Dr Rasim Hиrem

О RAZVOJU NARODNOOSLOBODILACKOG POKRETA U ISTOCNOJ

BOSNI U DRUGOJ POLOVINI 1942. GODINE

Poznato је da se пarodnooslobodilacki pokret nije и svim oЬlastima

Bosne i H ercegovine и svim periodima NOR-a razvijao pod istim иslovima
i s istim intenzitetom. PиЬlikovani istoriografski radovi роkаzији da sи raz-
like и tom smislи dosle do izrazaja vec и periodи иstanka 1941-1942. go-
dine.t) Ustanak pod vodstvom КРЈ snazno se razvijao i иbrzo zahvatio go-
tovo sve krajeve Bosne i Hercegovine. U tokи prvih иstanickih mjeseci
formiralo se vise snaznih иstanickih centara: и krajи oko Drvara, и Pod-
grmecи, na Kozari, и Јаnји i Pljevi, и istocnoj Hercegovini, na Ozrenи (do-
bojskom), Majevici, и Bircи, na pl. Zvijezdi, Romaniji i Jahorini, iz kojih
је poticao najveCi broj иstanickih akcija иsmjerenih prema gradovima i
komunikacijama. Ustaska vlast и ovim krajevima иbrzo је razbljena. Okи­
patori sи Ьili prisiljeni da i sami intervenisи. Italijanski okиpator је и sep-
tembrи-oktobrи 1941. g. reokиpirao drиgи i trecи zonи, sto је podstaklo
aktivnost srpskЉ nacionalistickih snaga koje sи zagovarale politikи itali-
janskog okиpatora i pozivale иstanike da napиste narodnooslobodilackи Ьоr­
Ьи i vrate se kиcama . Nasиprot njima, komиnisti sи razvijali borbeno ras-
polozenje masa, pozivali ih и ЬоrЬи protiv italijanskog okиpatora i borili
se za роЬјеdи Iinije NOP-a. U tom ciljи oni sи и reokиpiranim oЬlastima
(Hercegovina i јиZпi dijelovi Bosanske krajine i centralne Bosne) и periodи
septembar-decembar 1941. poklanjali velikи paznjи organizaciono-politic-

1) Vidi: Pero Moraca, Prelomna godina narodnooslobodilackog rata, Beograd

1957; Oslobodilacki rat naroda Jиgoslavije 1941-1945, prva knj·iga, Beograd
1963; Nevenka Bajic, Komиnisticka partija Jugoslavije и Hercegovini и иs­
tankи 1941. godine, Prilozi Instituta za 1storiju radnickog pokreta Sarajevo
br. 2, Sarajevo 1966; Isto (nastavak), GodiSnjak Drustva istoricara Bosne !i
Hercegovine XVII/1966--1967; dr Du~an Lukac, Ustanak и BosansKoj krajini,
Beograd 1967; Pero Moraca, Jиgoslavija 1941, Beograd 1971; dr Rasim Hurem,
Kriza narodnooslobodilackog pokreta и Bosni i Hercegovini krajem 1941. i
pocetkom 1942. godine, Sarajevo 1972; dr Zdravko Antonic, Ustanak и istoc-
lюj i centralaoj Bosni 1941. Beograd 1973; Dorcte Piljevic, Н ercegovina 1941.
godine, u: 1941. u istoriji naroda Bosne i Hercegovine - Naucni skup, odr-
zan u Drvaru od 7. do 9. oktobra 1971. godine, Sarajevo 1973; dr Zdravko
Antonic, О specifienostima revolucionarnih tokova и Bosni i Hercegovini
(1941-1943. godine), Godisnjak Drustva ~storicara Bosne i Hercegovine, Go-
dina XXI-XXVII, Sarajevo 1976.

231
kom radи na terenи i и иstanickim jedinicama. Radilo se na izgradnji vojnc
i politicke strukture NOP-a i na pripremanjи иstanickih snaga za borbe s
italijanskim okиpatorom. Rezultati sи Ьili veliki. U istoenoj Hercegovini је
vec pocetkom novembra doslo do organizovanih borbl protiv italijanskog
okиpatora. Те borbe, kao i borbe protiv orиzanih snaga tzv. Nezavisne Dr-
iave Hrvatske (NDH) do kraja 1941. g. znatno sи se rasplamsale. I и reokи­
piranom dijelи Bosanske krajine i centralne Bosne snage NOP-a sи do kra-
ja 1941. g. preovladale. Postepeno sи otpocele borbe protiv italijanskog
okupatora i protiv cetnika.2)
U periodu oktobar-decembar ustanak и istocвoj Bosni i u sjevernom
dijelu centralne Bosne i Bosanske krajine је јасао, а orиzane snage иstanka
sи rasle. U istocnoj Bosni је oslobodena siroka teritorija, od linije Saraje-
vo-ViSegrad, na јиgи, do linije Doboj-Tиzla-Zvornik, na sjeveru. Oslo-
bodena teritorija је Ьila povezana s oslobodenom teritorijom u zapadnoj
Srblji. Sami ili и izvjesnoj saradnji s lokalnim cetnicima partizani sи oslo-
bodili Rogaticи, Trnovo, Olovo i vodili borbe na prilazima ViSegradи. Po-
tom је teziste akcija иsmjereno prema dolini Bosne i prema Majevici i
Semberiji. Paгtizani sи Ьili na domaku Sarajeva, Varesa, Visokog i Kaknja,
а zajedno sa cetnicima zaиzeli sи Koraj.3) U Bosanskoj krajini је Ьila oslo-
bodena citava teritorija kozarskog podrиcja (pl. Kozara, Lijevce, kraj iz-
medu Kozare i Banje Luke, zatim teritorija и pravcи Bosanskog Novog i
Bosanske DиЬiсе). Ustanak se razbuktao i и sjevernom dijelи centralne
Bosne (izmedи Vrbasa i Bosne). Oslobodena је siroka teritorija oko Kotor
Varosi, а ustanak se dalje sirio u pravcи Kиpresa, Travnika, Teslica, Prnja-
vora, Dervente i doline r. Save i na zapad и pravcu Banje Lиke.4) Borbeno
raspolozenje пaroda је raslo, а и partizanske odrede, koji sи иspjesno vo-
dili ЬоrЬи protiv okиpatora i иstaskih i domobranskih snaga pristizali sи
novi borci.
_ U prvoj polovini 1942. g. okиpatori и saradnji s иstaskim, domobran-
skim i cetnickim snagama izveli sи dvije snazne ofanzive protiv partizanskih
snaga и istocnoj Bosni i Hercegovini i na Kozari. Oni sи и tokи ofanzive
zauzeli sve gradove i veca naseljena mjesta. Cetnici sи izvrsili рисеvе u
vecem Ьrоји partizanskih jedinica u istocnoj Bosni i sjevernoj Hercegovini.
Osim toga, u istoenoj Bosni sи sklopili sporazume о saradnji s organima
NDH i na odnosnim teritorijama иspostavili svojи vlast. U veeini musliman-
skih sela tuzlanskog bazena drzala se Mиslimanska legija. U tim иslovima, а
i izlozen teroru okupatora, ustasa i cetnika, veliki broj иstanika и istoc-
noj Bosni privгemeno је napustio NOP odrede i jednim dijelom prisao

2) Borbe protiv okupatora, ustasa i cetnika - novembar 1941 - тај 1942, u:

Hercegovina иNOB, Beograd 1961, 220-221; Nevenka Bajic, КРЈ и Herce-
govini и ustanku 1941. god., Godisnjak XVII/1966--1967, 152-155; dr Dusan
Lukac, n. d., 273-299, 322-402; Pero Moraca, Jugoslavija 1941, 620-623, 626-
-627; dr Rasim Hиrem, Kriza NOP-a .. ., 38, 47, 63-64; Dorde Piljevic, Her-
cegovil1a 1941. godine, 239-240.
3) Pero Moraca, Jugoslavija 1941, 605-606; dr Zdravko Antonic, Ustanak .• .,
293-298, 300, 324-325, 374, 427.
4) Zbornik dokиmenata i podataka о narodnooslobodilackom ratи jugosloven-
skih naroda, tom IV, knj. 2, dokиmenat br. 190, str. 529-533 (nadalje: Zb.
NOR, IV-2, 190/529-533); dr Du~an Lиkac, n. d., 300-317, 334-343; Pero Mo-
raea, Jugoslavija 1941, 625.

232
cetnicima. U odredima su ostali oni koji su Ьili spremni da se bore i van
svojih sela. То sи u veCini Ьili clanovi КРЈ i SKOJ-a, radnici, seljaci, daci
i studenti. Od tih boraca formirana је Grupa иdarnili bataljona. U Sekovi-
cima је djelovao Bircanski NOP odred, koji је, mada i sam okrnjen i rela-
tivno malobrojan (oko 400 boraca), uspjesno branio svoju slobodnu terito-
riju. Na Jahorini, Romaniji (Glasinac), u nekim selima istocno od Rogati-
ce, na Ozrenu (dobojskom), Majevici i и Semberiji ostale su manje, uz to
razasute i medиsobno nepovezane grupe partizana. Ove grupe jaCine 10 do
30 ljudi, mahom clanova КРЈ, nisи mogle da u datim uslovima preduzimaju
vojne akcije, ali su u kraju u kojem su boravile vrsile politicki uticaj na
narod.5 )
I u istocnoj Hercegovini је и toku trece neprijateljske ofaazive doslo
do kolebanja i osipanja иstanika. Dosta veliki broj boraca Sjevernohercego-
vackog i Juznohercegovackog NOP odreda је otisao svojim kucama, а neki
su prisli cetnicima. u saglasnosti sa stabovima i komandama vratili su se
svojim kиcama i oni borci koji иsljed guЬljenja veze sa svojim jedinicama
и tokи ofanzive nisи иspjeli da se роvиkи sa svoje teritorije. Navedeni her-
cegovacki odredi sи se poslije trece neprijateljske ofanzive povиkli и rejon
Zelengore, gdje је od boraca tih odreda formiran Hercegovacki NOP odred.
Ovaj odred se poeetkom avgиsta 1942. prebacio iz rejona Zelengore и rejon
Prozora i иsао и sastav Udarne grиpe brigada. U istocnoj Hercegovini је
zavladao teror cetnika, koji sи nastojali da иniste ostatke partizanskih odre-
da i organizacije КРЈ. Cetnicima је isao naruku i tzv. Zagrebacki sporazum,
potpisan izmedu Kraljevine Italije i NDH 19. juna 1942. godine. Тim spora-
zunюm NDH је, izmedи ostalog, prihvatila neke ranije obaveze italijanske
vojne komande. Naime, NDH је priznala »dobrovoljnи protukomunisticku
miliciju« (MVAC) kоји sи osnovale italijanske vojne vlasti, tj. priznala је
cetnike koji su saradivali s italijanskim okupatorom. Za uzvrat MVAC је
priznala navodni suverenitet, zakone i organe vlasti NDH. Na ovaj naCin
vlada NDH је prema cetnicima u Hercegovini i u jиznom dijelu istocne Bo-
sne (italijanska okupaciona zona) dosla и sliean odпos koji је imala sa cet-
nicima и Bosni (njemacka okиpaciona zona) poslije potpisivanja sporazuma
о saradnji s pojedinim cetnickim odredima. U ovakvoj sitиaciji и Hercego-
vini је od preostalih partizana i partijskih i politickih radnika, и avgustи
mjesecu, formiran partizanski bataljon »Sloboda«, koji se odr:l.avao s dosta
teskoca.6)
Za razliku od istocne Bosne i Hercegovine veliki dio Bosanske krajine
Ьiо је sredinom 1942. g. slobodan. Okupatori i ustase sи kontrolisali veca
mjesta i va:l.nije komunikacije. U krajevima јиzпо i istocno od Banje Luke

5) Oslobodilacki rat ... , Ј, 175-186, 200-202, 206-212, 316-317; Rasim Hиrem,

Sporazumi о saradnji izmedu drzavnih orgm1a Nezavisne drzave Hrvatske i
nekih cetnickilt odreda и istocnoj Bosni 1942. god., Prilozi Institиta za isto-
rijи radnickog pokreta Sarajevo br. 2, Sarajevo 1966; lsti, Kriza NOP-a . . • ,
187-241; Isti, Prilike и istocnoj Bosni sredinom 1942. godine, u: AVNOJ i
narodnooslobodilacka borba и Bosni i Hercegovini (1942-1943) - Materijali
s naucnog skиpa odrianog и Sarajevи 22. i 23. novembra 1973. godine, Sa-
rajevo 1974.
6) Oslobodilacki rat ... , I, 269-271, 278, 33~331; dr Rasim Hиrem, Kriza
NOP-a .•. , 216-217, 221-241.

233
 (dio podrucja Treeeg i cetvrtog krajiSkog NOP odreda) privremeno је preo-
vladao uticaj cetnika, koji sи sklopili sporazume s vlastima NDH i s njima
zajedno vodili ЬоrЬи protiv NOP-a. Neprijateljska ofanziva na Kozartt, јиnа
- јиlа 1942. g., и kojoj sи nadmocne njemacke i иstaske snage zadale tezak
иdarac Drugom krajiskom NOP odredи, kao i izvrsile pljackи i paljenja sela
i masovna иЬistva i odvodenje stanovnistva и logore, nije ozЬiljnije otezala
razvoj narodnooslobodilacke borbe и zapadnoj Bosni. Snazan doprinos raz-
vitkи borbe i narodnooslobodilackog pokreta и Bosanskoj krajini dala је
Grupa proleterskih i иdarnih brigada, koja је s Vrhovnim stabom dosla и
Bosanskи krajinи и ljeto 1942. godine. Sadjejstvom proleterskih brigada i
krajiskih brigada i NOP odreda oslobodeno је vise gradova (Prozor, Gornji
Vakuf, Livno, Dиvno, Јајсе, Mrkonjic-Grad, Кlјис, Bihac) i sela и oЬlasti
Gornjeg Vakиfa, Rame, Livna, Posиsja, Dиvna, izmedи Јајса i Travnika i и
Cazinskoj krajini. Slobodna teritorija и Bosanskoj krajini је prosirena. Po-
zicije cetnika и zapadnoj (podrиcje pl. Manjace i prema Kninи), а donekle i
и srednjoj Bosni sи иzdrmane, а cetnicke jedinice sи se demoralisale. Bora-
vak Centralnog komiteta КРЈ i Vrhovnog staba i proleterskih brigada и Bo-
sanskoj krajini, kao i vazni politicki dogadaji na tlи Bosanske krajine (Prvo
zasjedanje AVNOJ-a i dr.), imali sи veliki znaeaj za daljnji razvoj NOP-a и
ovoj oЬlasti.7)
Citav niz faktora: slaba povezanost oЬlasti i nedovoljna razmjena иsta­
nickih iskиstava, reokиpacija drиge i trece zone и Ijeto - jesen 1941. g.,
okиpatorske ofanzive tokom prve polovine 1942. godine, djelatnost eetniStva
i dr. иticali Stl na razvoj иstanka i narodnooslobodilackog pokreta и prvoj
godini NOR-a. Rezиltat toga Ьiо је taj da sи razlike, и smjslи u kom о njima
govorimo, izmedu pojedinih oЬlasti Bosne i Hercegovine bile и drиgoj polo-
vini 1942. godine zaista velike. S obzirom na to, nu:l.no је da se razvitak
NOP-a и Bosni i Hercegovini и tom periodи, isto kao ј иstanak 1941. g., izuca-
va ne samo и cjelini nego ј и svakoj oЬlastj posebno.
Namjera nam је da na osnovи raspolo:l.ivih izvora izlozimo osnovne
elemente razvitka narodnooslobodilackog pokreta и istoenoj Bosni u drиgoj
polovini 1942. godine.B)
О ovom pitanjи nije dosad cjelovito pisano. Sintetizovane istorije NOR-a
naroda Jиgoslavije, kao i Pregled istorije SKJ ili ga samo doticи ili ти иop­
ste ne роsvесији раznји.в) Jedan broj istorieara, baveci se istorijom NOR-a

7) Rade Basic, Ustanak i borbe па Kozari 1941-1942, Beograd 1957, 173-

-252, 259-270; Oslobodilacki rat ... , I, 231-242, 269-292; Mi~o Lekovic,
Ofanziva proleterskih brigada и leto 1942, Beograd 1965; dr Dusan Lukac,
n. d., 403-481.
8) U ovom radu istocna Bosna је иzeta kao operativno podrucje па kom је
djelovao Operativni stab NOP i dobrovoljacklh odreda istocne Bosne, а doc-
nije, kada је formiran, i OЬlasni komritet КРЈ za istocnu Bosnu. Granice
ovog podrucja vidi: Rasim Hиrem, Sporazumi о saradnji ... , 285, Ьiljeska
br. 1.
9) Oslobodilacki rat ... , l, Beograd 1963; Pregled istorije Saveza komunista Ји.
goslavije, Beograd 1963; Vlado Strugar, Jugoslavija 1941-1945, drugo izdanje,
Beograd 1970.
234
u istocnoj Bosni, odnosno raznim pitanjima iz okvira NOR-a koja se na ovaj
ili onaj nacin povezиju s prilikama i dogadajima и istocnoj Bosni, daju и
svojim radovima korisne podatke za izucavanje istorije NOP-a и ovoj oЫa­
sti u navedenom periodu.lo)
Sacuvana је arћivska grada koja nиdi dosta podataka od znacaja za
i:.>.:tcavanje ovog pitanja. Grada је porijeklom iz raznih foruma КРЈ, zatim
iz raznih registratura Treccg Н.ајћа, Kraljevine Italije, NDH i cetnickog pok-
reta. Najvazniji njen dio cini grada NOP provenijencije. Sva ova grada иglav­
nom је politicke prirode. Ova grada, najvecim dijelom neobjavljena, nalazi
se u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu (arhiva NOR-a, njemacka
arhi\'a, talijanska arhiva, arћiva NDH i cetnicka arhiva), Arhivu za гadnicki
pokret и Beogradи (fond СК КРЈ), Arhivu lnstituta za istorijи radnickog
pokreta SrЬije (fond СК КРЈ i fond Okruznog komiteta КРЈ za Srem), Isto-
rijskom arhivu Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu i Arhivu Muzeja
narodne revolucije Vojvodine (fond ОК КРЈ Srem). Manji dio grade nalazi
se u Arhivu Ceпtralncg komiteta SK BiH (fotokopije u dokumentaciji Insti-
tuta za istoriju u Sarajevu) i u Historical Section of the Admiralty, London
(mikrofilm u arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu).
Jedan broj dokumenata objavljen је u Zborniku dokume.nata i podataka
о narod!иoslobodilackom ratu jugoslovenskih naroda, tom 11, knj. 5, tom
IV, knj. 2, 6 i 11, tom IX, knji. 1, i u Arhivu Saveza komunista Bosne i Her-
cegovine, tom III, knj. 2.

10) Petar Kacavenda, Kriza cetпickog pokreta Dra'l.e Mihajlovica и drugoj polo-
vini 1942. godiпe, Istocija radnickog pokreta - Zbornik radova, 1, Beograd
1965; Rasim Hurem, Sporazumi о saradпji .. . , Prilozi br. 2, Sarajevo 1966;
Isti, Rogatica za vrijeme пarodnooslobodilackog таtа 1941-1945 godine, u:
Rogatica, Sarajevo 1966; Rafael Вrб'с, Raz.lozi i pravci ројасапоg angazova-
пja пjemackog okиpatora и NDH 194211943. godine (s posebпim ostvrtom па
zпасај privredпog potencijata ВiН), Prilozi br. 4, Sarajevo 1968; Drago Bo-
rovcanin, Organizacija КРЈ па Romaniji od osnivanja do 1945. godine, Pri-
lozi br. 5, Sarajevo 1969; Veselin Duretic, Organi narodпe vlasti и Bosni i
Hercegovini uoci Prvog zasjedaпja AVNOJ-a, Prilozi br. 5, Sarajevo 1969;
Isti, Ob1шvljanje i koпstituisanje elemenata revolucionarno-demokratskog
sistema и Hercegovini i istocnoj Bosпi и vrijeme Ьitke па Sиtjesci, u: Ne-
retva-Sutjeska 1943, Beograd 1969; Petar Kacavenda, Prilog pitaпju odnosa
Komande bosanskih cetnika i Vrhovпe komande Draze Mihajlovica (1942),
Prilozi br. 8, Sarajevo 1972; Obrad Bjelica, Borbeno jedinstvo i sатаdпја
пaroda i jedi11ica istocпe Bosne, Srema, i Slavonije (sredina 1942-1943144),
u: AVNOJ i NOB u BiH, Beograd 1974; Isti, ВоrЬепо je.diпstvo i sатаdпја
bosansko-hercegovackih i crпogorskih jedi11ica i naroda и drиgoj i trecoj
godiпi NOR-a (sredina 1942-1943), и: AVNOJ i NOB u ВiН, Beograd 1974;
Rafael Brcic, Njemacki i italijaпski planovi и Bosпi i Hercegovini и svjetlи
dokumenata (1942-1943), и: AVNOJ i NOB u BiH, Beograd 1974; dr Vence-
slav Gblic, Veze пarodпooslobodilackog pokreta zapadпe Srblje i istocпe
Воsпе 1942-1943. godiпe, u: AVNOJ i NOB u ВiН, Beograd 1974; mr Rafael
Brcic, Osnovпa oЬiljezja korekcije пjemacko-ustaske politike prema Srblma
и »Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj«, Prilozi Instituta za istoriju Sarajevo, go-
dina XI-XJI, br. 11-12, Sarajevo 1975-1976; dr Zdravko Antonic, Sembe-
t·ija i Majevica и okvirи sirih vojпo-politickih kretanja 1942. godine, referat
na savjetovanju: Semberija u 1942. godini, odrzanom и Вijeljini 6. i 7. no-
vembra 1975.. rukopis.

235
 Dnevnici i SJecanja иcesnika и narodnooslobodilackom ratи, objavljeni
и vise knjiga, zbornika i listova sadrze dosta podataka i objasnjenja znacaj-
nih za izucavanje NOP-a и istocnoj Bosni 1942. godine.11)

* * *
Pokrajinski komitet КРЈ i Glavni stab NOP odreda za Bosnu i Herce-
govinи, koji sи u tokи drиge polovine 1942. godine boravili na terenи istocne
Bosne, preduzeli su poslije zavrsetka trece neprijateljske ofanzive znacajne
mjere za ozivljavanje иstanka i razvoj NOP-a и ovoj oЬlasti. Oni su krajem
maja zajedno s Grupom udarnih bataljona napиstili zenicki kraj i dosli и
Sekovice. Analizirali sи situacijи u istocnoj Bosni i odlиcili da druga Тita
obavijeste о situaciji u istocnoj Bosni i da zatraze njegov savjet za daljnji
rad; odluceno је takode da se na Majevicu posaljи ljиdi koji Ьi иspostavili
kontakt s tamosnjom organizacijom КРЈ i donijeli vijesti о prilikama na
Majevici i и Semberiji, и pravcи kojih је vec tada postojala orijentacija
Pokrajinskog komiteta i Glavnog staba; da se ispita sitиacija и dijelovima
istocne Bosne kroz koje је »protutnjala« treca neprijateljska ofanziva, prije
svega na Romaniji; da Grupa udamih bataljona poslije neopћodnog odmora
pocne s vojnim akcijama protiv okupatora i иsta sa, protiv cetnickih odreda
koji saraduju s иstasama i koji se Ьоее protiv partizana, te protiv jedinica
muslimanske milicije koje se prema partizanima odnose neprijateljski. Odlи­
ceno је da se podstice diferencijacija и cetnickim redovima i. и mиsliman­
skoj miliciji tako sto nece Ьiti napadane one njihove jedinice koje ne vode
ЬоrЬи protiv partizana.12 )

Pocetkom јиnа na Majevicи su otiiШ kиriri Glavnog staba а na Roma-

niju Todor Vujasinovic. Т. Vиjasinovic је tamo proveo nekoliko dana, dosao
u vezu s Grujom Novakoviceш, Radom Jaksicem i drugim clanovima КРЈ.
On је stekao иtisak da se prilike u tom kraju odvijaju u znaku ozivljavanja
NOP-a. Clanovi КРЈ и sirem роdrисји Romanije odrzavali sи partizanski duh
i kod mnogih bivsih partizanskih boraca i simpatizera NOP-a nije doslo do

11) Vladimir Dedijer, D11ev11ik, Ј, Beograd 1945; Rиdi Petovar, Sesta praleter-
ska istacnobosm1ska bri~ada, Beograd 1951; Rodoljub Colakovic, Zapisi iz
aslabadilackag 1·ata, Il, Beograd 1956; Slavko Micanovic, S Majevice t Sem-
berije, Sarajevo 1961; Stevo Popovic, Majevicki partizani, knj. druga, Sa-
rajevo 1961; Veljko Stankovic, Te5ki dani, Beograd 1969; Svetozar Vukma-
пovic - Tempo, Revolиcija koja tece - memoari, knj. 1, Beograd 1971;
Avdo Humo, Godine iskиsenja i podviga, Beograd 1977; Camil Kazazovic,
1942-1945 - Zenica и naradnooslobodilackoj borЬi, Zenica s. а.; Cetrdeset
godina, knjiga peta i sesta: 1941-1945. - Zbornik sjeeanja aktivista jugo-
slavenskog revolucionarnog radnickog pokreta, Beograd 1961; Istocna Bosna
tl NOB-u 1941-1945. - Sjeeanje ucesnika, prva i druga knjiga, Beograd 1971;
1941-1942 u svedocenjima ucesnika пarodnooslobodilacke borbe, knj. 10-25,
Beograd 1975; zепе Bosne i Hercegovine u narodnooslobodilackoj borЬi
1941-1945. ~~odine - Sjecanja ucesnika, Sarajevo 1977; Ugliesa Danilovic,
Bitka и Malesevcima, »Oslobodenje« od 1. do 6. decembra 1972.
12) Todor Vujasinovic, Kosorici iz Kusaca i drиgi, 28; Rodoljub Co1akovic, Za-
pisi ... , Il, 37; Svetozar Vukmanovic Tempo, Sjecanje 11а razvoj !1arodno-
oslobodilaclce borbe и Bosni i Hercegovini, u: Cetrdeset godina, knjiga pe-
ta, 152; Isti, Revolиcija koja tece, knj. 1, 275-276; Rodoljub Colakovic, Tak-
tika КРЈ и istocnoj Bosni и 1942. godini, u: 1941-1942 u svedocenjima uces-
nika narodnooslobodilacke borbe, knj. 24, 678.

236
demoralizacije. Grupe partizana koje sи se nalazile и partizanskim selima
stitile sи ova sela od иstasa i cetnika, а nоси sи vrsile manje diverzije. 13 ) I
sa Majevice i Semberije stizale sи иglavnom povoljne vijesti. 14 ) Sredinom
juna udarni bataljoni su predиzeli prvu vеси akcijи. Napali su Vlasenicu, ali
bez rezultata, i potom se povиkli и SekoviCe. 15 ) Poslije toga (krajem јиnа)
Svetozar Vиkamnovic - Tempo i Todor Vujasinovic otisli su u Vrhovni
stab, koji se tada nalazio u Ьlizini Ostrosca (Hercegovina).16) S. Vиkmanovic
- Tempo је po~lnio Titu izvjestaj о stanju u istocnoj Bosni. Upoznao ga је
s trenutnim stavom prema cetnicima i mиslimanskoj miliciji i s preduzetim
vojnim akcijama. Тito је odobrio sve sto је tokom posljednjih mjeseci uci-
njeno и istocnoj Bosni, kao i politiku РК КРЈ prema cetnicima i musliman-
skoj miliciji и tom casu. Ocijenio је kao dobro to sto su partizani иspjeli
da se odrze u istocnoj Bosni. Nalozio је da Pokrajinski komitet КРЈ i Glavni
stab za Bosnu i Hercegovineи s Grиpom иdarnih bataljona ostanu и istocnoj
Bosni, da moЬilisи sto vise Ijudi u partizanske jedinice, da politicki uticu na
narod, vrse orиzane akcije ро cijeloj istocnoj Bosni i da se samo u slucaju
da ne mogu da izdrze pritisak neprijatelja povuku zapadno od rijeke Bosne.
Naredio је da se Grupa udarnih bataljona u istocnoj Bosni proglasi Sestom
NOU brigadom.17)
Tokom juna i jula oru:l.ana narodnooslobodilacka borba u istocnoj Bo-
sni nije doЬijala na intenzitetu. Preostale grиpe partizana nisu vrsile napade
i zasjede, One su ocekivale neki krиpniji poduhvat u znakи kog Ьi i same
nesto иcinile. Medиtim, neuspjeli napad na Vlasenicи pokazao је da Grupa
udarnЉ bataljona nije kadra da zauzima gradove i јаса uporista okupatora
i ustasa. Тim bataljonima је trebalo vise boraca. Trenutno, kada је »talas
cetenicke izdaje prelio . . . velika prostranstva«, grupi od 550 boraca »nije
drugo preostalo nego da manevrise«. 18 ) Iz gradova nisи stizale ohrabrujиce
vijesti. U Sarajevu је izvrsena »provala« organizacije КРЈ i uhapsena veCina
konшnista. Dosta pиnktova narodnooslobodilackog pokreta је razЬijeno, а
mnogobrojni saradnici NOP-a sи pohapseni Ш onemoguceni u svom radu.
Otkrivanjem partijskih veza nasle sи se u opasnosti organizacije КРЈ u jos
nekim mjestima Bosne i Hercegovine, naroCito и Mostaru, Banjoj Lиci i
Tиzli. U Sarajevи sи otkrivene pristalice NOP-a medи pripadnicima domo-
branstva NDH, а neke od njih i pohapsene. U Visoko, Bijeljini i .Zepcu uhap-

13) Todor Vujasinovic, Kosorici iz Kusaca i drugi, 30; Slavko Micanovйc, S Ma-
jevice i Semberije, 142; Stevo Popovic, Majevicki partizani, knj. druga,
211-212; Avdo Humo, n. d., 154-155.
14) Svetozar VukmanoviC Tempo, Revolucija koja tеёе, knj. 1, 276; Rodoljub
Colakovic, Taktika КРЈ и istocnoj Bosнi ... , 679. Stevo Popovic је zapisao
da sи Cviko Radovanovic i Drago StevanoviC otШi na Majevicи poeetkom
jula i da tamosnjim drugovima nisu donijeli nikakve poruke. Stevo Popovic,
Majevicki partizani, knj. druga, 211-212.
15) Vojo Ljujic, Formiranje grиpe иdarnih bataljmщ u: Istocna Bosna u NОВ-и,
prva knjiga, 432-434.
16) Isto, 434; Todor Vиjasinovic, Kosorici iz Kusaёa i drиgi, 35; Svetozar Vuk-
manovic Tempo, Revolucija koja tece, knj . 1, 277.
17) RcdoJjub Cclakovic, Zapisi ... , П, 60; Svetozar Vukmanovic Tempo, Sjeca-
1lja па rщvoj NOB-e и BiH, 152; Isti, Revolиcija koja tece, knj. 1, 276-278;
Avdno Humo, n. d., 155.
Ј 8) Todor Vujasinovic, Kosorici iz Киsаёа i drugi, 55; Svetozar Vиkmanovic
Tempo, Revolucija koja tece, knj. 1, 278.

237
seno је dosta pripadnika NOP-a, odnosno ljиdi za koje se и policijskim dokи­
mentima kaze da sи vrsili komиnistickи propagandи, pomagali partizane ш
Ьili pod sumnjom da sи oddavali veze s partizanima.te) Sиocen sa svim ovim
i imajиci и vidи porukи Vi-lюvnog staba, Pokrajinski komitet КРЈ za Bosnu
i Hercegovinи, poslije povratka S. Vиkmanovica - Tempa, najvjerovatnije
krajem јиlа, dao је novи analizи prilika i zadataka u istocnoj Bosni. On је
sada polazio od toga da и istocnoj Bosni mora ostati i и njoj ozivjeti иsta­
nak, sto znaci da politicki i vojnicki treba nastиpiti ofanzivno, narocito pro-
tiv eetnika kao glavnog oslonca okиpatora. Da Ьi se to postiglo, Ьilo је pot-
гebno razblti bar jedno od glavnЉ иporista cetnika i1i иstasa. Izabrane sи
Majevica i Semberija, koje sи ро ocjeni Pokrajinskog komiteta iz vise raz-
loga bile privlacne kao Ьиdиса partizanska baza i oslonac ponovnog sirenja
slobodne teritorije и istocnoj Bosni: 1. narod Semberije i Majevice Ьiо је na-
klonjen NОР-и, а КРЈ је imala иticaj na taj narod, 2. ocekivalo se da се se
и semberskim selima doblti novi borci za Sestи brigadи, З. vojnicki gledano,
Majevica је Ьila siroko manevarsko podrиcje i pogodna kao odskocna daska
za sirenje иstanka и istocnoj Bosni i 4. Sembel"ija i Majevica nиdile su naj-
bolju mogиcnost ishrane.2 o) Drиgog aYgиsta od Grupe udarnih bataljona for-
mirana је и SekoviCima Эesta istocпobosanska NOU brigada, а dan kasnije,
treceg avgиsta, odrzana је konferencija komиnista na kojoj је Clanoyima
КРЈ и Sestoj brigadi i okolnim selima predocena trenutna vojnopoliticka
situacija u istocnoj Bosni i saopstena odluka о odlaskи na Majevicи.21)
Na sjednici krajem јиlа, Pokrajinski komitet КРЈ za Воsпи i Hercego-
1

vinu odredio је da Avdo Ниmо, clan Pokrajinskog komiteta, ide u Sarajevo,

иspostavi kontakt s tamosnjom partijskom organizacijom i ucini sve da Ьi se
ona ponovo osposoblla za izvrsavanje zadataka koji su stajali pred пјоm. А.
Ниmо i grнpa partijskih radnika koja је posla s njim imali su zadatak da
ponovo izgrade partijske pиnktove i kanale za izlazak Sarajlija и partizanske
jedinice i da, osim toga, stvore sistem veza s Vrhovnim Stabom, Pokrajin-
skim komitetom КРЈ za Bosnu i Hercegovinи, OЬlasnim komitetom КРЈ za
Bosanskи krajinи, OЬlasnim komitetom КРЈ za Hercegovinи i s onim mje-
stima u kojima dјеlији partijske organizacije. U tиzlanski bazen otisao је
Pasaga Mandzic- Mиrat sa zadatkom da tamo politicki djeluje, da moblliSe
sto vise radnika za Sestи brigadи i stvori veze izmedu Tиzle i Эeste bri-
gade.22)

19) Svetozar Vukmanovic Tempo, Revolucija koja tei5e1 knj. 1, 284; dr Rasim
Huгem, Kriza NOP-a ... , 246-248; Avdo Humo, n. d.1 181.
20) Referati Cvijetina MijatoviCa i Steve Popoviea na OЬ!asnom partijskom sa-
vjetovanju za istocnu Bosnu odrzanom и Bijeljini 29. П, - 2. ПI, 1944, In-
stitut za istorijи и Sarajevu, dokиmentacija 1 fond ОЫ. komitet КРЈ za is-
tocnu Bosnu, kat. br. 2667 i 2666 (nadalje: ПS, dokumentacija, kat. br. 2667
i 2666) - fotokopija; Todor Vиjasinovic, Kosorici iz Kusaca i drugi, 55; Ro-
doljub ~olakovic, Zapisi ... П, 66; Svetozar Vиkmanovic Tempo, Revolu-
1
cija koja tece knj. 1, 278; Cvijetin Mijatovic Мајо, Oruzano bratstvo i je-
1

dinstvo istocnobosanaca i vojvotlana, и: Istocna Bosna и NOB-u ... , 1,

712-713; Ugljesa Danilovic, Bitka и Malesevcima »Oslobodenje« od 1. do
1
6. decembra 1972.
21) Rиdi Petovar, Sesta proleterska ... 34-36; Rodoljиb ~olakovic, zapisi . .. ,
1
п, 67-fJ8_
22) Rиdi Petovar, Sesta proleterska ... 37; Todor Vujasinovic, Kosorici iz Ku-
1
saca i drugi 75; Rodoljub ~olakovic, Zapisi ... П. 66-Q7; Svetozar Vиk­
1 1
manovic Tempo, Revolucija koja tei5e knj. 1, 283-284; Avdo Humo, n. d., 157.
1

238
 Pokrajinski komitet КРЈ smatrao је da, osim navedenog, treba jacati
oruzane grupe i grupice partizana razasute и istocnoj Bosni, siriti uticaj КРЈ
na narod i uvjerenje da је kriza ustanka samo privremenog karaktera, pri-
dobijati muslimanski i ћrvatski zivalj, siriti ideju bratstva i jedinstva i ra-
diti na uspostavljanju veza sa snagama NOP-a u SrЬiji. О tome је bilo govora
na pomenиtoj partijskoj konferenciji.2З)
Izgleda da је konkretan plan Pokгajinskog komiteta КРЈ Ьiо da se ро
dolasku Seste brigade na Majevicu stvori slobodna teritorija, da se iskoristi
medиsobno rivalstvo cetnickiћ komandanata na Majevici, da se razЬije nji-
hov zajednicki front prema partizanima i da se s njima, zavisno od daljnjih
dogadaja, konacno obracиna. Takodc је Ьilo u planи da se istovremeno Sesta
brigada brojno ојаса, osposoЬi za borbe vecih razmjera i da se obnovi Maje-
vicki NOP odred.24)
Sesta brigada је u dva maha (5. i 14. avgиsta) pokusala da se iz Seko-
vica prebaci па Majevicu. U prvom slucajи Sesta brigada se na pиtu za Maje-
vicи sнkoЬila sa cetnicima Dиsana KovaceviCa, koji sи se nalazili и dolini
Sprece, а drugi риt s kladanjskom иstaskom milicijom. U оЬа slиcaja bor-
be sи otkrivale polozaj i pravac kretanja Seste brigade, zbog cega је izostao
efekat iznenadenja а eventualni prelaz preko риtа Tиzla - Zvornik Ьiо је
skopcan sa rizikom. Zato је Sesta brigada и оЬа slиcaja odиstala od pokreta
na Majevicu i vratila se и Sekovice.25)
U medиvremenи је okиpator zajedno s ttstaskim, domobranskim i lo-
kalnim cetnickim snagama pripremao ofanzivи na Sekovice. Та ofanziva је
pocela 24. avgusta, i to iz vise pravaca. Ne zeleCi da ostane и оkrиiепји i da
prihvati ЬоЉи sa nadmocnim neprijateljem, Sesta brigada је napravila
pokret prema Vlasenici, preuzela inicijativи, izvela uspjesan napad na ze-
ljeznicke stanice Nevacka i Pjenovac na zeljeznickoj prиzi Olovo - Han
Pijesak, porиsila zeljeznickи prugи i mostove, zapalila pilanи и Pjenovcи i
drvnи gradu и njoj, ostvarila znatan plijen и oruzjи, mиniciji, hrani, odjeci i
оЬисi i odatle prodиiila pokret prema Romaniji. S Romanije se vratila и
Sekovice 5. septembra. Za to vrijeme Bircanski NOP odred је иspjesno izdr-
:lao neprijateljsku ofanzivи, а okиpator i njegovi saradnici nisи иspjeli da
otkrijи sklonjene ranjenike. U cjelini иzeto ofanziva na Sekovice zavrsi!a је
bez uspjeha. Sesta brigada i Вircanski odred su potvrdili svojи snagи i vital-
nost, sto је hrabrilo pristalice NOP-a do kojih је stigla vijest da Brigada i
Odred nisи unisteni.26)
Brigada se prebacila na Majevicu 11. septembra. Prilikom prelaska
ceste Tиzla - Zvornik, odbacila је grupu ustasa koja se kretala prema mje-
stи prelaza i na Majevicи је stigla bez gиЬitaka. Majevicki cetnici se nisи
иpиstili и ЬоrЬи sa Sestoru brigadom. Rиdi Petovar осјеnјије da је narod i

23) RиdiPetovar, $esta proleterska ... , 34--36.

Оovim ocjenama sitиacije и istocnoj Bosni i odlиkama РК КРЈ za BiH pi-
sali smo и radи: dr Rasima Hиrem, Prilike и istocnoj Bosni sredinom 1942.
godine, 59-62.
24) Rиdi Petovar, Sesta protereska ... , 40.
25) Isto, 41-44; Svetozar Vиkmanovic Tempo, Revolucija koja tece, knj 1, 278.
26) Rudi Petovar, $esta proleterska ... , 45-52; Svetozar Vukmanovic Tempo,
Revolucija koja tete, knj. l. 278-279; Milo~ Zekic, Borbeni put Seste pro-
leterske istocnobosanske brigade, u: Istocna Bosna и NОВ-и ... , 1, 616;
lsti, Partizanslci Birac, и: Istocna Bosna u NОВ-и . .. , П, 274.

239
prilican broj cetnika na Majevici Ьiо protiv borbe s partizanima, а S. Vuk-
manovic - Tempo navodi da su sami cetnici, mimo Radivoja Kerovica, cet-
nickog vode na Majevici, porucivali partizanima »da njihova puska nece
pucati na brata SrЬil1a!«27)
Ni cetnicki komandanti na Majevici nisu u datom trenutku bili za to da
se dolasku Seste brigade na Majevicu suprotstave oruzjem. Prema raspolo-
zivim sjecanjima savremenika prilican broj majevickih cetnika - seljaka
Ьiо је protiv izdajnicke politike svojih voda i protivio se tome da se suprot-
stavi partizanima, ciji је ugled kao boraca protiv okupatora i ustasa ostao
kod tih cetnika - seljaka neokrnjen. Takvom raspolozenju cetnika -selja-
l<a doprinijela је i cinjenica da su se na Majevicu povratШ borci Ьivseg Ma-
jevickog NOP odreda (sada П bataljon 6. brigade). koje su oni poznavali.
Takvo dr.Zanje cetnika - seljaka primoralo је cetnicko vodstvo na Majevici
da se ne suprotstavlja prelazu Seste brigade preko Majevice. Ono је Ьilo
razlog zbog kojeg su R. Kerovic i Duro ВШс и tom trenutku istupali kao
pristalice saradnje s partizanima i na rijeCima Ьili protiv bratouЬilacke bor-
be. Neki ucesnici koji su zapisali svoja sjecanja misle da је razlog takvom
drZanju R. Kerovica i D. Biiica Ьilo i to sto је na Majevici postojalo rival-
stvo izmedu cetnickih komandanata R. Kerovica i D. Bizica, s jedne, i kape-
tana Dragoslava Racica i Steve Damjanovica - Leke, s druge strane, kao i
izmedu R. Kerovica i D. ВШса. Svaki је od njih, izgleda, mislio da се tak-
tiziranjem sa Sestom brigadom ojaeati svoj poloiaj i otkloniti svog, odnosno
svoje suparnike.2B)
U to vrijeme odnos snaga na Majevici i Semberiji Ьiо је nepovoljan za
Sestu brigadu. Misljenje Staba brigade i grupe partijskih rukovodilaca koji
su se kretali zajedno sa Sesto.m brigadom (Iso Jovanovic, Ugljesa Danilovic,
Cvijetin Мijatovic - Мајо, Rodoljub tolakovic i Svetozar Vukmanovic -
Tempo)29) Ьilo је da se Sesta brigada u datoj situaciji ne upusta u borbu
protiv cetnika na Majevici vec da bez borbe nastavi put prema Semberiji. О
tome је grupa partijskih rukovodilaca u pratnji clanova Staba brigade vodi-
la razgovore s vojvodom R. Kerovicem (Zlatovo na Majevici 13. IX 1942).
R. Kerovic se nije suprotstavio prolazu Seste brigade i ona је sredinom sep-
tembra bez borbe stigla u partizanska sela Korenita, Gornja Bukovica i
MagnojeviCi (srez Bijeljina). Brigada је u tim selima ostala nekoliko dana,
odmorila se i oporavila i donekle se snabdjela odjecom i obucom.зo)
Dolazak Seste brigade na Majevicu i Semberiju imao је veliki odjek.
Narod је docekao Sestu brigadu s radoscu i zadovoljstvom. Presretao је
kolonu i borcima prиZao ponude (hrana, pice). Na prolazu kroz bogate voc-
njake niko od boraca nije nista ubrao. То se jako dojmilo naroda na Maje-
vici izlozenog visemjesecnoj cetnickoj pljacki. U Semberiji је narod masov-
no izlazio u susret borcima, koji su Semberce osjecali kao svoje i primali

27) Rudi Petovar, Sesta proleterska . .. , 52-54; Svetozar Vukmanovic Tempo,

Revolucija koja tece, knj. 1, 280.
28) Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 54-55; Rodoljub Colakovic, Zapisi ... ,
П, 112-114; Svetozar Vukmanovic Tempo, Revolucija koja tece, knj. 1, 280.
29) Rudi Petovar u svojoj knjizi: Sesta proleterska istocnobasaпska brigada, na
vise mjesta navodi da је tu Ьiо i Todor Vujasinovic.
30) Rudi Petovar, Sesta prolete1·ska . .. , 54-56; Rodoljub ColakoViic, Zapisi . .. ,
п, 99-102.

240
njihove ропиdе.3 1 ) U svorn dпevnikи Vladirnir Dedijer Ьiljezi da је i пarod
Posavine s radoscи ocekivao dolazak partizaпa.З2)
Brigada је kratko boravila и semberskim selirna. Njernacki okиpator i
иstase sи koпcentrisali svoje sпage u Brckorn, а cetпici sи drzali brdske kra-
jeve.Tereп па korne se nalazila .Sesta brigada Ьiо је nepodesan za rnaпevri­
saпje vecih jediпica. S drиge straпe, .Sesta brigada ро ocjeni пјепоg ~taba
nije па tom terenи i и tom treпutkи mogla da prihvati odlиcпu ЬоrЬи s
иdrиzeпim neprijateljima, jer nije bilo izgleda da se и tome иsрiје.ЗЗ) Zato
је .Stab brigade и saglasпosti s prisиtпim claпovima РК КРЈ i Glavnog staba
za Воsпи i Hercegoviпu donio odlиkи da se .Sesta brigada povuce и selo
JaЬlanicи па Majevici, sto је ona i иciпila. Medиtim, prilike u JaЬlaпici
nisu za .Sestи brigadи Ьile rnпogo povoljпije пеgо и drugim rnajevickim
selima. Narod se Ьојао represalija od strane okupatora, иstasa i cetпika и slu-
eaju da tamo Sesta brigada boravi duze vrijerne, а Jablaпicki cetnicki bataljoп
пiје jos Ьiо spreman da se pridruzi Brigadi. Sestoj brigadi пisи pristиpali
пovi Ьогсi. Osjecaj nesigurпosti dolazio је i odatle sto se jablanicki kraj
пalazi пedaleko od Tиzle , и kojoj је Ьiо jak okupatorski garnizoп. Na kraju,
Cim је .Sesta briga-ia пapиstila Koreпitu, и to selo је ирао јеdап пjemacki
bataljon iz Brckog, а пeposredпo ро dolaskи Seste brigade и JaЬlanicи иsli­
jedio је pokret пjemackih snaga iz Tиzle prema JaЬlaпici, sto је иkazivalo na
predstojeCi параd па Sestu brioadu. Sиосепа s ovim Cinjeпicama .Sesta bri-
gada је 26. septembra пapиstila JaЬlanicu u пamjeri da se prebaci preko
rijeke Воsпе i pridruzi krajiskim partizaпima, koji sи se, prema raspolozi-
vim iпformacijama, пalazili u ceпtralпoj Bosni. Brigada је stigla па Trebavи,
и selo Srpska Zeliпja. Na torn pиtu domaca mиslimanska legija јој пiје pru-
zila otpor, kao пi cetпici Trebavskog cetпickog odreda. R. Petovar istice da
је и cetпickom odredu, kao i и .Stabu odreda, bilo ljudi koji su sa simpati-
jama gledali па partizane i пjihov dolazak, kao i to da је stab cetпickog
odreda, koji se пalazio u Srpskoj Zelinji, Ьiо izneпadeп neocekivanirn dola-
skom Seste brigade i da zbog toga nije protiv nje preduzimao ozbiljпe rnje-
re. Т. Vujasinovic, koji se kretao sa .Sestom brigadom, pregovarao је s
poporn Savom Bozicem, komandantorn Trebavskog cetnickog odreda sa ci-
ljem da izdjejstvиje to da trebavski cetnici пе prave .Sestoj brigadi smetпje
па пјепоm риtи kroz Trebavu do rijeke Воsпе, u cernu пiје uspio . .Stab bri-
gade је izbjegavao da иdе и borbu sa cetпicima i пjemackirn okupatorom
na Trebavi. R. Petovar navodi da је narod па Trebavi, slicno kao i па Маје-

31) RиdiPetovar, Sesta proleterska ... , 54--56; Rodoljиb Colakovic, Zapisi ... ,
11, 100-101, 103-104; Svetozar Vukmanovic Tempo, Revolucija koja tece,
knj. 1, 280.
32) »Posle (njemacke ofanzive па .Sekovice avgusta 1942. g. - R. Н.) su nasi kre-
nuli па Majevicu preko Sprece. Narod nas је odlicno docekao. Sva musli-
manska sela izmedu Sprece, Save i Drine su naoruzana, ali mi smo mirno
prolazili i nijedna pu!ika nije opalila ... U citavoj Posavini narod nas jedva
ceka<< (Vladimir Dedijer, Drzevnik, 1, 34~341).
33) Prema R. Petovaru, tri su elementa na osnovu kojih se do!ilo do takve
осјепе. »Prvo, politicka situacija је nalagala da prva borba bude !ito us-
pjesnija, zbog sticanja povjerenja narodnih masa; drugo, Brigada jo!i nije
uspjela da stvori na Majevici takve uslove koji Ьi јој omogucili sigurnu
podrsku naroda, i treee, brojno stanje i municija kojom је Brigada raspo-
lagala nisu dozvoljavali da se upu!ita и ЬоrЬе sa neizvjesnim ishodom.« (Rи­
di Petovar, Sesta proleterska ... , 56--57).
16 - Prilozi 241
vici, Ьiо protiv borbe s partizaпirna, ali da је, s druge straпe, privremeпi
mir, koji је S. Bozic postigao sporazumom sa NDH, smatrao povoljпim i da
zbog toga пiје moglo Ьiti govora о borЬi protiv Nijemaca i ustasa. S druge
straпe, prelazak preko rijeke Bosne је Ьiо neizvjestan, jer је sit"Lшcija u doli-
ni Bosne Ьila пејаsпа, а sama rijeka пabujala. U meduvremenu ~tab bri-
gade је sazпao da u ceпtralпoj Bosni nema partizanskЉ jediпica, da trebav-
ski i ozrenski cetnici pokazuju spremnost da ~estu brigadu napadnu, te da
postoji mogucпost da dode i do borbe s ustasama i domobranima iz Doboja
i drugih okolnih garпizoпa. Zbog svega toga ~esta brigada nije presla rijeku
Bosnu, vec se krajem septembra vratila па Majevicu.3')
Povratkom seste brigade na Majevicu, njen stab i partijski rukovodioci
koji su se kretali sa Sestom brigadom dosli su do uvjereпja da sama ~esta
brigada, bez pomoCi drugih sпaga, nece moci da savlada teskoce koje su sta-
jale pred njom. Zato је па sastaпku $taba brigade, kome је prisustvovao i
S. Vukmaпovic - Tempo, odrZaпom u selu Perici, odluceno da se sesta
brigada poveze sa s1·eшskim partizaпiшa, koji Ьi dolaskom па Majevicu oja-
cali ~estu brigadu i pomogli јој da se uspjesno obracuna s majevickim cet-
nicirna i da stvoгi bolje uslove za dalje vodeпje borbe.35) U tom smislu S.
Vukmanovic - Tempo је u ime Vrhovnog staba dao паrеdепје Fruskogor-
skoш NOP odreclu i Okrumom komitetu КРЈ za Srem da se dva bataljona
sremskih partizana prebace u istocnu Bosпu i pridruze $estoj brigadi.3G)
Takode је doneseпa odluka da S. Vukmanovic- Tempo ode u Vrhovni stab
i predlozi da se glavnina partizanskih snaga, koja se u to vrijeme пalazila u
Bosaпskoj krajiпi u svojim akcijama orijentise Ьlize rijeci Bosni i na taj
пасiп olaksa akcije $este brigade.Зi) U to vrijeme voaene su uspjesпe borbe
s domobranima па cesti Tuzla - Brcko i u Ј aЬlaпici. U sukobu sa cetnici-
ma D. Racica i S. Damjanovica - Leke jacine 500-600 ljudi, 3. oktobra,
sesta brigada пiје prihvatila odlucnu borbu. Ocijenjeno је da snage $este
brigade necc Ьiti dovoljne za obracuп sa cetпicima. Odluceno је da se 1. i 3.

34) Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 56-бО; Rodoljub tolakovic, Zapisi . .. ,
П, 106; Svetozar Vukmaпovic Tempo, Revolucija koja tece, knj. 1, 281; Vojo
Ilic, Od Sekovica preko Majevice do Srema i natrag, u: Istocna Bosna u
NOB-u ... , 1, 679; Ugljesa Danilovic, Neki aspekti vojno-politicke sttuacije
и Bosni i Hercegovinz, u: 1941-1942 u svedocenjima ucesnika narodnooslo-
bodilacke borbe, knj. 10, 97.
35) Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 60-61; Svetozar Vukmaпovic Tempo,
Revolucija koja tece, knj. 1, 281.
36) U pismu Okruznog komiteta КРЈ za Srem Centralnom komitetu КРЈ od 22.
10. 1942. (Arhiv za radnicki pokret, Beograd, fond СК КРЈ, godina 1942, br.
528 - nadalje: ARP, СК КРЈ, 19421528) stoji da је S. Vukmanovic Tempo
naredio da se iz sremsklh snaga »dodeli 200 boraca (1 bataljoп) kako Ьi
пasim snagama popunili oslaЬljenu brigadu ($estu brigadu - R. Н.).« Naj-
vjcrovatnije se na ovaj bataljoп odnos1 i sjecanje Ј. Veseliпova Zarka, koji
kaze da је Slobodan Bajic donio OkruZnom komitetu КРЈ Srem »pismo u
kome se u ime Vrhovnog ~taba trazi da jedan bataljon Sremaca ude u
sastav $este brigade.« (Jovan Veselinov Zarko, Susret sremskih i bosanskih
partizana, u: Istocпa Bosna u NOB-u ... , I, 702).
37) ОК КРЈ Srem - CK-u КРЈ 22. 10. 1942, ARP, СК КРЈ, 1942/528; Svetozar
Vukmanovic Tempo, Revolucija koja tece, knj. 1, 282, 291.
U пavedeпom pismu ОК КРЈ Srem stoji da је S. Vukmanovic Tempo »Oti-
sao . . . u Vrhovпi ~tab sa namerom da od Vrhovnog ~taba zatraii pomoe
od 1 brigade i da se оЬе brigade (пajvjerovatnije brigada koja је trafeпa i
Sesta brigada - R. Н.) upute na teren istocne Воsпе.<<

242
bataljon Seste bгigade prebace u Sгem i da se па taj nасш stиpi и Уеzи sa
sremskim partizrшima.З'i) Bataljoп! sи krenиli nоен 4/5. oktobra pravccm
selo Brodac - mjesto Lisпik na Savi (10 km zapadпo od se1a Raca), gdje
sи se prevezli и Srem nocu 5/6. oktobra. Drнgi bataljon seste brigade ostao
је na Majevici sa zadatkom da vгsi gerilske napade protiv cetnika i okиpa­
tora.39)
Iz izlozenog se vidi da s~sta brigada od svog osпivanja, 2. avgиsta, do
prelaska и Srem, 6. oktobra 1942. godine, nije prcdиzimala odlиcne borbe
protiv neprijatelja - Nijemaca, иstasa, domobrana i cetnika. Oni sи bili
brojno visestrнko jaci i bolje naorиzani, stalno sи pгatili sestи brigadи i
nastojali da је оkгиzе i иniste. sesta Ьгigада је иspjesno manevrisala i izbje-
gavala sиkob koji је za nju u datim uslovima Ьiо bez izgleda na иspjeh. R.
Petovar misli da sesta brigada nije iшala dovoljno poиzcJanja и svoju snagи
sto se ispoljav-alo u njenoj nedovoljnoj aktivnosti, prekomjernom сиvапји
ziye sпage i izbjega·Janjи borbl. S drиge stгane, stalпi pokreti, odsиstvo voj-
nickiћ pobjcda i osjecaj иsamljeпosti (izmedи ostalog, nije Ьilo stalne Yeze
sa Vrhovпim stabom) negatiYПO sи uticali na borbeni шoral seste bгigade.
Tomc su йoprinosili i predstojeca zima i odsиstvo izglecla za styю-anje slo-
bodпe teritorijc i иslova za boravak seste brigade ргеkо zime.tO) Usljed
stalni11 opasnosti i cestih napada Sesta bгigada nije mogla da sa raspolozivom
sпagom ostane na l'Л:ajevici, gdj е је dosla iz sekovica, vec је bila pгisiljena
сЈа pokиsa da se prebaci zapacJno od rijeke Bosne, а kad ni to nije иspjelo,
sesta brigada se sa S'iiOja dva bataljona prebacila ll Srem. 41 )

38) stab VI NOU brigade - V~-и NOP i DV Jиgoslavije 31. 1. 1943, Arhiv Voj-
noistorijskog institиta Beograd, Arhiva NOR-a, kutija 989, reg. br. 11/5-2
(nadalje: AVII, NOR, 989-11/5-2); Nеё!о Bogicevic, Sesta istocnobosa11ska
ln·igada и Sremu, и: L:etrdeset godina, knjiga sesta, 245; Ugljesa Danilovic,
Bitka и Malesevcima, »Oslobodenje« od 1. do 6. decembra 1972.
»Na sirem prostorи Majevicc i Semberije postojale sи jake cetnicke snage,
naslonjcne na иstasko-domobranska uporista. Bilo је oCigledno da su nase
snage nedovoljne za razЬijanje ovako jakog neprijatelja. Zbog toga је odlи­
ceno da se brigada prebaci и Srem, poveze sa tamosnjim partizanima i и
povratku, evcntнalno иdruzena sa Sremcima, pristиpi razЬijanjи neprija-
teljskih ttporista i rasplamsavanju narodnooslobodilacke borbe u Semberiji,
na Majevici, itd.« (Milos Zekic, Borbeni put Seste proleterske istocnobo-
sanske b1·igade, 616).
39) Zb. NOR, IV-11, 140/259; Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 61-64; Vojo
Ilic, Od Sekovica preko Majevice do Srema i natrag, 680.
40) Rнdi Petovar, Sesta proleterska ... , 60, 64-65.
41) Vidi о tome pismo Okruznog komiteta КРЈ Srem Centralnom komitetu КРЈ
od 22. 10. 1942, ARP , СК КРЈ, 1942/528.
" ... U takvoj sitнaciji б. istocnobosanska brigada izbjegavala је јасе udar-
ce, manevri!iLtCi i vodeCi danonocne ЬогЬе. No to је иticalo da dode do osi-
paпja i iznttгenosti, а zbog renresalija nad narodom (posebno па Majevici),
tesko јн је Ьilo popuпjavati. То је sve imalo za posljcdicu da njene snage
nisи Ьile doYoljne da Ьi izisle пakraj sa brojnim neprijateljskim i kvislin-
skim snagama, а kamoli da preuzmи nicijativu, preovladajн па ovom te-
rentt i razЬiju cetпike. Vrhovni stab је, stoga, preko svog delegata naredio
stabи 3. odгeda da sa jednim svojim bataljonom ојаса brigadи.
Medнtim, u to isto vreme, svakodnevne borbe sa nadmocnim cetnicima,
щtasko-domobranskim i njemackim snagama primorale su i 6. istocnobo-
sansku brigadu da se radi predaha, odmora, organizacioпog sredivanja i
рориnе prebaci u Srem ... « (Obrad Bjelica, Borbe110 jedinstvo i saradnja
naroda i jedinica istocne Bosne, Srema i Slavonije, 244-245).

~· 243
 * "' *
Dok је Gшра udarnih bataljona boravila u $ekoviCima (juli 1942) i
dolc је $esta brigada bila u stalnom pokretu u istocnoj Bosni i u Sremu
(avgust - oktobar 1942. g.) prilike u sjevernom dijelu istocne Bosne (tuz-
lanska oЬlast) postebeno su se mijenjale u znaku ozivljavanja NOP-a. U Sem-
beriji se vec u proljece 1942. godine komtшistima polako vracala vjera u
vlastite snage i oni su poceli da se vise bave partijsko-politickim radom42).
Osim toga, и Semberiju је pocetkom marta dosao dio boraca Majevickog
NOP odreda, koji su tu boravili i politicki djelovali.43) Obnovljeno је vise
organizacija NOP-a koje su politicki uticale na narod i doprinosile jacanju
nade и uspjeћ pokreta. U selima su odrzavani skиpovi na kojima је govore-
no о skorom dolasku NOP odreda, о zadacima koje do tada treba izvrsiti,
kao i о novostima sa svjetskih frontova i iz drиgih krajeva Jиgoslavije.
Izdavane sи radio-vijesti koje su dopirale и kисе i Ьile izvor istinitih infor-
macija. Pocetkom maja obnovljena је veza sa Sreшom, koja је olaksavala
sve vrste aktivnosti pripadnika NOP-a u Semberiji.44) U maju је formirana
partizanska ceta (Bijeljinska ceta) od boraca Ьivseg Majevickog NOP odreda,
koji su pocetkom marta dosli и Semberiju i od novih boraca koji su dobro-
voljno dosli u сеtи. Ova ceta је sve do dolaska $este brigade и Semberiju,
sredinom septembra , krstarila Semberijom, ocekujuci $estu brigadu, ne upu-
stajuCi se u borbe sa cetnicima zato sto је Ьila malobrojna (imala је oko 50
boraca) i sto nije imala u pravom smislu rijeci vojnicku organizaciju/s)
Vijest о postojanju $este brigade koja se nalazi u Bircu i koja се, mozcta,
doCi па Majevicи jos vise је ohrabrila aktiviste i pripadnike NOP-a i pod-
stakla njihovu aktivnost. Ocuvanje zetve za potrebe naroda i prikupljanje i
traвsport hrane u paratizansku bazu u selu Trnova Ьila је jedna od vaznih
zadaca aktivista NOP-a i partizanske cete. Da Ьi onemogucili okupatora i
иstase da sakupe zito, borci cete sи pokиpili kaiseve sa vгsalica i tako vrsa-
lice onesposoblli za vrsidbu. Pokosena psenica је slagana u stogove, а naro-
du је dato uputstvo da za svoje роtгеЬе »mlati« onoliko psenice koliko је
potrebno za ishranu.4B) U majevickom okrugu su u toku ljeta 1942. godine
otklonjene orgaпizaciono-politicke slabosti u radи partijske organizacije u
cemu је najvise uspjeha imala partijska organizacija Ьijeljinskog sreza.47).
Djelovao је sreski komitet КРЈ za Bijeljinи и sastavи: Svetolik Gospic
Brko, sekretar, te Drago Tojic - Gango, Mladan Jeftic, Мilan Pantic -

42) Stevo PopoviC. 11. d., 123, 173_

43) Dr Zdravko Antonic, Semberija i Majevica и okviru sirih vojnopolitickilz
kr·etanja 1942. godine, 19.
44) Jcremija Jeso Peric, Razvoj NOP-a и nekim selima Semberije 1942, и: Istoc-
na Bosna u NOB-u ... , I, 593-595.
45) Zb. NOR, IV--6, 4114- 15; Rodoljиb Colakovic, Zapisi ... , П, 107-108; Jere-
mija Jeso Peric, Razvoj NOP-a и nekim selima Semberije 1942, 593.
Ugljesa Daпilovic novodi da је ova ceta vrsila »manje akcije protiv domo-
brana i cetnika.« (Ugljesa Danilovic, Kriza иstanka и istocnoj Bosni и pro-
ljece 1942, u: Istoena Bosna u NOB-u ... , I, 402-403).
46) Slavko Micanovic, n. d., 176-177; Stevo Popovic, 11. d., 217; Jeremija Jeso
Peric, Razvoj NOP-a и nekim selima Semberije 1942, 597- 598.
47) OkruZпica br. 1 Okr. komiteta КРЈ Majevica od 5. З. 1943. AVII, NOR, 1966
- 1/1-5-18 (prepis).

244
 Тепk i Slavko Micaпovic, claпovi i VlSe opstiпskih komiteta КРЈ, Sreski
komitet i veci broj mjesnih komiteta SKOJ-a, kao i vise пarodnooslobodilac­
kЉ odbora.4B) V. Dedijer ј~ па osпovu kazivaпja S. Vиkmaпovica - Tempa
zapisao (13. XI 1942) da samo и okolini Bijeljiпe ima 300 claпova SKOJ-a,
»koji jedva cekaju da pridu и паsе redove.«~ 11 ) Simpatije пaroda Semberije za
NOP su stalno rasle. Narod је okretao leda cetnicima, hrvatskoш domo-
braпstvu i muslimanskoj legiji.~O).
U Posaviпi је >>Ozblljna osjeka« trajala sve do jeseni 1942. godine. Jed-
na grupa aktivista NOP-a iz Posavine prikljucila se cetnickoj ceti sasta,•lje-
noj od seljaka iz jedпog dijela Posavine (»Posavski cetnicki bataljon«), koji
nisu Ьili za borbu protiv partizana. BoraveCi medи ovim seljacima- cetnici-
ma ovi aktivisti uticali su na njihovo raspolozenje protiv bratoubllacke
borbe i koristili se takvim njihovim raspolozenjem za svoje sve bogatije djelo-
vanje na liniji NOP-a u Posavini. Izmedu ostalog, pokusavali su da uspostave
vezu s fruskogorskim partizanima, ali bez иspjeha. U samoj Posavini naglo
је opadao cetnicki uticaj poslije sporazuma koji је u ime tamosnjih cetnika
sklopio S. Bozic s ustaskim vlastima krajem maja 1942. Narod је postepeno
uvirtao smisao cetnicke politike i sve vise okretao leda cetnicima. Dolazak
$este brigade na Majevicи јасао је povjerenje пaroda u snagu i odlucnost
partizana u njihovoj borЬi protiv okupatora i njihovih saradnika, kao i пadu
u skoro oslobodenje. Ovome је doprinio povratak Posavaca - aktivista
NOP-a iz »Posavskog cetnickog bataljona<<. Oni su radili na organizovanju
naroda u NOP-u i иspostavili su vezu s organizacijom КРЈ i NOP-a па Maje-
vici (u Razljevu).5t)
Ј ednomjesecпi boravak $este brigade na Majevici (11. IX do 6. Х 1942)
imao је zapazen politicki efekat. Borci i rukovodioci ЭtаЬа brigade objasnja-
vali su narodu ciljeve partizanske borbe i potrebu njeпog daljeg voc:tenja kao
i antioslobodilacki karakter cetпicke politike i prakse. Sama pojava $este
brigade imala је velikog odjeka. Narod se uvjerio da partizani пisu unisteni,
da ~esta brigada postoji, da је to dobro organizovana i sпаzпа jedinica, da
se ona, posto је ubrzo otisla sa Majevice, moze ubrzo i vratiti i паdао se da
се se uskoro moci stati пakraj cetпickom teroru. »Nestalo је nevjerice u dalj-
nje mogucпosti narodnooslobodilacke borbe«, а snaga naroda је ponovo do-
sla do izrafaja. Aktivirali su se partijski radnici i simpatizeri NOP-a na Ma-
jevici, uspostavljeni su kontakti s njima, kao i veze s partijskim organizaci-
jama tl Tuzli, Brckom i drugim mjestima. Ponovo је aktivirana obavjestajna
mrefa koja је prikupila podatke о snazi neprijatelja, sto је omogucilo da se
prave planovi za predstojece akcije protiv пeprijatelja.52)
U Bircu је tokom ljeta - jeseni 1942. godine dje1ovao Bircanski NOP
odred. Као sto је receno, Bircanski NOP odred је uspjesпo izbjegao udar
пeprijateljske ofanzive na $ekovice 24-30. avgusta i паkоп toga nastavio da
na svojoj teritoriji djeluje vojnicki i politicki. U Bircu se do 12. septembra

48) Rodoljub L:olakovic, Zapisi ... , 11, 110; Jeremija Jeso Peric Razvoj NOP-a и
пekim selima Sembe1·ije 1942, 593; dr Zdravko Antonic, Semberija i Majevi-
ca и okvirи sirih vojno-politickih kretanja 1942. godine, 19.
49) Vladimir Dedijer, Dnev11ik, 1, 340--341.
50) Rodoljub L:olakovic, Zapisi ... , П, 128-129; Stevo Popovic, n. d., 208-209, 250.
51) Nikola Simic, Prilike и Posavini 1942, u: Istocna Bosna u NOB-u ... , 1, 662-
-663.
52) Rudi Petovar, .Sesta proleterska ... , 64; Stevo Popovic, n. d., 273.

245
nalazila i $esta brigada, koja se s Bircanskim NOP odredom ogranicila na
odbranu slobodne teritorije, а povremene akcije izvodili su и cilju pri-
kиpljanja hraпe. U samim $ekoviCima hrana је prikupljana na dobrovoljnoj
osnovi, ali raspolozive kolicine hrane nisи Ьile dovoljne za izdrzavanje ovih
jedinica. Teziste rada seste brigade i Bircanskog NOP odreda Ьilo је na
idejпo-politickom i vojno-strucnom obrazovanju boraca. Takode је razvijan
politicki rad na terenи Birca. Jacala је partijska i skojevska organizacija.
Posvecena је раZпја i organizaciji antifasistickog fronta zena. »U svim seli-
ma funkcionisali sи narocinooslobodilacki odbork Logorske vatre i kultиr­
ne p1·iredbe Ьili su redovni oЬlici drustvenog zivota boraca i naroda. Poslije
odlaska $este brigade na Majevicu Bircanski NOP odred је Ьiо izlozen
svakodnevnim napadima IokalnЉ cetnika koji su opljackali sela $ekovice,
Brajince i druga, zapalili nekoliko kиса i poblli preko 30 ljudi i zena. Odred
se иspjesno odupirao cetnickim napadima. Dolaskom $este brigade и Birac,
18. deceшbra Bircanski NOP odred је ојаеао а »vlasenicka i kladanjska cet-
nicka brigada« sи razbljene. Neki borci оvЉ »brigada« stupШ sи и partizan-
ske jedinice.sз)
Iz oskudnih izvora о narodnooslobodilackom pokretи и Tиz1i u to vri-
jeme saznajemo da је partijska i skojevska organizacija u gradu Ьila sastav-
ljena »Od cvrstih i provjeгenih kadrova, spremnih i sposobnih za sve zadat-
ke koji sи stajali ргеd ilegalnim pokretom и okupiгanom gradи«.S4 ) U Tиzli
је djelovao Mjesni komitet KPJ.s>) Miso Vokic осјеnјије da sи politicko
raspolozenje и gradи i snaga иticaja КРЈ i narodnooslobodilacke borbe u
narodи Ьili takvi da sи omogucavali partijskoj organizaciji и gradи da se
jos vise razvije i prosiri."6 ) Prema kazivanju Р. Mandfica, koji је pocetkom
avgusta otisao и tиzlanski bazen sa zadatkom da tamo poli6cke djelиje i
mobilise radnike za $estu brigadи, и Tиzli је u septembrи 1942. g. izgledalo
da Ьi veliki broj ljudi otisao и $estи brigadu ako Ьi ona pгethodno postigla
znacajniji иspjeh и borЬi.s') Na osnovu infoгmacije, doblvene od S. Vukma-
novica - Tempa, V. Dedijeг је zapisao da »и tиzlanskim rиdnicima ima
skoгo 10.000 radnika koji sami vode strajkove i pisи parole«, da se »jedna
nasa patrola od osam ljudi spustila ... pravo и rudnik i odrzala zbor« i da
Ьi se и Tиzli mogla moЬilisati jedna citava divizija.sB) Koliko је tih straj-
kova Ьilo, ne Zl1a se. Jedan od nјЉ Ьiо је strajk rudara tl f)urdevikи (kraj
Tиzle) organizovan najvjcrovatnije u prvoj polovini avgusta.so) Sitиacija и
okиpiranom graclи »preplavljenom Nijemcima, иsta.Sama, policajcima i agen-
tima« nije Ьila pogodna za rad. Pok1·ajinski komitet КРЈ је upиtio и Tuziи
Vladimira Perica - Valtera kao svog instrиktora. V. Peric је boravo и Tuzli
ро prilici od kгаја septembra 1942. do kraja aprila 1943. godine. Svojim ra-

53) Stab VI NOU brigade - V$-и NOP i DV Jиgoslavije 31. 1. 1943, AVII, NOR,
989-11/5-2; Milo~ Zekic, Partizanski Birac, 274.
54) Miso Vokic, Boravak Vladimira Perica Valtera и Tиzli 1942143. godine, и:
Istoena Bosna и NОВ-и ... , I, 777.
55) Nisim Albahaxi, Prevazzlazenje krize иstanka 1942. godine i novi polet na-
rodnooslobodilacke borbe и istocnoj Bosni, u: Istocna Bosna и NОВ-и ... ,
п, 9.
56) MiSo Vokic, Boravak Vladimira Perica Valtera и Tuzli 1942/43. g., 776.
57) Stevo Popovic, n. d., 288.
58) Vladimir Dedijer, Dnevnik, 1, 340-341.
59) Izvjestaj ZapovjedniStva UNS-e Zagx.:b od 17. 8. 1942, AVII, NDH, 172а­
-48/6-1.

246
dom i iskustvom doprinio је poboljsanjи rada organizaCIJe kako и sтislи
orijentacije i prilagodavanja иslovima i potrebama, tako i и smislu jaeanja
aktivnosti i uspjesnog izvrsavanja brojnih zadataka. V. Peric - Valter је
posvetio .posebnu paznju prikиpljanjи podataka о snazi, rasporedи i naorи­
zanjн njemackih, иs taskih i domobranskih jedinica и Tuzli i okolnim mje-
stima i о njihovoj obavjestajnoj djelatnosti. Organizacija i odrzavanje redov-
nih ' 'eza sa slobodnom teritorijom је takode Ьilo predmet posebne paznje.
Osim toga, иtvrdene sи ranije i иspostavljene nove veze ~иzle sa mjestima
и kojima sи djelovale ilegalne organizacije КРЈ (Sarajevo, Doboj, Lиkavac,
Кlad.anj, Gracanica i dr.6D)
Rad clanova КРЈ i pristalica NOP-a и Brckom, koji u provali, pocetkom
1942. godine, nisн Ьili pohapseni, Ьiо је sve do dolaska Seste brigade iz
Srema i poraza cetnika па Majevici veoma skroman. Ubrzo poslije Ьitke и
Malesevcima Sreski komitet КРЈ za Brcko, koji se nalazio na slobodnoj teri-
toriji, иcvrstio је veze sa Clanovima КРЈ и Brckom i odredio sta treba иci­
niti tl vezi s obnavljanjem partijske i skojevske organizacije и gradи.6 1 )
Razvoj NOP-a и Tuzli i tuzlanskoj oЬlasti и ljeto - jesen 1942. g. iza-
z,тao је zabrinиtost иstaske vJasti и gradи. Ona se bojala da partizani ne
zaиzmLl Тиzlи i trazila је od Glavnog stozera hrvatskog domobranstva da
predиzme mjere za odbranи Tuzle.02)

Odnos snaga и istocnoj Bosni и tokи ljeta - jeseni 1942. g. Ьiо је

takav da sama Brigada nije mogla da razblje cetnike i da ponovпo rasplam-
sa иstanak.GЗ) Dok se razmisljalo о izlaza iz te sitиacije, trazeni sи i dobljeni
podaci о prilikama а Srema i Vojvodini i >>doslo se na pornisao da se stиpi
и vczи sa Sremcima i predlozi izvodenje zajednickih akcija i и Sremи i и
istocпoj Bosnkc4)
Sremci sи nesto ranije ispoljili svoje iпteresovanje za istocnи Bosnи.
(U sremskim NOP odredima Ьili sи ne samo borci iz Srema nego i borci iz
Вапаtа i Backe; и ovom radи na svim mjestima gdje se govori о Sremcima
misli se, и stvari, na Vojvodane). Sremci sи tra:lili mogиcnost za prosirenje
prostora za djejstvo sremskih partizana i za izbjegavanje eventиalne izola-
cije koja Ьi nepгijateljи dala veliko preimиcstvo. Na okruznom partijskom
savjetovanjи odrzanom и selи Pecinci, decembra 1941. rijeseno је da se sto
prije иspostave veze i saradnja s organizacijama КРЈ i partizanskim jedini-
cama и SгЬiji, Bosпi i Hrvatskoj. Tzv. prva neprijateljska ofaпziva иsljed
koje је doslo do izmijenjenih иsl0\1 a и SrЬiji, kao i relativna иdaljenost

60) Miso Vokic, Boravak Vladimira Ретiса Valtera џ Tиzli 1942143. g., 775-778.
61) Asim Mujkic - Јосо Vockic, Ilegalni partijski rad и Brckom 194111942, и:
Istocna Bosna u NOB-u ... , I, 836. ·:
62) UNS Tuzla - Glavпom stozeru domobranstva 9. 10. 1942, AVII, NDH, 14-
-9/1-19.
63) О. Bjelica је situaciju и istocnoj Bosni и to vrijeme ocijenio kao tesku i
vrlo ozbiljna i istakao da је cetnicima poslo za rukom da uz pomoc nje-
mackih i ustasko-domobranskih snaga »preovladaju па znatnom dijelu ove
teгitoгije.« (Obrad Bjelka, BorЬeno jedinstvo i saradнja naroda i jedinica
istocne Bosne, Srema i Slavonije, 244). ·
64) Cvijetin Mijatovic Мајо, Oruzйno bratstvo i jedinstvo istocnobosanaca i voj-
vodana, 712-713.

247
slavonskih partizana pokazali sи da realne mogиcnosti za povezivanje i
saradnjи postoje jedino s istocnom Bosnom. Prvi kontakti s partizanskim
jedinicama (grиpama) и istocnoj Llosni иspostavljeni sи krajem 1941. i
pocetkom 1942. godine.o11) U ljeto 1942. Bosиtska ceta је иspostavila veze s
Bijeljinskom cetom и Semberiji.66) U isto vrijeme Pokrajinski komitet КРЈ
za Srbijи је иkazivao na znacaj sigиrnih veza Srema s Bosnom i Slavonijom
и ciljи koordinacije akcija i medиsobnog pomaganja. I Pokrajinski komitet
је isticao da Fruskogorski NOP odred nema najidealnije pozicije и slисаји
jaceg napada neprijate1ja.67) Sredinom avgиsta 1942. Pokrajinski komitet
КРЈ za SrЬijи interesirao se za vijesti s Majevice i traZio da Sremci na svaki
nacin pomognи drиgovima »Sa teritorije Majevickog odreda« kako Ьi se oni
oporavili i ojacali.Oe) Posljednjih dana avgиsta trajala је ofanziva Nijemaca
protiv Podиnavskog i Frиskogorskog NOP odreda и tokи koje se dio boraca
Fruskogorskog odreda zajedno sa Bosиtskom cetom prebacio iz Srema (iz
bosиtskih sиma) и Semberijи.u9 ) Krajem septembra Pokrajinski komitet КРЈ
za SrЬijи је naglasavao jos veCi znacaj veze s Majevicom zato sto је Maje-
vicи smatrao prostorom »Za rasterecenje и slucajи potrebe« i zato StO је OCe-
kivao da na Majevicи mogи doci јасе partizanske snage. Pokrajinski komi-
tet је preporиcivao Okrиznom komitettt Srem da »U tom ciljи« иputi manje
grиpe partizana prema Majevici.7 o) Као sto је vec reeeno, i S. Vиkmanovic
- Tempo је tt ime Vrhovnog staba trazio, krajem septembra, da OkrиZni
komitet КРЈ za Srem i ЭtаЬ Frиskogorskog NOP odreda posaljи dva bata-
ljona kao pomoc Эestoj brigadi. Sremci sи taj zahtjev prihvatiti sa zado-
voljstvom.71)
Rиkovodstvo NOP-a и Sremи је и to vrijeme ispitivalo mogиcnost
povezivanja sa snagama NOP-a u Slavoniji (treca operativna zona) i na Ma-
jevici i stoga је na оЬје strane slalo svoje kurire.72) Zato su postojali ozЬilj­
ni razlozi. I onako snazne, partizanske snage и Sremu (Frиskogorski, Podи­
navski i Posavski NOP odred i Bosиtska ceta) nisи mogle da prime sve veci
Ь1·ој dobrovoljaca. Nedostatak orиzja, skиcen manevarski prostor za razvoj
i djejstva partizanskih snaga i nedovoljna povezanost s narodnooslobodilac-
kim pokretom u sиsjednim krajevima dovodili sи и pitanje daljnji razvitak
pokreta. Postavljalo se pitanje sta иciniti s brojnom snagom и ogranicenom
prostoru и slиcaju neprijateljskog napada. »PredstojeCi zimski dani ovo sи

65) Jovan Veselinov :2:arko, Susret sremskih i bosaпskih partizaпa, 701.

66) Marko Pericin Kamenjar, Velika ofanziva па Frusku goru (do prelaska od~
1·eda и Bosпtl), и: 1941-1942 и svedocenjima иcesnika narodnooslobodilacke
borbe, knj. 11, 182- 186. ·
67) РК КРЈ za Srbljи - ОК-и КРЈ Srem 18. 6. 1942, Arhiv Institиta za isto-
rijи radnickog pokreta SrЬije, fond ОК КРЈ Srem, br. 19, (nadalje: AIRPS,
OKS, 19).
68) РК КРЈ za Srbljи - ОК-и КРЈ Srem 15. 8. 1942, AIRPS, OKS, 27.
69) Rиdi Petovar, Sesta proleterska .•. , 56; Marko Pericin Velika ofaпziva па
Frusku goru, 198-199.
U izvje~tajи ОК КРЈ Srem СК-и КРЈ od 24. 9. 1942. stoji da је stab Fru~ko­
gorskog NOP odreda na tra.Zenje drugova iz Majevickog NOP odreda (radi
se о Bijeljinskoj ceti), koji sи ieljeli da zajedno sa Sremcima idи usиsret
Sestoj brigadi, и tи svrhи poslao Bosиtsku сеtи sa 70-80 boraca. ARP,
СК КРЈ, 1942/467.
70) РК КРЈ za SrЬijи - ОК-и КРЈ Srem 24. 9. 1942, AIRPS, OKS, 31.
71) Jovan Veselinov Zarko, Susret sremskih i bosanskih partizana, 702.
72) ОК КРЈ Srem - СК-и КРЈ 16. 10. 1942, AIRPS, СК КРЈ, 38.

248
jos vise potencirali ... и zimskom periodи, kada padne snijeg i sve ogoli,
sitиacija se znatno pogorsava kako za djejstvo, tako i za opstanak vecih
jedinica, kako па Frиskoj gori, tako, posebno, и jиznom i jиgoistocnom
Sremи.«73) Rjesenje ovill proЬlema postavljalo se и drиgoj polovini 1942.
godine kao imperativ. U dogovoru s Glavnim stabom za Hrvatskи od nave-
dena tri NOP odreda formiran је jedan, Sremski NOP odred, koji је иsао
и sastav Trece operativne zone. Ali, иdaljenost, neredovne veze i nepoznava-
nje prilika и Slavoniji, zatim jake neprijateljske snage koje sи razdvajalc
snage NOP-a и Sremн i Slavoniji prakticno sи onemogиcavali njihovo pove-
zivanje. Izlaz se morao traziti na drugoj strani.74)
Dolazak Seste brigade и Srem privremeno је odlozio slanje jednog,
odnosno dva bataljona Sreшaca и istocnи Bosnи, sto је и ime Vrhovnog
staba tra.Zio Svetozar Vиkmanovic ~ Tempo, ali је dolaskom Seste brigade
и Srem slanje Sremaca и istocnн Bosnн Ьilo, izgleda definitivno rijeseno. 75)
Jovan Veselinov pise da sи sremski partizani i bez formalnih odlиka shvatili
dolazak Seste brigade и Srem kao pocetak stvaranja trajnog drиgarstva i
prijateljstva naroda dvijи sиsjednih oЬlasti.1o) S drиge strane, Glavni stab
za Bosnн i Hercegovinи је predlozio rнkovodstvu NOP-a и Sremи da zajedno
sa Sestoш brigadom н istocnи Bosnн ириti glavninи Sremskog odreda. Cilj
је Ьiо da se zajednickim snagama razЬijи cetnici >>koji sи н to vrijeme go-
spodarili Majevicom« i stvore иslovi za daljnje vodenje borbe, da se stvori
zajednicka baza za zimovaпje i da se stvore иslovi za prerastanje Sremskog
NOP odreda и partizanske brigade. 77 ) Rиkovodeci se potrebaшa oslobodilac-
kog rata i imajиCi и vidн direktive »Viseg partijskog rиkovodstva«, (vjero-
vatno Pokrajinskog komiteta КРЈ za SrЬijн) Okruzni komitet КРЈ za Srem
је prihvatio ovaj prijedlog i donio odlиkн da se jednim bataljonoш Srem-
skog odreda (oko 260 ljиdi) popиni i ојаса Sesta brigada, da se dva bataljo-
na (oko 440 Ijиdi) takode ириtе и istocnи Bosnи, а da jedan bataljon (oko
200 ljиdi) ostane и Sremи kao jezgro novih jedinica koje се se stvarati.7B)
Sremci sи organizirali kanal za prebacivanje hrane i drugog и istocnи Bo-
snи, koja Ьi slиzila za potrebe Sremskog NOP odreda, Seste brigade i parti-
zanskih snaga na Majevici. 79 ) Nakon sto sи se Sremski odred i Sesta brigada
snabdjeli, narocito hranom i nakon obavljenih dogovora izmedи Staba briga-

73) Obrad Bjelica, Borbeno jedinstvo i saradnja naroda i jedinica istocne Bosne,
Srema i Slavonije, 246.
74) ОК КРЈ Srem - СК-и КРЈ 27. 10. 1942, ARP, СК КРЈ. 1942/535; Nikola Bozic,
Vojvoaani и. istocnoj Bosni, и: Istocna Bosna и NОВ-и ... , 11, 22.
75) >>Pojavom VI proleterske brigade i mi smo bili prisiljeni odloziti prebaci-
vanje nasih snaga. Ali cim brigada Ьиdе dobila naredenje za pokret, kre-
nиce i nase snage и ciijи smjestaia za zimи« (ОК КРЈ Srem - СК - и КРЈ
22. 10. 1942, ARP, СК КРЈ, 1942/ 528).
76) Jovan Veselinov Zarko, Susret sremskih i bosanskih partizana, 701.
77) Milos Zekic, Borbeni pu.t Seste proleterske istocnobosanske brigade, 617;
Nikola BoZic, Vojvol1ani и. istocnoj Bosni, 23; Ugljesa Danilovic, Bitka и
Malesevcima, »Oslobodenje« od 1. do 6. decembra 1972.
78) Izvjestaj ОК КРЈ Srem о radи Partije, SKOJ-a, odreda i drugih organiza-
cija, podnijet na partijskom savjetovanju mjeseca decembra 1942, Arhiv
Миzеја narodne revolиcije Vojvodine, fond ОК КРЈ Srem, inv. br. 159; ОК
КРЈ Srem - СК-и КРЈ 22. 10. 1942, ARP, СК КРЈ, 1942/528; ОК КРЈ
Srem - СК-и КРЈ 27. 10. 1942, ARP, СК КРЈ, 1942/535; Nikola Bozic,
Vojvoaani и. istocnoj Bosni, 23.
79) ОК КРЈ Srem - СК-и КРЈ 27. 10. 1942, ARP, СК КРЈ, 1942/535.

249
de i rukovodstva sremsk,ih partizana, odluceno је da se $esta brigada zajedno
sa Sremskim NOP odredom vrati u istocnu Bosnu. Pokrajinski komitet
КРЈ za Srbiju је ovu odluku i njeno izvrsenje pozitivno ocijenio i sugerisao
da Sremski NOP odred ostane u istocnoj Bosni, jer da је to u interesu
NOP-a u SrЬiji i u Sremu (»i zbog SrЬije i zbog vas«).БO) U meduvremenu
је stigao izvjestaj da cetnici na Majevici vrse teror nad narodom i da Drugi
bataljon $este brigade nije mogao da im se suprotstavi.81) Ova cinjenica је
ubrzala pripreme $este brigade za povratak.B2 Brigada se zajedno sa Srem-
skim NOP odredom, nocu 4/5. novcmbra, р~· vezla preko Save (kod sela
Brodac) i povratila u istocnu Bosnu.вз).
Moze se reci da је dolazak veceg dijela sremskih paгtizana u istocnu
Bosnu u jesen 1942. Ьiо rezultat obostrane sprcшnosti Bosanaca i Sreшaca
da sc zjednickim snagama Ьо1·е protiv zajednickih neprijatelja. U istoenoj
Bosni је postojala proleterska brigada, koja је brojala oko 550 boraca,
uglavnom komunista, ali koja nije Ьila toliko snazna da Ьi и situaciji kakva
је u istocнoj Bosni bila u ljeto - jesen 1942. godine mogla da ponovo гaz­
bиkta ustanak. Za nekoliko шjeseci (maj - oktobar 1942. g.) u istocnoj Bo-
sni nije Ьilo uspjeha u шobilizaciji novih boraca.84) Na drugoj strani, и
Sremu је djelovao snazan NOP odred (oko 1.000 boraca) u koji sи zeljeli
da dodu i mnogi drugi. Medutim, Srem nije bio prostor na kome Ьi snage,
koje su Ьile spremne za borbu i na koje se moglo racиnati, mogle da dodи

80) Mihajlo (Blagoje Nesovic) - ОК-и КРЈ Srem 24. 11. 1942, Istorijski arhiv
РК SKS za Vojvodinu, inv. br. 37.
81) Vjerovatпo је ovaj izvjestaj stigao prije uspje5ne akcije Drugog bataljona
Vl brigade protiv dva cetnicka bataljona pod komandom Petra Ruэica u
selu Trnovi, 28. oktobra - akcije kоји pominje V. Sиbotic (Vukasiп Su-
botic, V elika pobjeda partizana nad cetmcima па Malesevcima, и: Istocna
Bosna и NОВ-и . .. , l, 745).
82) Nedo Bogicevlic, Sesta istocnobosanska bngada и Sremu, 254.
83) Rиdi Petovar, Sesta prolete'rska ... , 82-83; Vojo Шс, Od Sekovica preko
Majevice do Srema i natrag, 691; Obrad Bjelica, Borbeno jedinstvo i sarad-
nja пщоdа i jedinica istocne Bosne, Srema t Slavonije, 246.
» ••• PevajиOi, Sremci sи preSli u istocnи Bosnu puni optimizma i nade u
pogledи daljeg razvitka oruiane borbe, znajиCi da је pod rukovodstvom
Partije naгodnoos1obodilacka borba i revolucija jedna, bez obzira na kojoj
se teritoriji vodi i protiv kojeg neprijatelja. Osim toga, vec ranJje је svi-
ma Ьilo јаsно da је, s obzirom na brojnu jacinu partizanskih odreda, Srem
nepogodan za dcjstvo jacih partizansЮih snaga. Uzak operacijski prostor
ogranicen dvema velikim rekama, ispresecan gustom mrezom komunika-
cija, relativno slabo posumljen i пaciёkan neprijateljskim garnizonima, nlije
dozvoljavao krupnije borbene poduhvate niti izvodenje veCih akcija, na-
roёito u neposredno predstojecem 2'Jimskom periodu. U sremskim partizan-
skim odredima Ьilo је tada Ьlizu hiljadu partizana. Teritorijalno siroko
prostranstvo istoёпe Bosnc nudilo је daleko povoljnije mogucnosti za dej-
stvo jacih snaga, omogucavalo је Эiri razmah borbenЉ dejstava i stvaranje
slobodne teritorije. Osim toga, otvorale sи se mogucnosti za sticanje novih
borbenih iskustava. U Sremи је pak snazan politiёki aktiv u vee razvijenim
formama politicke organizuvanosti naroda i uz neophodan minimum od
oko 200 naoruZзnih partizana Ьiо potpuno dovoljan za dalje jacanje i raz-
vijanje NOP, novu mobllizaciju О. borbene akcije. Slivanje borbe u Sremu
sa borbom u ostalim krajevima nase zemlje kao neophodaп uslov razvije-
nog иstanka, Ьiо је ostvaren ...« (Milenko Radovanov, Stvaranje prvih voj-
voctanskih b1·igada, u: Istoёna Bosna u NOB-u ... , 1, 838-839).
84) Jovan Veselinov, Sremci и 11arodnooslobodilackoj borbl, u: Cetrdeset godina,
knjiga peta, 181.

250
do izrazaja. Snage NOP-a н Sremи, koji је relativno иzak, шvicen dvjema
velikim rijekama i ispresijecan komиnikacijama, Ьile sи donekle izolovane
(geografska i p oliticka izolacija), а osim toga izlozene opasnosti snazne inter-
vencije njemackog okиpatora.85 ) Bilo је и interesи daljeg razvitka NOP-a i
и spjesnog vodenja narodnooslobodilacke borbe и Sremи i istocnoj Bosni da
se narasle snage NOP-a и Sremи zajedno s domaCim snagama ispolje и bor-
Ьi protiv brojnih neprijatelja (njemacki okttpator, иstase, cetnici) и inace
prostranoj istocnoj Bosni. Prevagnиlo је misljenje da Sesta brigada i Srem-
ci, i jedni i drиgi fizicki i moralno ojacani, mogи da savladajи cetnike и
istocnoj Bosni. Pripreme njemackog okиpatora i нstasa za параd na parti-
zanski logor na Frиskoj gori иbrzale sи donosenje ovakvog rjesenja. Otpale
sи komЬinacije za slanje sremskih partizana tt Slavonijи (oko 600 ljиdi) kao
i komЬinacije za odlazak Seste brigade и оvи oЫast.SG)

Za vrijeme boгavka и Sremн Sesta istocnobosanska brigada је vrsila

иspjesne napade na пjemacke, иstaske i domobraпske posade. Najznacajniji
Ьiо је sukob Seste brigade i jedпog bataljona Sremaca s njemackim snaga-
ma kod Dvorca и bosutskim sиmama, 14. oktobra. U toj borЬi njemacke
snage su pretrpjele teske guЬitke i Ьile potpuno razЬijene. ZaroЬljena је
velika kolicina oruzja i шшlicije, radio-stanica i komora s kompletnom opre-
mom. Brigada је kroz оvи ЬоrЬи vojпicki ojacala, а njeпi borci sи stekli
samopouzdanje.s7)
Svojiш prelaskom и Воsпи Sesta brigada i Sremski NOP odred sи
rastrojili cetnike и Semberiji. D. Racic, koji se sa svojim stabom пalazio и
selи Medasi, povиkao se sa svojim bataljonima и sela Gornja i Donja Pilica.
D. Bizic se povиkao iz sela Svinjarevac и selo Malesevci, а »Brcanski cetnicki
bataljon« pod komandom kapetana Jove Prnjatovica iz sela Brodac и domo-

85) i da smo mogli da zadrzimo па svom terenи, na tom relativno ma-

» .•• C:ak
lom prostoru, tako brojпu jedinicu, od preko 1000 naoruzanih boraca Srem-
skog odreda, mi Ьismo morali da se povezujemo sa susednim ustanickim
krajevima radi zajednicke borbe i medusobnog pomaganja, jer је to Ьiо
jedan od Ьitnih uslova opstanka vojvodanskЉ partizanskih jediпica i da-
ljeg razvitka oruzane borbe« (Jovan Veselinovic zarko, Susret sremskih i
bosanskih partizana, 702).
86) »... Kada se ove snage пisи uspele prebaci~ па drugu stranu reke Bosne,
Stab VI brigade је doneo odluku da se prebaci и Slavoniju i tako su dosli
па nas teren. Prije nego sto је brigada dosla na nas teren, drug Tempo oti-
sao је и Vrhovni stab sa namerom da od Vrhovnog staba zatrazi pomoc od
1 brigade i da se оЬе brigade upute na teren istocne Bosne. U slucaju da
to ne uzmogne tamo postiCi, preko 'Sl. Jug.' imao Ьi da javi, da Ы se bri-
gada uputila u Slavoniju, па teren IП zone radi zimovanja« (ОК КРЈ
Srem - CK-u КРЈ 22. 10. 1942, ARP, СК КРЈ, 1942/528).
87) Stab Vl NOU brigade - VS-u NOP i DV Jugoslavije 31. 1. 1943, AVII, NOR,
989- 11/5-2; Zb. NOR, IV-11, 1401260; Rudi Petovar, Sesta proleterska ... ,
71-76; Milos Zekic, Borbeni put Seste proleterske istoc110bosanske brigade,
616-617; Vojo Шс, Od Sekovica preko Maje,,ice do Srema i natrag, 685-
-688; Ugljesa Danilovic, Bitka и Malesevcima, »Oslobodenje« od 1. do 6.
decembra 1972.

251
 braпsko иporiste Balatun istocno od Brodca.ьs) Narod Semberije је docekao
partizane s velikim zadovoljstvom.so) ЭtаЬ brigade i ЭtаЬ Sremskog NOP
odreda zajedпo s prisutnim clanoviшa Pokrajinskog komiteta КРЈ i Glavnog
~taba za Bosnи i Hercegovinи odlиcili su da Эesta brigada i Sremski odred
izvrse pokret и sela na sjeverniш ograncima Majevice i da odatle vrse napa-
de па okupatorske posade i па cetпike. Эesta brigada i Sremski odred sи
8. novembra stigli i smjestili se и sela Cengic, Dопја Trp.ova i Kacevac. Oda-
tle sи produfili pokret prema selima Gornja i Dопја Pilica, gdje sи 11. no-
vembra kod manastira Таvпа izvrsili napad na ёetnicke bataljoпe Bore
Bogdaпovica, Petra Rиsiea i Jove Radica i na stab D. RaciCa. Ovaj napad
је Ьiо иspjesan. Cetnici sи se razbjezali na sve strane, Racicevi saradnici sи
pobjegli prema Drini, а sam Racic и SrЬijи. ZaroЬljeno је 50 cetnika s oruz-
jem i mиnicijom. Racicev stab i cetпiёki bataljoni su razЬijeni.9 0) Tri dana
kasnije, 14. пovembra, jedinice Эeste brigade i Sremskog NOP odreda sи bez
otpora иsle u selo Tobut, odakle se R. Kerovic sa svojim cetnicima prethodno
povukao prema brdskim selima Majevice. 16. novembra oslobodeno је mje-
sto Lopare. Tokom borЬi za Lopare razЬijena su okolna uporista Hadziefen-
diceve legije, domobraпa i cetnika. ZaroЬljena је citava domobraпska sat-
пija (ceta) s njenim oruzjem i opremam (Lopare), kao i јеdап broj legionara
(Kokosinjac). Takode је zaroЬljen i razoruzan cetпicki bataljon Koste Tojica
(Povrsпice). Partizanima se predao i JaЬlanicki cetnicki bataljon i stavio se
pod komandu Эeste brigade. U toku borЬi za Lopare onesposoЬljeпa је sao-
bracajnica Tuzla - Brcko, zaroЬljeпo је 170 пeprijateljskih vojпika i bogat
ratпi plijen, а zaroЬljeni domobrani, legioпari i cetпici, osim izuzetaka,
pusteni su kucama.81) U produzetku akcije protiv majevickih cetпika od
20-25. novembra \'eCi dio Эeste brigade kretao se prema planinskom dijelu
Majevice (prema selu Zlatovu, koje је smatraпo glavnim uporistem cetnika
R. Kerovica) i nazad, prema selu Donja Trnova. Na tom putu 22/23. пovem­
bra и selima Кiseljak i Jasenica izпenaden је i zaroЬljeп Jasenicki cetпicki
bataljon (oko 60 ljudi). Istog dana Drugi bataljoп Эeste brigade је uaso u
selo Humci i zaroЬio oko 70 cetnika koji su pripadali Trebavskom cetпic-
kom odredи.u 2 ) Na оЬа mjesta, kao i u borbama prije toga, otpor cetnika је
Ьiо slab i neorgaпizovan.

Ubrzo su stigla obavjestenja da njemacke i domobraпske snage iz

Tuzle vrse napade па cestu Tuzla - Brcko, da se ozrenski cetnici koncen-
trisu u Tuzli а trebavski cetnici u пеkiш selima па Majevici. То је upucivalo

88) $tab VI NOU bлigade- VS-u NOP i DV Jugoslavije 31. 1. 1943, AVII, NOR,
989-11!5-2; Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 86; Jeremija Је~о Peric,
Razvoj NOP-a и nekim selima Semberije 1942, 603; Vukasin Subotic, Velika
pobjeda partizana ... , 74S-746; Uglje~a Danilovic, Neki aspektt ... , 112-113.
89) МJinistarstvo unutrasnjih poslova - Glavnom stanu Poglavnika 27. 11. 1942,
AVII, NDH, 65-1/8-1.
90) Zb. NOR, IV-11, 140/260; Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 88-89; Jere-
mija Jeso Peric, Razvoj NOP-a и nekim selima Semberije 1942, 603; Vu-
ka~in Subotic, Velika pobjeda partizana ... , 746-748.
91) Sire о tome: Rud·i Petovar, Sesta proleterska ... , 89-93; Vukasin Subotic,
Velika pobjeda partizana ... , 749-751.
92) Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 94- 96, Vukasin Subotic, V elika pobjeda
partizana ... , 751-753.
V. Subotic navodi da је 2. bataljon Seste brigad upao u selo Lukavicu
nocu 23/24 novembra. Vuka~in Subotic, Velika pobjeda partizana ..• Ј 752.

252
па pretpostavkи da predstoji ofaпziva ovih sпaga protiv Эeste brigade i
Sremskog NOP odreda, ра se Sesta brigada s Majevice povиkla и Donjи
Trпovи.D3) Glavni stab za Bosnи i Hercegoviпu је smatrao da пе treba oce-
kivati takvи ofanzivи i braпiti se nego, naprotiv, zadrzati iпicijativи i odmah
napasti koпcentraciju cetпickih snaga na Majevici, и selи Malesevci, gdje је
Ьilo sjediste staba Dше Bizica. U Malesevcima se пalazila grupa cetnika D.
Bizica (tzv. Driпski bataljoп sa 400-500 cetпika), trebavski cetпici pod ko-
maпctaпtom рора Dimitrija Stefaпovica (tzv. Posavski cetпicki bataljoп sa
oko 500 cetпika), posavski cetnici pod komandom kapetaпa Ј. Prпjatovica
(tzv. Brcanski cetпicki bataljoп sa oko 150 cetnika), cetnicki bataljoп R. Ke-
roviCa (oko 200 cetпika), te cetпicki stab za Slavoпiju pod komaпdom kape·
tana Zarka Milurovica- Ugriпa s pratnjom od oko 20 cetпika. Тај параd па
cetпike 28. пovembra Ьiо је izпenadaп i zavrsio se puпim иspjehorn. Domo-
braпske jediпice iz Bijeljiпe i Јапје nisu stigle da cetnicima Ьlagovremeпo
prиze pomoc. U borЬi је poginиlo i ranjeno oko 250 cetnika, zaroЬljeпo
350,94) а oko 300 cetnika se povиklo prema Коrаји i prema Posavini. U borЬi
sи izgiпиli пavedeni cetпicki komandaпti, izиzev R. Kerovica, koji је pobje-
gao prema РriЬоји (па Majevici). Zaplijenjeпe sи velike koliCine orиzja i
шипiсiје i cetnicka arhiva.95)

Iz nekih dokumenata i опоgа sto su о ovim dogadajima pisali иcesnici

moze se zakljuciti da је na Majevici i и Posavini, а djelomicno i na Trebavi
иnistena »иdarna snaga<< cetпika, da је иCinjen kraj cetпickom gospodarenju
na Majevici, Semberiji i Posavini, da sи cetnici u ovim krajevima poslije
Malesevaca egzistirali kao razЬijene grиpe bez uticaja па narod i da је cet-
пicki poraz na Malesevcima Ьiо »prekretnica u razvoju narodnooslobodilac-
kog pokreta« и citavoj tuzlanskoj oЬiasti.BG) Obrad Bjelica misli da је razЬi­
jaпje cetnika na Majevici, narocito borba na Malesevcima, imalo za istocnu
Воsпи onaj znacaj kakav је imala pobjeda nad hercegovackim i crпogorskim
cetпicima na Prenjи i Glavaticevu, marta 1943. godine.97) Prihvatljiva је
ocjena Milorada Sojica da је иdarorn Seste brigade па cetnike па Malesev-
cima odstranjena опа smetnja razvojи partizanskih jedinica koju su stvorili
cetnici svojim napadom na stab Majevickog NOP odreda, 20. П 1942. i da је
stvorena mogиcnost razvoja i prevage partizanskih snaga н brojnom pogle-

93) Rиdi Petovar, Sesta proleterska ... , 95-96.

94) Stab VI NOU bmgade - Vs-и 27. З. 1943, Zb. NOR, IV-11, 140/261.
Prema nekim sjecanjima, zaroЬljeпo је oko 600 cetnika. Rиdi Petovar, Se-
sta proleterska ... , 100; Milos Zekic, Borbeni риt Seste proletersKe istocno-
bosanske brigade, 618; Vиkasin Subotic, Velika pobjeda partizana ... , 758.
95) Stab VI NOU brigade - VS-и NOP i DV Jugoslavfije 31. 1. 1943, AVII, NOR,
989-1115-2; Zb. NOR, IV-11, 140!261.
Sire о borbama na Malesevcima: Rиdi Petovar, Sesta proleterska ... , 96-
-102; Milos Zekic, Borbeni риt Seste proleterske istocnobosanske brigade,
618--619; Vиkasin Sиbotic, Velika pobjeda partizaпa ... , 753-762.
96) Stab VI NOU brgade- VS-и NOP i DV JugoslaV'ije 31. 1. 1943, AVII. NOR,
989-11/5-2; Rudi Petovar, Sesta proleterska ... , 100-102; Ugljesa Danilo-
vic, Kriza ustanka и istocnoj Bosni ... , 420-421; Vt1kasin Subotic, Velika
pobjeda partizaпa ... , 758-759; Uglje~a Danilovic, Bitka и Malesevtcima,
»Oslobodenje« od 1. do 6. decembra 1972.
97) Obrad Bjellica, Borbeno jediпstvo i saradnja naroda i jedinrca istocne Boslle,
Srema i Slovenije, 247.

253
 dи, »ali pod иslovom borbe ne samo protiv иstasa i okupatora nego i protiv
cetnika, koji su se vec роtрипо otkrili kao saradnici okиaptora.« 98 )
Uspjesne borbe Seste brigade i Sremskog NOP odreda protiv иstaskih,
domobranski, а narocito protiv cetnickih snaga od 5 do 28. novembra 1942.
godine imale sи veliki politicki znacaj. Vojnicke pobjede su stvorile moguc-
nost za rast vojnih i politickih snaga NOP-a и sjevernom dijelu istocne Bo-
sne, narocito na Majevici i u Semberiji. Vec sam dolazak jaCih partizanskih
snaga (Sesta brigada i Sreшski NOP odred) и Semberiju izazvao је radost i
odusevljenje pristalica NOP-a i narodnooslobodilacke borbe i, s druge strane,
izazvao је stral1 i nespokojstvo cetnickЉ pristalica. Pobjeda partizaпa nad
cetnicima kapetana D. RaCica kod manastira Tavne i povlaeenje R. Kerovica
i njegovih cetnika iz ТоЬиtа, gclje se, izgleda, sшatrao gospodarom, и dublnи
Majevice potvrdili su snagи partizana i pokazali nemoc doticnih cetnickih
grupa i njihovih komandaпata. Borba za Lopare је pokazala da se partizani
bore protiv okupatora i protiv svih njegoviћ saradnika, а da se cetnici zaje-
dno sa okиpatorom, иstasama i domobranima bore protiv partizana. Time је
иgled partizana tt narodи rastao, а misljenje onog dijela naroda, koji је pod
иticajem cctnicke propagande vjerovao da cetnici sve sto cine, cine и inte-
resи naroda, se mijenjalo. Prista\ice NOP-a su dolazile u partizanske stabove
i nиdile svojи pomoc oko smjestaja i ishrane boraca. Neki su se javljali и
partizanskc jedinicc, gotovo Citav JaЬlanicki cetnicki bataljon, u kome sи
dotada djelovali komunisti, presao је na stranu partizana. Od njega i od novo-
pridoslЉ boraca formiran је JaЬlanicki partizanski bataljon.uo) Mиslimani
na Majevici (izиzev u nekiш se!ima), kao i pripadnici Had:Zidediceve legije
drzali su se »sve bolje i sve ... otvorenije« na strani partizana.tco) Pobjeda
nad cetnicima kod Malesevaca omogucila је razvoj NOP-a и Citavoj tuzlan-
skoj oЬlasti. Poslije te pobjede naгod је bez kolebanja pruzao podrskи par-
tizaпima.1ol) Partizanske jedinice su u prvih deset dana mjeseca decembra
prokrstarile kroz vise sela Majevice i Semberije i razoruzale oko 250 (prema
V. Sиboticи vise stotina) cetnika. U jedinice su se javljali novi borci iz sela
i gradova. Mnogi semberci iz Trnove, Popova, G!ogovca, Dvorova, Medasa,
Broca i drugih sela otisli su u partizane. Pored JaЬlanickog, formiran је jos
jedan partizanski b<J.taljon. Od tih bataljona nekoliko dana poslije Ьitke na
Malesevcima formiran је Majevicki NOP odred sa oko 300 boraca. Ubrzo је
ovaj odred narastao na oko 400 boraca. Istovreшeno su jacali i naoruzavali
se Sesta brigada i Sremski NOP odred. Poslije pobjede na Malese,тcima,
partizanske jedinice su postale »potpuni gospodari na citavoj Majevici« а
NOP и gradovima (Tuzla, Bijeljina, Brcko) је ојасао.1о2)

98) Miroslav Sojic, Neke specificrюsti ustanka и Bosni i Hercegovini 1941 i pr-
vih mjese.ct 1942 godine, Godii~njak istorijskog dru~tva Bosne i Hercegovine
III/1951, 31.
99) Rudi Petovar, Sesta proleterska .. . , 93-94; Vuka~in Subotic, Velika pobje-
da partizaпa . .. , 747, 748, 751-752.
100) $tab VI NOU brigade - V$-u NOP i DV Jugoslavije 31. 1, 1943, AVII, NOR,
989-1115-2.
101) Rudi Petovar, Sesta proletet·ska ... , 100-102.
102) Kotarska oЬlast Bijeljina - Velikoj zupi Posavje 14. 12. 1942, AVII, NDH,
175-51/10-1; Rucbl Petovar, Sesta proleterska ... , 102-103; Jeremija Је~о
Peric, Razvoj NOP-a и nekim selima Semberije 1942, 605; Vuka~in SuЬotic,
Velika pobjeda partizana .. . , 759; Rodoljub Colakovic, Taktika КРЈ и istoc-
noj Bosnt ... , 684.

254
 KrecuCi se Majevicom i Semberijom, partizani sи u prvoj polovini
decembra radili па aktiviranju starih i osnivanjи novЉ organa narodne vla-
sti. Narodnooslobodilacki odbori koji sи do tada bili ilegalпi, sada sи legali-
zovani, а nшogi novi sи formirani. Takode је ozivio rad partijskih i omla-
dinskih organizacija. Ove шјеrе sи doprinijele јасапји snaga NOP-a u ovom
kraju,1~3)

О ovakvoj promjeni raspolozenja naroйa svjedoci i иstaski izvjestaj iz

Zvornika, pisan 12. decembra 1942. godine, u kome se kaze da su partizani
p rosli kroz Majevicи, da s u narodн podijelili rezerve ћrane zaplijenjene od
cetnika i da stanovniciшa hrvatskih sela (to su mogla Ьiti hrvatska iii mи­
sliшaпska sela) nisu naпijeli nikakve stete. Dobro postиpanje partizana s
narodoш i cinjenica da Sll cetnici zbog SVOjih pOStupaka »i pravos lavnom
seljaku postali nepodnosljivi<< ucinili sп - stoji и ovom izvjestajп - dobru
propagandи и korist partizana.I04)

U ЬоrЬаша od 5. do 28. novembra, а narocito u borЬi na Malesevcima,

pokazala se saradnja istocno-bosanskih i sremskЉ paгtizana kao uspjesna i
manifestovala se ideja b ratstva i jed iпstva. Ро ocjt:шi Cvijetina Mijatovica i
Steve Popovica, povezivanje Seste brigade sa sremskim partizanima i njihova
zajednicka akcija pгotiv doшobranskih i ustaskih Llporista i protiv majevic-
kih cetnika odigrali su goto,,o presudnu ulogи и izvodenjtl ofanzivnog na-
stupa, »ПаГОСitО protiV Cetnika ka0 g}aVПOg OSlOПca Okиpatora((.I~S)
Uspjesi Scste brigade i Sremskog NO P odreda, kao i Bircanskog NOP
odreda и borЬi protiv cetnika Ыli sи bitan faktor jacanja NOP-a н istocnoj
Bosni posljednjih mjeseci 1942. godine. Тоше sи doprinijele i organizaciono-
-politicke i propagandne mjere КРЈ u istocnoj Bosni. Partijska rukovodstva
i vojni stabo,,i na terenu istocne Bosne objasnjavali su narodи tok narodno-
oslobodilacke borbe i иkaziva li na perspektivu njenog razvitka i, s druge
straпe, na cinjenicu da se cetnici ne bore protiv okнpatora i иstasa nego da
sara<.!Llju s okupatorima i ustasama и borЬi protiv partizana. Stab Grupe
prolcterskЉ bataljona је u svom progla sи od 16. juna 1942. objasnjavao sta-
novnisћ'и vlasenickog, kladanjskog, zvornickog i tuzlanskog podrucja da је
netacna tvrdnja okиpatora i njilюvih sl ugи da је ustanak u istocnoj Bosni
likvidiran i da Stl гazЬijeni svi NOP odredi. Ukazano је na to da se pгoleter­
ski bataljoni i Вircanski NO P odгed nalaze и tom kraju, da vode borbu pro-
tiv okupatora i njegovih saradnika, а da cetnicki vode potajno pregovaraju
s Pavelicem, njeguvim ustasama i Iegionarima о zajednickom vodenju ЬогЬе
p rotiv paгtizana i da, S druge strane, sire laz »О tome kako sи proleteгski
udarni bataljoni doSli и ovaj kгај da uЬiјаји Srbe, da pale crkve i vjesajи
svestenike<<. Stab Grupc bataljona је pozvao borce koji »lutajи danas ро
sишаmа istocne B osne<<, koji sи »rnalaksali i izguЬili ''јеrи и роЬјеdи<<, da
pod zastavom пarodnooslobodilacke borbe, а ne sa cetnickim vodama nasta-

103) Rudi Petovaг, Sesta proleterska ... 1 103; VukaiHn Subotic, Velika pobjeda
partizana ... 1 759; dг Veselin Duretic, Obnavljanje i konstituisanje eleme-
нata revolucionarno-demokratslcog sistema и Hercegovini i istoёпoj Bosni и
vrijeme Ьitke па Sutjesci, 531.
104) AVII, NDН, 65-9/8--2.
105) Referati Cvijetina Mijatovica i Steve Popovica na oЬ!asnom partijskom sa-
vjetovanju za istocnu Bosnll odrianom и Bijeljini 29. 2 - 2. 3. 1944, ПS 1
dokumentacija, kat. br. 2667 i 2666.

255
ve borbu protiv svih neprijatelja narodne slobode. Muslimanima је ukazano
na zlociпackи politiku Pavelica, koji је Mиslimanima mnogo obecavao, а и
stvari naпio im ogromne nesrece. Istakпиto је da partizanska borba nije
samo borba srpskog naroda nego da је to borba svih postenih ljиdi za slo-
bodи »Svih naroda bez razlike«, te da i Mиslimani treba da stиpe и tu borbu.
U proglasи је istaknиto da su se partizani drиkcije ponasali prema mиsli­
maпskoj miliciji koja је uzela orиzje da brani svoja sela od cetnika nego
prema ustaski raspolozenim selima iz kojih sи vrsena nasilja i zlocini nad
srpskim zivljem oЫiznjih sela i koja sи iskoriscavaпa za ЬоrЬи protiv parti-
zaпa. Na krajи, receno је da је tиdin vijekovima zavadao narode Bosne i
Hercegovine. SrЬi i Mиslimani navedenog kraja sи pozvani da se sloze и
zajedпickoj borЬi protiv okиpatora i njegovih pomagaca.toe)
Zakljиcenje sovjetsko-engleskog иgovora о savezu 26. maja 1942. i spo-
razum SSSR-a sa Velikom Britaпijom i SAD о otvaranju drugog fronta је ро
ocjeni Centralпog komiteta КРЈ omogucavalo da se pokreпu u borbu oni koji
su se jos kolebali, а s druge straпe da se demoralizujи slиge okupatora i
izolиju oni koji su se izdavali za prijatelje Engleske, а и stvari sluiili okиpa­
toru i bili protiv narodпooslobodilacke borbe. Ocijenjeno је da се aktivnije
ucesce Engleske и ratu protiv sila Osovine pokazati masama da se ne moze
Ьiti »prijatelj Engleske« а slиZiti silama Osovine, sto cine DrэZa MЉajlovic i
njegovi istomisljenici na terenu, medu njima i »dangicevci« и Bosni. Na
osnovu ove ocjene otpocela је ostrija kampanja protiv cetnika.t07) U skladu
s ocjenom СК КРЈ Т. VиjasinoviC, ranije komandant Ozrenskog NOP odreda
иputio је proglas narodu i borcima ozrenskog i trebavskog kraja. On је
istakao da partizani vode borbe и svim krajevima Jugoslavije, а da ozrenski
i trebavski borci »и tom еаsи ... stoje skrsteпih ruku, иkoliko nisи okrenuli
svoje puske protiv svojih dojucerasnjih drugova«. Т. Vujasinovic је ukazao
na cinjenicи da se lokalпi cetпicki vode i politicari (Dokan Sarcevic, Cvije-
tin Todic i Branko Stakic) sporazumijevaju s ustasama i slиZe okupatoru.
Т. Vujasiпovic је pozvao borce Ozrena i Trebave da se uvrste и partizanske
redove i ttcestvuju и borЬi protiv okupatora i njegovih slиgu.toe)
Pokrajinski komitet КРЈ za Bosnu i Hercegoviпи иputio је 19. avgu-
sta 1942. proglas rиdarima tuzlanskog kraja. U proglasu је receno da је Hit-
Ierov »novi poredak« doпio rиdarima bespravlje i gladovanje i, иopste, pro-
иzrokovao tezak polozaj. Istaknиti sи иspjesi partizana i rast snaga narodno-
oslobodilackog pokreta u raznim krajevima Jugoslavije, а isto tako иkazano
је па saradnjи sila antihitlerovske koalicije i па izglede za otvaranje drugog
fronta. Na krajи, Pokrajinski komitet је istakao da и redove narodпooslobo­
dilacke borbe treba da stupajи siri slojevi naroda, и prvom redи radпici
koji се и redove narodnooslobodilacke vojske donijeti svoje dиgogodisnje
borbeno iskustvo, svoju organizovanost, svojи иprnost i disciplinu. Pokra-
jinski komitet је pozvao rudare tuzlanskog kraja da napuste svoje jame i da
stupe и redove proleterske NOU brigade.tou)

106) Zb. NOR, IX-1, 95/342-346.

107) Zb. NOR, II- 5, 13/42-48, 14/49-53.
108) Arhiv Saveza komtшista Воsпе i Hercegovine, tom III, k:nj. 2 (nadalje: Ar-
hiv SK BiH, III-2), Sarajevo 1953, 211-213.
109) Isto, 224--226.

256
 * * *
U juznom dijelu istocne Bosne (sarajevska oЬlast) u toku druge polo-
vine 1942. godine nije bilo NOP odreda. Postojala su partizanska uporista
odnosno manje partizanske grupe na Romaniji (Glasinac), oko Rogatice (se-
la: Gucevo, Okruglo, SatoroviCi, Osovo, Seljani) i na Jahorini (Trnovo, Kali-
novik, Miljevina). Те grupe su sacinjavali uglavnom clanovi КРЈ i odvazniji
borci. Uslovi za njihov rada bili su veoma teski. Njemacki okupator, ustase
i cetnici cinili su sve da ih uniste. Oni su pljackali i palili sela koja su opre-
dijeljena za narodnooslobodilacki pokret.нo) Ove grupe su bile brojcano
male i nisu mogle da preduzimaju napade na ustaske, domobranske i cet-
nicke snage, vec su se ogranicavale na odrZ<lvanje veza s narodom i na razvi-
janje politicke aktivnosti u narodu. Komunisti su objasnjavali politicku situ-
aciju, okupljali ljude oko sebe i pripremali ih za nove akcije i borbe. Grujo
Novakovic, koji је predvodio grupu na Romaniji zablljezio је da је situa-
cija, naroCito poslije trece neprijateljske ofanzive, Ьila takva da је jedan
manji broj politickih aktivista prisiljavala »da se snalaze samostalno u izu-
zetno teskim uslovima, da se prilagode novonastaloj situaciji i da u izrnije-
njenim prilikama izgrade taktiku politickog djelovanja i razvijanja dalje ak-
tivnosti«. Та aktivnost је postepeno rasla. Na Glasincu i u nekim drugim
selima ozivljen је politicki rad i vremenom stvoreni uslovi da manje jedinice
i grupe vrse vojne akcije. Krajem 1942. g. unistena је zandarmerjska stanica
u Kalimanicima i vrsene druge manje akcije. U isto vrijeme na Romaniju је
stigla Sesta brigada, koja је vodila borbe protiv cetnika i razblla neke cet-
nicke stabove. Broj partizanskih boraca na Romaniji је rastao. Krajem 1942.
oko 150 boraca sa Romanije otiSlo је u Sestu brigadu. Ostali dio ljudstva,
organizovan »U borbene jedinice« nastavio је da se bori u svome kraju.ш)
Grupa od oko 50 boraca ranijeg Muslimanskog bataljona Romanijskog
NOP odreda vratila se poslije trece neprijateljske ofanzive u sela kraj Roga-
tice. Od boraca koji nisu Ьili iz tih sela formirana је malobrojna grupa koju
su predvodili Mujo Hodzic i Camil Dzindo. Та se grupa nekoliko dana kre-
tala ро selima oko Rogatice da Ьi se potom dio boraca iste grupe povratio u
focanski kraj, а drugi dio otisao u Эestu brigadu. Borci koji su Ьili iz tih
sela ostali su kod svojih kuca »S tim da prema mogucnostima nastave da

110) »Pocev od avgusta 1942. za nama је, u sporazumu sa Nijemcima, organizovao

intenzivnu potjeru i cetnicki porucnik Dobrica Dulcic, koji је inace dosao
u nas kraj iz SrЬije. Izgleda da su ро njegovom nareaenju u novembru
1942., cetnici zapalili selo Satorovice, а djelirnicno i selo Okruglo, Tmomi
do i Osovo. U tim selima tih dana, kao i uvijek mi smo imali gjgurno
uporiste, ра је Dobrica :Dиkic mislio da се nas na taj nacin likvidirati.
ZahvaljиjиCi komsijama SrЬima, mi smo na vrijeme otkrivali zasjede cet-
nika Dobrice Dиkdca« (Mujo Hoddic Crni, Formiranje i borbeni put Musli-
manskog bataljona Romanzjskog NOP odreda, и: Istocna Bosna и NОВ-и . ..,
I. 314).
111) AVII, NOR, 989-11/5-2; Zb. NOR, IV-11, 1401262-263; Drago Borovcanin,
Organizacija КРЈ па Romaniji .. ., 117; Grujo Novakovic, Legendarna Roma-
nija, и: Istocna Bosna u NОВ-и ... , I, 741-742.
G. Novakovic pise da је zandarmerijskи stanicи u KaliшaniCima likvidirao
odred, ~to nije u skladи sa cinjenicom da је Romanijski NOP odred ponovo
formiran avgиsta 1943. g. Vidi: Savo Preda, Cetnicki pohod па istocnu Bosnu
(»Treci Raeicev ustanak«), u: Istocna Bosna и NОВ-и ... П, 311.

17 - Prilozi 257
pomazu NOB i da ponovo izadu u partizane kada za to budu povoljniji uslo-
vi«. Medu njima se nalazilo i nekoliko clanova КРЈ koji su imali zadatak
da rade s »Otpustenim borcima i narodom u svojim selima« i da nastoje da
te .borce i dalje. drie vezanim za NOP.112)
U to vrijeme,·i kasnije, do oktobra 1943. godine, u Rogatici је djelovala
grupa aktivista i simpatizera NOP-a, koja је Ьila usko povezana s partizan-
skim grupama u okolini Rogatice i na Glasincu, slala im vijesti, sanitetski
materijal, novac i dr. DjelujuCi na liniji NOP-a, ova grupa је postala uticajan
faktor u politickom zivotu grada i njegove okoline.113)
. U Kalinoviku i okolini djelovalo је nekoliko Clanova i kandidata za
Partiju i simpatizera NOP-a. Partijski kadar је Ьiо mlad, а partijske organi-
zacije nisu Ьile dovoljno иcvrscene. Dugo sи radile bez veza s partijskim
rukovodstvom, tj. bez partijskih direktiva, samoinicijativno, dogovarajиCi se
medusobno i odredujиCi zadatke. S obzirom na cetnicki teror i progone,
rad partijskih organizacija је Ьiо skopcan s velikim teskoeama i nije Ьiо
svestran. Clanovi Partije su obavjestavali narod о kretanju partizanskih jedi-
nica i о razvoju NOP-a i иkazivali na la:Znost cetnickih vijesti о navodnom
иnistenju partizanskih snaga. Partijske organizacije su radile na tome da,
koristeCi se 1·odblnskim, prijateljskim i drиgim vezaшa, izazovu и narodu
otpor cetnickoj шobllizaciji. Takode sи radile na spasavanju pripadnika
NOP-a koji sи Ьili izlozeni cetnickom terorru i progonima.Ш)
U Miljevini se u ljeto 1942. g. oformila jedna grиpa pripadnika NOP-a,
boraca koji sи napustili jedinice koje sи и proljece 1942. prisle cetnicima.
Neki iz te grиpe Ьili su clanovi КРЈ, а ostali и veCini kandidati za КРЈ i cla-
novi SKOJ-a. Ova grupa је politicki djelovala u narodu, narocito medu omla-
dinom. Obavjestavala је narod о borbama partizanskih jedinica i razotkri-
vala cetnicke neistine о navodnom .prestankи partizanske borbe. Uticala је
na omladinи da se ona odиpre mobllizaciji u cetnicke jedinice. Ova grиpa
aktivista se brinula za zastitu od cetnika i и tom cilju drzala је straze ро
selи. Odriavala је veze s partizanskim porodicama и FoCi i uspjela је da
ovim porodicama otpremi izvjesnu kolicinи hrane и kojoj su one oskudije-
vale.Ш)
- '~

112) Mttjo Hodzic Crni, Formiranje i borbeni put Muslimanskog batalj011a ... ,
313; Isti, Pokusaj formiranja Muslimanskog bataljona и Foci таја 1942. go-
dine, u: 1941-1942. и svedoeenjima ueesnika narodnooslobodilacke borbe,
knj, 25, 550-551.
113) U ovoj ~гupi su Ьili: dr Alija Tomic, Remzija Kreso, MuniЬ Hafizovic, Мо­
то Lueuc, Salko Hrnjicevic, Hasan Pilav, Edhem Brankovic, dr Sefik Sa-
dikovic i jos neki. Rasim Hиrem, Rogatica za vrijeme narodl1ooslobodilac-
lcog rata 1941-1945 godine, и: Rogatica, Sarajevo 1966, 128; Mujo Hodzic
Crni, Pokusaj formiranja Muslimanskog bataljona и Foci таја 1942. godine,
551-552.
114) Izvjestaj partizanskog шkovodstva za Kalinovik i okolinи 14. 4. 1943, IIS,
dokumentacija, fond ОК КРЈ Sarajevo, kat. br. 1379 - fotokopija; Kazi-
vanje Bore Tepavceviea, 20. 4. 1977.
115) U ovoj gшpi sи billi: Janko Janjic, Nedo Janjic, Miladin Risticevic, Nikola
Stankovic, Nedo Stankovic, Rajko Nogo, Nedo Golijanin, Dole Vukovic, Mir-
ko Vukovic, Vojin Cicovic, Ilija Nogo, Radoje Stankovic i jos nek-i. Veljko
Stankovic, Teslci dani, Beograd 1969, 167-168, 170, 171, 177; Kazivanje Bore
Tepavcevica, 20. 4. 1977.

258
 Organizacije КРЈdjelovale sи и nekiш okиpiranim gгadovima, пре и
Vlaseпici, Gorazdи i Foci.116)
U Zcпici, gdje је partijska i skojevska organizacija bila razЬijena и
»provalama« н јапиагu i martи 1942. g. i gdje ј::: doslo do deпю•·alizLLcije po-
jediпiћ simpatizelЋ NOP-a, ostao је jedan broj aktivista NOP а koji su
nastavili da rade za pokret.н;) Ova grиpa komиnista иspjela је da ozivi NOP
u Zenici i da kroz razne aktivпosti olшpi oko sebc veliki Ьгој saradnika i
siшpatizeгLL NOP-a narocito и Zeljezari i I"иdnikи mгkog иglja. Ргеkо tih
saradnika prikиpljaпi su obavjestajni podaci, огиzје, mиnicija i drиga mate-
rijalпa i novcaпa sredstva. Uspostavljeп је kontakt s jednim brojem podo-
ficira и clomobranstvи, koji sи takode prikиpljali obavjestajnc pcclatke, orиz­
je i nшnicijи i stavljali ih na raspolaganje organima NOP-a. Posredstvom
zena aktivistkiпja prikиpljani sи dobrovoljni prilozi ll пovcu i шaterijalu.
Z:ene sи raznosile stampane vijesti i ро potгebl pгenosile orl.lzje, mиnicijи,
sanitetski materijal i dr. Slиsane sн i иmnozavane radio-vijesti >>Slobodпe
Jиgoslavije«, Radio-Mosk\Тe i Radio-Londona. Posredstvom grиpe gгadana
Mиslimana omctana је шobilizacija шиslimanske oшladiпe и 13 SS »Han-
dzar<< divizijи. Prikиpljeniш sredstviшa је, pored ostalog, kироvапо orиZje.
Komиnistima је uspjelo da organizujи i naorиzaju dvije manje partizanske
grupe. Krajem ljeta organizovana је tetovska paгtizanska grиpa, koja nije
predиziшala nikakve оrиzапе akcije nego se kretala ро okolniш seliшa (Do-
glodi, Oralюvica, Vrandиk i Gradisce) i u пjima politicki djelovala objasпja­
vajиCi ciljeve ш.J.rodnooslobodilacke borbe. Krajem oktobra 1942. organizo-
vaпa је partizanska grupa u selu SviCe, na desnoj strani rijeke Bosne. Ove
grиpe nisи uspjele da se razvijн i роstапн jezgro Ьиdисеg NOP odreda.
Grиpu u selu Svice odmah ро njcnom foгmiгanju гazblli sн cetnici, а tetov-
sku grupи, nekoliko dana kasnije (5. novembгa), иstase. 118 )
Ranijc је receno da је Pokrajinski koшitet КРЈ za Bosnи i Негсеgо­
viпн odrcdio kгajem jula 1942. da А. Ниmо, clan Pokrajinskog komiteta ide
u Sarajevo sa zadatkom da obnovi sarajevsku paгtijsku organizaciju koja је
»pl·ovalama<< и шartu - aprilu te godine Ьila oslaЬljena. А. Ниmо је dosao
н Sarajevo s grнpom komнnista u avgиstu 1942.119) Najprije је formiгan novi
Mjesni komitet КРЈ od pet clanoYa, koji је povezivao clanove Partije koje
policija nije Ьila otkrila, radio na prosirenju partijske organizacije i rнkovo­
dio njenim radom. Partijska organizacija se postepeno oporavljala i popu-
njюr ala novim kadrovima kako iz grada, tako i kadrovima иpucenim sa slo-
bodne teritorije. Takode sи u sarajevskи partijsku organizaciju pristizali oni
njeni clanovi koji su u toku 1941. ьш uhapseni i sada sи se vracali iz zatvora
ili logora. Do novembra 1942. partijska organizacija u Sarajevu је prosirena
i organizaciono ucvrscena. Partijske celije sи postojale i djelovale u vise pri-

116) Nisirn AIЬahari, Prevazilaienje l<rize ustanka 1942. godi11e ... , 9.

117) То su Ьili clanovi i kandidati КРЈ: Sabaha C:olakovic, Ivan Racki, Rifat
Colakovic i Alija SelюV'ic. Kasnije, ро izlaskи iz zatvora pridruzio im se
Sиkrija Uzиnovic, а u mjesecи septembru i grupa clanova SKOJ-a u kojoj
sи Ьili: Ekreш Sehalic, Salko Beslagic, Jozo Mandic, Апtе Oreb i I>emal
Bиrazerovic. caшil Kazazovic, 1942-1945 - Zenica и narodnooslobodilackoj
borbl, 31-32.
118) Sire о torne: carnil Kazazovic, n. d., 31-63.
119) Savo Preda, Partizanska obavjestajna slutba, и: Istocna Bosna и NOB-u ... ,
п, 570.

17* 259
 vrednih preduzeca, и svim gradskim cetvrtima i и nekim иstanovama i skola-
ma. Mjesni komitet КРЈ је росео da redovno izdaje »Bilten« i letke, koji su
stampani и obnovljenoj partijskoj tehnici. Gradani sи obavjestavani о poli-
tickoj situaciji, о stanjи na frontovima, о borbama partizana, о cetnickoj
kolaboraciji s okиpatorima i ciJjevima cetnicke politike i sl. U Sarajevи је
ponovo formirano gradsko rиkovodstvo SKOJ-a i, pored postojecih, nova
skojevska jezgra ро kvartovima, skolama i preduzeCima.t2o) Takode sи stvo-
reni »odbori za pomoc«, zatim antifasisticki front zena, kao i >>Oruzane иdar­
ne grupe<< kakve sи u Sarajevu postojale и vrijeme dizanja иstanka 1941.
g.121)
U periodи о kome је ovdje rijec, tj. poslije cetnickih рисеvа и NOP
odredima, poslije objelodanjene cetnicke saradnje s okиpatorima i spora-
zuma cetnika s иstasama i иstasa s cetnicima, и Sarajevu se odvijao proces
politicke diferencijacije u srpskom, muslimanskom i hrvatskom gradanstvu.
Тош procesu partijska organizacija u Sarajevu је poklonila paznju i cinila
napore da i и tom pravcu prosiri svoj иticaj. Ona је pocetkom septembra
mjeseca okupila jednи grupu naprednih i politicki uglednih gradana Saraje-
va.122) Та grupa gradana је, jzgleda, vrsila иlogu gradskog odbora fronta.
Ona је obavljala ј druge poslove и korjst NOP-a (npr. prikupljanje novcanih
sredstava ј dr.), ali је njen najvazniji zadatak Ьiо da djeluje и gradanskim
sredinama и gradu, medu ljиdima koji sи imali uticaja i da и tim sredina-
ma organizuje punktove NOP-a. Na taj nacin komunisti и Sarajevu su иspo­
stavili veze i oko sebe okupili vise иticajnijih gradana, mahom intelektua-
laca - Muslimana, Hrvata i Srba - spreшnih da aktivno rade za narodno-
oslobodilacki pokret.t2з)
Moze se reCi da је uticaj Komunisticke partije u gradи и periodu avgust
- novembar 1942. godine znatno ојаеао i prosirio se na sirok krug gradana.
Broj aktivista i pristaljca NOP-a је rastao, а sadriaj ј oЬlici njegovog rada
postajali su bogatiji. Izmedu ostalog, и preduzeCima su jzvodene »Sitne sabo-
taze«, а partijsko uporiste је stvoreno i »U intelektualnoj sredini« и gradu.
Uspostavljena је veza s aktivistima NOP-a и domobranskoj vojsci, иglavnom
s oficirima и domobranskoj komandi u Sarajevu i na aerodromu и Rajlovcu.
Od tih oficira su doblvane vazne informacije о vojnickim planovima nepri-
jatelja.t24)
Partijska organizacija u Sarajevu је иspostavila i odrzavala kuriske
veze sa Centralnim komitetom КРЈ i Vrhovnim stabom, koji su se и to vrije-
me nalazili u Bosanskoj krajini, dvostruke veze (preko Тшlе i preko Roma-
nije) s Pokrajinskim komitetom КРЈ i Glavnim stabom za Bosnu i Herce-
govinи, koji su se nalazili na Majevici i и Semberiji, kao i redovne veze s
partijskim organizacijama u Tuzli, Banjoj Luci i Mostaru.t2s)

120) Avdo Ниmо, n. d., 183, 218, 234; Zvonko Grbac, Ze11e Saraje11a и borЬi
proti11 okupatora, и: Zene Bosne i Hercegovine u narodnooslobodilackoj bor-
Ьi 1941-1945. godine - Sjeeanja ucesnika, Sarajevo 1977, 424--425.
121) Avdo Нито, n. d., 234.
122) То su Ьili: Boro Кnezic, sudija, dr Zaim Sarac, advokat, Anto ВаЬiс, pro-
fesor, Ниsо Brkic, profesor i dr Blagoje Kovacevic, ljekar-hirurg. Isto, 218.
123) lsto, 218-219, 232-234.
124) lsto, 216-217, 235-238, 245.
125) Isto, 217-218, 235.

260
 Jedan od faktora koji је Ьiо velika smetnja brzem razvitku NOP-a u
sarajevskoj oЬlasti u to vrijeme Ьili su cetnici D. Mihajlovica. Oni su u ovom
dijelu istocne Bosne, naroCito u predjelu juzno od zeljeznicke pruge Saraje-
vo - Ustipraca zadrzali inicijativu sve do sгedine 1943. godine. U ovom
kгaju, koji је Ьiо u okviгu italijanske okupacione zone italijanske vojne vla-
sti su protezirale cetnike vec u toku pripгema tzv. trece nepгijateljske ofan-
zive, а s tom politikom nastavile su i kasnije. One su cetnicke inicijative
usmjeгavale ргеmа demokracionoj liniji iza cega је stajala italijanska amЬi­
cija da pod svoju kontrolu stavi dio istocne Bosne sjeverno od ove linije,
ро mogucnosti i grad Saгajevo.t26) U tu svrhu italijanski okupator је pocev
od kraja jula 1942. godine omogucavao penetгaciju cetnika iz SrЬije i Сгnе
Gоге, а pocetkom septembгa ohгabrio је Dobrosava Jevdevica da pokusa da
sa svojim cetnicima prede sjeverno od demokгacione linije. Takav stav Ita-
lijana odgovarao је D. Mihailovicu. tetnici Pavla Durisica su u avgustu 1942.
godine izveli jednu »akcijU<< U pljevaljskom, Cajnickom i focanskom srezu
u toku koje su, prema izvjestaju samog Р. Durisica, spaljena sva musliman-
ska sela i uЬijeno do 8.000 Muslimana: zena, djece i staraca.I27 ) Focu su zau-
zeli 19. avgusta i u njoj »napгavili strahovit pokolj muslimanskog svijeta<<
koji nije uspio da izbjegne.12B) Poslije zauzeca Foce, cetnici koji su iz SrЬije
dolazili putem Visegrad - Ustipraca i PriЬoj - Ustipraca koncentrisali su
se u dijelu istocne Bosne izmedu гijeke Dгine i granice Bosne i Hercegovine
prema Crnoj Gori i SrЬiji (Foca, tajnice, Visegrad).129) То је podstaklo usta-
nike iz ovog kraja koji su se tokom trece neprijateljske ofanzive predali oku-
pacionim vlastima i vlastima NDH da sada prilaze cetnicima.tзo) Italijanske
vlasti su im dale oruzje, municiju, odijelo, hranu i placale ih.1з1) Odavde su
se cetnici kretali u pravcu planine Devetak (sjeverno od Rogatice) i u pravcu
planine Jahoгine i Treskavice (sjeverno i juzno od Kalinovika).132) Prema
jednom izvjestaju Komande VI armijskog korpusa, iz focanskog kraja је u
podrucje Kalinovika do.Sla formacija od 6.000, а 1.1 zonu planine Treskavice

126) Rafael Вгсiс је и svom Clanku: Njemacki i italijanski planovi и Bosni i Her-
cegovini и svjetlu dokumenata (1942-1943), u: AVNOJ i NOB и BiH, 132-
-133, 145-146, иkazao па dosljednost italijanskog okиpatora и namjeri da
zagospodari cijelom Bosnom i Hercegovinom. On је citirao izvjestaj gene-
rala М. Roate od 9. 9. 1942. g. tl kome se Roata zalozio za radikalno i ko-
nacno rjesenje privrednog i vojnog proЬiema Dalmacije na taj nacin sto
Ьi se Bosna i Hercegovina okиpirala Ш иkljиcila, zajedno sa Dalmacijom,
и jedan ))vojni guvernatorij«, ili sto Ьi se, moZda, proglasio »italijanski
protektorat« nad Bosnom i Hercegovinom.
127) О tome vidi: Obrad Bjelica, Borbeno jedinstvo i saradnja bosansko-herce-
govackih i crnogorskih jedinica i naroda и drugoj i trecoj godini NOR-a, 189.
128) Avdo Ниmо - Josipи Brozu - Titu 1. 9. 1942, ARP, СК КР.Т, 1942/433; Vidi
i Zb. NOR, IV--б, 167149~95, 500-502.
129) Velika zupa Vrhbosna - Predsjednistvu vlade 19. 9. 1942, АVП, NDH, 155-
-1217-1; Pukovnik Gian Carlo Re, sef ita1ijanske vojne misije u Zagrebи
- Komandi trиpa Crne Gore 5. 9. 1942, AVII, talijanska arhiva (nadalje:
ТА), 58-10/4а-1.
130) Peta oruznicka pukovnija - Vrhovnom oruznickom zapoyjednistvu 11. 9.
1942, AVII, NDH, 147-46/2-1.
131) Biljeska о prilikama и istocnoj Bosni sacinjena 24. 9. 1942, AVII, njemacka
m-hiva (nadalje: NJA), 40-G-49/2.
132) AVII, NDH, 147-46/2-1, 155-1217-1.

261
forrnacija od 2.000 cetnika.L:3) Izglecla cla su cetnici namjeravali da u njemac-
ku okupacionн zonu nastupe preko zeljeznicke pruge Sarajevo - Ustipraca
i preko zeljeznicke pruge Tarcin - Bradina. D. Jevdevic, koji је predvodio
cetnike u istocnoj Hercegovini i Ьiо u slиZЬi italijanskog okupatora dosao
је, 12. avgнsta, sa svojim oficirirna iz Nevesinja u Kalinovik.tЗ4) U Trnovн se
4. septembra sastao s majoroгn Geitnerom, predstavnikom $taba 718 njemac-
ke divizije .i vodio razgovor о mogucnosti prelaza njegovi11 cetnika u istocnи
Bosnu sjeverno od deшarkacione linije. D. Jevdevic је trazio dozvolи da nje-
govi cetnici pгekoracc clemarkacionн linijl1 tl slucajн kada progone partiza-
ne. $tabu 718 divizije је ponиdio saraclnju и borЬi protiv partizana tako sto
Ьi sa svojih 12.000 cetпika preuzeo >>Odriavanje reda i mira и i stocnoj Bosni
od Saraje'Ћ do Visegrada«. On је garantirao da Ьi zeljeznicke i cestovne veze
u toгn krajи Ьilc potpиno sigurne. Sгnatrao је da Ьi domobranske posade
mogle tu i claljc ostati, ali da Ьi иstase morale da napиste i stocnu Bosnи. U
stvari, D. Jevdevic је trazio cla sa svojim cetnicima zaposjedne srezove Sara-
jevo, Rogaticи i Visegrad tt kojima Ьi, navodno, odrzavao red i mir. Pгihva­
tio је cla njegovi cetnici Ьиdн po:iredeni $tabu 718 divizije. $tab 718 divizije
је odЬio ропudи za saradnjи s napomenom da Ьi prelazak demarkacione
linije od straпe Cetnika izazvao intervencijl1 njemackih 0Гl1zanih snaga .Ш)
То је najvjeгo,ratnij~ receno ро naredenjи njemackog generala u Beogradи.
Njemacki general је s tavio do znanja Superslodi »da ne moze tolerisati da
cetnici рrеан demarkacicnи l inijи prema sjeveru« i zamolio da ona sa svoje
strane ne dOZ\'Oli da se cetnici D. Jevdevica prebace preko zeljeznicke prнge
Tю·cin - Bradina. 1zc) Njemacki konzиl u Sarajevu је vjerovao da D. Jevde-
vic »ide za tim da na koncu prigrabl и svoje ruke podrucje jиzno od Save i
istocno od Bosnc«, tj. istocnи Bosш.t,L: 7 ) sto nije Ьilo tl skladи sa njemackim
intcresima.
D. Je,cdevic је i pored toga ириtiо и mjesecu septembru jednн јаси
grupu cetnika н podrucjc Rogatice. Druge grиpe sи se pojavljivale u pod-
rucjи Igmana, kod Р аЈз i kod Ргасе. Nijemci su reagirali tako sto su Ul1apsili
njegovu majktl, sestrн i jos neke njemu Ыiske osobe. D. Jevdevic је u jed-
nom рisши $tabu 718 clivizije ulozio protest protiv ovih hapsenja i uvjeravao
Stab da Nijemci bez ы:trJ.dnje sa cetnicima nece и preclstojecoj zimi moCi da
odr:le red и istocnoj BosniP8 U isto vrijeme D. Jevdevic se interesovao za

133) Komanda VI armijskog korpusa - Komandi Superslode 13. 9. 1942, AVII,

ТА, 58-30/40-1.
P1.1kovnik Bonfatti, vojni at ase Kraljevine Italije и Beogradн saonstio је
Superslodi da su ove formacije brojale 4--10 hiljada cetnika, AVII, ТА, 58-
-2114а-1.
134) Peta oruznicka pиkovпija - Vrhovnom oruinickom zapovjedniStm 19. 8.
1942, AVII, NDH, 76-18/3.
135) Sнpersloda - Komandi VI armijskog korpusa 10. 9. 1942, AVII, ТА, 58-
-20/49-1; Njemacki konzulat Sarajevo - Njemackom poslanstvи Zagreb
12. 10. 1942, AVII Beogгad, Mikroteka, London (nadalje: London) N-12,
305901-02, AVII, NDH, 147-46/2-1, 172-32'3-3.
136) Dnevnik Superslode za 8. 10. 1942, AVII, ТА, 58-1Па-12.
137) Njemacki konzulat Sarajevo - Njemackom poslanstvu Zagreb 12. 10. 1942,
London N- 12, 305901-02.
138) Isto.

262
politicko raspolozenje и Sarajevи, naroCito kod Srba i ispitivao misljenje
иticajnih gradana Srba о mogucnosti stvaranja bolje organizacije cetnickog
pokreta и gradи i prikиpljanja materijalnih sredstava. Vijesti о tome koje
је od svog izaslanika dobio nisli · ga mogle odиsevitiJS8) Njegovi planovi i
pokusaji vezani za njemackи okupacionи ~оnи ostali sи bez rezиltata.
Medиtim, cetnici sи Ьili aktivni i sjeverno od demarkacione linije,
narocito и nekim dijelovima sarajevske oЬlasti. Prema izvjestaju А. Ните od
1. IX 1942, situacija na Romaniji и to vrijeme је Ьila vrlo ozbiljna, izmedи
ostalog zbog ?>dosta velikog brojnog pojacanja cetnickiћ snaga.« Na Devetakи
se nalazio jedan cetnicki bataljon, а ocekivalo se da doctu nove cetnicke sna-
ge и jacini od 1.000 ljиdiY 0) Cetnici sи do kraja oktobra иspostavili kontrolи
nad istocnom polovinom ondansjeg rogatickog sreza, odakle sи se povиkle
sve иstaske i oruznicke posade. Pljackali sи mиslimanskи imovinи i palili
kuce koje sи Muslimani iz straha od cetnika napustili i izbjegli и gradove
(Rogatica, Sarajevo; VisegracЦ U srpskiin selima sи vrsili mobllizacijи za
cetnicke jedinice.tJt) Izgleda . da је na Romaniji i Devetakи Ьilo oko 2.500
cetnika koje sи predvodili Savo Derikonja, Rajko i Milos Celonja i Radivoje
Kosoric (tzv. Romanijski korpus, kojim је komandovao kapetan Momcilo-
vic).142) I и vlasenickom srezu је rastao broj cetnika tako sto sи cetnici dola-
zili »iz SrЬije i drиgih krajeva« i sto је tamosnji cetnicki komandant В. Ra-
dovic vrsio mobilizacijи. Та moЬilizacija је vrsena i pod prijetnjom da се sva-
ki onaj koji је sposoban za oruzje; а koji se ne odazove pozivu Ьiti strijeljan.
Mиslimansko stanovnistvo iz dаlјпјЉ sela vlasenickog sreza napиstalo је svo-
je domove i odlazilo и izbjegliStvo.Ш)
Cetnici sи uzimali maha i и krajevima и kojima sи imali sporazume s
иstaskim vlastima·, npr. и zenickom krajи. Suzbljali sи narodnooslobodilacki
pokret, progonili komuniste, а i prema иstaskim vlastima Ьili sи agresiv-
niji. S pojacanom aktivnoscu cetnika и jesen 1942. godine pojavilo se kod
nekiћ ustaskih funkcionera shvatanje da sporazumi sa cetnicima nemaju
nikakav znacaj za NDH, Ьиdисi da cetnici ne rade и skladи sa sporazumima,
i da s toga te sporazume treba raskinиti.t44)
Cetnici sи provodili propagandи и narodи. U tom smislи postojalo је
jedno иputstvo koje је, ро svoj prilici, izdato sredinom 1942. godine. U tom
иpиtstvи se iznosi sћvatanje da је rat koji traje, rat ideologija i, s tim и vezi,
iznosi se cetnicko tнmacenje pojma komиnizma, fasizma i demokratije.
Prakticno, cetnici sи svoje propagandne napore иsmjeravali jedino protiv

Ј39) Т. Petrovic - Dobrosavu Jevdevicu 29. 9. 1942, AVII, cetnicka arhiva, Bosna
i Hercegovina - politicka akta, br. 70 (nadalje: ВН-Р-70).
140) Avdo Humo - Josipи Brozи-Tatи 1. 9. 1942, 'ARP, СК КРЈ, 1942/433.
141) AVII, NDH, 78-48/12, ·155--3918-2; Rasim Hurem, Rogatica za vrijeme
NOR-a ... , 128-129. ,
142) AVII, NDH, 78-17/14; Zb. NOR, IV-11, 1401262-264.
143) AVII, NDH, 155--48/8-1. .~ '! .
144) Vidi: Izvjestaj Vrhovnog orиZnickog zapovjednistva NDH Ministarstvu hr-
vatskog domobranstva od 12. 12. 1942., АVII, NDH, 52-9/3-2.

263
КРЈ i protiv NОР-аш). ВиdиСi da se NOP и istocnoj Bosni razvijao, а иticaj
cetnika i pored njihove propagande postepeno opadao, medи cetnickim ko-
mandantima se pocetkom 1943. godine pojavilo misljenje da Ьi protiv uti-
caja partizanske propagande »trebalo povesti dobro smisljenu ЬоrЬи na
naucnoj bazi. Najbolje Ьi Ьilo kada Ьi imali detaljno razradenи Ravnogorskи
ideologiju kоји Ьi stavili na sиprot komиnizrnu<<.ш)

* * *
Za vrijeme boravka $este brigade и Sremu, u Semberiji se nalazilo vise
rukovodilaca NOP-a u Bosni i Hercegovini: Iso Jovanovic, Rodoljиb Colako-
vic, Hasan Brkic, te Petar Stambolic. 147) U to vrijeme иspostavljena је veza
sa Centralnim komitetom КРЈ. U novembru mjesecи Pokrajinski komitet
КРЈ za Bosnu i Hercegovinu је donio odluku da se formira oЬlasni komitet
КРЈ za istocnи Bosnu. Zadatak oЬiasnog komiteta Ьiо је da и svim krajevi-
ma istocne Bosne stvara, povezuje i ucvrscuje partijske organizacije. Ovaj
rad na jacanju partijske organizacije trebalo је da se ostvaruje kroz ozivlja-
vanje borbe protiv okиpatora i njegovih saradnika, narocito protiv cetnika,
kroz stvaranje и pocetku manjih partizanskih grupa za vrsenje gerilskih

145) То иpиtstvo sadrii sljedece osnovne zadatke cetnicke propagande:

1. Umjesto sa cetnicirna i cetnickorn politikom, kao sto је Ьilo do tada, uЬи­
dисе treba operisati s jиgoslavenskom politikom i jиgoslavenskom vojskom.
U tи vojsku treba pozivati »postene« Hrvate i Mиslimane. Ustase, komи­
nisti i •>razno razni politikaneri i izdajnici« nemajи mjesta и toj vojsci.
2. Domobrane pripadnike mиslimanske milicije treba иvlaciti и cetnicke re-
dove s tim sto se oni ne morajи »diCi и sиme«. Treba ih иkljиcivati samo
formacijski, а oni treba da ostanи »na svojim mestima«.
З. Stvara se »nova« Jиgoslavija, kоји niko nece moCi da t·azblje, kao sto
sи Nijemci razbili »starи« Jugoslavijи. Sve narodnosti се biti iseljene iz
Jиgoslavije »а samo SrЬi, Hrvati, Slovenci i Mиslimani imace pravo da zive
и Jиgoslaviji«.
4. U Ьиdисој Jиgoslaviji vladace red, rad i socjalna pravda. Dаји se obe-
canja seljacima, radnicima, cinovnicima, obecava demokratija i najavljиje
borba protiv korupcije i protiv krade dr:l.avne imovine.
5. Sloboda ne dolazi sama od sebe i zato и odsиdnom саsи treba ici и bor-
bu za slobodи. U tom pravcи razvijati svijest naroda. Stab Romanijskog
korpиsa - Komandantt1 Sjemeckog bataljona 28. 7. 1942. - prilog, ВН-Р-310.
La:lnost cetnicke propagande izvanredno ilustruje pismo kapetana Milosa
N. Jovanovica, komandanta Ozrenskog korpиsa GоlиЬи Mitrovicи, koman-
dantи Zenickog vojno-cetnickog odreda od 13. 2. 1943. g. и kome se, izmedи
ostalog, kaze: »Mi и ovim krajevima ne smerno jos poceti (misli se na pro-
gone i иblstva Muslimana - R. Н.) jer nije vreme podesno. Naprotiv mo-
rate sve poduzeti da па svojи stranи privucete Muslimane, najbolje је da
im stalno pretite, ра i tamo nekoga napadnete, ali da se ne zna ko је иCinio.
Recite da sи to ucinili neodgovomi elementi i pozovite ih da se sami brane
и zajednici sa Vama.
Mozete ih lepim recima zvati u svoje redove slati im и tom smislи pisma
i pozive, ako smatrate da to rnoze dovesti do cilja. Turci su naucili иvek
prelaziti onome ko је jaci. Uvek morate mrdati i desno i levo to morate
iskoristiti а kada do<1e nas dan, znacemo kako cemo se razgovarati« (ВН­
-Р-534).
146) Stab Romanijskog korpusa - Komandantи istoene Bosne i Hercegovine 16.
1. 1943, ВН-Р-286.
147) Jeremija Jeso Peric, Razyoj NOP-a и nekim selima Semberije 1942., 601.

264
akcija, kroz formiraпje пarodпooslobodilackih odbora, te kroz razvijaпje po-
litickog rada sa zeпama i omladinom. Za sekretara OЬlasnog komiteta КРЈ
odreden је Наsап Brkic, koji је и novembrи mjesecи kao sekretar OЬiasnog
komiteta dosao iz Semberije па Majevicи.148)

Iz naprijed izlozenog vidi se da se narodnoslobodilacki pokret u istoc-

пoj Bosni и drugoj polovini 1942. godiпe razvijao pod veoma teskim uslovi-
rna. cetnici sи se putem sporazuma sa ustaskorn NDH, sto је Ьilo pod kon-
trolom njemackog okupatora, иklopili u sistem okupacije i zajedпo s okupa-
torirna i ustasama пastojali da onernoguce narodnooslobodilacki pokret. 1
pored toga snage NOP-a и istocnoj Bosni sи rasle. U sjeverпom dijelu istocne
Bosne (tиzlaпska oЬlast) пalazila se ~esta istocпobosanska brigada ј Bircaп­
ski NOP odred. Povratkom Seste brjgade iz Srerna zajedno sa Sremskjrn NOP
odredom ј пjjlюvim pobjedama паd cetnicima, пarocito и borЬi па Male-
sevcirna, пovernbra rnjeseca, partizaпske sпage и tиzlaпskoj oЬlasti su oja-
cale toliko da su и daljпjoj borbi protiv okиpatora i njegovih saradпika,
пaroCito protiv cetпika, rnogle da preиzrnu inicijativи. Adekvatno torne, raslo
је ЬоrЬепо raspolozeпje пaroda. Vidnu ulogu u tome odigralo је povezivaпje
istocnobosanskih i srernskih partizana i пjjhova zajednicka borba protiv cet-
nika u Sernberiji i па Majevici. Sremci su u borbarna и istocnoj Bosni poka-
zali zapazeпe vojnicke i politicke kvalitete. Razvitkи NOP-a и tuzlanskoj
oЬlasti dopriпijela је i Cinjenjca da se rukovodstvo NOP-a u Bosni i Herce-
govjni u to vrijerne orijentisalo иglavnom . па tиzlansku oЬlast, naroCito na
Majevicи i Semberjjи. U isto vrijerne и juznorn dijelu istocпe Воsпе (sara-
jevska oЬlast) sпаzпо su se narnetпиli cetnici D. Mihajlovica, koji sи u torn
pogledи uzivali podrskи i pornoc italijaпskog okt1patora. Partizanske grupe
и toj oЬlasti Ьile sи rnale i пisu rnogle da se sarne sиprotstave cetnicima. 1
pored toga, snage NOP-a и sarajevskoj oЬlasti sи se postepeпo koпsolidovale
i politicki jacale. U cjelini uzeto, и istocnoj Bosпi и drugoj polovini 1942.
godine odvijao se proces prevazilazeпja teskoca u koje је иstanak i narodno-
oslobodilacki pokret u ovoj oЬ!asti Ьiо zapao, s tim sto se taj proces и tиz­
laпskoj oЬlasti odvijao nesto brze а u sarajevskoj oЬlasti sporije. Narodпo­
oslobodilacki pokret, kako па slobodnoj teritoriji, tako i и okupiraпirn seli-
rna i gradovirna је rastao i јасао. cetnicko slиzenje okиpatorima i njihovo
sporazиrnijevanje s ustasarna пiје se vise rnoglo prikrivati. cetпici sи ostali
bez stvarnog uticaja u narodu. U vrijeme иspjesnih borbl sa cetпicima, пo­
vernbra - deceшbra 1942. g., i kasnije и partizanske jediпice su dosli novi
borci, od cega oko 300 ljudi iz cetпickih redova. Partizaпske sпage u istocnoj
Bosпi, пе rасипајиСi Srernce, od пovernbra 1942. do marta 1943. godiпe goto-
vo sи se utrostrucile и ljudstvи. Na drugoj straпi cetпicke snage sи znatno
oslaЬile. Snaznije cetпicke grupe ostale su па Ozreпu (dobojskorn), Trebavi
i Romaпjji, te јиzпо od demarkacioпe Iiпije (Gornje podrinje), ali sи te gru-
pe и to vrijerne postale podlozпe demoralizaciji i nesposobпe da se >юzЬilјпо
i sarnostalпo<< sиprotstave jacim partizaпskim jediпicarna. Jednogodisnje
iskиstvo Muslirnana i Hrvata sa иstaskorn NDH, narocito sporazиmijevanje

148) Referat Steve Popovica па oЬlasnom partijskom savjetovaпju za istoeпu

Bosпu odrzanom u Bijeljini 29. 2. - 2. 3. 1944, IIS, dokumeпtacija, kat. br.
2666; Abdulah Sarajlic, Nepokorena Tuzla, u: Istocna Bosna и NOB-u ... ,
п. 134.

265
NDH sa cetnickim odredima u proljece - ljeto 1942. godine doprinijeli su
tome da su pozicije NOP-a и redovima Muslimana, а zatim i Hrvata и istoc-
noj Bosni znatno ojacale. Muslimani stt u sve vecem broju prilazili NОР-и
i sve aktivnije pomagali narodnooslobodilacke partizanske jedinice. Moral
vojske и NDH garnizonima је slablo. 14D) Krajem 1942. godine u istocnoj Bo-
sni su uglavnom stvoreni vojni i politicki preduslovi za snazni razmah
narodnooslobodilackog pokreta i za izvodenje krupnijiћ akcija protiv oktt-
patora i njilю,,ih pomagaca.

ZUSAMMEN FASSU NG
iJBER DIE ENTWICKLUNG DER VOLKSBEFREIUNGSBEWEGUNG IN
OST-BOSNIEN Wii.HREND DER ZWEITEN Hii.LFТE DES JAНRES 1942
Die Volksbefreiungsbewegung in Ostbosnien in der zweiten НаШе des Jah-
res 1942 eвtwickelte sich unter sehr schweren Bedinguщ~en. Im Zeitabschnitt
Jaпuar-Mai jenes Jahres hatten dort die deutschen und 1talienischen Besatzer,
zusnmmen mit Ustascha's, Domobranen und Tschetnik's kraftige Angriffe auf
Partisanen ausgetiЬt. Die Tschetnik's hatten in mehreren Partisaneneinheiten
Putsche organisiert, und nachdem sie mit der Ustascha-NDH eine Verstandi-
gung erzielt batten, die unter der Kontrolle des deutschen Besatzers vollzogen
\\'Urde, schalteten sie sich in das System der Okkupation ein, und versuchten
somit zusammen mit den Besatzern und den Ustascha's die Volksbefreiungsbe-
\Vegung (VBB) zн vereiteln. Trotzdem haben sich die Krafte der VBB in Ost-
bosnien permanent vermehrt. Nach der Riickkehr der Sechsten ostЬosnischen
Bгigade aus dem Syrmium, zusammen mit der syrmischen Partisanen und mit
den Siegen dieser Einheiten iiber die Tschetnik's, besonders in der Scblacht auf
dem Malescvci, im November, erstarkten sie im nordlichen Teil Ostobosniens
(GeЬiet нш Tuzla) so, dass sie im weiteren Kampf gegen den Besatzer und
seinen Mitarbeitern die Initiative iibernehmen konnten. In VerЬindung damit
\vucћs аuсћ dic kampferische Stimmнng bei der BevOlkerung. Ein wichtige
H.olle spielte dabei die Verbнndenheit bosniscћer und syrmiscћer Partisanen,
"''ie auch ihr gemeinsamer Kampf gegen die Tschetnik's in Semberien und
auf der Majevica. Dazu hat auch die Tatsache beigetragen, dass die Fiihrung
der VBB in Bosnien und der Herzegovina zu dieser Zeit sich in Ostbosnien befand,
tшd somit besonders ;шf das Tuzlaer GeЬiet konzentriert wurde, besonders auf
der Majevica und in Semberien.
Zu derselЬen Zeit haben sich im stidlichen Teil OstЬosniens (GeЬiet Sara-
jevo) die Tschetnik's des Drэ.Za Mihailovic stark aнfgedraщ~t, die in dieser Bezie-
lшng von den italieniscћen Besatzern unterstiizt und gefordert wurden. Parti-
saпengruppen in diesem GeЬiet waren in der Мinderzahl, und konnten sich ge-
gentiber den Tschetnik's nicht behaнpten. Trotzdem haben sich die Kr1Нte der
VBB im Sarajevoer GeЬiet allmahlich konsolidiert und poHtisch gestarkt.
Allgemcin genommen, in der zweiten НаШе 1942 entwickelte sich in Ost-
bosnicn der Prozess der ()berwindung der Schwierigkeiten in welche sich der
Aufstand tmd Volksbefreiнngsbewegung befanden, wobei dieser Prozess im Tuz-
laer GeЬiet sicћ etwas schneller, und im Sarajevoer Geblet langsamer entwi-
ckelte. Trotz dieser Schwlirigkeiten hatte sich dte VBB in Ostbosnien, auf dem
befreiten Territorium, ebensogut wie in den besetzten Dбrfern und Stadten,
ent1Nickelt. Вis zum Ende 1942 wurden dann die militarischen und politischen
Vorbedingugen fiir eine volle Initiative нnd einem kraftigen Schwung der VBB,
aber auch ftir Durchfiihrungen massiver militarischer Aktionen gegen die Be-
satzer und ihre Helfer, geschaffen.

149) Zb. NOR, IV- 11, 1401265.

266