• Broj 164 •

Fenomenologija:
Šta je "konzumerizacija IT-a"?

Big Da­ta:
Pri­me­ri ko­ji pla­še
IDC:
Dvoj­na stvar­nost di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je
u Ju­go­i­stoč­noj Ev­ro­pi

www.internetogledalo.com
ISSN 1821 - 4169 www.ogledalo.rs
 Uvodnik
Broj 164

Zoran Kovačević
glavni i odgovorni urednik

Ber­nard Ma­rr, naj­pro­da­va­ni­ji au­tor, keynot spi­ker i vo­de­ći struč­njak za po­slo­

va­nje i po­dat­ke, ba­ca kra­tak po­gled na ne­ke od na­či­na na ko­je big da­ta mo­že
da bu­de zlo­u­po­tre­bljen. Tekst se pr­vi put po­ja­vio u nje­go­voj ko­lum­ni za Da­ta In­
for­med, a ka­ko pod­sti­če na raz­miš­lja­nje, ve­ru­je­mo da će mno­gi od či­ta­la­ca ima­
ti svo­je ide­je o mo­gu­ćim "za­stra­šu­ju­ćim" na­či­ni­ma ko­riš­će­nja "ve­li­kih po­da­ta­ka".
U svom po­stu on uka­zu­je na to da big da­ta ipak ima i ne­ke in­he­rent­ne pro­ble­
me. Po nje­mu, pr­vi je pri­vat­nost. "Poš­to ni­ka­da ra­ni­je ni­smo bi­li u mo­guć­no­sti
da pri­ku­plja­mo ili ana­li­zi­ra­mo po­dat­ke u ovo­li­koj me­ri, ni­smo utvr­di­li pra­vi­la ko­
ja re­gu­li­šu pri­vat­nost za stva­ri kao što su va­še po­tro­šač­ke na­vi­ke, na­vi­ke pre­tra­
ži­va­nja In­ter­ne­ta ili čak na­vi­ke ho­da­nja ako ko­ri­sti­te he­alth trac­ker. Za­ko­ni i pro­
pi­si o pri­vat­no­sti ni­su su­sti­gli big da­ta mo­guć­no­sti pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka."
In­ter­net stva­ri (In­ter­net of Things – IoT) na­sta­vlja da do­bi­ja na sna­zi ka­ko ven­
do­ri i preduze­ća po­či­nju da pri­hva­ta­ju mo­guć­no­sti ko­je ovo tr­žiš­te pred­sta­vlja.
Pre­ma no­vom is­tra­ži­va­nju IDC-a, svet­sko In­ter­net of Things tr­žiš­te će po­ra­sti sa
655,8 mi­li­jar­di do­la­ra u 2014. na 1,7 tri­li­o­na do­la­ra 2020. sa ukup­nom go­diš­
njom sto­pom ra­sta (CA­GR) od 16,9%. IDC oče­ku­je da će do 2020. plat­for­me iz­
gra­đe­ne u svr­hu IoT-a, apli­ka­tiv­ni soft­ver i "as a ser­vi­ce" po­nu­de ap­sor­bo­va­ti ve­
ći pro­ce­nat pri­ho­da.
Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja pred­sta­vlja broj­ne iza­zo­ve, ali i mo­guć­no­sti, pa CIO-i
tre­ba da bu­du do­bro upo­zna­ti s obe stra­ne pri­če. Zol­tan Ko­ma­ro­mi, struč­njak
za di­gi­tal­ne transfor­ma­ci­je iz IDC-a, pru­ža de­talj­ni­ji uvid u no­vo­na­sta­lu si­tu­a­ci­
ju pro­me­nji­vih po­slov­nih zah­te­va i pred­la­že na­či­ne ko­je bi IT sek­to­ri tre­ba­lo da
usvo­je. U skla­du s tim, CIO-i i ru­ko­vo­di­o­ci IT ode­lje­nja do­bi­li su no­ve za­dat­ke;
osim tra­di­ci­o­nal­ne funk­ci­je una­pre­đe­nja po­slov­nih pro­ce­sa i efi­ka­sno­sti rad­ni­ka,
od IT-a se sve vi­še oče­ku­je po­drš­ka u di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji pred­u­ze­ća.
Na kra­ju ni­je na od­met da pred­sto­je­će le­to is­ko­ri­sti­te za raz­miš­lja­nje o bez­
bed­nosti na In­ter­ne­tu. Pru­ža­mo vam pri­li­ku da kroz se­ri­jal na ovu te­mu do­đe­te
do sa­zna­nja o vred­no­sti va­šeg di­gi­tal­nog as­sets-a. Ve­ro­vat­no ni­ste pu­no raz­miš­
lja­li o to­me ko­li­ko je vaš do­men bez­be­dan. Ni­ste je­di­ni, na ža­lost. Mno­ge fir­me,
na­ro­či­to one ma­nje, ne za­la­ze u suš­ti­nu ove pro­ble­ma­ti­ke. Ve­će kom­pa­ni­je ipak
ozbilj­ni­je pri­la­ze ovoj stva­ri, ma­da se i kod njih mo­gu pro­na­ći zna­čaj­ni pro­pu­sti
i ne­lo­gič­no­sti. U ovom iz­da­nju ob­ja­vlju­je­mo uvod­ni tekst o ovoj pro­ble­ma­ti­ci i
pre­po­ru­ču­jem da ga pro­či­ta­te.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 Impressum

Kompanija Microsoft (Nasdaq «MSFT») osnovana je 1975. godine i jedna je od lidera u pružanju računarskih tehnologija uključujući
softver, usluge i rešenja koji korisnicima i privredi širom sveta olakšavaju otkrivanje svog punog potencijala.
Microsoft u Srbiji počeo je sa radom 2002. godine. Te godine su predstavnici Vlade Republike Srbije potpisali sporazum o strateškoj
saradnji u oblasti IT-ja sa Bilom Gejtsom. Od svog osnivanja do danas, Microsoft u Srbiji ostvario je zavidne rezultate, definišući tako
značajne pomake u razvoju lokalnog IT tržišta. Svesni da je smanjenje stope piraterije jedan od preduslova ulaska Srbije u Evropsku
Uniju, lokalna kancelarija posvetila se kontinuiranom radu na legalizaciji softvera u Srbiji i borbi protiv piraterije. U septembru 2005.
godine, Microsoft je otvorio svoj razvojni centar u Beogradu. Danas, razvojni centar zapošljava više od 150 IT stručnjaka iz čitave
Srbije, od kojih su svi obrazovani u Srbiji. Prosečna starost tima je 28 godina. Zahvaljujući kompaniji Microsoft, svi oni su ostali u Srbiji.
Svi Microsoft projekti razvijeni u Srbiji su priznati od strane kompanije Microsoft i miliona korisnika na globalnom nivou, što dodatno
promoviše Srbiju i ucrtava je kao stratešku tačnu na tehnološkoj mapi sveta.

Internet ogledalo
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću
za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki") Kom­pa­ni­ja Check Po­int Soft­wa­re Tec­hno­
tel/fax: (+381 11) 3771-610 lo­gi­es Ltd, svet­ski li­der u obez­be­đe­nju na
in­ter­ne­tu, obez­be­đu­je kli­jen­ti­ma bes­kom­
Direktor, glavni i odgovorni urednik pro­mi­snu zaš­ti­tu pro­tiv svih vr­sta pret­nji,
Zoran Kovačević sma­nju­je kom­plek­snost bez­bed­no­sti i sni­ža­va
zoran@internetogledalo.com ukup­ne troš­ko­ve vla­sniš­tva. Check Po­int je
pi­o­nir in­du­stri­je sa Fi­re­wall-1 i svo­jom pa­ten­
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika ti­ra­nom sta­te­ful in­spec­tion teh­no­lo­gi­jom.
Vesna Kovačević Da­nas, Check Po­int na­sta­vlja da raz­vi­ja ino­va­
vesna@internetogledalo.com ci­je za­sno­va­ne na Soft­wa­re Bla­de ar­hi­tek­tu­ri,
pru­ža­ju­ći ko­ri­sni­ci­ma flek­si­bil­na i jed­no­stav­na
Video & Editing: Veljko Kovačević re­še­nja ko­ja se mo­gu u pot­pu­no­sti pri­la­go­
veljko.kovacevic@internetogledalo.com đa­va­ti tač­nim i bez­be­do­no­snim po­tre­ba­ma
sva­ke or­ga­ni­za­ci­je.
Naučni savet
Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić,
mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović, dr Vojkan Vasković,
prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković

Saradnici
Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan
Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja
Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović, Aleksandar
Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, Kristina Delač Bit­de­fen­der, tvo­rac ino­va­tiv­nog an­ti­vi­ru­
snog soft­ve­ra, ovla­stio je KEY4S d.o.o. pre-
Kontakt d­u­ze­ća za kon­sal­ting iz obla­sti po­slo­va­nja i
Redakcija: redakcija@internetogledalo.com in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja kao svog no­vog
Marketing: marketing@internetogledalo.com eks­lu­ziv­nog co­un­try part­ne­ra ka­ko bi po­nu­
dio uslu­ge na srp­skom je­zi­ku i pot­pu­no lo­ka­
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
li­zo­va­nu web po­drš­ku, ka­ko kuć­nim ko­ri­sni­ci­
004
INTERNET ogledalo : business &
ma ta­ko i kom­pa­ni­ja­ma iz Sr­bi­je.
technologies magazine / glavni i odgovorni Ovo part­ner­stvo ima za cilj po­bolj­ša­nje pro­
urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .
- Beograd (Gradski park 2) : Internet da­je vo­de­ćih an­ti­vi­ru­snih re­še­nja kom­pa­ni­je
ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27
cm
Bit­de­fen­der u Sr­bi­ji nu­de­ći struč­nu pret­pro­
Dostupno i na:
http://www.ogledalo.rs - Mesečno
daj­nu i teh­nič­ku po­drš­ku ko­ri­sni­ci­ma i po­slov­
COBISS.SR-ID 172229895 nim part­ne­ri­ma kao i uslu­ge u pot­pu­no­sti
pri­la­go­đe­ne lo­kal­nim po­tre­ba­ma.

6
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
 Sadržaj

Dešavanja medijima ili big da­ta i cloud re­še­nji­ma. Či­ni

Na­ci­o­nal­ni por­tal eU­pra­va Sr­bi­je dru­gi
naj­ra­zvi­je­ni­ji u re­gi­o­nu
Stu­di­ja Uje­di­nje­
nih na­ci­ja, či­ji su
re­zul­ta­ti pred­sta­
vlje­ni na RE­SPA re­
gi­o­nal­nom sa­stan­
ku Sr­bi­je, Crne Go­
re, Bo­sne i Her­ce­
go­vi­ne i Al­ba­ni­je,
odr­ža­nom u pe­ri­
o­du od 10. do 12.
ju­na u pro­sto­ri­ja­ma Di­rek­ci­je za elek­tron­sku
upra­vu, po­ka­za­la je da je po in­dek­su raz­vi­
je­no­sti eU­pra­va Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja na dru­gom
me­stu.
se da di­rek­to­ri in­for­ma­tič­kih ode­lje­nja (CIO-i)
kom­pa­ni­ja u Ju­go­i­stoč­noj Eu­ro­pi (SEE) ima­ju
vi­še po­teš­ko­ća sa pre­moš­ća­va­njem ovog ja­
za od nji­ho­vih za­pad­nih ko­le­ga, no ka­ko po­
slov­nu vred­nost re­še­nja ba­zi­ra­nih na Tre­ćoj
plat­for­mi vi­še ni­je mo­gu­će ig­no­ri­sa­ti, pro­na­
la­že­nje re­še­nja za ovaj pro­blem po­sta­je nu­
žnost. Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja pred­sta­vlja
broj­ne iza­zo­ve, ali i mo­guć­no­sti, pa CIO-i tre­
ba da bu­du do­bro upo­zna­ti s obe stra­ne pri­
če. Zol­tan Ko­ma­ro­mi, struč­njak za di­gi­tal­ne
tran­sfor­ma­ci­je iz IDC-a, pru­ža de­talj­ni­ji uvid

Osvrt
Da, to smo mi… nimalo se nismo
promenili u no­vona­sta­lu si­tu­a­ci­ju pro­me­nji­vih po­slov­
nih zah­te­va i pred­la­že na­či­ne ko­je bi IT sek­to­ri
­ tre­ba­lo da usvo­je.

Is­tra­ži­va­nje
IDC Fenomenologija
Dvoj­na stvar­nost di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je
u Ju­go­i­stoč­noj Eu­ro­pi

Kom­pa­ni­ja­ma de­fi­ni­tiv­no ni­je la­ko da odr­ža­

va­ju i raz­vi­ja­ju po­sto­je­će plat­for­me dru­ge ge­
ne­ra­ci­je svog IT si­ste­ma ko­je su osmiš­lje­ne
da oba­vlja­ju spe­ci­fič­ne apli­ka­ci­je va­žne za sa­
mu kom­pa­ni­ju i da isto­vre­me­no in­te­li­gent­
no ula­žu i uvo­de teh­no­lo­gi­je Tre­će plat­for­
me ko­je se ba­zi­ra­ju na mo­bil­no­sti, druš­tve­nim Šta je "konzumerizacija IT-a"?

6
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Mo­bil­na te­le­fo­ni­ja Eric­ka Chic­kow­ski, na­gra­đi­va­na fri­len­ser au­
tor­ka fo­ku­si­ra­na na in­for­ma­ci­o­nu bez­bed­
Mo­bil­ni Shop blog nost, u tek­stu ob­ja­vlje­nom na saj­tu Bit­de­fen­
Koja je raz­li­ka iz­me­đu An­dr­oid i Win­dows de­ra, kom­pa­ni­je ko­ja se pod "za­sta­vom" da­
te­le­fo­na? kij­skog zma­ja bo­ri pro­tiv svih on­li­ne pret­nji,
nu­de­ći po­u­zda­nu zaš­ti­tu i po­je­din­ci­ma i kom­
pa­ni­ja­ma.

Bez­bed­nost i zaš­ti­ta
Pro­me­na pri­stu­pa Virtuelizacija
Pet mi­to­va o bez­bed­no­sti in­du­strij­skih kon­
trol­nih si­ste­ma Ci­sco Uni­fied Com­pu­ting Si­stem
Mo­der­ni­za­ci­ja da­ta cen­tra bez gla­vo­bo­lje
I po­red po­ve­ća­ne sve­sti o saj­ber na­pa­di­ma na
in­du­strij­ske kon­trol­ne si­ste­me mno­gi bez­bed­no­
sni IT mo­de­li se i da­lje pri­dr­ža­va­ju za­sta­re­log ve­
ro­va­nja da je fi­zič­ka izo­la­ci­ja si­ste­ma kao me­tod
zaš­ti­te sa­svim do­volj­na. Me­đu­tim, to ni­je isti­na. Is­tra­ži­va­nje
U na­stav­ku je opi­sa­no pet naj­češ­ćih mi­to­va o in­ IDC
du­strij­skim kon­trol­nim si­ste­mi­ma, ko­ji su i da­lje Eks­plo­ziv­na po­tr­oš­nja na In­ter­net stva­ri...
pri­sut­ni u broj­nim kom­pa­ni­ja­ma. Ta­ko­đe, ob­jaš­
nje­no je zbog če­ga tra­di­ci­o­nal­ni pri­stup saj­ber
bez­bed­no­sti, ko­ji se osla­nja na fi­zič­ku i va­zduš­nu
izo­lo­va­nost, vi­še ni­je do­vo­ljan da bi bi­li zaš­ti­će­ni
in­du­strij­ski si­ste­mi. Big Da­ta
Na­či­ni (zlo)upo­tre­be
Check Po­in­t
Kri­tič­na in­fra­struk­tu­ra je u opa­sno­sti!

Upo­zo­ra­va­ju struč­nja­ci kom­pa­ni­je Check Po­int,

jed­nog od svet­skih li­de­ra u obla­sti zaš­ti­te...

Bit­de­fen­der
Tran­spa­rent­nost za bo­lju cloud bez­bed­nost Pri­me­ri ko­ji pla­še

Pro­ble­mi cloud bez­bed­no­sti po­či­nju da se re­

ša­va­ju od ka­ko bez­bed­no­sna teh­no­lo­gi­ja i
prak­se upra­vlja­nja ri­zi­kom sa­zre­va­ju u cloud i
vir­tu­e­li­zo­va­nim okru­že­nji­ma. Ali po­sto­ji jed­na Stu­di­ja slu­ča­ja
sit­na ba­ri­je­ra ko­ja ne­će mo­ći da bu­de uklo­nje­
na ako cloud pro­vaj­de­ri ne bu­du pro­ak­tiv­ni­ji u Next Ge­ne­ra­tion Sports Net­work - NGSN
nje­nom ru­še­nju: tran­spa­rent­nost – upo­zorava Evo­lu­ci­ja u gle­da­nju fud­bal­skih me­če­va

7
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Dešavanja
Izbor

Na­ci­o­nal­ni por­tal
eU­pra­va Sr­bi­je
dru­gi naj­ra­zvi­je­ni­ji u re­gi­o­nu

Stu­di­ja Uje­di­nje­nih na­ci­ja, či­ji su re­zul­ta­ti pred­sta­vlje­ni na RE­SPA re­gi­

o­nal­nom sa­stan­ku, Sr­bi­je, Ce­ne Go­re, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Al­ba­ni­je,
odr­ža­nom u pe­ri­o­du od 10. do 12. ju­na u pro­sto­ri­ja­ma Di­rek­ci­je za
elek­tron­sku upra­vu, po­ka­za­la je da je po in­dek­su raz­vi­je­no­sti eU­pra­va
Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja na dru­gom me­stu.

N
a pr ­vom me­stu, od­no­
sno sa naj­vi­šim in­dek­som
raz­vi­je­no­sti na­ci­o­nal­nog
por­ta­la u re­gi­o­nu od 0,6346, na­la­zi
se Cr­na Go­ra. Sr­bi­ja je sa neš­to ma­
njim in­dek­som od 0,5472 za­u­ze­la
dru­go me­sto, dok se iza nje na­la­ze
Al­ba­ni­ja i BiH sa sto­pom raz­vo­ja od
0,5046, od­no­sno 0,4707.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 "Stra­te­gi­ja eU­pra­ve za pe­riod od cionalnu eU­pra­vu sva­ke ze­mlje. Mi­ Srbije, a snala­že­nje je la­ko i pri­la­go­
2015. do 2018. go­di­ne pod­ra­zu­me­va lion re­gi­stro­va­nih vo­zi­la pre­ko na­ đe­no lju­di­ma sa osnov­nim po­zna­va­
raz­voj i im­ple­men­ta­ci­ju ve­li­kog bro­ šeg por­ta­la go­vo­ri da gra­đa­ni ima­ju njem ra­da na ra­ču­na­ru.
ja no­vih uslu­ga. Kroz ne­ko­li­ko da­na po­tre­bu za kva­li­tet­nim na­ci­o­nal­nim RE­SPA je me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­
gra­đa­ni će mo­ći da ve­žba­ju i po­la­žu on­l i­n e ser ­v i­s om. Na na­m a je da ci­ja, osno­va­na sa ci­ljem ja­ča­nja re­
te­o­rij­ski deo vo­zač­kog is­pi­ta pre­ko obez­be­di­mo za­kon­ski okvir za nje­ gi­o­nal­ne sa­rad­nje u obla­sti jav­ne
na­šeg por­ta­la. Ta­ko­đe, bi­će u pri­li­ci go­vo funk­ci­o­ni­sa­nje", do­dao je Sto­ upra­ve na Za­pad­nom Bal­ka­nu. Na
i da pro­ve­re svo­ja du­go­va­nja pre­ma ja­no­vić. re­gi­o­nal­nom sa­stan­ku ove or­ga­ni­
Po­re­skoj upra­vi. In­ten­ziv­
no ra­di­mo i na raz­vo­ju
uslu­ge za on­li­ne do­bi­ja­ Hr­vat­ski no­vi­na­ri po­hva­li­li rad Na­ci­o­nal­nog por­ta­la
nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le, eU­pra­va Sr­bi­je
što će jed­nu od do sa­da
naj­kom­pli­ko­va­ni­jih pro­ No­vi­na­ri hr­vat­skog por­ta­la "Ju­tar­nji" ne­dav­no su oš­tro kri­ti­ko­va­li rad eU­
ce­du­ra uči­ni­ti la­god­nom", pra­ve u svo­joj ze­mlji. Oni su na­pi­sa­li da je pri­ba­vlja­nje elek­tron­skog ser­ti­fi­
iz­ja­vio je na otva­ra­nju sa­ ka­ta i či­ta­ča kar­ti­ca za pri­stup nji­ho­vom na­ci­on­ al­nom por­ta­lu pre­skup i da
stan­ka Du­šan Sto­ja­no­vić, za uz­vrat nu­di sa­mo jed­nu uslu­gu. Kao pri­mer funk­ci­o­nal­ne eU­pra­ve na­ve­li
di­rek­tor Di­rek­ci­je za elek­ su upra­vo Sr­bi­ju, sa vi­še od 214 on­li­ne uslu­ga.
tron­sku upra­vu.
On je is­ta­kao da se u
na­red­nom pe­ri­o­du oče­ku­je i do­no­ Na­ci­o­nal­ni por­tal eU­pra­va se na­ za­ci­je, odr­ža­nom u Be­o­gra­du, pred­
še­nje Za­ko­na o elek­tron­skoj upra­vi, la­zi na adre­si  www.eu­pra­va.go­v.rs­. sta­vlje­na je stra­te­gi­ja raz­vo­ja eU­pra­
kao i Za­ko­na o je­din­stve­nom re­gi­ Tre­nut­no bro­ji vi­še od 260.000 ko­ ve Sr­bi­je od 2015. do 2018. go­di­ne.
stru gra­đa­na. ri­sni­ka ko­ji na ras­po­la­ga­nju ima­ju Go­sti su bili pri­pad­ni­ci de­le­ga­ci­ja iz
"Do­bar za­kon­ski osnov je naj­bit­ oko 300 uslu­ga. Pri­stup por­ta­lu je Cr­ne Go­re, Al­ba­ni­je i Bo­sne i Her­ce­
ni­ji pred­u­slov za mo­der­nu i funk­ bes­pla­tan i otvo­ren za sve gra­đa­ne go­vi­ne. Io

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

Osvrt

Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com

Da, to smo mi…

nima­lo se ni­smo pro­me­ni­li

Ve­ro­vat­no ni­ste pu­no raz­miš­lja­li o to­me ko­li­ko je vaš do­men bez­be­dan. Ni­ste je­di­ni, na ža­lost.
Mno­ge fir­me, na­ro­či­to one ma­nje, ne za­la­ze u suš­ti­nu ove pro­ble­ma­ti­ke. Ve­će kom­pa­ni­je ipak
ozbilj­ni­je pri­la­ze ovoj stva­ri, ma­da se i kod njih mo­gu pro­na­ći zna­čaj­ni pro­pu­sti i ne­lo­gič­no­sti.

ne­mi­nov­nih pro­me­na na pu­tu tran­zi­

ci­je iz sta­rog oflajn sve­ta u svet za­sno­
van na di­gi­tal­noj eko­no­mi­ji.

La­ko­mi­sle­nost i neo­prez

Ne­ka­ko je u na­šoj pri­ro­di da za sve

bez­bed­no­sne pro­pu­ste kri­vi­mo dru­
ge. Bi­lo kao kon­zu­men­ti In­ter­ne­ta ili
vla­sni­ci do­me­na. Uvek je ne­ko dru­gi
za sve kriv. Mno­go je raz­lo­ga za ta­
kvo po­na­ša­nje, ali je u osno­vi sve­ga
uvek ili na­še ne­zna­nje ili alj­ka­vost ili
po­vrš­nost. Ka­da nam stig­ne sum­nji­
vi mejl u ko­me nas "na­ša ban­ka" po­
zi­va da pro­me­ni­mo pas­sword, pre­če­

M
e­đu­tim, ne že­lim ov­de
da pi­šem o teh­nič­kom
aspek­tu bez­bed­no­sti do­
me­na; osta­vi­ću to za sle­de­ću pri­li­ku.
Vi­še bih že­leo da se osvr­nem na na­čin sto uopšte ne pa­zi­mo na to ko­ji do­
na ko­ji se uklju­ču­je­mo u no­vo do­ba i men fi­gu­ri­ra u mejl adre­si i da li ne­ko
ka­ko se od­no­si­mo pre­ma no­vo­na­sta­ u stva­ri ho­će da nas od­ve­de na pod­
lim vred­no­sti­ma ko­je se ja­vlja­ju usled met­nu­tu stra­nu kroz klasi­čan "fišing".

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

Ola­ko pre­la­zi­mo pre­ko to­ga što su
nam an­ti­vi­ru­sni si­ste­mi ne­a­žu­ri­ra­ni ili
čak is­klju­če­ni (…ner­vi­ra me, uspo­ra­
va mi ra­ču­nar…). Ne uklju­či­ti Fi­re­wall je
isto što i osta­vi­ti ši­rom otvo­re­na vra­ta
od sta­na i oti­ći u grad. Vaš ver­ni ču­var
pas-an­ti­vi­rus se ta­da pre­tva­ra u mač­
ku ko­ja ka­da spa­zi pro­val­ni­ka po­beg­
ne gla­vom bez ob­zi­ra. Mno­go pu­ta ne
pa­zi­mo, ka­da od­la­zi­mo u veb šo­ping,
gde, ka­ko i ko­me osta­vlja­mo na­ziv i
broj kar­ti­ce. Ne­do­sta­tak jed­nog je­di­
nog slo­va "s" u adre­snom po­lju ne­kog
"webs­ho­pa" (ni­je sve­jed­no da li je http
ili https) mo­že nas koš­ta­ti br­zog pra­
žnje­nja ra­ču­na. Na­rav­no da će­mo re­ći
da je ne­ko dru­gi kriv za to. Ma da! Pri­
me­ra za ta­kve glu­po­sti je ne­do­pu­sti­
vo mno­go.
Raz­voj teh­no­lo­gi­je se od­vi­ja sve­tlo­
snom br­zi­nom, a ta či­nje­ni­ca utiče na
to da je pra­će­nje tih pro­me­na uve­li­ko
ote­ža­no i da uglav­nom, što zbog ne­
zna­nja što zbog le­njo­sti da neš­to vi­
še na­u­či­mo, ni­smo sprem­ni da se su­
prot­sta­vi­mo na­je­zdi sve bes­kru­pu­lo­
zni­jih pre­va­ra na In­ter­ner­tu od stra­ne
kri­mi­na­la­ca ko­ji bi da na lak na­čin za­
ra­de ili, u mno­go slu­ča­je­va, da sa­mo
na­pa­ko­ste i na­ne­su šte­tu svo­jim žr­
tva­ma. Da po­ka­žu svo­ju teh­no­loš­ku
su­per­i­or­nost. Oni su kao po pra­vi­lu
uvek za ko­rak is­pred onih ko­ji tre­ba
da bri­nu o bez­bed­no­sti. A mi im u to­
me sve­srd­no po­ma­že­mo svo­jim ne­
ma­rom i po­vrš­noš­ću.
Zaš­ti­ta di­gi­tal­ne imo­vi­ne
Ne­do­volj­no raz­vi­je­na svest, na­ro­
či­to u ma­lim i sred­njim fir­ma­ma, o
zna­ča­ju bez­bed­no­sti i ču­va­nju svog
do­me­na i nje­go­ve stvar­ne vred­no­sti
i da­lje pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem za
di­gi­tal­nu eko­no­mi­ju. Sti­če se uti­sak
da ne­ma­mo poj­ma ko­ja je stvar­na
vred­nost ono­ga što ima­mo u di­gi­
tal­nom sve­tu. Sprem­ni smo, na pri­
mer, da tra­ži­mo per­fek­ci­ju ka­da gra­
di­mo obje­kat u ko­ji će­mo da sme­
sti­mo svoj po­slov­ni pro­stor. Bi­ra­mo
naj­kva­li­tet­ni­ji i naj­sku­plji ma­te­ri­jal
(oba­ve­zno ita­li­jan­ski mer­mer, mo­li­ću
le­po), uno­si­mo ko­žne fo­te­lje i de­be­
le te­pi­he. Opre­ma­mo ga sli­ka­ma na
plat­nu umet­ni­ka za ko­je ni­kad ni­smo
ču­li, ku­pu­je­mo luk­su­zne au­to­mo­bi­
le ka­ko bi­smo upot­pu­ni­li imidž fir­
me, a sa dru­ge stra­ne tra­ži­mo naj­jef­
ti­ni­ji ho­sting i re­gi­stru­je­mo do­me­ne
kod stra­nih re­gi­sta­ra sa ko­ji­ma, ka­da
is­kr­snu pro­ble­mi i ka­da shva­ti­mo šta
nam se de­si­lo, teš­ko da mo­že­mo da
se raz­u­me­mo, jer nam je ne­ko na­pu­
nio gla­vu da su oni "svet­ski", pa ho­
će­mo i mi da bu­de­mo to isto.
Da li smo i ko­li­ko sprem­ni da se u
no­vim okol­no­sti­ma po­na­ša­mo od­
go­vor­no pre­ma svo­joj imo­vi­ni, po­
go­to­vo di­gi­tal­noj? Da po­ve­de­mo ra­
ču­na o to­me ko­me je po­ve­ra­va­mo
na ču­va­nje i upra­vlja­nje, ka­ko bri­ne­
mo o njoj i ka­ko se od­no­si­mo pre­
ma či­nje­ni­ci da su bez­bed­nost in­ter­
net do­me­na i saj­ta, nje­go­vo re­dov­
no odr­ža­va­nje i do­bra di­gi­tal­na stra­
te­gi­ja, ključ za us­peš­no po­slo­va­nje u
sa­daš­njim okol­no­sti­ma.
S dru­ge stra­ne, kre­zu­bi đa­vo ofla­
jn sve­ta nas još uvek dr­ži u bu­ka­gi­
ja­ma, ne do­zvo­lja­va­ju­ći nam da pro­
me­ni­mo sop­stve­ni mind­set i iš­ču­pa­
mo se iz pa­kla iz ko­ga od­je­ku­je tur­
bo­folk i šuš­ka­ju evri­ći.
Pri­mer iz ži­vo­ta
- Gde da na­đem jef­tin ho­sting i ne­
ki jef­tin do­men? – upi­tao me je te­le­fo­
nom vla­snik pred­u­ze­ća, ko­ji ima ozbilj­
ne aspi­ra­ci­je za raz­voj svoje fir­me, po­
sle du­žeg pred­sta­vlja­nja ono­ga či­me
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
se sve ba­vi, šta sve ima i šta sve pla­ni­
ra u svom bi­zni­su. A po nje­go­voj pri­
či shva­tam da ima za­i­sta mno­go to­ga.
- Ko­me da se obra­tim da mi re­gi­
stru­je do­men i sre­di sve to, jer ja ne­
mam vre­me­na za ta­kve stva­ri? - na­
sta­vio je svo­ju pri­ču.
Po­ku­šao sam da mu ob­ja­snim da je
to što tra­ži, "ta jef­ti­na op­ci­ja", u stva­
ri ve­o­ma lo­ša ide­ja či­ja je ce­na, po­ka­
za­lo je to is­ku­stvo mno­gih, če­sto ve­ća
ne­go što bi tre­ba­lo da bu­de. Na­veo
sam mu ne­ko­li­ko pri­me­ra šta sve mo­
že da mu se de­si ako ne vo­di ra­ču­na
o to­me ko­me po­ve­ra­va re­gi­stra­ci­ju
do­me­na, ho­sting, iz­ra­du saj­ta… i ako
pa­met­no ne oda­be­re na ko­ji na­čin će
se po­ja­vi­ti na on­lajn tr­žiš­tu.
- Čo­ve­če, zaš­to je bit­no da sve što
je di­gi­tal­no bu­de jef­ti­no?! - sko­ro da
sam pla­nuo.
Ako je u po­slov­ni pro­stor, u ko­ji će
da uđe ne­ko­li­ko lju­di dnev­no, i u sve
osta­lo to­li­ko ulo­že­no, zbog če­ga on­
da jef­ti­ni ho­sting i ne­ki bog-te-pi­
ta ko­ji do­men, na ko­me tre­ba da iz­
gra­di­te on­lajn re­pu­ta­ci­ju, a ko­ji mo­
že da sru­ši sva­ki kli­nac ko­me se ne
bu­de svi­de­la fo­to­gra­fi­ja ka­ko te­le­fo­
ni­ra­te u va­šoj no­voj kan­ce­la­ri­ji?! Zar
ne mi­sli­te da vam tre­ba ozbilj­no me­
sto u di­gi­tal­nom sve­tu, sa na­ci­o­nal­
nim do­me­nom ko­ji vam da­je vaš di­
gi­tal­ni iden­ti­tet, pre­ko ko­ga će la­ko
do­ći do vas i po ko­me će vas pre­po­
zna­va­ti sto­ti­ne i hi­lja­de va­ših po­ten­
ci­jal­nih ku­pa­ca ko­ji bu­du pre­gle­da­
li po­nu­de i uslu­ge ko­je nu­di­te pre­ko
va­šeg pro­fe­si­o­nal­no ura­đe­nog i zaš­
ti­će­nog saj­ta?
Znao sam da će po­če­ti ozbilj­no da
raz­miš­lja o sve­mu. Ja­vio se već su­tra­
dan.
- Re­ko­ste da ima­te spi­sak re­gi­sta­
ra na­ci­o­nal­nog do­me­na… i zna­te li
ne­ki do­bar ho­sting…? Io
Is­t ra­ž i­va­n je
IDC

Dvoj­na stvar­nost
di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je
u Ju­go­is­ toč­noj Ev­ro­pi

Kom­pa­ni­ja­ma de­fi­ni­tiv­no ni­je la­ko da odr­ža­va­ju i raz­vi­ja­ju po­sto­je­će plat­for­me dru­ge ge­ne­ra­ci­je
svog IT si­ste­ma ko­je su osmiš­lje­ne da oba­vlja­ju spe­ci­fič­ne apli­ka­ci­je va­žne za sa­mu kom­pa­ni­
ju i da isto­vre­me­no in­te­li­gent­no ula­žu i uvo­de teh­no­lo­gi­je Tre­će plat­for­me ko­je se ba­zi­ra­ju na
mo­bil­no­sti, druš­tve­nim me­di­ji­ma ili big da­ta i cloud re­še­nji­ma. Či­ni se da di­rek­to­ri in­for­ma­tič­kih
ode­lje­nja (CIO-i) kom­pa­ni­ja u Ju­go­i­stoč­noj Ev­ro­pi (SEE) ima­ju vi­še po­teš­ko­ća sa pre­moš­ća­va­njem
ovog ja­za od nji­ho­vih za­pad­nih ko­le­ga, no ka­ko po­slov­nu vred­nost re­še­nja ba­zi­ra­nih na Tre­ćoj
plat­for­mi vi­še ni­je mo­gu­će ig­no­ri­sa­ti, pro­na­la­že­nje re­še­nja za ovaj pro­blem po­sta­je nu­žnost. Di­gi­
tal­na tran­sfor­ma­ci­ja pred­sta­vlja broj­ne iza­zo­ve ali i mo­guć­no­sti, pa CIO-i tre­ba da bu­du do­bro
upo­zna­ti s obe stra­ne pri­če. Zol­tan Ko­ma­ro­mi, struč­njak za di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je iz IDC-a,
pru­ža de­talj­ni­ji uvid u no­vo­na­sta­lu si­tu­a­ci­ju pro­me­nji­vih po­slov­nih zah­te­va i pred­la­že na­či­ne ko­je
bi IT sek­to­ri tre­ba­lo da usvo­je.

B
aš kao i u dru­gim de­lo­vi­ma
Eu­ro­pe, po­slov­na oče­ki­va­
nja ve­za­na za IT su u po­ra­
stu i u Ju­go­i­stoč­noj Ev­ro­pi. U skla­du
s tim, CIO-i i ru­ko­vo­di­o­ci IT ode­lje­ od IT-a se sve vi­še oče­ku­je po­drš­
nja do­bi­li su no­ve za­dat­ke; osim tra­ ka u di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji pre-
di­ci­o­nal­ne funk­ci­je una­pre­đe­nja po­ d­u­ze­ća. To iz­me­đu osta­log uklju­ču­
slov­nih pro­ce­sa i efi­ka­sno­sti rad­ni­ka, je efi­ka­sni­ji da­ta mi­ning, ka­ko bi se

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

poveća­la po­slov­na vred­nost kom­
pa­ni­je, i još bli­ski­ju sa­rad­nju s po­
slov­nim ode­lje­nji­ma da bi se po­sti­gli
stra­teš­ki ci­lje­vi kao što su po­ve­ća­nje
ope­ra­tiv­ne agil­no­sti, po­bolj­ša­nje za­
do­volj­stva ko­ri­sni­ka i po­ve­ća­nje pri­
ho­da kom­pa­ni­je.
Ulaganja u Drugu platformu
Ne­d av­n o IDC-evo is­t ra­ž i­va­n je
spro­ve­de­no me­đu CIO-ima ve­li­kih
pred­u­ze­ća u SEE re­gi­o­nu je po­ka­
za­lo da su raz­v oj re­š e­n ja ba­z i­r a­
nih na Dru­goj plat­for­mi (npr. kon­
so­li­da­ci­ja da­ta cen­ta­ra i vir­tu­a­li­za­
ci­ja) kao i na­do­grad­nja in­fra­struk­
tu­re još uvi­j ek vr­l o vi­s o­ko na li­s ti
pri­o­ri­te­ta. No, ka­ko su ula­ga­nja u
ta pod­ruč­ja sma­nje­na, od­lo­že­na ili
čak ot­ka­za­na to­kom go­di­na krize,
mno­g e kom­pa­n i­je su su­o ­č e­n e sa
za­s ta­re­lim si­s te­m i­m a ko­ji se nu­
žno mo­r a­ju za­m e­n i­t i ili ažu­r i­r a­t i
ka­ko bi se po­ve­ća­la IT efi­ka­snost,
a sa­mim tim i efi­ka­snost po­slov­nih
pro­c e­s a. Uz to, kom­pa­n i­je u SEE
re­g i­o ­n u ta­ko­đ e tre­ba da uhva­t e
ko­rak sa za­ka­sne­lim ula­ga­nji­ma u
pod­ruč­ja kao što su ba­ze po­da­ta­ka
i nji­ho­vo po­hra­nji­va­nje (da­ta­wa­re­
ho­u­sing), te ERP i CRM re­še­nja.
Značaj Treće platforme
Ia­ko su ula­ga­nja u Dru­gu plat­for­
mu na ovom pod­ruč­ju i da­lje nu­
žnost, CIO-i ne sme­ju da ig­no­ri­šu
glo­bal­ne tren­do­ve Tre­će plat­for­me
ko­ji uzi­ma­ju ma­ha i u Ju­go­i­stoč­noj
Evro­pi. Po­slo­va­nje u obla­ku, mo­
bil­nost, In­ter­net stva­ri (IoT) kao i
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
napred­na ana­li­ti­ka i big da­ta re­še­
nja proš­li su svo­ju "hype" fa­zu i sa­
da pred­sta­vlja­ju ozbilj­nu mo­guć­nost
za kom­pe­ti­tiv­nu pred­nost, ne sa­mo
za ino­va­to­re već i za ra­ne usvo­ji­te­lje
no­vih tren­do­va, ka­ko u jav­nim ta­ko
i u pri­vat­nim pred­u­ze­ći­ma. Sto­ga su
CIO-i u SEE re­gi­o­nu su­o­če­ni s dvoj­
nom stvar­noš­ću: nu­žnost da­ljeg (p)
odr­ža­va­nja po­sto­je­ćih teh­no­loš­kih
re­še­nja Dru­ge plat­for­me, ko­ja slu­že
za odr­ža­va­nje te­ku­ćeg po­slo­va­nja i
te­melj­nih pro­ce­sa, a sve to ra­me uz
ra­me s no­vom stvar­noš­ću kon­ku­
rent­skih pred­no­sti ko­je omo­gu­ća­
va­ju tran­sfo­r­ma­tiv­na re­še­nja Tre­će
plat­for­me.
Tri razloga za borbu
Sa ova­kvom si­tu­a­ci­jom ru­ko­vodioci
IT ode­lje­nja u ovom de­lu Ev­ro­pe
mo­ra­ju se što pre uhva­ti­ti u koš­tac i
to iz (bar) tri raz­lo­ga.

1. CIO mo­ra da pre­tvo­ri iza­zov

u pri­li­ku
Re­zul­ta­ti IDC-evog is­tra­ži­va­nja
o po­lo­ža­ju CIO-a i IT ode­lje­nja u
kom­pa­ni­ja­ma po­ka­zu­ju da sva­ka
dru­ga kom­pa­ni­ja u sred­njoj i is­toč­
noj Ev­ro­pi po­sma­tra IT kao tro­šak,
a ne kao va­žan ele­ment ko­ji kom­
pa­ni­ji omo­gu­ća­va us­peš­no po­slo­
va­nje, baš kao što to či­ne kla­sič­ni
po­slov­ni sek­to­ri, mar­ke­ting ili sek­
tor pro­da­je.
Jed­na od ključ­nih stva­ri ko­ju tre­
ba pro­me­ni­ti ka­ko bi se olak­ša­la di­
gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja je upra­vo sa­
ma ulo­ga CIO-a u kom­pa­ni­ji. U 54%
ve­li­kih kom­pa­ni­ja u sred­njoj i is­toč­
noj Eu­ro­pi CIO ni­je član upra­ve, a
u 41 % kom­pa­ni­ja in­ve­sti­cij­ske od­
lu­ke ve­za­ne za IT mo­gu do­no­si­ti
uglav­nom sa­mo iz­vrš­ni di­rek­to­ri, fi­
nan­sij­ski di­rek­to­ri i CIO-i. Bez član­
stva u upra­vi i pri­stu­pa ve­ćim gru­
pa­ma do­no­si­la­ca od­lu­ka, CIO-ima
će bi­ti vr­lo teš­ko da odr­ža­va­ju bli­
sku sa­rad­nju s po­slov­nim ode­lje­nji­
ma, a to je neo­p­hod­no ka­ko bi se
svi re­le­vant­ni učesnici unu­tar or­ga­
ni­za­ci­je edu­ko­va­li o po­slov­noj re­
le­vant­no­sti teh­no­loš­kih tren­do­va,
pred­no­sti­ma i mo­guć­no­sti­ma no­
vih re­še­nja i o po­tre­bi za di­gi­tal­
nom ino­va­tiv­noš­ću. Ta­kve kom­pa­ IT-u. Ako se CIO-ima ko­ji ni­su čla­ 2. Ogra­ni­če­na fi­nan­sij­ska
ni­je obič­no kon­cen­tri­šu IT ula­ga­ no­vi upra­vih od­bo­ra ne odo­bri for­ sred­stva za na­pre­dan IT
nja na kla­sič­na, usta­lje­na re­še­nja mal­na ulo­ga u ko­joj će mo­ći save­ Dru­gi iza­zov za CIO-e u SEE re­
či­me pro­puš­ta­ju pri­li­ke ko­je bi mo­ to­va­ti i edu­ko­va­ti po­slov­na ode­lje­ gionu le­ži u ogra­ni­če­nim fi­nan­sij­
gle na­sta­ti iz ra­nog usva­ja­nja no­vih nja o pred­no­sti­ma ko­je pru­ža Tre­ća skim re­sur­si­ma do­stup­nim za mo­
teh­no­lo­gi­ja. Me­đu­tim, Tre­ća plat­ plat­for­ma, tre­ba­lo bi po­seg­nu­ti za der­ni­za­ci­ju IT-a i usva­ja­nje ino­va­tiv­
for­ma nu­di je­din­stve­nu pri­li­ku CIO- ne­for­mal­ni­jim ka­na­li­ma ko­mu­ni­ka­ nih re­še­nja, kao što su po­slov­na mo­
ima da po­bolj­ša­ju svoj po­lo­žaj, bez ci­je ko­ji po­sto­je u sva­koj kom­pa­ni­ bil­nost ili big da­ta re­še­nja. IDC-evo
ob­zi­ra na pre­o­vla­da­va­ju­ći stav unu­ ji ka­ko bi uka­zi­va­li na zna­čaj tih re­ is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da 39 % SEE
tar in­du­stri­je ili or­ga­ni­za­ci­je pre­ma še­nja. or­ga­ni­za­ci­ja tre­nut­no ima ta­ko­zvani

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164


"ke­ep the lights on" pri­stup ula­ga­
nji­ma, pri če­mu se sred­stva alo­ci­
ra­ju sa­mo na one naj­nu­žni­je stav­
ke za funk­ci­o­ni­ra­nje po­slo­va­nja ili na
one na­do­grad­nje si­ste­ma ko­je se vi­
še ne mo­gu od­la­ga­ti. Tek 21 % is­pi­
ta­ni­ka tvr­di ka­ko su u po­zi­ci­ji po­kre­
ta­nja du­go­roč­nog, stra­teš­kog ula­ga­
nja u IT. No­ve in­ve­sti­ci­je ko­je bi mo­
gle omo­gu­ći­ti usva­ja­nje ino­va­tiv­nih
re­še­nja či­ne sa­mo 19 % go­diš­njih IT
bu­dže­ta - u po­re­đe­nju sa 58 % onih
ko­je su posve­će­ne odr­ža­va­nju po­
sto­je­ćih IT si­ste­ma.
Ka­ko u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji CIO mo­že
da za­do­vo­lji po­tre­bu za ula­ga­nji­ma u
obe plat­for­me, po­seb­no u Tre­ću plat­
for­mu ka­da za nju ima tek de­lić po­
treb­nih sred­sta­va? Po­sto­ji ne­ko­li­ko
mo­guć­no­sti pri­stu­pa tom pro­blemu.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Kao pr­vo, stva­ra­nje ma­lih in­ku­ba­to­
ra sa sred­stvi­ma za eks­pe­ri­men­ti­ra­
nje s no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma, na­kon
če­ga se mo­že de­mon­stri­ra­ti br­zi po­
vrat ula­ga­nja. Dru­ga mo­guć­nost je
uklju­či­va­nje naj­sa­vre­me­ni­jih teh­no­
loš­kih mo­du­la u ve­će pro­jek­te ba­zi­
ra­ne na Dru­goj plat­for­mi i odvo­je­
no pra­će­nje nji­ho­vog do­pri­no­sa po­
slov­nim re­zul­ta­ti­ma. Ko­nač­no, od­
luč­ni i od­va­žni CIO-i mo­gu tra­ži­ti
sred­stva iz raz­li­či­tih po­slov­nih li­ni­
ja ko­je u ve­ći­ni slu­ča­je­va uz vla­sti­ti
odo­bre­ni IT pro­ra­čun ima­ju i do­dat­
na sred­stva.
3. Usva­ja­nje i tem­pi­ra­nje no­vih
IT re­še­nja
Upr­kos sve sna­žni­jem usva­ja­nju
re­še­nja Tre­će plat­for­me na glo­bal­
nom ni­vou, vr­lo je teš­ko zna­ti ka­da
je ide­al­no vre­me za usva­ja­nje no­ve
teh­no­lo­gi­je, po­go­to­vo na tr­žiš­ti­ma
ko­ja ge­ne­ral­no ka­sne s ta­kvim usva­
ja­nji­ma, kao što je SEE re­gion. CIO-i
mo­ra­ju da bu­du u sta­nju da pro­ce­
ne per­ci­pi­ra­ni ni­vo zre­lo­sti od­re­đe­ne
teh­no­lo­gi­je i nje­nu po­slov­nu vred­
nost u od­no­su na tra­ja­nje ROI, ni­vo
upli­va od stra­ne upra­vljač­kog te­la i
dru­ge "či­ni­o­ce oko­li­ne" po­put osve­
ža­va­nja po­slov­nog ci­klu­sa, tre­nut­nih
zah­te­va tr­žiš­ta i dr. Uz sve to, CIO-i
mo­ra­ju da pa­ze šta kon­ku­ren­ci­ja ra­di
po pi­ta­nju usva­ja­nja no­vih teh­no­lo­
gi­ja, ka­ko zbog svo­jih kom­pa­ni­ja, ta­
ko i zbog per­cep­ci­je ključ­nih uče­sni­
ka i sa­mog tr­žiš­ta.
IDC-evo is­tra­ži­va­nje po­ka­zu­je da će
CIO-i naj­lak­še po­sti­ći ostva­re­nje svo­
jih zah­te­va unu­tar or­ga­ni­za­ci­je pred­
sta­vlja­njem pred­no­sti ko­je pru­ža­ju po­
slov­na in­te­li­gen­ci­ja i big da­ta re­še­nja,
po­slov­na mo­bil­nost, au­to­ma­ti­za­ci­ja
da­ta cen­ta­ra i vir­tu­a­li­za­ci­ja, te pri­vat­na
ili jav­na cloud re­še­nja. Io
Fe­n o­m e­n o­lo­g i­ja

Tekst pre­u­zet sa IT Ex­clu­si­ve New­sa

In­ter­net ogle­da­la

Šta je "kon­zu­me­ri­za­ci­ja
IT-a"?

Od­la­zak u kan­ce­la­ri­ju je ne­ka­da bio uz­bu­dljiv, ta­mo je po­sto­ja­la br­za in­ter­net

ko­nek­ci­ja, no­vi bren­di­ra­ni lap­top ko­ji ni­ste mo­gli se­bi pri­uš­ti­ti kod ku­će i obi­lje vre­
me­na za uči­ta­va­nje sle­de­će veb stra­ni­ce...

K
on­zu­me­ri­za­ci­ja IT-a je uzro­
ko­va­na ši­ro­kom do­stup­noš­
ću kao i ve­ćom pri­stu­pač­
noš­ću teh­no­lo­gi­ja vi­so­kih per­for­
man­si u ob­li­ku pa­met­nih te­le­fo­na,
ta­ble­ta i lap­to­po­va, i ko­nek­tiv­noš­
ću u ob­li­ku 3G i 4G kao što je bro­
ad­band. To ni­je ima­lo uti­caj sa­mo na
na­čin na ko­ji igra­mo igri­ce ili gle­da­
mo fil­mo­ve u slo­bod­no vre­me, ne­go
je ta­ko­đe uti­ca­lo na pred­u­ze­ća IT in­
du­stri­je. Ve­om­ a du­go vre­me­na kan­
ce­la­rij­sko IT okru­že­nje je bi­lo mi­lja­
ma is­pred ono­ga što su lju­di mo­
gli se­bi da pri­uš­te u svo­jim do­mo­
vi­ma, ali je ko­mo­di­fi­ka­ci­ja In­ter­ne­ta
to pro­me­ni­la. Ka­ko su pro­iz­vo­di po­
sta­li ši­re do­stup­ni, pro­se­čan ko­ri­snik
je po­čeo da ima pot­pu­nu kan­ce­la­rij­
sku po­stav­ku kod ku­će. In­ter­net ko­
nek­ci­ja je ta­ko­đe bi­la jed­na­ko do­
bra, ako ne i bo­lja od one do­stup­
ne u ofi­su.
Ka­da se ovaj po­mak po­ja­vio, pre-
d­u­ze­ća su se od­jed­nom naš­la pod
pri­ti­skom svo­jih za­po­sle­nih da is­pu­ne
stan­dar­de IT-a ko­je su oni bi­li u sta­
nju da ostva­re van kan­ce­la­ri­je. Ka­ko
se no­ve teh­no­lo­gi­je sa­da raz­vi­ja­ju u
ko­ri­snič­kom pro­sto­ru, a ne sa­mo u IT
sek­to­ru pred­u­ze­ća, kom­pa­ni­je tre­ba
da raz­miš­lja­ju o to­me ka­ko će na njih
uti­ca­ti i ka­kve ko­ri­sti mo­gu da iz­vu­ku
od te no­ve teh­no­loš­ke po­bu­ne.
Kon­zu­me­ri­za­ci­ja IT-a
u ve­li­kim pred­u­ze­ći­ma
IDG En­ter­pri­se’s stu­di­ja "Kon­zu­
me­ri­za­ci­ja IT-a u ve­li­kim pred­u­ze­
ći­ma" (Con­su­me­ri­za­tion of IT in the
En­ter­pri­se - CI­TE) je ot­kri­la da je ra­
pi­dan rast per­so­nal­nih ure­đa­ja ko­
ji se ko­ri­ste za rad zah­te­vao da 82%
or­ga­ni­za­ci­ja na­pra­vi pro­me­ne.
Po­li­ti­ke o to­me ka­ko kor­po­ra­tiv­ni
po­da­ci mo­gu da bu­du de­lje­ni sa­da
su uo­bi­ča­je­ne i kom­pa­ni­je po­či­nju

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

da in­ve­sti­ra­ju u re­še­nja
za upra­vlja­nje mo­bil­nih
ure­đa­ja (mo­bi­le de­vi­ce
ma­na­ge­ment - MDM),
kao i u na­bav­ku ser ­vi­sa
za bez­bed­no de­lje­nje da­
to­te­ka.
CI­TE stu­di­ja je ta­ko­đe
kon­sta­to­va­la da je mno­
go ve­ro­vat­ni­je da ve­li­
ka pred­u­ze­ća sa vi­še od
1.000 za­po­sle­nih in­ve­sti­
ra­ju u mo­bil­ne apli­ka­ci­
je da bi po­ve­ća­la za­do­
volj­stvo ko­ri­sni­ka i za­po­sle­nih ne­go pred­u­ze­ći­ma (46% na­su­prot 38%). be­ne­fi­ta, ci­fre ko­je se od­no­se na
nji­ho­vi an­ti­po­di u sred­njim i ma­lim Gornji gra­fik pri­ka­zu­je pad u oblasti SMB su pri­ka­za­ne pla­vom bo­jom.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 Iza­zo­vi
Za ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća, kor­
po­ra­tiv­ne i vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je naj­
ve­ći iza­zov je bez­bed­no­sni ri­zik ko­
ji na­sta­je ka­da za­po­sle­ni ko­ri­ste teh­
no­lo­gi­ju i ure­đa­je ko­ji ni­su odo­breni
na po­slu. Čak i sa us­po­sta­vlje­nim
pra­vi­li­ma kor­po­ra­tiv­ne bez­bed­no­
sti ko­ja ogra­ni­ča­va­ju ili spre­ča­va­ju
njiho­vo ko­riš­će­njem tre­ba da po­sto­ji
svest o to­me da će lič­ni ure­đa­ji ipak
bi­ti do­ne­ti na rad­no me­sto i ko­riš­će­
ni od stra­ne za­po­sle­nih.
Čak 90% pred­u­ze­ća ka­že da se da­
nas upo­tre­ba ko­ri­snič­kih ili in­di­vi­du­
al­nih ser­vi­sa za oba­vlja­nje po­sla ši­ri,
uklju­ču­ju­ći Drop­box, Go­o­gle, Skype,
Lin­ke­dIn, Fa­ce­bo­ok i dru­ge saj­to­ve
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
druš­tve­nog umre­ža­va­nja. Pri to­me,
49% tih saj­to­va se ko­ri­sti uz odo­bre­
nje IT-a, a 41 % bez nje­ga. Ce­lih 79%
iz­veš­ta­va da se ala­ti za de­lje­nje da­
to­te­ka i ko­la­bo­ra­ci­ju uklju­ču­ju­ći Box,
Egnyte, Go­o­gle Apps, Mic­ro­soft, Of­
fi­ce 365, Gro­u­pLo­gic, Sha­re­Fi­le i dru­
ge da­nas per­va­ziv­no ko­ri­ste, 49% sa
odo­bre­njem IT-a i 30% bez. Sle­de­ći
gra­fik da­je po­re­đe­nje.
Ka­ko IT po­sta­je sve vi­še i vi­še con­su­
mer-cen­tri­čan, i ve­li­ka i sred­nja i ma­
la pred­u­ze­ća tre­ba da raz­mo­tre na­či­ne
na ko­je usva­ja­nje BYOD po­li­ti­ka i out­
si­de tech mo­gu da do­ne­su ko­rist nji­
ho­vom po­slo­va­nju. Omo­gu­ća­va­nje za­
po­sle­ni­ma da ra­de na ure­đa­ji­ma ko­
je po­zna­ju i sa ko­ji­ma su pro­duk­tiv­ni
mo­že da pre­va­gu­je nega­tiv­no­sti to­liko
dugo ko­li­ko po­sto­ji od­go­va­ra­ju­ći si­
stem bez­bed­no­sti...
Ne­ve­ro­vat­ni pu­te­vi
neo­do­bre­nog IT-a
Va­žna po­u­ka CI­TE stu­di­je je da će
neo­do­bren IT pro­na­ći svoj put na
rad­no me­sto, do­pa­da­lo se to kompa­
ni­ja­ma ili ne. Us­po­sta­vlja­nje efi­ka­
snog pla­na upra­vlja­nja mo­že omo­gu­
ći­ti ko­ri­snič­ki raz­vi­je­nom IT-u da uči­ni
do­bro de­lo po­slov­nom pro­sto­ru. Bu­
du­ći da sve vi­še i vi­še ure­đa­ja do­la­zi
sa ugra­đe­nom teh­no­lo­gi­jom, sa eks­
plo­zi­jom In­ter­ne­ta stva­ri mi tre­ba da
gle­da­mo u prav­cu bu­duć­no­sti ko­ja će
do­ne­ti mno­go vi­še ure­đa­ja u pro­stor
pred­u­ze­ća. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Mo­b il­n a te­le­f o­n i­ja
Mo­bil­ni Shop blog

Koja je raz­li­ka
iz­me­đu
An­dr­oid i Win­dows te­le­fo­na?

Jed­no od pi­ta­nja ko­ja se če­sto po­sta­vljaju je "ko­ja je raz­li­ka

iz­me­đu Win­dows i An­droid te­le­fo­na". Mo­bil­ni Shop je re­šio
da se po­za­ba­vi ovom te­mom i na svom blo­gu je pred­sta­vio
ne­ke od osnov­nih ka­rak­te­ri­sti­ka po ko­ji­ma se ove dve plat­for­
me raz­li­ku­ju.

Za­stu­plje­nost na tr­žiš­tu na te­le­fo­nu ko­ji koš­ta oko 100 evra,

a i na mno­go sku­pljim ure­đa­ji­ma.
An­dr­oid  Od­lič­na stvar u ovom pri­stu­pu je či­
Ova plat­for­ma je pri­sut­na na tr­žiš­ nje­ni­ca da je ova ve­o­ma za­ni­mlji­va i
tu od 2007. go­di­ne i pr­vi je ope­ra­ kva­li­tet­na plat­for­ma svi­ma do­stup­
tiv­ni si­stem ko­ji je raz­vi­jan is­klju­či­ na. Me­đu­tim, ma­na je to što se če­
vo za to­uch mo­bil­ne ure­đa­je i ta­ble­ sto de­ša­va da pro­iz­vo­đa­či te­le­fo­na
te. Da­nas oko 80% mo­bil­nih ure­đa­ja za ne­ke od je­fti­ni­jih mo­de­la ogra­ni­
na sve­tu funk­ci­o­ni­še uz po­moć An­ ča­va­ju ne­ke od funk­ci­ja ope­ra­tiv­nig
dr­o­i­da, ta­ko da ga mo­že­te ko­risti­ti i si­ste­ma (ili ko­ri­ste ra­ni­je ver­zi­je), pa

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

su ova­kvi ure­đa­ji ra­nji­vi­ji na na­pa­
de ma­li­ci­oz­ nih soft­ve­ra i ne pru­ža­ju
pra­vi uži­tak ko­ri­sni­ci­ma.
Win­dows Pho­ne
Ovo je na­sled­nik Win­dows Mo­bi­
le plat­for­me ko­ja se ko­ri­sti­la na pa­
met­nim ure­đa­ji­ma ko­ji su bi­li na­
me­nje­ni po­slov­nim lju­di­ma kra­jem
90. i po­čet­kom 2000. go­di­na. Poš­
to su se Ap­ple i An­droid ori­jen­ti­sali
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
na sve ko­ri­sni­ke, a ne samo na po­
slov­ne lju­de, Mic­ro­soft po­či­nje da
gu­bi tr­ku na po­lju pa­met­nih ure­
đa­ja, pa 2010. od­lu­ču­je da uhva­
ti ko­rak i iz­ba­cu­je na tr­žiš­te Win­
dows Pho­ne. Ia­ko da­nas za­u­zi­ma­
ju tek 3% glo­bal­nog tr­žiš­ta, oče­ku­
je se da će  Win­dows 10  na­pra­vi­ti
ve­ći pro­boj i pri­do­bi­ti vi­še ko­ri­sni­
ka volj­nih da pro­me­ne plat­for­mu i
pro­ba­ju neš­to no­vo.
 Iz­gled i di­zajn
ope­ra­tiv­nog si­ste­ma

Iz­gled ekra­na je jed­na od pr­vih

stva­ri na ko­ju će­te obra­ti­ti pa­žnju
pri­li­kom oda­bi­ra te­le­fo­na.

An­dr­oid
Ni­je se pu­no me­njao u svo­joj
isto­ri­ji. Po­sled­nja ver­zi­ja ope­ra­tiv­
nog si­ste­ma Lol­li­pop (5.1.1) je ve­
o­ma ži­vah­na, pu­na bo­ja, a iko­ni­ce
pra­te trend ko­ji se na­zi­va ma­te­ri­
jal­ni di­zajn.
Iz­gled (po­za­di­nu), set apli­ka­ci­
ja i vi­dže­te na svom ho­me ekra­nu
mo­že­te da me­nja­te ka­ko god že­
li­te. Na osno­vu va­šeg iz­bo­ra od­
re­đe­ne in­for­ma­ci­je će vam bi­ti vi­
dlji­vi­je. Na pri­mer, sat i vre­men­
ska prog­no­za vam mo­gu stal­no
bi­ti do­stup­ni, a ako vas baš i ne
za­ni­ma ka­kvo će vre­me bi­ti da­
nas, ume­sto vre­men­ske prog­no­
ze mo­že­te da ko­ri­sti­te ka­len­dar
vi­džet. Iz­bor je u pot­pu­no­sti vaš.

Win­dows Pho­ne
Neo­če­ki­va­no, Mic­ro­soft nas je
iz­ne­na­dio sa pot­pu­no dru­ga­či­
jim pri­stu­pom di­zaj­nu (od An­
dro­i­da i iOS-a). Me­tro di­zajn ko­
ji je ka­rak­te­ri­sti­čan za Win­dows
te­le­fo­ne, ka­rak­te­ri­še sku­pi­na
kva­dra­ti­ća ili "ži­vih plo­či­ca" ko­
je vas oba­veš­ta­va­ju u re­al­nom
vre­me­nu šta se de­ša­va u va­šim
apli­ka­ci­ja­ma. Re­ci­mo, ako vam
je sti­gao imejl u plo­či­ci va­šeg in­
bok­sa će­te vi­de­ti po­ru­ku o to­
me, a ako je ne­ko pro­me­nio svoj
Fa­ce­bo­ok sta­tus dru­ga plo­či­ca
će iz­ba­ci­ti tu in­for­ma­ci­ju.
Vi od­re­đu­je­te ko­je će tač­no apli­ka­
ci­je bi­ti za­stu­plje­ne na va­šem ho­me
ekra­nu, ko­je će bo­je one bi­ti i da li će

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

ima­ti ne­ku po­za­din­sku sli­ku, ali ih ne
mo­že­te is­klju­či­ti. Ne­ve­ro­vat­no je ko­
li­ko plo­či­ce mo­gu le­po da iz­gle­da­ju
i oda­ju ve­o­ma pri­ja­tan uti­sak re­da u
od­no­su na ha­os ko­ji mo­že­te se­bi da
na­pra­vi­te sa An­dr­oid apli­ka­ci­ja­ma.

Apli­ka­ci­je

An­dr­oid
Po bro­ju do­s tup­n ih apli­k a­c i­
ja An­dr­oid je u ogrom­noj pred­no­
sti u od­no­su na Win­dows. U Go­o­
gle Play mo­že­te da pro­na­đe­te oko
mi­lion i po raz­li­či­tih apli­ka­ci­ja. Ovo
prak­tič­no zna­či da po­sto­ji apli­ka­ci­
ja za sko­ro sve što vam pad­ne na
pa­met. Ve­li­ki broj ovih apli­ka­ci­ja je
bes­pla­tan, pa ih mo­že­te slo­bod­no
ko­ri­sti­ti. Na ža­lost ova­ko ve­li­ki broj
apli­ka­ci­ja ne ga­ran­tu­je i kva­li­tet, ta­
ko da je mo­gu­će da na­le­ti­te na do­
sta lo­ših apli­ka­ci­ja ko­je ni­su sa­svim
bez­bed­ne za ko­riš­će­nje.
Win­dows Pho­ne
Ima da­le­ko ma­nje apli­ka­ci­ja u svo­
joj po­nu­di u Win­dows Sto­reu – oko
400.000. S ob­zi­rom na to da je Win­
dows za­tvo­re­na plat­for­ma za raz­voj
i da je kon­tro­la de­ve­lo­pe­ra mno­go
stro­ži­ja apli­ka­ci­je ko­je ov­de mo­že­te
da pro­na­đe­te su kva­li­tet­ni­je, ali ni­su
to­li­ko ra­zno­li­ke kao one za An­dr­oid.
Ge­ne­ral­ne oso­bi­ne
ope­ra­tiv­nih si­ste­ma
An­dr­oid
No­ti­fi­ca­tion cen­tar, gde mo­že­te
da vi­di­te sva si­stem­ska oba­veš­te­nja i
pro­nađ­et­ e pre­či­ce za ve­ći­nu po­de­ša­
va­nja, kon­tro­la ra­da ba­te­ri­je, kon­tro­
la ka­me­re, do­da­va­nje i bri­sa­nje apli­
ka­ci­ja, sin­hro­ni­za­ci­ja po­da­ta­ka sa va­
šim Go­o­gle na­lo­gom i slič­ne funkci­je
ra­de od­lič­no. Ve­o­ma la­ko će­te ih pro­
na­ći i bi­ti u mo­guć­no­sti da ih ko­ri­sti­
te. U po­sled­njoj ver­zi­ji An­dr­o­i­da su
mno­ge od ovih op­ci­ja una­pre­đe­ne i
tre­ba­lo bi da ra­de bes­pre­kor­no.
Win­dows Pho­ne
Sa ver­zi­jom 8.1 Mic­ro­soft se opa­
sno pri­bli­žio kon­ku­ren­ci­ji i do­dao
ve­ći­nu op­ci­ja do­stup­nih u An­dro­i­du.
Sa­da i ov­de mo­že­te da ko­ri­sti­te no­
ti­fi­ca­tion cen­tar, da kon­ro­li­še­te ka­
ko se tro­ši ener­gi­ja iz va­še ba­te­ri­je,
po­de­ša­va­te ka­me­ru i la­ko upra­vlja­
te apli­ka­ci­ja­ma. Me­đu­tim, sin­hro­ni­
za­ci­ja po­da­ta­ka mo­že da bu­de ma­lo
pro­ble­ma­tič­na, jer MS ko­ri­sti pr­ven­
stve­no svo­je ser­vi­se – ume­sto Chro­
me tu je Win­dows Ex­plo­rer 11, ume­
sto Go­o­gle vaš pre­tra­ži­vač će bi­ti
Bing, a Go­og ­ le­Dri­ve i Drop­box za­
me­nje­ni su One­Dri­ve­om itd. Ako ste
upo­zna­ti sa MS teh­no­lo­gi­ja­ma i ala­
ti­ma i ko­ri­sti­te ih, sin­hro­ni­za­ci­ja vam
ipak ne­će bi­ti to­li­ko na­por­na.
Ko­ji ope­ra­tiv­ni si­stem
je bo­lji?
Po­sle pi­ta­nja sa po­čet­ka: “Ko­ja je
raz­li­ka iz­me­đu An­dr­oid i Win­dows
te­le­fo­na?” obič­no sle­di dru­go pi­ta­
nje - "ko­ji je bo­lji?”. Jed­no­sta­van od­
go­vor bi bio - onaj ko­ji vi­še od­go­
va­ra va­šim po­tre­ba­ma. Ako ste tip
oso­be ko­ja vo­li sve da ima pod kon­
tro­lom, uži­va­te u to­me da sa­mi po­
de­ša­va­te sve na svom te­le­fo­nu, vo­
li­te da eks­pe­ri­men­ti­še­te sa no­vim
apli­ka­ci­ja­ma i pra­ti­te gej­ming sce­nu,
on­da je An­droid plat­for­ma za vas.
S dru­ge stra­ne, ako vam tre­ba te­le­
fon ko­ji jed­no­stav­no ra­di, brz je, sve
je na nje­mu već po­de­še­no i od vas
zah­te­va mi­ni­mum an­ga­žo­va­nja da
poč­ne­te da ga ko­ri­sti­te, a po­red to­
ga ak­tiv­no ko­ri­sti­te MS ala­te (Word,
Ex­cell, Po­wer Po­int, One­Dri­ve) i do­
pa­da­ju vam se "plo­či­ce" ku­pi­te Win­
dows te­le­fon, naj­bo­lje ne­ki od Lu­
mia mo­de­la. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

Bez­b ed­n ost i zaš­t i­t a
Pro­me­na pri­stu­pa

An­drej Ni­ki­šin, di­rek­tor sek­to­ra za

bu­du­će teh­no­lo­gi­je u kom­pa­ni­ji
Ka­spersky Lab

mi­to­va o bez­bed­no­sti
in­du­strij­skih kon­trol­nih si­ste­ma
I po­red po­ve­ća­ne sve­sti o saj­ber na­pa­di­ma na in­du­strij­ske kon­trol­ne si­ste­me, mno­gi bez­bed­no­
sni IT mo­de­li se i da­lje pri­dr­ža­va­ju za­sta­re­log ve­ro­va­nja da je fi­zič­ka izo­la­ci­ja si­ste­ma kao me­tod
zaš­ti­te sa­svim do­volj­na. Me­đu­tim, to ni­je isti­na.

U
na­stav­ku je opi­sa­no pet
naj­češ­ćih mi­to­va o in­du­
strij­skim kon­trol­nim si­ste­
mi­ma, ko­ji su i da­lje pri­sut­ni u broj­
nim kom­pa­ni­ja­ma. Ta­ko­đe, ob­jaš­nje­
no je zbog če­ga tra­di­ci­o­nal­ni pri­stup
saj­ber bez­bed­no­sti, ko­ji se osla­nja
na fi­zič­ku i va­zduš­nu izo­lo­va­nost, vi­
še ni­je do­vo­ljan da bi bi­li zaš­ti­će­ni
in­du­strij­ski si­ste­mi.
Mit # 1: Na­ši in­du­strij­ski
au­to­ma­ti­zo­va­ni si­ste­mi
ni­su po­ve­za­ni na In­ter­net,
ta­ko da su bez­bed­ni
Re­al­nost: Pro­s e­čan in­du­s trij­s ki
kon­trol­ni si­stem (ICS) ima 11 di­rekt­
nih pri­klju­ča­ka na in­ter­net. Ako sma­
tra­te da je vaš si­stem iz­u­ze­tak, bi­lo
bi pa­met­no da pro­ve­ri­te još jed­nom.
In­ter­na an­ke­ta spro­ve­de­na u jed­
noj ve­li­koj ene­r­get­skoj kom­pa­ni­ji je
po­ka­za­la da ve­ći­na za­po­sle­nih u
okvi­ru po­slov­nih je­di­ni­ca sma­tra da
kon­trol­ni si­ste­mi ni­su po­ve­za­ni na
po­slov­nu mre­žu; me­đu­tim, re­vi­zi­jom
je utvr­đe­no da je 89 % si­ste­ma za­
pra­vo po­ve­za­no na mre­žu.
Po­red to­ga, bez­bed­nost po­slov­
ne mre­že je bi­la usme­re­na sa­mo ka

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

opštim po­slov­nim pro­ce­si­ma, pri če­
mu se ni­je obra­ća­la pa­žnja na si­ste­
me za kri­tič­ne pro­ce­se. Pri­sut­ne su
bi­le vi­še­stru­ke ve­ze iz­me­đu mre­že
kom­pa­ni­je i in­ter­ne­ta, uklju­ču­ju­ći i
in­tra­net, di­rekt­nu in­ter­net ko­nek­ci­
ju, wi-fi ko­nek­ci­ju i dial-up mo­de­me.
Ova­kva vr­sta ne­jed­na­ke bez­bed­
no­sti mo­že da uči­ni kom­pa­ni­ju pot­
pu­no ra­nji­vom. Uzmi­mo kao pri­mer
"Slam­mer" cr­va. On je na­pao ra­zno­
vr­snu kri­tič­nu in­fra­struk­tu­ru kao što
su hit­ne slu­žbe, kon­tro­la va­zduš­
nog sa­o­bra­ća­ja i ban­ko­ma­ti, i us­peo
je da us­po­sta­vi mak­si­mal­nu br­zi­nu
ske­ni­ra­nja (55 mi­li­o­na u se­kun­di) za
ma­nje od tri mi­nu­ta — i to za­hva­lju­
ju­ći In­ter­ne­tu. Iro­nič­no, je­di­na stvar
ko­je je us­po­ri­la ovog cr­va je­ste ma­
nja br­zi­na pro­to­ka na mre­ža­ma na
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
ko­ji­ma se in­fil­tri­rao:
· Pro­ce­sni ra­ču­na­ri i si­ste­mi za
bez­bed­no­sni pri­kaz u Da­vis-Bes­se
nu­kle­ar­noj elek­tra­ni su in­fi­ci­ra­ni po­
mo­ću T1 ka­bla, pri če­mu im je na 5
sa­ti bi­lo one­mo­gu­će­no da oba­vlja­ju
bez­bed­no­sna nad­gle­da­nja.
· Se­ver­no­a­me­rič­ki od­bor za po­
u­zda­nost elek­trič­ne ene­r­gi­je (The
North Ame­ri­can Elec­tric Re­li­a­bility
Co­un­cil) ot­krio je da je kod svih
elek­trič­nih kom­pa­ni­ja ko­je je na­pao
"Slam­mer“, ka­rak­te­ri­sti­čan uzrok bi­
la in­fek­ci­ja pu­tem VPN ko­nek­ci­je ka
uda­lje­nom ra­ču­na­ru. Ka­ko je taj ra­
ču­nar bio in­fi­ci­ran? Pre­ko kor­po­ra­
tiv­ne mre­že. Crv se raz­mno­žio i blo­
ki­rao je SCA­DA sa­o­bra­ćaj.
· Oba­vlje­no je in­fil­tri­ra­nje u vo­
do­vod­ni si­stem u gra­du Ha­ris­bur­gu
(Har­ris­burg) u SAD, i to pu­tem za­ra­
že­nog lap­to­pa jed­nog od za­po­sle­nih
u vo­do­vo­du. Saj­ber kri­mi­na­lac je is­
ko­ri­stio pri­stup ra­ču­na­ru tog rad­ni­ka
ka­ko bi se in­fil­tri­rao na SCA­DA HMI
soft­ver i in­sta­li­rao mal­ver i spaj­ver.
Mit # 2: Ima­mo zaš­tit­ni
zid, bez­bed­ni smo od
spo­ljaš­njih pret­nji
Re­al­nost: Zaš­tit­ni zi­do­vi pru­ža­ju zaš­
ti­tu do od­re­đe­ne me­re, ali sva­ka­ko ni­
su ne­pro­boj­ni. Ana­li­zom 37 zaš­tit­nih
zi­do­va u fi­nan­sij­skim, energetskim,

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

tele­ko­mu­ni­ka­ci­o­nim, me­dij­skim i au­
to­mo­bil­skim kom­pa­ni­ja­ma je utvr­
đe­no da je sko­ro 80 % njih do­zvo­li­lo
"svim" uslu­ga­ma do­la­zni pri­stup kao
i ne­be­zbe­dan pri­stup zaš­tit­nim zi­
do­vi­ma i ne­u­tral­noj zo­ni, kao i da je
sko­ro 70 % njih do­zvo­li­lo ma­ši­na­ma
van op­se­ga mre­že da ima­ju pri­stup
zaš­tit­nom zi­du.
Mit # 3: Ha­ke­ri ne raz­u­me­ju
SCA­DA/DCS­/PLC­
Re­al­nost: U da­naš­nje vre­me, SCA­
DA soft­ver i si­ste­mi za kon­tro­lu pro­
ce­sa su uo­bi­ča­je­ne te­me na "bez­
bed­no­snim" kon­fe­ren­ci­ja­ma gde se
oku­plja­ju ha­ke­ri. Za to po­sto­ji do­bar
raz­log: saj­ber kri­mi­nal je po­stao ve­
o­ma uno­san po­sao, pri če­mu se vi­
ru­si pro­da­ju čla­no­vi­ma or­ga­ni­zo­va­
nih kri­mi­nal­nih gru­pa po ce­ni i do 80
hi­lja­da ame­rič­kih do­la­ra po ko­ma­du.
Ako sma­tra­te da ha­ke­ri ni­su za­in­te­
re­so­va­ni ili ne­ma­ju mo­guć­no­sti da
na­pad­nu in­du­strij­ske kon­trol­ne si­
ste­me, ovo su ne­ke stva­ri ko­je bi tre­
ba­lo da zna­te.
· Vi­ru­sni cr­vi i dru­ge pret­nje se da­
nas kre­i­ra­ju za tač­no od­re­đe­ne apli­
ka­ci­je ili me­te.
· Spe­ci­fi­ka­ci­je SCA­DA soft­ve­ra se
la­ko mo­gu ku­pi­ti ili im se mo­že pri­
stu­pi­ti pu­tem in­ter­ne­ta. One pred­
sta­vlja­ju od­lič­no šti­vo za ha­ke­re i
pru­ža­ju im uvid u in­for­ma­ci­je ko­je
im ina­če ne bi bi­le po­zna­te.
· "Sho­dan" pre­tra­ži­vač olak­ša­va da
se lo­ci­ra­ju in­du­strij­ski ure­đa­ji i si­
ste­mi na glo­bal­nom ni­vou. Kri­mi­
nal­ci su sve­sni da ovi ure­đa­ji u ve­
li­kom bro­ju slu­ča­je­va funk­ci­o­ni­šu u
skla­du sa fa­brič­kim po­de­ša­va­nji­ma,
sa ge­ne­rič­kim lo­zin­ka­ma i po­da­ci­
ma za pri­ja­vlji­va­nje kao što su "ad­
min" i "1234".
· Pro­ject Ba­se­camp, Nes­su plug-in
i Me­ta­splo­it mo­du­li po­ma­žu u pe­
ne­tra­ci­o­nim te­sto­vi­ma — ali se ta­
ko­đe mo­gu ko­ri­sti­ti u kri­mi­nal­ne
svr­he.
Mit # 4: Naš obje­kat
ni­je me­ta
Re­al­nost: Čak i ako za­ne­ma­ri­mo
či­nje­ni­cu da ne po­sto­ji mo­guć­nost
da bu­de­te ap­so­lut­no si­gur­ni u ovu
tvrd­nju, ovo su ne­ki od raz­lo­ga zbog
če­ga je to sva­ka­ko ire­le­vant­no.
Pre sve­ga, or­ga­ni­za­ci­je ne mo­ra­ju
da bu­du me­ta na­pa­da da bi po­sta­
le žr­tve — 80 % bez­bed­no­snih in­ci­
de­na­ta u ve­zi sa kon­trol­nim si­ste­mi­
ma su bi­li ne­na­mer­ni, ali ipak štet­ni.
"Slam­mer" crv, na pri­mer, je imao
za cilj da obo­ri što ve­ći broj si­ste­ma
na glo­bal­nom ni­vou. On ni­je po­seb­
no na­pa­dao ener­get­ske kom­pa­ni­je
ili hit­ne slu­žbe, ali je imao zna­ča­jan
uti­caj na mno­ge od njih.
Po­red to­ga, mno­gi si­ste­mi su već
iz­lo­že­ni na­pa­du ili su ra­nji­vi, za­hva­
lju­ju­ći ne­be­zbed­nim ope­ra­tiv­nim si­
ste­mi­ma ko­je ko­ri­ste. Na osno­vu op­
se­žnog is­tra­ži­va­nja ko­je je spro­ve­la
kom­pa­ni­ja Ka­spersky Lab, ko­ri­ste­ći
po­dat­ke sa Ka­spersky Se­cu­rity Net­
work mre­že (KSN), pri­met­no je da se
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
sve ve­ći broj ra­ču­na­ra ko­ji funk­ci­o­
ni­šu po­mo­ću SCA­DA soft­ve­ra su­o­
ča­va sa istim mal­ve­rom ko­ji na­pa­da
po­slov­ne si­ste­me (IT), uklju­ču­ju­ći (ali
ne i ogra­ni­ča­va­ju­ći se na) po­zna­te
ak­te­re kao što su tro­jan­ski vi­ru­si, cr­
vi, ne­že­lje­ni i štet­ni pro­gra­mi (PUP) i
dru­ge pret­nje ko­je is­ko­riš­ća­va­ju ra­
nji­vo­sti u Win­dows ope­ra­tiv­nom si­
ste­mu.
Mit # 5: Naš bez­bed­no­sni
si­stem će nas zaš­ti­ti­ti
od na­pa­da
Re­al­nost: Bit­no je da zna­mo da
ve­ći­na bez­bed­no­snih si­ste­ma ko­
ji su tre­nut­no do­stup­ni ima od­re­
đe­ni teh­nič­ki ne­do­sta­tak. Upra­vo
je ovo raz­log zbog če­ga kom­pa­ni­
ja Ka­spersky Lab ra­di na bez­bed­
nom ope­ra­tiv­nom si­ste­mu, pri če­mu
obra­ća pa­žnju na nje­go­vo obez­be­
đi­va­nje još od sa­mog po­čet­ka (a ne
na­kon kre­i­ra­nja ope­ra­tiv­nog si­ste­
ma). Ne­ki od glav­nih pro­ble­ma sa
tre­nut­nim si­ste­mi­ma su:
· IEC 61508 ser­ti­fi­kat (SIL) ne oce­
nju­je bez­bed­nost.
· Sa­vre­me­ni stu­dent­ski in­for­ma­ci­
o­ni si­ste­mi (SIS) su si­ste­mi za­sno­va­ni
na mi­kro pro­ce­so­ru i mo­gu se pro­
gra­mi­ra­ti, a kon­fi­gu­ri­šu se po­mo­ću
 ra­ču­na­ra sa Win­dows ope­ra­tiv­nim
si­ste­mom.
· Po­sta­la je uo­bi­ča­je­na prak­sa da
se kon­trol­ni i bez­bed­no­sni si­ste­mi
in­te­gri­šu po­mo­ću ete­r­net ko­mu­
ni­ka­ci­je sa otvo­re­nim i ne­si­gur­nim
pro­to­ko­li­ma (Mod­bus TCP, OPC).
· Mno­gi in­ter­fejs mo­du­li SIS ko­
mu­ni­ka­ci­je ru­ko­vo­de ugra­đe­nim
ope­ra­tiv­nim si­ste­mom i ete­r­net mre­
žnim pro­to­ko­li­ma ko­ji ima­ju već po­
zna­te ra­nji­vo­sti.
· LO­GI­IC SIS Pro­je­kat (ICSJWG): SIS-
ICS in­te­gra­ci­ja do­no­si od­re­đe­ne ri­zi­ke,
fa­brič­ke kon­fi­gu­ra­ci­je ni­su bez­bed­ne.

U re­du… šta mi on­da

mo­že­mo da uči­ni­mo?

Da bi se us­peš­no od­bra­ni­li od na­

pa­da u okru­že­nju in­du­strij­skih kon­
trol­nih si­ste­ma ko­ji su za­sno­va­ni na
pro­ce­si­ma, bez­bed­no­sni si­ste­mi mo­
ra­ju da is­pu­ne od­re­đe­ne zah­te­ve.
Ia­ko pri­stu­pi ko­ji se osla­nja­ju na fi­
zič­ku i va­zduš­nu izo­lo­va­nost pred­
sta­vlja­ju do­bru pr­vu li­ni­ju od­bra­
ne, neo­p­hod­no je da po­sto­ji zaš­ti­ta
i unu­tar kom­plek­sa, na naj­ra­nji­vi­jim
si­ste­mi­ma i ure­đa­ji­ma ko­ji mo­gu bi­ti
po­ten­ci­jal­na me­ta na­pa­da.
Ka­ko ak­tiv­no­sti saj­ber kri­mi­na­la­ca,
uklju­ču­ju­ći ci­lja­ne na­pa­de i na­pred­ne
upo­r­ne pret­nje (APT), na­sta­vlja­ju da se
raz­vi­ja­ju i po­sta­ju sve češ­će i so­fi­sti­ci­
ra­ni­je, tre­ba­lo bi kon­stant­no pro­ve­ra­
va­ti i oce­nji­va­ti bez­bed­no­sne si­ste­me.
Ta­ko­đe, ka­da su u pi­ta­nju in­du­strij­ski
kon­trol­ni si­ste­mi (ICS), sva usta­no­vlje­
na ve­ro­va­nja bi tre­ba­lo pri­spi­ta­ti. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 163

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 163
Bez­b ed­n ost i zaš­t i­t a
Check Po­int

Pri­pre­mi­la: Ve­sna Ko­va­če­vić

vesna@internetogledalo.com

Kri­tič­na in­fra­struk­tu­ra je u
opa­sno­sti!
Upo­zo­ra­va­ju struč­nja­ci kom­pa­ni­je Check Po­int, jed­nog od svet­skih li­de­ra u obla­sti zaš­ti­te...

G
o­to­vo svim udob­n o­s ti­
ma da­naš­nji­ce, kao što su
stru­ja, tran­sport, vo­do­vod­
ni si­ste­mi i go­to­vi pro­iz­vo­di, upra­
vlja se in­du­strij­skim kon­trol­nim si­ste­
mi­ma (ICS). Mno­gi od tih si­ste­ma se
sma­tra­ju kri­tič­nom in­fra­struk­tu­rom
i ra­de kao oko­sni­ca na­ci­o­nal­ne eko­
no­mi­je, bez­bed­no­sti i zdra­vlja. Na­
pad na ove si­ste­me i mre­že ima po­
ten­ci­jal da is­klju­či elek­trič­nu mre­žu u
či­ta­vom re­gi­o­nu ili dr­ža­vi i po­re­me­
ti ko­mu­na­li­je, kri­tič­ne si­ste­me i pro­
iz­vod­ne li­ni­je, što bi mo­glo do­ve­sti
do opšteg ha­o­sa i ne­po­pra­vlji­ve šte­
te, pod­se­ća i Bob Hin­den, Check Po­
in­tov sa­rad­nik, u tek­stu ob­ja­vlje­nom
10.6.2015. na blo­gu ove kom­pa­ni­je.
Zaš­ti­ta kri­tič­ne in­fra­struk­tu­re je im­
pe­ra­tiv, jer jed­nom ka­da saj­ber kri­
mi­nal­ci do­bi­ju pri­stup kon­trol­nom
si­ste­mu šte­ta je ne­iz­be­žna. Re­zul­tat
pro­do­ra u ICS mo­že da bu­de po­ra­
ža­va­ju­ći, ka­že Hin­den u po­me­nu­tom
tek­stu, na­gla­ša­va­ju­ći da u ci­lju zaš­
ti­te kri­tič­ne in­fra­struk­tu­re bez­bed­
nost mo­ra da po­sta­ne top pri­o­ri­tet.
A, naj­bo­lja bez­bed­no­sna stra­te­gi­ja
za ove si­ste­me je vi­še­sloj­no re­še­nje
ko­je uklju­ču­je pri­me­nu ja­kog pe­ri­
me­tra bez­bed­no­sti, iz­bor plat­for­mi
za smeš­ta­nje se­cu­rity ka­rak­te­ri­sti­ka i
zaš­ti­tu i mo­ni­to­ring pro­to­ko­la koji se

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

ko­ri­ste u in­du­strij­skim kon­trol­nim si­
ste­mi­ma.
(Ne)si­gu­r­nost
ICS i SCA­DA si­ste­ma
Ce­vo­vo­di, si­ste­mi za gre­ja­nje i hla­
đe­nje itd. se nad­gle­da­ju i kon­tro­li­šu
da­ljin­skim pu­tem Su­per­vi­sory Con­
trol and Da­ta Ac­qu­i­si­ti­on pro­to­ko­
lom, po­zna­tim i kao SCA­DA. I ICS i
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
SCA­DA si­ste­mi omo­gu­ća­va­ju efi­ka­
sno pri­ku­plja­nje i ana­li­zu po­da­ta­ka i
po­ma­žu au­to­mat­sku kon­tro­lu opre­
me kao što su pum­pe, ven­ti­li i re­le­
ji. SCA­DA i ICS mre­že i ure­đa­ji su di­
zaj­ni­ra­ni da obez­be­de upra­vlji­vost i
kon­tro­lu uz mak­si­mum po­u­zda­no­
sti, ali pri to­me ni­je bi­la uze­ta u ob­
zir nji­ho­va si­gur­nost. Po­vrh to­ga, oni
ne po­se­du­ju od­go­va­ra­ju­će me­ha­ni­
zme za spre­ča­va­nje neautorizovanog
pristu­pa ili za bor­bu sa evo­lu­i­ra­ju­
ćim bez­bed­no­snim pret­nja­ma po­re­
klom iz spolj­nih ili unu­traš­njih mre­ža,
ko­je su po­sta­le ta­ko uo­bi­ča­je­ne u IT
sve­tu, pod­se­ća­ju struč­nja­ci iz Chek­
Po­in­ta.
Ključ­na kom­po­nen­ta vi­še­sloj­ne
od­bra­ne za SCA­DA ure­đa­je tre­ba da
uklju­ču­je iz­veš­ta­va­nje o pret­nja­ma i
za de­lje­nje i za sku­plja­nje po­da­ta­ka,
sko­ro u re­al­nom vre­me­nu, isto­vre­
me­no sa no­vim i na­sta­ju­ćim pret­nja­
ma za kri­tič­nu in­fra­struk­tu­ru, na­vo­
di Bob Hin­den, uve­ren da će ko­riš­
će­njem tih po­da­ta­ka za svoju ko­rist,
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
or­ga­ni­za­ci­je bi­ti u mo­guć­no­sti da
bra­ne svo­je mre­že od saj­ber pret­nji
pre ne­go one uđu u mre­žu. No tre­
ba da bu­du im­ple­men­ti­ra­ni do­dat­
ni slo­je­vi, uklju­ču­ju­ći fa­jer­vol, spre­
ča­va­nje upa­da, an­ti­vi­rus i send­bok­
sing teh­ni­ke. Uz to, efi­ka­sna bez­bed­
no­sna stra­te­gi­ja mo­ra da de­tek­tu­je
ab­nor­mal­no po­na­ša­nje i spre­či na­
pa­de pru­ža­ju­ći or­ga­ni­za­ci­ji zna­čaj­
ne fo­ren­zi­ke za is­pi­ti­va­nje upa­da ka­
da se oni do­go­de. To će, ka­že Hin­
den, omo­gu­ći­ti da SCA­DA ure­đa­ji
bu­du bo­lje zaš­ti­će­ni i ma­nje pod­lo­
žni na­pa­du.
 Zaš­ti­ta za sve
Na­pa­di na SCA­DA si­ste­me su se
po­ve­ća­li po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na,
a to je trend ko­ji će se sa­mo po­gor­
ša­va­ti. Ha­ke­ri po­sta­ju pa­met­ni­ji i sve
za­in­te­re­so­va­ni­ji za na­pa­de na kri­tič­
nu in­fra­struk­tu­ru i, zbog do­bro po­
zna­tih ra­nji­vo­sti, SCA­DA mre­že su u
opa­sno­sti. Zbog to­ga je esen­ci­jal­
no va­žno da stra­te­gi­je i si­ste­mi ko­
ji su im­ple­men­ti­ra­ni da zaš­ti­te i mre­
žu i ser­vi­se ko­je kon­tro­li­šu zaš­ti­te
ne sa­mo or­ga­ni­za­ci­je već i ce­lo­kup­
nu jav­nost. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Bez­b ed­n ost i zaš­t i­t a
Bit­de­fen­der

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja
redakcija@internetogledalo.com

Tran­spa­rentnost
za bo­lju
cloud bez­bed­nost
Pro­ble­mi cloud bez­bed­no­sti po­či­nju da se re­ša­va­ju od ka­ko bez­bed­no­sna teh­no­lo­gi­ja i prak­se
upra­vlja­nja ri­zi­kom sa­zre­va­ju u cloud i vir­tu­e­li­zo­va­nim okru­že­nji­ma. Ali po­sto­ji jed­na sit­na ba­ri­
je­ra ko­ja ne­će mo­ći da bu­de uklo­nje­na ako cloud pro­vaj­de­ri ne bu­du pro­ak­tiv­ni­ji u nje­nom ru­še­
nju: tran­spa­rent­nost – upo­zo­ra­va Eric­ka Chic­kow­ski, na­gra­đi­va­na fri­len­ser au­tor­ka fo­ku­si­ra­na
na in­for­ma­ci­o­nu bez­bed­nost, u tek­stu ob­ja­vlje­nom na saj­tu Bit­de­fen­de­ra, kom­pa­ni­je ko­ja se pod
“za­sta­vom” da­kij­skog zma­ja bo­ri pro­tiv svih on­li­ne pret­nji, nu­de­ći po­u­zda­nu zaš­ti­tu i po­je­din­ci­ma
i kom­pa­ni­ja­ma.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 P
re­ma ne­dav­nom IDG En­ter­
pri­se cloud iz­veš­ta­ju, pro­
vaj­de­ri cloud ser ­vi­sa ko­ji
in­si­sti­ra­ju na opo­ra­vlja­nju svo­je in­
fra­struk­tu­re, prak­se i mnoš­tva teh­
no­lo­gi­ja će se, na du­ge sta­ze, iz­gu­
bi­ti kao cr­na ku­ti­ja. Ia­ko tri če­tvr­ti­
ne IT me­na­dže­ra da­nas tvr­di da ima
povere­nje u bez­bed­nost in­for­ma­ci­
ja u clo­u­du, šest od de­set do­no­si­la­ca
od­lu­ka ka­že da ne mo­gu u pot­pu­no­
sti da po­dr­že cloud im­ple­men­ta­ci­
ju sve dok pro­vaj­de­ri otva­ra­ju bez­
bed­no­sni ki­mo­no. To po­ka­zu­je, sma­
tra Eric­ka Chic­kow­ski, da ovih da­na
to što sto­ji na pu­tu ši­reg usva­ja­nja
clo­u­da ni­je nu­žno pi­ta­nje si­gur­no­sti,
već u stva­ri – pi­ta­nje po­ve­re­nja.
"Mo­že se re­ći da glav­ne pre­pre­ke
za usva­ja­nje cloud com­pu­tin­ga do­
la­ze od ne­do­stat­ka po­ve­re­nja, ko­ji
je ge­ne­ri­san uo­če­nom ne­ja­sno­ćom
spo­ra­zu­ma o ni­vou uslu­ga (ser­vi­ce
le­vel agre­e­ments - SLAs) i bez­bed­no­
snih ili pra­vi­la pri­vat­no­sti, stan­dard­
nih pro­pi­sa i uslo­va, i po­ne­kad ne­zre­
loš­ću cloud uslu­ga", tvr­dio je proš­log
me­se­ca i Da­ni­e­le Cat­ted­du, ge­ne­ral­
ni di­rek­tor Cloud Se­cu­rity Al­li­an­ce za
Evro­pu, Bli­ski is­tok i Afri­ku.
Tran­spa­ren­tan pri­stup
bez­bed­no­sti in­for­ma­ci­ja
od ključ­nog zna­ča­ja
Pre­ma IDG iz­veš­ta­ju, ka­ko stva­ri
sto­je, 61% ukup­nog IT okru­že­nja još
uvek ni­je u obla­ku, a sa­mo 15% IT
imo­vi­ne ko­ri­sti jav­ni cloud. Ja­sno, još
ima me­sta za rast unu­tar cloud ar­hi­
tek­tu­ra. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da
63% or­ga­ni­za­ci­ja sa­opšta­va da cloud
po­ve­ća­va IT agil­nost, 58% ka­že da on
po­bolj­ša­va pri­stup ključ­nim po­da­ci­
ma i apli­ka­ci­ja­ma, a 61% da po­ve­ća­
va IT ino­va­ci­je.
Cat­ted­du tvr­di da po­red pro­ce­na
tre­ćih li­ca kao što su ISO 27001 i iz­ja­
ve ate­sti­ra­nja po­put SOC2, spe­ci­fič­ni
pa­ra­me­tri si­gur­no­sti u ugo­vo­ri­ma o
ni­vou cloud uslu­ga (sec­SLAs) mo­gu
da idu du­gim pu­tem do­da­va­nja bo­lje
vi­dlji­vo­sti i od­go­vor­no­sti ser­vis pro­
vaj­de­ra zbog ko­ri­sni­ka clo­u­da.
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Pre­pre­ke na pu­tu
usva­ja­nja clo­u­da
"Na ža­lost, upa­dlji­vo od­su­stvo re­le­
vant­nih cloud se­cu­rity SLA stan­dar­da
je pre­pre­ka za nje­go­vo usvajanje", ka­
že on. "Be­ne­fi­ti u ve­zi sa spe­ci­fi­ka­ci­jom
stan­dar­di­zo­va­nih bez­bed­no­snih ele­
me­na­ta u cloud SLA su ja­sni kao što je
ko­riš­će­nje sec­SLA iz­gle­da ne­do­sta­ju­će
par­če na sla­ga­li­ci osi­gu­ra­nja bez­bed­no­
sti cloud ko­ri­sni­ka i tran­spa­rent­no­sti".
Cat­ted­du pod­se­ća da CSA sa­ra­đu­je
sa Me­đu­na­rod­nom or­ga­ni­za­ci­jom za
sta­dar­di­za­ci­ju/Me­đu­na­rod­nom elek­
tro­teh­nič­kom ko­mi­si­jom (ISO/IEC) na
po­me­ni­tom pred­lo­gu, a Eric­ka Chic­
kow­ski za­klju­ču­je da "pred­u­ze­ća i
pro­vaj­de­ri tre­ba da dr­že otvo­re­ne oči
za vi­dlji­vi na­pre­dak na fron­tu to­kom
sle­de­će go­di­ne". Io
 Zaštitite svoje poslovanje
uz pomoć Najboljeg
Antivirusa za 2014 i
uštedite 30%
Posetite: http://bitdefender.rs/promo/SmallOfficeSecurity/

www.bitdefender.rs
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Novi Bitdefender Small Office Security kombinuje vodeću
zaštitu i performanse, sa jednostavnom i efektivnom daljinskom
instalacijom i upravljačkom konzolom u cloud okruženju.
Ovo rešenje štiti PC i Mac radne stanice i servere, i sprečava
ometanje poslovnih aktivnosti i gubitak podataka. Namenjeno
je za kompanije koje poseduju do 250 zaposlenih, i uključuje
on-premise verziju koja je dostupna klijentima koji više vole
da se upravljačka konzola nalaze kod njih u firmi.
Smanjuje troškove - Nema više konfigurisanja i održavanja
servera, nema ažuriranja ili zakrpa sistema. I što je najvažnije,
nema potrebe za skupim hardverom.
Lak za korišćenje - Ne morate biti IT administratorda bi
koristili Cloud Security. Svako može instalirati naš
antivirusni softver za samo nekoliko minuta na svim
računarima u Vašoj računarskoj mreži.
Najbolja zaštita - Bitdefender je neprestano rangiran kao
broj #1 zaštitni softver od strane nezavisnih revizora kao što
su AV Test i AV Comparatives.
• Ne zahteva iskustvo iz informacionih tehnologija da bi se koristio
• Laka kontrola i praćenje zaštite svih računara preko bilo kog web brauzera.
• Štiti Windows radne stanice ili servere i Mac računare
• Kontrola udaljenih računara u realnom vremenu
• Ne zahteva dodatne servere ili održavcanje u firmi

KEY4S d.o.o.
Autorizovani Bitdefender Country Partner
Medija Centar, Ljutice Bogdana 1A,
Lamela A, Sprat I
11000, Beograd
Srbija

tel: 011 / 4065 715

email: office@bitdefender.rs
web: http://www.bitdefender.rs

Posetite: http://bitdefender.rs/promo/SmallOfficeSecurity/

www.bitdefender.rs Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

Virtuelizacija
Ci­sco Uni­fied Com­pu­ting Si­stem

Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com

Mo­der­ni­za­ci­ja da­ta cen­tra

bez gla­vo­bo­lje

Po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, a taj trend se sve vi­še raz­vi­ja i učvrš­ću­je, doš­lo je do ve­li­ke kon­ver­
gen­ci­je po­slo­va­nja i IT-ja. Jed­no­stav­no, ova dva va­žna sek­to­ra u go­to­vo sva­kom pred­u­ze­ću su se
pre­klo­pi­la i je­dan bez dru­go­g vi­še ne mo­gu...

D
a bi se po­slo­va­nje ne­ke
kom­pa­ni­je od­vi­ja­lo bez
tur­bu­len­ci­ja neo­p­hod­na
mu je sna­žna po­drš­ka IT-a, či­je sig­
na­le upo­zo­re­nja, ka­da do­đe do od­
re­đe­nih pro­me­na, me­nadž­ment ni
jed­ne kom­pa­ni­je ne bi smeo da ig­
no­ri­še.
Ova­kav slu­čaj, ak­tu­el­an upra­vo
sa­da, od­no­si se na Mic­ro­soft Win­
dows Ser­ver 2003 po­drš­ku ko­ja pre­
sta­je 15. ju­la, zbog če­ga je ovo sa­
vr­šen tre­nu­tak da raz­mi­sli­te o pre­
la­sku na si­stem ko­ji je di­zaj­ni­ran za
vir­tu­e­li­za­ci­ju od sa­mog te­me­lja kao
što je to Ci­sco Uni­fied Com­pu­ting
si­stem.
Jer, kraj je - kraj
Ka­da je reč o si­ste­mi­ma ko­ji su
zav­ši­li svoj rad­ni ci­klus, kao što je to
slu­čaj sa Mic­ro­soft Win­dows Ser­ve­
rom 2003, ne­ko­li­ko stva­ri tre­ba ima­
ti na umu. Na­i­me, glav­na po­drš­ka
obič­no tra­je pet go­di­na, ka­da Mic­ro­
soft nu­di bes­plat­ne "za­kr­pe" i is­prav­
ke, uključujući ali ne ograničavajući
se na bez­bed­no­sne is­prav­ke, za svo­
je pro­iz­vo­de. Ka­da pro­iz­vod iza­đe iz
glav­ne fa­ze po­drš­ke Mic­ro­soft na­
sta­vlja sa pe­ri­o­dom (če­sto pet go­di­
na) za pro­du­že­nje po­drš­ke, što zna­
či da ko­ri­sni­ci do­bi­ja­ju bes­plat­ne
bezbed­no­sne is­prav­ke, ali se dru­ge
vr­ste is­prav­ki plaćaju i zah­te­va­ju po­
seb­ne po­nu­de li­cen­ci­ra­nja. "Kraj po­
drš­ke" zna­či da neće bi­ti vi­še is­prav­
ki ili pe­če­va – plaćenih ili bes­plat­nih,
bez­bed­no­snih ili ne-bez­bed­no­snih –
ko­je do­la­ze za od­re­đe­ne pro­iz­vo­de, i
kao opšte pra­vi­lo, kraj po­drš­ke zna­
či, za većinu na­me­ra i svr­ha, kraj.
U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji je sva­ka­ko pa­
met­no da uči­ni­te ono što je naj­bo­lje
za va­šu kom­pa­ni­ju, a to je pre sve­ga
da po­jed­no­sta­vi­te va­še po­slo­va­nje.
Je­dan od naj­si­gur­ni­jih na­či­na za to
je da, na pri­mer, na­ba­vi­te Ci­sco ser­
ve­re ko­je po­kre­će In­tel Xe­on i is­ko­
ri­stite va­še vre­me efek­tiv­ni­je uz po­
moć već na­ve­de­nog Ci­sco Uni­fied

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 Raz­mi­sli­te o to­me da is­ko­ri­sti­te Bes­plat­ni ser­vi­si Te­le­gro­
u­pa kom­pa­ni­je Te­le­gro­up koja je sprem­na da vam kao
no­vom ili već za­vi­sno od slu­ča­ja, sta­rom part­ne­ru po­nu­
di: ana­li­zu po­sto­je­ćeg sta­nja va­šeg Da­ta Cen­tra, iz­ra­di
pred­log za nje­go­vu vir­tu­e­li­za­ci­ju ako je ba­zi­ran na Ci­sco
UCS teh­no­lo­gi­ji, oba­vi mi­gra­ci­ju na no­vi si­stem, ili kao
do­dat­nu po­god­nost – kre­ir­ a op­ti­mi­zo­va­no re­še­nje za
mo­de­ran data centar pre­ma va­šim po­tre­ba­ma.
Vred­nost ovih bes­plat­nih ser­vi­sa se kre­će iz­me­đu 2.000
i 5.000 evra u za­vi­sno­sti od to­ga da li ste se od­lu­či­li za
na­bav­ku jed­nog ili vi­še Ci­sco UCS Si­ste­ma.

Com­puting Si­ste­ma. Zaš­to baš Ci­

sco ser­ve­re i zaš­to baš ovaj si­stem?
Raz­lo­ga za to je mno­go, a naj­va­žni­ji "Od ka­da je ušao na tr­žiš­te ser­ve­ra pre šest go­di­na, Ci­sco
su oni ko­ji uka­zu­ju da su ovi ser­ve­ri Uni­fied Com­pu­ting System (UCS) je pri­vu­kao vi­še od 41.000
po­seb­no di­zaj­ni­ra­ni za no­ve si­ste­me ko­ri­sni­ka, ge­ne­ri­šu­ći YoY rast od 30%. Pre­ma naj­no­vi­jem IDC
ko­ji do­la­ze i ko­ji su sve zah­tev­ni­ji.
iz­veš­ta­ju, Ci­sco je do­speo na dru­go me­sto svet­skih pro­iz­vo­đa­
Ve­ći­na IT me­na­dže­ra u svo­jim kom­
pa­ni­ja­ma po­ku­ša­va da po­kre­ne sa­
ča x86 blejd ser­ve­ra i pri­mio pre­ko 100 po­tvr­da za per­for­man­
vre­me­ne, zah­tev­ni­je si­ste­me na sta­ se", podseća Milan Perić, Account Manager u TeleGroupu.
rom har­dve­ru i uglav­nom se su­o­ča­va
sa la­vi­nom pro­ble­ma ko­ji zbog ne­ · Ci­sco nu­di ši­rok port­fo­lio i moć­na da­ta cen­tar re­še­nja
kom­pa­ti­bil­no­sti sta­re ser­ver­ske ar­hi­ · Ci­sco UCS je pro­iz­vod s naj­br­žim ra­stom na ser­ver­skom tr­žiš­
tek­tu­re i no­vih sve zah­tev­ni­jih re­še­
tu
nja uzro­ku­ju broj­ne za­sto­je i pre­ki­de
u po­slu usled pa­do­va si­ste­ma i ne­
· UCS Mi­ni je kom­plet­no re­še­nje za ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća
mo­guć­no­sti da sve funk­ci­o­ni­še ona­ · Ci­sco UCS je efi­ka­sno, pri­stu­pač­no i la­ko za ko­riš­će­nje re­še­nje
ko ka­ko je to bi­lo ra­ni­je.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 Šta je Ci­sco UCS si­stem i
zaš­to baš on?
Ci­sco Uni­fied Com­pu­ting Si­stem
(UCS) je uve­den 2009. go­di­ne i pred­
sta­vlja (x86) ar­hi­tek­tu­ru ser­ver­skih
plat­for­mi da­ta cen­tra ko­ja se sa­sto­ji
od kom­pju­ter­ske opre­me, po­drš­ke za
vir­tu­a­li­za­ci­ju, switching fa­bric i soft­ve­
ra za upra­vlja­nje. Ide­ja ko­ja sto­ji iza si­
ste­ma je da se sma­nje ukup­ni troš­ko­vi
vla­sniš­tva (TCO) i da se po­bolj­ša ska­
la­bil­nost in­te­gra­ci­jom raz­li­či­tih kom­
po­nen­ti u ko­he­ziv­nu plat­for­mu ko­jom
se mo­že upra­vlja­ti kao je­din­stve­nom
ce­li­nom .
Switching fa­bric je kom­bi­na­ci­ja har­
dve­ra i soft­ve­ra ko­ji po­dat­ke ko­ji do­
la­ze na mre­žni čvor pro­sle­đu­je pre­
ko odgovarajućeg por­ta (vra­ta) na
sledeći čvor u mre­ži.
CI­SCO UCS
Ovo re­še­nje ko­je je u svo­joj let­njoj
ak­ci­ji po­nu­di­la kom­pa­ni­je Te­le­gro­up
je pred­vod­nik in­du­stri­je i di­zaj­ni­ra­
no je za ubr­za­nje po­slo­va­nja: za­me­
nju­je lo­kal­nu mre­žu (LAN), mre­žu si­
ste­ma za skla­diš­te­nje po­da­ta­ka (SAN)
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
objedinje­nim ra­ču­nar­skim si­ste­mom.
Ci­sco UCS po­kre­će sve po­slo­ve na ser­
ve­ru uz cen­tra­li­zo­va­no upra­vlja­nje na
ve­om­ a ska­la­bil­nom si­ste­mu. On kre­i­ra
mo­der­nu teh­no­loš­ku osno­vu ko­ja vam
je po­treb­na za pri­vat­ni cloud, big da­ta
i desk­top vir­tu­a­li­za­ci­ju.
CI­SCO UCS MI­NI
Ovaj moć­ni sve-u-je­dan pa­ket je op­
ti­mi­zo­van za eks­po­zi­tu­re i uda­lje­ne
kan­ce­la­ri­je, pro­daj­na me­sta i ma­nje IT
sre­di­ne. Ci­sco UCS Mi­ni je di­zaj­ni­ran za
ko­ri­sni­ke ko­ji ima­ju po­tre­bu za ma­nje
ser­ve­ra ali i da­lje že­le ro­bu­sne mo­guć­
no­sti za upra­vlja­nje ko­je nu­di UCS me­
na­džer. Ovo re­še­nje nu­di ser­ve­re, skla­
diš­te­nje po­da­ta­ka i 10 Gi­ga­bit mre­žu
u jed­no­stav­nom za im­ple­men­ta­ci­ju i
kom­pakt­nom pa­ke­tu.
Sve u jed­noj plat­for­mi
Ako ste IT me­na­džer ko­ji se od­go­
vor­no od­no­si pre­ma po­slo­va­nju ko­m-
pa­ni­je u ko­joj ste za­du­ženi za IT po­
drš­ku i nje­no bes­pre­kor­no funk­ci­o­ni­
sa­nje on­da će­te si­gur­no zna­ti da pre­
po­zna­te vred­no­sti i pred­no­sti Uni­fied
Si­stema kao što su vred­no­sti ob­je­di­
nje­ne mre­že, ni­že ce­ne, uma­njen broj
mre­žnih adap­te­ra, svi­če­va i ka­blo­va,
ma­nji ener­get­ski i ras­hlad­ni zah­te­vi.
Po­jed­no­sta­vljen pro­ces odr­ža­va­nja sa
nad­grad­nja­ma po­mo­ću jed­nog kli­ka
ka­da su u pi­ta­nju ser­ve­ri i in­fra­struk­
tu­ra, kao i ob­je­di­nje­no upra­vlja­nje svih
ser­ver­skih i har­dver­skih kom­po­nen­
ti, su do­volj­ni da iz­beg­ne­te gla­vo­bo­lju
ko­ju, kao po pra­vi­lu, do­no­si mi­gra­ci­ja
sa sta­rog na no­vi si­stem.
Uko­li­ko sma­tra­te da je sve to ko­
rekt­no on­da će­te sva­ka­ko raz­mi­sli­ti i o
to­me da is­ko­ri­sti­te bes­plat­ne ser­vi­se
kom­pa­ni­je Te­le­gro­up koja je sprem­
na da vam kao no­vom ili sta­rom part­
ne­ru po­nu­di ana­li­zu po­sto­je­ćeg sta­
nja va­šeg da­ta cen­tra, iz­ra­di pred­log
za nje­go­vu vir­tu­e­li­za­ci­ju ako je ba­zi­ran
na Ci­sco UCS teh­no­lo­gi­ji, oba­vi mi­gra­
ci­ju na no­vi si­stem, ili kao do­dat­nu po­
god­nost – kre­i­ra op­ti­mi­zo­va­no re­še­nje
za mo­de­ran da­ta cen­tar pre­ma va­šim
po­tre­ba­ma.
Vred­nost ovih bes­plat­nih ser­vi­sa se
kre­će iz­me­đu dve i pet hiljada evra, za­vi­
sno­od to­ga da li ste se od­lu­či­li za na­bav­
ku jed­nog ili vi­še Ci­sco UCS siste­ma. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Istraživanje
IDC

Tekst pre­u­zet sa IT Ex­clu­si­ve New­sa

In­ter­net ogle­da­la

Eks­plo­ziv­na po­tr­oš­nja
na In­ter­net stva­ri...

In­ter­net stva­ri (In­ter­net of Things – IoT) na­sta­vlja da do­bi­ja na sna­zi ka­ko ven­
do­ri i pred­u­ze­ća po­či­nju da pri­hva­ta­ju mo­guć­no­sti ko­je ovo tr­žiš­te pred­sta­vlja.
Pre­ma no­vom is­tra­ži­va­nju IDC-a, svet­sko In­ter­net of Things tr­žiš­te će po­ra­sti sa
655,8 mi­li­jar­di do­la­ra u 2014. na 1,7 tri­li­o­na do­la­ra 2020. sa ukup­nom go­diš­
njom sto­pom ra­sta (CA­GR) od 16,9%.

U
re­đa­ji, po­ve­zi­va­nje i IT ser­
vi­si će či­ni­ti ve­ći deo IoT
tr­žiš­ta 2020. Pro­ce­nju­je
se da će oni za­jed­no ob­u­hva­ti­ti vi­
še od dve tre­ći­ne svet­skog IoT tr­žiš­ta
2020. go­di­ne, sa ure­đa­ji­ma (mo­du­
li/sen­zo­ri) ko­ji će sa­mi pred­sta­vlja­
ti 31,8% od ce­lo­kup­nog zbi­ra. IDC
oče­ku­je da će do 2020. plat­for­me
iz­gra­đe­ne u svr­hu IoT-a, apli­ka­tiv­
ni soft­ver i "as a ser­vi­ce" po­nu­de ap­
sor­bo­va­ti ve­ći pro­ce­nat pri­ho­da.
Tri iz­veš­ta­ja IDC-a
No­va prog­no­za je je­dan od tri ne­
dav­no do­vr­še­na iz­veš­ta­ja ko­ji de­
fi­ni­šu IoT tr­žiš­te i iden­ti­fi­ku­ju mo­
guć­no­sti: IDC’s Wor­ldwi­de In­ter­net
of Things Ta­xo­nomy, 2015, Wor­ldwi­
de In­ter­net of Things Fo­re­cast, 2015–
2020 i Wor­ldwi­de IoT Spen­ding Gu­
i­de by Ver­ti­cal. IDC-je­va IoT tak­so­
no­mi­ja uklju­ču­je po­gled na ho­ri­zon­
tal­no teh­no­loš­ko mnoš­tvo har­dve­ra,

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 soft­ve­ra, ser­vi­sa i po­ve­za­no­sti, kao i
ver­ti­kal­ni po­gled na in­du­stri­je i slu­
ča­je­ve ko­riš­će­nja ko­je IDC pred­vi­đa
na IoT tr­žiš­tu. IDC-je­va IoT prog­no­za
omo­gu­ća­va ob­u­hva­te in­sta­li­ra­nog
na  ba­zi re­gi­o­na, kao i pro­jek­ci­je pri­
ho­da i iz re­gi­o­nal­ne i iz teh­no­loš­ke
per­spek­ti­ve. IoT Spen­ding Gu­i­de se
fo­ku­si­ra na 25 naj­br­že ra­stu­ćih slu­
ča­je­va ko­riš­će­nja IoT-a u 11 ve­ri­kal­
nih in­du­stri­ja, uklju­ču­ju­ći po­tro­šač­
ku, tr­go­vač­ku, zdrav­stve­nu, dr­žav­
nu, pro­iz­vod­nu, tran­sport­nu i dru­ge
in­du­stri­je, dok ta­ko­đe di­men­zi­o­ni­
ra IoT mo­guć­no­sti pre­ko teh­no­loš­
kog ste­ka.

IoT po IDC-u

"Dok su no­si­vi ure­đa­ji ko­ri­snič­ko li­

ce In­ter­ne­ta stva­ri, gde pre­po­zna­va­
nje IoT-a či­ni se po­či­nje, pra­va pri­li­ka
osta­je u tr­žiš­ti­ma pred­u­ze­ća i jav­nog
sek­to­ra", iz­neo je Ver­non Tur­ner, vi­
ši pot­pred­sed­nik i uče­snik is­tra­ži­va­nja
(IoT-a), En­ter­pri­se Syste­ma. "Efe­kat
ta­la­sa IoT-a vo­di tra­di­ci­o­nal­ne po­
slov­ne mo­de­le od po­slov­nih pro­ce­sa
omo­gu­će­nih IT-jem do IT-omo­gu­će­
nih ser­vi­sa i ko­nač­no do IT-omo­gu­
će­nih pro­iz­vo­da, što po­či­nje da na­ru­
ša­va IT sta­tus quo.“
IDC de­fi­ni­še IoT kao mre­žu mre­ža
kraj­njih ta­ča­ka (ili “stva­ri”) či­ji iden­ti­
tet se mo­že utvr­di­ti, ko­je ko­mu­ni­ci­
ra­ju bez ljud­ske in­ter­ak­ci­je ko­ri­ste­ći
IP po­ve­zi­vost. IDC je iden­ti­fi­ko­vao IoT
eko­si­stem kao onaj ko­ji sa­dr­ži kom­
plek­san miks teh­no­lo­gi­ja ko­je uklju­
ču­ju, ali ni­su ogra­ni­če­ne na, mo­du­le/
ure­đa­je, ko­nek­tiv­nost, plat­for­me iz­
gra­đe­ne u IoT svr­hu, sto­ridž, ser­ve­
re, si­gur­nost, soft­ver za ana­li­ti­ku, IT
ser­vi­se i bez­bed­nost. Va­žno je na­
po­me­nu­ti da je au­to­nom­na po­ve­za­
nost ključ­ni atri­but u okvi­ru IDC-jeve

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 defini­ci­je i da oni, u ovom tre­
nut­ku, ne ubra­ja­ju pa­met­ne
te­le­fo­ne, ta­ble­te ili PC ra­ču­na­
re u svo­ju IoT prog­no­zu.
"IDC-je­va In­ter­net of Things
tak­so­no­mi­ja ima za cilj da
obez­be­di okvir za ka­te­go­ri­
zo­va­nje i aspek­te ovog ra­stu­
ćeg tr­žiš­ta po­ve­za­ne sa teh­
no­lo­gi­jom i spe­ci­fič­ne za in­
du­stri­ju", ob­ja­snio je  Car­rie
Mac­Gil­li­vray, pro­gram­ski pot­
pred­sed­nik IoT and Mo­bi­le is­
tra­ži­va­nja. "Za 2015. go­di­nu
tak­so­no­mi­ja uklju­ču­je po­gled
na ho­r i­z on­t al­n i teh­n o­loš­k i
stek har­dve­ra, soft­ve­ra, ser­vi­
sa i po­ve­za­no­sti kao i ver­ti­kal­
ni po­gled na in­du­stri­je i slu­ča­
je­ve ko­riš­će­nja ko­je IDC pred­
vi­đa na IoT tr­žiš­tu."
IDC-je­va stu­di­ja “Wor­ldwi­
de In­ter­net of Things Fo­re­cast,
2015–2020” pru­ža ap­dejt na
IDC-jev po­gled na svet­sko IoT
tr­žiš­te na re­gi­o­nal­nom i teh­no­
loš­kom ni­vou. Ona da­je prog­
no­zu na ba­zi in­sta­li­ra­nog po
obla­sti, kao i pro­jek­ci­je pri­ho­
da i iz re­gi­o­nal­ne per­spek­ti­
ve i iz per­spek­ti­ve teh­no­loš­
kog ras­ce­pa. Do­ku­ment ta­ko­
đe na­gla­ša­va ključ­na raz­ma­tra­
nja za do­ba­vlja­če teh­no­lo­gi­je
na ovom ra­stu­ćem i kom­plek­
snom tr­žiš­tu, kao i ne­ke po­kre­
ta­če i in­hi­bi­to­re ra­sta to­kom
pred­vi­đe­nog pe­ri­o­da.
“U Cen­tral­noj i is­toč­noj Evro­
pi, IoT je još uvek u ra­noj fa­zi
sa­zre­va­nja, te pred­sta­vlja uz­
bu­dlji­vu pri­li­ku. Oče­ku­je se da
du­go­roč­no-ak­tu­el­no IoT tr­žiš­te
za­i­sta ostva­ri skok 2015, ras­tu­ći
18,4% u od­no­su na pret­hod­nu
go­di­nu. Ka­ko kom­pa­ni­je ko­je se
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
tran­sfor­mi­šu po­či­nju da po­ve­zu­ju fi­zič­
ku imo­vi­nu na di­gi­tal­nu in­fta­struk­tu­ru,
one mo­gu da vi­de i re­a­gu­ju na obra­
sce br­že – ta­ko ge­ne­ri­šu­ći no­ve efi­
ka­sno­sti i ot­kri­va­ju­ći no­ve mo­guć­no­
sti br­zi­nom ne­za­mi­slo­vom pret­hod­noj
ge­ne­ra­ci­ji", na­gla­ša­va Mi­lan Ka­lal, vi­ši
na­uč­ni ana­li­ti­čar IDC CE­MA.
Ko­ri­sti od IDC-je­vih
iz­veš­ta­ja
IDC-je­va tak­so­no­mi­ja "IDC’s Wor­
ldwi­de In­ter­net of Things Ta­xo­nomy,
2015" da­je okvir za rad ven­do­ri­ma
i pred­u­ze­ći­ma ka­da oni na­sto­je da
upra­vlja­ju kom­plek­snim eko­si­ste­
mom ko­ji okru­žu­je ovo ras­tu­će tr­
žiš­te. I ven­do­ri i pred­u­ze­ća mo­gu da
ima­ju ko­rist od raz­u­me­va­nja glav­nih
teh­no­loš­kih kom­po­nen­ti ko­je mo­
gu da bu­du in­vol­vi­ra­ne u IoT im­
ple­men­ta­ci­ju. Ova IDC In­ter­net of
Things tak­so­no­mi­ja se ko­ri­sti za vo­
đe­nje  IDC-je­vih teh­no­loš­kih, re­gi­o­
nal­nih i ver­ti­kal­nih is­tra­ži­va­nja tr­žiš­
ta. Ona bi tre­ba­lo da bu­de ko­riš­će­na
od stra­ne či­ta­la­ca kao vo­dič za raz­u­
me­va­nje ukup­ne struk­tu­re IOT tr­žiš­
ta i to­ga ka­ko IDC or­ga­ni­zu­je svo­je
na­po­re di­men­zi­o­ni­sa­nja tr­žiš­ta.
"Wor­ldwi­de IoT Spen­ding Gu­i­de
by Ver­ti­cal" po­seb­no na­gla­ša­va po­
troš­nju na ni­vou ze­mlje pre­ko slu­
ča­je­va ko­riš­će­nja IoT-a i teh­no­lo­gi­
ja, uklju­ču­ju­ći pa­me­ne ure­đa­je, au­to­
ma­ti­zo­va­ni jav­ni pre­voz, zdrav­stve­ni
mo­ni­to­ring na da­lji­nu, di­gi­tal­nu sig­
na­li­za­ci­ju, po­ve­za­na vo­zi­la i pra­će­nje
va­zduš­nog sa­o­bra­ća­ja, po­red osta­
log. Za raz­li­ku od bi­lo kod dru­gog
is­tra­ži­va­nja u in­du­stri­ji, sve­o­bu­hvat­ni
vo­dič po­troš­nje je di­zaj­ni­ran da po­
mog­ne ven­do­ri­ma da ja­sno raz­u­me­
ju in­du­strij­ski-spe­ci­fič­nu pri­li­ku za
IoT teh­no­lo­gi­je da­nas. Io
 Your Insight into Information Technology

researc
h consulT
Ing evenTs

IDC CUSTOM SOLUTIONS

The Power of IDc customized Just For You

Whether you are engaged in business planning and budgeting, sales and
marketing, or performance evaluation, we have the custom offerings
to increase your success rate at every step.

www.idc-cema.com
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Big Da­t a
Na­či­ni (zlo)upo­tre­be

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja
redakcija@internetogledalo.com

Pri­me­ri ko­ji pla­še

U svom po­stu ob­ja­vlje­nom kra­jem ju­na Ber­nard Ma­rr, naj­pro­da­va­ni­ji au­tor, keynot spi­ker i vo­de­
ći britanski struč­njak za po­slo­va­nje i po­dat­ke, ba­ca kra­tak po­gled na ne­ke od na­či­na na ko­je big
da­ta mo­že da bu­de zlo­u­po­tre­bljen. Tekst se pr­vi put po­ja­vio u nje­go­voj ko­lum­ni za Da­ta In­for­med,
a ka­ko pod­sti­če na raz­miš­lja­nje, ve­ru­je­mo da će mno­gi od či­ta­la­ca ima­ti svo­je ide­je o mo­gu­ćim
“za­stra­šu­ju­ćim” na­či­ni­ma ko­riš­će­nja “ve­li­kih po­da­ta­ka”. Sve to da bi­smo pod­se­ti­li da teh­no­lo­gi­je,
in­for­ma­ci­je i po­da­ci, sa­mi po se­bi, ni­su ni do­bri ni lo­ši, te da je od­go­vor­nost na lju­di­ma ko­ji bi­ra­ju
da li će ono šta ra­de sa nji­ma bi­ti ko­ri­sno ili štet­no, od­no­sno da li će ih ko­ri­sti­ti za do­bro ili za zlo.

I
a­ko i sam sto­ji na istom sta­no­
viš­tu, Ber­nard Ma­rr u svom po­
stu uka­zu­je na to da big da­
ta ipak ima i ne­ke in­he­rent­ne pro­
ble­me. Po nje­mu, pr ­vi je pri­vat­nost.
"Poš­to ni­ka­da ra­ni­je ni­smo bi­li u
mo­guć­no­sti da pri­ku­plja­mo ili ana­
li­zi­ra­mo po­dat­ke u ovo­li­koj me­ri, ni­
smo utvr­di­li pra­vi­la ko­ja re­gu­li­šu pri­
vat­nost za stva­ri kao što su po­tro­
šač­ke na­vi­ke, na­vi­ke pre­tra­ži­va­nja In­
ter­ne­ta ili čak na­vi­ke ho­da­nja ako
koristi­te he­alth trac­ker. Za­ko­ni i pro­
pi­si o pri­vat­no­sti ni­su su­sti­gli big
da­ta mo­guć­no­sti pri­ku­plja­nja po­da­
ta­ka", upo­zo­ra­va Ma­rr na po­lje pod­
lo­žno zlo­u­po­tre­ba­ma.
Dru­gi pro­blem, po Mar­ru, pro­iz­i­
la­zi iz či­nje­ni­ce da sva­ki set po­da­ta­
ka sa­dr­ži pre­te­ra­no mno­go skri­ve­nih
pri­stra­sno­sti. "Lju­di stva­ra­ju sku­po­ve
po­da­ta­ka. Mi od­lu­ču­je­mo šta bi tre­
ba­lo uklju­či­ti i is­klju­či­ti, a on­da in­
ter­pre­ti­ra­mo te sku­po­ve podataka.
Mno­gi ve­ru­ju da su po­da­ci ne­po­gre­
ši­vi – bro­je­vi ne mo­gu da bu­du la­žni,
zar ne? Ali to jed­no­stav­no ni­je slu­čaj.
Re­zul­ta­ti te­sta me­re ko­li­ko do­bro su
stu­den­ti po­pu­ni­li pi­ta­nja ko­ja su im
po­sta­vlje­na, ali ako mi iz to­ga mo­
ra­mo za­klju­či­ti da li je na­stav­nik bio
efi­ka­san ili ne, to je me­sto gde stva­
ri mo­gu po­sta­ti ne­ja­sne", na­vo­di da­
lje Ma­rr.
Ko­nač­no, tu je i sta­ti­sti­ka kao in­
he­rent­ni pro­blem. Kao što statističar

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

Na­t e Sil­v er ka­ž e “mi vo­li­m o da
pred­vi­đa­mo stva­ri – a ni­smo baš
do­bri u to­me”. Ma­rr ov­de pod­se­
ća ka­ko je mno­go ura­đe­no na Go­o­
gle­o­voj spo­sob­no­sti da pred­vi­di iz­
bi­ja­nje gri­pa na osno­vu sa­o­bra­ća­
ja pre­tra­ge, ali da nji­hov mo­del ni­
je funk­ci­o­ni­sao 2014. Go­o­gle sam
pri­zna­je da sa­mo za­to što tra­ži­te
"simp­to­me gri­pa" to ne zna­či da ste
bo­le­sni.
Na ovaj na­čin po­la­ko pri­pre­miv­ši
"te­ren" za bo­lje raz­u­me­va­nje ka­ko
zlo­u­po­tre­ba ve­li­kih po­da­ta­ka vi­še
ni­je stvar na­uč­ne fan­ta­sti­ke ili fu­tu­
ri­zma, Ma­rr na­vo­di "pet za­stra­šu­ju­
ćih upo­tre­ba big da­ta ko­je se de­ša­
va­ju da­nas" za­to što teh­no­lo­gi­je za
big da­ta ta­ko ra­pid­no na­pre­du­ju da
pra­vi­la, pro­pi­si i naj­bo­lje prak­se ne
mo­gu da je pra­te. To su pri­me­ri ko­
je on vi­di kao slu­ča­je­ve gde big da­
ta mo­že ma­lo vi­še da se ose­ća kao
Ve­li­ki Brat.  ci­ja o pro­gra­mi­ma obu­ke za po­sao
Pre­dik­tiv­na po­li­cij­ska
ak­ci­ja
U fe­bru­a­ru 2014. Upra­va či­kaš­
ke po­li­ci­je je po­sla­la uni­for­mi­sa­ne
po­li­caj­ce da uči­ne "cu­stom no­ti­
fi­ca­tion" po­se­te oso­ba­ma ko­je su
iden­ti­fi­ko­va­ne kao ve­ro­vat­ni po­či­
ni­o­ci zlo­či­na kroz kom­pju­ter­ski ge­
ne­ri­san spi­sak. Ide­ja je bi­la da se
spre­či kri­mi­nal pru­ža­njem in­for­ma­

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 od­ređenim po­je­din­ci­ma ili
da im se da na zna­nje da su
po­ve­ća­ne ka­zne za lju­de iz­
ve­snih bi­o­gra­fi­ja. No, mno­
ge druš­tve­ne gru­pe su pro­te­
stvo­va­le i na­zva­le ovaj po­stu­
pak pro­fi­li­sa­njem. Na­vo­de­ći
ovaj pri­mer, Ma­rr se pi­ta ni­
je li ovo sa­mo je­dan ko­rak do
"Mi­no­rity Re­por­ta". Vre­me će
po­ka­za­ti.

Al­go­rit­mi za na­jam
radnika 

Sve vi­še i vi­še kom­pa­ni­ja

se okre­će kom­pju­te­ri­zo­va­
nim le­a­r­ning si­ste­mi­ma da
bi fil­tri­ra­li i unaj­mi­li kan­di­
da­te za po­sao – na­ro­či­to za
sla­bo pla­će­ne po­slo­ve uslu­
žnog sek­to­ra. Ovi al­go­rit­mi
mo­žda sta­vlja­ju po­slo­ve van
do­ma­ša­ja ne­kih kan­di­da­ta,
ia­ko su oni kva­li­ko­va­ni i že­
le da ra­de, upo­zo­ra­va Ma­rr.
Na pri­mer, ne­ki od ovih al­
go­ri­ta­ma su pro­naš­li da, sta­
ti­stič­ki, lju­di ko­ji kra­će pu­tu­
ju od ku­će do po­sla i obr­
nu­to ve­ro­vat­ni­je osta­ju na
po­slu du­že, ta­ko da apli­ka­
ci­ja po­sta­vlja pi­ta­nje: "Ko­li­
ko tra­je va­še sva­ko­dnev­no
pu­to­va­nje na po­sao?". Kan­
di­da­ti ko­ji du­že pu­tu­ju, oni
bez po­u­zda­nog pre­vo­za (ko­
ji ko­ri­ste jav­ni pre­voz ume­
sto vla­sti­tog au­to­mo­bi­la, na
pri­mer) ili oni ko­ji ne­će još
du­go bi­ti na svo­joj tre­nut­noj
adre­si bi­vaju ni­že bo­do­va­ni
za po­sao. Sta­ti­stič­ki gle­da­
no, sva ova raz­miš­lja­nja mo­
gu bi­ti tač­na, ali po­sta­vlja se
pi­ta­nje da li su fer.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 Mar­ke­ta­ri ci­lja­ju ose­tlji­ve
po­je­din­ce

Ovo je još jed­na od zlo­u­po­tre­ba

na ko­ju uka­zu­je Ma­rr u svom po­
stu. Na­i­me, da­ta bro­ke­ri su po­če­
li da pro­da­ju iz­veš­ta­je ko­ji po­seb­no
is­ti­ču i tar­ge­ti­ra­ju fi­nan­sij­ski ose­tlji­
ve po­je­din­ce. Na pri­mer, da­ta bro­ker
mo­že da dâ iz­veš­taj o pen­zi­o­ne­ri­ma
ko­ji ima­ju ma­lu ili ne­ma­ju uš­te­đe­vi­
nu kom­pa­ni­ji ko­ja da­je obrt­ne hi­po­
te­ke, sku­pe kre­di­te ili dru­ge fi­na­sij­
ski ri­zič­ne pro­iz­vo­de. "Da­ta bro­ke­ri
su pri­sut­ni već de­ce­ni­ja­ma, ali kva­li­
tet i ko­li­či­na po­da­ta­ka ko­je oni mo­
gu da pri­ku­plja­ju i ja­sno­ća sa ko­jom
oni mo­gu da ih ana­li­zi­ra­ju ni­ka­da ni­
je bi­la ve­ća", ka­že Ma­rr, upo­zo­ra­va­
ju­ći da po­sto­ji vr­lo ma­lo pra­vi­la ili
pro­pi­sa za spre­ča­va­nje tar­ge­ti­ra­nja
ugro­že­nih gru­pa.

Sni­mak osi­gu­ra­nja mo­že

da vas sta­vi u po­greš­nu
ka­te­go­ri­ju

Pod­se­ća­ju­ći da od 2011. go­di­ne

kom­pa­ni­je ko­je se ba­ve osi­gu­ra­njem
au­to­mo­bi­la, kao što je Pro­gres­si­ve,
nu­de ma­li ure­đaj ko­ji mo­že­te da in­
sta­li­ra­te u svo­ja ko­la da bi se ana­li­
zi­ra­le va­že vo­zač­ke na­vi­ke i ta­ko se­bi
(even­tu­al­no) obez­be­di­te bo­lju sto­pu
osi­gu­ra­nja, Ma­rr uo­ča­va da su ne­ki
od kri­te­ri­ju­ma za ove ni­že sto­pe sa­
mi po se­bi dis­kri­mi­na­tor­ski. Na pri­
mer, osi­gu­ra­va­ju­ćim kom­pa­ni­ja­ma su
dra­ži vo­za­či ko­ji ni­su na pu­tu ka­sno
no­ću i ne pro­vo­de mno­go vre­me­na u
svo­jim ko­li­ma, ali ve­ro­vat­ni­je je da si­
ro­maš­ni­ji lju­di ra­de do ka­sno i mo­ra­
ju da­lje da pu­tu­ju do po­sla – i jed­no i
dru­go bi mo­glo da bu­de udar na njih
ka­da je u pi­ta­nju iz­ra­ču­na­va­nje sto­pa
osiguranja.
Wal­mart i Ta­r­get
"određuju" sto­pe ži­vot­nog
osi­gu­ra­nja
Svoj niz mo­gu­ćih big da­ta zlo­u­po­
tre­ba Ma­rr za­vr­ša­va upo­zo­re­njem na
pro­daj­ne lan­ce ko­ji ras­po­la­žu po­da­
ci­ma o po­tro­šač­kim na­vi­ka­ma svo­
jih muš­te­ri­ja, ko­ji mo­gu da bu­du is­
ko­riš­će­ni na neo­če­ki­va­ni na­čin. Isti­
na, ne di­rekt­no, ali re­ci­mo De­lo­it­te je
raz­vio al­go­ri­tam ba­zi­ran na "ne­tra­di­
ci­o­nal­nim iz­vo­ri­ma tre­će strane", koji
mo­že da pred­vi­di ne­či­ji ži­vot­ni vek
pre­ma nje­go­vim ku­pov­nim na­vi­ka­
ma. "Oni tvr­de da mo­gu tač­no pred­
vi­de­ti da li će po­je­di­nac ima­ti bi­lo
ko­ju od 17 bo­le­sti, uklju­ču­ju­ći di­ja­
be­tes, kan­cer uzro­ko­van du­va­nom,
kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti i de­pre­si­ju,
ana­li­zi­ra­ju­ći nji­hov­ne ku­pov­ne na­
vi­ke", pod­se­ća Ma­rr i pre­po­ru­ču­je
oprez pri­li­kom ku­po­vi­ne, jer to što
po­tro­šač uzi­ma u pro­dav­ni­ci mo­že
da zna­či – po­ve­ća­nje sto­pe nje­go­
vog osi­gu­ra­nja. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

Stu­d i­ja slu­č a­ja
Next Ge­ne­ra­tion Sports Net­work - NGSN

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja
redakcija@internetogledalo.com

Evo­lu­ci­ja u gle­da­nju
fud­bal­skih me­če­va

Uz po­moć Mic­ro­soft Azu­re Me­dia Ser­vi­ces ma­li start-up us­peo je da ostva­ri ve­li­ki san i po­kre­ne
glo­bal­nu sport­sku mre­žu.

S
port­s ka mre­ž a no­ve ge­
ne­ra­ci­je (Next Ge­ne­ra­tion
Sports Net­work - NGSN) je
start-up ko­ji je že­leo da me­đu­na­
rod­ne fud­bal­ske utak­mi­ce uči­ni do­
stup­nim uži­vo ili na od­lo­že­no gle­
da­nje lju­bi­te­lji­ma "naj­va­žni­je spo­
red­ne stva­ri na sve­tu". Za no­vi ko­rak
u evo­lu­ci­ji gle­da­nja spor­ta pu­tem
in­ter­ne­ta bi­lo je po­treb­no obez­be­
di­ti niz re­še­nja. Uz Mic­ro­soft Azu­re
i po­drš­ku Mic­ro­soft Ser ­vi­ces, NGSN
je us­peo da iz­gra­di glo­bal­nu mre­
žu za pre­no­se za sa­mo šest me­se­-
ci – što je sa­mo de­lić vre­me­na po­
tre­ban za raz­voj re­še­nja.
Ra­ni­ja si­tu­a­ci­ja
Pre lan­si­ra­nja NGSN mre­že lju­bi­
te­lji fud­ba­la su ima­li ogra­ni­čen pri­
stup pre­no­si­ma utak­mi­ca. Ka­ko se
igra­ju u una­pred utvr­đe­nom ter­mi­
nu i če­sto se ne re­pri­zi­ra­ju, ve­ći­nu
me­đu­na­rod­nih utak­mi­ca te­le­vi­zi­je
ne pre­no­se, pa čak ni u okvi­ru sku­
pih sport­skih pa­ke­ta na ka­blov­skim
ka­na­li­ma.
Ge­ne­ral­ni di­rek­tor i pred­sed­nik
NGSN He­ri van Štrojn (Ha­rry van
Streun) je od­lu­čio da to pro­me­ni.
Pr ­vo je obez­be­dio pra­vo pre­no­sa
utak­mi­ca iz se­dam glav­nih evropskih
i ju­žno-ame­rič­kih li­ga. A nje­gov kraj­
nji cilj bio je da omo­gu­ći lju­bi­te­lji­ma
fud­ba­la 24-ča­sov­nu on­lajn sport­sku
mre­žu ko­ja nu­di HD pre­no­se uži­vo i
od­lo­že­no gle­da­nje či­ta­vih fud­bal­skih
utak­mi­ca u okvi­ru svih ovih li­ga pu­
tem in­ter­ne­ta – pr­vi put u in­du­stri­ji.
Iza­zov je pred­sta­vlja­lo to što su u
to vre­me ma­li tim NGSN či­ni­le sa­
mo če­ti­ri oso­be sa ne­do­volj­no teh­
nič­kog zna­nja o emi­to­va­nju pro­gra­
ma pu­tem in­ter­ne­ta. Čak i sa pra­
vim part­ne­ri­ma, iz­grad­nja ova­kve
glo­bal­ne mre­že za pre­no­se mo­gla
je da po­tra­je i go­di­nu da­na, pa čak
i vi­še.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

 Štrojn je že­leo ne sa­mo ži­vi pre­nos
u ro­ku od ne­ko­li­ko me­se­ci, već či­ta­
vu in­fra­struk­tu­ru sprem­nu da ser­vi­
si­ra mi­li­o­ne pret­plat­ni­ka ši­rom sve­ta.
Mic­ro­soft Azu­re za fud­bal
bez ogra­ni­če­nja
Ka­ko bi ostva­rio svoj am­bi­ci­o­zni
plan Štrojn se okre­nuo Maj­kro­sof­tu i
Azu­re klaud uslu­ga­ma. Maj­kro­sof­tov
tim je već imao do­ka­za­no is­ku­stvo u
ovoj obla­sti s ob­zi­rom da je po­mo­
gao da se pre­ko Azu­re na­pra­vi mre­
ža pre­no­sa uži­vo za Zim­ske olim­pij­
ske igre u So­či­ju.
"Mo­guć­no­sti uslu­ga do­stup­nih u
Azu­re je bi­la mno­go ve­ća ne­go što
sam mo­gao i da pret­po­sta­vim. Azu­re
nam je obez­be­dio sve­o­bu­hvat­nu me­
dij­sku plat­for­mu ko­ja je omo­gu­ći­la da
is­po­ru­či­mo ve­o­ma kom­plek­sno re­še­
nje za ve­o­ma krat­ko vre­me. Ova­kav
pro­je­kat bi u su­prot­nom trajao godinu
da­na, a mi smo ga is­po­ru­či­li u ro­ku od
šest me­se­ci”, re­kao je van Štrojn.
Maj­kro­sof­tov tim je br­zo po­čeo
da ra­di na sve­o­bu­hvat­noj ar­hi­tek­tu­
ri. Ka­ko bi obez­be­dio neo­p­ho­dan ni­
vo flek­si­bil­no­sti raz­vo­ja i pro­ši­ri­vo­sti,
tim je ko­ri­stio Mic­ro­soft Azu­re Me­
dia Ser­vi­ces – sve­o­bu­hvat­no re­še­nje
od po­čet­ka do kra­ja osmiš­lje­no da
sma­nji troš­ko­ve in­te­gra­ci­je vi­še pro­
iz­vo­da i po­sred­ni­ka.
Azu­re Me­dia Ser­vi­ces je omo­gu­ćio
sve što je NGSN-u bi­lo po­treb­no za
po­kre­ta­nje vi­deo plat­for­me ba­zi­ra­ne
na ra­ču­nar­skom obla­ku za pre­no­se
uži­vo ili od­lo­že­no gle­da­nje. Od po­
čet­ka do kra­ja pre­nos uži­vo na obla­
ku uklju­či­vao je tran­sko­di­ra­nje uži­vo
i pre­nos sa re­pro­du­ko­va­njem u re­
al­nom vre­me­nu pri­la­go­dlji­vom br­
zi­nom. Uslu­ga "od­lo­že­nog gle­da­
nja" uklju­či­va­la je ko­di­ra­nje sa­že­ta­
ka ili ce­lih me­če­va pri­la­go­dlji­vom br­
zi­nom.
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Osim Azu­re Me­dia Ser­vi­ces, NGSN
re­še­nje uklju­či­va­lo je i dru­ge Azu­re
uslu­ge kao što su Azu­re App Ser­vi­ce,
Azu­re Sto­ra­ge, Azu­re SQL Da­ta­ba­se,
Azu­re Re­dis Cac­he, Azu­re Ac­ti­ve Di­
rec­tory i Azu­re Ser­vi­ce Bus.
Push No­ti­fi­ca­tion Ser­vi­ces su ta­
ko­đe in­te­gri­sa­ni u plat­for­mu. Ove
uslu­ge se ko­ri­ste da oba­ve­ste gle­da­
o­ce ka­da će da poč­ne meč za ko­ji su
za­in­te­re­so­va­ni. One ta­ko­đe obez­be­
đu­ju pri­kaz naj­in­te­re­sant­ni­jih de­ša­
va­nja iz dru­gih me­če­va dok gle­da­o­ci
pra­te iza­bra­ni meč.
NGSN uklju­ču­je iOS i An­droid mo­
bil­ne apli­ka­ci­je, upo­tre­bu Python i
PHP na App Ser­vi­ce, kao i is­po­ru­ku
na Chro­me­cast.
Ko­nač­no, NGSN je ra­dio sa vi­še
part­ne­ra ka­ko bi obez­be­dio i dru­ge
kom­po­nen­te u in­fra­struk­tu­ri pre­no­
sa. Da bi po­jed­no­sta­vio pro­ces ra­da
sa part­ne­ri­ma, Azu­re Ac­ti­ve Di­rec­
tory je ko­riš­ćen za pro­ve­ru iden­ti­te­ta

na upra­vljač­kim por­ta­li­ma.
U fa­zi fi­na­li­za­ci­je i po­kre­ta­nja ser­
vi­sa, NGSN su po­dr­ža­li i Mic­ro­soft
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164
Pre­mi­er Sup­port Ser­vi­ces ko­je omo­
gu­ća­va­ju 24-ča­sov­nu ko­ri­snič­ku po­
drš­ku za po­slov­ne ko­ri­sni­ke.
Jed­no­stav­no pro­ši­re­nje
Maj­kro­sof­to­va sve­o­bu­hvat­na plat­
for­ma u obla­ku omo­gu­ća­va ve­o­ma
br­zu pro­ši­ri­vost. Ka­ko po­tre­be kom­
pa­ni­je bu­du ra­sle op­ci­ja pro­ši­re­nja
je uda­lje­na sa­mo je­dan klik mi­šem.
To će po­mo­ći NGSN-u da se pro­ši­ri
sa tre­nut­nog tr­žiš­ta u SAD na tr­žiš­ta
ši­rom sve­ta. "Sa na­šim pret­hod­nim
re­še­nji­ma rast bi pred­sta­vljao iza­
zov. Sa­da to pred­sta­vlja jed­no­stav­no
pro­ši­re­nje", re­kao je Štrojn.
Azu­re mo­že da iz­dr­ži iz­ne­nad­na
op­te­re­će­nja na mre­ži bez do­dat­nih
troš­ko­va na in­fra­struk­tu­ri i bez bri­ge
za ka­pa­ci­tet od stra­ne ko­ri­sni­ka, što
je vr­lo va­žno za NGSN u tre­nu­ci­ma
ka­da se igra­ju glav­ni fud­bal­ski me­
če­vi ko­je pra­ti ogro­man broj lju­bi­te­
lja ovog spor­ta.
NGSN pla­ni­ra u bu­duć­no­sti pro­
ši­re­nje plat­for­me i na dru­ge spor­to­
ve ka­ko bi iza­šao u su­ret lju­bi­te­lji­
ma spor­ta ši­rom sve­ta. Ali, za sa­da su
mi­sli či­ta­vog ti­ma usme­re­ne na us­
peš­nu re­a­li­za­ci­ju ini­ci­jal­ne plat­for­me.
"Ka­da sam vi­deo naš pr­vi ži­vi pre­
nos iz Ru­si­je, to je bio za­i­sta mo­me­
nat sre­će za me­ne", bio je iskren van
Štrojn. Io
 Sp
ec
ija
lno
izd
an
je

\/
IT za direktore
Sta sve direktor treba da zna o informacionim tehnologijama
da bi uspesno vodio svoju kompaniju.
\/

Dva stručna časopisa, udruzenim snagama, u specijalnom izdanju namenjenom

direktorima
xxx malih, srednjih i velikih preduzeća izdvajaju i prezentuju znanja izxxx IT oblasti
neophodna za ostvarivanje ustede u poslovanju, postizanje konkurentnosti i uspesno
\/ \/

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 164

pozicioniranje na trzistu.
\/

\/
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106