Ekonomija evropskih

integracija
Treće izdanje

Ričard Boldvin
i Čarls Viploš
Redaktori izdanja na srpskom jeziku
Mihailo Crnobrnja
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA, Beograd
Marko Malović
Institut ekonomskih nauka, Beograd
Edicija „Ekonomija i poslovanje danas“
knjiga dvadeset peta
Richard Baldwin, Charles Wyplosz
EKONOMIJA EVROPSKIH INTEGRACIJA
Prevod sa engleskog jezika knjige
THE ECONOMICS OF EUROPEAN INTEGRATION
Original ISBN 978-007712163-1

Izdavač
DATA STATUS, Beograd
www.datastatus.rs
tel. 011/30-178-32
fax 011/30-178-35

Za izdavača
Predrag Ðurković

Glavni urednik
Predrag Ðurković

Redaktori
prof. dr Mihailo Crnobrnja, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA, Beograd
van. prof. dr Marko Malović, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Prevodilac i stručni saradnik

mr Nina Stojanović

Lektor
Irena Popović-Grigorov

Tehnički urednik
Vladimir Nešković

Priprema za štampu
Ivan Grujić

Štampa
SP PRINT, Novi Sad

Tiraž
1.000 primeraka

Beograd
2010

ISBN 978-86-7478-122-7

Original edition copyright 2009 McGraw-Hill International UK Limited. All rights reserved.
Serbian language of The Economics of European Integration by Richard Baldwin and Charles Wyplosz Third edition
copyright 2010 by Data Status. All rights reserved.
Autorsko pravo za originalno izdanje © 2009 McGraw-Hill International UK Limited. Autorsko pravo za izdanje
na srpskom jeziku © 2010 Data Status. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne može biti reprodukovan, snimljen
ili emitovan na bilo koji način: elektronski, mehanički, fotokopiranjem ili drugim vidom, bez pisane dozvole izdavača.
Posveta
Za Saru, Džuliju i Nika – R. B.

U sećanje na moje roditelje zbog čijih sam patnji težio za Evropom u miru i koji su me naučili
da je učenje zadovoljstvo – C. W.

iii
Predgovor

Integracija Evrope ne prestaje da zadivljuje ni one koji je podržavaju ni kritičare. Ni jedan drugi
region nije pokazao sličnu spremnost da odbaci važne komponente svog suvereniteta u težnji
za zajedničkim, a ipak potpuno nedefinisanim ciljevima. Na svoj specifičan način, integracija
Evrope se nastavlja u tempu koji je za jedne prebrz, a za druge suviše spor. Ipak, niko neće po-
reći da je transformacija koja se odigrala u prethodnih 50 godina spektakularna – jasan prekid
sa vekovima dugom istorijom međuevropskih ratnih sukoba. Jasno je da je ta integracija važna
za 500 ili nešto više miliona Evropljana na koje direktno utiče, a s obzirom na to da Evropa čini
jednu četvrtina svetske privrede, polovinu svetske trgovine i trećinu svetskog tržišta kapitala,
integracija Evrope takođe utiče i na živote većine neevropljana.
Suptilna međuzavisnost strogo ekonomskih i onih mnogo širih, viših ciljeva podsticala je
razvoj evropskih integracija na političkom, kulturnom i ekonomskom nivou. Cilj ove knjige je
da obezbedi prijemčiv prikaz činjenica, teorija i kontroverzi neophodnih za razumevanje ovog
procesa. Naš pristup je primarno zasnovan na ekonomskim principima iz jednostavnog razloga
što je ekonomska integracija zapravo bila početni korak nakon što je 1948. godine osnovana
Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju. Ipak, sama ekonomija nije dovoljna: kada je bilo
potrebno, prikazani su i istorijski, politički i kulturni faktori.

Čemu ova knjiga služi

Ovo je udžbenik za predmete o evropskoj ekonomskoj integraciji. Težište je na ekonomiji i po-
krivena je materija i mikroekonomije i makroekonomije evropske integracije. Međutim, da bi se
razumela evropska ekonomska integracija, potrebno je shvatiti mnogo više od same ekonomije i
zato ova knjiga obuhvata i osnovne aspekte evropske istorije, njenih institucija, zakona, politič-
kog delovanja i samih politika.
Knjiga je pisana na nivou koji bi trebalo da bude prilagođen za studente druge i treće godine
dodiplomskih studija ekonomije, kao i za studente na višim nivoima dodiplomskih i postdi-
plomskih studija poslovnih i međunarodnih odnosa, evropskih studija, kao i studija političkih
nauka. Da bi se materija savladala sa lakoćom, potrebno je određeno predznanje o ekonomiji
– za to bi trebalo da bude dovoljan predmet na prvoj godini o osnovima ekonomije – međutim,
knjiga je celina sama za sebe jer putem analize pruža pregled osnova ekonomije. Marljiv student
bi stoga trebalo da može da savlada gradivo i bez prethodnog formalnog ekonomskog obrazo-
vanja.

Šta se nalazi u ovoj knjizi

Ova knjiga je podeljena na pet delova: osnovne informacija (I deo), mikroekonomija (II deo) i
makroekonomija (III deo) evropskih integracija, kao i mikroekonomske (IV deo) i makroeko-
nomske (V deo) politike.

ix
x Predgovor

U I delu je dat prikaz osnovnih informacija važnih za izučavanje evropskih integracija.

 U prvom poglavlju je dat pregled istorijskog razvoja evropskih integracija nakon II svet-
skog rata. To poglavlje bi trebalo da bude interesantno svim studentima, čak i onima koji
su upoznati sa glavnim istorijskim događajima, s obzirom na to da je u poglavlju prikazana
ekonomska i politička logika koja se nalazi iza samih događaja.
 Drugo poglavlje sadrži koncizan pregled neophodnih pratećih informacija važnih za izu-
čavanje evropskih integracija. Predstavljene su osnovne činjenice o evropskim privredama
i dat je kratak pregled pravnog sistema i principa Evropske unije. Drugo poglavlje takođe
sadrži infromacije o ključnim institucijama i zakonodavnom procesu, kao i o osnovnim ka-
rakteristikama budžeta EU.
 U trećem poglavlju je dat ekonomski okvir za razmatranje institucija EU. U prvom delu je
objašnjeno kako teorija o fiskalnom federalizmu može da se primeni u razmatranju adekvat-
nosti raspodele moći između institucija i država članica EU. U drugom delu je objašnjeno
kako ekonomska logika – naročito teorija igara – može da se iskoristi za analizu postupaka
za donošenje odluka EU u svetlu efikasnosti donošenja odluka, kao i njihovih posledica
na raspodelu moći među članicama EU. Iako to nisu teme koje se uobičajeno razmatraju u
izučavanju evropskih integracija, one su neophodne za razumevanje aktuelnih izazova sa ko-
jima se EU suočava, kao što su proširenje 2004. i rasprave u vezi sa Lisabonskim ugovorom.

U II delu su predstavljeni mikroekonomski aspekti evropskih integracija.

 Četvrto poglavlje sadrži uvod u osnovne metode analize trgovinske politike. U poglavlju
su prikazani osnovna analiza ponude i tražnje u otvorenoj privredi, kao i ključni koncepti
ekonomskog blagostanja izraženi pomoću potrošačkog i proizvođačkog viška koji se koriste
u izučavanju jednostavne ekonomije carinske zaštite.
 Detaljna analiza evropske preferencijalne trgovinske liberalizacije prikazana je u petom po-
glavlju. Težište je na tome kako oblici carinske unije ili zone slobodne trgovine utiču na ljude,
kompanije i vlade unutar i izvan nacija koje se integrišu.
 U šestom poglavlju je predstavljena detaljna studija o tome kako aspekt širenja tržišta u kon-
tekstu evropskih integracija utiče na efikasnost evropskih firmi. Osnovna linija izlaganja
prati kako integracija uz ekonomiju obima i nesavršeno tržište može da proizvede manji broj
većih i efikasnijih preduzeća koja se suočavaju sa međusobno efektivnijom konkurencijom.
 Sedmo poglavlje obuhvata detaljno izlaganje o efektima rasta evropskih integracija. Nagla-
sak je na ekonomskoj logici koja povezuje evropske integracije sa srednjoročnim i dugoroč-
nim efektima rasta. Prikazane su neoklasična teorija rasta i teorija endogenog rasta, kao i
osnovne činjenice i empirijski dokazi.
 U osmom poglavlju se analiziraju tržišta rada. Predstavljeni su osnovi ekonomije tržišta rada
sa ciljem da se objasne nezaposlenost i teza da socijalni zahtevi mogu da imaju ozbiljne
negativne efekte na broj radnih mesta, nadnice i rast. U poglavlju se ova saznanja koriste za
izučavanje efekata integracije. Razmatraju se mnoga kontroverzna pitanja kao što su soci-
jalni damping i migracija, uz nastojanje da se ostane izvan sukoba, pri čemu se ekonomska
analiza predstavlja kao jedan, a ne kao jedini vid razmatranja.

U III delu se nastavlja sa pristupom primenjenim u II delu tako što se razjašnjavaju osnovni
principi u osnovi ekononomske i monetarne integracije.
 Predgovor xi

 U devetom poglavlju su predstavljeni principi neophodni za makroekonomsku analizu. U

ovom poglavlju je dat potpun pregled makroekonomije, sa naglaskom na ulozi kretanja ka-
pitala i njenim implikacijama na ulogu monetarne politike u različitim režimima deviznog
kursa. U poglavlju se nalazi pregled Mandel–Flemingovog modela namenjen čitaocima koji
tek treba da se upute u ovu materiju.
 Izbor deviznog režima je glavna tema desetog poglavlja. U njemu je objašnjeno kako se oce-
njuje poželjnost svakog od glavnih mogućih aranžmana. Ono obuhvata prezentaciju „stra-
tegije oba ugla“, koja objašnjava i zašto su pojedine zemlje usvojile evro, kao i zašto su druge
odlučile da zadrže sopstvene valute. Korisnost ove analize je predstavljena kratkim prikazom
monetarne istorije Evrope od davnašnjeg vremena kada je Evropa, u doba zlatnog standarda,
de facto bila monetarna unija, sve do usvajanja jedinstvene valute.
 U jedanaestom poglavlju je objašnjena teorija optimalnog valutnog područja koja pomaže
da se razumeju osnovni troškovi i koristi od zajedničke valute. Teorija nam ne pruža crno–
bele odgovore; pre prikazuje niz ekonomskih, političkih i institucionalnih kriterijuma za
ocenu troškova i koristi stvaranja monetarne unije. Osim toga, troškovi i koristi mogu da
budu endogeni. Evropa ispunjava neke kriterijume, a neke ne, što objašnjava neprekidne
rasprave o prednostima Evropske monetarne unije.

U IV delu su prikazane mikroekonomske politike EU.

 U dvanaestom poglavlju se razmatra Zajednička poljoprivredna politika (ZPP), predstavljaju
se ekonomija i činjenice koje su ključne za razumevanje njenih efekata. U poglavlju se po-
sebna pažnja posvećuje razmatranju ekonomskih sila koje pokreću nedavnu reformu ZPP u
svetlu međunarodnih trgovinskih pregovora (Doha runda) i proširenja 2004. godine.
 U trinaestom poglavlju je predstavljena ekonomska logika koja povezuje evropske integra-
cije sa lokacijom ekonomskih aktivnosti. Prikazane su glavne činjenice koje govore o tome
kako se lokacija za obavljanje ekonomskih aktivnosti pomerala i u državama pojedinačno i
između više njih. Da bi se strukturisalo razmatranje ovih činjenica – i razumelo kakav uticaj
može da ima regionalna politika EU – u poglavlju se objašnjavaju efekti integracije na loka-
ciju za obavljanje aktivnosti u svetlu neoklasičnih teorija (Hekšer–Olinova), kao i tzv. nova
ekonomska geografija. U poglavlju su takođe predstavljene i glavne karakteristike regionalne
politike EU, kao i implikacije proširenja 2004. godine.
 U četnaestom poglavlju se objašnjavaju osnovni elementi politike konkurencije i politike dr-
žavne pomoći EU (evropski žargon za subvencije). Umesto da se politike samo kratko opišu,
u poglavlju se daje i objašnjenje tako što se prikazuje osnovna ekonomska logika antikonku-
rentske prakse. Takođe je objašnjeno i nekoliko slučajeva koji ilustruju poteškoće u primeni
jednostavnih ekonomskih postavki na složen svet međunarodnog poslovanja.
 U petnaestom poglavlju se obrađuje spoljnotrgovinska politika EU, tj. njena trgovinska poli-
tika prema ostatku sveta. Iako spoljnotrgovinska politika nije za EU od tolikog značaja, kao
što su, recimo, ZPP i koheziona politika, ona ipak jeste važna. EU je najveći trgovinski akter
u svetskim razmerama i spoljnotrgovinska politika je verovatno jedina „inostrana politika“
EU koja je konstantno efektivna. U poglavlju je spoljnotrgovinska politika EU prikazana
uz korišćenje osnovnih podataka o trgovini EU, uključujući institucionalne aranžmane EU
koji utiču na spoljnotrgovinsku politiku. Na kraju je dat rezime o politici EU prema njenim
različitim spoljnotrgovinskim partnerima.
xii Predgovor

Peti deo se nastavlja na četvrti deo i opisuje glavne makroekonomske politike EU.
 U šesnaestom poglavlju je predstavljen Evropski monetarni sistem (EMS), njegova sada ne-
važeća prva verzija, kao i nova verzija, koja je neophodan korak ka članstvu u monetarnoj
uniji. U njemu je prikazano kako je uspeh EMS obezbedio snažnu inicijativu da se nastavi
dalje i stvori jedinstvena valuta, dok su njegove mane uticale na to da je usvajanje evra izgle-
dalo kao najmanje loša od svih opcija. Takođe je predstavljena i njegova sadašnja uloga.
 U sedamnaestom poglavlju su prikazane glavne karakteristike Evropske monetarne unije. To
obuhvata opis i analizu institucija stvorenih Ugovorom iz Mastrihta. Objašnjena je važnost
koja se pripisuje cenovnoj stabilnosti i merama usvojenim za postizanje ovog cilja. U poglav-
lju je takođe prikazana prva decenija postojanja evra uz ocenu rezultata Evropske centralne
banke (ECB) i razmatranje aktuelnih rasprava.
 Fiskalna politika je poslednji nacionalni makroekonomski instrument koji preostaje jednom
kada se izgubi nacionalna monetarna politika. U osamnaestom poglavlju se razmatra Pakt
stabilnosti i rasta stvoren da bi se obezbedila dovoljna budžetska disciplina, a da se ne ugrozi
osnovni cilj cenovne stabilnosti. Kao što smo sugerisali u prvom izdanju ove knjige Pakt
je imao ozbiljne mane koje su zahtevale reviziju. Predstavljeni su i revizija i događaji koji
su uticali na to da do nje dođe, zajedno sa sumnjama koje su preostale u vezi sa izabranim
rešenjem. Ističemo ekonomske i političke poteškoće svojstvene očuvanju poslednjeg makro-
ekonomskog instrumenta kojim se obezbeđuje fiskalna disciplina.
 U poslednjem poglavlju se bavimo finansijskim tržištima. Oblast finansijskih usluga je bila
transformisana zahvaljujući Jedinstvenom evropskom aktu iz 1986. godine, kao i usvajanju
jedinstvene valute. U devetnaestom poglavlju se prvo razmatra šta je to što ovu oblast čini
posebnom, a zatim se objašnjava makroekonomija integracije tržišta kapitala. To omogućava
tumačenje promena koje su se odigrale, kao i onih koje tek treba da se dogode. Finansijska
tržišta su takođe važna za efektivnost monetarne politike, zbog čega se postavljaju osetljiva
pitanja: Da li jedinstvena monetrana politika podjednako utiče na zemlje članice? Kako se
regulišu i nadgledaju finansijske institucije? U poglavlju se takođe razmatra da li je evro po-
stao svetska valuta, rame uz rame sa američkim dolarom.

Kako koristiti ovu knjigu

Knjiga je prilagođena za jednosemestralni predmet koji treba da obuhvati i mikroekonomiju i
makroekonomiju evropskih integracija. Ukoliko nastava traje dovoljno dugo, knjiga može da se
koristi upravo prema ovom redosledu; na taj način mi predajemo i to zaista dobro funkcioniše.
Kraća nastava može da se svede na trgovinske aspekte i aspekte konkurencije; predavači
mogu da koriste samo I, II i IV deo. S druge strane, za predmete u kojima se obrađuju samo
makroekonomski aspekti mogu da se koriste III i V deo i da se završi sa pitanjima vezanim za
tržište rada koji su obrađeni u osmom poglavlju (koje zapravo i ne zahteva da prethodno bude
obrađena materija vezana za mikroekonomsku tematiku).
Skraćeni programi koji su usmereni na teoriju i pokrivaju trgovinu, konkurenciju i makroe-
konomiju mogu da se zasnivaju na poglavljima od 1–11 ili samo od 4–11.
Skraćeni programi koji su usmereni na politička pitanja mogu, uz određena dodatna preda-
vanja u slučaju da studenti nisu upoznati sa osnovnom teorijom, da budu zasnovana na poglav-
ljima 1 i 2 i od 12–19. Generalno gledajući, sva poglavlja su celina za sebe, ali se često neizbežno
naslanjaju na rezultate i činjenice predstavljene u drugim delovima knjige.
 Predgovor xiii

Svako poglavlje obuhvata pitanja za samoproveru osmišljena da pomognu studentima da

provere kako su savladali materiju i pitanja za eseje koja mogu da se daju kao zadaci za rad.
Takođe navodimo i dodatnu literaturu koja je većinom lako savladiva za studente dodiplomskih
studija. Međutim, u pojedinim slučajevima kada nismo uspeli da nađemo odgovarajuće izvore,
upućujemo studente na nešto složenije materijale. Studenti će svakako naći da su neki od tih
materijala vredni truda.
U trećem izdanju nastavljamo sa tradicijom da navodimo mnoge internet linkove koji bi i
studentima i predavačima trebalo da obezbede najnovije informacije o mnogim oblastima ve-
zanim za EU koje se ubrzano razvijaju. Imali smo prilike da se uverimo da je internet odličan
način da se studenti zainteresuju i da tokom nastave pokreću realna životna pitanja sa kojima
se svakodnevno susreću u medijima. I dok su predavači iz nekog razloga dugo koristili štampu,
radio i televiziju kao izvore, linkovi koje smo izabrali idu mnogo dalje od novinarskog pristupa
jer studentima omogućavaju da uvide koje koristi imaju od osnova koje su stekli zahvaljujući
ovom tekstu.
 Vodič

Efekti rasta
i integracija
tržišta faktora
proizvodnje Uvod
Današnja Evropska unija je sebi postavila novi strateški cilj za novu deceniju:
Svaki deo i svako poglavlje počinje uvodom, u kome su
da postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svetskim okvirima,
zasnovana na znanju i sposobna za održivi privredni rast sa većim brojem
boljih radnih mesta i jačom društvenom kohezijom.
prikazane ideje i koncepti koji će biti predstavljeni na
stranicama koje slede.
Zaključci Predsedništva, Evropski savet u Lisabonu, mart 2000.

Sadržaj poglavlja
7.1 Logika rasta i činjenice 212
7.2 Srednjoročni efekti rasta: podstaknuto stvaranje kapitala i Solouljeva analiza 218
f k b

p g j p g p j p p j
Evropi bili su zaokupljeni žalosnom humanitarnom situacijom.
Stvari su se brže odvijale na istoku. Sovjetski Savez je već počeo da sprovodi svoju viziju nove
Evrope tokom rata. Komunizam je nametnut prethodno nezavisnim državama Estoniji, Letoniji
i Litvaniji, a do 1948. godine komunističke partije su došle na vlast u svakoj zemlji pod sovjet-
skom upravom. Komunisti su preuzeli vlast u Albaniji i Jugoslaviji, a osnažili su i u Grčkoj.
Stav da treba kriviti kapitalizam i da će on prouzrokovati još patnje bio je rasprostranjen i u
zapadnoj Evropi. Na parlamentarnim izborima 1946. godine, komunisti su dobili 19% glasova u
Italiji i 29% glasova u Francuskoj.

Mape i grafikoni
BALTIČKO MORE

ENGLESKA SEVERNO MORE

FASBERG ®
CELE®
LONDON IJA BERLIN
LAND
L HO BRITISH ZONE
KANA POLJSKA
ESKI BELGIJA
ENGL RUSKA ZONA

Oni se provlače kroz ceo tekst i geografski prikazuju uticaj

FR. VISBADEN
TEOTEL ®
® FRANCUSKA ® RAJNA-MAJNA ČEHOSLOVAČKA
RUSKO LUKSEMBURG
BRITANSKO
® ® AMERIČKA ZONA
GATO AMERIČKO TEMPELHOF FRANCUSKA
AUSTRIJA

koji promene u integracijama EU imaju širom kontinenta.

ZONA

SECTORS OF BERLIN
ŠVAJCARSKA

Slika 1.2 Podela Nemačke na četiri zone

Izvor: www.TrumanLibrary.org

342 Poglavlje 11 Optimalna valutna područja

Tekst 11.7 Rouz i efekti granice

Izdvojeni delovi teksta
Endrju Rouz sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju je utvrdio da je obim trgovine u u slučaju dve zemlje

Svako poglavlje sadrži izdvojene delove teksta koji

koje pripadaju valutnom podučju tri puta veći od obima trgovine u okviru inače sličnih zemalja
(Rouz, 2000). Drugi pristup je bilo posmatranje trgovine u graničnim područjima. Engel i Rodžers
(1996) su se usmerili na granicu između Kanade i SAD. Zapazili su da cene istih dobara postaju sve
različitije što su gradovi udaljeniji. Njihovi proračuni ukazuju na to da sam prelazak granice ima isti
efekat kao prelazak 3.000 km u okviru iste zemlje. Dalja istraživanja su pokazala da među mnogim
razlozima zbog kojih je granica važna, vrlo važnu ulogu igra činjenica da se valuta razlikuje.
Ti efekti su toliko ogromni da je u to teško poverovati. Veliki deo literature se bavio proverava-
njem tih rezultata. Razmatrajući Rouzov efekat, Boldvin i dr. (2008) zaključili su da je do sada evro
verovatno uticao na povećanje obima trgovine za nekih 5%. To je znatno manje od onoga do čega
obuhvataju dodatne primere i objašnjenja ključnih
činjenica, događaja i ekonomskih ideja vezanih za
se inicijalno došlo, ali je to i dalje značajan efekat i proces se verovatno neće tu završiti. U istoj studiji
se zajedničkoj valuti pripisuje i porast prekograničnih investicija, kao i spajanja i pripajanja. To znači
da preduzeća sve više funkcionišu na osnovu montažnih delova proizvedenih u različitim zemljama.

Trgovina dobija intraindustrijsku formu, pri čemu uvoz i izvoz odgovaraju različitim dobrima.
Evropsku uniju.
To je protivno kriterijumu diversifikacije i poskupljuje monetarnu uniju kako vreme prolazi.
S druge strane, iznosi se da kod razvijenih zemalja integracija dovodi do intraindustrijske tr-
govine: izvoz i uvoz obuvataju slična dobra. Svaka zemlja proizvodi čitav spektar dobara koja
jednostavno podrazumevaju različite brendove, nudeći potrošačima veći izbor. U procesu,
trgovina postaje diversifikovanija. Još uvek se odmerava, ali čini se da dokazi koji su do sada
prikupljeni idu u prilog stanovištu da se stepen diversifikacije povećava kako trgovinska inte-

xiv
 Vodič xv

84 Poglavlje 2 Činjenice, pravo, institucije i budžet

Siromašni regioni, 32%

Ostalo, 20%
Interne politike, 7%

Eksterne politike, 6%
Jasan prikaz
Poljoprivreda, 48%
Administracija, 6%
Rabati za nove države članice
(eng. New Member States – NMS), 0%
Ekonomski modeli su jasno predstavljeni kao dodatno
Slika 2.15 Budžet EU 2007. godine: potrošnja
Napomena: Od novog dugoročnog budžetskog plana EU (u žargonu EU – finansijska perspektiva), glavnim
budžetskim stavkama su dodeljeni novi nazivi u duhu novog veka da bi dobile moderniji futuristički prizvuk, iako
su se stvarne politike zapravo vrlo malo promenile. Novi nazivi su: „Očuvanje i upravljanje prirodnim resursima“
(poljoprivreda i ribolov), „Kohezija za rast i zaposlenost“ (siromašni regioni). Različite druge interne politike nazvane su
objašnjenje ekonomskih krivih i grafikona sa dodatnim
napomenama i objašnjenjima gde je potrebno.
„Konkurentnost za rad i zaspolenost“ i „Građanstvo, sloboda, sigurnost i pravda“, dok različite eksterne politike nose
naziv „EU kao globalni partner“.
Izvor: Opšti budžet EU za finansijsku 2005. godinu

2. Eksterne politike (6% budžeta). Ovaj novac se uglavnom troši na humanitarnu pomoć, po-
moć u hrani i razvojnu pomoć zemljama koje nisu članice širom sveta. Mali iznosi se troše i
na mirovni proces na Bliskom istoku, rekonstrukciju Kosova, Evropsku inicijativu za demo-
kratiju i ljudska prava širom sveta, međunarodne sporazume u oblasti ribolova i Zajedničku
spoljnu i bezbednosnu politiku.
3. Administracija (6% budžeta). Tiče se troškova rada Evropske komisije, Evropskog suda

p p ( g p g )
dogovori su postignuti sa svih 75 zemalja ACP (pogledati tabelu 15.2).

15.3.3 Preferencije za siromašne zemlje: GSP

Kao što smo prethodno pomenuli, mnogi stručnjaci i kreatori politika su tokom šezdeseti
sedamdesetih godina prošlog veka verovali da bi bogate zemlje mogle da pomognu razvoj si

Tabela 15.2 Regionalne grupe, zemlje ACP

Zapadna Afrika

Benin
Centralna Afrika

Kamerun
Jugoistočna
Afrika
Burundi
Južna Afrika Karibi

Angola Antigva i
Barbuda
Pacifik

Kukova
ostrva
Tabele
Burkina Faso Centralnoafrička Komori Bocvana Bahami Federacija
Republika Mikronezij
Kejp Verde
Gambija
Čad
Kongo
DR Kongo
Džibuti
Lesoto
Mozambik
Barbados
Belize
Fidži
Kiribati
Provlače se kroz ceo tekst i pružaju relevantne i aktuelne
Gana Ekvatorijalna Eritreja Namibija Dominika Maršalska

Gvineja
Gvineja
Gabon Etiopija Svazilend Dominikanska
Republika
Ostrva
Nauru statističke podatke o Evropskoj uniji i njenim državama
Gvineja Bisao Sao Tome i Kenija Tanzanija Grenada Niue

Obala Slonovače
Liberija
Principe
Malavi
Mauricijus
Gvajana
Haiti
Palau
Papua Nov
članicama.
Gvineja
Mali Madagaskar Jamajka Samoa
Mauritanija Ruanda Sveta Lucija Solomono
Ostrva
Niger Sejšeli Sveti Vincent Tonga
Nigerija Sudan Sveti Kit i Nevis Tuvalu

p j j j j p j g j j
kredibilnosti povezane sa članstvom u evrozoni i njenom centralnom bankom usmerenom na c
novnu stabilnost. Značajna karakteristika takvog kretanja je paralelan pad javnog duga, koji je p
na oko 40% svoje prvobitne vrednosti. Najveći deo ovog neočekivanog dobitka vrednog 7,5% B
italijanske vlasti su utrošile na povećanu potrošnju u mnogim oblastima.

17.6 Rezime
Monetarna unija je razrađen sistem koji je pažljivo osmišljen u Ugovoru iz Mastrihta. Ug
je potpisan 1991. godine i jedinstvena valuta je stavljena u funkciju, kao što je i planirano,
godine, iako nova valuta nije bila emitovana do 2002. godine. Taj dug proces bio je deo pa
odabranog pristupa, kojim se imalo u vidu jedinstvena priroda takvog koraka. Zasnivao
Rezime
brojnim odredbama:
Ë Uvođenje zajedničke nove valute moralo je da označi kraj procesa konvergencije. Sve ze
članice su morale da pokažu da prihvataju cenovnu stabilnost i disciplinu koja ide uz to
Ë Članstvo u monetarnoj uniji nije moglo da bude automatsko. O prijemu se odlučiva
Nalazi se na kraju svakog poglavlja i služi kao podsetnik za
osnovu pet kriterijuma konvergencije: niska inflacija, dugoročne kamatne stope, člans
ERM, nizak budžetski deficit i opadanje javnog duga.
Ë Iako se od svih zemalja članica očekuje da se pridruže valutnom području, dvema zeml
osnovne ideje prikazane na stranicama koje su prethodile;
(Danska i Velika Britanija) odobrena je mogućnost izuzeća. To je bilo prvi put da je pru
ćen koncept „Evrope u dve brzine“.
Monetarna unija podrazumeva dodeljivanje monetarne politike jedinstvenoj vlasti. Ipak
nije federalni sistem, tako da je doneta odluka da se zadrže nacionalne centralne banke. E
u njemu su istaknuti najvažniji zaključci.
sistem koji je nastao na osnovu takvog postupanja, dakle, spaja novostvorenu ECB i nacion
centralne banke svih zemalja EU. Odluke donosi Upravni savet, kojim predsedava predse
ECB, čime je obuhvaćen i Izvršni odbor ECB, kao i guverneri centralnih banaka zemalja
su uvele evro. Spoljni posmatrači smatraju da Upravni savet ima prevelik broj članova, š
situacija koja može samo da se pogorša sa prijemom novih članica u evrozonu. Upravni sa
dao predlog da bi veličina Saveta mogla da se ograniči uvođenjem sistema rotiranja guver
nacionalnih centralnih banka, uzimajući u obzir veličinu zemlje koju predstavljaju.

j j p p j j p
maju instrukcije bio koje druge vlasti, bilo one na evropskom nivou, bilo nacionalne. Ta nezavi-
snost je uslov na osnovu koga može da se garantuje cenovna stabilnost, ali ona istovremeno po-
vlači važno pitanje: u demokratskom sistemu, svaka vlast mora svojim građanima da odgovara
za svoje postupke. Rešenje koje je usvojeno na osnovu Ugovora iz Mastrihta jeste da Evrosistem
formalno odgovara Evropskom parlamentu. Ta odgovornost se ogleda u podnošenju godišnjih
izveštaja i redovnih izveštavanja predsednika ECB i članova Izvršnog odbora pred Odobrom za
ekonomska i monetarna pitanja Parlamenta. Jedan broj posmatrača smatra da je takva forma
odgovornosti preslaba i smatraju da u okviru monetarne unije postoji „nedostatak demokratije“.

Pitanja za samoproveru
1. Navedite pet kriterijuma konvergencije i objasnite njihovu logiku?
2. „Kada postoji jedan novac, potrebna je samo jedna centralna banka, a time i monetarna
politika.“ Koja je onda uloga nacionalnih centralnih banaka u okviru EMU?
Pitanja za samoproveru
3. Zašto se stope inflacije razlikuju u zemljama članicama EMU? Šta su posledice toga?
4. U čemu je razlika između Danske i Švedske u pogledu članstva u monetarnoj uniji? Za koju
je od te dve zemlje, ukoliko opšte postoji ta mogućnost, verovatnije da će prva uvesti evro?
5. Šta se događa sa kamatnom stopom u zemlji kada se ona pridruži evrozoni?
Korisna su za proveru znanja o ekonomskim konceptima i
6. Evrosistem određuje ponudu novca u evrozoni, ali šta je to što pokreće novčanu masu u svakoj
zemlji? U kakvoj je to vezi sa Hjumovim mehanizmom i zlatnim standardom (10. poglavlje)?
7. Kako Evrosistem definiše cenovnu stabilnost? Kakva bi bila vaša definicija?
podacima navedenim u poglavlju.
8. Zašto Evrosistem ne može da preuzme odgovornost za nacionalne stope inflacije?

Pitanja za esej
1. Za Evrosistem se tvrdi da on, u svojim namerama, nikada ne obraća pažnju na lokalne (tj.
nacionalne) ekonomske uslove. Razlog je u tome što postoji jedinstvena monetarna politika
tako da „jedna veličina mora da odgovara svima“. Razmotrite taj pristup i napišite koji bi
mogli da budu alternativni pristupi.
xvi Vodič

se to razlikovalo od situacije u kojoj bi ciklično prilagođeni budžet morao da bude uravno-

težen u proseku tokom privrednog ciklusa?
9. Zašto se kazne u okviru Pakta za stabilnost i rast ponekad opisuju kao prociklična fiskalna
politika?
10. Zašto postoji protivrečnost između Pakta za stabilnost i rast i suvereniteta kada je reč o
budžetu?

Pitanja za esej
1. Na koji biste način vi reformisali Pakt za stabilnost i rast?
2. Zamislite da zemlja članica evrozone ostvaruje budžetski deficit i akumulira veliki javni dug.
Kakav scenario možete da predvidite kada finansijska tržišta odbiju da dalje finansiraju defici-
Pitanja za esej
te? U vašem primeru, razmotrite reakciju domaćih građana, kao i reakciju Komisije i ECOFIN.
3. Kada se pregovaralo o Paktu za stabilnost i rast, neke zemlje su želele da to bude u potpunosti
automatska procedura, dok su drugi želeli da odluke budu u rukama ministara finansija. Zašto
je važna ova razlika? Na koji način se ova razlika u razmišljanju odrazila na dogovoreni pakt?
Predstavljaju praktične primere pitanja za ispit ili ocenu
4. Pojedine zemlje smatraju da monetarna unija zahteva i zajedničku fiskalnu politiku kao
pandan zajedničkoj monetarnoj politici. Ocenite ovo stanovište.
5. Sa Paktom za stabilnost i rast i njegovim ograničenjima fiskalne politike, šta to preostaje
vladama u okviru monetarne unije?
koja podstiču studente da ispišu celovite odgovore koji
6. Kao deo svoje odluke o tome da li da se priključi evrozoni, Trezor Velike Britanije je izuča-
vao i Pakt za stabilnost i rast i došao je do sledećeg:
Tamo gde je dug nizak i gde postoji visok stepen dugoročne fiskalne održivosti, nije ubedljiva
argumentacija da treba usvojiti čvršće fiskalno stanovište da bi se obezbedio prostor vladama da
detaljno prikazuju navedene ideje.
aktivnije koriste fiskalnu politiku. Uz pretpostavku da su dogovori napravljeni da se obezbedi

Dodatna literatura: kutak za poznavaoce

da se diskreciona politika sprovodi simetrično, dugoročna održivost ne bi ni na koji način bila

dovedena u pitanje.
(Fiskalna stabilizacija i evrozona, Trezor Velike Britanije, maj 2003)
Protumačite i prokomentarišite.

Dodatna literatura: kutak za poznavaoce

Odličan materijal je poglavlje III u:
De Grauwe, P. (ed.) (2001) The Political Economy of Monetary Union, Edward Elgar, Chelten-
ham.
Dodatna literatura, veb-sajtovi i izvori
Za prezentaciju i odbranu Pakta za stabilnost i rast pogledati:
Brunila, A., Buti, M. i Franco, D. (eds) (2001) The Stability and Growth Pact, Palgrave, Basin-
gstoke.
Za detaljnu i pritičku prezentaciju Pakta za stabilnost i rast pogledati:
Usmeravaju na dalje istraživanje tema obrađenih u
Eichengreen, B. i Wyplosz, C. (1998) ‘The Stability Pact: more than a minor nuisance?’, Econo-
mic Policy, 26: 65–104.
Za tendenciju vlada da uvek ne služe interesu građana i kako se to odražava na EU pogledati:
poglavlju.
Persson, T. i Tabellini, G. (2000) Political Economics, MIT Press, Cambridge, MA.
Vaubel, R. (1997) ‘The constitutonal reform of the European Union’, European Economic Revi-
ew, 41 (3–5): 443–50.

Fiskalna politika
O cikličnom kretanju fiskalne politike pogledati:
European Commission (2001) ‘Fiscal policy and cyclical stabilization in Eurozone’, European
Economy, 3: 57–80.
Hallerberg M i Strauch R (2002) ‘On the cyclicality of public finances in Europe’ Empirica

208 Poglavlje 6 Veličina tržišta i efekti ekonomije obima

Dodatak A
COMP i BE
Detaljan prikaz krivih
Dodaci
A6.1 Detaljan prikaz krive COMP
Razmotrite kako se marža u tački maksimalnog profita menja sa porastom broja preduzeća.
Tamo gde je to potrebno, ovi odeljci pružaju dodatna
Da bismo mogli konkretno da pratimo izlaganje, razmotrimo porast broja preduzeća sa jednog
preduzeća (slučaj monopola) na dva (slučaj duopola).
Pune linije na levom grafikonu slike A6.1 prikazuju uobičajenu postavku u slučaju mono-
pola, pri čemu je kriva tražnje označena sa D, a kriva graničnog prihoda sa MR. (Vratite se na
odeljak 6.2 ukoliko niste upoznati sa slučajem monopola.) Proizvodnja pri kojoj se ostvaruje
ekonomska objašnjenja, podatke ili prateće informacije.
maksimalan profit, xmono, označena je tačkom A, tj. presekom graničnog troška (MC na grafi-
konu) i graničnog prihoda (MR na grafikonu). Preduzeće naplaćuje najviše što može za nivo
prodaje xmono, tj. pƍ. Prodajna marža (kraće: marža) jednaka je pƍ – MC, kao što je prikazano.
Takođe možemo da uočimo i iznos operativnog profita (tj. profita bez razmatranja fiksnih troš-
Dodaci omogućavaju dublju analizu koja dopunjava
kova) na grafikonu s obzirom na to da se on, po definiciji, izračunava tako što se monopolska
marža pomnoži monopolskim nivoom prodaje xmono. Na grafikonu, to je područje omeđeno
tačkama pƍ, Aƍ, A i MC. poglavlje, detaljnije objašnjavajući naprednije koncepte.
Cena Marža

p′ μmono
A′

p″ μduo
B′
Zahvalnica

Želimo da se zahvalimo sledećim kolegama koji su nam prosledili svoje komentare u različitim
fazama izrade teksta:

Najdžel Alington, Poslovna škola Kardifa

Stiven Brakman, Univerzitet u Groningenu
Dejvid Bajvoters, Univerzitet u Hertfortšairu
Andreas Kornet, Univerzitet u južnoj Danskoj
Norman Ditjankvin, Univerzitet u Mastrihtu
Fin Olsen, Univerzitet u južnoj Danskoj
Tom Verbeke, Univerzitet u Gentu
Džef Vuhelen, Vrije univerzitet u Briselu
Rolf Veder, Univerzitet u Bazelu
Mauricio Zanardi, Univerzitet u Tilburgu

Zahvalni smo mnogim kolegama na njihovim sugestijama i pomoći. Osim imena koje ne
navodimo, želimo posebno da se zahvalimo Antoniju Barbarosi, Majklu Burdi, Ivaru Bredesenu,
Menciju Činu, Rikardu Forslidu, Eleni Kolokolovoj, Semjuelu Lajzeru, Henriju Overmanu, Fol-
keru Pabstu, Arminu Risu, Frederiku Robertu–Nikodu, Horstu Zibertu i Joakimu Tomašetu na
uočavanju grešaka i davanju korisnih sugestija obojici. Zahvalnost pripada i Kristini Molini na
odličnoj lekturi, Pjeru–Luizu Vecini na veoma dobroj pomoći u istraživanju i Romanu Horvatu
na podacima za optimalna valutna podučja. Takođe smo zahvalni i Nataliji Jakobs i Karolini
Prodger u McGraw–Hillu koje su nas ohrabrile da radimo na ovom novom izdanju i koje su
okupile tim saradnika, kao i Hani Kuper i Tomu Hilu, urednicima koji su vredno radili na tome
da proizvedu knjigu visokog kvaliteta. Mi svakako ostajemo odgovorni za bilo koje greške koje
se mogu pojaviti.
Učinili smo sve što je bilo u našoj moći da se reguliše i prizna intelektualna svojina i da se
dobije odobrenje za materijal reprodukovan u ovoj knjizi. Izdavači će rado regulisati obaveze
prema bilo kom imaocu vlasničkog prava s kojim nismo mogli da stupimo u kontakt.

xvii