Upotreba zajednicke za8tite optereeenja za elektricni urec:taj i prikljuceni vod pod
naponom je dozvoljena.

Clan 70.
Vrednosti podeS.vanja z.Stite uredaja i vodova od preoptereeenja su:
l) nazivna velicina slnlie pode8avaqja zastite od preoptereeenja (In) ne sme biti
veea od maksimalno dozvoljene struje provodnika. Kod podesivih uredaja nazivna struja
zastite (In) smatra se stvamo pode8enom vrednoscu;
2) kod z.Stitnih prekidaea struje podesena za8tita mora odgovarati uslovima do-
zvoljene trajne stn.ije;
3) veliCina nazivne slnlie osiguraea mora biti prilagodena .karakteristikama ptime-
llienog osiguraea i odabrana tako da pri svim odnosima struje i vremena delovaqja zaStite
bude u skladu s odredbom clana 69. ovog pravilnika;
4) velicina nazivne struje podesene z.Stite termicki osetljivih za8titnih uredaja (bi-
metala) mora biti prilagoc:tena karakteristici delovanja ure<laja tako da kod svih odnosa
struje i vremena delovanja za8tita bude u skladu sa clanom 69. ovog pravilnika;
5) za8tita pantlelno spojenih provodnika zajednickim zaStitnim uredajem mora biti
podesena na zbir dozvoljenih struja pojedinih provodnika ako su elektriene karakteristike
pantlelno spojenih provodnika jednake (materijal provodnika, izolacija, nacin polagallia,
duzina i presek) i ako ti provodnici nemaju nikakvih ogranaka po svojoj duiini kojoj je
namenjena zaStita.
Clan 11.
Osiguraci za za8titu opreme i pripadajucih vodova od preoptereeenja moraju biti
postavljeni u instalaciji na mestu svake promene struje izazvane smanjenjem preseka pro-
vodnika ili materijalom provodnika ili izolacijskim materijalom ili naCinom polagaqja,
osim pod uslovima navedenim u clanu 69. stav 3. ovog pravilnika i kad za8tita od preop-
tereeellia provodnika veee dozvoljene struje zastiCtlie i provodnik maqje dozvoljene stru-
je:
Altemativna zastita od preopterecenja moze biti postavljena u bilo kojoj laCki po
duzini polaganja voda ako se pomoeu nje stili svaki deo voda u kome se mellia presek,
materijal provodnika, vrsta izolacije, izrada i naCin ili mesto polagaqja instalacije i ako su
provodnici zastieeni od slnlie kratkog spoja u skladu s odredbama clana 74. ovog pravil-
nika (da u vodu nema ogranaka po celoj dufini).
Zastita iz stava 2. ovog clana moze izostati ako duiina polozenog voda nije veea
od 3 m, ako na njemu nema ogranaka provodnika, ako je tako izveden da urnaqjuje, pod
uslovima ocekivane upotrebe, opasnost opterecenja usled greske, ako nije polozen u blizi-
ni zapaljivog materijala i ako ne ugrozava osoblje.

503
 Clan 72.
Automatsko isldjueer\ie napona izvom prilikom nastanka stnije kmtkog spoja mo-
m biti takvo da za8titoi uredaj obezbedi prekidar\ie struje koja teCe u stnijnom kolu pro-
vodnika pre nego ~to uveCaha stnija bude uzrok o(AIS!losti zbog termickog ill mebaniCkog
delovar\ia u provodnlcima, mMinama ill elektriCnim uredajima,

Clan 73.
OCekivane vrednosti maksimalnib i minimalnib stnija kmtkog spoja u instqlaciji
mor.\iu se utvrditi odgovamjuCim promeunom, mreZnim analizatorom i merer\iem u in-
stalaciji.
Prilikom promeuna maksimalne stnije kmtkog spoja mom se koristiti mreZ.a konfi·
gumcije koja daje minimalne impedanse, a izmeunata vrednost uz nazlvni napon uveeava
se za 10%.
Prilikom promeuna minimalne stnije kmtkog spoja mom se koristiti mreza konfi-
gumcije koja daje maksimalne impedanse, a izmcunata vrednost smar\iuje se za
20%.
Za postavljanje za8titnog uredaja na napojnoj stranl potro~acke mreze momju se
obezbediti slede6i podaci:
!) maksimalna ~ vrednost udarne struje kmtkog spoja radi dinamickib i meba-
nickib naprezar\ia strujom kmtkog spoja;
2) maksimalna stnija kmtkog spoja mdi dimenzioniranja struje prekidar\ia zMtit-
nib sldopnib uredaja;
3) minimalna struja kmtkog spoja radi pouzdanog delovar\ia zM!itnih uredaja pro-
tiv kmtkog spoja.

Clan 74.
Svaki rasldopni uredaj za za8titn od kmtkog spoja mora ispuniti sledeee zabte-
ve:
1) rasklopni uredaj ill stnija prekidar\ia mom zadovoljiti nazlvni napon i oeekivane
vrednosti maksimatoe struje kmtkog spoja na mestn postavljanja. Matjja msldopna stnija,
odnosno rasldopna snaga dozvoljena je na stranl napajanja ako je postavljen drugi ~tni
rasklopni uredaj koji ima traZenu rasldopnu snagu. U tom slueaju kamkieristike oba ure-
daja moraju biti tako usaglaSene da energija koja prolazi kroz za8titni msklopni uredaj na
stranl napajar\ia ne prelazi vrednost koju podnosi zM!itni rasldopni uredaj na strani potro-
sr\ie i prikljueeni vodovi koji se ~lite;
2) sve struje kmtkog spoja u bilo kojoj taCki instalacije moraju biti prekinute u vre-
menu koje ne prelazi dozvoljeno vreme iz taCke 2. ovog Clana.

Dozvoljeno zagrevarlie kmtkim spojem

Dozvoljena temperatura u odnosu na primenu izolacije ograniCava trajar\ie kmt-

kog spoja od 0,2 s do 5 s, sto zavisi od vrste provodnika i kablova, i iznosi:
I) 1600 C za izolaciju od polivinil-hlorida (P);
2) 2000 C za izolaciju od prirodne gume ill impregniranog papira (G);
3) 2200 C za izolaciju od butil-gume (sintetska guma) (B);
4) 2500 C za izolaciju od umreitenog polietilena (X) ill od etilen-propilenske gume
X, Ep).

504
 Pod pretpostavkom adijabatskog zagrevanja uz poretnu tempemturu, maksimalno
dozvoljena pogonska tempemtum za normalan md i vreme potrebno da s!r4ia kmtkog
spoja prouzroJalie graniwe tempemture izm~unavl\iu se prema izrazu:

{t- k~
I
gde je:
t - vreme, u s;
A - presek provodnika, u nun';
I - efektivna vredoost struje kratkog spoja, u amperima;
k - koeficijent (faktor) koji iznosi:
115 - za bakarne provodnike sa izolacijom od polivinil-hlorida (PVC);
135 - za bak;une provodnike sa izolacijom od materijala navedenih pod 1), osim
polivinil-hlorida (P).

Clan 75.
Uredl\j za za§titu od struje kratkog spoja mora biti postav1jen na mestima na koji-
ma je slllllllien presek provodnika iii drugih promena.
Uredl\i za zdtitu oil struje kratkog spoja ne mom se postaviti na mestima smaqje-
llia preseka provodnika lli drugih promena ako su istovremeno zadovoljeni sledeCi oslo-
vi:
1) uredaji za zdtitu postavljeni na strani izvom energije na Cijem ogranku se me-
nja presek ili ima drugih promena iz ~lana 74. ovog pravilnika moraju imati takve kamk-
teristike da za!ti04ju ceo vod u vremenu delovaqja za!tite;
2) du!ina ogranka provodnika preseka S2 postavljenog na strani potro!llie od me-
sta gde se presek provodnika smaqjuje ne sme p~i vrednost odredenog dijagrama na sli-
ci 10, u odgovarajueoj razmeri.

Stika 10

gde je:
MB - L1, maksimalna du!ina provodnika preseka S1 za§tieenog za!titnim uredl\jem u
tacki M;
MC - L2, maksimalna du!ina provodnika preseka S2 za§tirenog za!titnim uredl\jem u
ta~ki M
Maksimalna dozvoljena du!ina ogranka od taCke 0 preseka S2 zdticenog od krat-
kog spoja zdtitnim uredl\jem u ta~ki M odre<ltlie udaljenost OB.
DuZine L1 i L2 utvr<ltliu se na odgovarajuCi naCin, s obzirom na nazivni napon,
impedansu izvora, pammetre provodnika kablova i karakteristike zdtitnog uredl\ja.

505
 Za§titni uredaj protiv kratkog spoja ne mora se postaviti u sledeeim slu"'.ievi-
rna:
- kad je kabl dliZine do 3 m polozen tako da nije izlozen osteeeqju;
- kod mernih strujnih kola u kojima neoeekivano iskljuee11ie napona napajallia
mote prouzrokovati vete opasnosti od kratkog spoja

Clan 76.
Kod :zaStitnih uredaja pouzdanost aktiviranja zastite od kratkog spoja utvrduje se
na bazi elektromagnetskog delovallia struje kratkog spoja tako da je minimalna struja
kratkog spoja koja se oeekl.Ue najmallie za 1,25 do 1,5 pula veea od podesene struje zasti-
te, pri eemu vreme de!ovanja za§tite zavisi od zastitnog uredaja i pod.Senosti vremena
delovallia
Kod topljivih osiguraea pouzdanost aktiviranja zastite od kratkog spoja utvrduje se
ntinimalnom stnliom kratkog spoja pri kojoj odgovarajuce vreme delovanja prema karak-
teristici osiguraea znaCi i vreme delovanja za8tite od kratkog spoja

Clan 11.
Uredaj za zastitu od preopterete11ia cija je rasldopna snaga uz nazivni napon jed-
naka ili veta od vrednosti oeekivane struje kratkog spoja na mestn na kome je postavljen,
moze se smatrati i zastitom od kratkog spoja provodnika od te tacke do potro8aea.

Clan 78.
Karakteristike za!titnih rasldopnih uredaja moraju biti usaglasene tako da energija
koja protiee rasklopnim uredajem za zastitu od struje kratkog spoja ne prede vrednost ko-
ju moze podneti, bez osteeenja, rasldopni uredaj za zastitu od preopterecenja.

Clan 79.
Smatra se da su provodnici koji napajaju samo trajno prikljueene uredaje odgova-
flliuee z.Stieeni od prekomeme struje ako potro!ae ne moze lako povuCi vecu struju od
dozvoljene struje optereeeqja prikljucenih provodnika i ako su isput1ieni zahtevi iz clana
71. ovog pravilnika.
Clan 80.
Kod provodnika koji se napaja iz izvora koji ne daje struju veeu od dozvoljenog
optereeeqja provodnika (npr. neke vrste transformatora, transformatori za zavarivanje,
termo-elektricno generirane energije, neki elektrohentijski izvori itd.) z.Stita od preopte-
reeenja i kratkog spoja nije obavezna.

V. POSEBNI ZAHTEVI ZA ELEKTRICNE UREE>AJE

clan 8!.
Elektriene m.Sine, transformatori, kondenzatori, ispravljaCi i akumulatori moraju
biti za§ticeni od prodora stranih tela, praSine i vode, u skladu sa odgovarajucim jugoslo-
venskim standardima za z.Stitu elektriene opreme.
Elektriene maSine, transformatori, kondenzatori, ispravljaCi i akumulatori moraju
biti obezbedeni od mehanickih o8tecenja i imati odgovarajuee hladenje.

506
 Prilikom ugradnje elektrillnih uredaja u prostore sa temperaturom okoline veoom
od nazivne temperature potrebno je smaqjiti pogonsko opterecenje na odgovarajucu
vrednos~ prema uputstvu proizvodaea.

Clan 82.
Elektri~ne mlcline na radil~tima (za otkopavaqje i pripremu) ina mestima koja su
izlozena mehani~kim o!teeel\iima moraju biti otpome prema mehanickim o!teeel\iima i
potresima.
Svaka elektri~ ma!ina mora biti preko odgovarajueeg rasklopnog aparata, pri-
klju~ena i za!ticena od preoptereeenja i kratkog spoja.
Ako se masina napaja savitljivim kablom, kabl se mora uvesti u priklju~ orman-
Cic kroz odgovarajucu uvodnicu koja spreeava da se kabl preoStro savija ili o!tei:uje.

Clan 83.
Transformatori predvideni za monta.Zu na kopu moraju biti zatvoreni i izvedeni
tako da odgovaraju uslovima upotrebe (npr., moraju biti zlclticeni od potresa). Ovaj zah-
tev se ne odnosi na transformatore u zatvorenim elektri~nim pogonskim prostorija-
ma.
Transformatori sa naponom veCim od 50 V na gomjoj naponskoj strani moraju bi-
ti izradeni tako da se mogu iskljuCiti pod optereeel\iem i ostati u beznaponskom sta-
nju.
Ure(!aj za iskljuC.I\ie ne sme biti udaljen od transformatora vise od 100 m. U slu-
eaju opasnosti, iskljueanje moze biti i daljinsko, osim za meme naponske transformato-
re.
Transformatori snage iznad 630 KVA moraju biti zasticeni na gomjoj ili dol\ioj na-
pojnoj strani zastitnim prekida~ima.

Clan 84.
Transformatori za napajaqje kola: signalizacije, upravljanja, dojave i malog napona
moraju biti izvedeni tako da ne moze doCi do preskoka gornjeg napona na namotaj do-
njeg napona.

Clan 85.
Kondenzatori snage mogu se puniti samo nezapaljivim sredstvima cija je upotreba
dozvoljena u zatvorenim prostorijama.
Kondenzatori se smeju upotrebljavati samo ako njihova struja praznjenja ne uti~e
na str4ina kola za!titnog ure(!aja.

Clan 86.
U slucaju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora mora se automatski prilago-
diti jalovoj struji.

Clan 87.
Kondenzatori snage moraju biti priklju~eni tako da se posle iskljucenja bezopasno
isprazne. Bezopasno prainjenje nece biti postignuto ako se kod jednog kompenziranog
motora iskljuC.I\iem motora ne zaustavi rotor (na primer: kod visemotomog pogo-
na).

507
 Sklopni aparat za kondenzator snage mora odgovarati zahtevima odredenim u
uputstvu proizvodai!a kondenzatora.
Clan 88.
Kod stalnih akumulatorskih baterija pojedine eelije moraju biti izolovane prema
okviru, a okvir prema zemlji. U tu svrhu mogu se upotrebljavati samo izolatori koji pod
dejstvom elektrolita ne postaju provodljivi.

Clan 89.
KuCista sklopnih aparata, razvodnih uredaja i prikljuCnih orman6ea moraju biti
konstruisana tako da odgovaraju uslovima rada i da su zaStieena od dodira delova pod
naponom i prodora stranih tela, praSine i vode, u skladu sa propisima o jugoslovenskim
standardima za zastitu elektri~ne opreme.
Rasklopni aparati moraju da budu obezbedeni od mebanickog osteeenja, da imaju
odgovarajuee hladenje i da su elektricki zaSticeni od preoptereeellia i kratkih spojeva.

Clan 90.
Svako sklopno iii razvodno postrojenje, bez obzira na to da 1i se sastoji od jednog
iii vise aparata, mora imati rastavljacku napravu, odnosno rasklopni aparat, iii viSe njih,
pomoeu kojih se moze sigumo odvojiti od napona radi izvodellia radova (iii intervencija).
Za rasklopne i razvodne uredaje sa vise dovoda, u neposrednoj blizini radili!ta u svakom
dovodu mora biti predvidena jedna rastavlja~ka naprava.
Svaki rasklopni i razvodni uredaj koji prati radili!te melliajuci, po potrebi, mesto,
ako ima viSe od tri odvoda, mora imati u blizini radili!ta (ne dalje od 50 m) na dovodu
rasklopni aparat kojim se moze iskljuciti i odvojiti od napona pod teretom.

Clan 91.
Kod prekidai!a i kod sklopnih i razvodnih uredaja naiivnog napona od 1000 Vi vi-
Se, koji se nalaze van zatvorenih elektri~nih pogonskih prostorija, rastavljaCi u dovodu
moraju biti blokirani prekidaeem iza sebe, osim uCinskih rastavljai!a i rastavnih sklop-
ki.
Prekida~i, rastavne sklopke i topljivi osiguraCi nazivnog napona od 1000 V i viSe
moraju imati i rastavljac koji omogueava beznaponsko stal1ie, osim kod:
I) izvlaCivih sklopki i prekidaCa, koji se izvlaeenjem odvajaju od napona;
2) topljivih osiguraes ispred naponskih transformatora do graniene snage od 1000
VA

Clan 92.
Rasklopni i razvodni uredaji napona mreze od 1000 Vi vise, zatvorene izrade, po-
stavljeni van elektrienih pogonskih postrojellia, moraju biti konstruisani i montirani tako
da je otvarallie njihovih vrata moguee samo ako su iskljueeni i ako pri otvorenim vratima
ne moze doCi do sluesjnog dodira sa naponom.
Blokada vrata je obavezna samo ako se iza vrata ne nalazi mreZ. iii druga za!tita
od slui!ajnog dodira i ako vrata nisu zakljuesna.

508
 Clan 93.
Svi sklopni uredaji, kao ~to su prekidaCi, sklopke, rastavlja~i itd, moraju biti insta-
lirani tako da sene mogu slumjno ukljucivati (npr. pad predmeta, potresanje) ida su lako
pristupaCni za komeenje i kontrolu.
Clan 94.
Neoklopljeni rasklopni uredl\ii mogu biti postavljeni samo u zatvorenim elektriC-
nim pogonskim prostorijama u kojima je pristup dozvoljen samo posebno strueno ospo-
sobljenim licima. Izvan takvih prostorija mogu se upotrebljavati samo oklopljeni i zatvo-
reni rasklopni uredl\ii.
Clan 95.
Neizolovani delovi sklopnog aparata i razvodnog uredl\ia koji su u pogonu pod na-
ponom moraju prema zemlji imati minimaloe razmake propisane u clanu 13. ovog pravil-
nika.

Clan 96.
Ako se sklopni apsrati ili osiguraCi mogu opslu.Zivati samo kad su vrata razvodnog
polja, odnosno rasklopnog uredaja otvorena, preko poluge iii pomoeu klje~ta, i ako se de-
lovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu videti samo kad su vrata otvorena, iza tih
vrata mora postojati jos jedna ~tita od sluCl\inog dodira, na kojoj mora biti napisano
vidno upozorenje o visokom naponu, a, po potrebi, mogu biti izrezani i otvori za posluii-
v8J1ie.
Clan 97.
Svi elementi rasklopnog i razvodnog uredl\ia moraju biti prilagoaeni rasldopnoj
snazi i delovanju struje kratkog spoja koja mote nastati
Clan 98.
Na razvodnim uredl\iima i rasklopnim aparatima, sa ugradenim elementima naziv-
nog napona od 1000 V i vi~e, mora biti taeno naznaeena raskiopna snags i maksimalna
struja kratkog spoja za koju su gradeni.
Clan 99.
Pri naponu od I000 V i viSe, dozvoljena je upotreba samo mernih uredaja priklju-
eenih na sekundarna kola mernih transformatora koja u jednom polu moraju biti uze-
mljena.
clan 100.
Blokiranje elektricnih rasklopnih i razvodnih uredl\ia, narocito u 11iihovim signal-
rum kolima, mora biti ispravno i ne sme se eliminisati Qjihovo delov8J1ie.
Clan 101.
Rasldopni aparat i prikljuCci na razvodne uredaje moraju biti jasni, a trajno prievr-
seenim natpisirna mora biti oznaeeno kom delu mreze iii pogonskom sredstvu pripadaju.
Kod sistema eelija natpis mora biti vidljiv pri otvorenim i zatvorenim vratima, prilikom

509
eventualnog prolaska pozadi, i mora biti naznaceno pode8avanje kratkospojnih okidaea i
potrebne nazivne struje osiguraCa, kao i drugih za§titnih elemenata.
Ko.d razvodnih uredl\ja iznad 1000 V osnovna funkcija razvoda i tok energije mo-
raju biti spolja vidljivi. Svaki razvod mora biti vidno oznaeen propisanim oznakama
Goli vodovi i sabirnice kod napona od 1000 Vi vi§e, moraju biti oznaeeni bojama
prema odgovarajucem jugoslovenskom standardu.

Clan 102.
Kod nazivnog napona od 1000 V i vise, za svaku eeliju moraju biti predvidene do-
voljno dimenzionirane, pristupaene i cvrste stezaljke za prikljuCak uzernijenja na metalni
oklop.
Sklopna i razvodna postrojenja - ploee, okviri ili ormani koji nisu pristupaCni sa
zadnje strane, moraju biti gradeni tako da se dovodni kablovi mogu prikljuCivati s prednje
strane. Kod metalnih ploea dozvoljeno je provodenje kablova i vodova kroz pojedine ot-
vore na ploci samo uz upotrebu zastitnih cilindara od izolacionog materijala.

Clan 103.
ElektriCni uredl\ji k<lii bi zbog neispravnog rukovanja mogli biti opasni i koji bi
mogli prouzrokovati materijalne §tete iii bi sami mogli biti o§teCen~ moraju se smestiti u
zatvorene elekrriene pogonske prostorije.
Zatvorene elektricne pogonske prostorije moraju biti oznaeene i stalno zakljueane.
Na vratima mora biti istaknuto upozorenje da je neovla§eenim licima uiaz strogo zabra-
njen. Ako se u prostoriji nalazi postrojenje napona od I 000 V i vi§e, na vratima se mora
nalaziti tablica sa propisanim upozorenjem o visokom naponu.
Clan 104.
U blizini prilaza svakom elektricnom postrojenju moraju postojati odgovarajuCi
vatrogasni aparati. Aparati morl\iu biti konstruisani za ga§enje pozara na elekrricnirn po-
strojenjima.
U zatvorenim elektrienim pogonskim prostorijama ne smeju se dnati ulja ili druge
lakozapaljive teenosti, odnosno male'ijali.

Clan 105.
U svakQj elektrienoj pogonskoj prostoriji, zatvorenoj ili otvorenoj, na vidnom me-
stu pored elektricnog uredaja (upravljackog deJa) mora postojati jednopolna §ema, sa
uputstvima za rukovanje elekrrienim uredl\jima. Ako je principijelna jednopolna sema na-
crtana spolja na samom uredaju, ona mora biti posebno istaknuta u elektricnim pogon-
skim prostorijama.
Na opremi morl\iu postojati lako citljivi natpisi,.i to na sigurno prievcieenim tabli-
cama
Svi elekrrieni uredaji na radili§tima moraju biti izvedeni kao prenosivi ili pokretni i
moraju odgovarati uslovima primene.
Clan 106.
Za ukljuCivanje i iskljuCivanje mogu se upotrebljavati samo rasklopni aparati koji
ukljueuju i iskljueuju u svim polovima

510
 Odredba stava I. ovog Clana ne odnosi se na:
I) prekidaoo i sldopke za postrojenja vozne tice sa povratnim vodom preko si-
na·,
2) sklopke u strQjnim kolima napona do SO V;
3) sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojenjima sa nazivnim na-
ponom do 65 V;
4) sklopke u upravljackim strujnim kolima;
5) ugradene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih sredstava sa nazivnim
naponom do 220 Vi snagom do 2,5 kW, ako pogonsko sredstvo moze biti u svim polovi-
ma iskljureno u neposrednoj blizini preko druge sklopke, ili odvojeno utikarem;
6) upravljaCke sldopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih motora sa
kontrolerorn), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini, koja iskljucqje u svim
polovima;
7) sklopke rasvetnih i signatnih uredaja i sl., ako ti uredaji mogu biti iskljuceni na
napojnoj strani u svirn polovima.

Clan 101.
Prekidaci sa maguetskim okidacima ili relejima moraju se posle okidanja bloklrati
da se prekidac (sarnozapor kratkospojnih okidaea ili releja) ne bi rnogao ponovo ukljuciti
usled kratkog spoja.
Prekidaci i sklopke moraju biti smesteni tako da se usied udara, potresa i sl. ne
rnogu sami uklopiti

Cian 108.
U neposredno uzemljenim mrezarna (TI i 1N sistemima) narnotaji uklopnib
rnagneta iii uklopni elernenti moraju biti spojeni tako da se preko eventualnog zemljospo-
ja upravljajuCih vodova ne rnogu ukljuCiti, a kapacitivna struja u neuzemljenim rnrezarna
mora biti u kolu upravljlll1ia ogranicena tako da magueti sklopke ili uklopni element ne
moze stupiti u dejstvo.
Kod rasklopnih aparata sa daljinskim upravljlll1iern, mora se proveriti kapacitet zila
u vodovima, napon upravljlll1ia, kao i eventualni posredni elementi (releji, pojaCala i slic-
no), tako da sklopke i daljinsko upravljani prekidacr sigumo delqju.
Cian 109.
Sklopke i za8titni prekidacr s radnim naponom ispod I 000 V mogu irnati samoza-
pore posle delovanja zastite.
Sklopke upravljane sa mesta ili daljinski ili prekidaci sa radnim naponorn od I 000
V i viSe moraju imati sarnozapor koji spreeava ponovno uklapaqje posle automatskog is-
klapanja usled delovlll1ia z.Stite sve dok se zapor namemo ne oslobodi.
Clan IIO.
U postrojenjima sa nazivnim naponom od I 000 V i viSe smeju se upotrebljavati
samo rastavljacr kod kojihje moguee sigumo rastavlj1111ie strujnog kola u svirn polovirna i
kod kojih je to jasno vidljivo.
Clan Ill.
Upravljlll1ie rasklopnim aparalima mora biti jednostavno. U jednakim rasklopnim
aparatirna naCin i konstrukcija upravljajueeg mebanizma rnoraju biti svuda isti.

511
 Kod razlicitih rasklopnih aparata mora se upravljati pokretima istog pravca. Taj
pravac treba da bude na uredajima jasno oznaeen.
Clan 112.
Okidacr i releji na rasklopnim aparatima moraju odgovarati termiCkim i dinamic-
kim optereeenjima kratkog spoja svog ugradnog mesta i nikakvim sredstvima ne sme biti
spreeeno njihovo delovaqje.
Clan 113.
Malouljni sldopni apsrati smeju se puniti samo uljem koje je odredio proizvodac
za odnosni apsrat, a karakteristike ulja moraju odgovarati propisu o jugoslovenskom
standardu za ulja za sklopne apsrate.
Clan 114.
Pokretacr (napu!taci) i otpornici moraju biti postavljeni tako da je omogueeno od-
vodellie toplote.
Pokretacr i sliCni apsrati sa otpornicima u ulju moraju imati ugradenu posebnu na-
pravu koja automatski iskljuCqje navedene apsrate ako temperatura ulja dostigne
100%C.
Odredba stava 2. ovog clana ne odnosi se na aparate kojima pri trajnom pogonu
temperatura ne mote porasti vile od 100" C.
Rotorski pokretacr za jednofazne i trofazne motore mOfllju biti izvedeni tako da ne
mote biti prekinuto rotorsko kolo preko pokretaCa. Pokretacr koji ne odgovaraju ovom
zabtevu mogu se upotrebljavati samo uz primenu posebne za!titoe otpomosti, preko koje
rotorsko strujno kolo motora ostaje stalno zatvoreno.
Clan 115.
Utikacke naprave mogu se upotrebljavati ako su blokirane tako da se kontakrni de-
lovi glavnih provodnika rastavljaju ill spajaju samo ako nisu optereeeni ill ako je rastavlja-
llie i spajanje moguee samo uz pomoe alata i1i kljuea.
Odredba stava 1. ovog Clana ne odnosi se na utikacke naprave sa nazivnim napo-
nom do 220 V i nazivnom strujom do 25 A naizmenicne ili do 6 A jednosmeme stru-
je.

Clan 116.
Za prikljuCak prenosivog potro!aea mogu se upotrebljavati samo prikljuCnice sa
za!titnim kontaktom. Spajaqje za!titnog voda mora nastupiti pre spajaqja glavnih vodova,
a rastavljanje posle. PrikljuCnica mora biti izvedena tako da sene mote u nju utisnuti uti-
kaC bez za!titnog kontakta

Clan 117.
Radi za!tite od dodira, za!tieeni kontakrni delovi moraju biti na dovodu, a neza!ti-
eeni na odvodu, izuzev utikacke naprave za punjel\ie akomulatorskih baterija. Utikac mo-
ra biti tako uCvr!een na prikljucnicu da je nemoguee sluCajno odvajal\ie utikaCa od pri-
kljuCnice.

512
 Clan 118.
. Ak~ ~e u istom pogonu koriste i utikaa za razliate napone, frekvencije i vrste stru-
Je, ~ora J;>ttt. onemogueeno stavljanje utikaea u prikljucnicu drugih nazivnih napona. Za
svaki naztvm napon mora postojati posebna vrsta prikljuCnica u koje se mogu staviti sa-
mo utikaa istog napona.
Clan 119.
Topljivi osigurili, koji se ne mogu zamenjivati kad nisu pod naponom, moraju biti
izradeni i postavljeni tako da se mogu bez opasnosti zameniti odgovarajucim pomoCnim
sredstvom.
Kod topljivih osiguraea sa narezom i glavom za uvrtaqje, delovi sa narezom mora-
ju biti prikljueeni na odvod struje. Oct toga se izuzimaju osiguraci na mestima rill kojima.
se mote pojaviti napon sa dovodne strane ako odvod nije ta~no odreden.
Ojlravljeni topljivi umeci ne smeju se upotrebljavati. Dozvoljenaje upotreba samo
originalnih umetaka koje su ispitali i oznaCili proizvodac~ sa jasnom oznakom da su brzi
iii tromi ili specijaJni rudni~ki (kombinovani sa naznaeenom nazivnom stf4iom). Osigura-
ci moraju biti ispravni, snabdeveni odgovarajucom glavom (poklopcem) i neosteeenim
zastitnim staklom u glavi.
Clan 120.
Sva mesta rada i mehanizacija na povrSinskom kopu moraju biti osvetljeni.

Clan 121.
Rasvetne annature moraju biti izvedene za spoljnu montatu, a nosaCi rasvetnih
armatura (stubovi) moraju da izdrfe silu vetra na mestu upotrebe.

Clan 122.
Za sigualizaciju trenutnim gaseqjem svetlosti smeju se upotrebljavati izvori svetla
sa kratkim vremenom gaS.nja i paljenja.

Clan 123.
Svetiljke na nazivnom naponu veeem od 50 V moraju biti Z8Sticene staklom ili
odgovarajuCim materijalom.
Odredba stava I. ovog clana ne odnosi se na fluorescentne svetiljke postavljene u
zatvorenim prostorijama. Najmanji stepen zastite za sve svetiljke mora biti IP 44.
Rasvetna armatura mora se za!tititi mrezom od celicne Zice preenika najmanje 3
mm i otvora najvi§e 10 em.
Celi~ mreza se ne mora staviti kod rasvetnih armatura postavljenih na visini
iznad 2,5 m.
Clan 124.
Dovodni provodnici u samoj svetiljci moraju biti izolovani izolacijom otpomom
prema unutra!qjoj temperaturi svetiljke.
Elektrieni provodnici u kablu ne smeju biti optereeeni sopstvenom masom svetilj-
ke iii prikljuenog kabla, a svetiljka mora biti prievrseena ili obesena tako da svojom ma-
som ne optereeuje kabl.
PrikljuCni kabl mora biti priCvr!cen na svetiljku tako da svetiljka ne izgubi osobine
mehani~ke za!tite i da se eventualnim zatezaniem ne osteti kabl.

33-1 513
 Clan 125.
Rasvetno postrojenje moze se napajati naponom do 220 V prema zemlji, s tim da
se granlca ne sme prekoraCiti ni u slue$ kvara. Rasvetno postrojenje priklju~eno na jed-
nosmemu mr.Zu moi1e se napajati i naponom veCim od 220 V prema zemlji ako je ras-
vetna iostalacija izvedena kao stalna i ako su upotrebljena samo izolovana grla Ciji su spo-
ljni delovi u celini' izradeni od izolacionog materijala.

Clan 126.
Pad napona u rasvetnoj mreZi moze biti toliki da napon rasvete ne odstupa od na-
zivnog napona za viSe od 5%, nezavisno od promene napona u mre:li

Clan 127.
Svako strujno kolo osvetljenja mora biti za8tieeno od kratkog spoja topljivim ill au-
tomatskim osiguraCima. U topljivim os~a moraju se upotrebljavati samo odgova-
rajuCi umeci (patrone) koji deluju brzo, bez usporavanja. Nazivna stf4ja za8titnog uredaja
sme iznositi maksimalno 16 A kod jednosmeme, a 25 A kod naizmenifue struje.

Clan 128.
Svetiljke i pribor mogu se upotrebljavati samo ako su izolovani za radni napon
najmanje 250 V.
Za nazivni napon veCi od 50 V smeju se upotrebljavati samo grla svetiljki koja
odgovaniju propisima o jugoslovenskim standardima za sijalifua grla.
Grla svetiljke sa sijalicom koja ima zarnu nit moraju biti u eeliji za pllflienje aku-
mulatorskih baterija zastieena tako da je nemoguee odvijarije sijalice.
Odredba stava 3. ovog Clana ne primenjnje se na prostorije u kojima se pune is-
klju~ivo male baterije.
Malim baterijama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se baterije koje prilikom pu-
Qjenja uzimaju najvise 0,5 kW snage (nazlvna struja puQjenja x nazlvni napon pllflie-
nja).
ctan 129.
Za rasvetna strujna kola mogu se koristiti prenosivi kablovi sa bakarnim provodni-
cima najmanjeg preseka 2,5 mm2, a mogu se upotrebljavati i provodnici preseka 1,5 mm2
ako su posebno mebani~ki zastieeni od osteCenja (npr. u za8titnqj cevi).

Clan 130.
Rasvetna instalacija IT sistema nazivnog napona veteg od 50 V mora biti za8tieena
uredajem koji ee isldjuCivati napon napojnog kabla kad izolacija rasvetne mreze padne
ispod vrednosti od 4 k.CI.
Clan 131.
Kao za8titno uzemljeQje rasvetne mreze nazivnog napona veteg od 50 V koristi se
mreia opsteg uzemljeQja pogonske trafostanice iz koje se napaja ta rasvetna mreza.

Clan 132.
Sigualni uredaji moraju biti napajani iz izvora koji je galvanski odvojen od elek-
troenergetske mrefe.

514
 NajveCi dozvoljeni napon za signalne uredaje je 220 V, s tim da se pri naponu ve-
eem od SO V ptimenjl.liu zdtitne mere od napona dodira.

Clan 133.
U 'instalaciji slgnalnih uredlija pojedina strujna kola moraju se Stititi od kratkog
spoja, a izvori struje od preoptereeenja.
Odredba stava I. ovog clana ne prlmenjuje se na strqjna kola u. kojima struja krat-
kog spoja nije veea od 10 A i kod kojih strqja kratkog spoja izvora napajanja signalnog
ure<fllja nije veea od dozvoljenog lnlinog optereeenja kabla ill voda.

Clan 134.
Ure<fllji signalnog postroje!lia za davanje signala mofl\iu biti insts!irani tako da nije
moguee s1uCajuo davaqje signala.

Clan 135.
Svi uredaji signainog postrujellia mo~u imati odgov~uCi stepen zdtite, najma-
rije IP 44, i m~ biti zatvoreni tako da se mogu otvarati bravom ill alatom.
Ako ure<fl\j ima viSe od dva prikljuena mesta, prildjuCni de1ovi svib ure<fllja moraju
biti posebno oznaCeni da pogr~no prikljuCivanje ne izazove smetnje u pogonu.

Clan 136.
Na mestu davllllia signala mora da postoji kontrola datog signala, ij. odnosni ure-
<fllj mora da signalizira prekid u strujnom ko1u uredlija za davallie signala.

clan 137.
Prilikom prlmene zaStitnih mera, kao zastitno uzemljenje m~e se koristiti mref.a
zaStitnog uzemljellia e1ektroenergetske mreZe, na kojn se uzemljnju svi signalni ureda-
ji

Clan 138.
Te1efonske centrale mofl\iu biti takve da je moguee ispravno opsluZivaqje svib
aparata prildjueenih na centralu i mora postojati mogucnost prijema poziva kod zauzetib
pojedinih kombinacija istovremenih veza, operatorom na ATC.
Te1eiO!lske centrale mor$ b1ti naJllliane tako da je obezoeden njihov rad llllima-
nje j~ 10 h pos1e prekida napl\iallia iz e1ektroenergetske mreie. U s1uCl\ju napajanja iz
posebnog izvora mora uvek postojati 100% rezerve.

Clan 139.
Te1efonski aparati postavljl\iu se na mestima koja obezbednju signrnost ljudi i po-
gona rudnika (npr.: crpne stanice, glavna razvodna i sldopna postrojellia, glavne trafosta-
nice, glavna mesta transporta i pretovara, zborna mesta grupe radillita ili vainijib radili-
§ta, mestn na kome se rukl.lie eksp1ozivom, dispeeerski centri signrnosne sluibe, energeti-
ke lli transporta, raskrsnice, ie1eznicke stanice i sl.).
Na vrlo prometnim mestima (ie1eznicke stanice, raskrsnice) na kojima nije instali-
ran te1efon, moraju biti postavljeni znakovi koji pokazl.liu pravac i udaljenost do najbli.Zeg
te1efonskog aparata.

33*-1 515
 Clan 140.
Na mestima na kojima je usled buke oteZllno sporazumevanje, telefonski aparati
moraju se staviti u zatvorene kabine ill, izuzetno, u zaklone koji zastieuju aparat sa svih
strana, osim sa pristupne strane i odozdo. Takav ..Stitni zaldon treba da bude od materi-
jala koji apsorbujebuku. Montirani telefonski aparati moraju da imaju, pored mikrotele-
fonske kombinacije, jos i .Pomoeuu slusalicu za drugo uvo.

Clan 141.
Pozivni uredaj telefonskog aparata mora da daje prodoran signal, a u prostorijama
sa intenzivnom bukom i pozivni signal mora delovati na posebno jak signalni uredaj od
najmanje 90 dB na I m udaljenost~ koji se uldapa pozivnim znakom, a isldapa podiza-
njem mikrotelefonske kombinacije ili posebnim delovanjem na signalne uredaje.
Uredaj iz stava I. ovog clana mora da uldapa signalni uredaj u slucaju primljenog
pozivnog signala.

Clan 142.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene i zaiitieene najmanje IP 44, sa poklopcima
koji se mogu otvarati samo pomoeu alata.

Clan 143.
Za radio-veze na kopu moraju postojati posebni kanali svake tebnoloske celine za
obostrano komuniciranje sa dispeeerom i zajednicki kana! kojim dispecer odasilje vesti
svim tebnoloskim celinama.

Clan 144.
Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilagodena za promenu po-
loZaja. Ona mogu biti ugradena na druga postrojenja ill posebno izvedena kao rasklopne i
razvodne baterije koje prate radiliste, odnosno ostala prenosiva postrojenja

Clan 145.
Prenosiva pogonska sredstva za nazivni napon veCi od 220 V moraju se prikljuci-
vati samo savitljivim kablovima. Ako se takav kabl za vreme njegovog pogona pomiCe, ili
je u pogonu izlozen narocitom mebanickom osteeenju, a polozen je bez mebanicke zaiiti-
te, mora se zaiitititi posebnom kontrolnom napravom koja iskljueuje napon sa kabla u
slueaju:
I) prekida zastitnog uzemljenja ill kontrolnog provodnika;
2) kratkog spoja izmedu kontrolnog provodnika i ..Stitnog uzemljenja;
3) mebanickog osteeenja kabla spolja, pri eemu se konstrukcijom kabla mora osi-
gurati da prvenstveno dode do pojave opisane u tac. I. i 2. ovog clana iii semora obezlJe..
diti odgovarajuca ..Stita.

Clan 146.
Napojni savitljivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava treba, po pravilu, da bu-
du prildjueeni na ta sredstva utikackom napravom, s tim da se na kraju kabla nalazi nati-
kac, a na pogonskom sredstvu utikac.

516
 Odredba stava I. ovog clana ne odnosi se na sredstva snage do I kWkod kojih uti-
kaCka naprava mo~e biti i na drugom kraju voda, niti na pogonska sredstva kod kojih ne-
ma potrebe za odvajanjem od kabla. Odseeke savitljivog kabla za prenosna pogonska
sredstva moguce je spajati samo pomoeu utikaCke naprave.
Svako prenosno pogonsko sredstvo ili viSe lliih medusobno evrsto povezanih mo-
roju biti napajani posebnim vodom. Od tih vodova, kao i sa samih prenosnih uredaja nije
dozvoljeno izvoditi ogranke.

Clan 147.
Svako stnlino kolo prenosnog osvetljenja napajanog iz mrel!e napona veeeg od 50
V mora biti galvanski odvojeno od ostale mre~e i posebno osigurano od opadanja otpor-
nosti izolacije ispod granice iz Clana 130. ovog pravilnika. U njemu se mora automatski
iskljuCiti napon u napojnom vodu svetiljke pomoeu sklopnog zastitnog uredaja. Nazivni
napon veCi od 220 V nije dozvoljen.

Clan 148.
U instalaciji prenosivog osvetljeJiia napona veeeg od 50 V do 220 V svaka druga ar-
matura mora biti rastavljena utika~kom napravom, a kablovi i provodnici spojeni samo
tom napravom.
Clan 149.
Rucni elektricni ala~ grejaCi kablovske mase i lemilice mogu biti napajani stnliom
maksimatnog napona do 220 V, a aparati za vulkanizaciju i zavarivanje - strujom napona
~vise do 1 000 v.

VI. KABLOVI I VODOVI

Clan 150.
Neizolovani vod moZe da se upotrebljava samo:
1) kao vozna Zica;
2) kao za8titni vod u elektricnim i zatvorenim elektriCnim pogonskim prostorijama
i u rasklopnim i razvodnim postrojenjima sa nazivnim naponom od 1 000 V i viSe;
3) kao sabirnica i spojni provodnik u rasklopnim i razvodnim postrojenjima.

Clan 151.
Za povrSinske kopove koriste se kablovi i izolovani provodnici prema propisima o
odgovarojucim jugoslovenskim standardima.

Clan 152.
Za statno polozene kablove moraju se koristiti armirani kablovi ili kablovi sa za-
stitnim provodnikom postavljenim koncentricno oko svih faznih provodnika zajedno ili
oko svakog faznog provodnika pojedinaeno.

Clan 153.
Spoljni zastitni sloj (plaSt) kabla mora biti mehanicki otporan. Na savitljivim ka-
blovima spoljni zastitni sloj mora biti homogen i otporan prema cepanju i habanju.

517
-
U>
00

Tabela 6
Preseci kablova u zavisnosti od struje mgnog optereeenja za temperature okoline 25o/.C

Kablovi tipa
Kablovi tipa

Nazivni GN 0,6/l EpN 0,6/1 EpN 3,6/6 Nazivni XP; EpP XHP;BpHp
presek pro- pp 0,6/1 PHP 3,6/6
kV kV kV presek pro- 0,6/1 kV 3,6/6 kV
kV kV
vodniks, A A A vodniks, A A
A A
umm* umm*
1,5 21 28 - 1,5 18
2,5 28 39 - 2,5 25
4 38 52 - 4 34
6 51 66 - 6 tl4
10 66 91 88 10 60
!6 88 120 121 16 80 86 105 120
25 125 165 !54 25 105 110 134 154
35 14S 200 187 3S 130 13S 160 186
50 182 251 233 50 160 165 198 223
70 228 308 282 70 200 20S 247 280
9S 273 369 340 9S 245 250 306 345
120 317 433 392 120 285 285 360 398
ISO 378 496 44S ISO 325 325 420 453
18S 370 370 478 S30
18S 411 S6S S10 240 430 430 550 620
 Clan 154.
Metalni omotac kabla mora biti izveden tako da svi elementi omotaea budu me-
dusobno galvanski spojeni u celom preseku, i to najmanje na dufini od 10 preCnika ka-
bla. Metalni omotae se uraeunava u presek za8titnog voda.

Clan 155.
Presek kabla odredqje se na osnovu jacine stn.Ue trajnog optereeenja. Ako tempe-
ratura okoline iznosi 25' C, dozvoljena jaCina struje trajnog optereeenja za odredeni pre-
sek ne sme biti veea od vrednosti navedenib u tabeli 6 ovog pravilnika. Ako je temperatu-
ra okoline veea od 25° C, dozvoljena jacina struje trajnog opterecenja odrednje se prema
tabeli 7 ovog pravilnika.

Tabela 7
Dozvoljeno slrujno optereeenie u zavisnosti od temperatnre okoline

Temperatura Dozvoljeno strujno optereeenje

okoline u % vrednosti navedenib u tabeli 6
do ~.;C

20 106 106
25 100 100
30 92 93
35 85 87
40 75 79
45 65 71
50 53 61

Navedena optereeenja odnose se na slueaj kad su kablovi polozeni na medusob-

nom rastojanju jednakom najmanjem preCniku kabla.
Odredeni presek kabla mora odgovarati odabranoj za8titi od preoptereeenja i od
kratkog spoja
Kontr\)la zagrevanja kabla maksimalnom stn.Uom tropolnog kratkog spoja mora se
izvrsit~ pri eemu maksimalno zagrevanje kabla kratkim spojem mora odgovarati uslovi-
ma iz clana 74. ovog pravilnika.

Clan 156.
Odredeni presek kabla mora odgovarati padu napona, koji ni za jednog potrosaea
ne sme iznositi vise do 15% u najnepovoljnijem sluCaju. Kao najnepovoljniji slueaj, u srni-
slu ovog pravilnika, smatra se pwtanje najoptereeenijeg pogona u rad, uz normalno opte-
reeenje ostalib potrosaea prikljueenib na tu trafostanicu, pri cemu se moraju uzeti u obzir
i padovi napona usled induktivne otpomosti ako iznose vise od 10% od vrednosti pada
napona usled radne otpomosti kabla. ·

Clan 157.
Kablovi i vodovi, bez obzira na dimenzionisani presek prema odredbama cL 155. i
156. ovog pravilnika, moraju imati najmanje sledeee preseke bakamog provodnika:
1) pri nazivnom naponu do I 000 V:

519
 a) stalno polozeni kablovi i vodovi u prostorijama . . . . . . . . . . . . . 1,5 mm';
b) privremeno polozeni kablovi i vodovi u prostorijama. . . . . . . . . 2,5 mm';
v) privrenieno ill povremeno polozeni vodovi koji, osim zila za
upravljanje i zMtitu, sadde i druge Zile, i vodovi za rucni ala! u
maSinskim i etektriCnim pogonskim prostorijama . . . . . . . . . . . 1,5 mm2;
2) pri nazivnom naponu veeem od I 000 V:
a) u zatvorenim elektriCnim pogonskim prostorijama .......... 10 mm2 ;
b) u ostalim prostorijama ............................... 16 mm2•
Odredbe tac. 1. i 2. ovog clana ne odnose se na signalne i dojavne ·vodove.

Clan 158.
Za savitljive kablove koji su povremeno iii privremeno namotani na kalemove mo-
ra se smanjiti dozvoljeno trajno s!r4jno optereeenje prema broju namotanib slojeva, i
to:
!) prvi sloj ..................... · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · na 60%;
2) drugi sloj ........................................... . na45%;
3) treei sloj ............................................ . na 35%;
4) eetvrti sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na28%;
.. od"ti""
5) vtse ]" ..................................... .
ce n SOJa na25%.

Clan 159.
.
Kablovi moraju biti polozeni tako da ne sme doci do:
1) torzionog naprezanja i stvaranja Cvora- osmice, pri ~muse kabl odmotava i
namotava tako da se savija samo oko osovine bubnja;
2) pritiskanja kabla koje bi mu deformisalo presek. Kabl mora biti slobodno polo-
zen ili uevrscen samo odgovarajuCim kablovskim stezaljkama;
3) osteeenja od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze iznad tran-
sportnitt sredstava, moraju se preduzeti dopunske zaStitne mere da kablovi i vodovi ne
padaju '(na primer, zasloni).

Clan 160.
Kablovi moraju biti polozeni tako da im se po celoj du:Zini i u svako vreme moze
pristupiti. Od toga se mo:Ze odstupiti samo ako im je potrebna posebna mebanicka z.Sti-
ta, i to u sledeCim slueajevima:
l) ako su u pitanju kablovi do 10 m duzme;
2) ako kablovi prolaze kroz zidove i u ostalim specifienim slueajevima.

Clan 161.
Izvan zatvorenib elektricnib pogonskih prostorija nije dozvoljeno trajno polagati
kabl na tlo. Kablovi i vodovi moraju biti zakaceni, u razmacija, po pravilu, od 2 do 3 m,
na posebnim nosaCima i na tolikoj razdaljini od uredaja u pogonu da ne dode do o!teee-
nja kabla. U elektricnim pogonskim prostorijama kablovi mogu biti polozeni i u odgova-
rajuee kablovske kanale. Ako su kablovi polozeni na tlo, moraju se zaitititi da ih tran-
sportua sredstva ne bi ostetila (npr., na stazama i putevima transporta).
Odredbe stava 1. ovog clana ne odnose se na kablove za!iieene od spoljasnjih
oSteCenja odgovarajuCim kontrolnicima i1i odgovarajuCim uredajima.

520
 Clan 162.
Stalno polozeni kab1ovi mofl\iu se prievrstiti ili obesiti na mzmalru od najviSe 6 m,
i to talco da je kod visepara]elnih energetskib kablova mzmak medu njima jednak J1lljma-
nje pre<>illru susednog debljeg kabla. Kabl, po pmvilu, ne sme se prievrstiti na elemente
opreme koji su izlozeni potreslma ili se eesto premestaju.

Clan 163.
Kablovi koji prolaze kroz stene, zidove i sl. ne smeju biti zazidani, nego slobodno
po1ozeni. Pri uvodenju kabla u komore, prolazni otvori moraju biti zaptiveni pomocu gli-
ne, peska ili drugog nezapaljivog materijala.

Clan 164.
Signalni i komandni kablovi napona do 50 V, kao i dojavni kablovi u stalnim in-
stalacijama moraju biti udaljeni J1lljmanje.100 mm od ostalih energetskih kablova i vodo-
va.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama momju biti udaljeni naj-
manje 100 mm od kablova visokog napona. U nedostatku mesta za smestaj kablova, na-
vedena rastojanja mogu se smanjiti, ali ne manje od 50 mm.

Clan 165.
Ako se pojedini provodnici kablova spajaju ili prikljucuju, spojna mesta momju se
medusobno trajno i sigurno pricvrstiti. Za prikljucivanje tih provodnika moze se upotre-
bljavati samo spoj kojlm se onemogucuju stetni uticaji. Sigumo i evrsto spajanje moze se
·izvesti pomocu vijaka, koncentricnib spojki, klinova, tvrdlm lemljenjem, presovanjem, za-
varivanjem ili mekim lemljenjem uz mehanicko ojaeanje.

clan 166.
Ako se prikljuC!jju provodnici preseka preko 16 mm', koristi se odgovafl\iuea ka-
blovska papuea, pod uslovom da prikljuCni element nije predviden za prikljuCak bez ka-
blovske papuce.
Clan 167.
Prikljueno ill spojno mesto provodnika kabla iii voda mom imati istu provodnost i
izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prikljuenom ili spojnom mestu ne sme biti oste-
Cen niti mu se presek sme smanjiti.
Clan 168.
Prikljuena ili spojna mesta momju biti izvedena talco da mzmak medu provodnici-
ma, kao i izmedu njih i ostalih delova bez napona, bude dovoljan i trajno obezbe-
den.
Clan 169.
ZaStitni provodnici u kablu iii vodu momju na prikljucnom mestu biti tako priklju-
eeni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom prinudnom izvlaeenju kabla za-
stitni provodnik bude poslednji mzdvojen.
Odredbe stava !. ovog clana ne odnose se na vodove prenosnih pogonskih sred-
stava, koji su zastieeni odgovafl\iucim zastitnim napmvama (kontrolniclma), kao ni na ar-
mimne kablove.

521
 Clan 170.
Kablovi se mogu spajati samo odgovarajuCim spojnim priborom, odnosno odgo-
varajucim postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spnjke moraju biti prievrscene i
ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojka mora obezbediti siguran spoj i zaStitu provod-
nika.
Clan 111.
Medusobno spajanje kablova sa razlicitom izolacijom, kojima ne odgovara zajed-
niCka zalivna masa, izvodi se suva, u zatvorenoj kutiji, osiguranim vijCanim stezaljka-
ma.
Clan 172.
Kablovi na radiliStima smeju se spajati samo utikackim napravama ili pomoeu
uevrseenib odgovan\iucih ormariea.
Utikacke naprave moraju biti blokirane tako da se kontaktni delovi glavnib pro-
vodnika rastavlj'liu ili spl\il\iu samo u neoptereeenom sla!1iu, ili se rastavljl\iu i spajaju sa-
mo pomoeu alata ili kljuea.
Odredba stava 2. ovog clana ne odnosi se na utikaCke naprave sa nazivnim napo-
nom od 220 V i nazivnom strujom od 25 A naizmeniene ili do 6 A jednosmeme stru-
je.
Za prikljuCak prenosnog potrosaea mogu se upotrebljavati samo utikacke kutije sa
zastitnim vodom. Montaia za8titnog voda mora se izvr8iti pre spajanja glavnih vodova, a
demontaia posle rastavljanja.
Utikacka kutija mora biti izvedena tako da se utikac ne moze utaCi bez za!titnog
kontakta.
Kontaktni delovi moraju biti na dovodu za8tieeni od dodira. Utikac mora biti tako
spnjen sa utikackom kutijom da je nemoguee njihovo odvajanje.
Postavljanje utikacke kutije na grlo sijalice nije dozvoljeno.
Ako se u istom pngonu koriste i utikaCi za razlicite napone, mora se onemoguCiti
stavljlll\ie utikaea u utikacku kutiju drugih nazivnih napnna. Za svaki nazivni napnn mora
postojati pnsebna vrsta utikacke kotije namenjene samo za utikaee tog napona.

Clan 173.
Savitljivi kablovi sa ostecenim spnljnim slojem mogu se poprav~ati hladnim iii to-
plim vulkaniziranjem, pod uslovom da kabl zadrzi prvobitnu karakteristiku.
Pod popravljanjem, u smislu stava 1. ovog clana, pndrazumeva se popravljanje ko-
je obuhvata ceo obod kabla.
Clan 174.
Savitljivi kablovi preenika iznad 30 mm mogu se savijati na prikljuenim uvodnici-
ma po radijusu koji je pet puta veCi od preenika kabla.

Clan 175.
Armirani kabl moze se spajati sa savitljivim gumenim kablom preko razvodnog
ormariea iii na drugi odgovarajuCi nacin. Savitljivi kablovi mogu se medusobno spl\iati sa-
mo utikackom napravom ili preko zatvorenog razdelnog ormariea - osiguranim vijeanim
stezaljkama.
Clan 176.
U tabelama 8 i 9 navedeni su, po tipskoj oznaci i sa kratkim opisom konstrukcije,
kablovi koji se mogu koristiti u rudnicima sa povr8inskom eksploatacijom mineralnih si-
rovina.

522
 Tallela 8
Energetski kablovi

Redni Oznaka Nazivni NaCin

Opis konstrukcije PodruCje primeqjivaqja
broj po ms-u naponV upotrebe
I 2 3 4 5 6
I Kablovi bez posebnog obelefja I 000 U zatvorenirn elektrienim po-
gonskim prostorijama i ure-
<lajima
1.1 Kablovi sa izolacijom i plastom od termopla- pp 00 U zatvorenirn elektriCnim po-
stiene mase na bazi polivinil-hlorida, gonskim prostorijama i ureda-
prema standardu IDS N.C5.220 jima
1.2 Kablovi sa izolacijom od etilen-propilena i EpP 00 U zatvorenirn elektrienim po-
plaStom od termoplasticne mase na bazi gonskim prostorijama i ureda-
polivinil-hlorida, prema standardu jima
ms N.CS.240
1.3 Kablovi sa izolacijom umrezenog od poll- XPOO U zatvorenirn elektriCnim po-
etilena i plastom od termoplastiene mase gonskim prostorijama i ureda-
na bazi polivinil-hlorida, prema standardu jima
ms N.CS.230
2 Kablovi sa za8titnim provodnikom 6 000 Sarno za statno U prostorijama samo za hori-
postavljenim koncentricno preko jezgra polaganje zontatno polagaqje, u kojima
ne postoji opasnost od me-
haniCkog osteeeqja
2.1 Kao pod 1.1 pp 40
2.2 Kao pod 1.2 EpP 40
2.3 Kao pod 1.3 XP 40
3 Kablovi sa zastitnim provodnikom 6 000 Nije dozvoljeno pre- U prostorijama samo za hori-
raspodeljenim oko svake kablovske zile mestaqje s jednog zontalno polagaqje, u kojima
v. mesta na drogo ne postoji opasnost od meha-
N
nickog osteeenja
"'
v.
~ - I 2 3 4 5 6

3.1 Kao pod 1.1 pp 80

(PHP 80)
3.2 Kao pod 1.2 EpP 80
(EpHP 80)
4 Kablovi sa armaturom preko unutrasqjeg I 000 Nije dozvoljeno pre-
plasta meStaqje s jednog
mesta na drugo
4.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pp 41 Kao pod 3
eelicnih traka EpP 41
XP 41
4.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa annaturom od PP 44 Na svim mestima
pocinkovanih okruglih eeliCnih fica i EpP 44
zavojnicom od pocinkovane eelicne trake XP 44
4.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pp 45 Na svim mestima
pocinkovanih pljosnatih eeliCnih zica i EpP 45
zavojnicom od pocinkovane CeliCne trake XP 45
5 Kablovi sa slabo provodljivim slojem 6 000 Nije dozvoljeno pre-
preko provodnika i preko izolacije i sa 10 000 meStanje s jednog
elektricnom zastitom oko svake zile mesta na drugo
5.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa annaturom od PHP 81 U prostorijama u kojima ne
eeliene trake preko jezgra kabla EpHP 81 postoji opasnost od mehanic-
XHP 81 kog osteeenja
5.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa annaturom od PHP 84 Na svim IJ!OStima
pocinkovanih okruglih eeliCnih zica
preko jezgra kabla i otvorenom zavojni-
com od pocinkovane CeliCne trake
5.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od PHP 85
pocinkovanih pljosnatih celicnih zica
preko jezgra kabla i otvorenom zavojni-
com od pocinkovane celicne trake
 I 2 3 4 5 6

6 Teski rudarski kablovi sa izolacijom na

bazi prirodne, sintetiCke iii etilen-propilen-
-gume, unutraSnjim plaStom od gume i
spoljnim plaStom na bazi polihloroprena
(unutrasnji i spoljasnji plast mogu da
budu uradeni u jednom sloju)
6.1 Kao pod 6, prema standardu JUS N.C5.350 GN 50 750 Premestanje je doz- U zatvorenim prostorijama i
voljeno po potrebi van zatvorenih prostorija
6.2 Kao pod 6, sa zastitnim provodnikom GN 55 l 000 U prostorijama za neposredno
koncentricno postavljenim preko jezgra EpN 55 napajanje raznih maSina, ure-
kabla, prema standardu JUS N.C5353 daja i aparata
EpN (GN) 55, I kV
6.3 Kao pod 6, sa za5titnim provodnikom GN 53 I 000 Za neposredno napajaJ1ie rna-
koncentriCno postavljenim oko svake file, EpN 53 Sina, razvodnih uredaja i apa-
uz mogucnost ugradivaqja komandnih zila, rata
prema standardu JUS N.C5.353
EpN (GN) 53, I kV

7 Teski rudarski kablovi EpN 63 l 000 Premestanje je doz- Za neposredno napajanje po-
voljeno po potrebi kretnih masina sa prikljuckom
na kablovski kontrolnik i da-
ljinskim upravljaqjem pogona
8 Kao pod 6, samo sto je preko izolacije
postavljen sloj od poluprovodnog mate-
rijala s jednom neizolovanom .tilom u
meduprostorima izmedu faznih zila, kao
i jednom izolovanom kontrolnom Zilom,
a preko unutrasqjeg plasta postavljen je,
koncentriCno, zaStitni provodnik, prema
..,. standardu JUS N.C5.360 EnH
..,....., EpN 63, I kV
....
V>
1 2 3 4 5 6
"'
9 VISokonaponski rudarski kabl sa ekranom EpN 78/53 6 000 Preme§tanje je doz- Na kopovima za napajanje ba-
preko provodnika, izolacijom od etilen- voljeno po potrebi gera i ostalih potro§aea
-propilen-gume, unutra§njim plastom od
gume, bakarnim opletom i poluprovod-
ijivom trakom i komandnim provodnikom
i dva neizolovana bakarna provodnika i
spoljnim pla§tom od polihloroprena, prema
standardu WS N.C5.364 EpN 64,6 kV

10 Visokonaponski rudarski kabl, sa ekranom EpN78 6 000 PremeS!anje je doz- Za naPl\iarlje TS i drugih
preko provodnika, izolacijom od etilen- voijeno po potrebi potro§abt
-propilen.gume, ek:ranom izolacije, polu-
provodnom trakom i sa tri izolovana
zastitna provodnika
VISokonaponski rudarski kabl sa ekranom EpN 74 6 000 PremestaJ1ie je po- Za napajaqje TS i drugih po-
preko provodnika, izolacijom od etilen- vremeno troS.bt, osim pokretnih ba-
-propilen-gume, unutrasnjim pla§tom od gera
gume i koncentriCnim za§titnim provodni-
kom od bakarnih fica sa protivzavojnicom,
omotom od izolacione trake i spoljnim
plastom od polihloroprena, prema stan-
dardu ms N.C5.364

11 Vt§efilni provodnik sa izolacijom i plastom PP/J 250 PremeS!anje je doz-

od PVC, prema standardu WS N.C3.301. voijeno po potrebi
Spoijni plast je u plavoj boji
1 Aeksibilni kablovi sa izolacijom od gume GN/J 250 PremeStaJ1ie je doz- Za prikljubtk telefona i signa-
i plastom od polihloroprena. Spoijni plast voijeno po potrebi lizaciju
je u plavoj boji za sigum"osna strujna
kola, a u cmoj boji za ostale svrhe.
 Tabela 9
Kablovi za vodove za signalizaciju i telekomunikacije

Redni Oznaka Nazivni NaCin

broj Opis konstrukcije po JUS..u naponV upotrebe Podru<;je primeqjivanja
-
I 2 3 4 5 6
I Kablovi bez posebnog obelefja l 000 Nije dozvoljeno pre· U zatvorenim pogonsklm pro-
mestaqje s jednog storijama i postrojenjima
mesta na drugo
l.l Kablovi sa izolacijom i plastom od termo- pp 00
plasticne mase na bazi polivinil-hlorida,
prema standardu JUS N.C5.220
1.2 Kablovi sa izolacijom od etilen-propilena EpP 00 U zatvorenim pogonskim pro-
i plastom od termoplasticne mase na bazi storijama i uredajlma i po-
polivinil-hlorida, prema standardu strojenjima
JUS N.C5.240
1.3 Kablovi sa izolacijom od umrefenog poli- XP 00 U zatvorenim pogonsklm pro-
etilena i plaStom od termoplastiene mase storijama i uredajima i po-
na bazi polivinil-hlorida, prema standardu strojenjima
JUS N.C5.230
2 Kablovi sa armaturom preko unutra8njeg I 000 Nije dozvoljeno pre·
plaSta mestaqje s jednog
mesta na drugo
2.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pp 41
eelienih traka EpP 41
XP 41
2.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pp 44
pocinkovanih okrug]ih eelienih zica i zavoj- EpP 44
nicom od pocinkovane eelicne trake XP44
2.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pp 45
pocinkovanih pljosnatih eelicnih zica i za- EpP 45
"'
"'_, vojnicom od pocinkovane eelicne trake XP 45
...,
V>
00 1 2 3 4 5 6
-
3 Telekomunikacioni kablovi TK 32 125 Nije dozvoljeno pre-
mestaqje s jednog
mesta na drugo
3.1 Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom TP 34-0V 225 Za stalno polaganje Za povr!inske kopove i za
od polietilena, unutraSqjim PVC omota~em, N 11 X 2 X 0 8 i dozvoljeno preme- podzemne instalacije
omotom od pocinkovanih okruglih relicnih ' staqje s jednog
Zica i spoljnim PVC omotarem sa paricama mesta na drugo
i jednom Zuto·zelenom Zilom
3.2 Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom TP 34-CV 225
od polietilena, unutrasnjim PVC omotacem, H" 2 0' 8
opletom od pocinkovanih pljosnalih reliroih + 1,4
zica i spoljnim PVC omotarem sa pari-
cama i jednom Zuto-zelenom :lilom
3.3 Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom TP 33-CP 225 Za stalne i povre- Za povr!inske kopove, postav-
od polietilena, unutrasnjim polietilenskim N" X 2 X 0 8 mene insta1acije ljanje na uporiStima
omotarem, opletom od pocinkovanih + I x 1,4'
pljosnatih celi~nih zica i spoljnim poli-
etilenskim omotarem sa paricama i
jednom Zuto-zelenom Zilom
4 Signalni kablovi ''
4.1 Provodnik sa polielilenskom izolacijom TP 34-0V 225 Za stalno polaganje
i unutrasqjim PVC omota~em, omotom od M" X 1 X 1,4 i dozvoljeno preme-
pocinkovanih okruglih ~eliroih zica i + 1 X 1,4 stanje s jednog
spoljnim PVC omotarem, sa signalnim mesta na drugo
zilama i jednom zuto-zelenom Zilom mesto
4.2 Kablovi sa polietilenskom izolacijom i unu- TP 34-0V 225 Za stalno polaganje i
traSnjim PVC omotarem, opletom od pocin- M" x 1 x 1,4 dozvoljeno premes-
kovanih pljosnalih reli~nih zica i spoljnim + I x 1,4 tanje s jednog mesta
PVC omotacem sa signalnim zilama i na drugo mesto
jednom Zuto-zelenom Zilom
4.3 Kablovi sa polietilenskom izolacijom, . TP 33-CP 225 Za stalne i povre- Za povr!inske kopove, postav-
unutraSnjim polietilenskim omotaCem, M" X 1 X 1 4 mene instalacije ljanje na uporistima
'
~

t I 2 3 4 5 6
opletom od pocinkovanih pljosnatih Ce- + I x 1,4
liCnih Zica i spoljnim polietilenskim ·
omotaeem sa signalim Zilama i jednom
futo-zelenom zilom
5 Kombinovani signalno-telekomunikacioni
kablovi"
5.1 Kablovi sa polietilenskom izolacijom, TP 34-0V 375/ Za stalne i povre-
unutrasnjim PVC omotaeem, omotom od M"xlxl4 1225 mene instalacije
pocinkovanib okruglih celienih Zica i + I X 1,4•
spoljnim PVC omotaCem sa paricama, N'' X 2 X 0•8
signalnim zilama i jednom futo-zelenom + I x 1,4
zilom
5.2 Kablovi sa polietilenskom izolacijom, TP 34-CV 375/
unutrasnjim PVC omotaeem, opletom od M" x I x I•4 /225
pocinkovanib pljosnatih eeliCnih zica + 1,4 + TP
i spoljnim PVC omotaeem sa paricama, N'' X 2 X 0•8
signalnim Zilama i jednom futo-zelenom + 1 X 1,4
Zilom
5.3 Kablovi sa polietilenskom izolacijom, TP 33-CP 375/ Za stalne i povre- Za pov..Sinske kopove, postav-
unutra8njim polietilenskim omotaeem, M)>xlxl4 /225 mene instaladje ljllllie na uporistima
opletom od pocinkovanih pljosnatih ce-
•
+TP
liCnih zica i spoljnim polietilenskim N'' 2 X 0,8
omotaeem sa paricama signala + I x !,4
6 Radiofrekventni kablovi sa izolacijom RF 75
od polietilena, opletom od bakarnih Zica RF 50
i plaS!om od PVC, impedanse 50 ili 75 prema odgovara-
juCim jugosloven-
skim standardima

I) Kablovi prema standardu JUS N.C4.015

2) N - broj parica u telekomunikacionom iii kombinovanom kablu, prema ~tandardu JUS N.C4.015
"''<>"' 3) M - broj fila u signalnom iii kombinovanom kablu, prema standardu JUS N.C4.015.
 VII. ELEKTRICNA VUCA

1. Postrojenja vozne Zice

Clan 177.
Za napaj811ie elektriCnih lokomotiva preko vozne i!ice moze se koristiti samo jed-
nosmeran napon, koji ni na kom mestu ne sme biti veCi od 1 500 V.

Clan 178.
Vozna zica i eventualni napojni vod moraju biti dimenzionisani tako da ni na kom
mestu ne dode do pada napona veeeg od 30% od nazivnog napona. Prosek vozne zice ne
sme biti manji od 50 mm 2•

Clan 179.
Vozna zica mora biti postavljena na keramickim ill drugim odgovarajucim izolato-
rima.
PostrojeQja sa voznom zicom kod kojih se ~ine upotrebljavl\iu kao povratui vod,
zice za ve8anje i natezaoje, kao i drugi pribor za ve~je moraju biti izolovani od ostalih
metatuih delova.
Razmak.izmedu vozne zice i transportnih sredstava mora biti najmaoje 0,5 m, s
tim da kontaktui vod ne bude na dohvatu ruke (na primer, zabrana pristupa).

Clan 180.
Na kraju vozne Zice moraju se predvideti potrebne mere da delovi ne bi dosli pod
napon kad se oduzimaeem prede krl\i.
Krl\i vozne zice mora biti oznaeeo posebnom svetiljkom, koja se mora razlikovati
od signalne ili rasvetne svetiljke.

Clan 181.
Postrojenje vozne zice mora biti opremljeno Iako da se potpuni kratld spoj na rna
!<om mestu preJtida bez usporenja, a oSteCeni deo vozne mreZe moZ. se tek posle 5 do
lOs probno opet staviti pod napon. Ako ponovo dode do prekida, oS!eCeni deo mreZe ne
sme se ~e staviti pod napon dok se ne odstrani kvar.

Clan 182.
RastavljaCka naprava mora biti postavljena naj~e na svakih 1 000 m vozne zice.
Svaki ogranak vozne Zice od glavne pruge, ako je duZi od 100 m, mora na poootku imati
rastavljacku napravu. Rastavljacka naprava mora biti spolja vidljiva, a njeno kuCiste - me-
talno i spojeno sa sinama. Rastavljal:i moraju biti postavljeni tako da ih strujni oduzimaC
ne moze premostiti.
OdvajaQje napojnih vodova od izvora energije mora biti omogueeno, a od napoj-
nih taCaka - samo ako su te tacke udaljene od izvora energije viSe od 100 m.

Clan 183.
Za popreena spl\iaoja koja slui!e za izjednaOOQje napona izmedu voznih Zica mogu
se upotrebljavati samo izotovani vodovi.

530
 Clan 184.
Na prilazima pruzi sa postrQienjem vozne Zice moraju biti postavljeni natpisi koji
upozorav'liu da je vozna Zica pod naponom.

Clan 185.
Za postrojer\ia sa dvopolno polo~enom voznom Zicom mora· biti predviden uredaj
za kontrolu izolacije, koji iskljueuje postrojenje vozne zice sa napona ako izolacioni otpor
padne ispod 100 D /V;
Clan 186.
Pragov~ Sine, skretnice i njihovi spojev~ kao i spojni elementi, moraJu da izdrze
optereeer\ie transportnih sredstava.

Clan 187.
Kod postrojenja sa povratnim vodom preko sina, svi spoi5'vi sina moraju imati si-
guran elektricru spoj dovoljno provodljiv i mehaniCki otporan. Sine se SP'Ii'liu zavariva-
Qjem.
Ako Sine nisu spojene zavarivalliem, njihov sastav mora biti premoSCen sigurnim
spojnim mostom tako da elektriena otpomost spoja ne bude veea od otpomosti jedne si-
ne ugradenog profila, duZine 6 m.
U razmacima najvise do 50 m Sine pruge mof'liu biti medusobno metalno gpojene
pomoeu eeliene pocinkovane !rake preseka n'limanje 50 mm x 5 mm (najbolje zavariva-
njem ili ekvivalentnim e1ektri~nim spojem). Kr'linje ta~ke skretnica i raskrsnica moraju se
premostiti jaldm pocinkovanim trakama ili na drugi nacin kojim se obezbednje da otpor
spoja ne bude veCi od otpora jedne sine ugradenog proftla, duzine 6 m.

Clan 188.
SP'Iianje sina elektrovuee sa opstom mrezom zastitnog uzemljenja, cevovodima i
sl, i1i sa Sinama pruge koja nema voznu ticu nije dozvoljeno.
Armature kablova koji napajaju mrefu vozne zice jednosmeme struje ne smeju se
sP'Iiati sa opstom mrezom zastitnog uzemljenja, ali moraju da budu spojene sa sinama
ako se one koriste kao povratni vod.

Clan 189.
Ako je pruga vozne zice opremljena signalnim svetiljkama koje slute vuenom po-
gonu, opticki signali sa zelenom, crvenom i zutom svetloseu mof'liu hili evrsto postavlje-
ni. Svetiljke za druge svrhe ne smeju biti izvedene tako da se ne mogu razlikovati od sig-
nalnih svetiljki.

VIII. ELEKTRICNO PALJENJE MINA

Clan 190.
Kao izvori struje za paljeQje mina mogu se koristiti:
1) ruCni elektriCni ured'lii za paljenje mina;
2) neprenosivi elektricru uredl\ii, napajani stn.Uom iz posebnog izvora samo za au-
tomatsko programirano paljer\ie.

531
 lzvori za paljenje mina moraju pri lll\iveeoj dozvoljenoj otpornosti stnijnog kola
prikljucenih detonatora obezbediti strujni impuls intenziteta najmanje 1 A sa strminom
porasta rninimalno 1 ms, s tim da stnija irnpulsa ne bude manja od 3 (Ams).

Clan 191.
Za spajanje detonalora sa izvorom struje moraju se upotrebljavati izolovani vodo-
vi. Prillkom izvodenja automatskog centralnog paljenja cela mreZ. vodova za paljenje
mora biti izvedena posebnim kablovima u kojima ne sme biti nikakvib drugih strujnih
kola i koji nisu u vezi sa paljenjem mina.

Clan 192.
Elektrieno paljenje detonatora sa mostieem moze se V!'Siti na radiliStima na kojima
intenzitet lutajucih struja, meren priborom unutrasnjeg otpora od 3 D do 5 D, ne prelazi
0,09 A Ako je za merenje uzet ampermetar druge otpomosti, njegovi rezultati proracuna-
vaju se onaka kako bi to pokazivao ampermetar unutrasnje otpomosti od 30 do 5Q

Clan 193.
Za Z3Stitu elektricnib detonatora od uticaja lutajucih struja, u blizini izvora struje
mora se predvideti mastic za kratko spajanje, umetout u liniju za ~.a~ef\ie..Na m••t?. pri-
kljucka detonatora linija za paljenje mora se takorte kratko spOJI(J drugun mosticem.

Clan 194.
Na jedan izvor za paljenje mina ne sme se prikljuciti veei broj detonatora od broja
za koji je izvor izraden.
Kod ruCnih elektriCnih izvora detonatori se ne smeju spajati paralelno sa izvorom.
Kod centralnog automatskog paljeflia mogu se predvideti i paralelni ogranci, ako je siste-
mom pretbodno obezbedena kontrola otpomosti svih prikljueenih detonatora.

IX POSEBNO UGROZENI PROSTORI

Clan 195.
Na mestima na kojima je u vazduhu stalno uskovitlana prasina tako da je sm6Sa
prasine i vazduha eksplozivna, elektriCni urertaji moraju odgovarati zahtevima odgovara-
juCih jugoslovenskih standarda za protiveksplozijsku zastitu.

Clan 196.
Stanice za punjenje akumulatorskih baterija moraju biti dobra provetravane.
Za osvetljavanje akumulatorskih stsnica moraju se upotrebljavati protiveksplozij-
ski zasticene svetiljke.

Clan 197.
U prostoriie za uskladistef\ie eksplozivnog materijala mogu se od elektriCnih ure-
rtaja upotrebljavati samo nepokretoe svellljke za stalnu rasveJu 1 telefoni izvedeni sa pro-
tiveksplozijskom zaStitom prema odgovatajueemjugoslovenskom stsndardu.Sklopni apa-

532
 rati i drugi pripad'liuCi elektriCni uredaji mofl\iu biti smesteni izvan tih prostorija. Vodovi
moraju biti izvedeni od jednog komada bez spojnih i razvodnih kutija, a elektriCni ured'lii
u normalnom pogonu i u slueaju gr.Ske ne smeju se zagrevati vise od 120%C.

Clan 198.
Elektricne instalacije i ured'lii u prostorijama za smeStaj zapaljivih teenosti cije pa-
re mogu sa vazduhom stvarati eksplozivne sm.Se moraju odgovarati jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku zastitu prostorija na nadzemnim mestima.

' X. ODRZAVANJE.._l~!TIVANJE, PREGLEDI I POPRAVKE

ELEKTRICNJH UREDAJA I INSTALACUA

Clan 199.
Elektrieni urec:lllii i instalacije moraju se stalno kontrolisati i odrfuvati u ispravnom
slanju. OStecene delove elektriCnih uredaja i insllilacija treba zameniti novim ili ispravnim
delovima.
Clan 200.
U elektriCne pogonske prostorije visokog napona i u zatvorene pogonske prostori-
je zabranjen je ulazak neovlaseenim licima.

Clan 201.
U elektricne prostorije za pogon visokog ili niskog napona, kao i u blizini elektric-
nih postrojenja, ne smeju se ostavljati predmeti koji tamo ne pripadaju.

Clan 202.
Stavljaoje ili cuvanje zapaljivih predrneta u blizini elektrienih uredl\ia i instalacija,
a narocito u blizini onih koji se zagrevaju (npr. kod otpornika i dr.), nije dozvolje-
no.
Clan 203.
Stavljanje ili ve!anje odela na kucista elektrienih uredaja i na elektricne instalacije
(npr.: na razvodne baterije, sklopnike, prekidaee i dr.) nije dozvoljeno.

Clan 204.
U visokonaponske Celije i u rezervne Celije koje su stalno iskljuCene ne moZe se
ostavljati nikakav materijal niti envati u tim eelijama.

clan 205.
Za svu vafuiju elektrienu opremu od koje zavisi sigumost ljudi i pogona moflliu u
skladistu biti obezbedeni potrebni rezervni delovi.

Clan 206.
Rezervni materijal (npr. savitljivi kablov~ kucista rasldopnih i razvodnih uredaja i
dr.) mora se cuvati na odredenim mestima, odnosno u posebnim prostorijama predvide-
nim za te svrhe.

533
 Clan 207.
Ako nedostatak (kvar) na elektrienom urec!aju ugrozava radnike koji rade u njego-
voj blizini, ili bi se elektricni urec!aj ili instalacija mogla jos vise ostetiti, taj uredaj se mora
iskljuCiti iz pogona.
Clan 208.
Radovi u blizini elektricnih urec!aja i instalacija visokog napona zbog kojih bi mo-
glo doei do sluCl\inog dodira delova pod naponom mogu se izvoditi sarno ako za to po-
stoje uputstva.
Clan 209.
Pre po&ltka radova na opravkama i revizijarna mora se proveriti da li je elektriCni
uredaj bez napona. Posebno se mora proveriti:
1) da li su isklju&lni uredaji od vodova pod naponom u svim fazama, odnosno po-
lovima;
2) da li se isklju&lnje urec!aja osigurava odstraqjivanjem topljivib umetaka osigura-
ea, koji se moraju envati tako da ne budu pristupaCni drugim licima, ili blokiranjem ure-
daja da ga ne bi pod naponom ukljuCilo neovlaseeno lice;
3) da li je na mestima isklju&lnja kod rasklopnog aparata ili osiguraea postavljeno
upozorenje da se radi na uredaju;
4) da li je daljinska komanda van delovanja;
5) da li su uzemljeni elektriCni urec!aji kratko spojeni u svim dovodima, a ako po-
stoji opasnost od povratnog napona - i u svim odvodima.
Posle svakog zavr8nog rada prvo se mora ukloniti ala~ a zatim odstraniti kratko
spajanje i uzemljeqje. Nakon toga se elektricni uredaj sme ponovo ukljuCiti.

Clan 210.
U slucaju pozara moraju se iskljuciti elektriCni vodovi koji vode do delova kopa
ugrozenih poZ.rom.
Clan 211.
Na odgovarajucim mestima, u pogonima, moraju biti istaknuta uputstva koja upo-
zoravaju na opasnost od elektricne struje, kao i uputstva za rukovanje i odrfuvanje elek-
tricnih ured,Ya.
Clan 212.
U elektricnim pogonskim prostorijarna mora postojati vidno istaknuta jednopolna
Serna i uputst\'O za rad i odriavanje postroje-qja.

Clan 213.
OSteCeni elektriCni urec!aji ne smeju se upotrebljavati Svaki uredaj, ako nije ispra-
van, mora se odmab iskljuciti i moze se ponovo ukljuCiti tek posle otklaJ1ianja kva-
ra.
Clan 214.
Elektricni ured,Y~ naroCito oni u zatvorenim elektricnim pogonskim prostorijama,
moraju se povremeno cistiti i zastititi od korozije. Sva za8titna sredstva, kao i zaStitna sta-
kla rasvetnih armatura i prozora za posmatranje unutrasnjosti kuCiSta, moraju biti Ci-
sti.

534
 Clan 215.
Gumeni zaptivaa moraju biti od meke, elastiene gume. Ako zaptiva~ nije viSe
elastii:an, mom se zameniti novim.

Clan 216.
V\ici koji drZe poklopce ili delove uredaja moraju biti u punom broju i evrsto pri-
teguuti.

Clan 217.
Rad na delovima uredaja pod naponom veCim od 50 V nije dozvoljen. Otvamr\ie
orman~iea i kuciSta sa nezaklonjenim delovima pod naponom nije dozvoljeno.

ctan 218.
Otvamnje kuCiSta elektriCnih uredaja dozvoljeno je samo kad svi nezaStieeni unu-
tmsnji pristupacni delovi nisu pod naponom.

Clan 219.
Uzemljef\ie i kmtko spajanje delova elektrienih uredaja u pogonu pod naponom
mogu vr!iti samo posebno stru~no osposobljena lica.

Clan 220.
Pregorele osigumee mogu zamer\iivati samo posebno strueno osposobljena lica,
pri eemu se moraju staviti novi topljivi umeci osigurOCa, isle vrednosti struje.

Clan 221.
Umeci osiguraea ne mogu se popravljati, odnosno premo!eavati. Potrebni rezervni
umeci osiguraea moraju biti na pogodnim i lako pristupacnim mestima.

Clan 222.
Ako kontrolnik u mrezi niskog napona signalise nedovoljnu izolaciju mreze prema
~lanu 5. ovog pravilnika, gre!ka se mora odmab naci i otkloniti.

Clan 223.
Vainiji e!ektriCni uredaji i instalacije moraju se pregledati u svakoj smeni, i to pre
pustanja u rad. Tom prilikom se obavezno mora izvr8iti kontrnla funkcionalnosti ureda-
ja.

Clan 224.
Redovni pregledi elektriCnih uredaja moraju se vr8iti najmar\ie u rokovima odrede-
nim u tabeli I0 ovog pravilnika. Rezultati tib pregleda upisuju se u kontrolne kuji-
ge.
Pregledom se mora izvr!iti kontrola e!ektriCnih uredaja, instalacija i zastitnih ure-
diija, vizuelno i odgovarajuCim merenjima

535
u.
Tabela 10.
"'
"' Rokovi za redovne preglede elektrimih ure<laja i instalacija
'
Redovni pregledi elektri~nih uredl\ia i instalacija
Red. Rokovi za pregled uredl\ia
Ele~ni uredaji
broj
smenski dnevni nedeljni meseCni tromesemi polugodiSqji
I 2 3 4 5 6 7 8.
I. Vazdusni vodovi i kablovi visokog
napona na povr8in~ kojima se napajaju
postrojenja rudnika X X X X
2. Glavne transformatorske stanice
koje iml\iu uklopnieara
1) Rasklopni uredaji X X X X
2) Transformatori X X X X
3) Razvodno postrojenje X X X X
3. Transformatorske stanice
I) Rasklopni ure<laji visokog napona X X X X
2) Transformatori X X X X
4. Elektricne ma8ine visokog napona
i ispravljaei X X X X
5. Elektricne ma8ine niskog napona X X X X
6. Razvodni uredl\ii niskog napona X X X X
7. Pokretni i prenosivi elektriCni uredaji X X X X
8. Rasklopni i razvodni uredaji niskog
napona (prekida~ sklopke, sklopnici
itd), transportni pogonski uredl\ii, trake,
savitljivi kablovi i vodovi i ostalo X X X X
 1 2 3 4 5 6 7 g

9. Signalno-sigurnosni urertaji (mreZa,

signalizacija, msveta itd.) X X X X
10. Stalno po1oieni kablovi X X X X
11. Rasvetna tela stalno postavljenih
osvetljenja, sa instalacijom X X X X

12. Rasvetna tela i instalacije prenosivog

osvetljenja na radilistima X X X X
13. Elektricna vues
1) Postrojenja vozne zice
2) Lokomotiva za voznu zicu
3) Akumulatorske lokomotive
4) Elektrieni uredaji na ostalim
1okomotivama X X X X
14. Signalni urertaji
a) transporta X X X X
b) radiliSta X X X X
15. Dojavni uredaji
1) Apamti i radio-uredaji X X X X
2) Razvodnici i mreia X X X X
3) Centrale i ostalo X X X X
16. Uredaji za elektricno paljenje mina X X X
17. Memi i ostali apamti sa ugmdenim
izvorom elektricne energije iii sa
sopstvenom prenosivom baterijom X X X X

v. 18. Uredaji za uzemljenje i prikljuena mesta

w uzemljivaea (kod trafostanica) X X X X
....
 ctao 225.
Novopostavljeni, zamenjeni, pro~ireni i premesteni elektriCni uredaji i instalacije
moraju se pre stavljanja u pogon pregledati. Podaci o izvr!enom pregledu unose se u kqji-
gu pregleda.
Clan 226.
Kod svih elektriCnih uredaja punjenih uljem mora se redovno proveravati nivo
ulja.
Clan 227.
Posle svake perindiene revizije, glavnog remonta ili vanrednog remonta, elektricni
uredaj mora da bude potpuno ispravan.

Clan 228.
Popravljene ma!ine ili aparati kod kojih su prilikom popravke izmenjeni nazivni
podaci moraju irnati dopunsku tablicu sa rednim brojem i godinom popravke, kao i ozna-
kom radionice u kojoj je izvr!ena popravka. Pored toga, moraju biti oznareni promenjeni
nazivrti podaci, npr. knd motora koji su bili premotani na drugi napon.

Clan 229.
Svaka popravljana mMina, aparat iii vod moraju se pregledati pre nego sto se po-
novo stave u pogon.

Clan 230.
0 svakoj popravci mora se voditi knjiga, u koju se moraju uneti podaci o greska-
ma, naCinu popravljanja, o novonameStenom i1i novoizradenom sastavnom delu, naCinu
i rezultatu ispitivanja itd.
Clan 231.
Savitljivi kablovi moraju se odmah zameniti Ciro se primeti da je izolacija njihovih
provodnika osteeena. OSteeeni spolja!nji p!Mt takvih kablova moze se popravljati na lieu
mesta po hladnom iii toplom postupkn.

Clan 232.
Prilikom radova na odrzavanju elektricnih uredaja i instalacija, delovi uredaja i in-
stalacija moraju se isklju6ti sa napona.

Clan 233.
Ispitivanje izolacionog stanja i druga elektriena merenja aparatima koji nisu trajno
ugradeni u postrojenje mote vr8iti samo posebno strueno osposobljeno lice.

Clan 234.
Svaki elektricni uredaj posle popravke ili remonta mora biti ispitao.
Postupak ispitivanja je sledeti:
I) funkcionisanje uredaja ispituje se isprobavanjem uredaja, stavljanjem u pogon i
isprobavanjem mehanizama ili ispitivanjem mebanickog deJa, lezajeva, poluga i sl., pre-
rna tabeli 10;

538
 2) elektrieno ispitivanje sastoji se od prethodnog merenja otpomosti izolacije i me-
renja odgovaflliucih elektriCnih velicina u praznom hodu ili pod optereeenjem, prema ta-
beli 10 ili po potrebi;
3) elektriena :zaStita ispituje se prethodnim pode8avat1iem :zaStite prema pogon-
skim veliC!nama i ispitivlllliem bez napona, davanjem nominalnih pravih vrednosti struja,
odnosno onih velicina za koje postoji za8tita. Ova ispitivanja se vr8e jedanput godi-
snje.

Clan 235.
U svim elektricnim urecllliima punjenim izolacionim uljem mora se ispitati dielek-
tricna cvrstoea ulja, i to kod visokonaponskih uredaja najmanje jedanput godiSnje, a ko&
niskonaponskih ureclllia - jedanput u dve godine.
Clan 236.
N'limllllie jedanput godisqje mora se ispitati cela mreza uzemljenja, i to:
1) merenjem otpomosti uzemljeqja svih uzemljivaea;
a) mereqjem neprekidnosti za8titnog provodnika na svim poro!aeima i pripa-
cllliueoj opremi i vainijim pogonskim mestima kao sto su: transformatorske stanice, po-
gonske prostorije i sl.

XI. PRELAZNA I ZAVRSNA ODREDBA

Clan 237.
TehniCke karakteristike pnstrojeqja i ureclllia u rudnicima koji su u upotrebi pre
stupanja na snagu ovog pravilnika usldadiee se sa odredbama ovog pravilnika u roku od
pet godina od dana stupaqja na snagu ovog pravilnika.

Clan 238.
Ov'li pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivaqja u .SluZbenom li-
stu SFRJ".

539
 PRA VILNIK
0 TEHNICK!M NORMATIVIMA ZA ELEKTRICNA POSTROJENJA,
UREDAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA PODZEMNOM
EKSPLOATACIJOM*

I. OPSTE ODREDBE

Clan I.
Ovim pravilnikom odreduju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvodenju privremenih i stalnih
elektrMnih postrojenj~ uredaja i instalacija u rudnicima sa podzemnom eksploataci~
jom, kao i elektriCnih postrojenja, utedaja i instalacija koji se nalaze na povrSini rudni-
ka, a &e galvansku celinu sa podzemnom elektriCnom mreiom pri ugradnji, koriSCe-
nju i oddavanju elektriCnih postrojenja, uredaja i instalacija;
2) naCin ozna~vanja i obeleZavanja elektriCnih postrojenja, uredaja i instalacija
i njihovih delova koji utifu na bezbednost i zaStitu Zivota i zdravlja ljudi, Covekove
Zivotne i radne sredine i druStvenih sredstava;
3) tehni~ke mere za§tite .od poZ.ra, eksplozija i drugih tehnMko-tehnoloskih ne-
zgoda;
4) postupak, na~in i interval obavljanja obavezne povremene tehniCke kontrole
elektriCnih postrojenja, uredaja i instalacija;
5) naCin rukovanja elektriCnim postrojenjima, uredajima i instalacijama, naCin
1
njihovog odrZavanja, obaveznost uputstva o rukovanju i odrZavanju i posebna struCna
osposobljenost za rukovanje.

Clan 2.
Navedeni izrazi, u skladu s ovim pravilnikom, imaju sledeCa znaCenja:
1) podzemni (jamski) radovi u rudnicima su sve jamske prostorije koje se izradu~
ju ili oddavaju radi istraZivanja, otvaranja, pripremanja ili otkopavanja leZiSta korisnih
·mineralnih sirovina;
2) metanske jame su jame rudnika za koje se utvrdi da u njima postoji moguC..
nost nastajanja eksplozivnih smesa, jamskih gasova ili uzvitlane pra§ine i vazduha;
3) jamske prostorije ugro.Zene po:Z.arom su sve podzemne prostorije u kojima
mote doCi do pojave po:Z.ara bez obzira na vrstu izvora;
4) otkopi i radiliSta pripreme su proizvodna otkopna mesta u jami, ukljuCujuCi i
izradene saobraCajnice neposredno vezane za otkope pripreme koje su od otkopa uda-
ljene do 10m a od otkopa i radilista pripreme do 50 m;

• Ovaj pravilnikje objavljen u ,Siutbenom listu SFRJ", br. 21188.

540
 5) posebno provetravane jamske prostorije -su prostorije u koje se potrebna koli-
Ona sveieg vazduha dovodi i1i iz kojih se kori§Ceni vazduh odvodi vetrenim cevima iii
ekvivalentnim ventilacionim objektima;
6) elektriCne pogonske prostorije su prostorije koje su, uglavnom, odredene za
pogon elektri~nih maSina i aparata i u koje je pristup, po pravilu, dozvoljen samo
struCnim licima koja tim maSinama i aparatima rukuju ~
7) elektriCne zatvorene (zaklju6ane) pogonske prostorije su prostorije u koje, s
vremena na vreme, ulaze samo struCna lica, a koje su inat:e zatvorene, odnosno zaklju~
Cane; .
8) elektroenergetska postrojenja sacrl\iavaju skup montiranih elektrienih uredaja
i instalacija;
9) elektritni uredaji su pogonska sredstva koja slui!e za proizvodl\iu i koriAtel\ie
elektriCne energije, kao Sto su sredstva za proizvodtiju, prenos, razvodenje, merenje i
koriSCenje elektriCne energije;
10) dojavni uredaji su uredaji kojima se posredno ili neposredno predaju oba~
veStenja ma koje vrste;
II) signalni uredaji su uredaji koji se posredno ili neposredno koriste za preno~
senje nekog unapred dogovorenog opti~kog ili akustitkog signala sa jednog mesta na
drugo, a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za izvoma preno~enja obave§tenja;
12) elektrible instalacije su skup vodova i instalacionog pribora koji se koriste
za razvodenje elektri(;ne energije pojedinim potroSa~ima;
13) protiveksplozijski zastiteni elektrieni uredaji su svi elektrieni uredaji name-
njeni za prostore ugrofene eksplozivnom atmosferom, zapaljivim gasovima, parom ili
praSinom, a koji se oznaCavaju slovom ., W,.;
14) samosigumi strujni krugovi su krugovi u kojima iskra i tennii;k.i efekti nastali
u normalnom radu ili u slui;aju kvara ne mogu zapaliti eksplozivne smde niti uzvitla~
nu sitnu praSinu u ~ijem se prisustvu upotrebljava uredaj iii strujno kolo;
15) samosigumi uredaji su uredaji u kojima su sva strujna kola samosiguma;
16) pridruZeni uredaji su oni u kojima strujna kola iii delovi kola nisu sva samo~
siguma veC sadrZe i kola koja mogu uticati na sigumost samosigumih kola;
17) temperatura tinjanja natalo:Zene praSine je najnifa tern peratura na povrSini
zagrejane podloge koja jos dovodi do zapaljenja 5 mm debelog natalotenog sloja prasi-
ne. Temperatura tinjanja se sniiava sa poveCanjem debljine naslage;
18) elektri~na pogonska sredstva su sredstva koja slute za proizvodnju, prenos,
razvodenje, merenje i potroSnju elektriCne energije;
19) prenosna pogonska sredstva su uredaji, maSine, transformatori i dr., na radi~
liStima sa aparatima tih uredaja za ukljuCivanje, upravljaqje i pokretanje, kao i uredaji
za osvetljavanje, provetravanje itd., koji se povremeno premeStaju sa napredovanjem
radilista;
20) stalno instalisani elektriCni uredaji lli delovi elektri~nih uredaja i kablova je~
su takvi uredaji, odnosno delovi koji nisu privremeno postavljeni i ne sadrte prenosna
pogonska sredstva niti su na njih vezani;
21) trajni pogonje pogon u kome pogonski uredaji (masine, aparati itd.) postifu
postojanu temperaturu;
22) isprekidani pogon je pogon u kome se periodiCno ni:Zu periodi rada i mirovav
nja, a mirovanja su znatno kraCa od vremenske konstante zagrevanja. Zbir vremena pe~
rioda rada i perioda mirovanja saCinjava trajanje jednog ciklusa;
23) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da pogon-
ski uredaji ne postiZu postojanu temperaturu. Mirovanja su dovoljno duga da se po-
stigne temperatura rashladnog sredstva;
24) nazivni napon, nazivna jaCina struje, nazivna snaga i nazivna frekvencija su
vrednosti za koje su elektriCni uredaji gradeni i oznaUni;
25) pogonski napon je srednji napon koji postoji vremenski i prostomo u proiz..
voljnim taCkama mrete;
26) napon prema zemlji je najveCi napon koji moZe nastati na delovima pod na~
ponom i1i ostalim provodljivim masama:

541
 a) kod izolovanih IT sistema mreie bez pogonskog uzemljenja u slueaju zemljos-
poja;
b) kod uzemljenih TI sistema i TN sistema mre:!e sa pogonskim uzemlje'liem u
slueaju zemljospoja ill jednopolnog kratkog spoja;
27) dodirni napon je pad napona u telu ooveka prilikom dodira;
28) strujni osiguraa su za§titni elementi koji prilikom nedozvoljenog poveeanja
struje iii visokih dodimih napona prekidaju iii prouzrokuju prekidanje strujnog kola.
To su:
a) topljivi osiguraCi;
b) zastitni prekidaei sa odgovarajuCim nadstrujnim, odnosno kratkospojnim oki-
daama iii relejima;
29) daljinski upravljani uredaji su uredaji kod kojih se strujna kola ukljufuju iii
isklju~uju nekim stranim uticajem (na primer: mehani~kim. elektiiCnim, elektrooptiO.
kim, pneumatskim, akustienim, magnetskim iii termiekim putem), ako taj uticaj nije iz-
vrSen rukom na samom uredaju;
30) sklopni uredaji su elektrieni uredaji koji sluie posredno iii neposredno za
sklapanje strujnih kola, odnosno ukljueenje i iskljuunje;
31) razvodni uredaji su elektrieni uredaji koji slute za razvodenje elektrifue
energije na viSe ogranaka i1i potroSa¢a;
32) sklopni aparati su elektrieni aparati koji slute za sklapanje (ukljueenje i is-
kljuunje) strujnih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva i neoptereeenih strujnih
kola;
33) prekidae je sklopni aparat koji mote prekinuti nastali kratki spoj. Prekidna
snaga ozna~ava se kod aparata do l 000 V - u kA za odredeni napon, a kod aparata za
napone od I 000 V i vise - MYA za odredeni napon, sto oznaeava granioou moe za koju
je prekidac graden;
34) sklopka je rasklopni aparat kojim se, po pravilu, mogu ukVuCivati i iskljuCi-
vati normalno optereCena strujna kola do nazivnih velicrna za koje Je aparat graden.
Nije predviden za prekidanje struja kratkog spoja;
35) kontaktor je rasklopni aparat koji ukljufuje i iskljufuje strujna kola pomocu
elektromagneta. Sklopna moC je, po pravilu, osmostruka do desetostruka nazivna stru~
ja trajnog optereCenja. Odgovara zahtevima motomog pogona, a nije namenjen za pre-
kidanje kratkog spoja. Graden je za veliki broj ukljurenja i iskljuu'lia;
36) rastavljac je rasklopni .aparat pomofu koga se mote prelrinuti strujno kolo i
naponski razdvojiti sa vidijivim pogonskim stanjem;
37) rastavljacka naprava je svaki elektrieni uredaj pomofu koga se strujno kolo
moZe vidljivo rastaviti. To mogu biti rastavljac!:i, sklopke, osigura¢i, ulotni noZevi, ras-
tavni kontakti kod izvlaCivih uredaja itd.;
38) rastavna sklopka je rastavljae sa vidljivim pogonskim stanjem ukljuunog iii
iskljuCenog stanja, koji ima svojstva sklopke, odnosno moZe sklapati nazivne struje za
koje je graden. Upotrebljava se za napone od 1000 Vi vise. Ne mote prekidati kratki
spoj;
39) rastavni prekidae je rastavljae sa vidljivim pogonskim sta'liem ukljurenog iii
iskljuUnog stanja, koji delimibto ima svojstva prekida~, odnosno moZe prekinuti
kratki spoj ograniunog intenziteta i sklopill nazivne struje trajnog opterece'lia za koje
je graden. Upotrebljava se za napone od 1000 Vi vise;
40) motomi za&titni kontaktor je rasklopni aparat za ukljuunje i iskljuunje elek-
triatih maSina u mreZ.u. Pored sklopnika, on sadtit i elemente motorske zaStite, na pri-
mer: bimetalne releje za z~titu od preoptereCenja i strujne osigu!Me za zaStitu od krat-
kog spoja;
41) motomi z.Stitni prelridac je rasklopni aparat za iskljuu'lie i ukljuunje elek-
tric'!nih mdina u mreZu i za njihovu zaStitu. Pored prekidiWa, on sadtii elemente mo-
torske zaStite, na primer: bimetalne releje ili okida¢e za zaStitu od preoptereCenja, krat-
kospojne okidare iii releje za za§titu od neteljenog pogona ma§ina posle nestanka
napona i pritikom prekomernog sniZenja napona ili kombinaciju nekoliko pomenutih
uredaja;

542
 . 42) za!tit'!i preki~a~ j~ ~pru:at "!' skl!'panje i '!"'Sti!u strujnih kol~ od preoptereee-
n;a, sa btmetainim reieJtma lit okida~IDia 1 za prekidanJe kratkog spoJa, sa kratkospoj-
nim relejim~, okida&na iii kombinacijom pomenutih uredaja;
43) uttka~ka naprava je naprava namenjena za spajanje i rastavljanje kablova i
vodova, kao i za priklju~ivanje kablova i vodova na odgovarajuee elektrirne uredaje;
. 44) kontrolnik je ele~trirni uredaj namenjen za kontrolu i ispitivanje nekog elek-
tnrnog pogonskog stanja tli elektri~ne sposobnosti elektrirnog uredaja iii instal•cije
kao i za signalisanje opasnog stanja koje bi moglo nastati iii za direktnu intervenciju ~
yidu isk_ljuCenja oSteCenog kontrolisanog dela elektri~e mrde, odnosno ure~aja ill za
mstalaClju;
45) mrefni kontrolnik je uredaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja mrefe i do-
javu opadanja izolacije, odnosno zemljospoja. Kod zenlljospoja iskljufuje mrefu iii
deo mrete sa napona, u proseCnom vremenu do 110 ms (zbir vremenskog reagovanja
kontrolnika i sklopnog aparata), Sto garantuje proizvodaC;
46) kontrolnik rasvetne mreZe je uredaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja ras~
vetne mreZe i za njeno iskljuCenje sa napona prilikom eventualnog zemljospoja;
47) kablovski kontrolnik je uredaj za kontrolu izolacije pre uklju~enja pod na-
pon (u instalacijama do 1000 V) i kontrolu zemljospoja u pogonu mrefe iii dela mreze
(za napon iznad 1000 V). Mora imati i kontrolu strujnog kola uzenlljenja jednog kab-
lovskog ogranka, odnosno kontrolu mehani~kog o!teeeqja kabla;
48) uklopni zapor je kontrolni uredaj kojim se kontrolme ispravnost dela mrefe
pre stavijanja pod napon;
49) kratki spoj je provodljivi spoj izmedu razliclitog elektri~nog potencijala kod
vodova iii kod drugih delova elektri~nih uredaja pod naponom koji nastaje zbog gres-
ke na izolaciji Hi zbog qjihovog posrednog iii neposrednog dodira;
50) spoj sa masom je provodljivi spoj koji nastaje zbog neke gre!ke izmedu po-
gonskih delova elektrirnih uredaja pod naponom i provodljivih delova koji ne pripa-
daju po.sonskom strujnom kolu i ne smeju doCi pod napon;
51) struja gre!ke je struja koja nastaje zbog gre!ke u izolaciji;
52) napon gre!ke je napon koji nastaje zbog gre!ke pri dodiru dva pristuparna
provodljiva dela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu iii izmedu jednog
takvog dela i zemlje;
53) zemljospoj je provodljivi spoj izmedu zemlje iii uzenlljenog predmeta i izolo-
vanih provodnika ill delova uredaja koji su pod naponom prema zemlji;
54) zemljospojna za!tita je za!tita koja u slu~ju zemljospoja i nedovoljne elek-
trirne izolacije isklju~uje napon u o!teeenom delu mrefe;
55) zemljospojna blokada je utedaj kojim se proverava elektrirna izolacija mrei!e
iii dela mreZe pre uklopa napona i dozvoljava uklop napona samo pri ispravnoj elek~
tricrtoj izolaciji;
56) struja zemljospoja je struja koja tere izmedu pogonskog strujnog ktuga i
zemlje zbog greSke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno neposrednog dodira delo-
va tog strujnog kruga sa zemljom ili sa uzemljenim predmetom;
57) uzemljenje je provodni spoj, pomoCu uredaja za uzemljenje, izmedu zemlje i
delova uredaja koji se moraju uzemljiti;
58) pogonsko uzemljenje je provodljiva veza izmedu nekog dela pogonskog rad-
nog strujnog kola, ~ora mreZe i dr., i uzemljiva~a i mote biti:
a) direktno ili neposredno, ako osim otpora uzemljenja ne sadrZi druge otpore;
b) indirektno iii posredno, ako osim otpora uzemljenja sadrZi joS i omske, induk~
tivne ih kapacitivne otpore u kolu uzemljenja;
59) uzemljivacli su metaini delovi koji lefe u zemlji. Delovi voda uzemljiva~a koji
leZe neizolovani u zemlji smatraju se delovima uzemljiv!!b. Postoje trakasti, Sipkasti,
cevni, plo~sti i kombinovani uzemljivaa.;
60) centralni uzemljivaC je uzemljivaC koji ispunjava uslove uzemljeqja celokupM
ne mreZe podzemnog prostora, bez obzira na napon mreZe;

543
 61) glavni uzemljiva~ je uzemljiva~ koji ispunjava uslove uzemljenja pri naponu
do 1000 V za mreiu jedne transformatorske stanice koja predstavlja jednu galvansku
celinu;
62) pomoeni uzemljiva~ je uzemljiva~ koji smanjuje otpor uzemljenja kod mrete
uzemljenja,. i to na isturenim delovima mreZe iii predstavlja pomoCno uzemljenje prili-
kom primene sistema zaStitnog spoja na napon greSke;
63l dovodi uzemljiva~asu vodovi kojt su u zemlju polo:leni neizolovano;
64 sabimi provodnik za uzemljenje je provodnik na koji je priklju6eno viSe pro-
vodnika za uzemljenje;
65) instalacija za uzemijeqje je skup uzemljivaCa sa provodnicima za uzemljenje i
sabimim provodnicima za uzemljenje;
66) provodnik za uzemljenje je svaki provodnik koji spaja delove uredaja koji
treba da se uzemlje sa uzemljivaCem, kad je polofen izvan zemlje ili izolovan u zemlju;
67) otpor uzem.ljenja je zbir otpora uzemljiva¢a i otpora provodnika za uzemlje-
nje;
68) otpor uzemljiva~a je prelazni otpor rasprostiranja elektri~ne struje izmedn
metalne povrSine uzemljivaCa i zemlje;
69) za8titni provodnik je provodnik koji spaja deo uredaja koji se Stiti s uzemlji-
va~m - kod zaStitnog uzemljenja, iii s nultim provodnikom - kod nulovatija, ili s na~
ponskom za!titnom sklopkom - kod naponskog za!titnog spoja, iii sa zemljom - kod
strujnog z&titnog spoja. ZaStitnim provodnikom, u ovom smislu, ne sme proticati po~
gonska struja;
70) nulti provodnik je provodnik spojen sa nultom ta~kom izvora struje.

Clan 3.
Za nova elektroenergetska postrojenja, kao i za elektroenergetska postrojenja
kod kojih treba izvr!iti bitnu rekonstrukciju u pogledu elektri~nih uredaja i instalacija,
izraduje se tehni~ka dokumentacija koja sadtii:
I) obrazlo:!enje odabranih i usvojenih re!enja;
2) tehni~ki opis elektribtih uredaja i instalacija, sa potrebnim podacima o njiho--
vim karakteristikama;
3) kartu dela jame u koji se postavljaju elektrieni uredaji i instalacije sa projekto-
vanim uredajima;
4) nacrt prostorije u koju se--nameravaju postaviti elektriall uredaji i instalacije,
ako se u tu svrhu grade posebne prostorije;
5) jednopolnu !emu postrojenja;
6) semu delovanja kod daljinskog upravljanja, kad uredaj nije tipski;
7) proraenn celog dovoda od napojne ta~ke do potrosa~a. s obzirom na pad na-
pona i termi~ko optereCenje, kao i kontrolu zagrejavanja kratkim spojem;
8) mere zastite od tehni~ko-tehnolo!kih nezgoda;
9) podatke o potrebnoj opremi za izvodenje radova;
10) podatke o radovima koji se izvode u rudnicima.
Clan 4.
Za svaku jamu mora postojati tehni~ka dokumentacija svih postojeCih elektriC.
nih ureda_ia i instal~cija, koja sadrZi sledeCe podatke, i to:
1) Semu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova viso~
kog napona;
2) situacioni plan svih elektri~nih uredaja i instalacija za visoki napon;
3) !emu pojedinih niskonaponskih mre:!a, kao i !emu signalnih i dojavnih ureda-
ja;
4) situacioni plan niskonaponske mreZe;
5) podatke o preuzimanju, kontroli, eventualnim opravkama, godini izrade, mesM
tu upotrebe iii mestu uskladistenja elektrienih uredaja i instalacija;

544
 6) tehnicke podatke o pojedinim uredajima (ma.!inama, transformatorima, apa-
rati~a itd) ~oji slufe za vaZnije objekte (na primer: za izvozne maSine~ glavne pumpe,
ventilatore ttd);
7) podatke 0 staqju prelaznih otpora uzemljenja, dielektrienoj evrstoCi transfor-
matorskih ulja i ispitivanju zaStitnih releja ~
8) podatke o pregledima elektrienih uredaja i instalacija.

II. ELEKTRICNI UREDAJI I INSTALACIJE

Clan 5.
Sistemi mreZa i dozvoljeni nazivni naponi (medufazni) za elektroenergetsku
mrdu u jami jesu:
I) kod IT sistema:
- za m...Zu visokog napona - do 10 000 V;
- za mretu niskog napona - do l 000 V;
- za rasvetnu mreZu i signalizaciju - do 250 V;
2) kod TN sistema:
- visoki napon - nije dozvoljen;
- za rudnike ugroZene od po:lara i metanske jame - samo do 130 V nazivnog na~
pona, ito samo u sistemu TN-S;
- nisk:i napon - do 130 V za rudnike metala i nemetala ako ne sadde zapaljive i
eksplozivne gasove, ali samo sistem TN-S iii TNC/S.
Sistem mreZe IT nije dozvoljen.
U oznaci sistema mreZe IT prvo slovo oznaCava na~in uzemljenja zvezdiSta tran-
sformatora (1-izolovano, T-direktno uzemljeno)~ a drugo slovo ozna~va uzemljenje po~
troSaCa (T-direktno uzemljeno, N-nulovano).
Sistem mreZe TN moZe imati varijante TNS (zaStitni provodnik ZN u celoj mreZi
je odvojen od nultog voda N-5-Zilno nulovaqje), TNC (nulti vod i zastitni provodnik
su u jednom provodniku -l!ilno nulovanje) i TNC/S (na delu mrete blite transforma-
toru primenjen je sistem TNC, a _u pojedinim ograncima TNS - meSovito 4 i 5-Zilno
nulovaqje).
Za elektrienu vu~u dozvoljen je jednosmemi napon do 660 V.
Za ruCne prenosne svetiljke i daljinsko upravljanje koje nije stalno p·otoZeno do-
zvoljen je napon do 50 V.
Za stalno poloZeno daliinsko upravljanje moZe se upotrebljavati nazivni napon
upravljanog uredaja do 500 V ako ne postoji opasnost od kapacitivnih struja Hi struja
gubitaka, koje bi mogle poremetiti iii greSkom aktivitati daljinsko upravljanje.
Clan 6.
ElektriCni uredaji od ~ijeg kontinuiranog rada zavisi sigumost pogona i ljudi
moraju imati rezervno napajanje elektriCnom energijom.
Clan 7.
U elektriCnim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektriCnim pogonskim
prostorijama moraju postojati vidljive Seme, oznake napajanja sklopnih i1i razvodnih
postrojenja.
Clan 8.
Pogonska sredstva moraju biti posebno za§tiCena od mehaniCkih oSteCenja i he-
mijskog uticaja, kao i od Stete koju mogu prouzrokovati voda i praSina.

35·1 545
 Clan 9.
Magnezijum, cink i njihove legure, osim mesinga, nisu dozvoljeni za provodenje
elektricrte struje.
Clan 10.
Kao materijal za sabimice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima moZe se, po.
red bakra, upotrebljavati i aluminijum ako su stezaljke sabimica izradene sa prelaznim
e1ementima, tako da se na razvode mogu spojiti i bakarni provodnici.
Clan II.
CeliCni provodnici za provodenje struje mogu se upotrebljavati samo:
I) za povratni provodnik elektrifue vu~e (sine);
2) za za§titni provodnik mreZe zMtitnog uzemljenja, ali samo pocinkovani;
3) za specijalne gibljive kablove, ~rste na zatezanje kod kojih su bakarni pro·
vodnici mehani~ki ojaCani CeliCnom Zicom;
4) za samosiguma kola i uredaje.
Clan 12.
Mog·u se upotrebljavati samo izolacioni materijali koji sigumo izoluju u uslovi-
ma u jami, kao Sto su vlaga. praSina. prljavStina. ulje, toplota i st.

Clan 13.
U elektriCnim uredajima nije dozvoljena upotreba drveta, Skriljaca i1i mermera
za priCvrSCenje delova pod naponom.
Clan 14.
ElektriCna pogonska sredstva i uredaji mogu se upotrebljavati samo u granicama
nazivnih vrednosti za koje su gradeni.
U pogledu mehani~kih naprezanja prilikom kratkog spoja elektricrta pogonska
sredstva i uredaji iz stava 1. ovog tHana moraju biti dimenzionisani za maksimalnu
udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu ugradnje.

•
III. TEHNICKE MERE ZASTITE
1. Za§tlta ograni~njem napona
Clan 15.
Za§tita ograniCenjem napona je sprovedena ako je izvor napajanja strujnog kola
izveden kao:
I) sigumosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepenom izolacije iz-
medu primara i sekundara. pri Cemu primarni napon ne prelazi 1000 V. a mo:le biti iz-
veden (na primer: fiziCki odvojenim namotajima na raznim stubovima ili kalemima i
izolacijom ispitanom posebno visokim ispitnim naponom izmedu primamog i sekun-
damog namotaja ili sa uzemljenim zaslonom koji odvaja primami od sekundamog na-
motaja);
2) izvor struje istog stepena sigumosti kao i sigurnosni. transformator (na primer
motor-generator sa izolovanim namotajima);
3) elektrohemijski izvor ili drugi izvor nezavisan od strujnih kola veCeg napona
(na primer: agregati).
Ako najveCi napon strujnog kola prelazi 25 V u normalnom pogonu iii u sluCaju
greSke. pored zaStite od opasnosti elektriCnog udara mora biti izvedena i zaStita od di-
rektnog dodira delova pod naponom.

546
 Clan 16.
Kod transformatora napajanih na primamoj strani naponom veCim od
50 V, kod kojih je moguCa greSka izmedu primamog i sekundamog namotaja, postoja-
nje opasnog dodimog napona spreCava se spajanjem dela pod naponom sekundamog
~trujnog kola sa zaStitnim sistemom primamog kola iii spajanjem pristupacrtih provod-
]jivih delova kuCi§ta uredaja sekundamog kola sa zaStitnim sistemom primamog kola
i1i kombinacijom dva prethodna naCina.
Delovi pod naponom sekundarnog kola ne moraju biti u galvanskoj vezi sa delo-
vima pod naponom P.rimamog kola, osim ako je primamo kolo sistema TN.
Sklopnici, releJi i pomoCne sklopke moraju biti izolovani na naCin na koji je izo-
lovan sigumosni transformator izmedu strujnih kola malih napona i kola veCeg napo-
na.
UtiCnice i utikaCi ne smeju se zamenjivati utiCnicama u utikat!ima viSeg napon~.
Ak.o su utiCnice i utikaCi izvedeni prema stavu I. ovog Clana, moraju imati poseban za-
Stitni kontakt, s tim da se ne smeju upotrebiti utikati bez zaStitnog kontakta.
Clan 17.
Strujna kola malih napona vode se odvojeno od drugih strujnih kola, a ako to
nije moguCe, strujna kola malih napona zaStiCuju se izolacionom pregradom, uzemlje-
nim provodljivim zaslonom iii pojedinaCnom iii grupnom dodatnom izolacijom.

2. ZaStita ogranli!enjem energije izlioja

Clan 18.
ZaStita ograniCetijem energije izboja vrSi se ograniCenjem struje greSke na vred-
nost bezopasnu do 25 mA, odgovarajuCim unutraSnjim otporom izvora ili ograniCe-
njem vremena trajanja greSke kao funkcije veli<Sne struje greSke, ograniCenjem energije
izboja, pri Cemu maksimalno dozvoljena kolitina elektriciteta koja se moZe iZbiti dodi-
rom iznosi 1 mC, a vrSna vrednost struje preko otpora 2 k Oma iznosi 0,7 rnA za naiz-
meniCnu struju i 2 rnA za jednosmemu struju.

(
3. Zastlta od direktnog dodira
Clan 19.
ZaStita od direktnog dodira odnosi se na zaStitu od dodira delova pod naponom.
Sprovodi se preprekama ili zatvaranjem u kuCiSta iii ormare i izolovanjem delova pod
naponom.
Clan 20.
ZaStita preprekama iii zatvaranjem u kuCiSte sprovodi se tako da se delovi pod
naponom Stite mehani~k?m ~aS~~oin n3; jedan od s.ledeCih n3;Cin_a: . . w •

1) otvori za posluZtvanJe dt otvon neophodm za funkctomsanJe uredaja stite se

za8titom najmanje IP 20;
2) poklopac kuCista iii prepreka stite se zastitom najmanje IP 40.
Clan 21.
Dodatne zastitne mere (blokir~e) od otvaranja kuCista iii skidanja prepreka
moraju biti izvedene tako: . . ..
I) da nije moguee otvaranJe bez posebnog kbuca (brave) lit alata;
2) da je moguCe otvaranje samo pri iskljuCenom naponu na uredaju;
3) da se bez upotrebe kljuca iii alata u samom poi!etku otvaranja obezbeduje au-
tomatsko isklju~enje napona na -delovima u kuCiStu i1i iza prepreke;

547
 4) da je kod uredaja do 500 V, bez kljufa iii alata, zamena osigurafa iii sijalica
bez iskljufeljja napona mogufa ako delovi pod naponom imaju unutra511iu pregradu
koja onemoguCava slu~ajan dodir delova pod naponom.
Ponovno uklju~etije napona za slu~jeve iz ta~ 1. i 2. mora da bude omoguCeno
samo nakon uspostavljanja oOgovarajuCe zaStite.

4. Zaitlta delova pod oaponom izolovaojem

Clan 22.
Svi delovi pod naponom prekrivaju se izolacionim materijalom koji se ne mo:te
skinuti bez razbiJanja i koji ima izolaciona svojstva utvrdena propisima o jugosloven-
skim standardima za rudarske kablove.

5. Zaitlta od napona grdke

Clan 23.
Za zaStitu od napona greSke primel'\iuju se op§te zaStitne mere, dodatno izolova-
nje, izolovani prostori, elektriroo odvajanje i sistemi zaStite mrefe.
Clan 24.
OpSte zaStitne mere primenjuju se samo kao dodatna mera uz primeqjeni sistem
zaStite mreZe.
Clan 25.
Dodatno izolovaljje obavlja se pojafanom izolacijom delova pod naponom i pot-
punom izolacijom elektrifnog uredaja (kuCista od izolacionog materijala).
Clan 26.
lzolovani prostor je za.Stitna mera koja spre~va istovremeni dodir delova razli-
crtog potencijala u slufaju greske na funkcionalnoj izolaciji elektricnih uredaja, tj. iz-
medu dva dohvatljiva provodljiva dela elektrifnog uredaja iii jednog dohvatljivog pro-
vodljivog dela elektrifnog uredaja i bilo kog drugog provodljivog dela.
Na mestima iz stava 1. ovog Clana ne smeju se postavljati uzemljeni Wtitni pro-
vodnici.
Zahtevi iz stava 1. ovog Clana su ispunjeni ako mesto ima izolovane podove i zi-
dove, odnosno izolacioni otpor prema zemlji u bilo kojoj taCki veCi od 50 k 0, a izme-
du dohvatljivih provodljivih delova veCi od 2 m rastojanja.
Postavljeni elektriau uredaji i provodljivi delovi moraju biti stalno ufvrifeni.
Napon grdke se ne sme proSiriti provodljivim delovima na druga mesta izvan
izolovanih prostora, Sto se spre¢ava izolovanjem ill uzemljenjem provodljivih delova
koji izlaze iz ovog prostora.
Clan 27.
Elektrifno odvajanje radi za5tite od strujnog udara u slufaju greske na funkcio-
nalnoj izolaciji elektrifnog uredaja obavlja se pod sledecim uslovima: ·
I) svako strujno kolo mora biti nameljjeno za napajanje samo jednog elektrifnog
uredaja crja struja nije veca od 16 A;
2) strujno kolo se mora napajati preko izolacionog transformatora iii motor~ge­
neratora s medusobno izolovanim namotajima i visokim stepenom izolacije izmedu
primara i sekundara, a prenosni sigurnosni transformator mora biti dodatno izolovan;

548
 3) nazivni napon izvora napajanja moZe na primamoj strani iznositi najmanje
500 V, a na selrundarnoj najviAe 380 V;
4) vodljivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju ni u jednoj t.Wki biti spojeni
sa drugim strujnim kolima iii sa zemljom, izolacija odvojenog strujnog kola mora biti
kvalitetna, a prikljuOOi moraju biti izvedeni posebno savidjivim kablovima;
5) dohvatljivi delovi odvo)enog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa za!titnim
vodom i sa dohvatljivim vodljivtm delovima drugih kola;
6) pri radu u metalnim kotlovima transformator (iii izvor) mora biti postavljen
izvan kotla i posebnim provodnikom povezan sa metalnim stajaliStem;
7) savitljivi prikljumu kablovi moraju biti vidljivi po celoj duZini i spolja meha-
nicki neoiteeeni.

Clan 28.
Izolaciono stanje mrde utvrduje se istosmemom strujom. Izolaciono stanje
mreZe moZe se utvrditi i naizmeni~nom strujom, s tim da se u tom sluCaju mora odredi-
ti onaj izolacioni otpor koji bi se dobio merenjem sa istosmemom strujom.
Na utvrdivanje izolacionog otpora ne smeju uticati reaktivni otpori ill odvodi sa~
me mreZe.
Clan 29.
Svaki deo mreZe odvojen sklopkom i1i osiguracrma mora imati izolacioni otpor
najmanje 1000 Q/V nazivnog napona, osim delova mre:le na postrojenjima sa voznom
Zicom i povratnim vodom preko Sina.
Izolacija mrete koJa CSini galvansku celinu mora iznositi najmaqje 100 0./V na-
zivnog napona za vreme pogona.
Ako izolacioni otpor padne ispod 40 !l/1 V nazivnog napona u mreZama napo-
na do 1000 V, odnosno ispod 20 Q/V u mreZama napona do 660 V, mre:la se ne sme
staviti pod napon, odnosno ispod ove granice izolacije napon mre!e ill njenog oSteCe-
nog dela mora se odmah iskljuCiti. lzuzetno od odredbe stava 3. ovog ~lana, pogon se
moZe dozvoliti i ispod navedene granicme vrednosti izolacije prema odgovarajuCem
tehni~kom uputstvu.

Clan 30.
Ako se izolacija mreZa koje nemaju U$faden uredaj za ispitivanje izolacije za
vreme pogona meri u beznaponskom stanju ill pre uldopa (zemljospojna blokada), on-
da:
l) za mreZe nazivnog napona do 100 V memi nap on iznosi najman,je 100 V;
2) za mr.Ze nazivnog napona od I 00 V do I 000 V metni napon iznosi najmallie
koliko i nazivni napon mreZe;
3) za mreZe nazivnog napona od 1000 V memi napon iznosi najmaqie 1000 V.

6. Slstemi zdtite mreie

Clan 31.
Za automatsko iskljueenje izvora greike naizmeniene struje kod svih mr.Za na-
pona veceg od 50 V mora biti primenjeo jedan dd sistema zaitite.

Clan 32.
ZaStitni uredaji moraju automatski da isk]ju<Se napon nude iii dela instalacije
ako je greskom prouzrokovan napon dodira sledeCih efektivnih vrednosti: 50 V za de-
love instalacije stabilnih uredaja s dohvatljivim provodljivim delovima, koji se normal-
no ne dr.Ze u ruci, odnosno 25 V za delove instalacije sa uredajima CSiji su provodljivi

549
 delovi predvideni da se dne rukom (na primer uredaji koji se napajaju preko utika~a).
Ako to nije moguCe osigurati, vreme iskljuCerga Wtitnim uredajem mora odgovarati
dijagramima na crteZima br. I i 2 i tabelama I i 2.

5,0
\

'
'\

" 1\
~

..,s
(.t5 "~
·~
..
'if>
~2
.,-"
0
\
s" 0,1 \
;\: \
\1
~05
\
0,03
~Of
·'"
10
Efektivna vrednost napona dodira
Stika 1- Maksimalno dozvoljeno vreme deloval\ia zastite
Tabela br. 1
Napon dodira {V) 25 50 70 80 llO !50 220 280
Vreme delovanja (s) 5 0,5 0,4 0,2 O,l 0,005 0,003

Tabela br. 2

Dozvoljeni dodirni napon

(V) 50 80 120 !50 !80 300 420 550
Maksimalno vreme delova-
nja zaStite (s) 5 0,5 0,4 O,l 0,05 O,Q3

550
 :10
ll
~
~
~

-
g
"<!
l:!
"
·~
tO

50

.,]"
"E!
~
0
il 1.0
""~
.,
0 QS
0
\
"e
"...
·;;;
u
:::."
0.1
\
0.05
0.03
0.02
10 20 50 80 100 200 300 5()() v
bo.Voljeni dodimi napon (V)
Slika 2 - Delovanje zastite napona greske za mreze iznad 1000 v

Clan 33.
Sistemi zaStite zavise od sistema uzemljenja mreZe i potroSa~ i svojstava zaMit-
nog uredaja.
Clan 34.
Za uredaje nazivnog napona iznad 50 V koriste se sistemi zaStite mreZe prema
Clanu 5. ovog pravilnika, za koje se mogu upotrebljavati sledeCi zaStitni uredaji za au-
tomatsko iskljuCenje greSke:
IT sistem: (Kl) - kontrolnik izolacije
(SZ) - strujna zaStitna sklopka (SZ)
TN sistem: (SZ)- strujna za8titna sklopka (SZ)
(NZ) - naponska zastitna sklopka (NZ)

55!
 (PZ) - prekostrujna wtita osiguraama iii elektromaguetnim oki-
daama
ZaStitni uredaji za automatsko isklapanje greSke moraju delovati na nazivne na-
pone mrete do 1000 V prema slici 1 i tabeli 1, a za nazivne napone mrei!e iznad 1000 V
prema slici 2 i tabeli 2.
Za prostore ugr9Zene poZarom ili eksplozivnom atmosferom vreme delovanja
zastite ne sme biti dufe od 100 ms, sto ani prosei:!nu vrednost od 10 uzastopnih mere-
nja uz granii:!ne uslove nepovoljnije greske, pri <!emu se odstupanje od 10% smatra za.
dovoljavajuCim.

7. ZaStituo uzemljenje lzolovanib sistema

Clan 35.
ZaStitno uzemljenje izolovanih sistema primenjuje se samo kod mreZa sa izolova-
nim zvezdiStem u kojima nijedna tafka mrete u normalnim pogonskim usl~vima nije
posredno ili neposredno uzemljena ni preko probojnih osigurafa. .
Za~tno uzemljenje izolovanih sistema sastoji se u tome da su svi metalni delovi,
koji zbog greSke mogu doCi u vezu sa napono~ neposredno spojeni na jedan sabimi
uzemljeni provodnik, koji se koristi samo sa mretnim kontrolnikom koji trajno poka-
zuje izolaciono stanje mreZe i upozorava na opasnost od visokih dodimih napona i
drugih nei!eljenlh pojava.

Clan 36.
Prilikom primene zaStitnog uzemljenja izolovanih sistema u podzemnim mre:!ama
proizvod prelaznog otpora uzemljenja i struje zemljospoja mre.Ze ne sme biti veCi od 50
V, pri Cemu se struja zemljospoja izraCunava prema obrascu:

1,- 0,2 · I · U
gde je:
1.- struja zemljospoja (A),
I - duZina mrei!e (km),
U- nazivni napon (kV).
Clan 37.
Mrefni kontrolnik u sistemu zaititnog uzemljenja na mrei!u napona do 1000 V mo-
ra ispunjavati slede&! uslove: . . . .
1) da ima unutra5nji otpor preko 200 fJIV llaZlVnog napona mreze pn na)nepovolj-
nijem izolacionom otporu;
2) da za mrde napona viSe od 500 V napon merenja izolacionog otpora ne sme iz-
nositi viSe od 10% od nazivnog napona mreZe. Ako memi napon prelazi 50 V mora od-
govarati uslovima navedenim u ~lanu 34. ovog pravilnika;
3) da signaliztra pad izolacionog otpora ispod 100 !l/V;
4) da isklopi napon mreZe kad izolacioni otpor padne na vrednost ispod 40 !l/V u
mreZama nazivnog napona 1000 V, odnosno kad izolacioni otpor padne ispod 20 0/V
u mreZama nazivnog napona do 660 V, u prose<5nom vremenu do 0,110 s;
5) da onemoguCi ukljut!enje napona mrete kada je vrednost izolacionog otpora u
mreZi ispod dozvoljenih granica iz t. "d";
6) da trajno meri izolacioni otpor mreZ.;
1) da postoji mogu¢nost da se na kontrolnik mogu prikljuati spoljni opti~ki i
alrusti~ki signali u slueaju pada izolacije ispod dozvoljene granice, a obavezno je pri-
kljucrti ih ako je kontrolnik u zatvorenoj eleklri¢noj pogonskoj prostoriji, a ugradeni
signal nije vidljiv van prostorije;

552
 8) da postoji moguenost da se kontrolnik ispita namernim uspostavljanjem zem-
ljospoja.

Clan 38.
U mretama sa nazivnim naponom najvise 220 Vi napojnog izvora do 10 kVA, kao
i u signalnim i rasvetnim mreZama, mrdni kontrolnik ne mora imati svetlosni i zvuCni
signal ako uredaj pri potpunom zemljospoju na bilo kom mestu sam iskljueuje strnju u
prosetnom vremenu do l s.
U rudnicima ugrotenim eksplozivnim smesama proseCno vreme isk.lju~nja ne
sme biti duie od 0,11 s.
Clan 39.
Kontrolnik rasvetne mreze napajan iz transformatora snage do 10 kVA, kao i sig-
nalne instalacije u oknima kroz koje sene voze ljudi moZe imati samo svetlosnu signa-
llzaciju opad"'\ia izolacionog otpora mrete is pod 100 !liV ako se pri Cistom dvostru-
kom zem!]ospoJU na bilo kom mestu napon iskljueuje u vremenu od 1 s i ako je zaStitni
provodnik istog preseka kao i fazni provodnik.
U rudnicima ugrotenim eksplozivnim smesama proseato vreme iskljui:;ivanja ne
sme biti duze od 0,11 s.

Clan 40.
U mrdama sa zaStitnim uzemljenjem izolovanih sistema sa naponom preko 1000
V izmedu neke ta~ke mrete i zemlje mote se uklopiti prigu!nica radi prigu!tvanja stru-
je zemljospoja.

Clan 41.
Mre.Za napajana iz posebnog transformatora mora imati najmanje jedan glavm
uzemljiva~ preko koga je uzemljena mreta z.Stitno¥ uzemljenja. Ako se vise trafostani-
ca nalazi u neposrednoj blizini, moZe se koristiti zajedni~ki glavni uzemljivaC.
Mrete Z.Stitnih uzemijenja u jednoj jami rudnika mo~u biti medusobno spojene u
jedinstvenu op!tn mretn zaStitnog uzembenja jame, na koJU mora biti spojen 1 central-
ni uzemljivaC. Centralni uzemljivaC mora ·ispunjavati uslove propisane ovim pravilni~
kom za visokonaponslru mreZu kojoj pripada.
Clan 42.
Glavni i centralni uzemljivaCi postavljaju se na mesta koja obezbeduju najniti ot-
por uzemJiiva~ i mogu se ukopavati u vlatnu zemlju odvoduih kanala u kojima se stal-
no sakaplja voda iii u vodosabirnike pumpnih stanica i sl.
Centralni uzemljivaC mote se postaviti i van jame. ~
Clan 43.
Ako se postavljanjem glavnog iii centralnog uzemljivaCa ne mogu ispuniti uslovi
za otpor uzemljivaCa ili zaStitnog voda propisani ovim pravilniko~ u svaku mreZu za-
Stitnog uzemljenja postavljaju se pomoCni uzemljivam na najisturenija mesta mreZe.
Pri izraeunavanju maksimalno dozvoljenog otpora uzemljenja za mretu zaStitnog
uzemljenja mora biti ispunjen zahtev iz stava L ovog Clana za svaku pojedinu transfer~
matorsku stanicu, isklju~ujuCi pri tnm uticaj centralnog uzemljiva~.

Clan 44.
Otpor centralnog uzemljenja mora od~ovarati mreti napona preko I 000 V, koja Ci-
ni galvansku celinu, a mote imati jedan ih viSe uzemljivaCa smeStenih napolju ill u ja-
nti.

553
 Clan 4S.
Uzemljivafi moraju biti zaStiCeni od korozije i elektrolitskog nagrizanja.
Debljina uzemljiva~a, bez obzira na oblik, ne sme biti manja od 3 mm za pocinko-
vanu CeliCnu traku, a za bakar 2 rom.
Spoj provodnika za uzemljenje sa uzemljiva~em pod zemljom mora biti zavaren.
Spoj za!titnih provodnika sa uzemljiva~em mora biti pristupa~ vidljiv i rastav-
ljiv, radi merenja prelaznog otpora.
Bakarni zaStitni provodnik kojim se spajaju glavni i centralni uzemljiva<5i mora
imatl presek ruijmanje SO mm', a provodriik od pocinkovane oolifue !rake najtnaQje
100 mm', s tim da ne sme biti tanji od 3 mm.

Clan 46.
Provodnici kroz koje u pogonu teCe struja, osim Sina koje sluZe kao povratni vod
vozne Zice, ne smeju se koristiti kao zaStitni provodnik ni onda kad su uzemljeni, osim
uredaja ili delova instalacija zaStiCenih kontrolnicima koji zaStiCuju instalaciju od kva-
ra iii oSteCenja.
Odredba stava 1. ovog Clana odnosi se na zaStitni provodnik koji je deo samosi~
gurnog strujnog kola za signalizaciju, telekomunikaciju i sl. i u kome napon izvora nije
veci od 24 v.

Clan 47.
ZaStitni provodnik u kablu u postrojenjima sa nazivnim naponom ispod lOOO V
mora biti futo-zelene iii crvene boje, odnosno zaStitni provodnik u poluprovodnoj gu·
mi mora imati uzduZno Stampanu belu traku.
Presek bakarnog zaAtitnog provodnlka u kablu do 10 mmt mora biti najmanje
jednak preseku radnih tila. a za veCe preseke mora iznositi najmanje 10 mmt. pri
«omu mora odgovarati uslovima maksimalno dozvoljenog otpora uzemljenja troAila.
Kod slobodno viseCih kablova sa noseCim u:Zetom kao zaStitni provodnik mo:!e se
koristiti noseCe u:te ako le:ti u zajedniCkom omotu sa ostalim provodnicima i ako nje-
gova provodljivost odgovara potrebnoj provodljivosti zaStitnog provodnika.
Clan 48.
U postroje~ima sa naponom preko 1000 V kao za!titni provodnik mogu se koris-
titi metalni plait i metalni oplet kabla, s tim da se pri spajanju moraju premostiti spo-
jem kojim se metalno telo spojke povezuje sa zaStitnim provodnikom.
Metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao zaStitni provodnik ako nije oba-
vijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije tako izveden da su svi elementi metalnog
opleta sigumo i Cvrsto galvanski povezani. Ako ovaj zahtev nije ispuqjen, zaStitni pro-
vodnik mora lefati u zajedniCkom kablovskom omotu, a njegov presek mora odgovara-
ti zahtevu iz odredbe Clana 47. ovog pravilnika.
Clan 49.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne uredaje zaStitni provodnik mora
imati presek jednak najmanje preseku provodnika koji vodi najveCu struju.
Ako se kao za!titni provodnik umesto bakra upotrebljava neki drugi materijal, !jje-
gov presek mora biti po elektri~noj provodljivosti ekvivalentan preseku bakamog pro-
vodnika.
Clan SO.
Ako zaStitni provodnik le:ti u zajedniCkom omotu kabla sa ostalim provodnicima,
kuCi!te elektricnog uredaja predstavlja dio za!titnog provodnika. U tom slu~ju, u ku-

554
Cistu prikljulmog ormarica mora postojati posebna stezaljka za prikljuM zastitnog
provodnika kojom se postiZe siguran i ~~ spoj zaStitnog provodnika i kuCista. Deo
zastitnog provodnika predstavljaju i dva medusobno sastavljena kuCista ako se sastav-
ljanjem kuCista medu njima ostvaruje siguran i dobar elektrilmi spoj preko obradenih
povrii.na sa osiguranim vij~nim medusobnim spojem.
Ako se kao deo zaotitnog provodnika upotrebljava vise od dva sastavljena kuCista
iii ako medu kuCi§tima nije ostvaren siguran elektriCni spoj, kuCi.Sta se medusobno mo..
raju spojiti posebnim spojem koji obezbeduje siguran i trajan elektricni spoj medu nji-
ma
Clan 51.
U elektriroim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektriCnim pogonskim
prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama van tih prostorija, zaStitni
provodnik se moze polagati odvojeno od kablova.
ZaStitni provodnik od bakra mora imati presek najmanje 25 mm2 • Umesto bakar~
nog provodnika moZe se upotrebljavati i pocinkovana teli~na traka, koja mora biti naj-
manje 2 5 mm debela i 25 mm siroka.
Za§titni provodnik mora biti zasticen od slueajnog mehanickog ostecenja i spojen
sa mreZom zaStitnog uzemljenja tako da je onemoguCeno elektrolitsko razaranje spoja.
ZaStitni provodnik mora biti poloZen tako da se mote lako kontrolisati i odrZavati.
Ako je zaStitni provodnik polozen odvojeno, kuCista pojedinih pogonskih sredsta-
va spajaju se paralelno sa za§titnim provodnikom i on ne sme predstavljati deo spolj~
nog zaStitnog provodnika. KuCiSta mogu biti deo zaStitnog provodnika samo pri prela-
zu od spoljnog zastitnog provodnika na zastitni provodnik u kablu, s tim da spoljna
stezaljka za uzemljenje mora biti na istom delu kuCiSta na kome je i stezaljka za uzem-
ljenje u kuCistu. Odvojeno polaganje zaotitnog provodnika nije dozvoljeno kod savitlji-
vih kablova niti kod prenosnih i pokretnih uredaja.

Clan 52.
Kod zaStitnih provodnika nije dozvoljeno upotrebljavati prekostrujne zaStitne osi-
guraee.
Sklopke i utikacke naprave koje prekidaju zastitni provodnik moraju biti takve
konstrukcije da prekidanjem za§titnog provodnika pre iii istovremeno sigumo prekida-
ju ostale provodnike koji su u pogonu pod naponom.
Clan 53.
Svi metalni delovi mehanicke zaotite elektricnih postrojenja (npr. metalni opleti i
metalni plaStevi kablova i provodnika, gomji i donji delovi metalnih spojki, metalni
delovi neelektriCnih uredaja i sl.) koji, zbog ostecenja, mogu doCi pod napon moraju
biti spojeni sa zaStitnim provodnikom Cvrstim i provodljivim spojem.
Odredba stava l. ovog Clana ne primenjuje se na delove koji predstavljaju galvan-
sku celinu i koji su uzemljeni (transporteri, vodovi itd.)~ odnosno na delove koji ne
predstavljaju galvansku celinu i nisu uzemljeni (podgrada).

Clan 54.
U rudnicima se mogu koristiti samo pogonska sredstva koja na odgovarajuCem
pristupaatom mestu imaju posebnu stezaljku za zaStitni provodnik, s tim da stezaljka
mora biti ozna~na znakom uzemljenja i vijcima sa crveno obojenom glavom.

8. Nulovanje
Clan 55.
Nulovanje se sastoji od spajanja svih provodljivih delova elektrilmih uredaja, koje
treba zaStititi od previsokog napona dodira, sa uzemljenom nultom taCkom trofaznog

555
transfonnatora ili sa uzemljenom srediSnom ta~kom jednofaznog transfonnatora preko
neutralnog provodnika iii posebnog zastitnog provodnika koji je na odredenim mesti-
ma spojen sa neutralnim provodnikom.
Nulovanje se koristi u spoljnim mrefama nazivnog napona ispod I 000 V, a u pod-
zemnim mreZama nazivnog napona naizmeniCne struje ispod 130 V sa uzemljenom
nultom ta.Ckom transfonnatora nulovanje se koristi samo ako se na nultom provodniku
u slublju sr.Ske ne javlja napon veCi od 50 V, a ako se pojavi veCi napon, on se moze
odr:lati naJvise do I s.
Izuzetno, nulovanje se moZe koristiti u jami i za uredaje sa naponom ispod 1000 V
kod malih objekata samo ako predstavlja ogranak spoljne mre:le u kojoj je nulovanje
primenjeno kao za§titna mera.

Clan 56.
Pri primeni nulovanja struja gr.Ske koja nastaje pri potpunom kratkom spoju iz-
medu faznog i nultog provodnika iii pri kratkom spOJU faznog provodnika sa masom
uredaja koji se stiti mora biti jednaka iii veca od struje iskljuoonja ugradenog zastitnog
uredaja (osigurabl iii z.Stitnog prekida¢a).
Struja gr.Ske odreduje se (prora¢unava se) na osnovu otpora cele petlje kratkog
spoja zajedno sa prelaznim otponma, prema sledeCem obrascu:

D < Ur.
'""'P J. •
'
gde je:
R.. - otpor petlje (ll),
U, - fazni napon izmedu faze i zemlje (V),
I, - struja iskljuoonja (A),
1,. - struja greske.
Otpor petlje proraCunava se i meri pre stavljanja instatacije u pogon, kao i prili 8

kom redovnih kontrola mreie.

Struja isklju(';enja izraCunava se prema sledeCem obrascu:
Ii- k ·In
gde je:
ln - nazivna struja zaStitnog_ elementa, a faktor ,k" iznosi:
- za brze osiguraoo do 100 A: k = 3, preko 100 do 200 A: k = 3,5 i preko 200 A: k
= 4;
za trome osigura¢e do 200 A k - 5, a preko 200 A
: k- 6;
- za nadstrujne okida¢e: k = 1,3.

Clan 57.
Pri primeni nulovanja u podzemnim prostorijama moraju biti ispunjeni i sledeCi
uslovi:
l) na zaStitni provodnik koji je spojen sa nultom taCkom transformatora iii sa
nultim provodnikom na prvom razvodu moraju se spojiti svi pristupaCni metalni c1e1o~
vi elektri¢nih uredaja;
2) nulti provodnici moraju u svim ograncima iCi u smeru faznih provodnika i
lefati u zajedni~kom omotu anniranog iii savitljivog kabla;
3) presek nultog i z.Stitnog provodnika mora biti jeduak preseku faznih provod-
nika do 16 mm 2, a kod veCeg preseka mora imati vrednosti navedene u tabeli 3.

556
 Tabela 3

Nazivni presek nultog provodnika

Nazivni
presek faznih izolovani provodnici goli
provodnika i kablovi provodnici
(mm1) (mm1) (mm 2)

25 16 25
35 16 35
50 25 50
70 35 50
95 50 50
120 70 70
150 70 70
185 95 95
240 120 120
300 150 150
400 185 185;

4) u slucaju kratkog spoja delova pod naponom i nultog iii zastitnog provodnika
na bilo kom mestu mreZe, struja sreSke semora isklju(Sti u vremenu do 1 s;
5) topljivi osigura~i za za.Stitu od kratkog spoja moraju se pri upotrebi staviti u
sve faze i moraju imati vrednosti navedene u tabeli 4;
6) pri upotrebi zastitnog prekidaea sa magnetskim okidacima, okidaCi se moraju
staviti u sve faze, a struja okidanja mo.Ze biti podeSena najviSe na 80o/o od najmanje mo-
guCe struje kratkog spoja na mestu ugradnje;
7) u nulti provodnik se ne smeju ugradivati sklopne naprave niti topljivi osigura-
Ci koji bi mogli prouzrokovati prekid nultog provodnika. Dozvoljeno je umetanje u
nulti provodnik namotaja prekida~a radi isklju¢enja napona;
8) otpor svih uzemljivaCa pogonskog uzemljenja u mreZi jedne transformatorske
stanice ne sme prelaziti 1,5 0 kod nazivnog napona do 220 V, a kod primene drugih na-
zivnih napona izraCunava se najveCi dozvoljeni otpor;
9) nulti provodnik se uzemljuje u blizini transformatorske stanice, a u nadzem-
noj mre:li i na kraju svakog ogranka du.Zeg od 200 m. Otpor uzemljenja nultog provod-
nika u ograncima koji slu:te za zaStitu u slu6aju prekida nultog provodnika u mreZi,
kao i uzemljenja u blizini transformatorske stanice ne sme prelaziti 5 C;
10) u mreZi u kojoj je primenjeno nulovanje zabranjeno je zaStitno uzemljenje
bez spoja sa nul tim provodnikom;
ll) u instalaciji potroSaCa nulti provodnik mora biti isto ili ekvivalentno izolo~
van kao i fazni provodnici. Boja nultog provodnika mora biti plava.

Clan 58.
Ako u mre.Zi u kojoj je primenjeno nulovanje potroSaQ nisu iskljucSvo trofazni,
odnosno ako nultim provodnikom proti~e struja monofaznih potroSa~a, pored nultog
provodnika mora postojati odvojeni zaStitni provodnik na koji se vezuju kuCiSta svih
potroSaCa u mrdi jedne transformatorske stanice u kojoj je primenjeno nulovanje.
Za.Stitni provodnik mora biti provodljivo spojen sa nultim provodnikom na ula-
zu u podzemnu prostoriju iii na prvom razvodu transformatorske stanice. U instalaciji
potroSaCa zaStitni provodnik mora biti jedan od provodnika kabla kao i fazni i nulti
provodnik i mora biti jednako iii ekvivalentno izolovan kao i ostali provodnici. ZaStit-
ni provodnik mora biti po celoj du:Zini posebno ozna~.

557
 9. Zaititni spoj na struju greAke

Clan 59.
ZaStitni spoj na struju greSke koristi se samo ako je taj sistem primenjen na celoj
mrefi koja ani galvansku celinu.
ZaStitni spoj na struju greSke sastoji se od uredaja koji registruje struju zemljos-
poja, odnosno struju gre!ke i koji prouzrokuje iskljurenje o!terenog dela mrei.e ili po·
tro!aca.

Clan 60.
ZaStitni spoj sa strujom greSke, sa uzemljenim zvezdiStem iii sa uzemljenom nul-
l?m _ta~kom transformatora koristi se u jamskim prostorijama samo kod uredaja sana-
ztvmm naponom ispod 1000 V, pri remu moraju biti ispunjeni sledeCi uslovi:
I) sklopke, sklopnici iii prekidaCi na koje deluje uredaj za!titnog spoja sa stru·
jom greSke moraju se prekidati u svim polovima;
2) zvezdiSte transformatora moZe biti uzemljeno direktno iii posredno;
3) svi metalni delovi i kuCista elektrirnih uredaja koji zbog gre!ke mogu doCi
pod napon moraju biti medusobno spojeni sabimim uzemljenim provodnikom koji je
najmanje na jednom mestu sigumo uzemljen, tako da predstavlja uzemljenje za zvez-
diste mrefe;
4) uzemljivacr i sabimi uzemljeni provodnik, kao i prelazni otpor uzemljenja mo~
raju u svemu ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom za nulovanje mreZe;
5) isklju~enje prekidaca, sklopke, odnosno sklopnog aparata zbog delovanja
struje greSke mora na odnosnom aparatu biti posebno signalisano;
6) posle isklju~enja prekida~a. sklopke, odnosno sklopnog aparata zbog delova·
nja struje gre!ke aparat se ne sme sam od sebe uklju~iti (aktivirati);
7) isklju~qje zbog struje gre!ke mora nastupiti kad izolaciono stanje ogranka
mreZe koji se napaja preko aparata sa primenjenim spojem na struju greSke ne ispunja~
va uslove propisane ovim pravilnikom;
8) na svakom rasklopnom aparatu mora postojati moguCnost namernog izaziva~
nja struje greSke, odnosno zemljospoja radi ispitivanja ispravnosti uredaja zaStitnog
spoja na struju gre!ke;
9) svaki ogranak mreZe, odnosno motomi pogon mora biti zaStiCen rasldopnim
aparatom sa uredajem zaStitnog spoja na struju greSke;
I 0) sistem zaStitnog spoja na struju greSke sa uzemljenim zvezdiStem iii .nultom
taCkom mreZe koristi se samo kao sistem zaStite u celoj jami, a ne u nekim ograncima
ili u delovima jame.
ZaAtitni spoj na struju greSke u neuzemljenim mrdama moZe se koristiti samo
ako su ispunjeni uslovi iz taC. l, 3, 5, 6, 7. i 8. ovog Clana.

10. Zaititni spoj na napon gre!ke

Clan 61.
Za§titni spoj na napon greSke koristi se samo kod uredaja nazivnog napona is~
pod 1000 V, pri ~emu ovaj uredaj u slucaju napona gre!ke do 50 V isklju~uje zastitnu
sklopku iii prekida~ u vremenu do I s.
ZaStitni spoj na napon greSke sastoji se od zaStitne sklopke ill prekidaCa sa na·
ponskim navojem greSke i uredajem za ispitivanje, zaStitnog provodnika, pomoCnog
uzemljivaCa i provodnika za pomoCno uzemljenje.
Clan 62.
Za primenu zaStitnog spoja na napon greSke u podzemnim prostorijama, moraju
biti ispunjeni sledeCi uslovi:

558
 1) sklopke i prekidaCi sa naponskim navojem greSke moraju biti u skladu sa ju-
goslovenskim standardima za ave uredaje;
2) navoj napona greSke mora biti spojen kao merilo napona taka da reaguje na
napon izmedu zaStiCenih delova uredaja i pomoCnog uzemljenja;
3) provodnik za pomoCno uzemljenje mora biti celom svojom duZinom izolovan;
4) zaStitni provodnik i provodnik za pomoCno uzemljenje moraju biti tako po-
loZeni da su zaStiCeni od mehaniCkog oSteCenja;
5) zaStitne sk.lopke za napon greSke moraju imati zaStitnu izolaciju;
6) kao pomoCni uzemljivaC mora se upotrebljavati posebni uzemljivaC, koji je od
drugih uzemljivaCa udaljen najmanje 20 m;
7) otpor uzemljenja pomoCnog uzemljivaCa ne sme biti veCi ad jedne desetine at-
para memog uredaja zaStitne sklopke, ali ne veCi ad 500 Q;
8) u mreZama sa neuzemljenom nultom taCkom iii srediSnjim provodnikom do-
zvoljene su sklopke iii prekidaCi sa zccltitnim spojem na napon greSke samo aka imaju
najmanje dvopolni uredaj za ispitivanje.

11. Zastita od kratkog spoja, preoptereeenja i

nestanka napooa
Clan 63.
Transformatori, elektriCni potroSacl, kablovi i provodnici moraju biti osigurani
od prevelike struje, kao i od kratkog spoja.

Clan 64.
ElektriCni motori, bez obzira na izvor napajanja, po pravilu, moraju biti zaStiCeni
od posledica prekomemog sniZeqja napona. Kad napon, nakon nestanka, ponovo do-
de, motor ne sme sam krenuti.
Odredba iz stava 1. ovog Clana ne odnosi se na automatske tehnoloSke procese,
kod kojih maSine rade u tehnoloSkom nizu sa odgovarajuCim predradnjama i predvide-
nim merama sigurnosti.

Clan 65.
Osiguranje ad preoptereCenja zbog prevelike struje postiZe se, po pravilu, termiC-
kim relejima iii okidaCima (bimetalima) iii pomoCu strujnih osiguraca, odnosno mag-
netski usporenih releja.
Clan 66.
ZaStita od struje kratkog spoja posti:te se zaStitnim prekidaCima sa brzim mag-
netskim relejima iii okidaCima iii struJnim osiguraCima.

Clan 67.
Podnaponska zaStita postife se elektromagnetskim relejima ili okidaCima koji
omoguCavaju ukljuCenje prekidaCa ili sklopke samo pod normalnim naponom. U slu·
Caju nestanka napona iii preniskog napona, iskljuCuje se prekidaC ili sklopka iii se to
isklju~nje vrSi sklopnikom sa elektromagnetskim sklapanjem u odgovarajuCem spoju.

Clan 68.
Uredaji za zaStitu od preoptereCenja i kratkog spoja (releji, okidaCi, osiguraCi)
moraju biti u trofaznim mreZama nazivnog napona ispod 1000 V postavljeni u sve tri
faze. U trofaznim mrefama sa neuzemljenom nultom taCkom, odnosno sa izolovanim
sistemom mreZe i trajnom kontrolom izolacije mre:Ze mre:Znim kontrolnikom koji zado-

• 559
voljava zahtevima zaStite od kratkog spoja po brzini delovanja u sluCaju istovremenog
kratkog spoja i zemljospoja, uredaji za zastitu od preoptereCetlja i kratkog spoja mogu
biti postavljeni samo u dve proizvoljne faze, osim za glavni prekida~ mreZe iza tran·
sformatora koji mora imati zaStitu u sve tri faze. Za trofazne mre:le nazivnog napona
iznad 1000 V uredaji za za8titu od preoptereeenja i kratko¥ spoja mogu biti postavljeni
samo u dve faze pod uslovom da su postavljeni uvek u istim fazama u celoj mreti jed·
nog napona.

Clan 69.
Uredaji koji Stite kablove i provodnike moraju biti instalisani i za svaki ogranak
u kojem je dozvoljeno optereeenje manje od prethodnog ogranka (iz smera napajanja).
ZaStita mote biti prilagodena i prema najmanjem preseku ogranka, a ako bi bila stav·
ljena u prethodni provodnik, nije potrebno posebno Stititi ogranak.

Clan 70.
Kablovi iii provodnici koji predstavljaju ogranak od glavnog kabla ne moraju se
osigurati ako je ispunjen jedan od sledeCih uslova:
1) ako du:Zina ogranaka nije veCa od 5 m, a presek nije manji od trostrukog stan·
dardnog preseka glavnog kabla iii provodnika i ako su oba voda od standardnog mate-
rijala;
2) ako je ogranak zaStieen od kratkog spoja i preopterecenja zajedno sa glavnim
vodom;
3) ako je na kraju ogranka upotrebljena z.Stita od preopterecenja i kratkog spoja
napajanog potrosa~ a struja zastite od preopterecenja ogranaka odredena prema pre-
seku voda i ako je ogranak zaStiCen od kratkog spoja zajedno sa glavnim vodom od ko-
ga se odvaja.
Kablovi iii provodnici koji ne predstavljaju ogranak od glavnog kabla iii provod-
nika ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od slede6ih uslova:
l) ako se nalaze u sk.lopnim postrojenjima, a postoji moguCnost qjihovog preop-
terecenja. Za takve kablove predvida se veci presek od preseka odredenog tabelom za
dozvoljena opterecenja kablova;
2) ako su upotrebljeni kao spojni provodnici izmedu maSina, transformatora,
kondenzatora, akumulato~ sklopmh uredaja i sl. u elektriCnim pogon&kim prostorija-
ma ili u zatvorenim elektri~nim pogonskim prostorijama;
3) ako bi delovanje upotrebljenih osigura~ moglo biti opasno i stetno ,po sigur-
nost rada uredaja i za same uredaje, kao Sto su radna strujna kola, pobudna strujna ko-
la istosmernih maSina i sl.

12. Z.Siita od preoptereeenja

Clan 71.
Kablovi i vodovi se od nedozvoljenog zagrevanja9 zbog preoptereCenja, Stite
strujnim osigu~ima.
Strujni osiguraa~ kao zaStita od preoptereCenja, postavljaju se na po¢etku iii na
kraju zasticenog kabla iii voda.
Za strujne osiguraCe od preoptereCenja uzimaju se bimetalni okidaQ iii releji, sa
automatskim zaStitnim prekida~ima, odnosno uz zaStitne prekidaCe. iii njima ekviva-
lentne uredaje (npr. elektronska za8tita).
Svakom preseku kabla mora odgovarati odredena zaStita od preoptereCenja i
kratkog spoja. Najvise nazivne vrednosti topljivog osigura~a ,A" kao zastite od preop-
tereCenja kablova navedene su u tabeli 4. Za vi§eZilne savitljive kablove sa izolacijom
tipa EpN nominalne vrednosti osigura& mogu se poveCati za najviSe 37% od vrednosti
navedenih u tabeli 4.

560
 T.tbela4'
Nazivni
presek 1,5 2,5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 180
mm'
ViSe.tilni
savitljivi
kablovi 20 25 32 50 63 80 100 125 160 200 260 300 350
A
ViSeZilni
armirani kablovi
za stalno po- 20 25 35 50 60 80 100 125 160 200 224 260 300 350
laganje
A

Clan 72.
Ako je za zaStitu od preoptereCenja upotrebljen zaStitni prekida~. releji, odnosno
OkidaCi moraju biti podeSeni najviSe na vrednosti trajnog optereCenja prema tabeli 10 i
prema odredbama ~l. 225. do 239. ovog pravilnika.
Clan 73.
K.abl sa radnim naponom preko l 000 V zaStiCen je od preoptereCenja ako je zbir
opterecenja pojedinih troSila priklju~nih na taj kabl u granicama njegovog do:tvolje-
nog optereCenja i ako su pojedina troSila zaStiCena od preoptereCenja prema odredba-
ma ovog pravilnika.

Clan 74.
Svi transfonnatori moraju na dovodnoj ili odvodnoj strani biti osigurani od pre.-
optereCerga bimetalnim okidaCima, relejima iii zaStitom od poviSenja temperature.
Transformatori snage do 7 kVA ne moraju biti zaStiCeni od preoptereCenja ako
su za§tiCena pojedina strujna kola koje napaja.

Clan 75.
Transformatori se ne moraju §tititi od preoptereCenja ako su ispunjeni sledeCi us-
lovi:
l) ako su prikljuCeni potro§aCi takve prirode da ne moZe doCi do preoptereCenja
transformatora;
2) ako snaga naponskog transformatora nije veCa od 1000 VA;
3) ako je transformator proizveden kao otporan prema kratkom spoju.

Clan 76.
Svaki motor mora u svom strujnom kolu, odnosno sklopnom aparatu kojim se
upravlja imati termiCke releje, okidaCe iii zaStitu od poveCanja temperature, u svim fa~
zama koje deluju n3: njegov motomi zaStitni prekidaC iii sklopnik.
Od preoptereCenja se mofe Stftiti ·i grupa motora koja <Sni tehnoloSku celinu, ta-
ko da zastoj pojedinog motora i1i cele grupe tehnoloSki bude istovremen.

Clan 77.
TermiCki releji iii okidaCi koji su optereCeni strujom motora direktno (primami -
za nazivni zalet) i1i preko strujnih transformatora (sekundami - za teSki zalet) moraju
biti podeSeni na nazivnu struju motora.

36-1 561
 Izuzetno, uredaji iz stava 1. ovog ~lana mogu biti podeSeni na struju motora raz-
licrtu od nazivne ako je to odredeno uputstvom.
Pri isprekidanom pogonu kod koga je trajal\ie prekida kraee od vremena rada,
tako da se uredaj ne mote ohladiti na temperaturu okoline, za§tita od preoptereeenja
pode8ava se na vrednost manju od I., dok se pri isprekidanom pogonu kod koga je tra-
Janje prekida dute od vremena rada zastita od preoptereeel\ia mote podesiti na vred-
nost veCu od In.
Clan 78.
Motori snage do 2 kW iii jacrne struje do 4A z.Stieuju se od preoptereeel\ia i od
kratkog spoja topljivim osiguracrma iii zastitnom sklopkom.
Kod pojedinallno kompenziranih motora releji iii okida~i moraju biti pode8eni
na smanjenu struju koju prouzrokuje kompenzacija.
Clan 79.
Ispravljacr se ..Stieuju od preoptereeenja na nacrn propisan odredbama ovog
pravilnika za transformatore, s tim da se odredbe propisane za donjenaponsku stranu
transform.atora primenjuju na ispravljenu stranu ispravlja~a.
Pretvaracr (jedooarmaturni iii grupa) zastieuju se od preoptereCenja u dovodu
na naan propisan odredbama ovog pravilnika za elektri~e rotacione mdine, a u od-
vodu na naCin propisan odredbama ovog pravilnika za transformatore, odnosno is-
pravljaee.
Clan 80.
Za z.Stitu otpornika od preoptereeenja moze se koristiti ..Stita od poveeanja
temperature.
Ostali potros~i stite se od preopterecenja, ako za to postoji potreba, otpornici·
ma, reostatima i dr.

13. Za§tita od kratkog spoja

Clan 81.
Z.Stitni prekida~i, odnosno topljivi osigu~i, koji se koriste kao zastita od krat-
kog spoja, moraju imati rasldopnu moe veeu od maksimalne vrednosti strnje tropolnog
kratkog spoja koja se moze oeekivati na mestu ugradnje. Z.Stitni prekidacr, odnosno
topljivi osiguracr moraju sigurno iskljucrvati i najmanju struju crstog dvopolnog krat-
kog spoja.
Ako zal!titni prekida~ nije graden za prekidanje maksimalne strnje kratkog spo-
ja, ispred 1\iega se moraju ugraditi osiguracr odgovarajuce rasldopne snage. Ako nisu
primenjeni strujni ogranicrvacr kao zastita od kratkog spoja, to~ljivi osiguracr odgova-
rajuee rasklopne snage moraju se ugraditi ispred ..Stitnog prekid~ i u slueuju da sti-
Ceni ogranci nisu gradeni za tako veliku vrinu ·vrednost udame struje kratkog spoja iii
tu ulogu mora preuzeti prethodni prekida~.

Clan 82.
Najvisa strnja tropolnog kratkog spoja koja se moze o~ekivati u nekoj ta~ki
mrde izraCunava se prema obrascu:
ltm 204 1,1 X U
Y3x.Zmm
gdeje:
I,m - strnja tropolnog kratkog spoja u kA ·
U - nazivni napon u kV; '
Z,.,- minimalni prividni otpor mre:!e dote ta~ke u !l/fazi.

562
 . Prividni otpor m~ete iii impedansu Z tre~a iz~a~nayati od mesta za koje se pro-.
vodt prora~un za makstmalne pogonske kapaettete tzvora t transformatora, i to za vre-
me predvidene eksploatacije, na osnovu minimalne vrednosti impedanse mrefe koja se
moZe o~ekivati.
Minimalna struja ~istog dvopolnog kratkog spoja, koja se mote o~kivati u ne-
koj ta~ki mrete, izra~unava se prema obrascu:

0,8 X lJ
I
'" = 2 X Zma,..
gde je:
1,, - dvopolna struja kratkog spoja u kA;
U - nazivni napon mreZe u k V;
Zma,..- maksimalna impedansa mrde do najudaljenije ta¢ke ogranka za koji ra~unamo
struju kratkog spoja koja se oeekuje u pogonskim uslovima rada u lllfazi;
0,8 - faktor koji uzima u obzir samo poveCani radni otpor provodnika kabla kod po-
gonske temperature u odnosu na raspolofive podatke za temperaturu od 20 °S.
Pri proraminu maksimalne impedanse treba ra~unati sa minimalnim kapaciteti-
ma izvora i transformatora koje treba oCekivati u slufuju smanjeoog kapaciteta eksplo-
atacije ili minimalne rezerve usled kvarova. Smaojenje struje kratkog spoja zbog elek-
tri~nog luka ne prora~nava se ako mreZa ispunjava uslove iz Clana 68. za primenu
zaStitnih uredaja u samo dve faze. Ako mreia ne ispunjava uslove iz Clana 68 kao mi- 7

nimalna struja kratkog spoja uzima se polovina izraCunate vrednosti dvopolne struje
kratkog spoja prema navedenom obrascu sa faktorom 0,4 umesto 0,8.

Clan 83.
Kablovi i provodnici Stite se od kratko~ spoja strujnim osigura6ima iii drugim
za§titnim napravama, koje moraju biti postavbene na po¢etku kabla, odnosno provod-
nika u pravcu napajanja.
Pod strujnim osiguracSma, u smislu stava 1. ovog Clana, podrazumevaju se nad-
strujni okidacS iii releji zaStitnih prekidaCa, kao i topljivi osiguraei.
Clan 84.
Presek kabla iii provodnika nazivnog napona ispod 1000 V odreduje se tako da
izraCunata struja dvopolnog kratkog spoja ne bude manja od nazivne struje strujnih
osigura~a pomno:lene sa faktorima navedenim u tabeli 5.

Tabela 5

Najmanji faktor nazivne strujne zaStite

Nazivne struje topljivih
osiguraCa
Broj Vrsta zaStite od 100 preko
do
100 A do 200 A 200 A
I Brzi ulo§ci 3 __3,5 4
2 Spori ulo§ci 5 5 6
3 Nadstrujni okida~i 1,3

Clan 85.
U rudnicima uglja i pogonima ugrofenim poZarom topljivi osigurati, ako su na-
meljjeni kao za§tita od kratkog spoja, moraju biti odabrani prema tabeli 6. Prilikom
upotrebe zdtitnih prekida6a, minimalna struja dvopolnog kratkog spoJa mora bttt 1,5
puta veCa od vrednosti na koju su podeSeni brzi nadstrujni prekida<!:i, odnosno releii.

36*·1 563
 NajveCa nominalna struja topljivih osiguraCa, zavisno od struje dvopolnog krat-
kog spoja, navedena je u tabeli 6.
U ru4nicima uglja i u pogonima ugroZenim poZarom mogu se upotrebljavati sa-
mo topljivi ulo!ci osigura'"', koji pri najmanjoj struji dvopolnog kratkog spoja prekida-
ju kratak spoj u vremenu najdliZe od 1 s.
Clan 86.
Strujni osiguraCi u donjem i gomjem naponskom delu me~ovitih mreZa mogu se,
radi selektivne zaStite od kratkog spoja, stepenovati u vremenima prekidanja, s tim da
vreme usporenog prekidanja u jednoj jami moZe iznositi najdu:Ze 3 s.

Tabela 6
Brzi topljivi ulo!ci Spori topljivi uloSci

~ajn1anja
struja Najmanja
dvopolnog kratkog Maksimalne nazivne
vrednosti uloSka dv~~{:08 Mak:simalne nazivne vrednosti uloSka
spoja kratkog spoja A
"' "' "'
7 2 lO 2
13 4 19 4
20 6 29 6
34 10 55 10
53 15 83 15
75 20 116 20
103 25 163 25
154 35 217 35
245 50 385 50
282 60 445 60
396 80 584 80
520 100 770 100
662 125 1035 125
880 160 1310 160
1160 200 1860 200
1330 225 2090 225
1590 260 2420 260
1920 300 2850 300
2240 350 3470 350
2880 430 4510 430
3550 500 5250 500
4260 600 6540 600

564 •
 Clan 87.
U rudnicima uglja i pogonima ugroZenim poZarom struja kratkog spoja mora bi-
ti prekinuta najduZe za I s, s tim da usporerije moZe iznositi najdute 1,5 sekundu u slu-
eaju selektivnog prekidanja kratkog spoja.

Clan 88.
Kratki spoj u kablovima provuCenim kroz glavno okno pri nazivnom naponu
preko 1 000 V mora biti prekinut bez usporenja.

Clan 89.
Transformatori se §tite od struje kratkog spoja transformatora na dovodnoj stra-
ni iii sa obe strane. Ako je transformator napajan kablom koji je na poCetku zaStiCen
od kratkog spoja, onda se ova zaStita moZe koristiti za zaStitu transformatora.
Transformatori se Stite od struje kratkog spoja topljivim osiguraCima iii zaStit-
nim prekidaCem sa nadstrujnim okidaCima iii relejima, ali tako da pri kratkom spoju
na jednom od odvoda zaStita transformatora ne deluje tako dugo dok predvideni osi-
guraCi ne prekinu taj kratki spoj. Vremensko usporenje delovanja z~tite transformato-
ra ne sme biti duZe od 0,6 s.
ZaStita od kratkog spoja moZe se postaviti i u zajedni~kom dovodu za viSe tran-
sformatora ako je time svaki transfonnator zaStiCen od delovanja kratkog spoja.
Clan 90.
Naponski transformatori snage do I 000 VA stile se od struje kratkog spoja na
donjenaponskoj strani.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, naponski transfonnatori ne moraju biti
zaStiCeni od struje kratkog spoja ako je memi transformator proizveden kao otporan
prema struji kratkog spoja.

Clan 91.
Strujno kolo neposrednog napajanja elektrirnih rotacionih maSina Stiti se od
struje kratkog spoja motornim z~titnim_prekida~em sa brzim nadstrujnim Ok.idaCima,
odnosno relejima ili topljivim osiguraCima, tako da zaStita od struje kratkog spoja ne
deluje na puStanje maSine u rad, iii ekvivalentnim elektronskim uredajima.
Clan 92.
Ako se elektri~ne rotacione maSine Stite od struje kratkog spoja brzim nadstruj-
nim (magnetskim) okidaCima iii relejima, motorski zaStitni prekida~ ili sklopnik mora
imati rasklopnu moC veCu od najveCe struje na mestu ugradnje.
· Ako nije ispunjen uslov iz stava I. ovog ~lana, ispred sklopke, prekida~a iH
sklopnika ugraduju se topljivi osigura~i. ·
Ak.o se elektri~ne rotacione maSine zaStite od struje kratkog spoja okida~ima,
odnosno relejima, oni moraju biti podeSeni tako da deluju Cim struja prede vrednost
struje ukljuCivanja motora, a struja Cistog dvopolnog kratkog spoja koja se mofe o~ki­
vati na tom mestu mora biti najmanje I ,5 puta veCa od vrednosti prema kojoj su pode-
Seni okida~i, odnosno releji.

Clan 93.
Ak.o se elektri~ne rotacione maSine Stite od struje kratkog spoja topljivim osigu~
raeima, upotrebljavaju se brzi, tromi iii kombinovani uloSci (posebni rudni~ki), koji su
do veliCine struje ukljuCivanja motora tromi, a preko te veli~ine brzi. Nazivna vrednost
osigura~a mora odgovarati nazivnoj snazi motora, s tim da osiguraCi odgovaraju zaStiti
od struje kratkog spoja na naCin propisan odredbama ovog pravilnika.

565
 Pri isprekidanom pogonu sa trajanjem perioda ispod 4 min nazivna struja osigu-
ra"' mote biti jednaka najvi§e 1,2-strukoj vrednosti kvadrata srednje vrednosti jaane
struje.
Clan 94.
Kondenzatori snage moraju biti za!tieeni od delovaqja kratkog spoja. Ako se
kondenzatori upotrebljavaju kao poiedinaam kompenzacija motora, onda se smatraju
za!tieenim od struje kratkog spoja zajedni~kom motomom za!titom motora iii zajed-
ni~kim topljivim osiguramma, pri eemu za§tita mora biti pode§ena prema vrednosti
kompenzirane struje.
Kod kondenzatora za ll"'pnu kompenzaciju svakoj bateriji mora se dodati po-
sebna za§tita od kratkog spoja. Po pravilu, koriste se za§titoi prekidaa, ali se mogu
upotrebiti i topljivi osigu~i.

Clan 95.
lspravljaa i pretvaraa §tite se od struje kratkog spoja na dovodnoj i odvodnoj
strani, tako da pri kratkom spoju ne dode do o§teeeqja ispravlj~kib elemenata.
Clan 96.
Ostali elektri~i potro§a~i snage ispod 4 kW smatraju se zutieeni od struje krat-
kog spoja ako je mesto priklju~ka za§tieeno od kratkog spoja.

14. Elektrlme maiine, transformatorl, koadenzatorl, ispravljafi I

akumulatori
Clan 97.
Elektri~ne ma!ine, transformatori, kondenzatori, ispravljaa i akumulatori mora-
ju biti za§tieeni od dodira delova pod naponom, prodora stranih tela i pra§ine i od
ulaska vode, prema propisima o jugoslovensk.im standardima.
Elektri~ne maSine, transformatori, kondenzatori, ispravlja~i i akumulatori mora-
ju biti postavljeni tako da imaju odgovarajuee bladenje, da su osigurani od preoptere-
eeqja i kratkog spoja i da su osigurani od mehani~kib o§tecenja ako nisu gradeni za teA-
ke uslove rada u rudniku (zatrpanost i dr.).
Pri ugradnji elektri~nih uredaja u prostore sa temperaturom okoline iznad naziv-
ne, pogonsko optereCenje mora biti smanjeno na odgovaraju6u vrednost prema tehni6-
kom uputstvu.
Clan 98.
Elektri~e rotacione ma§ine na radili§tima (otkop i priprema) moraju biti otpor-
ne na mebani~ka o§teceqja.
Svaka elektri~na ma§ina mora biti priklju~na i za§tieena od preopterecenja i
kratkog spoja preko odgovarajueeg sklopnof aparata.
Ako se muina napaja strujom savitljivtm kablom, kabl se mora uvesti u prikljuC.
n!lrmatac kroz odgovarajucu trubastu uvodnicu koja sprwava da se kabl preo§tro sa-
vi.Ja i o§teeuje.
Clan 99.
Transformatori koji se montiraju u podzemnim prostorijama moraju biti zatvoM
rene izrade, s tim da delovi pod naponom veCim od 50 V budu zutieeni od dodira spo-
lja. Odredba iz stava 1. ovog ~lana ne primenjuje se na transfonnatore u zatvorenim
elektriatim pogonskim pro~torijama ina transformatore sme~tene u sklopne ormare sa

566
uredajima za iskiju~je transformatora sa naponom preko SO V na gofl\ioj naponskoj
strani.
Izuzetno od stava I. ovog ~lana, u slu~ju nutde transformatori se, osim mernih
naponskih transformatora, mogu iskijuavati i daljinski.
U podzemnim prostorijama upotrebljavaju se samo suvi transformatori; Suvi
transformatori se postavljaju na svako mesto pod sledeCim uslovima:
I) da budu zaAti~eni od udara transporlnih sredstava;
2) da se na mestu postavljiiJlia ne sakuplja voda;
3) da kuCiita transformatora budu udaljena od boka rudarske prostorije najma·
nje 200 mm.
Clan 100.
Kod transformatora za napajanje kola signalizacije, upravljanja, dojave i malog
napona (sigumosni) ne sme doCi do preskoka gol'llieg napona na namotaj d01ijeg na-
pona.
Clan 101.
Kondenzatori mogu biti punjeni samo nezapaljivim sredstvima koja se mogu
upotrebiti u podzemnim prostorijama.
Kondenzatori se mogu upotrebljavati samo ako 1\iihova struja prail\ienja ne uti-
<Xl na strujna kola uredaja sigumosti.
Clan 102.
U slu~aju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora se mora automatski prila-
goditi potrebi jalove struje, ako usled nadkompenzacije dode do poveamja napona za
vi§e od So/o.
Clan 103.
Kondenzatori se posle iskiju<Xlnja moraju bezopasno isprazniti.
Clan 104.
U podzemnim prostorijama nije dozvoljena upotreba ispravljata sa uljem.
Clan 105.
Celije stalnih aknmulatorskih baterija moraju biti izolovane prema okviru, a ok-
vir prema zemlji, s tim da se mogu upotrebljavati samo izolatori koji pod dejstvom
elektrolita ne postaju provodljivi.
l!potreba aknmulatora sa delovima od celuloida nije dozvoljena u podzemnim
prostonjama.

15. Sldopna poatrojeDJa, razvodu postrojeaja

I elektritne pogonske proatorlje
Clan 106.
Kud§ta sklopnib aparata, razvodnih uredaja i prildjutnih ormariea moraju biti
za!tieana od dodira delova pod naponom i t'!dora stranih tela, pruine i vode, a pre-
ma odgovarajuCim propisima o jugoslovens • standardimB.
Sklopni aparati moraju biti osigurani od mebaniCkog olteCal\ia, moraju imati
odgovarajuea hladenje i moraju biti elektriCki za!tiCani od preoptereoonja i kratkih
spojeva ij po pravilu, instaliraju se u ulaznoj vazduSnoj struji.

561
 Clan 107.
Svako sklopno iii razvodno postrojenje, bez obzira na to da li se sastoji od jed¥
nog i1i viSe apara~ mora imati rastavljaCku napravu, odnosno sklopni aparat ili viSe
njih, pomoCu kojih se moZ~ sigumo odvojiti od napona radi izvodenja radova ili inter-
vencija u beznaponskom stanju. Za sldopne i razvodne uredaje sa viSe dovoda, u ne-
posrednoj blizini u svakom dovodu mora biti postavljena rastavljaCka naprava.
Svaki sklopni i razvodni uredaj koji prati radiliSte menjajuCi, po potrebi, mesto,
ako ima viSe od tri odvoda, mora imati u dovodu sklopni aparat kojim se moZe isklopi-
ti i odvojiti od napona pod teretom. U hodnicima sa nagibom do 15° sklopni aparat
more biti udaljen najvise I 00 m, a pri nagibu vecem od !5° - najvi&e 25 m od ~ela
radilista.

Clan 108.
Kod prekida~a i kod sklopnih i razvodnih uredaja nazivnog napona preko I 000
V, koji se nalaze van zatvorenih elektriatih pogonskih prostorija, rastavljaCi u dovodu
moraju biti blokirani prekid~m iza sebe.
PrekidaCi, uCinski rastavlja~i i rastavne sldopke, kao i topljivi osiguraCi nazivnog
napona veCeg od l 000 V moraju u neposrednoj blizini imati i rastavljaC protiv povrat~
nog napona koji im omoguCava postizanje beznaponskog stanja.
Odredba stava 2. ovog ~lana ne primenjuje se na sklopke i prekidare koji se iz~
vlaCenjem odvajaju od napona, kao ina topljive osiguraCe ispred naponskih transfor~
matora granime snage I 000 VA.
Clan 109.
Vrata sklopnih i razvodnih uredaja, zatvorene izrade napona preko I 000 V i po-
stavljena van elektricrtih pogonskih prostorija moraju biti konstruisana i montirana ta·
ko da je njihovo otvaranje moguCe samo u isklopljenom stanju i da kada su otvorena
ne mogu doCi u slu~ajan dodir sa naponom.

Clan 110.
Svi sklo.P:ni uredaji, kao ~to su prekidaa, sklopke, rastavljaCi itd. ne smeju se slu~
cajno ukljuatt (npr. padom predmeta, zarusavanjem, potresanjem itd.) i mora)u biti la-
ko pristupami.
Clan Ill.
U podzemnim delovima rudnika upotrebljavaju se bezuljni iii malouljni sklopni
aparati i bezuljni ostali elektricrti uredaji, osim uljnih napu~ta~a.

b c: d

a) nadzor uredaja s jedne strane vJ nadzor uredaja s obe strane

b) poslufivanje uredaja s obe strane g) poslufivanje uredaja s jedne strane

Slika 3

568
 Clan 112.
Neok.lopljeni sklopni uredaji postavljaju se samo u zatvorenim elektriCnim po-
gonskim prostorijama u koje je pristup dozvoljen samo strufuom osoblju, a van takvih
prostorija upotrebljavaju se samo oklopljeni i zatvoreni sklopni uredaji.

Clan 113.
Sklopni i razvodni uredaji moraju biti pristupaarl za posluZivanje i odtiavanje.
Sklopni i razvodni uredaji smatraju se pristupaCnim ako su postavljeni prema
slici 3 i sa razmacima navedenim u tabeli 8.
Neizolovani delovi sklopnog i razvodnog uredaja koji su u pogonu pod napo-
nom moraju prema zemlji imati razmake prema tabeli 9.

Tabela 7 - Mialmalno potreboi razmaci za posluilvanje i aadzor

Oklopljeni i zatvoreni uredaji

Razmak Otvoreni uredaji u

zatvorenim elektrimim
U zatvorenim elektriatim Slobodno u podzemnim
prema slici po&onskim prostorijama prostorijama
pogonskim prostorijama
Napon mreZe
ispod 1000 v ispod 1000V ispod !OOOV
1000 V (m) i vile (m) 1000 V (m) i vile (m) 1000 V (m) i vile (m)
a 0,8 0,8 0,6 0,8 0,6 1,0
b 1,2 1,4 0,8 1,2 0,6 1,3
c 0,8 1,0 0,8 1,0
d 1,0 1,2 0,6 1,0

Tabela 8 - Najmaoji dozvoljeni metlusobnl razmak neizolovanib delova pod naponom

Za Is pod
Pogonski napon u (kV) I I 3 6 10
Minimalni dozvoljeni razmak
(mm) 40 15 60 75 90

Razmak izmedu delova pod naponom razli~itih mrd~ kao i izmedu delova iste
mrde, ako je moguC njihov odvojen pogon, odnosi se na nazivne napone veCe od 1000
V i moZe biti uveCan za 20% razmaka navedenih u tabeli 8.
Clan 114.
Goli neizolovani delovi pod naponom do 1 000 V u zatvorenim elektrimim pro-
storijama koji nisu zaAtieeni od dodira postavljaju se u pristupnom prostoru (prolazu)
najmal\ie 2,5 m iznad tla, a delovi pod naponom vecim od 1000 V moraju biti zaAticeni
od direktnog dodira prema odredbama ovog pravilnika.

Clan 115.
Ako se sklopni aparati iii osigurati mogu posluiivati samo pri otvorenim vrati-
ma razvodnog polja, odnosno sklopnog uredaja, preko poluge, iii pomoeu kleAta i ako
se delovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu videti samo kad su vrata otvore-
na, iza vrata mora postojati dopunska za~tita od slucajnog dodira na kojoj mora biti
napisano vidno upozorenje na napon, a po potrebi mogu biti i izrezani otvori za po~
slu:livanje.

569
 Udaljenost ovih uredaja za zaititu delova pod naponom od uredaja pod nape-
nom data je u tabeli 9. Vrednosti navedone u tabeli ne primeJ!iuju se za po~a sa izvlaa-
vim prekidaama na kolicima, kod kojih je zaititom od prevodljivih matenjala onemo-
gueen slui!ajan dodir delova pod naponom.
Tabela 9

Za lspod
l'Ogonski napon u (kV) I I 3 6 10
Minimalni dozvoijeni razmak
(mm) 70 45 90 lOS 121l

Clan 116.
Kod uredaja sa nazivnim naponom od I 000 Vi viAe, kod kojih §irina vrata iznosi
vi§e od pola zida ormara, vrata moraju imati mretom za§ti6en prozor za posmatranje,
Ui iza vrata moraju biti druga vrata od metalne mrete, iii se konstrukcijom ormara mo-
ra onemoguCiti dodir sa delovima u pogonu pod naponom dotle dok se napon pre-
thodno ne isldjua.
Sklopni i razvodni uredaji moraju biti ~adeni tako da je pri radu na jednom od
iskljul!enih delova (polja) isklju~ena moguenost slu~ajnog dodlra sa susednim delovi-
ma pod naponom.
Ormari i kosturi sldopnih i razvodnih uredaja moraju biti gradeni od materijala
otpomog prema vatri.
Clan 117.
Rasldopna snaga elemenata sldopnog i razvodnog uredaja mora odgovarati ras-
ldopnoj snaz1 i delovanju struje kratkog spoja koja mol\e nastupiti na tom mestu.
Clan 118.
U uputstvu za zatvorene tipske razvodne i sldopne uredaje sa ugradenim ele-
mentima nazivnog napona preko I000 V moraju se navesti podaCl o rasklopnoj snazi i
najveenj struji kratkog spoJa za koju su napravljeni.
Clan 119.
Pri naponu ve6em od I 000 V upotrebljavaju se samo merni uredaji prildju~i na
sekundama kola memih transformatora, pri liemu sekundama kola moraju u jednom
polu biti uzemljena.
Clan 120.
Blokirlll\iem elektrienih sklopnih i razvodnih uredaja ne sme se eliminisati 1\iiho-
vo delovanje.
Clan 121.
Trajno pri~dCenim natpisima mora biti ozn&Ceno kom delu mrete iii pogon-
skom sredstvu pripadaju sldopni aparat i priklju~ na razvodne uredaje. Natpis koji
oznai!ava sistem eelija mora btti vidljiv kada su vrata sistema otvorena i zatvorena, kao
i sa zad!jie strane sistema. U rudnicima uglja i u pogonima ugrotenim pol\arom moraju
biti vidlj!Vo naznalieni mesto pode§avanja kratkospojnih okidai!a i vrednosti j~ine po-
trebne nazivne struje osigurai!a i drugih zaititnib elemenata.
Kod razvodnih uredaja napona manjeg od I 000 V svaki razvod mora biti vidno
oznalien svojim uznakama, a na razvodnom uredaju moraju biti vidljivo oznaCeni os-
novna funkcija razvoda, tok onergije i stanje.

570
 Goli vodovi i sabimice razvodnih uredaja napona ve¢eg od 1000 V moraju biti
ozna<!eni odgovarajuCim bojama.
Clan 122.
Stezaljke za prikljublk uzemljenja na metalni oklop na svakoj ¢eliji razvodnog
uredaja napona ve¢eg od 1000 V moraju biti odgovarajuce dimenzionisane, pristupa~
ne i Mste.
Dovodni i odvodni kablovi sklopnih i razvodnih postro)e~a (plo<!e, okviri ill or-
marl) koji nisu pristupaooi sa zadnje strane moraju se prikljuavati s prednje strane.
Kablovi i vodovt kod metalnih ploe!jl provode se kroz pojedine otvore na ploa samo uz
upotrebu za!titnih ~ura od izolacionog materijala.
Clan 123.
U rudnicima uglja i pogonima ugrotenim potarom uvodeqje gibljivih kablova i
vodova u razvodna i sklopna postrojeqja izvodi se preko zaStitne trubaste uvodnice ko-
jom spre~va njihovo o!tro savijanje i o!te¢eqje. Trubasta uvodnica mora biti zaptive-
na, ne sme propu!tati prdinu i prskajuCu vodu i mota Stititi vod od zatezaqja i uvija-
qja.
Clan 124.
Elektricni uredaji koji bi mogli prouzrokovati materijalnu ltetu moraju se posta-
viti u zatvorene elektri~ne pogonske prostorije.
Zatvorene elektricne pogonske prostorije moraju biti kao takve ozna¢ene i stal-
no zaklju~ne. K.ljuc od tih prostorija smeju imati samo strucno osposobljena lica za
rukovanje elektriooim uredajem. Na vratima mora biti istaknuto upozoreqje da je ne-
ovla!tenim licima ulaz strogo zabranjen. Ako se u prostoriji nalazi postrojeqje napona
ve¢eg od I 000 V, na vratima se mora nalaziti tablica sa upozorenjem na visoki napon.
Clan 125.
Pri svakom elektriooom postrojeqju gde postoji opasnost od potara postavljaju
se vatrogasni aparati u svetoj vazdu!noj struji u blizini prilaza. Aparati moraju btti
gradeni za ga!eqje potara u jami i za falenje potara na elektriooim postrojeqjima.
U otvorenim i zatvorenim elektric'5nim pogonskim prostorijama ne smeju se
drtati ulja iii druge lako zapaljive teooosti, odnosno materiJali koji se lako pale.
U svakoj elektrioooj pogonskoj prostoriji sa prekidacima iii drugim uredajima sa
ukupnom zapreminom ulja preko SO I moraju biti pripremljeni pesak, Iopata t vatro-
gasni aparat za ga!enje potara.
Clan 126.
U zatvorenoj iii otvorenoj elektrioooj pogonskoj prostoriji pored upravljackog
dela elektricnog uredaja mora btti postavljena jednopolna sema sa uputstvom za ruko-
vanje elektric'5nim uredajima. Ako je jednopolna lema nacrtana spolja na samom ureda-
~u. onda ne mora biti posebno istaknuta u otvorenim elektriCnim pogonskim prostoria
J&ma.
Elektricni uredaji na radiii!tima moraju biti izvedeni kao prenosivi iii pokretni.

16. Aparatl.za sklapaaje I zaitltu

'lnaH 127.
U ruarucuna sa pOOZemnom eksploatacijom upotrebljavaju se samo sklop-
ni aparati koji se sklapaju u svirn polovirna.
lzuzimaju se sledea sklopni aparati:

571

""' .. '
 I) prekidaCi i sklopke za postroje!\ia vome Zice sa povratnim vodom pre-
ko Sina;
2) sklopke u s~nim kolima napona do 50 V;
3) sklopke u telefonsk.im i induktorskim signalnim postrojenjima sa nazivnim na-
ponom do 65 V;
4) sklopke u upravlja~kim strujnim kolima;
5) ugradene sklopke kod prenosivih iii pokretnih pogonskih sredstava sa naziv-
nim naponom do 220 Vi snagom do 2~5 kW, ako pogonsko sredstvo moZe biti u svim
polovima isklopljeno u neposrednoj blizini preko druge sklopke iii odvojeno utika-
~m;
6) upravljaCke sldopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih motora
sa kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini koja isklapa u
svim polovima;
7) sklopke rasvetnih i signalnih uredaja u oknu (kod izvozne ma8ine i sl.), ako su
uredaji na napojnoj strani u svim polovima isklopljeni;
8) samosiguma strujna kola.
Clan 128.
U rudnicima uglja i pogonima ugrofenim poZarom prekidaCi sa magnetskim oki-
daCima iii relejima moraju se blokirati posle okidanja radi kratkog spoja kako se preki-
dac, odnosno za8titna sklopka (samo zapor kratkospojnih okida~a iii releja) ne bi mog-
la bez posebne intervencije ponovo ukljuCiti. Pri izvedbi automatske selektivne ~rite
sa automatskom proverom mesta kratkog spoja moZe se izvesti i automatsko ponovno
uklapanje.
Prekida~i i sklopke postavljaju se tako da se usled udara, potresa, pada krovine i
sl. ne mogu sami uklopiti.
Clan 129.
Kod sklopnih aparata sa daljinskim upravljanjem navoji uldopnih magneta ili
uklopni elementi u nulovanim mreZama moraju biti spojeni tako da se preko eventual-
neg zemljospoja upravljajuCih vodova ne mogu uklopiti. U neuzemljenim mreZama ka-
pacitivna struja mrefe mora biti ogranirena tako da magneti sklopnika iii uklopni ele-
menti ne mogu stupiti u dejstvo, ada nastupom zemljospoja dode do trenutnog isklopa
pogona.
Clan 130.
Kod sklopnika i zaStitnih prekida~ s radnim naponom is pod 1000 V moZe se
upotrebljavati samozapor prije ponovnog ukljurenja, a posle iskljurenja do koga je do-
slo delovanjem za8tite.
Upravljane sklopke iii prekida~i sa radnim naponom od 1000 V (upravljane sa
mesta iii daljinski) moraju imati samozapor koji spre6ava ponovno uklapanje posle au-
tomatskog isklapanja zbog delovanja zaStite sve dok se zapor ne oslobodi.

Clan 131.
U elektriCnim postrojenjima sa nazivnim naponom preko l 000 V upotrebljavaju
se samo jasno vidljivi rastavljaCi kod kojih je moguCe sigumo rastavljanje strujnog kola
u svim polovima.
Clan 132.
Kod razliCitih sklopnih uredaja upravljanje se vrSi pokretima istog pravca, s tim
da taj pravac na uredajima mora biti jasno ozna~en.
Clan 133.
Sklopni aparati uronjeni u ulje ne mogu se postavljati u jamu.

572
 Clan 134.
Okida~i i releji na sklopnim aparatima moraju odgovarati termi6kim i dinamiC~
kim optereCenjima kratkog spoja na mestu ugradnje.

Clan 135.
Malouljni sklopni aparati smeju se puniti samo uljem koje odredi proizvodaC.

Clan 136.
UpuStaCi i otpomici moraju biti postavljeni tako da je omoguCeno potrebno od~
vodenje toplote. ,
UpuStaCi sa otporima u ulju, osim napuStaCa kojima pri trajnom pogonu tempe-
ratura ulja ne moZe narasti viSe od JO()<IC moraju imati.ugraden aparat koji se automat-
ski isklju~uje ako temperatura ulja dostigne 100'C.
U rotorskim upuStaCima za jednofazne i za trofazne motore ne sme se prekinuti
rotorsko kolo preko upusta~. Ako dode do prekida rotorskog kola preko upusta~a,
ukljucSvanjem zaStitnog otpora rotorsko strujno kolo motora mora ostati stalno zatvo-
reno.

Clan 137.
UtikaCke naprave, osim utikaCkih naprava nazivnog napona do 220 V i sa naziv~
nom strujom do 25 A naizmeniCne iii 6 A istosmeme struje, blokiraju se rastavljanjem
iii spajanjem kontaktnih delova glavnih provodnika samo u nepotereCenom stanju iii
rastavljanjem iii spajanjem pomoCu alata iii klju~a.
Za priklju~k prenosivog troSila upotrebljavaju se samo utiCnice sa zaStitnim vo~
dom. ZaStitni vod se spaja pre spajanja glavnih vodova, a rastavlja posle spajanja glav~
nih vodova.
Ako se u istom jamskom pogonu koriste i utikaCi za razliCite napone, u utika~ku
kutiju stavljaju se samo utikaCi istih nazivnih napona. Za svaki nazivni napon mora po~
stojati posebna vrsta utikaCke kutije namenjena samo za utikaCe tog napona.
Clan 138.
Radi zaStite od dodira, zaStiCeni kontaktni delovi utikaCke naprave za punjenje
akumulatorskih baterija moraju se postaviti na dovod, a nezaStiCeni na odvod, s tim da
se utika~ ne sme sluCajno odvojiti od utiCnice.
Clan 139.
UtikaCi za razliCite napone, frekvence i vrste struje ne smeju se stavljati u utiCni~
cu drugih nazivnih napona.

Clan 140.
Topljivi. osiguraCi koji se ne mogu menjati u beznaponskom stanju moraju biti iz~
radeni i postavljeni tako da se bez opasnosti mogu zameniti odgovarajuCim pomoCnim
sredstvom.
Delovi nareza topljivih osiguraCa sa narezom i glavom za uvrtanje, osim osigura~
Ca koji se nalaze na mestima na kojima se mo:Ze pojaviti povratni napon, moraju biti
prikljuCeni na odvod st~je.
u· osiguraCe se stavljaju samo originalni uloSci, sa jasnom oznakom da li su brzi,
tromi ili specijalni rudniCki (kombinovani sa naznaCenom nazivnom strujom). Osigura-
Ci moraju biti ispravni, snabdeveni odgovarajuCom glavom (poklopcem), neoSteCenim
zaStitnim staklom u njoj i odgovarajuCim posebnim vijkom koji onemoguCava upotre-
bu veCe nazivne struje.

573
 17. Osvetlje'lle
Clan 141.
Za s.taln~ el~ktriblo osvetljenje ~ogu se ~oristiti svi poznati izvori svetlosti.
z.a stgnahzac10ne svrhe sa trenutmm gaSenJem svetlosti upotrebljavaju se izvori
svetlosti sa kratkim vremenom gaSenja i paljenja.

Clan 142.
Izvori svetlos~, osim fluo~escentnih svetiljki u obliku cevi koje se upotrebljavaju
u po~~un? za~oremm pogo~skil!l prostorijama~. moraju biti zdtiUni prozimim kuCiS.
tern th n]egovtm delom koJ! ostgurava meham~ku za!titu svetiljke najmanje JP 44.
Rasvetna armatura, os~m rasvetne armature postavljene stalno na visini od 2 5 m
u perm~~izira.nim pr~torijama, kao i sign~nih natpisa i signalnih svetala (semafora)
mora bttt zdt1Ce~eh<5nom mre:Zom od Ztce preseka najmanje 3 mm i otvora najviSe
!Ocm.

Clan 143.
Dovodni provodnici u samoj svetiljci moraju biti izolovani izolacijom otpomom
prema unutraSnjoj temperaturi svetiljke.
ElektriCni provodnici u kabtu ne smeju biti optereCeni sopstvenom te:Zinom sve-
tiljke ili prikljuooog kabla, a svetiljka svojom tetinom ne sme opterecivati kabl.
Prikljuooi kabl koji se pri~r!cuje na svetiljku ne sme biti o!tecen eventualnim
zatezanjem.

18. Osvetlje'lle napajano iz mreie

Clan 144.
Elektri~na mreza za osvetljenje mora biti galvanski odvojena od ostale elektriooe
mre:Ze i napajana iz posebnog transformatora za osvetljenje. Transfonnator se mo:ie
napajati iz mre:Ze do l 000 V nazivnog napona, s tim da se na njega ne sme prikljucSti
pogonski motor, osim prenosnog ru¢nog elektri¢nog alata i instalacija signalizacije.
Rasvetno postrojeqje mo:Ze se napajati naponom do 220 V prema zemlji. Ako je
rasvetna instalacija izvedena kao stalna i ako su upotreb~ena samo izolovana grla cSji
su spoljni delovi izradeni potpuno od izolacionog materiJala, rasvetno postrojenje pri-
klju¢eno na istosmemu mreZu mo:Ze se napajati naponom veCim od 220 V prema zem-
lji.
Clan 145.
Napon rasvete u rasvetnoj mre:Zi ne mote odstupati od nazivnog napona viSe od
5%, nezavisno od promene napona u napojnoj mrdi.

Clan 1%.
Strujno kolo osvetljenja mora biti osigurano od kratkog spoja. U osigura¢ima se
mogu upotrebljavati samo uloSci koji deluju brzo bez usporavanja. Nazivna struja za-
Atitnog uredaja iznosi najviSe 15 A kod istosmerne struje, a 25 A kod naizmenii!:ne stru-
je.
Clan 147.
Svetiljke i pribor moraju biti izolovani najmanje za radni napon 250 V.
Za nazivni napon veCi od 50 V upotrebljavaju se samo grla koja odgovaraju pro-
pisima o jugoslovenskim standardima za svetiljke.

574
 Za signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojenjima koriste se grla naj-
manje El4 ili BIS, s tim da se manja grla mogu koristiti samo za signalnu svetlost u ras-
klopnimi signalnim postrojenjima nazivnog napona manjeg od SO V.
Grla svetiljke sa sijalicom sa tamom niti u stanici za punjenje akumulatorskih
baterija, osim u stanici za put\ienje malih baterija, moraju se zaAtititi od odvijanja sijali-
ce.
Malim baterijama, u sldadu sa ovim pravilnikom, smatraju se baterije koje prili-
kom puqjenja uzimaju najvi§e 0,5 kW snage (nazivna struja punjenja x nazivni napon
put\ienja).
Clan 148.
Za rasvetna strujna kola koriste se pokretni kablovi sa bakarnim provodnicima
najmru:Ue$ preseka 2,5 mm2 , kao i provodnici preseka 1,5 mm2 , ako su posebno meha-
nicki za!ticeni od o!teeenja (npr. u za!titnoj cevi) ili ako se nalaze u zatvorenim pogon-
skim prostorijama, odnosno permaniziranim jamskim prostorijama.
U zajednickom kablu za osvetljenje mogu se postaviti i provodnici za bezbaterij-
sku telefoniju, kao i ostali pomo6ni provodnici za daljinsko upravljanje i signalizaciju
ako njihov eventualni spoj sa rasvetnim vodovima ne moZe prouzrokovati §tetu na ma-
terijalu iii dovesti u opasnost osoblje od napona gre!ke.
Clan 149.
Rasvetna instalacija nazivnog napona iznad 50 V mora biti zaSti6ena uredajem
koji isklapa napon u kabiu kad izoiacija rasvetne mr.Ze padne ispod vrednosti propi-
sane clanom 29. ovog pravilnika.
Clan ISO.
Ako se rasvetna instalacija J?.OVremeno premeSta iii produhva, potrebno je
umetnuti odgovarajuCi broj utikaCkih spojnica radi lak!eg premdtanja instalacije, s
tim da se posle svake druge armature moZe umetnuti po jedna utika~ka naprava.
Clan lSI.
Kao zastitno uzemljet\ie rasvetne mr.Ze nazivnoj! napona veeeg od SO V koristi
se mrefa opSteg uzemljenja pogonske trafostanice iz koJe se napaja ta rasvetna mreZa.

b) Osvetfienje nspajano iz vozne iice postrojenja elektri/Jne vuee

Clan IS2.
Ako je napojni vod kraci od S m, u slu~u prikljueellia svetiljki na voznu zicu
postrojenja rudnieke elektriene vuee postavljaju se strujni za!titni uredaji. OsiguraCi se
postavljaju neposredno na prikljucak na voznu zicu.
Kod svetiljki piikifueenih na voznu Zicu postrojet\ia elekrrovuee sa povratnim
vodom preko §ina, ne sme se kao zaStitni vod upotrebljavati vod kroz koji te~e struja.
Clan IS3.
Rasvetno postrojenje ~kljueeno na voznu Zicu, koje nije iskljueivo namellieno
voznom pogonu, mo:le se pnklju~iti na voznu ficu samo na istom horizontu, pri <5emu
duZina voda od vozne tice iznosi najviSe 50 m.
Kod rasvetnog postrojenja prikljueenog na voznu zicu eiji je napojni vod duzi od
l 0 m stavlja se sklopni aparat, neposredno iza priklju~ka na voznu ticu, tako da se na~
pojni vod moZe isklopiti sa napona.

575
 Clan 154.
Kod svetiljki prikljuc!:enih na voznu Zicu postrojenja elektrovure sa povratnim
vodom preko Sina uzemljeni vod kojim protic!:e struja maZe biti polo:len slobodno i nei-
zolovan, na udaljenosti od najmanje 1,5 mod Sina. Vod mora biti izraden od materijala
otpomog prema mehanic!:kim naprezanjima i hemijskom uticaju. Ako se kao vod koris-
ti pocinkovana Ulic!:na traka, njen presek mora iznositi najmanje 50 mm 2, a debljina
najmanje 2,5 mm.

v) Turbo-svetiJjke pokretane komprimiranim vazduhom

Clan 155.
· Turbo-svetiljke imaju sopstveni generator elektriCne energije, pokretan kompri-
miranim vazduhom, koji mora davati nazivni napon izvora svetlosti pri radnom pritis--
ku od 3,5 bara.
Turbo-svetiljke nazivnog napona veCeg od 50 V moraju prestati da daju napon
ako se povredi zaStitno staklo, odnosno prozima zaStita, iii ako svetiljke izgube nepro-
pusnost, tj. ako mehani~ki budu o!tecene.

Clan 156.
Kod svetiljki sa sijalicom sa tarnom niti napon moZe iznositi najvi§e 24 V, a kod
fluorescentnih izvora svetlosti napon mof.e iznositi 120 V, s tim da nazivni napon mote
iznositi najviSe 120 V.

Clan 157.
Svaka turbo-svetiljka iti grupa takvih svetiljki mora biti spojena sa mreZ.om kom-
primiranog vazduha preko posebnog sabimika od najmanje 5 l, koji sluZi za odvajanje
kondenzovane vode iz komprimiranog vazduha i mora imati slavinu za odvod vode.

g) Osvetljenje na lokomotivama

Clan 158.
Lokomotive se napajaju eic::ktriCnom energijom za osvetljenje iz pogonske ener-
gije same lokomotive, iz poSebnog akumulatora iii iz vozne :lice.

Clan 159.
Lokomotiva mora imati reflektore sa obe strane u pravcu votnje i oni, po pravi-
lu, imaju po dva svetl~ ito:
I) glavno svetlo za osvetljenje pruge, koje na udaljenosti od 35 m daje osvetlje-
nost od 4 lx i
2) pomoCno svetlo, koje ne sme bacati mlaz svetlosti dalje od 5 m i daje osvetlje-
nost od 2 lx.

Clan 160.
Nazivni napon IZVOta svetlosti na lokomotivama ne sme biti veCi od 220 V, a po
pravilu, iznosi 24 V.
Kao izvor svetlosti na lokomotivama koriste se samo sijalice sa :lamom niti ot-
pome prema treSenju i sa bajonet-grlom.

Clan 161.
Elektri~na instalacija na lokomotivama mora biti dvopolno izolovana, a kod na-
zivnog napona osvetljenja iznad 50 V svi metalni delovi koji nisu pod naponom moraju
se spojiti sa masom lokomotive.

576
 Strujno kolo za osvetljenje lokomotive mora biti posebno osigurano odgovaraju~
Cim osiguraCima koji se postavljaju na pristupaCnom mestu u kabini vozaCa.

Clan 162.
Svetlo se za svaki pravac voZnje posebno iii istovremeno za oba pravca mora pa-
liti odgovarajuCim sklopnim iii preklopnim aparatima iz kabine voza~.
Clan 163.
Razvodne kutije i sklopni aparati moraju biti u zastiti IP 54.
d) Individuaino osvetffenje
Clan 164.
K.ao izvor elektriCne energije za ru6ne ili naglavne rudarske akumulatorske sve-
tiljke koriste se samo elektri<mi akumulatori.
Naglavne rudarske svetiljke moraju ispunjavati uslove utvrdene propisom o ju-
goslovenskom standardu za naglavne rudarske svetiljke.
Za ruate iii naglavne akumulatorske svetiljke koriste se samo sijalice sa iarnom
niti i sa bajonet-podnofjem i grlom, s tim da su oba kontakta izvedena na dno pod-
nofja.
Za rufue iii naglavne akumulatorske svetiljke mogu se upotrebljavati sijalice s
navojem, s tim da moraju biti osigurane od odvrtanja. Sijalice s navojem moraju imati
najmanje 25 lx pri nominalnom naponu umanjenom za 10% i moraju goreti najmar:Ue
400 h uz nazivni napon.
Clan 165.
RuCne rudarske svetiljke, rufui reflektori i naglavne svetiljke, koji se prilikom
svakog punjenja moraju otvarati moraju biti snabdevene magnetskim zatvara~m. tako
da se ne mogu otvoriti bez rufue elektromagnetske naprave.
Naglavne rudarske svetiljke aji se akumulatori pune kroz samu svetiljku moraju
biti zatvorene tako da se ne mogu otvoriti bez upotrebe specijalnog alata iii naprave.
Elektrolit akumulatora za rudarske svetiljke, rufue iii naglavne ni u kom po-
lotaju ne sme izlaziti iz akumuJatora.
Clan 166.
Akumulator za rudarske ruate iii naglavne svetiljke mora imati najmanje·takav
kapacitet da posle 12-satnog normalnog opterec5en)a Qdgovarajuoom sijalicom napon
akumulatora ne padne is pod nazivnog napona za v1Se od 10% kod olovnog akumulato-
ra, a 25% kod nikal-kadmijumovog akumulatora.
Clan 167.
Strujno kolo naglavne svetiljke mora biti osigurano osigurac5em od kratkog spo-
ja.
Clan 168.
U naglavnim rudarskim svetiljkama spoj akumulatora i svetiljke se mote izvesti
specijalnim savitljivim i mehanieki otpornim kablom (gajtanom).
Clan 169.
Naglavna rudarska svetiljka mora pored normalnog svetla imati i pomoeno svet-
lo, bilo da sijalica ima dva vlakna i1i da svetiljka ima dve sijalice. PomoCno svetlo mora
sa punim akumulatorom da svetti najmanje 24 sata, uz smanjeni intenzitet svetlosti.

37-1 577
 19. Lampara za alrumolatorske svetiQke
Clan 170.
Sme!taj lampara iii m.vanje rudni~kih svetiljki u jami nije dozvoljeno. Lampara
mora biti sme§tena najmanje 10m daleko od okna iii ulaza u jamu.
Za privremene radove mogu se koristiti svetiljke iz lampare udaljenije od rastoja-
nja propisanog u stavu I, ovog ~lana ako broj svetiljki nije veCi od 20.
Clan 171.
Lam.J?ara mora biti ogradena, dobro osvedjena i ventilirana i mora imati potreb-
ne prostoriJe za oddavaqje, popravke, pripremanje i sme§tal\ie svetiljki. Lampara mo!e
biti izvedena za posebno izdavanje i primanje svetiljki ili Za samoposluZivat\ie.
U jednoj prostoriji lampare mo~e se drZati samo jedna odredena vrsta svetiljki,
npr.:
I) svetiljke sa olovnim akumulatorom;
2) svetiljke sa nikal·kadmijumovim akumulatorom.
Clan 172.
lspravUa~ki iii pretvara~ki uredaj za punjel\ie akumulatorskih svetiljki mora se
nalaziti u dobra ventt1isanom prostoru, da ne bi bio izlo~en parama elektrolita. Uljni
ispravljaei moraju biti postavljeni u posebnu prostoriju.
Clan 173.
Lampare za akumulatorske rudarske svetiljke moraju imati sledeee prostorije, i
to: ·t'
I) za prijem, cricenje, pripremaqje elektrolita i nalivaqje akumulatora;
2) za sme§tal\ie i izdavanje svetiljki;
3) za punjel\ie akumulatora, odnosno svetiljki;
4) za rukovodioca lampare, ako ima vile od I 000 svetiUki;
5) za prijem, oddava11Je i izdavanje aparata za indikaciJu rudnickih gasova i ok·
sida, kao i pripremnu radionicu za popravke.
Kod lampara za samoposluZival\ie prostorije iz ta~. 2. i 3. slav I. ovog clana mo·
gu biti zajednicke.
Clan 174.
Temperatnra u lampari ne sme biti nih od + IO'C. Lampara se zagreva na je-
dan od sledeCih nacrna:
I) grejaqjem toplom vodom iii parom;
2) grejaqjem toplim vazduhom sa elektrirnim aerotermima, koji se nalaze van
lampare, a dobijaju sveZ vazduh sa mesta koje nema veze sa lamparom.
Clan 175.
Lampare se moraju oddavati potpuno crste i zabraqjeno je u njima ddati rna
kakve predmete koji ne spadaju u opremu iii pribor potreban za normalan rad lampa·
re.
Stolovi na kojima se svetiljke Ciste, popravljaju i pune elektrolitom, odnosno na
kojima se svetiljke otvaraju, moraju biti posebno ventihrani odozgo naniZe ill u ravni
stola.
Materijal (krpe) za &eenje elektrirnih svetiljki treba posle upotrebe staviti u Ji.
mene sanduke sa poldopcem.
Clan 176.
Lampara mora biti snabdevena protivpo~amim sredstvima.

578
 Clan 177.
Samospasioci se smestaju posebno u prostoriju lampare.
Clan 178.
Stolovi, odnosno mesta za punjeqje akumulatora moraju biti snabdevena instru-
mentima kojima se kontrolise ispravnost puqjeqja svetiljki, odnosno akumulatora.
U lamparama za samoposluZivatVe svako mesto punjenja mora imati instrument
za odredivaqje intenziteta punjeqja i staqja nabijenosti akumulatora.
Clan 179.
Za lampare se moite izdati samo potpuno ispravna svetiljka, a neispravna svetilj-
ka se mora odstraniti i staviti medu neispravne.
Clan 180.
U svakoj lampari treba na vidnom mestu da budu istaknuta uputstva za rukova-
nje odnosnom vrstom svetitiki, kao i natpisi o zabrani puienja, upotrebe vatre i upotre--
be m.Sina koje izbacuju islrni.

20. Slgnalai uredajl

Clan 181.
Signalni uredaji se napajaju iz izvora koji je galvanski odvojen od elektroener-
getske mreite.
NajveCi dozvo~eni napon za signalne uredaje je 220 V, s tim da se pri naponu
preko 50 V primeqjuje z.Stita od dodira i opasnib dodimih napona.
Clan 182.
Strujna kola signalnih uredaja, osim strujnih kola u kojima struja kratkog spnja
nije veea od I 0 A i kod kojih struja kratkog spoja izvora nije veca od trajnog optereee-
nja kabla iii voda, stite se od kratkog spoja, a izvor napajanja od preoptereCeqja.
Clan 183.
Vodovi tehnoloSki razliCitih signalnih uredaja vode se istim kablom samo ako je
u slu~aju gre§ke osigurana ispravnost signalizacije.
Lokalni telefonski vod transportnog postrojenja mote biti postavljen u signal-
nom kablu transportnog postrojenja ako telefonski uredaj svojim radom iii pozivom ne
mote ni u sluCaJU are5ke uticati na signalne uredaje. Ostali telefonski vodovi ne po-
stavljaju se u signafnom kablu transportnog postrojenja.
Clan 184.
DavajuCi uredaj signalnog postrojenja (npr. dugme) mora biti instalisan tako da
se onemoguCi slueajno davanje signata.
Clan 185.
Uredaji signalnog postrojenja moraju biti u odgovarajueoj z.Stiti IP 54. Uredaji
signalnog postrojeqja mogn se otvarati sarno odgovarajuCim kljueem iii alatom.
Ako uredaj ima vise od dva prikljufua mesta, prikljuroi delovi svib uredaja mo-
raju biti oznaeeni prema odredbama ovog pravilnika.

579
 Clan 186.
Na mestu davanja signata mora postojati uredaj koji signalizira prekid u struj-
nom kolu davaC5a.

Clan 187.
Pri~ju¢ni delovi signalnih strujnih kola moraju se odvojiti od ostalih strujnih
energetskih kola tako da se normalnom upotrebom alata ne mogn medusobno spojiti.

Clan 188.
Signalni uredaji mogu se uzemljiti na opAtu mretu wtitnog uzemljenja elektroe-
nergetske mreZe.
K.ao za~titni vod za§titnog uzemljenja koristi se metalni omot sa metalnim ople-
tom kabla. Sam metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao zaAtitni vod.

Clan 189.
Signalni uredaj za svaku rudni~ku izvoznu maSinu iii izvozni vitao u niskopu,
kojima se voze ljudi, mora biti napajan iz posebnog traD.sformatora na koji ne sme biti
priklju¢eno nikakvo drugo tro§ilo.
Signalizacija postrojenja kojima se ne voze ljudi moZe se napaJati i iz rasvetne
mrde.
Clan 190.
Instalacija signalnih uredaja transportnih postrojenja kojima se voze ljudi mora
biti zaAti¢ena posebnim kontrolnicima od opadanja izolacije signalne mrete, bez obzi-
ra na to da li je signalna :rnreta napajana istosmemom ili naizmeniCnom strujom, kao i
uredajima koji upozoravaju na sni!enje nazivnog napona signalizacije preko l 0% i vi~
se.
U sluC5aju pada izolacije signalne mreze ispod 20 0/V nazivnog napona ill pada
napona preko 10% nazivnog napona, mreZa se iskljuCuje. U slu~ju trenutnog pada na-
pona, mreZa se ne iskljuQlje.

Clan 191.
lnstalacija signalnih uredaja transportnih postrojenja kojima se prevoze !judi
mora biti izvedena anniranim kablovima. Za signalne uredaje transportnih uredaja ko-
jima se ne voze ljudi ili koji slu:~e samo za produbljivanje okna ili niskopa mogu se ko-
ristiti pokretni kablovi sa gumenom iii plastifuom izolacijom.

Clan 192.
Signalni uredaji izvoznih postrojenja kojima se prevoze ljudi moraju ispunjavati
uslove odgovarajuCih propisa o tehniCkim normativima.

Clan 193.
Signalni uredaji mogu se napajati iz rasvetne mrde samo ako napon osvetljenja
u slu<5aju kvara rasvetne mre:!e ne mo:Ze poremetiti proces signalizacije. Rasvetna
mre:Za moZe se koristiti za signalizaciju, s tim da se u tom sluCaju koristi i za osvetlje~
nje.
Signalizacija moZe biti ugradena u sldopni sistem daljinskog upravljanja samo
pod uslovom da se u sluC5aju eventualnog kvara na signalnom iii upravljaju¢em kolu
mogu iskljuati samo daljinski upravljani uredaji, odnosno pogon.

580
 Clan 194.
Za izvodeqje signalnih instalacija sa naponom iznad 24 V koriste se iznlovani
kablovi prema odredbama ovog pravilnika.
Za davanje signata mo~e se koristiti specijalni kabl u kome se zakretanjem, od-
nosno savijanjem kabla iii pritiskom na kabl izaziva medusobno spajaqje provodnika,
bez upotrebe posebnih davajuCih uredaja.

21. Dojavni uredajl

Clan 195.
Rudnifke telefonske centrale moraju biti izvedene tako da je mognee ispravno
poslufivaqje svih jamskih aparata prikljueenih na centralu, s tim da se i pri zauzetosti
pojedinih kombinacija mora obezbediti prijem istovremenih veza.
Rudni¢ke i nadzemne telefonske centrale, ako su na njih prikljueeni telefonski
aparati podzemnih prostorija, moraju raditi najmanje I0 h posle prekida napajanja iz
elektroenergetske mreZe. U slutaju napajanja iz posebnog lZVOra mora postojati uvek
I OOo/o rezervne energije.
Clan 196.
Glavna telefonska centrala sa izlazom na op§tu telefonsku mr.Zu van podru¢ja
rudnika ne sme da se postavlja u podzemne prostorije.
Clan 197.
Prema napajanju, u podzemnim prostorijama koriste se sledeCi sistemi telefon 8

ske mr.Ze:
! ) sa lokalnom baterijom - ,LB"
2) sa centralnom baterijom sa poslufivaqjem - ,CB"
3) sa automatskim biraqjem i centralnom baterijom- ,CBA"
4) telefonija bez baterije - .,BB"
5) radio-telefonija- .. RB".
Clan 198.
Telefonija bez baterija mo~e se upotrebljavati samo kao nevezani ogranak glav-
ne telefonske mreze iii kao jedina telefonska mreia u· rudniku.

Clan 199.
Telefonski aparati se postavljaju svuda gde to zahteva signrnostljudi i signmost
pogona rudnika (npr.: crpne stanice, glavna razvodna i sklopna postrojeqja, glavoe tra-
fostanice, glavna mesta transporta i pretovara, zboma mesta za grupu radili§ta ili za
vafnija radili§ta, mesto gde se rukuje eksplozivom, dispe¢erski centri si~urnosne
sluZbe, energetike ili transporta, raskrsnice, Zeleznifke stanice, mesta u rejoruma koja
su u susedstvu po:!amih polja i sl.).
Na prometnim mestima (npr. ZelezniCke stanice, raskrsnice) na kojima nije insta~
liran telefon moraju biti postavljeni natpisi sa oznakom pravca i udaljenosti do naj~
bliteg telefonskog aparata.

Clan 200.
Na mesta na kojima je zbog buke otei!ano telefonsko sporazumevanje, telefonski
aparati postavljaju se u zatvorene kabine i1i u zdtitne otvorene zaklone.
Za§titni otvoreni zaklon izraduje se od materijala koji apsorbuju buku. Telefon-
ski aparati montirani u za§titnim otvorenim zaklonima moraju imati, pored mikrotele~
fonske kombinacije, i pomo6nu sluAalicu.

581
 Clan 201.
Telefonski aparati u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene izrade i sa
zaStitom najllllll1ie IP 44.

Clan 202.
Pozivni uredaj telefonskog aparata mora davati prodoran signal. U prostorijama
sa intenzivnom bukom pozivni signal mora delovati na posebno jak signalni uredaj sa
najllllll1ie 90 dB na I m udaljenosti, koji se uldapa sa pozivnim znakom, a isldapa tek
podiziiJiiem mikrotelefonske kombinacije iii posebnim delova'liem na signalne ureda-
je. Pozivni signal posle toga mora biti u stanju da opel uldapa signalni uredaj u slu<Saju
primljenog pozivnog signala.

Clan 203.
Telefonske linije u podzemnim prostorijama izvode se kao dvotilne i izolovane
prema zemlji, i to:
I) stalne linije u ~avnim hodnicima i povremeno stalne linije- anniranim kab-
lom koji mora po(!illian i zavtiavati u odgovarajuooj razvodnoj kutiji;
2) prenosne iii povremene linije i prildjuOOi pojedinih telefona stalnog karaktera
- savitljivim kablom i izolacijom od gume ilt plastiooe mase.
Pojedini spojevi, razvodi i ogranci u telefonskim razvodnim kutijama izvode se
posebnim spojkama, mostovima i sl., tako da se kablovski prildjuOOi ne moraju dirati, s
tim da se mostovi, spojke i sl. mogn potpuno odvajati od svih ~ila kabla bez diranja u
kablovske prikljucke.

Clan 204.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene izrade, mehanicke zaitite najmanje IP 44,
sa poldopcima koji se mogu otvarati samo pomoeu alata.
Za prostore ugro~ne eksplozivnom annosferom razvodne kutije za telefonsku
mrefu i J?rikljucci telefonskih aparata moraju imati moguenost odvajanja od napona
svake limje (oba voda pre spajanja iii razdvaja!lia linije na stezaljkama).

l:Z. Preaoslva pogonska sredatva

Clan 205.
Prenosiva po~onska sredstva moraju biti zatvorena i prilagodena promeni po-
louja. Ona mogu btti ugradena na druga postrojellia iii posebno izvedena kao sldopne
i razvodne baterije koje prate radiliste odnosno ostala prenosiva postrojellia.

Clan 206.
U rudnicima uflja i pogonima ugroZenim pohrom, prenosiva pogonska sredstva
za nazivni napon vea od 220 V prikljuc5uju se samo savitljivim kablovima. Ako se savit-
ljivi kabl za vreme pogona pomiee ili je u pogonu itlozen naro~itom mehanickom oste-
cenju, a polo~ je bez mehani¢ke zastite, mora •• zaAtititi kontrolnom napravom koja
isldjuooje napon sa kabla i spreeava njegovo uldju¢ellie pod napon, i to u slu<Saju:
I) prekida zailitnog !!k~:dnika,_gove<Sanja otpora iii prekida kontrolnog voda,
zbog losih spojeva u stezalJ a iii utl~nicama;
2) kratkog spoja izmedu kontrolnog provodnika i zaAtitnog uzemljenja;
3) mehanickog osteee!lia kabla spoga, pri eemu se konstrukcijom kabla mora osi-
gurati da prvenstveno dode do pojava opisanih u ta~. I) i 2) ovog ¢lana.
Kontrolna naprava (kontrolnik kabla) ne sme dozvoliti uldop napona ako kab-
lovska elektriooa izolacija ne izoosi najmanje I00 ll/V nazivnog napona.

582
 Clan 207.
Ako su prenosiva pogonska sredstva sa nazivnim naponom iznad 50 V do 220 V,
a telefonski uredaji i induktorski signalni uredaji napona tznad 65 V, koji se za vreme
pogona preme!taju iii se upotrebljavaju na otkopima, odnosno u otkopnim hodnicima,
t prenosni aparati za vulkaniziraqje sa nazivnim naponom iznad 50 V, galvanski odvo~
jeni od energetske mreZa, moraju se za!tititi kontrolnom napravom, koja ib §titi od na-
pona grdke, odnosno od opadanja izolacije odvojene mre!e, pre uklopa i za vreme pou
gona.
Clan 208.
Napojni savitljivi kablovi prenosivib pogonskib sredstava koji se pontioo pod
naponom prikljufuju se na prenosna pogonska sredstva utikaCkom napravom, s tim da
se na kraju kabla nalazi uti~nica, a na pogonskom sredstvu utiW.
Kod prenosivib pogonskib sredstava snage do I kW utika~ka naprava se moie
ptikljuati i na drugi kraj voda, ali ne na pogonska sredstva kod kojib nema potrebe za
odvajaqjem od kabla. Odse~ci savitljivog kabla za prenosna pogonska sredstva spajaju
se samo pomoCu utikaCke naprave.
Svak<> prenosivo pogonsko sredstvo iii vise njib mednsobno ~to povezanib
napajaju se posebnim vodom, s tim da se s tog voda, kao i sa samih prenosnih uredaja
ne smeju izvoditi ogranci.
MreZ& koja napaja prenosiva iii rnooa pogonska sredstva deli so na maqja strnj-
na kola koja se napajaju 1Z posebnih transfonnatora iii pretv~ preko utika~ke na-
prave.
Clan 209.
Prenosiva pogonska sredstva koja se za vreme pogona mogu pokretati iii preno-
siti iii odgovaraju uslovima za promenu mesta mora)U biti snabdevena daljinskim up-
ravljanjem napona do 50 V, kojim se sa svakog radnog mesta i u svako doba uredaj
mou isklopiti sa pogonskog napona.
Ova odredba se ne odnosi na ruroe svetiljke i pogonska sredstva kod kojib struja
sluZi za zagrevaqje.
Glavni vodovi u dovodu pogonskih sredstava sa nazivnim naponom iznad 220 V
na otkopima moraju posle isklapanja biti bez napona.
Upravljajuea strujna kola u savitljivim vodovima, koji se u pogonu povl~ iii
prenose i sadde samo provodnike za upravljanje, kao i strnjna kola rnroih svetiljki mo-
gu se napajati samo naponom do 50 V.
Upravljajuee strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti izvedeno ta-
ko da se pri ~rekidu upravljajueeg strujnog kola uredaj isklapa od napona, a pogonski
motori moraJu ispuJ\iavati uslove iz ¢lana 129. ovog pravilmka.
Upravljajuce strujno kolo rndni~ke rnooe buAilice mora hiti kategorisano strujno
kolo koje ne dozvoljava ponovni uklop buAilice u slueaju kratkog spoja u upravljall-
kom strnjnom kolu.
Clan 210.
Ru¢ne svetiljke moraju biti spojene sa izvorom struje (napajanja) pomoeu uti-
ka¢ke naprave. Ako se rnroe svetiljke upotrebljavaju u prostotijama alrumulatorskib
baterija, za§titna mreZa svetiljki obi.Ze se izolacionim materijalom.
Clan 211.
Svako strujno kolo prenosivog osvetljenja napajanog iz mrete sa naponom preko
50 V mora biti galvanski odvojeno od ostale mrete i posebno osigurano od opadaqja
otpora izolacije ispod 20 ll!V. Nazivni napon napajanja preko 220 V nije dozvoljen.

583
 Clan 212.
U instalaciji prenosivog osvetljenja napona iznad 50 V do 220 V svaka druga at·
matura mora biti rastavljiva utika~kom napravom, a kablovi i provodnici spojeni samo
utikaekom napravom.
Clan 213.
Ruan elektrieni alat, grejaa kablovske mase i lemilice mogu se napajati strujom
napona do 220 V, a aparati za vulkanizaciju i zavarivanje strujom napona do 1000 V.
Clan 214.
Pogonska sredatva u otkopnim hodnicima i posebno provetravanim otkopnim
pripremama, sa nazivnim naponom veCim od 1000 V moraju biti za~tieena kontrolni-
kom kojim se prouzrokuje isklapanje napona u napojnom vodu u slueaju qjegovog me-
haniekog ili elektrienog o~tecenja. U slueaju stalne ugradl\ie dovodnog voda u poseb-
no provetravane otkopne hodnike, ne mora se postaviti kontrolnik ni posle zavrietka
radova.

23. Kablovi i vodovl

Clan 215.
Goli i neizolovani vod mofe se upotrebljavati samo kao vozna :fica, zaStitni vod
u elektriatim i zatvorenim elektriatim pogonskim. prostorijama i kao sabimica i spojni
provodnik u sklopnim i razvodnim postrojenjima sa nazivnim naponom od l 000 V i
preko I000 V. ·
Ak.o metalna arm.atura kabla nije obavijena kontraspiralom i ako svi njeni ele-
menti nisu sigumo i iM'sto galvanski vezani, metalna armatura se ne sme koristiti kao
za8titni vod. ZaStitni provodnik mora biti sastavni deo kabla. Presek wtitnog provod-
nika u kablu mora biti jednak preseku faznih Zila kod kablova sa bakamim provodni-
kom do 10 mm1 , a kod veCih preseka, presek zaStitnog provodnika mora iznositi naj~
manje 10 mm1•
Ako je elektricna otpomost noseeeg uteta kod samonosivih kablova, manja iii
jednaka elektrienoj otpomosti faznih fila za preseke do 10 mm', odnosno ako je jedna-
ka elektrienoj otpomosti bakarnog provodnika preseka I 0 mm' za fazne provodnike
preseka preko 10 mm', noseea Zila se mote koristiti kao za~tni vod.

Clan 216.
Kablovi i izolovani provodnici moraju ispuJ:tiavati uslove utvrdene propisom o
jugoslovenskim standardima za kablove i tzolovane vodove za energetske kablove u
rudnicima.

Clan 217.
Ako je zaStitni provodnik u kablu izolovan, on mora biti obojen ZUto-zelenom
bojom.
Kod konstrukcija gde je za8titni provodnik u poluprovodnoj gumi erne boje,
provodnik mora biti oznaeen belom starnpanom trakom celom dutinom i kroz ovaj
provodnik ne sme proticati pogonska struJa.
Pogonskom strujom, u skladu s ovim pravilnikom, ne smatra se struja kontrol~
nog, mernog i upravljaekog strujnog kola.
Clan 218.
Ako se provodnik troZilnog kabla koristi kao vod za uzemljenje, njegova izolaci-
ja mora biti zelene ili cme boje.

584
 Clan 219.
Za stalno polotene kablove koriste se armirani kablovi iii kablovi sa zaititnim
provodnikom postavljenim koncentrimo oko jezgra kabla iii oko svakog provodnika
posebno.
Clan 220.
Gumeni Ui plastieni spoljni zaltitni sloj (pla§t) kabla mora celom svojom
du!inom biti trajno obojen, ito:
I) crveno- za kablove radnog napona veeeg od 1600 V;
2) mtn-zeleno- za kablove radnog napona isP.od 1600 V;
3) svetlosivo iii crno - za komandno-signalne tli dojavne kablove;
4) svetloplavo - za samosi~ume instalacije.
Crveno obojen spoljni za§tttni sloj kabla i voda mo!e se upotrebljavati za radni
napon do 1600 V ako je na uvodnom i prikljumom mestu kabla, odnosno voda to oz-
naa,no.
1uto obojeni spoljni za§titni sloj kabla mote se koristiti u komandno-sifnalne
svrhe ako je na uvodnom i prikljuenom mestu kabla oznaeeno da su namel\ient za tu
svrhu.
Odredba iz stava I. ovog elana ne primenjuje se na kablove i vodove koji ne pri-
padaju samosigumim strujnim kolima ako su polo!eni u elektrime pogonske prostori-
Je i ako se nalaze na vozilu iii na malini za dobijanje supstancije.
Clan 221.
U rudnicima uglja i pogonima ugro!enim pomom, spoljni zaititni omotae savit-
ljivih kablova mora biti izraden od mase koja ne podrbva fOrenje, a spoljni zaititni
omotae ostalih kablova - od plastime vatrootpome mase koJa ne podrbva plamen.

Clan 222.
Spoljni zailitni sloj (plait) kabla mora biti mehanieki otporan. Na savitljivim
kablovima spoljni zaltitni sloj (pla§t) mora biti homogen i otporan prema eepal\iu i ha-
banju.
Clan 233.
Elementi metalnog omotae& kabla moraju biti medusobno galvanski spojeni u
celom preseku, i to najmal\ie na dUZini od I0 premika kabla, s tim da se metalni omo-
tae Draeunava u presek za§titnog voda.
Clan 224.
Ako su slobodno okaeeni, kablovi i vodovi za polaganje u oknima i hodnicima
sa nagibom preko 500 moraju imati najmanje petostruku sigumost u odnosu na optere-
Cel\ie sopstvenom masom.
Ako je kabl najmanje na svakih 6 m rastojanja rastereeen, odnosno prieYricen,
mora imati trosturku sigumost samonosivosti u odnosu na optereCenje mase slobodno
viseeeg kabla.
a) Dimenzionisanje kablova i vodova
Clan 225.
Ako temperatura sredine iznosi najvi§e 25 •c, presek kabla odreduje se na osno-
vn jaeine strujnog trajnog optereoonja, koja za odredeni presek ne sme biti veca od
vrednosti navedenih u tabeli 10. Ako je temperatura sredine vee& od
25 •c, jaeina struje trajnog optereoonja za odredeni presek ne sme biti vee& od vrednos-
ti navedenih u tabeli 1I.
Odredba iz stava I. ovog eJana ne primel\iuje se na kablove polo!ene na medu-
sobnom rastojanju od najmanje jednog premika kabla.

585
v.
.,_
00

TIIIJelalO

Nazivni Kablovi tipa Nazivni Kablovi tipa

presek GN EpN EpN presek pp PHP XP; Efv XHP;EpHP
provodnika 0,6/1 kV 0,6/1 kV 3,6/6 kV provodnika 0,6/1 kV 3,6/6 kV 0,6/1 v 3,6/6 kV
mm' (A) (A) (A) mm' (A) (A) (A) (A)
1,5 18 24 - 1,5 17,S
2,5 24 33 - 2,5 24
4,0 32 44 - 4,0 32
6 40 ss - 6,0 41
10 58 79 62 10,0 51
16 76 104 87 16,0 76 90 96 lOS
25 99 135 112 25 101 120 130 140
35 122 166 137 35 125 145 160 173
so 149 204 170 50 151 175 195 206
70 188 256 210 70 192 220 247 257
95 226 305 247 95 232 265 305 313
120 260 351 295 120 269 310 355 360
150 295 405 355 ISO 309 355 407 410
185 337 465 385 185 353 405 469 469
240 415 480 551 553

'
 Clan 226.
Za instalacije na povriini rudnika dimenzionisllllie kabla vrii se prema propisi-
ma za izgradlliu nadzemnih elektroenergetskih vodova.
Tabela 11
Temperatura Dozvoljeno strujno optere~oje u
okoline % vrednostima navedenim
u tabeli 10
do 0S do I kV 6kV
20 106 106
25 100 100
30 92 93
35 85 87
40 75 79
45 65 71
so 53 61

Clan 227.
Presek kabla prema tabeli 10 mora odgovarati za§titi od preoptereeellia i od krat-
kog spoja prema tabelama 4 i 5.
Maksimalno zagrevanje provodnika u kratkom spoju ne sme biti veee od 160 •s
•s
za PVC, 200 za kablove sa gumenom izolacijom i 250 °S za kablove sa E~ izolacijom.
Uslov iz stava 2. ovog elana ispullien je ako je trajanje kratkog spoja:

k'
t = "'Z (s)
J
~de je:
J - strujna gustoea efektivna vrednost kratkog spoja, u A/mm'
k- koeficijent koji za kablove sa PVC izolacijom iznosi 135, a za kablove sa gumenom
izolacijom - II 5.
Clan 228.
Odredeni presek kabla prema tabeli 10 mora odgovarati padu napona, koji ni za
jedno tro§ilo ne sme iznositi vi§e od 15% u najnepovoljnijem slueaju.
Kao najnepovoljniji slueaj, u skladu sa ovim pravilnikom, smatra se pokretanje
pogona koji uzrokuje najvea pad napona uz normalno opterecellie ostalih tro§ila pri-
kljueenib na tu trafostanicu, osim ako je tehnolo§ki redosled pokratanja pojedinib po-
gona odreden samim tehnolo§kim procesom. Pri proraeanu se moraju uzeti u obzir i
padovi napona usled induktivne otpornosti ako iznose vi§e od lO'A. od vrednosti pada
napona usled radne otpornosti kabla.

Clan 229.
Kablovi i vodovi, osim sigualnib i dojavnib vodova i vodova samosigurnih struj-
nih kola, moraju imati najmanje sledeee preseke bakarnog provodnika:
I) pri nazivnom naponu do I 000 V:
a) stalno poloteni kablovi i vodovi u svim podzemnim prostorijama . . • 1,5 m'
b) privremeno polozeni kablovi i vodovi u svim podzemnim prostorija-
ma ........................_....................................... . 2,5 m2
v) privremeno iii povreliieno polozeni vodovi za upravljanje i za§titu, sa
vise od pet Zila; privremeno iii povremeno poloteni vodovi koj~ osim Zila za
•

587
upravljaqje i zaititu, sadtie i druge iile; vodovi za rueni alat u rudnicima i
~~nskim i ~lektritmim pogonskim prostorijama koje nisu ugrozene eksplo-
ztvmm gasovtma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,5 m2
2) pri nazivnom naponu ve6em od 1000 V:
a) u zatvorenim elektritmim pogonskim prostorijama . . • . . . . . . . . • . . • • 10 mm'
b) u ostalim podzemnim prostorijama . . 16 mm'
Clan 230.
Za savitljive kablove koji su povremeno i1i privremeno namotani na kalemove,
trajno strujno optere6enje iz tabele II smanjuje se prema broju namotanih slojeva, i to:
prvt. sIOJ. . . . . . . . . . . . . • . . . • . . • . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . • . • . . . . na uv-,o
,~,

drugi sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 4So/o

treCi sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 3So/o
~vrti sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 28%
vi!e od t\etiri sloja . . . . . . . . . . . . . . . • . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 25%.

b) Polaganje kablova i vodova

Clan 231.
Kablovi i vodovi moraju biti polozeni tako da ne sme doCi do:
1) torzionog naprezaja i c!vora~osmice, pri ~muse kabl odmotava i namotava ta~
ko da se savija samo oko osovine kalema;
2) pritiskanja kabla koje bi mu deformisale presek. Kabl mora biti slobodno po-
lozen iii uevri6en samo odgovarajuCim kablovskim stezaljkama;
3) oAte6eqja od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze iznad tran·
sportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske za!titne mere da kablovi i vodovi ne
padaju (na primer, zasloni).
Clan 232.
Polozeni kablovi i vodovi moraju u svako vreme po ce!oj dui!ini biti pristupaG.i,
osim ako im je potrebna posebna mehani~ka zaAtita, i to u sledecim slu~jevima:
I) ako su kablovi i vodovi dui!ine do I 0 m;
2) ako kab!ovi i vodovi prolaze kroz buAotinu u steni i u ostalim sli~nim slu~aje·
vima.
Clan 233.
Izvan zatvorenih elektritmih pogonskih prostorija nije dozvoljeno trajno polagati
kabl na pod. Kablovi i vodovi moraju biti zakat\eni u razmacima, po pravilu, od 2 m
do 3 m na posebnim kukama i na tolikoj razdaljini od uredaja u pogonu da u slu~aju
ispadanja sa kuka ne dode do o!te6enja kabla, odnosno voda. U elektritmim pogon-
skim prostorijama kablovi mogu biti poloteni i u odgovaraju6e kablovske kanale. Na
opasnim mestima kablovi se moraju osigurati od mehaniCkih o!te6enja, na primer od
vagoneta ako su poloteni u transportnim hodnicima.
Odredba stava I. ovog clana ne primenjuje se na kablove za§ti6ene od SP.Oljai-
njih oAte6eqja odgovarajuCim kontrolnicima kao ni na kablove nameqjene za bu§dice.
Clan 234.
Stalno poloteni kablovi moraju se prievrstiti na razmaku od najvi§e 6 m, i to ta-
ko da je kod vge paralelnih kablova razmak medu njima jednak najmaqje prerniku su-
sedno$ debljeg kabla. Kabl se ne sme prievrstiti na elemente opreme koj1 su izloteni
potreSima, t\estom premeAtaqju iii zagrevanju.

588
 Clan 235.
Kablovi i vodovi moraju se oka~iti iii pri~titi tako da se ne mogu o!tetiti ni
deformisati vesanjem iii pri~r8Civanjem.
Clan 236.
Kablovi koji prolaze kroz bulotine, stene, zidove i st. ne smeju biti zazidani nego
slobodno polo:!eni. Pri uvodenju kabla u komore, prolazni otvori moraju biti zaptiveni
glinom, peskom iii drugim nezapaljivim materijalom. Pri sprovodenju kablova kroz
vrata protiv vode prolaz kabla mora biti zaptiven gumom.
9 ,
Clan 237.
Vertikalno polaganje kablova sa gumenom iii plastiooom izolacijom nije dozvo-
ljeno.
Clan 238.
Savitljivi kablovi koji slu:!e za napajanje elektriooih uredaja za produbljivanje
okna, za odvodnjavanje i sl. moraju se pri~titi na noseCe ~liCno u.!e.
Clan 239.
Telekomunikacioni, signalni, komandni i dojavni kablovi, kao i kablovi samosi-
gurnih strujnih kola u stalnim instalacijama moraju biti udaljeni najmanje I 00 mm od
drugih energetskih kablova i vodova.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti udaljeni naj-
manje 100 mm od kablova visoko' napona. U nedostatku mesta za smestaj kablova na-
vedena rastojanja se mogu smanj1ti, ali ne smeju biti manja od SO mm.
Visokonaponski kablovi polafu se, po pravilu, na suprotnu stranu jamske pro-
storije od ostalih kablova.

v) Spajanje i prikljuCivanje kablova

•
Clan 240.
U slu~aju spajanja iii prikljucrvanja pojedinih provodnika kablova spojna mesta
se moraju medusobno trajno i sigumo pri~titi. Za prikljucrvanje provodnika upot-
rebljava se samo spoj kojim se obezbeduje dane dode do stetnih uticaja (vlage, tempe-
rature, prasine i sl.). Sigurno i ~rsto spajanje izvodi se pomoeu vijaka, koncentrienih
spojki, klinova, tvrdim lem.ljenjem, presovanje~ zavarivanjem iii mekim lemljenjem uz
mehani~ko ojaeanje.
Clan 24!.
Ako se prikljuCuju provodnici preseka veCeg od 16 mm2, koristi se odgovarajuCa
kablovska papu~a, s tim da prikljuooi element nije predviden za prikljuM bez kablov-
ske papu~.

Clan 242.
Prikljueno iii spojno mesto provodnika kabla iii voda mora imati istu provod-
nost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prikljuatom iii spojnom mestu ne sme
biti mehani~ki oslabljen, osteeen niti mu se presek mo:!e smanjiti.

Clan 243.
Prikljuooa ili •P.?ina Jliesta moraju biti izvedena tako da razmak medu provodni-
.
cima, kao Uzmedu I\lih i oetalih
.
delova bez napona, bude dovoljan i trajno ostguran.

58S
 Clan 244.
Zaititni provodnlci u kablu iii vodu moraju na prikljumom mestu biti tako pri-
kljuUnl u odnosu na ostale provodnlke da pri eventualnom prinudnom izvlafenju kab-
la zaititni provodnik bude posled!lii razdvojen.
Odredba iz stava I. ovog ~lana ne primenjuje se na vodove prenosnih pogonskih
sredstava zaiti®nih kontrolnicima i na armirane kablove.
Clan 245 .
• Kablovi ·~ mogu spajati samo odgovaraj"uCim spojnim pri~o~om, odnc_>sno. ~g~­
varaJUCim postupkom za odnosnu vrstu kab a. Kablovske spoJntce moraJU bttl pn-
<Wrifene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojnica mora obezbediti siguran spoj i
za!titu provodnika. Proizvoda~ kablova je d~an dati uputstvo za monta!u kablovskih
spojnica i zavrietaka, kao i za spajanje kablova prilagodenih rudnl~kim uslovima.
Clan 246.
Prilikom medusobnog spajanja kablova sa razliatom izolacijom, kojima ne od-
govara zajedni~ka zalivna masa, spajallie se izvodi snvo u zatvorenoj kntiji sa osigura-
nim vij~nim stezaljkama.
Clan 247.
Kablovi i vodovi na radilistima, osim kablova samosigurnih strujnih kola, spaja-
ju se samo utika~ napravama iii pomoeu u<Mtrenih odgovarajuCih ormariea.
Utik~ke naprave, osim utika~kih naprava nazlvnog napona 220 V i nazivne
struje 25 A za naizmenimu struju i 6 A za jednosmemu struju, moraju biti blokirane
tako da se kontaktni delovi glavnih provodnika rastuvljaju iii spajaju sarno u neoptere-
oonom stanju, iii tako da je rastavljanje i spajallie moguoo samo uz pomoc alata iii klju-
~-
Za priklju~k prenosnog trosila mogu se upotrebljavati samo utika~ke kutije sa
za§titnim vodom.
Monta!a za!titnog voda mora se izvriiti pre spajanja glavnih vodova, a demon-
ta!a posle rastavljanja.
Utika~ utika~ke kntije ne sme se utaknuti bez za!titnog kontakta.
Kontaktni delovi zasticeni od dodira moraju biti Z&StiUnl na dovodu, a nezaSti-
reni na odvodu. UtiW mora onemoguCiti odvajal\ie utika~ od utikacke kntije.
Nije dozvoljeno postavljanje utlb~ke kutije na grlo sijalice.
Clan 248.
Savitljivi provodnici izolovani ~om sa oste®nim spoljunjim slojem mogu se
popravljati hladnim iii toplim vulkantzlra!liem najvise na pet mesta na dufini kabla od
50m.
Popravkom, u smislu stava I. ovog clana, smatra se popravlja!lie celog omota~a
kabla.
Clan 249.
Savitljivi kablovi premika veceg od 30 mm mogu se savijati na prlkljumim uvod-
nicima po radijusu koji je pet puta veCi od pre~nika kabla.
Clan 250.
Armirani kabl spaja se sa savitljivim gumenim kablom preko razvodnog ormari-
ea iii na naan odreden uputstvom proizvoda~a. Savitljivi kablovi se mogu met!usobno
spajati samo sa utika~kom napravom ili preko zatvorenog razdelnog ormariCa sa osi~
guranim vij~m stezaljkama.
Clan 251.
U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom koriste se kablovi i vodovi navedeni
u tabelama 12 i 13.

590
 Tabela 12 - Eoergellld kabloYI

Oznaka Nazivni
Redni
Opis konstrukcije po napon u Naei.n Podrutje p~enji-
broj upotrebe vaqa
JUS-u v
2 3 4 s 6
K.ablovi bez posebnog 1000 Za stalno po- U zatvorenim elek-
obeletja laganje tritnim .poso~skim
prostonJama 1 ure.
dajima

1.1 Kablovi sa izolacijom i PpOO U zatvorenim elek-

plaStom od termoplas- tritnim pogonskim
tittle mase, prema jugo- prostorijama i ure-
slovenskom standardu dajima
za energetske kablove

1.2 Kablovi sa izolacijom EpPOO u zatvorenim etek-

od etilen-propilena i tritmim .poso~kim
pla§tom od termoplas- prostonJama 1 ure-
tittle mase dajima

1.3 K.ablovi sa izolaci~om XPOO U zatvorenim elek-

od umrdenog So
ietile-
na i plaitom o termo-
trimim pogonskim
prostorijama i ure-
plastitne mase dajima
2 Kablovi sa zaStitnim 6000 Za stalno po- U podzemnim pro-
provodnikom postavlje- lagaqje storijama samo za
nim koncentrit~no preko horizontalno pola-
jezgra kabla ganje, u kojima ne
postoji opasnost od
~ehanitkog oiteCe-
DJ8

2.1 K.ao pod 1.! PP40

2.2 K.ao pod 1.2 EpP40
2.3 Kao pod 1.3 XP40

3' Kablovi sa zdtitnim 6000 Za stalno po-U podzemnim pro~

Rl-ovodnikom raspode- laganje storijama samo za
uenim oko svake kab- horizontalno pola-
lovske :file ganje, u kojima ne
postoji opasnost od
~ehanitkog oSteCe-
'IJ8
3.1 K.ao pod 1.1 PP80
(PHP 80)
3.2 Kao pod 1.2 EpP80
(EpHP 80)
3.3 K.ao pod 1.3 XP80
(XHP 80)
4 Kablovi sa armaturom 1000 Za stalno po-
preko unutrdnjeg phiS- laganje
Ia
4.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, PP41
sa armaturom od dve EpP41 K.ao pod 3
telitne trake XP41

591
 2 3 4 5 6

4.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, PP 44 U podzemnim pro--

sa armaturom od po- EpP 44 storijama za hori-
cinkovanih okruglih ~- XP 44 zontalno i vertikal-
liCnih fica i otvorenom no polaganje i na
zavojnicom od telitne mestima gde postoje
trake motanom u sup-o veCe visinske razli-
rotnom smeru ke, ukljutujuCi i me-
tanske jame
4.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, PP45 U podzemnim pro-
sa armaturom od po~ EpP45 storijama za hori-
cinkovanih pljosnatih XP45 zontalno i vertikal-
CeliCnih fica i otvore- no polaganje, uklju-
nom zavojnicom od te- tujuCi i metanske
lia.e pocinkovane trake jame
motanom u suprotnom
smeru
5* Kablovi sa slabo pro- 6000 Za stalno
vodljivim slojem preko I0000 polagaqje
provodnika i preko izo-
lacije i sa elektritnom
za~titom oko svake tile
5.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, PHP 81 U podzemnim prcr
sa armaturom od ove EpPH 81 storijama samo za
Uliate trake preko jez- XHP 8 t horizontalno pola~
gra kabla gaqje, u kojima ne
postoji opasnost od
mehaniekog oiteCe-
1\ia. ukliutujuCi i
metanske jame

5.2 Kao pod l.l, 1.2 i 1.3, PHP 84 U podzemnim pro-

sa annaturom od P.O~ EpHP 84 storijama za hori-
cinkovanih okrughh Ce- XHP 84 zontalno i vertikal-
lietlih fica preko jezgra no polaganje, uklju-
kabla i otvorenom za- CujuCi i metanske
vojnicom od pocinko- jame
vane CeliaJe trake
5.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, PHP 85 U podzemnim pro--
sa armaturom od po- EpHP 85 storijama za hori-
cinkovanih pljosnatih XHP 85 zontalno i vertikal~
Celi¢nih fica preko jez- no polaganje, uklju-
gra kabla i otvorenom eujuCi i metanske
zavojnicom od pocin- jame
kovane eelifne trake
6 TeSki rudarski kablovi
sa izolacijom na bazi
prirodne, sintetieke iii
etilen-propilenske gu~
me, sa unutra~njim
plaltom od gume i
spoljnim plaltom na
bazi polihloroprenskog
kauCuka (unutralnji i
spoljalnji plaSt mogu
da budu uradeni u jed-
nom sloju)

592
 2 3 4 s 6

6.1 Kao pod 6, premaju- GN 50 750 PremeStanje U podzemnim pro--

goslovenskim standar- EpN 50 je dozvoljenostorijama nemetan-
dima za rudarske kab- po potrebi skih jama i metan-
love skim jamama I ste-
.pena opasnosti
6.2 Kao pod 6, sa zaStitnimGN 55 1000 U podzemnim pro-
provOlin~kom koncen- EpN 55 storijama za nepos-
tritno postavljenim pre- redno napajanje raz-
ko jezgra kabla, prema nih maSina, uredaja
jugoslovenskim stan- i aparata, ukljuCuju-
dardima za rudarske Ci i metanske jame
kablove
EpN (GNl 55,1 kV

l - fazni provodnik
2 - unutraSnji plaSt
3 - zaStitni provodnik
4 - sp~ljni plait

6.3 Kao pod 6, sa zdtitnimGN 53 1000 U podzemnim pro.

provodnikom koncen- EpN 53 storijama· za nepos-
tril:no postavljenim oko redno napajanje raz.
svake tile, uz moguC.. nih maJina, uredaja
nost ugradivaqja ko- i aparata, uk.ljuCuju~
mandnih fila, prema ju- Ci 1 metanske jame
goslovenskim standar-
dima za rudarske kab-
love
EpN (GN) 53,1 kV

-1 - fazni provOdnik
2- zaStitni provodnik
3- unutraJnji plaSt
4- spoljni plaJt

6.4 K.ao pod 6. samo sa GN 58 750 U podzemnim pro-

skraCenim korakom EpN 58 storijama za napaja~
pouZenja Zila prema ju~ nje buSilica, uldju¢!1-
goslovenskom standar~ juCi i metanske ja-
du za rudarske kablove me

7 TeSki rudarski kablovi kao

pod6

38-I 593
 2 3 4 5 6

7.1 Kao pod 7, samo Sto je GN 60 1000 U podzemnim prostori-

preko izOlacije postavljen EpN 60 jama za napajanje raz-
sloj od poluprovodnog ma- nih maSina i uredaja,
terij~a i Sto je zaStitni pro- uldjuCujuCi i metanske
vodnik obavijen polupro- jame
vodnim materijalom, pre-
rna jugoslovenskim stan-
dardima za rudarske kab-
love
EpN(GN) 60,1 kV

1
1- fazni provodmk
2 2- zaStitni provodnik
3- poluprovodniCka traka
3 4- spoljni plait

7.2 Kao pod 7, samo Sto je za- GN 61 1000 U podzemnim prostori-

Stitni provodnik podeljen u EpN 61 jama za napajanje raz-
tri jednaka dela i postav- nih rnaSina i uredaja,
ljen u meduprostorima faz- ukljutujuCi i metanske
nih Zila, prema jugosloven- jame
skim standardima za ru-
darske kablove
EpN(GN) 61,1 kV

1- fazni provodnik
2- zaktitni provodnik
3- poluprovodniCka traka
4- unutraSnji plaSt
5- spoljni plait

7.3 Kablovi kao pod 7, sa dva GN 62 1000 U podzemnim prostori-

komandna provodnika i sa EpN 62 jama za napajanje raz-
jednim zaStitnim provodni- nih maSina, buSilica i
kom obavijenim polupro- uredaja, ukljuCujuCi i
vodnim slojem postavlje- metanske jame
nim u treCem meduprosto-
ru, prema jugoslovenskim
standardima za rudarske
kablove

594
 1 2 3 4 5 6

EpN(GN) 62,1 kV

1
I - fazni provodnik
2- zaStitni provodnik
3- polupirovodna traka
4- unutraSnji plait
5- komandni provodnik
6- spoljni pl.St
6
8 K.ao pod 6, samo Sto je EpN 63* 1000 PremeStanje U podzemnim prostori-
preko izolacije postavljen GN 63 je dozvoljeno jama za neposredno na-
sloj od poluprovodnog ma- po potrebi pajanje kombajna i po-
terijala, u meduprostorima kretnih maSina sa pri-
izmedu faznih Zila - dve klju¢kom na kablovski
komandne i jedna kontrol- kontrolnik i daljinskim
na Zila, a preko unutraS- upravljanjem pogona.
njeg plaSta - koncentri¢no- kao i za otkopnu rasve-
-zaStitni sloj, prema jugo- tu, uk.ljuc!ujuCi i metan-
slovenskim standardima za ske jame
rudarske kablove EpN

(GN) EpN 63,1 kV

I fazni provodnik
-
2 komandni i kontrolni provodnik
-
3 -
kontrolni provodnik
4 poluprovodna traka
-
5 - unutraSnji plalt
6 - zaStitni provodnik
7 - spoljni plaSt
* NajveCi dozvoljeni radni napon
1600 v

9 Visokonaponski rudarski EpN 64 6000 PremeStanje U podzemnim prostori-

kabl sa ekranom provodni· je dozvoljeno jama za razvod elektriC-
ka, izolacijom od etilen- po potrebi ne energije, ukljuCujuCi
-propilena, unutraSnjim i metanske jame
plaStom od gume, koncen-
tril:!nom elektril:nom zaSti-
tom, omotom od izolecio·
nih traka, komandnim pro·
vodnikom koncentril:no
postavljenim i spoljnim
plaStom od polihloroprena,
prema jugoslovenskim
standardima za rudarske
kablove
EpN 64,6 kV

38"'-1 595
 l 2 3 4 5 6

EpN 64,6 kV

1 - fazni provodnik
2 - unutra§nji plaSt
3 - koncentriCni zaStitni provodnik
4 - izolacione i poluprovodniCke
trake
5 - koncentriCni komandni provod·
nik
6 - spoljni plaSt
to Visokonaponski rudarski EpN 65 6000 PremeStanje Kao pod 9
kabl, sa ekranom provod- je dozvoljeno
nika, izolacijom od etilen- po potrebi
-propilena, ekranom izola-
cije, unutra§njim plaStom
qd poluprovodne gume,
zaStitnim provodnikom 10000 " K.ao pod 9, ali samo za
koncentriCno postavljenim, nemetanske jame
omotom od izolactonih tra-
ka, komandnim provodni-
kom koncentriCno postav-
ljenim i spoljnim plaStom
od polihloro~rena, prema
jugoslovenskirn standardi-
ma za rudarske kablove
EpN 65,6 kV

EpN 65,6 kV

I - fazni provodnik
2 - tinutraSnji poluprovodni pla~t
3 - koncentriCni zaStitni provodnik
4 - izolacione i poluprovodne trake
5 - koncentritni komandni provod-
nik
6 - spoljni plaSt

596
 Tabela 13 - TeJekomunikacloai kablovi

Oznaka Nazivni
Redni
Opis konstrukcije po napon u
Naan Podrufje primenjivanja
broj upo,trebe
JUS-u V
2 3 4 5 6
I K.ablovi bez posebnog obe~ I 000 Za stalno po~ U zatvorenim pogon~
Ieija laganje skim prostorijama i
uredajima u jamskim
prostorijama. ukljuCuju~
Ci i metansk.e jame bez
mehani&ih oSteCe~a
1.1 Kablovi sa izolacijom i plaS~ PP 00
tom od termoplastime mase,
prema jugoslovenskim stan~
dardima za energetske kablove
1.2 Kablovi sa izolaCijom od eti~ EpP 00 U zatvorenim pogon~
len~propilena i plaStom od ter~ skim prostorijama i
moplastitne mase uredajima u jamskim
prostorijama. ukljuCuju~
Ci i metanske jame bez
mehanitkih oSteCenja
1.3 K.ablovi sa izolacijom od urn~ XP 00 U zatvorenim pogon~
refenog polietilena i plaStom skim prostorijama i
od termoplastiate mase uredajima u. jamskim
prostorijama, ukljuCuju~
Ci i metanske jame bez
mehaniCkih oSteCenja

2 Kablovi sa armaturom preko 1000 Za stalno po- U zatvorenim pogon-

unutraSnjeg plaSta laganje skim erostorijama i
uredaJima u jamskim
prostorijama, ukljutuju-
Ci i metanske jame bez
mehani&ih o§teCenja
2.1 K.ao pod 1.1, 1.2 i 1.3, saar- PP 41 U podzemnim prostori-
maturom od dve Celi¢ne trake EpP 41 jama samo za horizon-
XP41 talno polaganje, na
mestima na kojima ne
postoji opasnost od me-
haniCkog olteCenja, uk-
ljuCujuCi i metanske ja-
me
2.2 Kao pod l.I, 1.2 i 1.3, sa ar- PP 44 U prostorijama za hori~
maturom od pocinkovanih ok~ BpP 44 zontalno i vertikalno
ruglih CeliCnih fica i otvore- XP 44 polaganje i na mestima
nom zavojnicom od CeliCne gde postoje veCe visin-
trake motanom u suprotnom ske razlike, ukJjutujuCi
smeru i metanske jame
2.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa ar- PP 45 Za horizontalno i verti-
maturom od .p?cinkovanih EpP 45 kalno polaganje
pljosnatih Cehtnih Zica i zavoj-XP 45
nicom od dve CeliCne trake

3 Rudni~ki telekomunikacioni
kablovi I)

597
3.1 Sa PE izolacijom, unutraSnjim TP 34-0V 225 Za stalno po-- U podzemnim prostori-
PVC omota~m. omotom od 2) laganje i do- jama, ukljumijuCi i me-
pocinkovanih okruglib l!eli<S- N x 2 x 0,8 zvoljeno pre- tanske jame
nih Zica i spoljnim PVC omo- + 1 x 1,4 me§tanje s
tatsem sa paricama i jednom jednog mesta
signalnom tuto-zelenom Z:ilom na drugo
mesto
3.2 Sa PE izolacijom, unutraSnjim TP 34-CV 225 " "
~C omotatem, opletom od 2)
pocinkovanih pljosnatih ~!eli¢.. N x 2 x 0,8
nih fica i spoljnim PVC omo-- + 1 x 1,4
ta~m sa paricama i jednom

3.3
tuto-zelenom tilom
Sa PE izolacijom, unutraSnjim TP 33-CP 225 Za stalne i
.
PE omo~m, opletom od po-2) povremene
cinkovanih pljosnatih eetil!nih N X 2 X 0,8 mstalacije
fica i spoljnim PE omotatem + l x 1,4
sa paricama i jednom signal-
nom filom
4 RudniCki signalni kablovi 1)
4.1 Sa PE izolacijom, unutralnjim TP 34-0V 225 Za stalno po- U podzemnim prostori-
PVC omotatem, opletom od 3) laganje i do- jama. ukljumtjuCi i me-
pocinkovanih pljosnatih ¢eliC. M x 1 x 1,4 zvoljeno pre- tanske jame
nih Zica i spoljnim PVC omo- + 1 x 1.4 meStar\ie s
taCem sa signalnim tilama i jednog mesta
jednom Zuto-zelenom f:ilom na drugo
mesto
4.2 Sa PE izolacijom, unutraSnjim TP 34-0V 225 Za stalno J:t
U podzemnim prostori-
laganje i o- jama, ukljutujuti i me-
PVC omota¢em, opletom od 3)
pocinkovanih pljosnatih (:eliC. M x 1 x 1,4 zvoljeno pre- tanske jame
nih tica i spoljnim PVC omo- + 1 x 1.4 meltanje s
ta¢em sa signalnim tilama i jednog mesta
Zuto-zelenom :Zilom na drugo
mesto
4.3 Sa PE izolacijom, unutrainjim TP 33-CP 225 Za stalne i .
PE omotac!em, opletom od po-3) povremene
cinkovanih pljosnatih c!eli¢nih M x 1 x 1,4 instalacije
Zica i spoljnim PE omota¢em + 1 x 1,4
sa signalnim f:ilama i jednom
Zuto-zelenom Zilom
5 RudniCki kombinovani signal-
no-telekomunikacioni kablovi
I)
5.1 Sa PE izolacijom, unutrainjim TP 34-0V 3751225
PVC omotaCem, omotom od 3)
pocinkovanih okruglih c!eliC. M xI x 1,4
nih Zica i spoljnim PVC omo- + TP
tatem sa paricama, signalnim 2)
:!ilama i jednom Zuto-zelenom N x 2 x 0,8

5.2
Zilom +I x 1,4
Sa PE izolacijom, unutraSnjim TP 34-CV 3751225 .. .
PVC omota¢em, opletom od 3)
pocinkovanih p~osnatih Celie. M x I x 1 4
nih fica i spoljn1m PVC omo- + TP •
taCem sa paricama, signalnim 2)
Zilama i jednom Zuto-zelenom N x 2 x 0,8
Zilom + 1 x 1,4

598
5.3 Sa PB izolacijom, unutralil\iim TP 33-CP 375/225Za stalne i U podzemnim prostori-
PE omota~m, opletom od po-3) povremene jama, ukljutujuCi i me-
cinkovanih eelitnih pljosnatih M X 1 X 1,4 instalacije tanske jame
Zica i spoljnim PE omotatem +TP
sa paricama, signalnim Zilama 2)
i jednom Zuto-zelenom Zilom N x 2 x 0,8
+ 1 X 1,4
6 Radio-frekventni kablovi sa RF 75 PremeStanje U podzem.nim prostori-
izolacijom od polietilena, op- RF 50 dozvoljeno jama
letoin od bakarnih Zica i plaS- Prema od- po potrebi
tom od PVC, impendanse 50 govaraju-
ili 75 eem JUS

24. Elektriena I ostala vu~a

a) Postrojenja vozne iice

Clan 252.
Za napajanje elektri,OOih lokomotiva preko vozne Zice koristi se samo jednosmer-
ni napon, koji ne sme biti veCi od 600 V.

Clan 253.
Na voznoj Zici i napojnom vodu, ako postoji, ne sme doCi do pada napona veCeg
od 30% od nazivnog napona. Presek vozne :lice ne sme biti manji od 50 mm.

Clan 254.
Visina gole Zice, ra6majuCi od gomje ivice Sine, ne sme biti maqja od 2,2 m. Ak.o
navedenu visinu nije moguCe postiCi, visina vozne Zice od gomje ivice Sine moZe izno-
siti 1,8 m, s tim da se moraju preduzeti sledeCe zaStitne mere, ito:
1) zaStita vozne .fice izolacionim ili teZe zapaljivim materijalom;
2) postavljanje signata da je vod pod naponom, koji se moraju videti sa svakog
mesta u hodniku sa voznom Zicom kroz koji prolaze ljudi.
Ako vozna Zica prolazi kroz specijalne prolaze (npr. kroz vodna ili ventilaciona
vrata), ona se moZe postaviti na visinu od najmaqje 1,8 m, s tim da se na oba prilaza
postave signali da je vozni vod pod naponom.

Clan 255.
Ako je vozna fica nez.Stieena, udaljenost dela oduzimata struje koji je pod na-
ponom od metalnih delova (profila, cevi, kablova itd.) u visini vozne Zice iznosi najma-
nje 10 em.
Udaljenost vozne Zice od zapaljive drvene podgrade krova prostorije iznosi naj-
matije 20 em. Udaljenost vozne Zice od prirodnog krova, kada je podignuta oduzima-
i'!em struje, ne sme biti manja od 5 em. Udaljenost od metalnih delova mora iznositi
najmanje 10 em.
Clan 256.
Vozna fica se postavlja na keramii'!ke i1i qjima sliCne izolatore. Kod postrojenja
sa voznom Zicom kod kojih se Sine upotrebljavaju kao povratni vod, Zice za veSa.JUe i
natezanje, kao i drugi pribor za veSanje moraju biti izolovani od ostalih metalnih delo-
va.
Vozna fica mora biti elastitno pri~cena.

599
 Clan 257.
Na kraju vozne Zice mora se postaviti granibtik da stena iii drugi delovi ne bi
doSli pod napon kad se sa oduzima~m dode do kraja.
Kraj vozne :iice se ozna~ava posebnom svetiljkom, koja se mora razlikovati od
signalne iii rasvetne svetiljke.
Clan 258.
Potpuni kratki spoj na bilo kom mestu vozne Zice mora se prekinuti bez. uspore~
nja, a oSteCeni deo mreZe mote se ponovo staviti pod napon nakon 5 do 10 s. Alco po-
novo dode do prekida, oSteCeni deo mreZe se ne sme stavljati pod napon dok se ne od-
strani kvar.
Clan 259.
NajviSe na svakih 1000 m vozne Zice mora biti postavljena rastavlja~ka naprava.
Svaki ogranak vozne Zice od glavne pruge, ako je duZi od I 00 m, mora na pofetku ima-
ti rastavljaCku napravu. Polo:iaj rastavljaCke naprave mora biti spolja vidljiv, a njegovo
kuCiSte mora biti metalno i spojeno sa Sinama. RastavljaCi ne smeju biti premoSCeni
strujnim oduzimaCem.
Odvajanje napojnih vodova od izvora energije mora biti omogueeno, a odvajanje
od napojnih taCaka - samo ako su te ta&e udaljene od izvora energije viSe od 100 m.

Clan 260.
Za popreCna spajanja, koja sluZe za izjednaCenje napona izmedu voznih fica,
upotrebljavaju se samoizolirani vodovi.

Clan 261.
. . N:< .P~ pruzi sa postrojerliem vozne fice moraju biti postavljeni svetleCi na-
lptst razliCito obo)eru od ostalih signalnih svetiljki kojima se upozorava da je vozna fica
pod naponom.
Clan 262.
Postojenje sa dvopolno poloZenom voznom Zicom mora biti snabdeveno ureda-
jem za kontrolu izolacije, koji postrojenje vozne Zice isklapa sa napona ako izolacioni
otpor padne is pod I 00 Ill B.

b) Fruge i kolosek za postrojenje vozne iice

Clan 263.
~agovi, Sine, skretnice i njihovi spojevi, kao i spojni elementi moraju biti takvi
da izdrZavaju optereCenje predvidenih transportnih sredstava da usled lomova ne bi
doilo do opasnih lutajucih struja.

Clan 264.
Kod postrojenja sa povratnim vodom preko Sina, svi spojevi Sina moraju imati
siguran elektriCni spoj dovoljno provodljiv i mehaniCki otporan. Sine se, po pravilu,
spajaju varenjem, a ako ~ine nisu spojene varenjem, spoj ~ine premoStava se sigurnim
spojnim mostom tako da elektrifni otpor svakog spoja ne bude veCi od otpora jedne Ai-
ne ugradenog profila du:tine 6 m. U razmacima najvi~e od 50 m Sine pruge moraju biti
medusobno metalno spojene pomoCu ~libte pocinkovane trake preseka najmanje 50
mm x 5 mm varenjem iti na drugi odgovarajuCi na8n. K.rajnje ta~ke skretnica i ras~
krsnica premo§Cuju se jakim pocinkovanim trakama i1i na neki drugi na~in kojim je
osigurano da otpor spoja ne prelazi otpor jedne Sine ugradenog proftla du:tine 6 m.

600
 Clan 265.
Sine elektrovu~ ne smeju se spajati sa opStom mretom zaStitnog uzemljenj~ sa
cevovodima i sl. i1i sa Sinama pruge koja nema voznu Zicu.
Armature kablova koji napajaju mreZu vozne :lice jednosmemom strujom ne
smeju se spajati sa opStom mreZom zaStitnog uzemljenja.

Clan 266.
Ak.o je pruga vozne Zice opremljena signalnim svetiljkama koje sluZe vucrtom
pogonu, postavljeni opti~ki signali moraju biti samo zelene, crvene i Zute svetlosti. Sve-
titike za druge svrhe ne smeju biti izvedene tako da bi se mogle zameniti sa signalnim
svetiljkama.
Clan 267.
Na stanicama gde u vagonete za vreme voinje ulaze i izlaze ljudi, voma Zica mo-
ra biti bez napona. Uklopljenost ill isklopljenost napona na voznoj Zici ozna~va se op-
tiCkim signalom vidljivim sa svakog mesta u vozu, s tim da se umesto signala u tu svrhu
mogu koristiti i svetleCi natpisi, osim ako je vozna Zica za5tieena od nenamernog dodira.

25. Lokomodve
Akumulatorske lokomotiv¢
Clan 268.
Na lokomotivama se upotrebljavaju teAki izolovani vodovi sa gumenim plaStom
i sa plaAtom od o(pornih vesta~kih masa, prema tabelama 12 i 13.
Vodovi moraju biti zaAtieeni od mehani~kog osteeenja.
Izolacija vodova mora biti za!tiCena od maziva, kiselina, luZina i zagrejanih ot·
pomika.
Najmanji presek voda od kontrolera do motora kod jednosmeme struje motora
do 100 A iznosi 25 mm2 , kod jednosmerne struje motora od 150 A iznosi 35 mm 2, a kod
jednosmeme struje motora od 200 A izt\osi SO mm 2•
Najmanji presek voda od baterije do kontrolera mora biti jednak presecima kod
jednosmeme struje motora pomnotenim brojem motora.
Clan 269.
ZaStita vodova glavne struje na lokomotivi od delovanja struje kratkog spoja po~
stavlja se u vod izmedu baterije i kontrolera.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne Stite se od preoptereCenja ako motori na
granici klizanja sa koeficijentom trenja 0,25 ne uzimaju struju veCu od struje za jedno-
satni rad motora pomnotene sa 2,5.

Lokomotive sa napajanje;m preko vozne Zice

(tro lej ·lo ko motive)
Clan 270.
ElektriCne lokomotive sa oduzima6em struje grade se samo za jednosmemu stru-
ju i za napone do 600 V.
Clan 271.
Oduzimac! struje mora biti izraden tako da se sa mesta rukovanja moZe bez opas-
nosti spustiti i u~titi.

601
 Svi delovi oduzima6a struje koji su pod naponom moraju biti izolovani, osim
kliznih komada iii kliznih papuaca. Svi metalni delovi oduzimaCa koji nisu pod napo-
nom provodljivo se spajaju sa noseCom konstrukcijom lokomotive.
Clan 272.
Kod odUzimaCa struje koji nemaju ograniCeJ:Ija sa strane, raspolofiva sirina mo-
ra iznositi najmanje 300 mm. Pri odstupanju u pogledu visine gomjeg voda od normal-
nag polofaja u granicama ± 100 mm, oduzimaC struje mora raditi bez eventualnog za~
dtiavaJ:Ija.
Stremenasti oduzima6i moraju se automatski preklopiti kad se promeni pravac
vofJ:Ije.
U lokomotivskoj vua ne mogu se koristiti koturasti iii valjkasti oduzimaa.
Clan 273.
Na trolej~lokomotivama upotrebljavaju se teSki izolovani vodovi sa gumenim
plaStom, posebno izgradeni za rudnike i teSki izolovani vodovi sa pla§tom od otpomih
vdta~kih masa, prema tabelama 12 i 13 ovog pravilnika. .
Goli neizolovani vodovi smeju se upotrebljavati sanro za prikljuCivanje delova
koji su provodljivo spojeni sa pogonski uzemljenim polom.
Izolovani vodovi moraju biti zaStiCeni od mehaniCkog oSteCeqja, a njihova izola~
cija mora biti zaStiCena od dejstva maziv~ kiselina, luZina i zagrejanih otpomika.
Clan 274.
Najmanji presek voda od kontrolera do motora kod jednosmeme struje motora
od 100 A iznosi 25 mm', kod jednosmerne struje motora od 150 A iznosi 35 mm', kod
jednosmeme struje motora od 200 A iznosi 50 mm.2• kod jednosmeme struje motora od
250 A iznosi 75 mm 2 i kod jednosm.eme struje motora od 300 A iznosi 95 mm2•
Najmanji presek voda od oduzimaCa do kontrolera jednak je presecima kod jed-
nosmeme struje motora pomnoZenim brojem motora.
Clan 275.
Zastita vodova glavne struje na lokomotivi od delovanja struje kratkog spoja po-
stavlja se u blizini oduzima6a, a u vodu - izmedu oduzima6a i kontrolera, pri Cemu se
ne sme koristiti topljivi osiguraC.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne §tite se od preoptereCenja ako motori na
granici klizanja sa koeficijentom trenja 0,25 ne uzimaju struju veCu od struje za jedno~
satni rad motora pomnofene sa 2,5.
Clan 276.
Strujni vodovi za ko6nicu moraju se iskopCavati samo u kontroleru, i njihov pre-
sek mora biti isti kao presek strujnih vodova.u motoru.
Clan 277.
Lokomotive moraju celom dufinom imati metalni krov. koji mora biti spojen s
podvozjem. ·
Kombinovane lokomotive
Clan 278.
Za kombinovane lokomotive vafe odredbe za lokomotive sa oduzimaCem struje
iz vozne ~ice i za akumulatorske lokomotive.

602
 Clan 279.
Konstrukcija lokomotive ne sme omoguCavati da oduzima~ stoji pod naponom
kad nestane napona u voznoj tici, kad on isldizne iii kad se povu~ sa Zice.

26. Elektrieuo zavarlvaoje

Clan 280.
Pri elektriatom luCnom zavarivaDju, napon praznog hoda elektriCnog izvora (ge-
neratora) ne sme biti veCi od 65 V. Ru~ke na drZaw elektroda moraju biti u celini izo-
lovane.
Clan 281.
Ak:o je agregat za zavarivanje prikljuCen na voznu Zicu jamske lokomotive kod
koje §ine sluZe kao povratni vod, pogonski motor agregata prikljuWje se na Sine pomo-
Cu izolovane Zice, s tim da kuCiSte motora mora biti uzemljeno na uzemljeni zaStitni
vod.
Clan 282.
Uzemljeni pol izvora struje za zavarivaDje spaja se sa komadom koji se vari po-
sebnim vodom.
Elasti<Sni spojevi komada koji se vari vodom pomoCu kuCiSta sa oprugama nisu
dozvoljeni.

27. Elektrl~o paQenje mina

Clan 283.
Kao izvori struje za paljenje mina koriste se:
I) rufui elelctrifui uredaji za paljenje mina;
2) stacionirani elektriCni uredaji, napajani strujom iz posebnog izvora samo za
automatsko programirano paljenje, '!>ilo dela jame i1i cele jame.
Izvori za paljenje mina u ugljenokopima i pogonima koji su ugroi:eni poi:arom
moraju pri najveCem otporu strujnog kola prikljuCenih upaljaCa osigurati strujni im~
puts intenziteta najmanje 1 ~ sa strminom porasta najviSe I ms i uz trajanje impulsa
najviSe 4 ms, s tim da energija impulsa ne bude manja od trostrukog srednjeg napona
izvora u kV (E = 3 x U,).
Clan 284.
Za spajanje upaljaCa sa izvorom struje upotrebljavaju se Citavom duZinom izolo-
vani vodovi prema propisima za elektriCno paljenje mina. Mrei:a vodova za paljenje
mina kod automatskog centralnog paljenja izvodi se posebnim kablovima u kojima ne
sme biti drugih strujnih krugova koji ne sluZe paljenju mina.
Clan 285.
Linijom za paljenje mina smatraju se. u skladu sa ovim pravilnikom, vodovi kola
koji spajaju uredaj za paljenje sa upaljaCima.
Pri produbljivanju okna, linija za paljenje izvodi se pomoCu uieta na bubnju iii
&,avttljivog yocta ekvivalentnog vodovima prema tabelama 12 i 13 ovog pravilnika. Vo~
dOVI za pabenje ne smeju se postavljati pored ostalih kablova i vodova.
Linije za paljenje ne mogu biti postavljene unutar jednog viSeZilnog kabla iii sa~
vitljivog voda s drugim provodnicima elektroenergije ili teletehnike.

603
 Clan 286.
Elektri~no paljenje mina upotrebom mostnih upalja~a moie se obavljati na radi~
liStima na kojima intenzitet lutajuCih struja, meren priborom unutraSnjeg otpora od 3
do S .0. ne prelazi 0,09 A. Ako je za merenje uzet ampermetar drugog otpora, njegovi re-
zultati preraCunavaju se na unutraSnji otpor od 3 do 5 U.
Clan 287.
Za zaStitu upaljaca od uticaja lutajuCih struja, u liniju za paljenje u blizini izvora
struje umeCe se most za kratko spajanje. Mesto priklju~ka upalja~a kratko se spaja sa
linijom za paljenje drugim mostom.
Clan 288.
Na jedan izvor za paljenje mina ne sme se prik.ljuCiti veCi broj upaljaCa od broja
za koji je izvor graden.
Kod ruCnih elektriCnih izvora upaljaCi se ne smeju spajati paralelno sa izvorom.
Kod centralnog automatskog paljenja mogu se postaviti i paralelni o~anci, ako je sis-
temom prethodno obezbedena kontrola ispravnog otpora svih prikljuCenih upaljaCa.
Ispravnost otpora strujnog kola mora se kontrolisati pre paljenja samo ommet-
rom.
Clan 289.
U podzemnim prostorijama koje nisu u direktnoj vezi sa spoljnim prostorom
preko okna spajanje upaljaca za paljenje mina moZe se vrSiti samo ako na povrSini u
tom trenutku nema atmosferskih ptaZnjenja.

V. ELEKTRICNA POSTROJENJA, UREDAJI I INSTALACUE U RUDNICIMA

UGROZENIM OP_ASNIM GASOVIMA I PRASINAMA

Clan 290.
Svaka prostorija u metanskoj jami razvrstava se u jedan od dva stepena opasnos-
ti od metana.
U prvi (I) stepen opasnosti razvrstavaju se prostorije u kojima je iskljuCena mo-
guCnost da pod normalnim uslovima provetravanja sadri:ina metana u vazduhu bude
veCa od l% (zapreminski) na bilo kom mestu, odnosno 0,5% u slobodnom profilu pro-
storije.
U drugi (II) stepen opasnosti razvrstavaju se sve ostale prostorije u kojima kon-
centracija metana prelazi granice iz prethodnog stava ovog Clana. U drugi stepen opas-
nosti razvrstavaju se i sve separatno provetravane prostorije metanske jame bez obzira
na sadrZinu metana, kao i one prostorije u koje ulazi vazduSna struja iz prostorije II
stepena opasnosti.
Prostorije II stepena opasnosti u kojima postoje uslovi za mehaniCka oSteCenja
elektriCnih uredaja smatraju se prostorijarna sa posebno teSkim uslovima rada, odnos-
no to su svi otkopi i radiliSta sa separatnim provetravanjem ..

Clan 291.
U prostorijama I stepena opasnosti mogu se upotrebljavati elektriCni uredaji koji
nisu izradeni kao protiveksplozijski zaStiCeni ali odgovaraju uslovima okoline, dok se
u prostorijama II stepena opasnOsti upotrebljavaju samo protiveksplozijski zaStiCeni
elektricni uredaji.
Clan 292.
U metanskim jamama mogu se upotrebljavati elektriCne mreZe sa najviSim naziv-
nim naponom od 6000 V.

604
 Clan 293.
U metanskim jamama upotrebljavaju se sljedeCi elektriCni uredaji:
I) u prostorijama I stepena opasnosti- uredaji protiveksplozijske zaStite, koji su
izradeni za uslove rada u rudnicima;
2) u prostorijama II stepena opasnosti -J?fOtiveksplozijski zaStitni elektriCni ure-
daji u sledeCim vrstama pritiveksplozijske zaStite - do granice koncentracije jamskog
gasa kod koje se iskljufuje napon mre:Ze tog dela jarne iii cele jame:
Exd I - neprodomi oklop s indirektnim uvodom i prikljuCne kutije Ciji delovi
pod naponom moraju odgovarati uslovima jugoslovenskog standarda
za poveCanu sigurnost;
sklopni aparati daljinski upravljani ili s automatskom elektriCnom za-
~titom samo u kuCiStima sa eJektriCnim zatvaranjem i blokadom da se
mofe staviti i drZati pod naponom samo pri potpuno ostvarenoj proti-
veksplozijskoj zaStiti;
Exia I - samosigumost kategorije ,ia" iii .,ib" bez ograni~enja;
Exib I
Exe I - poveCana sigumost prikljuCne kutije i sabimiCki ormariCi s kompo-
nentama u odgovarajuCoj vrsti z&tite. Svetiljke se mogu koristiti sa-
mo ako su mehaniCki prilagodene uslovima rada;
Exm I - ugradene komponente od Cvrstog materijala moraju biti s dovoljnom
mehaniCkom zaStitom s obzirom na uslove upotrebe, a celi uredaj (oz-
naka x) mora biti prilagoden uslovima rada;
Exp l - odgovarajuCa izrada s natpritiskom za upotrebu u zoni I. Upotrebaje
dozvoljena izuzetno ako je pouzdano osiguran dotok nezagadenog
vazduha, Sto zna~i u blizini stepena I ako je iskljuCena moguCnost da
dode do zagadenja dovodnog vazduha, jamskim gasom iii uz natpriti-
sak ostvaren inertnim gasom iz posebnog izvora. Uslovi upotrebe mo-
raju biti odredeni a uredaj posebno oznaCen.
Exp I - zaStita uz prikljuCne kutije u izvedbi Exd ili Exe s elektriCnom izolaci-
jom poveCana sigurnost;
Exs I - prema odgovarajuCim propisima o jugoslovenskim standardima. Za
sve ove uredaje mre:l.a na koju se prikljuCuju mora biti izvedena tako
da se prikljuCivanje iii razdvajanje obavlja u beznaponskom stanju, tj.
dana mjestu prikljucka (stezaljke) bude moguce iskopcavanje n•pona
(na primer telefoni sa centralnim napajanjem moraju biti tako izvede-
ni da se sklopkom ili posebnom izradom stezaljke mogu dovesti u
beznaponsko stanje).
Clan 294.
Preko dozvoljenih granica koncentracije jamskog gasa u pogonu mogu ostati:
a) samosigumi uredaji sa vlastitim izvorom napajanja kategorije Exib I koji nisu
prikljuCeni na mreZu;
b) kategorisana strujna kola kategorije Exa I;
v) samosigumi uredaji kategorije ,,ia" sa vlastitim izvorom napajanja koji su pri-
kljuCeni na mreZu sistema IT, sa trajnom kontrolom izolacije, kategorisanim kolom (a)
i brzodelujuCom zemljospojnom zaStitom prema ~lanu 37. ovog pravilnika.
Napajanje spolja iii iz neugro:Zenog delajame do uredaja mora se obavljati odvo-
jenim oklopljenim kablom iz izvora koji ne napajaju ugro:Zeni deo jame. Napajanje se
mora iskljuCiti pri prekoraCenju dozvoljene koncentracije metana u vazduhu u svim po-
lovima, ukljuCujuCi i uzemljenje, sklopnom napravom za nazivni napon mreZe.
Veza sa uredajima za isklapanje energetske mre:Ze iii sa sistemom za prenos pod-
ataka mora se ostvariti pomoCu ,.veznog ~lana" sa strujnim kolom kategorije .,ia";
g) sistemi za daljinski prenos podataka moraju se napajati spolja i voditi poseb-
nom mrefom potpuno odvojenom od ostalih strujnih kola.

605
 Kola koja ostaju pod naponom u ugroZenom prostoru moraju biti kategorije
. "•
.,1a
Izvor mora biti zaStiCen od atmosferskog praf.njenja i prenapona.
Clan 295.
U jamama Ciji su delovi ugroZeni eksplozivnim jamskim gasom upotrebljavaju se
protiveksplozijski zaStiCeni elektriCni uredaji, kao i u neugroZenim delovima jame koji
su pod uticajem prostora II stepena opasnosti. Rasvetni i telefonski uredaji moraju u
takvim jamama biti protiveksplozijski zaStiCeni i u neugroZenim delovima jame.
Clan 296.
U ugrofenom delu metanske jame moraju se iskljuCiti elektriCna postrojenja kad
koncentracija metana u izlaznoj ventilacionoj struji prede maksimalno dozvoljenu
koncentraciju.
Clan 297.
U metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati kablovi i provodnici izradeni
od aluminijuma.
a) Separatno provetravane prostorije
Clan 298.
U separatno provetravanim prostorijama moraju se koristiti elektriCni uredaji.
Clan 299.
Elektromotori ventilatora koji sluZe za separatno provetravanje postavljaju se na
mesta kroz koja struji vazduh u kojem je koncentracija metana manja od- maksimalno
dozvoljene koncentracije za odnosnu prostoriju, s tim da se pre stavljanja pod napon
utvrdi ispravnost izolacionog otpora instalacije.
Clan 300.
Kod prekida separatnog provetravanja ili nedovoljnog separatnog provetravanja
mora se isk.ljuCiti napon elektriCne instalacije u separatno provetravanom delu. Ponov~
ni uklop napona moze nastupiti neposredno nakon uspostavljanja separatnog provet-
ravanja samo ako je prekid bio dovoljno kratak da se nije mogla poremetiti provetre-
nost separatno provetravanog dela.
Pre stavljanja pod napon elektriCnih instalacija i uredaja mora se utvrditi:
1) da li je separatno provetravani deo provetren;
2) da li koncentracija metana ne prelazi dozvoljenu granicu;
3) da li elektricna instalacija odgovara odredbama clana 29. ovog pravilnika i
4) da li su kablovi koji se u pogonu pomieu neosteeeni.

Clan 301.
U sluCaju ugradenog kontrolnika separatnog provetravanja, elektriCna energija
se automatski uklapa ako je kontrolnikom metana utvrdena maksimalno dozvoljena
koncentracija metana u separatno provetravanom delu rudnika kojom se uslovljava
automatski uklop napona.
b) Izbor :zaStite pojedinib uredaja
Clan 302.
Cevni ventilatori i buSilice upotrebljavaju se samo u protiveksplozijskoj zaAtiti -
neprodomi oklop.

606
 Clan 303.
Transformatori treba da budu suhi i izgradeni u protiveksplozijskoj zaStiti - ne-
prodomi oklop iii punjeni ~rstim materijama.
Transformatori kod kojih je struja na strani niZeg napona manja od 1 A moraju
biti gradeni u protiveksplozijskoj zaStiti - neprodomi oklop iii punjenje ~rstim materi-
jalima, osim:
1) transformatora koji su potpuno zaStiCeni od delovanja kratkog spoja;
2) transformatora i memih transfonnatora kod kojih priklju~eni potroSa~i one-
moguCavaju pojavu preoptereCenja (na primer memi naponski releji, memi instrumen-
ti i signalne sijalice). Oni mogu biti zaStiCeni ostalim vrstama protiveksplozijske zaStite.
Za transformatore iz stava 2. ovog ~lana nije potrebna nikakva zaStita od preveli-
ke struje iii od zagrevaqja, a za transformatore iz stava 2. odredba pod I nije potrebna
zastita ni od kratkog spoja.

Clan 304.
Otpomici koji nisu konstruisani za trajan rad moraju imati temperatumu Hi
strujnu zaStitu.

Clan 305.
Na radiliStima pripreme, otkopne pripreme i otkopa upotrebljavaju se elektriCne
maSine, transformatori i uredaji za rastavljanje kablova samo sa protiveksplozijskom
zaStitom - neprodomi oklop, a na mestima sa teSk.im uslovima rada - specijalni ureda-
ji za takve uslove.
Elektri~ni uredaji, elektriCne maSine, transformatori i uredaji za nastavljanje
kablova mogu imati prikljuroe kutije u protiveksplozijskoj zastiti - poveeana sigur-
nost.

Clan 306.
U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i otkopa ne sme-
ju se upotrebljavati uredaji punjeni teCnostima, osim visokonaponskih automatskih
malouljnih prekida~a koji po jednom polu nemaju gorivog ulja vise od 5 I i koji se
upotrebljavaju u otkopnim hodnicima ili u separatno provetravanim hodrticima otva-
ranja, razrade i pripreme u odgovarajueoj vrsti protiveksplozijske zastite.
v) lnstalacije elektricnih uredaja

Clan 307.
U metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati elektriati sistemi sa uzemlje-
nom nultom ta¢kom, osim signalnih komandnih strujnih krugova do 50 V, strujnih
krugova na sekundamoj strani mernih strujnih i naponskih transformatora i strujni
krugovi Exi, ako svojom izradom ne utiW na smanjenje izolacionog otpora mrete.

Clan 308.
Svi sklopni aparati, osim samosigurnih strujnih kola moraju biti uklju~eni u sve
faze, odnosno polove odnosnog strujnog kola.
Clan 309.
Pri daljinskom upravljanju pri kome bi mogle nastati paleee iskre daljinsko up-
ravljani uredaji se moraju isklju~iti.
Odredba stava l. ovog t:lana ne primenjuje se na sklopne uredaje u zatvorenim
pogonskim elektri~nim prostorijama ako su tamo smeSteni sklopni aparati pomoCu ko-
jih se uredaji mogu odvajati od napona, na grani~ne sklopke kod izvoznih strojeva u

607
oknu, ako nisu ugradeni u posebno provetravane jame, kao ni na sklopne uredaje na
lokomotivama.
Izuzimaju se daljinski dojavni uredaji u povrninskim i slepim oknima i kod felez-
ni~kih uredaja ako se sva signalna mesta i svi razdelnici mogu u svim fazama iii polovi·
ma isklju~iti sa napona pomoeu rastavnih stezaljki ugradenih u razdelrtik iii nekim dru-
gim ekvivalentnim protiveksplozijski za§ti6enim uredajima kojima ne smeju rukovati
nepozvana i nestruata. lica.
Kao daljinsko upravljanje smatra se i delovanje elektri~ne zastite.
Clan 310.
Pri stalno polofenom daljinskom upravljanju duiina provodrtika ogranieuva se
tako da kapacitivna struja ne prelazi vrednost jedne trecine struje koja bi mogla akiivi-
rati daljinsko upravljanje, pri ~mu greska na izolaciji ne sme dovesti do nekontrolisa-
nog aktiviranja daljinskog upravljanJa.
Clan 311.
Mjerni uredaji Cija protiveksplozijska z.Stita postoji samo u sklopu sa posebnim
zaStitnim memim transfoqn,atorima ili za§titnim otpornicima smeju se upotrebljavati
samo s Itiima. Na tak.vim memim transformatorima, odnosno za§titnim otpornicima
oznabva se kom uredaju pripadaju.
Svi pristupaeui delovi koji kod otvorenog kuCista ostaju pod naponom moraju
biti zaStiCeni preprekom od slu~ajnog dodira, i to najmanje sa IP 20, os1m delova u sa~
mosigumim struJnim kolima.
Clan 312.
Struje kratkih spojeva moraju biti eliminisane u Ato je moguCe kraCem vremenu,
a najkasnije za 0,1 s, ito:
I) kod zastitnih prekidaeu ako vreme prekidanja prekidaca nije dufe od 0,1 s, a
minimalna struja dvopolnog kratkog spoja je najmanje 1,5 pula veea od pode§ene stru-
je delovanja z.Stite;
2) kod IOJ?ljivib osigura~a ako je karakieristikom delovanja osiguraeu i veliCinom
minimalne stru)e kratkog spoja osigurano sto kraee vreme prekidanja struje kratkog
spoja, a najdaije za 0,1 s.
Minimalnom strujom kratkog spoja smatra se vrednost prema Clanu 82. umanje-
na za uticaj eventualnog elektriCnog luka. Ovaj uticaj se mofe zanemariti ako ne uma-
njuje struju kratkog spoja za vise od I 0%.
Ak.o struje kratkog spoja nije moguCe eliminisati uredajima iz stava 1. ovog ¢la-
na, brzo delovanje za§tite obezbeduje se, i to:
I) za mrefe nazivnog napona do 660 V ± I 0% i izolacionog otpora ispod 20 !1/V
- isklo_Pom napona mrefe u proseCnom vremenu od 0,1 s; mereno uz kapacitet mreZe
po faz1 prema zemlji od I ~tF i grani~ni otpor zemljospoja od 20 !1/V nazivnog napona
mreZ.e;
2) za elektroenergetske mreZe nazivnog napona od l 000 V ± I 5% i izolacioni
otpor ispod 40 0/V- isklopom napona mreZe u proseCnom vremenu od 0,1 s, mereno
uz kapacitet mrefe po fazi prema zemlji I ~tF i grani~ otpor zemljospoja od 40 !1/V
nazivnog napona mrefe.
Selekcija isklapanja struje kratkog spoja dozvoljena je samo u prostorijama iz-
van II stepena opasnosti. Periodi selekcije isldapanja struje kratkog spoja ne smeju biti
duti od 0,30 s.
Odredbe ovog Clana odnose se samo na mrefe koje su izvedene kablovima kod
kojih je zastitni provodnik koncentrieuo raspodeljen oko svakog faznog provodnika, a
kapacitivna struja zemljospoja nije veca od 120 mA.

608
 Clan 313.
U metanskim jamama svi dojavni uredaji, osim telefon~ moraju se zaStititi od
kratkog spoja.

Clan314.
Namotaji maSina i namotaji izmeniatih magneta Stite se od preoptereCeqja auto-
matskim zaStitnim sklopnim aparatima sa strujnim termiCkim okidaCima ili relejima,
smeltenim u svim fazama, odnosno polovima iii drugim vrstama zdtite koje pouzdano
stite motor od preoptereeenja.

Clan 315.
U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i otkopa ako su
svetiUk.e koje se napajaju iz mreZe izloiene mehaniCkim okeCenjima, sijalice se moraju
automatski odvojit1 od napona i u slu~ju o§teCenja zaStitnog stakla.
Clan 316.
Instalacija osvetljenja u prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pri-
preme i otkopa ne sme biti priklju~na na istosmemu struju.
U instalacije osvetljenja mora se ugraditi dovoljan broj sklopnih aparata iii utiC.
nica kojima se instalacija moZe odvajati od napona u svim fazama iii polovima.

Clan 317.
U prenosnim i pokretnim svetiljkama i na lokomotivama upotrebljavaju se samo
sijalice otpome na udar.

Clan 318.
Ventilatori za osnovno provetravanje cele jame koji se nalaze izvan podzemne
prostorije protiveksplozijski se zaStiCuju ako se elektriCni uredaji nalaze u izlaznoj vaz~
duSnoj struji (motori u aksijalnim ventilatorima) iii ako izlazna ventilaciona struja
moi!e ugroziti njihovu okolinu zbog kvara iii loseg funkcionisanja rada motora.
lzrada ventilatora mora biti takva da struganjem rotora i statora ne mo~e doCi do
paljenja eksplozivne atmosfere, a rotor mora izdnati i 20% veCi broj obrtaja od nomi-
nalnog broja obrtaja.
g) Elektricni uredaji i instalacije lokomotiva

Clan 319.
Elektrifui delovi akumulatorskih lokomotiva moraju biti protiveksplozijski za-
stieeni.
Clan 320.
K.uCiSta otpomika na lokomotivama mogu se sa spoVne strane zagrevati najviSe
do 200 'C ako su otpornici trajno ukljueeni na 75% jednosatne struje motora.

Clan 321.
Kod lokomotiva sa voznom Zicom udaljenost nezUtiCene vozne Zice od ivice pri~
rodnog 15vrstog stropa iznosi najmanje 300 mm, a od metalnih delova najmaJ1ie I 00
mm.
Clan 322.
Kombi~~v~e lokomotive se u prostorijama II stepena opasnosti upotrebljavaju
samo sa batenJskim pogonom.

,. , 609
 Elektrifui delovi i uredaji kombinovanih lokomotiva osim elektrifuih delova ko-
ji sluZe samo za pogon iz vozne tice u prostorijama II stepena opasnosti moraju biti
protiveksplozijski z~tieeni.

Clan 323.
Elektricni uredaji na neelektrifuim lokomotivama pri upotrebi u prostorijama II
stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski za§tiCeni.

Clan 324.
Protiveksplozijski nez~tieeni daljinski termometri mogu se upotrebljavati samo
ako su priklju~ni na izvore Cija elektriata energija nije dovoljna za paljenje eksploziv-
ne sme.Se iii za prekora~nje granice dozvoljenog zagrevanja.

Clan 325.
Klinasto remenje na lokomotivama izraduje se od provodljive gume i mora biti
antistati~ko.

d) ElektriCni uredaji u prostorijama ugroienim opasnom praSinom

Clan 326.
Elektriati uredaji na mestima na kojima je smeSa praSine i vazduha eksplozivna
moraju biti protiveksplozijski zaStiCeni u vrsti zaStite neprodomi oklop, natpritisak iii
samosiguma strujna kola i u poveCanoj sigumosti mehani~ke zaStite najmanje IP 54, a
prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS N.SS.Oll.

Clan 327.
Elektri~ni uredaji moraju imati dopunsku zaStitu od ulaska pra.Sine, a ostali ure-
daji, kao i prildjuCne kut~.je rotacionih maSina treba da su zaStiCeni od ulaska sitne pra-
Sine radi spreCavanja talofenja praSine u uredaju, kao i od prskajuCe vode iz svakog
pravca ill mlaza vode iz svakog pravca (IP 54). Rotacione maSine moraju odgovarati
mehanickoj za5titi najmanje IP 54.
Clan 328.
PovrSinske temperature vodoravno postavljenih i do 60° prema horizontali na-
gnutih elektriCnih uredaja moraju u trajnom pogonu i u praSinom nepokrivenom sta-
nju biti najmanje za 75° ni:le od temperature tinjanja 5 mm debelog sloja nataloZene
pra§ine. Za deblje slojeve koriste se niZe temperature tinjanja. Kod praSina kod kojih
ne nastaje tinjanje povrSinska temperatura elektricrtih uredaja u trajnom pogonu moZe
iznositi najviSe dve treCine temperature paljenja uskovitlane eksplozivne pra~ine i vaz~
duha.
Temperatura elektri¢nih uredaja nagnutih preko 60° prema horizontali, na koji~
rna je usled rada onemoguCeno talo:Zenje pra~ine, u trajnom pogonu iznosi najviSe dve
treCine temperature paljenja uskovitlane eksplozivne smeSe pra§ine i vazduha.

Clan 329.
Ako temperatura tinjanja ili paljenja praSine, koja ugrohva mesto postavljanja
elektriCnog uredaja, iznosi manje od 350 °C, mora se izvriiti jedno od sledeCih merenja
zagrevanja praSinom nepokrivenih povrSina:
l) merenje u trajnom pogonu sa nominalnim optereCenjem uredaja;
2) merenje s optereCenjem koje se stvamo pojavljuje u pogonu.
Merenje pod 1 i 2 treba vrSiti posebno za nagibe iz stava 1. Clana 328. a posebno
za sluCajeve iz stava 2. Clana 328. ovog pravilnika. Izmerene temperature povrSina upi-

610
suju se na elektri~i uredaj. Merenja se mogu obavljati na pojedinafuom uredaju ili na
uzorku.
Clan 330.
Na mestima u prostoriji ili uredajima na kojima ima zapaljive prMine gde ne
mogu nastati eksplozivne smese uskovitlane pra~ine i vazduha, elektriCni uredaji mora-
ju:
I) biti u ~rstom kucistu zastite IP 54, ali ne moraju imati protiveksplozijsku za-
Stitu;
2) imati dopunsku zastitu od ulaska prasine u njihovo kuCiste;
3) biti gradeni tako da povdinska temperatura njihovog kuCista ne prelazi 60'.
d) Osvetljenje u stanicama za punjenje akumulatorskih baterija
Clan 331.
Stanice za punjenje akumulatorskih baterija mogu biti sme§tene samo u I stepe·
nu opasnosti, odnosno na mestima koja nisu ugro~ena eksplozivnim jamskim gasovi~
ma.
Za osvetljavanje akumulatorskih stanica u metanskim i nemetanskim jamama
upotrebljavaju se protiveksplozijski zaStiCene svetiljke. Ako su u akumulatorskim stani-
cama u nemetanskim jamama smeSteni ili se samo pune mali prenosni akumulatori,
mogu se upotrebljavati svetiljke koje nisu protiveksplozijski za5tieene.
e) ElektriCni uredaji u prostorijama ugroienim eksplozivnim materijalom
Clan 332.
U prostorijama (nisama) za usldadi§tenja eksplozivnog materijala od elektri~nih
uredaja upotrebljavaju se samo nepokretne svetiljke za stalnu rasvetu izvedene sa pro~
tiveksplozijskom zastitom i telefoni. Sldopni aparati i drugi pripadajuci elektri~ni ure-
daji moraju biti smeSteni izvan tih prostorija.

VI. ODRZAVANJE, PREGLEDI, POPRAVKE IISPITIVANJE

ELEKTRICNIH POSTROJENJA, UREDAJA I INSTALACIJA
Clan 333.
Elektri~na postrojenja, uredaje i instalacije u zatvorenim elektri¢nim pogonskim
prostorijama mogu nadzirati i popravljati samo posebno struc!no ospo~obljena lica.
Clan 334.
Na elektrienO] pogonskoj prostoriji visokog napona i na zatvorenoj pogonskoj
prostoriji mora se nalaziti natpis ,zabraqjen ulazak neovl~nim licima".
Clan 335.
U elektri~nim pogonskim prostorijama visokog ili niskog napona, kao i u blizini
elektriCnih postrojenja ne smeju se ostavljati predmeti koji nisu saStavni delovi elek~
tricnih postrojenja.
Clan 336.
Nije dozvoljeno stavljanje ili. cuvanje zapaljivih predmeta u blizini elektricnih
uredaja i instalacija, a narofito u blizini onih koji se zagrevaju (npr. kod otpomika i
dr.).

611
,. •

Clan 337.
Nije dozvoljeno veSati iii stavljati bilo kakve predmete na kuCiSta elektri~nih ure-
daja i na elektriCne instalacije (npr. na razvodne baterije, Stitnike, prekidaCe i dr.).

Clan 338.
U visokonaponskim Celijama i u rezervnim Celijama koje su stalno iskljuCene ne
sme se ostavljati i Cuvati qikakav materijal.

Clan 339.
Pre poCetka radova na popravkama i revizijama moraju biti ispunjeni sledeCi us·
lovi:
1) uredaji moraju biti iskljuCeni od vodovoda pod naponom u svim fazama, od-
nosno polovima;
2) elektriCni uredaji se iskljuCuju odstranjivanjem ulo:Zaka osiguraCa iii blokira-
njem ukljuCenja pod naponom;
3) na mestima iskljuCenja kod sklopnog aparata ili osigura~ postavlja ·se uput-
stvo o na(Hnu ponovnog ukljuCenja;
4) ako postoji daljinska komanda, ona se za vreme radova stavlja van delovanja;
S) elektri~ni uredaji se uzemljuju i kratko spajaju u svim polovima, a ako postoji
opasnost od povratnog napona, uzemljenje i kratko spajanje se izvode u svim odvodi-
ma, osim ako je na neki drugi naCin osigurano da se uredaj ne moZe staviti pod napon.

Clan 340
U slu~aju poZara, moraju se iskljuCiti elektri~ni vodovi koji vode do del ova jame
ugroZenih poZarom. ·
Clan 34!.
U elektriCnim pogonskim prostorijama mora postojati vidno istaknuta jednopol-
na Serna, uputstvo za rad i uputstvo o oddavanju postroJenja.

Clan 342.
Elektri~ni uredaji u zatvorenim elektriCnim pogonskim prostorijama moraju se,
po potrebi, C:istiti i zaStiti od rdanja. ZaStitna sredstva, kao i zaStitna stakla rasvetnih ar-
matura i prozimi otvori za posmatranje unutraSnjosti kuCiSta moraju se odrZavati u Cis-
tom stanju.
Clan 343.
Gumeni zaptivaC:i, ako postoje, moraju biti od meke elastiCne gume. Ako zapti-
vaC nije viSe elastiCan, mora se odmah zameniti novim.

Clan 344.
Sve zaStitne povrSine neprodomo-oklopne protiveksplozijske zaStite u pogonu
moraju se redovno ~istiti i premazivati beskiselinskim masnoCama. ElektriCni uredaji u
skladiStu pregledaju se najmanje jednom godiSnje.

Clan 345.
Vijci koji drfe poklopce ili delove uredaja, a posebno na protiveksplozijski za!ti-
Cenim uredajima, moraju biti u punom broju, Cvrsto pritegnuti i osigurani od popuSta-
rija.
Clan 346.
Delovi uredaja pod naponom veCim od 50 V ne smeju se popravljati pod napa-
nom. OrmariCi i kuCiSta sa nezaklonjenim delovima pod naponom ne smeju se otvara-

612
ti. U metanskim jamama zabranjen je svaki rad pod naponom i ispod SO V. U metan-
skim jamama ne smeju se zamenjivati uloSci osiguraCa i sijalice pod naponom.
KuCiSta pod naponom mogu se popravljati i otvarati samo kod samosigumih
strujnih kola i elektri~nih uredaja.
Clan 347.
Otvaranje kuCiSta elektriCnih uredaja dozvoljeno je samo kad su svi nezaStiCeni
unutraSnji delovi u beznaponskom stanju.
Clan 348. .
KuCiSta protiveksplozijski zaStiCenih elektri~nih uredaja ne smeju se otvarati na
naCin koji bi oStetio njihovu protiveksplozijsku zaStitu.
Clan 349.
Uzemljenje i kratko spajanje delova elektriCnih uredaja u pogonu pod naponom
obavlja se samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.
Clan 350.
KuCiSta pod naponom. dojavni i signalni uredaji do SO V popravljaju se i otvara·
ju samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.

Clan 351.
Pregorele osiguraCe mogu zamenjivati samo struCno osposobljena Iica,, pri Cemu
novi uloSci osiguraCa moraju biti iste vrednosti struje.
Clan 352.
UloSci osiguraCa ne smeju se popravljati, odnosno premoStavati. Potrebni rezer-
vni uloSci osiguraCa moraju biti na pogodnim, lako pristupaCnim mestima.
Clan 353.
Ako mre:Zni kontrolnik u mreZi niskog napona signaliSe nedovoljnu izolaciju
mre:Ze, prema Clanu 29. ovog pravilnika, mesto greSke semora odmah naCi i otkloniti.

Clan 354.
Rudarske individualne svetiljke morajn biti ispravne, odrZavati se u crstom sta-
nju i ispitivati jednom meseeno, otvaranjem i kontrolisanjem spoljnih delova i elektrolita.

Clan 355.
Radi kontrole i pravilnog oddavanja elektriCnih uredaja i instalacija, moraju se
vrSiti povremeni pregledi. Prilikom svakog pregleda mora se dati taCan izveStaj sa na-
znaCenjem svih nedostataka.
Clan 356.
ElektriCni uredaji i instalacije u jami pregledaju se pre svakog puStanja u rad.
Tom prilikom se obavezno mora izvrSiti kontrola funkcionalnosti uredaja.
Clan 357.
Obaveznu povremenu tehniCku kontrolu, vizuelnim pregledom elektri~nih ure·
daja u jami obavljaju u vremenskim intervalima navedenim u tabeli 14 posebno struC-
no osposobljena lica.

613
 Tabela 14
Redovni pregledi elektritnih uredaja i instalacija

Red.
br.
-
Elektri¢ni uredaji smensk.i dnevni
Rokovi za pregled uredaja

nedeljni mesetmi tromeseC-

ni
polugo~
diSflii
I 2 3 4 5 6 7 8

I VazduAni vodovi i kab-

lovi visoko~ napona na
povrSini koJima se na-
pajajama X X X X

2 Glavne transformator-
ske stanice koje imaju
uklopni~ara
a) rasklopni uredaji X X X X
b) transformatori X X X X
v) razvodno postrojenje X X X X

3 Transformatorske stani-
ce
a) sklopni uredaj V.N X X X X
b) transformatori X X X X

4 ElektriCne maSine viso-

kog napona i ispravljaci
a) na pomini X X X X
b) u jami X X X X X

5 ElektriCne maSine ni-

skog napona
a) metanske jame X X X X X
b) ostale jame X X X X X

6 Izvozne maSine za pre-

voz ljudi
a) elektropogonski ure- X X X X
daji
b) signalni i sigurnosni X X X X
uredaji
7 Izvozne maSine kojima •
se ne voze ljudi i vitlovi
a) elektropogonski ure- X X X
daji
b) signalni i sigumosni X X X
uredaji
8 Razvodni uredaji ni-
skog napona
a) metanske jame X X X X
b) ostale jame X X X

614
 I 2 3 4 5 6 7 8

9 Pokretni i prenosni
elektri~ni uredaji na ra-
dilistima
a) metanske jame X X X X
b \ ostale jame X X X X

10 Sk.lopni i razvodni ure-

daji niskog napona
(prekidacr, sklopke,
sklopnici itd.), transpor-
tni pogonski uredaji,
trake, grabuljari, savitlji-
vi kablovi i vodovi i os-
ta1o
a) metanske jame X X X X
b) ostale jame X X X X

ll Kontrolni uredaji
(mreZni, provetravanja.
signalizacije, rasvete
itd.)
a) metanske jame X X X X
b) osta1e jame X X X X

12 Sta1no polozeni kab1ovi

a) metanske jame X X X X
b) osta1e jame X X X X

13 Rasvetna tela stalno po--

lofenih osvetljenja sa
instalacijom
a; metanske jame X X X X
b) osta1e jame X X X X

14 Rasvetna tela i instala-

cije prenosnog osvetlje-
nja u formaciji i na ra-
diliStima
a) metanske jame X X X X
b) ostale jame X X X X

15 E1ektrifna vuta
1) postrojenja vozne
Zice
2) lokomotive sa voz-
nom Zicom
3) akumu1atorske loko-
motive
4) elektrirni uredaji na
ostalim lokomotivama
a) metanske jame X X X X
b) ostale jame X X X X

615
 I 2 3 4 5 6 7 8

16 Signaini uredaji
a) transporta X X X X
b) radilista X X X X

17 Dojavni uredaji
~) aparati i radio-ureda- X X X X
Jl
b) razvodnici i mreze X X X X
v) centrale i ostalo X X X X

18 Uredaji za elektrifuo
paljenje mina
a) metanske jame X X X
b) ostale jame X X X

19 Elektrifue svetiljke sa
sopstvenim izvorom
svetlosti X X

20 Memi i ostali aparati sa

ugradenim izvorom
elektri~ne energije ili sa
sopstvenom prenosivom
baterijom X X X X

21 Uredaji za uzemljenje i
prikljufua mesta uzem-
ljivaea (kod trafostani-
ca)
a) metanske jame X X X X
b) ostale jame X X X X

22 Elektrifui uredaji i in-

stalacije glavnih ventila-
tora
a) metanske jame X X X
b) ostale jame X X X

Clan 358.
Novopostavljene, zamerijene, proSirene i~remeStene elektriCne uredaje i instala-
cije moraju pre stavljanja u pogon ispitati stru o osposobljena lica. 0 obavljenom is-
pitivanju saCirijava se izveStaj.
Clan 359.
Na protiveksplozijski zaStiCenim elektriCnim uredajima ne smeju se vrSiti nikalt-
ve izmene koje hi mogle smanjiti njihovu protiveksplozijsku zaStitu.

Clan 360.
Na popravljenom elektri~nom uredaju mora biti stavljena oznaka o izvrSenoj po-
pravcr.

616
 Clan 361.
Popravljene elektriate maSine, odnosno aparati kod kojih su prilikom popravki
izmenjeni nominalni podaci moraju imati dopunsku plo~icu sa rednim brojem, godi-
nom popravke, oznakom radionice u kojoj je popravka izvriena i podacima o prome-
qjenim nominalnim podacima (npr. kod motora koji su hili premotani na drugi na-
pon).

Clan 362.
0 svakoj popravci u jami i1i u rudniku mora se saCiniti izveStaj u koji se unose
podaci o greSkama, na~inu popravljanj~ o novonameStenom ili novoizradenom sastav-
nom delu, nacSnu i rezultatu ispitivanja.

Clan 363.
Ako je izolacija provodnika savitljivih kablova oSteCena, kabl se zamenjuje no-
vim iii se oSteCeni spoljaSnji plaSt takvih kablova popravlja po hladnom ili toplom po-
stupku.
C]an 364.
Prilikom popravki i radova na odri:avanju elektriimih uredaja i instalacija, od*
nosni delovi uredaja i instalacija moraju se iskljuCiti sa napona.

Clan 365.
Ispitivanje izolacionog stanja i druga elektriCna merenja aparatima koji nisu traj*
no ugradeni u rudniCke uredaje vrSi s~mo strubto osposobljeno lice.
· Ispitivanje iz stava 1. ovog Clana u metanskim jamama vrSi se na mestima na ko-
jima nema eksplozivnog jamskog gasa.

Clan 366.
Izolaciono stanje mre:Z.e visokog napona kontroliSe se stalno ugradenim ureda*
jem za kontrolu stanja izolacije koji automatski iskljuCuje elektriCnu mreZu sa napona
u slu~ju zemljospoja.
D nemetanskim jamama i prostorijama I stepena metanskih jama dozvoljena je,
umesto isklopa, samo signalizacija zemljospoja.

Clan 367.
Kod svakog elektriCnog uredaja posl~ popravk~ mora se proveriti:
1) funkcionalnost uredaja isprobavanjem uredaja, stavljanjem u pogonsko stanje
i isprobavanjem mehanizama ili ispitivanjem mehaniCkog dela, leZajeva, poluga i sl.;
2) vrednost otpora izolacije prethodnim merenjem i drugih elektriCnih velieina u
praznom hodu ili pod optereCenjem;
3) elektrifua zaStita prethodnim podeSavanjem zaStite prema potrebnim pogon-
skim veliCinama;
4) protiveksplozijska zaStita pregledom svih zaStitnih i zaptivnih povrSina, meha-
niCke ispravnosti kuCiSta i prikljubtih kutija, pokretnih delova, ispravnosti blokada i
prikljuCaka za uzemljenje, a u sluCaju popravki delova bitnih za protiveksplozijsku za-
Stitu, po potrebi, i eksplozijom.
Clan 368.
0 izvr!enim proverama elektriCnih uredaja mora se saCiniti poseban izveStaj.

617
 Clan 369.
U s~m ele~triCnim uredajima punjenim izolacionim uljem, ulje se mora ispitati u
pogledu dielektnCne ~rstoCe, i to kod visokonaponskih uredaja najmanje jednom u
dve godine, a kod niskonaponskih uredaja jednom u tri godine.
Za sve elektriCne uredaje punjene uljem mora se kontrolisati da li je nivo ulja do·
voljan, a kvalitet ulja semora redovno ispitivati, zavisno od vrste elektriCnog uredaja.
Clan 370.
MreZa uzemljenja se proverava:
1) merenjem prelaznog otpora svih uzemljiva~ najmanje jednom u Sest meseci
kao i nakon izv_rSene montaie, a pre stavljanja u pogon; '
. 2) mere!I-Jem prelaznog otpora uzemljenja ili neprekidnosti zaStitnog voda na
sv1m potroSaC1ma i pripadajuCoj opremi najmanje jednom godiSnje i nakon izvrSene
montaZe, a pre stavljanja u pogon.

Clan 371.
Podaci o merenju i ispitivanju mreZe uzemljenja vode se u knjizi evidencije tih
podataka.

VII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 372.
Tehnicke karakteristike elektrienih postrojenja, uredaja i instalacija uskladiee se
s odredbama ovog pravilnika u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog
pravilnika.

Clan 373.
Poslije stupanja na snagu ovog pravilnika u prostorijama II stepena opasnosti u
metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati kablovi tipa GN-50.
Kablovi Cije tehni~ke karakteristike nisu u skladu s odredbama ovog pravilnika
moraju biti zamenjeni u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilni-
ka.
Clan 374.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da va:Zi Pravilnik o tehni~kim
propisima za elektriCna postrojenja u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom
(.,Slufbeni list FNRJ'", br. 10/62 i ,.Slufbeni list SFRJ", br. 9/64 i 16/67) i Pravilnik o
tehni~kim normativima za kablove i vodove u rudnicima sa podzemnom eksploataci-
jom (,Sluzbeni list SFRJ", br. 38/78).

Clan 375.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u .,SluZbenom
listu SFRJ".

618
 PRAVILNIK
0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA KABWVSKE DISTRIBUCIONE
SISTEME I ZAJEDNICKE ANTENSKE SISTEME*

I. OPSTE ODREDBE
Clan 1.
Ovim pravilnikom pro pis$ se tehni~ki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni
pri izgradnji, rekonstrukcij~ upotrebi i odrmvanju kablovskih distnbucionih sistema ·(u
daljem tekstu: KDS) i zajednickih antenskih sistema (u daljem tekstu: ZAS) za prijem i
distribuciju radio-difuznih i drugih signala u stambenim i drugim objektima; tehnicke
mere zaStite sastavnih delova tib sistema; obezbe<le11ie svojstava, karakteristika i kvallteta
radio-difuznlh i drugih signala; postupak, naan i intervali me11ia obavezne tehnicke kon-
trole odgovarajucih instalacija i naan odrbvanja kablovskih distribucionih sistema i za-
jednickih antenskih sistema.

Clan 2.
Termini koji se koriste u ovom pravilniku utvr<leni su u jugoslovenskom standar-
du JUS N.N6.170.

Clan 3.
KDS se sastoji od prijemnih antena, glavne stanice sa uredajima za pojaeava11ie,
pretvaranje i oblikova11ie signala i razvodne instalacije s izlaznim priklju~ima i vodovima
prijemnika.
ZAS se sastoji od prijemnih antena, uredaja za pojaeava11ie i pretvaranje signala i
razvodne instalacije s izlaznim priklju~ i vodovima prijemnika.

Clan 4.
KDS i ZAS moraju se izvesti tako da se korisnicima osignra signal svih radio-difu-
znib sluzbi za koje postoji rninimalna ja~ina elektromagnetnog polja na mestu postavlja-
11ia KDS, odnosno ZAS, pri kojoj degradacija kvallteta slike i zvuka ne sme biti ma11ia od
ocene 4 utvr<lene u jugoslovenskim standardima JUS N.N6.134 i JUS N.N6.135.

* Ovaj pravilnik je objavljen u ,Siu~benom listu SFRJ", br. 66/87.

619
 Clan 5.
KDS i ZAS moraju se projektovati, izvoditi, upntrebljavati i odr:Zavati tako da ne
omet'liu prijem radio-difuznih signala drugim korisnicima radio-difuznih prijemnika, kao
ni rad radio-komunikacijskih sluibi.

II. TEHNICKI USLOVI I ZAHTEVI ZA IZGRADNJU

I ODRZAVANJE KDS I ZAS
Clan 6.
Tehnicku dokumentaciju za KDS i ZAS mogu izradivati lica koja su posebno
strucno ospnsobljena za oblast telekomunikacija i koja ispunjav,Yu uslove odredene zako-
nom.

Clan 7.
Tehnicka dokumentacija izraduje se na osnovu sledecih tehnickih podataka:
1) o urbanisticko-tehnickim uslovima za odgovarajucu lokaciju;
2) o jaCini elektromagnetnog polja i kvaliteta prijemnih signala na mestu izgracJrUe
i postavljanja KDS i ZAS;
3) o prijemnim i omet'liuCim signalima;
4) o slobodnim kanalima za pretval'llllie i o razvoju radio-difuzne i kablovske tele-
vizije;
5) ostalib podataka kao sto su podaci 0 lokalnim programima, 0 drugim signalima
i dr.
Podaci iz stava I. tac. 2, 3. i 4. ovog clana dobijaju se i neposrednim merenjem na
lokaciji izgradnje i postavljaqja KDS, odnosno ZAS.

Clan 8.
Tehnicka dokumentacija za KDS, pored zabteva i uslova propisanih zakonom,
mora sadr:Zavati i:
I) polazne podatke, za izradu projekta, navedene u Clanu 7. ovog pravilnika;
2) izvod iz urbanisticko-tehnicke dokumentacije koja se odnosi na KDS;
3) prorafun celog sistema;
4) pregled nivoa napona u svim tackama sistema;
5) situacioni plan sa ucrlanim objektima, lokacijom glavne stanice, lokacijom
antenskog stuba, lokacijom uredaja i trasama vodova;
6) blok-semu sistema, blok-semu glavne stanice i 5emu primame, sekundame i
distribucione mrete;
7) crtez antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
8) naCin z~tite od elektricnog udara i gromobranske za5tite;
9) naCin pnlaganja vodova;
10)crtez osnove spratova, sa unutra5njim razvodom i uredl\iima.

Clan 9.
Tehnicka dokumentacija za ZAS, pnred zabteva i uslova propisanih zakonom,
mora sadrfavati i:

620
 1)
polazne podatke za izradu projekta, navedene u Clanu 7. ovog pravilnika;
2)
izvod iz urbanisticko-tehnicke dokumentacije koja se odnosi na ZAS;
3)
proraeun celog sistema;
4)
pregled nivoa napona u svim tackama sistema;
5) situacioni plan objekta u odnosu na susedne objekte na kojima se oeekuje pro-
mena uslova prijema radio-difuznih signala u smislu ometanja;
6) detaljnu semu sistema, semu distribucione mreze i lokaciju opreme;
7) crtez antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
8) naCin zaStite od elektrienog udara i gromobranske zaStite;
9) crteze osnova spratova, sa unutrasnjim razvodom i uredajima.

Clan 10.
Tehnickom dokumentacijoin za KDS, odnosno ZAS mora se predvideli moguC-
nost prijema i distribucije radio-difuznib signala posredstvom satelita, kao i signala poda-
taka.
Clan 11.
Tehnicka dokumentacija mora bili izradena tako da omoguCi poveeanje broja pri-
manih i distribuiranib kanala, kao i prikljucenje na drugi sistem.

Clan 12.
U tehnickoj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS mesto za postavljll11ie anten-
skog stuba mora se odabrali tako da se zadovolje sledeCi uslovi:
I) da su jaCine elektromagnetskih polja svih zeljenib signala dovoljno velike i da
reflektovani signali ne stva.niju primetne smetnje prijemnim signalima;
2) da se smll11ie interferencije od nezeljenib signala;
3) da se izbegnu smetnje od elektrienih uredaja, masina, vozila i dr.;
4) da je omogueen lak pristup radi odrzavll11ia.

Clan 13.
Antenski stub mora bili udaljen od nadzemnih elektroenergetskih vodova najma-
nje za udaljenost od najnize do najisturenije tacke stuba sa prijemnim antenama.
Nije dozvoljeno postavljanje antenskog stuba ispod iii iznad nadzemnih elektroe-
nergetskih vodova.
Clan 14.
VISina antenskog stuba mora biti tolika da najnifu prijemna antena bude na veooj
visini od 2,5 m od podnozja antenskog stuba. Minimalno odstojanje prijemnih antena na
antenskom stubu mora bili prema sledeooj tabeli:

Minimalno odstojll11ie prijemnih antena na antenskom stubu, u m

Frekvencijski opseg VHF I VHF II VHFID UHF IV/V

VHF I 2,50 1,40 1,40 0,80
VHF II 1,40 1,00 0,80 0,80
VHFID 1,40 0,80 0,80 0,80
UHF IV/V 0,80 0,80 0,80 0,80

621
 Horizontalni razmak izmedu antenskog stuba i UHF antena mora biti veCi od
0,5 m.
Za postavljanje paraboloidnih antena mora se u tehnickoj dokumentaciji predvideti
poseban nosac.
Clan 15.
Antenski stub mora zajedno sa antenarna da izdrZi sva staticka i dinarnicka napre-
zanja kojima je izlozen usled uticaja vetra i leda.
Vrh antenskog stuba ne sme se njihati viSe od jedne osmine talasne duZine najvi-
§eg prijernnog kanala.
Clan 16.
Konstrukcija antenskog stuba mora biti takva da omogueava pristup svakoj an-
teni.

Clan 11.
U tehnickoj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS moraju se odabrati prijernne
antene namenjene za KDS, odnosno ZAS. Za svaki primani TV-kana! za frekvencijske
opsege VHF I, VHF ill, UHF N i UHF V mora se obezbediti posebna antena.

Clan 18.
U gradevinskoj tehnickoj dokumentaciji objekta odredenog za glavnu stanicu KDS
mora se predvideti posebna prostorija za sme§taj uredaja i opreme glavne stanice, mini-
maine zapremine 20 m3, sa otvorima za dovod i odvod vodova i ventilaciju. Prostorija
mora imati posebno kolo za napajanje iz mreze 220 V i prikljuCak za uzemljenje. Na ot-
vore prostorije mora se postaviti odgovarajuci za§titnik protiv glodara i insekata. Osvetlje-
nje prostorije mora biti jaee od 600 lukaa.

Clan 19.
U objektu u koji se postavlja ZAS mora se predvideti mesto za sme§taj kuCiita za-
jednickog antenskog uredaja.
KuCiite zajednickog antenskog uredaja mora se postaviti na mesto koje je za§tlCe-
no od vlage, koje nije podlomo vibracijama i gde je osigurana prirodna ventilacija. KuCi-
§te se mora zakljueavati i moraju se obezbediti otvori za dovod i odvod vodova, kao i po-
sebno kolo za napajanje iz mreZ. 220 V i prikljuCak za uzemljenje.

Clan 20.
U tehnickoj dokumentaciji za KDS sa vi§e od 1000 izlaznih prikljuCaks mora se
predvideti uredaj za rezervno napajanje glavne stanice elektrienom energijom.

Clan 21.
U prostoriji glavne stanice, odnosno u kuCi§tu zajednickog antenskog uredaja mo-
ra biti predvidena najmanje jedna slobodna dvopolna suko-prikljuCnica za napajanje mer-
nih uredaja iz mreze 220 V.
Clan 22.
U tehnickoj dokumentaciji glavne stanice KDS svi prijemni kanali se, po pravilu,
frekvencijski pretvaraju.

622

•
 Prilikom izbora kanala za distribuciju TV signala u KDS, odnosno ZAS ne smeju
se odabmti sledeee kombinacije kanala:
I) susedni kanali;
2) parovi kanala 5110, 6/11 i 7/12 u opsegu VHF lll;
3) parovi kanala sa mztikom od devet kanala u opsegu UHF.
Prilikom izbom kanala za distribucije PM signala zvuka u frekvencijskom opsegu
VHF II ne smeju se odabmti frekvencije nosioca koje stvaraju frekvencijske mzlike od
10,7 ± 0,1 MHz iii 5,5 ± 1 MHz.
Ako i pored mem preduzetib za smat1iel1ie radio-frekvencijskih smetnji pri distri-
buciji S kanala u KDS, odnosno ZAS, postoji moguenost interferencije sa signalima dru-
gih fiksnih mdio-slutbi, smetnje se moraju izbeCi izborom S kana !a na kojima neee nasta-
ti interferencija.

Clan 23.
Za promeun nivoa signala u primamoj, sekundarnoj i distribucionoj mreti KDS
koriste se sledeCi podaci:
1) broj distribuiranih kanala;
2) broj predvidenih kaskadno vezanih pojaeavaea;
3) odnos signaV8um;
4) odnos signal/intermodulacija;
5) odnos signaVunakrsna modulacija;
6) slab1jeJ1je kabla zavisno od frekvencije;
7) promena slab1jenja kabla zavisno od tempemture;
8) predvideni frekvencijski opseg za distribuciju.

Clan 24.
Maksimaln~ minimalni i mdni nivoi pojaeavata izmeunavaju se prema sledeCim
obrascima:
20 S/1 - 60
1) URrnm< - Um" - - log (n - 1) - 10 logm- 10 1ogp - - - -
3 2
2) URm;o - 2dB f1V + F + A + 10 logm + 10 logp + SIN
URmax + URmin
3)UR- - - - - -
2
gde je:

URmax - maksimalni mdni nivo pojaeavaCa, u dB !'V

URmin - minimalni izlazni nivo pojaeavaea, u dB !'V .
Um., - maksimalni izlazni nivo pojaeavaea za odnos signaVunakrsna modulacija
60 dB, u dB!'V za dva TV-signala (naznaeen u tebnickom uputstvu
proizvodaea)
UR - radni izlazni nivo pojaeavaCa, u dB!'V
n - broj predvidenih kanala za distribuciju
m - broj predvidenih kaskadno vezanih pojacavaea
p - broj razliCitih nivoa mrete u jednom pravcu prenosa, na primer, ako u
pmvcu prenosa postoji primama, sekundarna i distribuciona mreta, p - 3
S/1 - zahtevani odnos signaVunakrsna modulacija na izlaz pojaeavata izmten
udB

623
2dBI-'V - nivo termickog suma na otporniku od 75 D
F - faktor suma pojaeavaea, u dB
A - pojaCanje pojaeavaCa, u dB
SIN - minimalni odnos signai/sum (43 dB 1-1V)
Do konaenog broja pojaeavaea i nivoa signala dolazi se metodom iteracije.
lzraennavaqje UR v!Si se za svaki nivo mrei!e posebno.

Clan 25.
Linijski pojaeavaCi i drugi uredaji u primamoj i sekundamoj mreii moraju biti
smeSteni u ormare koji se postavljaju iznad zemlje iii ok.nima na najviSem nivou. Ormari
za spolja8nji razvod moraju biti napravljeni Iako da zaStite uied.Ue od utlraja okoli-
ne.
Clan 26.
Kod vodova primame i sekundame mrei!e kod kojih usled temperaturnih razlika
dolazi do promene slabljeqja signala za viSe od + 2 dB, mora se primeniti automatska re-
gulacija nivoa.

Clau 27.
Kod KDS vodovi primarne i sekundame mrei!e postavlj'liu se podzemno ilili nad-
zemno.
Kod podzemnog postavljanja vodovi se polafu prerna slici I.
Mereu m

Na
slici je:
I -
traka za upozoreqje
2 -
plastiCni zastitnik
pesak
3 -
4- vod
Slika I - Podzemno postavljanje vodova

Ako se vod nastavlja, mesto nastavljanja mora biti udaljeno od ose kabla nl\imaqje
1,5 m da bi se izbeglo o8tetenje spojnice pri slegaqju terena. Nastavljanje se izvodi prerna
slici 2.
Mesto nastavljanja vodova mora se oznaCiti u projektu izvedenog staqja. Prilikom
polaganja voda u rov i qjegove montai!e, sva savijanja vodova moraju biti u skladu sa do-
zvoljenim radijusima savijanja vodova, a vuene sile moraju biti u skladu sa dozvoljenim
vuCnim silama za odgovarajuee tipove kablova.

624
 Mereu m
1
2
Na slici je:
I - spojnica
2- vod

Slika 2 - Nastavljanje podzemno postavljenih vodova

Clan 28.
Unutrasnji razvod signala u stambenim i drugim objektima mora biti odvodnog ti-
pa, tako da svaka izlazna prikljuCnica bude nezavisna od druge.

Clan 29.
Prilikom projektovanja unutrasnjeg razvoda KDS i ZAS, razlika nivoa signala
izmedu bilo kqje dve prikljuCnice mora biti manja od 3 dB od razlike izmedu maksimal-
nih i minimalnib nivoa utvrdenih jugoslovenskim standardom JUS N.N6.172.

Clan 30.
Prilikom projektovanja distribucione mreze KDS, odnosno .ZAS mora se omogu-
Citi__prenos signata u direktnom smeru u frekvencijskom opsegu od 47 MHz do 600
MHz.

Clan 31.
Slabljeqje vodova distribucione mreze mora biti maqje od 12 dB/100 m/200 MHz
za ograoke, a manje od 8 dB/1 00 m/200 MHz za grane.

Clan 32.
Vodovi unutraSnjeg razvoda signala u novgizgradenim stambenim i drugim objek-
tima kod KDS, odnosno ZAS polaZu se u odgovarajuce cevi iii kanale. Cevi za polagaqje
vodova unutr.Snjeg razvoda, osim jednog dela ogranka, polaZu se u zidove Zl\iednickih
prostorija objekta.

Clan 33.
Kod objekta za ZAS, projektom se mora predvideti moguenost postavljanja kabla
od budu6eg prikljucka na KDS do kuCiSta Zl\iednickog antenskog uredaja

Clan 34.
Za povezivanje koaksijalnih vodova i pojaeavaea u primarnoj i sekundamoj mrezi
moraju se koristiti konektnri tipa JEC 169-2 iii 3,5112. Za RF meme tacke koriste se ko-
nektori tipa IEC 196-2, a za videofrekvencijski opseg konektnri tipa BNC.

40-l 625
 ill. TEHNICKE MERE ZASTITE

Clan 35.
Antenski stub, zatezna uiad, antene i ostaH delovi antenskog sistema moraju biti
zaStieeni od korozije i uticaja ultravioletnog zraeenja.
Clan 36.
Antenski stub sa prijemnim antenama, radi zaStite od atmosfetskib praZI:Uellia,
uzemljava se prema propisima za uzemljellie.
Clan 37.
Antenski vodovi moraju se ul:vrstiti dllZ nosaea antena i antenskog stuba tako da
se spreee naprezallia i vibracije vodova. Antenski vodovi mogu se postavljati dllZ unutra-
snjih zidova antenskog stuba. Sva savijanja vodova moraju biti u sldadu sa dozvoljenim
radijusima savijallia vodova.

IV. ODREDBE 0 OBEZBEf>ENW KVALITETA SIGNALA

Clan 38.
Posle zavcletka radova na izvodenju KDS, odnosno ZAS, sistem se obavezno pu-
sta u probni rad Za vreme probnog rada mere se nivoi napona prijemnib signala iJa ula-
zu i izlazu pojaeavaea i pretvaraea i na svim izlaznim prikljuCcima radi provere da li su
unutar granica utvrdenib jugoslovenskim standardom WS N.N6.172.
Rezultati merellia nivoa napona signala unose se. u izvestaj o ispitivalliu, koji je
sastavni deo tebnicke dokumentacije.
Posle zavcletka merenja, uz svaku izlaznu prikljuCnicu mom se priloZiti vod prije-
mnika prema jugoslovenskom slandardu WS N.N6.191 i popunjena kartica prema slici3,

Kablavski distribucionl -~ zajed.niCki antenski sistemi

IZLAZNA PRIKLJUCNJCA
RASPORED 1V KANALA I PROGRAMA
1V kansl 1V program l!roj na
progmmatoru *

Organizacija odgovorna za odrfcivanje

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ! • • • • • -• • • ·-· . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Adresa: ....•.......................................................
Telefon: ......... : .....-.· .... ~ ... ~ ....... ·... ; .. _.. : ............... , .. .
Vaii do: ....... , ............... : ........ ; ....•... ·........... : •.......
.
• Podatak je infonnativan.
Slika 3 - ·Kartica za izlaznu prikljuCnicu KDS, odnosno ZAS

626
 Clan 39.
KDS, odnosno ZAS mora se odttavati u ispravnom s!aJ1ju i na taj naan osigurati
na izlaznim prikiju<micama bez prekida kvalitetan signal, ocene 4 iii veee, radio-difuznih i
drugih signala. Ako i pored preduzetih mera za smaqjenje radio-frekvencijskih smetnji pri
distribuciji signsla u KDS, odnosno ZAS postnji pri upotrebi interferencija sa signalima
drugih fiksnih radio-sliiZbi iii ak.o signali KDS, odnosno ZAS ometaju rad druge fiksne
radio-sliiZbe, smetnje se moraju otkloniti izborom drugih kanala za distribuciju.

Clan 40.
Radi o<lnav811ia KDS i ZAS me se redovni sestomeseCni pregledi tih sistema, kQji
obuhvataju:
I) pregled prijemnih antena i otk1811i811ie eventualnih kvarova;
2) kontrolu nivoa i kvaliteta prijemnih signala u glavnoj stanici, odnosno kueffitu
zajedni~kog antenskog uredaja i kontrolu nivoa i kvaliteta distribuiranih signala na izlaz-
nim prikijuCnicama u stanovnna;
3) proveru rada uredaja i I\iihovo pode8av811ie;
4) zamenu neispravnih uredaja i delova sistema.

Clan 41.
Radi otk1811ianja iznenadnih kvarova, vrse se hitne intervencije na uredajima i de-
lovima sistema. Kvar nastao najednom delu sistema mora se otkloniti u roku od 48 sati
od prijave kvara, a kvar nastao na celom sistemu mora se otkloniti u roku od 24 sa-
ta.
Clan 42.
Kompletan primerak tehni~ke dokumentacije za KDS mora se nalaziti u glavnoj
stanic~ a kompletan primerak tehni~ke dokumentacije za ZAS .- u kuCistu zajednickog
antenskog uredaja.
Clan 43.
0 odrzav811iu sistema mora se voditi ki\iiga odrZavanja.
Knjiga odriavallia mora biti smeStena u glavnoj stanici, odnosno u kueffitu zajed-
niCkog antenskog uredaja.
U ki\iigu oddavanja unose se sledeCi podaci:
I) opis popravljenih kvarova ilili opis pregleda;
2) broj narudZbine, tip i naziv proizvodaea ugrac:tenog uredaja ilili dela;
3) firma, odnosno naziv i sediste organizacije udruZenog rada ili ovlaseene zanat-
ske radllie koja redovno odl"Zava sistem, datum popravke ilili pregleda;
4) potpis lica koje je izmilo popravku ilili pregled;
5) overa odgovomog lica korisnika KDS, odnosno ZAS da je popravka ispravno
urac:tena ilili da je pregled ispravno izvrSen.
Uz ki\iigu odrZav811ia mora biti prilozen izve8taj o ispitiv811iu, sa&jjen za vreme
redovnog pregleda. lzveStaj o ispitiv811iu mora da potvrdi da su utvrdeni zahtevi za KDS,
odnosno ZAS ispUI\ieni i mora ga potpisati strurojak. kQii je mio ispitiv811ie.

V. ZAVRSNE ODREDBE

Clan 44.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana ol1javljivanja u .SIIIZbenom li-
stu SFRJ".

627
 SADRZAJ

Strana
Zakonostandardizaciji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3
Zakonosistemimaveza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 27
Pravt1ml< o tehniekim normativima za elektriooeinstalacije niskog napona - - 59
Pravilnik o tehniekim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih
vodova nazlvnog napona od I kV do 400 kV - - - - - - - - - - 89
Z::
Pra~!t~~hni~kim normativim':_ izgradnju ~adz~ nih~lektroenergetskih ~:
Pravilnik o tehniekim normativima za postavljanje nadzemnih elektroenerget-
skih vodova i telekomunikacionih kablovskih vodova - - - - - - - 221
Pravilnik o tebniekim propisima o gromobranima - - - - - - - - - - 224
Pravilnik o tehniekim propislma za specijalnu zdtitu elektroenergetskih postro-
jenjaodpoZarll - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 250
Pravilnik o tehniekim merama za uredaje sa svetleCim cevima - - - - - - 265
Pravilnik o tehniekim merama za pogon i oddavllJ1ie elektroenergetskih postro-
jenja--- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 275
Pravilnik o tehniekim merama za izgrad$, pogon i odrZavanje eleklriooih gene-
ratora i sinhromn kompenzatora hladenih vodonikom - - - - - - - 300
Pravilnik o tebniekim normativima za zdtltu elektroenergetskih postrojenja od
prenapona -------------1-------- 306
Pravilnik o tehniekim normativima za wtitu od statiooog'eleklriciteta - - - 328
Pravilnik o tehniekim normativima i uslovima za projektov11J1ie i izvodenje elek-
trienih postrojenja u prostorijama u kojlma se radi sa eksplozivima - - 347
Pravilnik o tehniekim normativima za elektroenergetska postrojenja mazivnog
naponaiznadlOOOV - - - - - - - - - - - - - - - - - - 377
Pravilnik o tehniekim normativima za zdtitu niskonaponskih mrda i pripadaju-
Cih transformstorskih stanica - - - - - - - - - - - - - - - 435
Pravilnik o tehniekim normativima za elektroenergetska postrojenja mazivnog
napona IOkVzaradpodnaponom20kV - - - - - - - - - - - 458
Pravilnik o tehniekim normativima za laserske uredaje i sisteme - - - - - 460
Pravilnik o tehniekim normativima za elektriooa postrojenja i uredaje u rudnici-
ma sa povriinskom eksploatacijom mineralnih sirovina - - - - - - 476
Pravilnik o tehniekim normativima za oleklriooa postrojenja, uredaje i instalacije
u rudnicima sa podzomnom eksploatacijom - - - - - - - - - - 540
Pravilnik' o tehniekim normativima za kablovske distribucione sisteme i zajed-
niekeantenskesisteme - - ~-------------- 619

629
•
 TehniW urednik
Jovan Arandelovic

Korektori
OJaa Bojovic
Danica Nikolic
Danica Pejeic

Obim: 39Y, itamp. arka

Fonnat: 17 X 24 em
Tira!: 2.000 prlmeraka

Slo&: Foto-Sio.a. ..Siulbeni lilt SFIU", Beopd, Jovalia RlSii6a br. I.

St-a: UPIIlO .,Giafopat" 00\IR ;,S~pvija" Gtaeanlca