Jugoslovensko-sovjetski odnosi

1919-1929
Pitanje priznanja S S S R i uspostavljanja jugoslovensko-sovje'tskih
diplom atskih odnosa

K ongres ujedinjenja, na kom e je form irana jedinstvena revolu­

cionarna radnička p a rtija — Socijalistička radnička Jugoslavija (ko­
m unista), odiržan u Beogradu aprila 1919, pozvao je vladu K ralje­
vine SHS da „odmah i bezuslovno prizna i vaspostavi norm alne i p ri­
jateljsk e odnose“ sa sovjetskim vlastim a u Rusiji, M ađarskoj i Ba­
varskoj.1 Na velikom zboru u Beogradu m arta 1920. tražio je Filip
Filipović da se uspostave prijateljski, diplom atski odnosi sa Sovjet­
skom R usijom i zatvori poslanstvo ru sk ih em igranata. „Mi tražim o
m ir sa Sovjetskom R usijom !“2 U U stavotvornoj skupštini su poslanici
K P J F. Filipović i S. M arković izneli da se Sovjetska R usija obratila
Jugoslaviji sa ponudom za diplom atske i ekonom ske odnose i zahte-
vali da Jugoslavija prih v ati pruženu ru k u .3 R evolucionarne snage J u ­
goslavije zahtevale su otadia neprestano uspostavljanje norm alnih
diplom atskih odnosa izm eđu Jugoslavije i Sovjetske R usije i zatim
SSSR. R eakcionarni buržoaski režim i su ovo u većoj ili m anjoj m eri
izbegavali i uspevali da p riznanje SSSR-a i uspostavljanje norm alnih
m eđudržavnih odnosa toliko odugovlače da je to izved'eno te k u leto
1940. godine. M eđutim , u doba pseudoparlam entam og režim a u Jugo­
slaviji, do d ik ta tu re od 6. jan u ara 1929, zahtev za uspostavljanjem d ip ­
lom atskih odnosa sa SSSR ipak nije bio sam o zahtev revolucionar­
nih snaga i K P J nego i zahtev naprednih i dem okratskih grupa u n u tar
sam e vladaj uće klase, a naročito u redovim a opozicionih građanskih
stranaka. Pod pritiskom m eđunarodnih odnosa, u vezi sa un u trašn jo m
političkom borbom i raznim preform iranjim a evropske situacije ju -
goslovenska vlada je vodila svoju „rusku po litik u “ koja je u izvesnim
trenucim a išla do blizu priznanja SSSR i uspostavljanja diplom atskih

1 Историуски а р хи в Комунист ичке n a p ru je JyzocAaeuje, II, Б еоград

1949, 24 (u daljem tek stu : Исторщски а р хи в КГО).
2 F. F i l i p o v i ć , Izabrani spisi, II, Beograd 1962, 521. U N. S k u p ­
štini je zem ljoi'adnički poslanik M. M oskovljević pitao: zašto se vodi r a t protiv
R usije (u vezi sa p rim an jem belih em igranata)? Sten. bei. 1921—22, II, 41.
3 Rad U stavnog odbora U stavotvorne skup štin e, I, 34, (u d aljem te k stu :
Rad U stavnog odbora)-, Stenografske beleške N arodne sku p štin e K ra ljevin e
SH S (u d aljem tek stu : Sten. bei.) 1920—21, I, 18. IV 1921, 7.
9 4 — VUK VINAVER

odnosa, iako je uticaj dvora i konzervativnog rukovodstva vladajućih

p a rtija uvek uspevao da ovo spreči.
Pošto nisu postojali neposredni diplom atski odnosi, to nem a ni
očuvanog izvornog m aterijala diplom atskih predstavništava; pored
toga, gubitak velikih delova političko-diplom atske građe iz doba sta­
re Jugoslavije još više otežava proučavanje ovog problem a. M eđutim,
u pojedinim fondovim a arhiva Državnog se k re tarija ta za spoljne po­
slove im a m aterijala о jugoslovensko-sovjetskim odnosima naročito
u vezi sa opštom evropskom situacijom ; najviše je očuvano (i ovde ko-
rišćeno) građe za ove odnose u vezi sa jugoslovensko-engleskim poli­
tičkim vezam a. S trana štam pa je budno registrovala sve rusko-jugo-
slovenske dodire, te pruža vrlo zanim ljiv m aterijal. U domaćoj gra­
đanskoj štam pi često je vođena diskusija о SSSR i jugoslovensko-
-ruskim odnosima, a predstavnici vlade i buržoaskih stranaka davali
su svoje izjave о tome. Studiije iz evropske i sovjetske diplom atske
istorije korisno d o p unjuju ovu građu. Na osnovu ove raspoložive gra­
đe donosi se i ovde pregled jugoslovensko-sovjetskih m eđudržavnih
odnosa 1919—1929, od stvaranja nove jugoslovenske države do d ik ta ­
ture. P ri tom e ovi odnosi nisu dati kao bilateralni nego uvek u sklopu
u n u trašn je i spoljnopolitičke situacije Jugoslavije, što je i određivalo
politiku K raljevine Srba, H rvata i Slovenaca prem a prvoj socijali­
stičkoj državi na svetu.

1. Jugoslovenska vlada i nem ešanje u događaje u R usiji

Posle pobede oktobarske socijalističke revolucije prvi spoljnopo-

litički ak t nove vlade bio je o b javljivanje „dekreta о m im “, radi iz­
laska iz im perijalističkog ra ta i izgradnje socijalističkog dru štv a.1 Ko­
m esar za spoljne poslove saopštio je 21. novem bra 1917. savezničkim
diplom atim a da će sovjetska vlada pokrenuti pregovore za sklapanje
m ira u svetu; ovo je bilo još potencirano glasovim a da će A ntanta
m ožda sklopiti „beli m ir“ sa Nemačkom, kojoj bi prepustila ruske
teritorije. B ritanska vlada je 23. novem bra saopštila da je sovjetska
akcija protivna obavezi carske vlade da neće sk lap ati poseban m ir, a
saveznički vojni atašei u P etrogradu uložili su p ro test kod sovjetske
vlade. K om esar za spoljne poslove L. Trocki obratio se sutradan pro­
glasom ruskoj arm iji: m ir će biti brzo sklopljen, ali A ntanta očigledno
preti oružanom intervencijom protiv sovjetske vlade koja se bori za
m ir. Engleski am basador je 27. novem bra tražio od svoje vlade da se
ne protivi ruskom separatnom m iru koji se ne m ože izbeći, a A ntanta
je sa svoje stran e odbila da povede m irovne pregovore. Trocki je

1 F aksim il d ek reta о m iru — naslovne stra n e lista Известия, 27. X 1917

(po starom ) u М. И. Т р у ni, В негинеполит ическая деятелъност В. И. Л е­
нин а 1917—1920, М осква 1964, 64. Т екст у Документы внеш ней полит ики
СССР, I (1917—18), М осква 1959, 11—13. S avrem eni zapadni isto ričar K enan
dokazuje da je i Z apad želeo m ir, ali se n ije mogao p rik lju č iti ovom pozivu
je r je sovjetska v lada h te la da raz b ije zapadnoevropsko kap italističk o društvo
„čije vrednosti n ije p rim a la “. G. F. К e n n a n, La Russie sovietique et VOcci­
dent, P aris 1962, 53—54. О K enanu up. H. H. Я а к о в л е в, „Эксперт по
Р осии“ Джордж Ф. К ен нан, История СССР, 1960, No 5, 195—209. Л итература
о Д екрету: И. И. Л у н е в , И. В. З а г о с к и н а , Л е н и н с к и и Декрет о
ли р е , Вопросы истории КПСС, 1960, No 3, 193—197. О stav u srp sk ih socija­
lista up. Б. X p а б а к, С рпски соцщ алист и у избеглиш т ву п р е л а п р о ле -
нала у P ycu ju 1917—1918 године, Ист. гла с н и к No 1, 1964. 65—66.
 JUGOSLOVKNSKO-SOVJETSKI ODNOSI — g£

30. novem bra opet pozvao savezničke diplom ate dia učestvuju na m i­
rovnim pregovorim a, ali su A ntantini predstavnici boj koto vali celu ak­
ciju, ostajući ipak u kontaktu sa revolucionarnom vladom . S ovjet­
ska delegacija je onda 2. decem bra došla u B rest-L itovsk da p re ­
govara о m iru sa Nemačkom, koja je jedina odi zaraćenih sila p rih v a­
tila sovjetske proglase. Ovde su Rusi od N em aca zahtevali da posle
sklapanja m ira ne sm eju prebaciti tru p e na zapadni front, protiv F ran ­
cuske i Engleske kao i da Nem ačka m ora evakuisati sve okupirane
terito rije a naročito S rb iju i Crnu G oru.2 P rim irje je na istočnom fro n ­
tu potpisano 5. XII, i to je Trocki saopštio A ntantinim poslanicima;
saopštenje je prim io i poslanik S rbije M. Spalajković. Sovjetska vlada
je opet pozvala A ntantu da učestvuje na predstojećim pregovorim a о
m iru. K ada je 22. decem bra 1917. otvorena m irovna konferencija u
B rest-Litovsku, A ntanta je opet bojkotovala akciju i kom andant voj­
ske K rilenko je 27. decem bra proglasom arm iji opet pozvao A ntantu
da sarađuje na opštem sklapanju m ira. N asuprot ovoj velikoj akciji
za m ir, m orao je zapadni svet da postavi svoje zahteve: predisednik
Vilson je 8. jan u a ra 1918. objavio svojih čuvenih „14 tačak a“, uslova
za sklapanje m ira; sovjetske vlasti su Vilsonovu poruku p lakatirale
na svojoj terito riji i širile u vidu letaka.
M eđutim , krugovi A ntantinih predstavnika otpočeli su sa in tri­
gam a i podzem nom akcijom protiv sovjetske vlade. K ada je zato bio
zatvoren rum unski poslanik u Petrogradu, došli su kolektivno diplo­
m ati da m ole L enjina za oslobođenje svoga kolege. Ovom sastanku
izm eđu Lenjina, Zalkinda (pomoćnika Trockog) i S taljina prisustvo­
vao je i poslanik Spalajković, koji je najgorim rečim a napao Lenjina,
boljševički režim i njegovu politiku.3 Sa d ru g e strane, i Nem ačka
n ije p ristajala na ravnopravan m ir: na konferenciji se pokazalo d'a
nem ačka kom anda sarađ u je sa kontrarevolucionarnom vladom U kra­
jine i dia svojim tru p am a ugušuje revoluciju u ovoj žitnici Evrope.
Trocki je odbio da prim i razbojničke zahteve nem ačkog m ilitarizm a,
ističući da odbija da potpiše m ir i sankcioniše ne samo nem ačka osva­
jan ja na ruskoj terito riji nego i okupaciju Srbije, Crne Gore, Bel-
2 G. F. K e n n a n , Russia leaves the war, P rin ceto n 1956, 223. Jugoslo-
venski politički faktori, u prvom red u srpska vlada i Jugoslovenski odbor, do­
bili su u novoj situaciji, posle O ktobra, i nove snage i nove arg u m en te u borbi
za n acionalne ciljeve; iako su bili ogorčeni protivnici O ktobra, u njegovim od­
g o varajućim idejam a dobili su značajnu podršku. D r a g . J a n к о v i ć, Uloga
naprednih društven ih snaga u stvaranju jugoslovenske države 1918 godine, JlC
br. 4, 1963, 3—4; Isti, Iz istorije stvaranja jugoslovenske države 1918. godine.
А н а л и П равног факултета у Београду, 1963, бр. 3 -4 , 283. P ašić je tražio da
bude bliže obavešten о L enjinovom tu m ačen ju p ra v a narodnog sam ooprede-
lje n ja i želeo da to sprovedu srpski socijalisti. B. H r a b a k , P okušaji srpske
vlade da politički koristi socijaldem okrate 1917—1918 godine, A rh iv sk i alm anah
IV, 1962, 123-124.
8 Документы внеш ней полит ики СССР (u d aljem tek stu : Документы),
I, 84, Sten. bei. 1920—21, I, 11. V 1921, 6. K e n n a n , Russia leaves the war,
336. T p у iu, В неш неполит ическая деятельность В. И. Л е н и н а , 88.
N arkom indel je već 17. X II 1917. bio došao u sukob sa S rpskim poslanstvom
zbog o d b ija n ja srpskih tru p a da se povinuju n are đ en jim a nove revolucionarne
vlade. Документы, I, 52—53. О stavu A n tan tin ih dip lo m ata u P etro g rad u prem a
novoj vladi up. С. О л е н е в , М еж дународное п р и зн а н и е СССР, М осква,
1962, 7—13. О englesko-francuskom sporazum u za ak ciju u R usiji od decem bra
1917 up. О. Ф. С о л о в ь е в , И з истории им периалист ических п ла н о в за
р а сч лен ен и е Советской России, История СССР 1963, бр. 3, 140—142. О učešću
bivših zarobijenika-S rba n a stra n i a tam a n a Sem jonova up. П олитика 27. VII,
31. V II 1929; 16. V II 1938.
g g — VUK V1NAVER

gije. Ova nerealna politika izazvala je ofanzivu nem ačkih arm ija p ro ­
tiv m lade sovjetske države, željne m ira i odmora; 22. feb ru ara 1918.
Trocki je sa odobrenjem svoje vlade tražio pomoć od A ntante, koja
je u načelu obećala podršku R usiji protiv Nem aca; ali je već i nova
Crvena a rm ija kočila nem ačko napredovanje. A ntantini diplom ati su
napustili Petrograd, očekujući da nem ačke tru p e u m arširaju u glavni
grad sovjetske države i u n ište revolucionarnu vlast. Sovjetska R usija
je ipak uspela da 3. m arta 1918. sklopi m ir sa Nem ačkom i njenim
saveznicim a, po kom e je izgubila velike te rito rije ali zadobila m ir,
neophodan za učvršćenje nove vlasti. L enjin je tada izjavljivao da
A ntanta želi da uvuče R usiju u ra t protiv m ilitarističke Nemačke,
protiv koje u ovom tre n u tk u nova vlada ne m ože da se bori; radi
isp itiv an ja situacije, Trocki je 5. m arta ipak pitao A ntantine diplo­
m ate da li bi podržali R usiju protiv Nemačke, a am erički am basador
Frensis (Francis) je 9. m arta obavestio V ašington: boljševici bi se
oduprli nem ačkom napadu. Vilson je onda 11. m arta uputio poruku
„narodu R u sije“, apelujući da se m ir ne prim i. L enjin je, m eđutim ,
uviđao da A ntanta neće da sarađ u je sa radničko-seljačkom vladom ,
čak ni u borbi protiv Nemačke, protiv koje A ntanta i sam a vodi rat.
Sovjetska vlada je 11. m arta 1918. prešla u Moskvu, ali strani posla­
nici, koji su iz Petrograda bili izbegli u Vologdu, nisu hteli da dođu
u M oskvu. Spalajković je m a rta 1918. ipak došao u Moskvu, prego­
varao sa Trockim, a u aprilu opet boravio u Petrogradu. Istočni fro n t
protiv Nem aca više n ije postojao i A ntanta je sm atrala da će nem ačka
ofanziva na zapadu sada biti naročito jaka.
U deklaraciji srpske vlade о spoljnoj politici od aprila 1918 ističe
se da su ru sk a revolucija i n jen m ir sa Nem ačkom doveli do „kapi­
tulacije pred nem ačkim im perijalizm om “ i da zato od revolucije n a j­
veću korist im a Nemačka, protiv koje S rbija vodi rat. Spalajkoviću je
sa K rfa naređeno da više ne stu p a u kontakt sa sovjetskom vladom.*
Nem ački poslanik M irbah je zaista došao u Moskvu, ali je na prvo­
m ajskoj paradi video i odred Nem aca koji su nosili tra n sp a re n t sa
pozivom n a rušenje kajzerove tiranije, a sovjetskog poslanika Jofea

4 G rađa о stvaranju jugoslovenske države, I, (1. 1 —20. X II 1918) p rired ili

D ragoslav Janković i Bogdan K rizm an B eograd 1964, 149. S palajković je i u
K onstitu an ti pričao da su N em ci ubacili boljševizam u R usiju i da bi svi Ju -
gosloveni ostali pod N em ačkom d a su u sv etu pobedile boljševičke ideje. Sten.
bei. 1920—21, I, 11. V. 1921, 6. „U N em ačkoj je to skuvano“, dokazivao je jed an
vladin poslanik. Rad U stavnog odbora, I, 36. Pribićevićeva Pen pisala je 28. X II
1924. d a su boljševici 1917. „slom ili koplje n ad S rb ijo m “. R adikalska Само-
управа je sm a trala „da sm o 1917. stali uz boljševike, pobedio bi nem ački im pe­
rija liza m “. (С амоуправа 10. V III 1926.) Slično i Ц ицвариК ев Б еоградски д н е в ­
н и к 1. II 1925. Da bi suzbili ovakve klevete, srpski socijalisti su u jesen 1918.
u Zenevi izdali p la k a t С рпским eojnuu,UMa у P ycu ju : R usija n ije izdala
Si'biju. (Б. X p а б а к, JyiocA oeeuu у ипт ервенционистичким трупама на
северу P yc u je 1918—1919 године, Ист. гла сн и к бр. 2, 1963, 40. М. Z e č e v i ć ,
Jugoslovenska socijaldem okratija prem a II i III internacionali, Prilozi za isto-
riju socijalizm a, I, 1964, 402. Engleskog diplom ata L o k arta ok riv ljav ali su Rusi
da je izmislio te k st nekakvog ugovora iz koga bi se „videlo“ da su boljševici
„izdali R usiju N em cim a“ kako bi n a ta j način zaveo engleske vo jn ik e d a se
bore p ro tiv revolucije. (R. H. В r u с e L o c k h a r t , B ritish A gent, New Y ork
1933, 334—335.) U stv ari su N em ci oštro protestovali što sovjetska v last p u šta
srpske čete iz R usije n a Solunski front. (Z. A. B. Z e m a n, G erm any and
the revolution in Russia 1915—1918, London 1958, 129, 135. О brest-litovskom
m iru up. История СССР, 1958, бр. 3, 248—256. Я. Т е м к и н , Б о л ь ш е в и к и
в борьбе за демократ ический мир (1914—1918 гг.), М осква 1957.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 97

su zbog revolucionarne aktivnosti i veza sa nem ačkim socijalistim a

nem ačke vlasti p ro terale iz države.
Revolucionarna R usija se nalazila „izm eđu dva ognja“, dve grupe
zaraćenih država, zazirući od nem ačkih im perijalista, bojeći se A n-
ta n tin e akcije, koja bi pod vidom odbrane R usije od Nem aca ili re­
stauracije starog režim a radi nastavka ra ta u stvari izvela oružanu
in terv en ciju protiv revolucionarne vlasti. Ovo drugo se dogodiilo m aja
1918. A ntanta je intervenisala. To se pojačalo u leto 1918 godine.5
U borbam a na severu, oko M urm anska, koristila je A ntanta i srpske
trupe. Engleski predstavnik je organizovao a te n tat na Lenjina i zato
uhapšen; strane m isije su napustile Rusiju, uzaludno pozvane u Mos­
kvu. U Moskvi je ostala srpska vojna m isija kao i jedan Pašićev pove-
renik, đ r R. Jovanović; kada je posle oslobođenja cele Jugoslavije voj­
na m isija pošla za S rbiju, Jovanović je ostao u R usiji i kom esar za
spoljne poslove Cičerin je odobrio njegov dalji boravak u Sovjetskoj
R usiji: on je k rajem 1918. ostao kao simbol produženja diplom atskih
veza izm eđu Jugoslavije i Rusije; Cičerin ga je sm atrao „zapostavlje­
nim posma tračem “.6
Posle slom a N em ačke u novem bru 1918. očekivala se velika An-
tan tin a ofanziva protiv revolucije u Rusiji; Lenjin je govorio Ciče-
rin u : sada će na nas navaliti svetski kapital. A ntanta ipak n ije uspela
da svoje zam orene tru p e kroz slobodne turske m oreuze i B altik baci
protiv R usije, ali je organizovala „sanitarni kordon“, b a rijeru agre­
sivnih buržoaskih država na granici Sovjetske Rusije. Rusi su 3. no­
vem bra 1918. nudili m ir i sporazum A ntanti; Savet u P arizu n ije se
odm ah opredelio za veliku intervenciju, ali se posle privrem enog us­
pona ruske dom aće kontrarevolucije (četiri fronta protiv Moskve) iz­
jasnio za otvorenu borbu protiv ruske vlade. F rancuska je priznala

6 Г. В. Ч и ч е р и н , Статьи и речи, М осква 1961, 105, 106, 256;

L. F i s c h e r , Les soviets dans les affaires m ondiales, P aris 1933, 93. A n tan ta
je ta d a pokazala da odbija koegzistenciju sa sovjetskom državom ; E. H. C a r r ,
The bolshevik revolution 1917—1923, III, London 1953, 88. Po jednom autoru,
revolucionarna R usija se b ran ila od n apada kapitalističkog sveta prvo šire­
n jem revolucije (1917—20), zatim pregovorim a sa pograničnim d ržav am a
(1920—21), m eđunarodnim konferencijam a i u n u trašn jo m konsolidacijom (od
proleća 1921), a od 1925 — političkim ugovorim a, p ri čem u je cela d elatn o st
b ila usm erena n a o dbranu od k apitalističkih sila koje nisu u sv ajale koegzisten­
ciju. M a l b o n e H. G r a h a m , The Soviet security system . International
conciliation, D ocum ents for the year 1929, New Y ork 1929, 346, 347, 352, 359.
e J. N o u l e n s , M on am bassade en Russie sovietique 1917—1919, I, P a­
ris 1933, 188—189; II, 96—97, 173; B. H r a b a k , Rad Pašićevog pouzdanika
u R usiji dr Radoslava Jovanovića za vrem e O ktobarske socijalističke revolu­
cije, A rh iv sk i alm anah I, 1958, 135, 136, 136, 144, 145, 153, 154, 155.
D avidovićeva v lada je tra ž ila njegovo re p a trira n je posredstvom engleskog p re­
govarača О G redija (O’Grady), koji je u K openhagenu bio u k o n tak tu sa so­
v jetskim predstavnicim a. D iplom atski a rh iv D ržavnog se k re ta rija ta za ino­
stra n e poslove (u daljem tek stu : DASIP), Fond Londonskog poslanstva (u d a­
ljem tek stu : LP), 269, br. 23, 24, 31. P ism o D avidovićevo od 2. II 1920. Po re-
čim a M. D raškovića, sovjetske vlasti su navodno dopustile nekim jugosloven-
skim kom unistim a da raznesu stv ari K onzulata u M oskvi i P oslanstva u P e­
tro g radu. (Sten. bei. 1920—21, I, 18. IV 1921, 11.) U stvari, zam enik sovjetskog
kom esara za spoljne poslove izjavio je jugoslovenskim revolucionarim a da
S ovjetska R usija n ije u ra tu i n ep rijate ljstv u sa Srbijom . JI. В у к и ч е в и Ь ,
У спомеие и з Октобарске р ев о лу ц щ е . Зб о р п и к M C за друш твене н а у к е 22,
1959, 143. Ovo je značajno s obzirom na punu kon tro lu CIK nad radom N arko-
m inđela (J. T o w s t e r , Political pow er in the U SSR 1917—1947, N ew Y ork
1948, 238, 402); C ičerin n išta n ije radio bez neposrednog sav eta L enjina. R. H.
B r u c e L o c k h a r t , B ritish agent, New Y ork 1933, 219.

7 Z b o rn ik V II
 — VUK VINAVER

vladu adm irala Kolčaka. Godina 1919. bila je period izolacije R usije
na spoljnopolitičkom planu: odj stranih predstavnika ostao je samo
delegat danskog Crvenog k rsta.7 U toliko više je m orala rasti revolu­
cionarnost sovjetske spoljne politike. „Spoljna politika R usije slivala
se sa borbom revolucionarnog protiv starog sv eta.“ M arta 1919. fo r­
m irana je Treća internacionala — K om interna za revolucionarnu a k ­
ciju u Evropi.
Sirenje revolucionarnog talasa u Evropi i neposredni uticaj Sov­
jetske R usije na revolucionisanje m asa ulio je vlađajućim krugovim a
Jugoslavije stra h od „širenja boljševizm a“. Povratnici i agitatori koji
su stizali iz R usije u Jugoslaviju hapšeni su i nadziravani već od ja ­
nuara 1919. godine.8 Uskoro se revolucija zaista proširila. Posle gra-
đansko-dem okratske vlade K aroljija (Kärolyi M ihäly) u M ađarskoj0
proglašena je ovde m arta 1919. sovjetska republika. Ona je dala sna­
žan podsticaj revolucionisanju m asa u Jugoslaviji, ali i izazvala oča­
jan otpor vladajuće buržoazije. M inistar u n u tra šn jih dela S. P rib i-
ćević izjavio je 26. m arta 1919. da talasi revolucije zapljuskuju d r­
žavu, u susedstvu liže plam en i m oraju se preduzeti stroge m ere.10
7 Ч и ч е р и н , Статы и речи, 118, 281. U proleće 1919. bio je stvoren
tzv. „sanitarni kordon“ n a granici Rusije. J. B. D u г о s e 11 e, H istoire d i­
plom atique de 1919 ä nos jours, P aris 1919, 18. Po R enuvenu, kordon je doživeo
neuspeh zbog agresivnosti m alih pograničnih država, iako je, naravno, ova
ak c ija bila u velikoj m eri i z a d atak kordona. (P. R e n о u v i n, H istoire des
relations internationales, t. VII, vol. I, P aris 1957, 267. Up.. M. B a u m o n t ,
La fa illite de la pa ix (1918—1939), P aris, 1946, 77, 210. Стен. бел. 1923, I, 621.)
Početkom 1919. verovalo se da A n tan ta iz B ugarske sp rem a r a t p ro tiv Rusije.
М. А. Б и р м а н , Р еволю ционн ая ситуация в Б о лга р и и в 1918—1919 гг.,
М осква 1957, 197—198. Po m išljen ju А. Е. К у н и н е (П ровал ам ер и ка н ски х
планов завоеван ия мирового господства в. 1917—1920 гг., М осква 1951, 174),
SAD su ta d a davale zajm ove S rb iji d a bi je n a te ra le n a intervenciju.
8 D. J a n k o v i ć , D ruštveni i politički odnosi u K ra ljev stv u Srba,
H rvata i Slovenaca uoči stvaranja Socijalističke radničke partije Jugoslavije
(kom unista), Istorija X X veka — Z b o rn ik radova I, 42, 134, 135. D. V i d m a r ,
Prilozi građi za historiju radničkog pokreta i K P J 1919 godine, A rh iv s k i v je ­
sn ik II, 1959, 29, 31, 57. Socijalistu R. G olouhu izjavio je p red sed n ik v lade 1919.
d a se „boljševizm om zaraženi bivši zarobljenici ne m ogu lako v ra titi u ze­
m lju. (Стен. бел. 1921—22, III, 257). S eptem b ra 1920. v ratio se iz R usije Jo ­
sip Broz i — odm ah je uhapšen. О povratnicim a up. F. C u l i n o v i ć , Odjeci
O ktobra u jugoslavenskim zem ljam a, Z agreb 1957, 105; H. Г р у л о в и h,
JyzocAoeeuu у рату u OKTo6apcKoj р е в о лу ц щ и , Б еоград 1962, 282, 312. S. R a­
dić je kasnije broj zarobljen ik a-p o v ratn ik a procenio na 120.000. (Политика
4. V II 1927.) K olika je važnost u R usiji p rid av an a bivšim zarobljenicim a, vidi
se i po tom e što je m oskovskoj konferenciji socijaldem okrata — in tern acio n a-
lista iz N jem ačke, A ustrije, M ađarske, Poljske, Češke (zarobljenici) prisu stv o ­
vao i sam L enjin. Д. М и л е й , В енгерок а група РКП(б) (1918), Вопросы
истории КПСС, 1958, No 5, 141. Z anim ljivo je da su u Ju goslaviji vlastodršci
toliko dokazivali da su revolucionari, boljševici, n e p rija te lji buržoaskog i*eda,
svojine i poretk a da su kasnije opozicionari n ap ad ali v lad u kao „boljševičku“
u onom negativnom sm islu te i'eči koji su joj dali reak cio n arn i krugovi. (Стен,
бел. 1919-20, I, 471; 1921-22, II, 285; IV, 271; V, 768; 1924, I, 24, 27; 1926-27,
I, 177, 181, 286, 291.) 1932-33, V, 162.
0 K arolji je bio žrtva svog m alograđansko-dem okratskog u v eren ja da
A ntanta stvarno želi neku d em o k ratiju i da m ađ arsk i v lad aju ći krugovi stv arn o
žele neke dru štv en e reform e. H a j d u Т., K ä r o l y i M i h а 1 у ez az 1918—
1919 forradalm ak, Szäzadok 1963, No. 5, 1095. N aivno je m išljen je (izraženo
pre 1956) da je K arolji bio agent SAD koji je sprem ao oružanu in terv en ciju
protiv S ovjetske Rusije. (G у о r f f у S., A d a le ko k az ä n ta n t h ä ta lm a k m a-
gyarorszägi politikäjahoz. Szäzadok, 1954, No. 4, 570, 571, 573, 574, 575, 576,
584, 589.)
10 Стен. бел. 1919—20, I, 150. Rusi su k raje m 1919. verovali u početak
socijalističke revolucije i u Srbiji. (Документы и материалы по истории со-
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 99

Iz M ađarske je u Jugoslaviju stizao ag'itacioni m aterijal: za revolu­

c iju u Jugoslaviji!11 Bela K un (Bela Kun) je podvlačio dva osnovna
zadatka m ađarske revolucije: sprečiti balkanske A ntantine snage da
kren u p ro tiv R usije i — obezbediti pobedu boljševičke revolucije u
srednjoj E vropi.12 N astala je uspešna propaganda u Jugoslaviji.13
Predsednik vlade S. P rotić izneo je da iz M ađarske stižu leci, opasni
za postojeći poredak.14 U doba m ađarske revolucije i opšte svetske re­
volucionarne situacije, a naročito u vezi sa K ongresom u jed in jen ja
i proslavom Prvog m aja 1919, vlast je preduzela veom a energične
m ere p ro tiv revolucionarnog pokreta. Kroz svet su već kružile vesti
о revoluciji u Jugoslaviji.15 P re m ije r Protić je k rajem m aja 1919.

вет ско-полъских отношении, т. I, М осква 1963, 474. Up. В. И. Л е н и н,

С очинения, изд. IV, том X X V III, 95, 136, 140 ■,И стория СССР, 1958, No 2,
192.) Sten. bei. 1937—38, III, 1019; А. E. К у н и н а (П ровал а м ер и ка н ски х
п ланов, 135) iznosi kako su uslovi p rim irja om ogućili da SAD p rip rem e oružane
ak cije pro tiv revolucionarno-oslobodilačkog pokreta i u Srbiji.
11 A. JI e б л, К ла сн е борбе у B ojeodunu и р ево луц и о на р н е везе са
М анарском 1918—1919, Зб о р н и к MC 22, 1959, 37. О neposrednom u tic aju m a­
đ arsk e revolucije D. J a n k o v i ć, n. d., 89, 136, 137. Up. i V. K o v a č e v ,
N eka izdanja istorijske građe za istoriju m ađarskog radničkog pokreta, Pri­
lozi za istoriju socijalizm a, I, 1964, 423—425, 427, 428, 429, 437, 440. Po jednom
m išljenju, M. Vesnić je „ponizno otišao do se k re tara engleske delegacije, m la­
doga H arolda N ikolsona i ponudio silam a A n tan te jed n u p ešadijsku divi­
ziju i dve konjičke brigade za gušenje m ađarske K om une“. (В. Д e д и j e p,
JyzocA aeuja od Версал>а do П ариза, Б еоград 1947, 22.) А. Е. К у н и н а
СП ровал ам ер и ка н ск и х планов, 147, 148) sm a tra da su invervencionistički ra t
pro tiv M ađarske u stv a ri vodile SAD. Z načajno je da je B ela K un 2 m aja
1919 uputio radio-notu V ilsonu: obavestio je posebnim notam a vlade Ju g o ­
slavije, Cehoslovačke i R um unije da nova M ađarska p rizn aje n acionalnu n e­
zavisnost novih država, g ara n tu je im nem ešanje u njihove u n u tra šn je poslove
a p riznaje i u celini sve te rito rija ln e zahteve, koje su već ostvarile prem a
M ađarskoj; kao i ove države, tako se i m ađ arsk i n aro d oslobodio svoje stare
vlasti, i ako bi sada susedi napali na M ađarsku, to bi bilo sam o u interesu
sta re vlad aju će klike koja n ikad ne bi p rizn a la n acionalne zah tev e susednih
država.
12 К ö v a g o L., A M agyarorszägi D elszlavok 1918—1919-ben, B udapest
1964, 173. Z načajno je da su vojni izaslanici isticali d a B. K un n ap a d a A n tan tu ,
ali n e i S rbiju. (E noxa 31. III, 15. V. 1919.) K un n ije znao mnogo о Jugoslaviji
i čak je verovao da su sve železnice u ru k am a am eričkog k ap itala. B. K u n ,
La republique liongroise des conseils, B udapest 1962, 214. K asn ije je, međutim,,
on isticao veom a negativnu ulogu Jugoslavije u ra tu A n tan te p ro tiv M ađarske.
Isto, 204, 234, 368. Je d an novinar koji je živeo u R usiji za vrem e rev o lu cije
(kao član srpske m isije) sm atrao je d a u R usiji postoji „p red u sretljiv o st prem a
svem u što je srpsko“. Политика 28. IX 1923. Je d an beogradski list je m eđutim ,
k asn ije isticao da sovjetske delegacije u in o stra n stv u ne zn a ju ni šta su to
Srbi. Политика 15. X I 1932.
13 Z ad a tak Jugoslovenske fra k cije bio je i d a južno od m ađ arsk e granice
potpom aže i u brza izb ijan je revolucije. K ö v a g o , n. d., 182, 195. Ц рвена
застава je izdavana u tiražu od 25.000 p rim erak a i u lazila u Ju g o slav iju u blizu
13.000 prim erak a. V i d m a r, A rh. v je sn ik II, 218. B eogradska Политика je
tek 1921. dostigla tiraž od 35.000 prim eraka. Политика 30. X II 1921.
14 Стен. бел. 1919—20, II, 692. U revolucionarnom periodu 1918—1920. n a j­
pogodniji uslovi za oružani u sta n ak postojali su 1919. godine. Пети конгрес
К омунист ичке n a p ru je J y zo w a e u je . Извeштaju, реферати. Б еоград 1948.
32, 41—42.
15 Engleska agencija R o jter jav ila je 14. IV 1919. d a je u Ju goslaviji došlo
do revolucije i da se vojska b ratim i sa m ađarsk o m crvenom arm ijom . Ve­
čern ji listovi su u L ondonu 2. IV 1919. objavili da je u B eogradu zbačena d i­
n astija. Ove vesti brzo su obišle svet. D aily H erald 27. V 1919. n ap ad a vladu
zbog h ap šen ja socijalista. M orning Post 25. V II 1919. donosi vest о vojničkim
po b u nam a (zvaničan d em anti u M. Post 26. V II 1919). T he M ontreal D aily Star
20. V II 1919 (Insurrection spreading in Croatia). The G azette (M ontreal) 29 V II

7*
100 — vinaver

izjavio da se iz M ađarske unosi revolucija pa je vlada na oprezu, ko­

m unisti su počeli da preovlađuju u radničkom pokretu, on lično zabra­
n ju je socijalističku štam pu; „nerede“ bi koristila sam o Ita lija.10 Odm ah
za tim skočio je u Skupštini S. Pribićević: Nem ačka je poslala boljše­
vike u Rusiju, gde su doneli glad i rat, a sad Nemci i M ađari hoće to
isto da unesu u Jugoslaviju, ali on u korenu seče to zlo i progoni re ­
volucionarni p o kret.17 Ju la 1919. održan je u Jugoslaviji generalni
štra jk protiv in terv en cije u M ađarskoj i Rusiji. F rancuska kom anda
je zaista m orala sprem iti u pad u M ađarsku sam o uz pomoć čehoslo-
vačkih i rum unskih tru p a .18
1919. — sva H rv a tsk a želi republiku. Slično i The M ontreal Star, 25. V II 1919,
The N oon H erald (M ontreal), 25. V II 1919. Jugoslovenski P resbiro je 17. ap rila
1919. dem antovao vesti о proleterskoj revoluciji u Jugoslaviji. Bela K un je
m islio da ne može rač u n ati na pomoć p ro le ta rija ta susednih država koji je tek
nacionalno oslobođen. (B. K u n , n. d., 204, 336.) M eđutim , 11—12. ap rila 1919.
bilo je došlo do b ra tim lje n ja srpskih i m ađarsk ih vojn ik a u Segedinu. L i p-
t a i , E., A m agyar vörös hadsereg harcai 1919, B udapest 1960, 95, 566. Bilo je
to doba kada je uverenost u bliskost socijalističke revolucije bila opšta u re ­
dovim a m eđunarodnog kom unističkog pokreta. (К. К. Ш и р и н я, К ом у-
нист ический И нт ернационал и проблем ы борьбы за демократию (1919—
1923), Вопросы истории КПСС, 1964, No. 3, 58.)
10 Italijan sk a vlada je zaista pokušala da uspostavi ekonom ske odnose sa
m ađarskom revolucionarnom vladom , iz svojih političkih interesa. (L. N a g y
Z s u z s a , A z A n ta n t segelyprogram ja es az 1918—1919 evi forradalm ak, Part-
tö rteneti kö zlem e n yek 1963, No. 3, 64—65.) Titoni je u P arizu izjavio da Italija
ne može rato v a ti pro tiv M ađarske. Papers relating to th e Foreign relations of
th e U nited States. The Paris Peace Conference 1919 (skraćeno: Papers), VII,
W ashington 1946, 318. S m atralo se da ukoliko bi Ita lija ip ak učestvovala u ko­
m andi, da bi to bilo sa ta jn im n am eram a na D unavu i p ro tiv Jugoslavije.
(L i p t a i E., A m agyar vörös hadsereg harcai, 94.) S tran ci su verovali da u
M ađarskoj m rze F ran cu sk u ; ali isto tako i Italijan e. (Papers, XI, 1945, 320.)
Ita lija je om etala snabdevanje S rbije m aterijalo m za m ostove iz A ustrije, pa
je Jugoslavija odbijala da šalje za Beč h ra n u iz B an ata: zab ran a se odnosila
na A ustriju, ali i n a M ađarsku. (Papers IV, 1943, 694; V, 1946, 524, 526; X, 1947,
229, 473; X II, 1947, 235 [nem a h ran e ni u Jugoslaviji].) Vilson je govorio о
italijan sk im in trig am a u M ađarskoj. (Papers, V, 706.) U jesen 1919, posle slom a
Sovjetske republike, Jugoslavija se plašila bloka Italije, A ustrije, R um unije i
M ađarske. {Papers X II, 709.) О italijan sk o -m ađ arsk im vezam a pa čak i even­
tualnom savezu p ro tiv Jugoslavije pisali su mnogi listovi (Narodno jed in stvo
(Sarajevo) 18. I 1919; Obzor 9. III 1919; Jadran 1. VI 1919; Narodna sloboda
(Mostar) 18. VI 1919; N ovosti 13. IX 1919. A gencija S tefani je ovo d em antovala
21. VI 1919. kada je u M ađarskoj bila revolucija, ali je p u k ovnik R om anelli dao
izjavu za R eichspost (Beč) 30. V III 1919: M ađarska treb a d a se poveže sa
Italijom a ne sa Jugoslavijom .
17 Стен. бел. 1919—20, II, 668, 692, 695, 698, 705. K ada je jed an srpski
socijalist u nekom engleskom listu objavio dopis о teškom položaju rad n ik a
u Jugoslaviji i о opštem raspoloženju za sovjetsku vlast, K raljevsko londonsko
poslanstvo je to službeno dem antovalo. (DASIP, LP 241, 579. Pism o P oslanstva
od 24. V 1919.)
18 L. N a g y Z s u z s a , S m u ts täbornok budapesti küldetese 1919 apri-
lisban, T örteneti szem le 1963, No. 2, 201. N e m e s , D., A z ellenforradalom tör-
tenete M agyarorszägban, B udapest 1962, 11, 104, 122. P ašić je 7. ap rila 1919.
savetovao P rotiću da učtivo odbije p ru ža n je vojne pomoći, ali je n ajzad ipak
ponuđena jedna divizija protiv M ađarske, m ad a tru p e nisu učestvovale u ratu .
(D. J a n к о Vi ć, n. d., 138—139.) A n tan ta je p ro tiv M ađarske prvo rač u n ala
na francuske i ru m unske trupe. (P apers, X I 1945, 134.) Z atražila je i učešće
jugoslovenskih tru p a. (Isto, VII, 24, 60, 61, 69. 90. 103.) Na zahtev F rancuske,
general Pešić je 17. V II 1919. dao p o datke о even tu aln o j jugoslovenskoj akciji
— S rb ija bi d ala 18—20.000 ljudi, ali pod uslovom da A n ta n ta obezbedi m ir n a
granici sa Italijo m i da zaštiti jugoslovensku te rito riju od kom ita iz B ugarske,
što je 11. ju la 1919. isticao i M. Vesnić. (Isto, VII, 104, 188, 189.) K lem anso je
računao na jed n u jugoslovensku diviziju, ali je raču n ao i n a jugoslovenske
uslove. (Isto, 107, 319, 322.) Sam Bela K un je isticao da postoji o štar jugoslo-
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — J Q l

P rotić je priznao vladu u Omsku i tam o je postavljen otpravnik

poslova J. M ilanković. U C eljabinsku je još u septem bru 1918. bio
form iran jedan puk od dobrovoljaca, bivših austrougarskih zaroblje­
nika, koji je potpao pod kom andu francuskog generala Žanena. P a­
riz je podržao K olčaka19; bacio je i ovaj puk u borbu.20 Za to vrem e
je D opunski bataljon, isto tako form iran od dobrovoljaca, upućen u
M urm ansk i tam o pod engleskom kom andom učestvovao u borbam a
protiv revolucionarnih trupa.
U m aju 1919. nastojala je jugoslovenska vlada da pomoću engles­
kih brodova evakuiše ove trupe, ali je regent onda obećao A ntanti da

vensko-italijanski sukob i računao sa njim e. (B. K u n , n. d., 196.) Znalo se za

veliku jugoslovensko-italijansku zategnutost (up. Papers, I, 1942, 339) kao i za
dobre odnose italijansko-bugarske (Papers, VII, 152, 192, 201); Lojd Džordž je
govorio da Ita lija čak i naoružava B ugarsku protiv Jugoslavije. Isto, V, 466. Po
m išljenju E. L i p t a i (A m agyar vörös hadsereg harcei 1919, 95), Ju g o slav ija
je bila te rito rijaln o zadovoljena prem a M ađarskoj i u stra h u od revolucioni-
san ja sopstvene vojske,ali je ipak M ađarska očekivala i nap ad sa jugoslovenske
strane. (Isto, 249, 250, 251.) Ju n a 1919, diskutovalo se u P arizu о granicam a
M ađarske sa R um unijom i Čehoslovačkom , a ne više о jugoslovensko-m ađar-
skoj granici. (Papers, IV, 803; VI 413—416.) A n tan ta je svoj zahtev da M ađarska
obustavi napred o v an je u Slovačkoj popratila obećanjem da će u tom slu čaju
ne sam o sprečiti dalji rum unski napad nego i buduću invaziju sa juga, k oju bi
inače izvele francusko-jugoslovenske tru p e; M ađarska je odgovorila da želi
m ir sa R um unijom , znajući da je jugoslovenska p re tn ja nerealna. (Isto, VI,
247, 519.) K akve su inače prilik e vladale na m ađarskoj granici, vidi se iz
jednog slučaja: u S tarom B ečeju je 29. IV 1919. p o tp o ru čn ik T. K rstić uhapsio
dva je v re jsk a trgovca, predao ih svojim vojnicim a sa napom enom da su to
boljševici, pa su uskoro leševi pobijenih i opljačk an ih bačeni u Tisu. П о ли ­
тика 23. VI 1921. L ist Enoxa je 29. VII 1919. objavio da iz M ađarske stižu agi­
tato ri u Jugoslaviju, i to sve sam i Jevreji. A ntisem itizam se bio jako ugnezdio
u nekim listovim a (Политика 20. II, 23. III, 9. X II 1920; 5. II, 25. II, 6. V III,
16. X II, 27. X II 1921; 8. II, 10. V, 9. VII, 13 X I 1922). E noxa je o bjavila jedan
članak p ro tiv antisem itizm a (24. X 1919), a čak su i u S k u p štin i pom injali a n ti­
sem itsku borbenost, Политике (Стен. бел. 1921—22, III, 285, 292). Ovaj je an ti
sem itski stav služio nacionalistički o rijentisanim krugovim a za n ap a d an je na
Sovjetsku R usiju: veliki deo reakcionarne štam pe stalno je pisao da boljše­
vička R usija nije više b ratsk a slovenska država, je r u njoj navodno svu v last
im aju Jev reji. Политика 2. III 1925; 4. VI, 9. X I 1927 (slično i Enoxa 26. X II
1920; 10. V III 1921. Ц рна Гора 4. II, 24. II 1925. Д ем ократ ий 10. II, 13. II 1924.
Р еч 22. V III, 12. X II, 20. X II 1924. Самоуправа 10. X II, 26. X II 1924).
19 F rancuski general iz m isije kod K olčaka sm atrao je njegovu gru p u za
prav u lopovsku bandu. (Gen. J. R o u q u e r o l , L ’a ven tu re de l’am iral K olt-
chak, P aris 1929, 51, 56, 167, 175.) L ist Политика 7. II 1930. beleži desetogodi-
šn jicu „herojske sm rti onoga koji je hteo da spase R u siju “.
20 O tp rav n ik poslova C arske am basade u L ondonu S ablin zahvalio je ju -
goslovenskom poslaniku M. G avriloviću što je prisustvovao parasto su za K ol­
čaka i naglasio zahvalnost kontrarevolucije što je Ju g o slav ija p rizn ala K olčaka.
(DASIP, L P 269, 47. Pism o S ablina iz Londona od 18. II 1920.) U B eogradu je
1919. boravio jedan K olčakov delegat pa je u „K asini“ održan m iting za sta ru
Rusiju, sa veom a istak n u tim jugoslovenskim gostim a. U m a rtu 1919. je u Beo­
gradu boravio grof VI. B obrinski i govorio о K olčakovim pobeđam a. (Enoxa
1. VI, 3. VI, 6. VI 1919) U vezi sa tu rn ejo m g ro fa B obrinskog p i­
sao je Slovenec 12. VI 1919: nem a p rija te ljstv a n aro d a Jugoslavije
sa b aronim a i grofovim a koji su u g n jetavali P oljake, pro d av ali D alm aciju u
Londonskom ugovoru, za vrem e ra ta u svojim fab rik am a eksploatisali jugo­
slovenske zarobljenike. Je d an drugi ruski delegat slavio je D enjikina (Enoxa
11 VI 1919). Ju goslavija je ap rila 1919 dala agrem an za V. Š tra n d m a n a kao
p red sta v n ik a K olčakove vlade; S palajković se u in te rv ju u jednom belogardej-
skom listu u P arizu hvalio da je njegova zem lja p rv a p rizn ala sibirsku v ladu
(La cause com m une — Общ ее дело 28. V 1919), ali je beogradski P resbiro 4 m aja
1919 ipak .saopštio d a će m ožda Ita lija p rizn a ti K olčak^, pa će Š tran d m an
preći u Rim . • - •
1 0 2 — VUK VINAVER

će se bataljon povući tek u oktobru, pa je zaista celi odred tek 22. no­
vem bra 1919. stigao u Francusku (hiljadu ljudi).21 Vlada je dobro­
voljcim a koji su učestvovali u interven ciji kod M urm anska priznala
izvesne povlastice.
Zbog generalnog štrajk a jula 1919. odustala je vlada od slanja
novih tru p a protiv R usije.22 M eđutim, M inistarstvo vojske i m ornarice
odobrilo je uskoro da se p rik u p lja ju dobrovoljci za R usiju.23 U en­
gleskom D onjem dom u je m in istar vojni V. Čerčil (W. Churchill) na
jedno p itanje 3. decem bra 1919. odgovorio da ne p rik u p lja srpske do­
brovoljce protiv R usije. Predsednik vlade Davidović je ipak 26. de­
cem bra 1919. izjavio da Jugoslavija m ože poslati jedan bataljon od
1.200 ljudi na fro n t kod M urm anska; odred bi se form irao kodi Beo­
grada, pod uslovom da Engleska obezbedi odeću a Francuska plati
transportne troškove. M eđutim, Cerčil nije odgovarao, a Davidović je
i k rajem jan u a ra 1920. opet pokazivao svoju gotovost da pošalje tr u ­
pe na ruski sever. Poslanik je iz Londona javljao da se Lojd Džordž
(Lloyd George) nosi m išlju da prizna Sovjetsku R usiju i ne m isli na
intervenciju.24
О događajim a u R usiji pisala je opširno jugoslovenska štam pa.
Neki listovi su oduševljeno donosili vesti о tobožnjem ulasku gene­
rala Judeniča u pokoreni L enjingrad.25
21 Б. X p а б а к, JyzocAoeenu, 49. Up. Sten. bei. 1921—22, I, 146. Na
jednom zboru u K učevu izjavio je k asn ije V. M arinković da su u borbi za
stv a ra n je Jugoslavije kosti naših boraca rasu te od V ladivostoka i M urm anska
do Bizerte. (Политика 26. X 1931.) Z načajno je da d an a šn ja sovjetska istorio-
graüija intervenciju na S everu sm a tra sam o akcijom anglo-francusko-am erič-
kom. (А. П. К о н с т а н т и н о в — М. С. З а м я т к и н , Петроградские
комуписты в борбе против интервентов и белогвардеицов на Севере Со­
ветской России, В опросы истории КП СС 1959, No. 1 133, 140, 143.) Engleski
diplom at L okart je vezivao velike nade za in terv en ciju na Severu, ali je zatim
očajavao k ada nisu iskrcane tru p e u većim jedinicam a. (R. H. B r u c e L o -
c k h a r t , M em oirs of a british agent, N ew Y ork 1946, 310.)
32 F. F i l i p o v i ć , n. d., I, 295. P re m ije r S. P ro tić je sprem ao tru p e
pro tiv R usije u leto 1919. i, po F. Č u l i n o v i ć u (Jugoslavija izm eđ u dva
rata, I, Zagreb 1961, 188—189), pobune u M ariboru i V araždinu izbile su u znak
protesta pro tiv toga.
23 Политика 9. X I 1919. Rusi su čičerin o v o m notom od 20. X 1919. pro-
testovali pro tiv sp rem an ja novih tru p a za fro n t u A rhangelsku. (Документы,
II, М осква 1958, 262). Jed an list je ism ejavao „dem o k ratsk u “ v lad u koja je
1919. sprem ala dobrovoljce pro tiv R usije (Narodna svijest (Dubrovnik) 31. III
1920.) O vaj list je stalno napadao dem okratsk u stran k u kao oruđe m asonerije.
Socijalist M. K orun je kasnije isticao da je sreća što se niko n ije javio u
dobrovoljce, k ada ih je D avidović na zahtev F ran cu sk e i Engleske bio pozivao.
(Sten. bei. 1921—22, I, 146.) Iz A rhangelska su stizali apeli da Ju g o slav ija ne
povuče svoje tru p e (oktobra 1919); jedan p rašk i list (Narodni listy 16. XII
1919) izvestio je d a su poslane nove čete ali to n ije bilo tačno.
2i DASIP, LP 227, 1663. Pism o poslanstv a od 2. X II 1919.
30 Политика 20. X, 21. X 1919. Z načajno je za stav službenih kru g o v a J u ­
goslavije da je zab ran jen čak i rad sanitetskoj m isiji U k rajin e, koja se bavila
re p a trira n je m zaro b ljen ik a iz A ustro-U garske. (D. J a n k о v i ć, D ruštveni
i politički odnosi, 135.) U štam pi se bilo postavilo i p ita n je U k ra jin e sa „ne­
zavisnom “, k o n trarevolucionarnom vladom . (Епоха 4. III, 12. III 1919.) Ovaj
je list napadao R um u n iju što pom aže ove se p aratiste p ro tiv K olčaka (18. IX
1919). Je d an je list doneo d a R um unija, M ađarska, Ita lija i U k ra jin a im aju
n eke planove p ro tiv Jugoslavije. (Narodna svijest 30. X 1919.) P re m ije r Da­
vidović je objavio 26. X 1919. da Jugoslav ija ne pi’n zn aje v lad u U krajine. Posle
pobede revolucije u U k rajin i pozvana je notom od 13. X II 1920. i Ju g o slav ija
d a uspostavi diplom atske odnose sa novom sovjetskom republikom . (Д о ку­
менты, III, 382.) Z anim ljivo je da je u neke jugoslovenske udžbenike geografije
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — Ю З

I pored strah a od uticaja „razornih id eja “ iz R usije i M ađarske,

pored' svih sim p atija za oborene vladajuće krugove u Rusiji, jugoslo­
venska vlada n ije m ogla da ak tivnije učestvuje u intervenciji. P red-
sednik vlad e je izjavio da se Jugoslavija ne m eša u u n u tra šn je poslove
R usije (27. m aja 1919).26 To su kasnije izjavljivali svi m inistri spolj-
nih poslova.27
Zato je Sovjetska R usija m ogla nastojati da norm alizuje odnose
sa Jugoslavijom , koja nije aktivno učestvovala u intervenciji . Rusi
su 1920. ponudili B eogradu da se obnove norm alni diplom atski od­
nosi.28 Poznati srpski socijalist Ilija Milkić je iz M oskve tražio da ju -

ušlo da je U k ra jin a nezavisna država, pa su te knjige još dugo u p otrebljavane.

{Sten. bei. 1926—27, III, 335.)
20 Sten. bei. 1919—20. II, 693. Isto. 1921—22, I, 204; V, 838. Rusi su isto tako
od decem bra 1918. neprestano isticali da predlažu uzajam no nem ešanje u u n u ­
tra šn je poslove država sa kojim a održavaju diplom atske odnose (А. Б о г o-
м о л о в , В. И. Л ен и н и внеш ная полит ика Советского государства, Исто­
р и я СССР, 1960, бр. 2, 50.) U jugoslovenskoj N arodnoj sk u p štin i jedan rad ik al
je patetično govorio da otadžbinu tre b a spasavati od boljševizm a koji n av a lju je
iz R usije, ali se ip a k zalagao za potpuno nem ešanje. (Sten. bei. 1924, I, 88.)
Beneš je k asnije izjavio da su sve tr i članice M ale a n ta n te bile p ro tiv in te rv e n ­
cije u R usiji. (The M anchester G uardian 29. III 1922.) Cičerin, uvek lju b azan
p rem a Jugoslaviji, sam o je jednom , 19. X II 1922, u Lozani izjavio da je Jugo­
slavija učestvovala u ratn o j koaliciji pro tiv Rusije. (Документы, VI, 1962,
102.) L ist Известия je 26. VI 1921. napao M alu a n ta n tu i njen antiso v jetsk i
k a ra k te r (up. X. J o u k o v E u d i n — H. H. F i s c h e r , Soviet Russia and
the W est 1920—1927, S tanford (Cal.) 1957, 76—77). H. Р у б и н ш т е й н (Со­
ветская Р оссия и капиталистические государства в годы перехода от воины
к м иру (1921—1922), М осква 1948, 45) uzim a M alu a n ta n tu kao deo francuskog
antisovjetskog lanca. Slično piše i В. А. Ш и ш к и н (Ч ехословацко-совет -
ские отношения в 1918—1925 годах, М осква 1962, 7, 15, 44, 45—48). U B rati­
slavi je o ktobra 1921.održan i sa stan a k delegata nekih kom unističkih p a rtija
n a kom e je istaknuto da je M ala a n ta n ta up eren a p ro tiv Sovjetske Rusije.
(Isto, 46.) Л е м и н (В неш ная полит ика В еликобрит ании от В ер са ля до Л о­
карно, 1919—1925, M oskva 1947, 258) ističe da je M ala a n ta n ta uglavnom fra n cu ­
sko oruđe za održavanje versaljskog m ira.
27 M eđutim , poslanik M. M oskovljević je 6. III 1924. izjavio da su jugo-
slovenski odredi, pod kom andom francuskom i engleskom , ip ak u izvesnoj
m eri učestvovali u intervenciji. (Sten. bei. 1923—24, II, 139; P olitika 18. V II 1938.)
28 Политика 17. X II 1920, 2. I. 1921, N avodno su R usi tražili da se rep a­
trija c ija izvrši posle neposrednih diplom atskih pregovora. (Isto, 13. X I 1920.)
Ninčić je saopštio F. N anzenu, koji se u im e D ruštva n aro d a bavio re p a trira -
ra n je m ra tn ih zarobljenika: „Im a u našoj zem lji Rusa koji su bili ra tn i za­
robljenici austrougarski i koje smo zatekli u zem lji. Oni n isu naši zarobljenici
n iti m i n jih tretira m o kao ta k v e nego su slobodni i žive od svoga rad a po
svojoj volji. Sto se tiče R usa m i n jih ne možemo p red a ti jerbo oni nisu ra tn i
zarobljenici i slobodno njim a je izići iz zem lje je r n jih m i ne sprečavam o. Ako
oni neće da se vrate, onda d o b ija ju k a ra k te r političkih em ig ran ata i m i n jih
ne možemo silom izgoniti iz naše zem lje, ako se n arav n o ne ogreše о zem aljske
zakone.“ (Beograd, 22. VI 1920.) N inčić je iz P ariza 24. V II 1920. naredio da se
N anzenu pošalje „ovlašćenje diskutovati sa ru sk im v lastim a p ita n je о tran sp o r-
to v an ju ru sk ih zarobljenika; skrećem o p ažnju da mi nem am o n ik ak v ih ru sk ih
ratn ih zarobljenika i in te rn ira n ih “. T rum bić je iz B eograda 13. X 1920. naredio
d a se dostavi N anzenu da d opušta odlazak bivših ru sk ih zaro b ljen ik a — „zbog
toga n ije potreban dolazak ikakve m isije vlade boljševičke u našu zem lju;
ovlašćenje da sa boljševicim a pregovarate о re p a trira n ju jugoslovenskih za­
ro b ljen ik a iz R usije poslali smo v am “. Ovo je isto T rum bić ponovio i u pism u
N anzenu od 31. X 1920. On je odredio pola m iliona m a ra k a k red ita o tp rav n ik u
poslova u B erlin u za troškove re p a trira n ja Jugoslovena iz Rusije. P reko N an-
zena se tako očigledno dolazilo u dodir sa ru sk im vlastim a, k o jim a je obećano
da će se re p a trira ti bivši rusk i zarobljenici. U ovo doba su novine stalno bele-
žile da R usi n u d e m irovne ugovore svim stran im d ržav am a i obećavaju p ot­
puno nem ešanje u stra n e u n u tra šn je poslove. (Isto, 5. II 1920. Т р го ви н ск и
1 0 4 — W K VINAVER

goslovenska vlada prizna novu R usiju.29 List „П олитика“ je napao

A ntantu: sprem a se ra t protiv Sovjetske Rusije, a da privuku reakci­
onarne krugove Italije, daju im delove jugoslavenskog p rim orja.30
List je pozdravio Beneša koji se povoljno izrazio о R usiji i napao
jugoslovenskog pom oćnika m inistra inostranih poslova koji je engle­
skoj štam pi govorio da je „Jugoslavija — bedem protiv boljševizm a“31.
Sam Pašić je pokušao da odi ruske carske am basade u Londonu dobije
neka akta о Londonskom ugovoru, a otpravnika poslova Sablina bio
je sprem an da pokrije izjavom da je dokum enta dobio od Sovjetske
R usije.32
Jugoslovenski stav prem a R usiji najbolje se pokazao za vrem e
poljsko-ruskog rata u leto 1920. godine.
Socijalistički pokret u Jugoslaviji bio je u punom usponu: broj
partijskog članstva prelazio je 65.000, a štrajkački pokret je u pro-
leće dostigao kulm inaciju. M eđutim, buržoazija je slom ila „štrajk na
T im oku“, savladala generalni š tra jk železničara, suspendovala ko­
m unističke opštimske odbore bez otpora, 24. aprila izazvala poznati
pokolj u L jubljani; rukovodstvo P a rtije n ije bilo doraslo zadacima;
bez saveza sa radnim seljaštvom a ignorišući nacionalne pokrete, ne­
odlučno rukovodstvo se zanosilo iluzijam a u buržoasku zakoni tost i u
osnovi bilo oportunističko.33 Buržoazija je sa više poverenja počela
da sprem a izbore, ne bojeći se Sovjetske R usije i K P J.
U Londonu se Ceda M ijatović, d irek to r srpske trgovačke agencije,
na svoju ru k u obratio ruskom predstavniku K rasinu 15. juna 1920. i
uz bratske pozdrave čestitao m u na englesko-ruskim trgovačkim p re­
govorim a a ponudio i svoje usluge. K rasin je odgovorio i sastao se sa
M ijatovićem 1. jula 1920. Razgovaralo se о slovenstvu i trgovini. „To
ne bi bila usluga boljševičkom režim u nego ruskom naro d u “, pisao
je zatim M ijatović.34 „Ruski n arod“ je svim a bio na usnam a i taj te r­

гласник 4. IV 1920.) Ruski zahtev uputio je srpskoj vladi i poznati socijalist

Ilija M ilkić. Jugoslovenski poslanik u SAD javio je svojoj vladi da su SAD
odbile da uzm u u obzir sovjetske ponude za m ir. (DASIP, L P 269, 66. Izveštaj
P oslanstva u V ašingtonu od 28. II 1920.)
20 Политика 8. II 1920. О koegzistenciji up. Isto 20. II, 18. V II 1920.
C ičerin je notom od 10. X II 1919. protestovao kod b u garske vlade zbog p ri­
m a n ja k o ntrarevolucionarnih izbeglica i istovrem eno ponudio u sp o stav ljan je
diplom atskih odnosa izm eđu M oskve i Sofije. (П. П а н а й о т о в , Руските
емигранти в Б ъ л га р и я и движението сред тях за вр ъ щ а н е в Съветска Р у-
сия (1920—1923), Ист. преглед (София) 1963, бр. 5, 38.)
30 Политика 3. I 1920. L ist je pretio Z apadu: ako dođe do jugosloven-
sko-italijanskog rata, raširiće se i u K raljev in i boljševizam . (Isto, 1. II 1920.)
Slično je pisao i M. P upin Vilsonu. (Papers, V, 1946, 149.) Zato su to K lem anso
i Lojd Džordž m orali uzeti u rasm a tran je . (Isto, 151.)
81 Политика 3. II 1920. Трг. гла сн и к je sm atrao da još ne tre b a trg o v ati
sa Rusijom (1. I 1920), ali se ubrzo toliko zainteresovao za n ju da je, na prim er,
19. V III 1920. od 21. političke vesti doneo 11 vesti о Rusiji. K rajem 1920. opet
je list iz p era A lekseja Ivanovića donosio članke da n e treb a trg o v ati sa R u­
sijom : nem aju Rusi čim e trgovati (19. X II, 26. X II 1920). Isti n o v in ar je zahte-
vao da se hitno sruši sovjetski sistem (Enoxa 7. II 1920.)
3‘ DASIP, L P 270, 9, 15. P ism a P ašića iz P ariza od 25. I i 11. II 1920.
83 П реглед ucropuje Савеза комуниста Зугославиэе, Б еоград 1964, 55,
65, 85. Z. Jovanović je isticao da n asu p ro t ideji da in d u strijsk i n erazv ijen e b al­
kanske zem lje n em aju uslova za revoluciju, jed in i izlaz iz teškog položaja je
pro letersk a revolucija, iako objektivni nivo razv o ja proizvodnih snaga n ije v i­
sok; m eđutim , P a rtija je slaba, i to je k lju č neuspeha. (Ч ланци и говори
dp Ж и в к а JoeanoBUha, Београд 1957, 156, 171, 199, 200, 206.)
34 D ASIP, L P 273, R/24/2232.' U vezi s postupkom M ijatovića tre b a uzeti
u obzir d a je ja n u a ra 1920. A n tan ta o b ustavila blokadu p ro tiv R usije i odobrila
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — Ю 5

m in n ije još bio kažnjiv. K ada je Poljska krenula u r a t pro tiv R u­

sije, ustao je jedan list: zašto se Poljska upustila protiv svoje braće
kao im perijalista, pod) lažnom parolom „protiv boljševizm a“ ? to je
rv an je prošlosti i budućnosti; nacionalni otpor R usije raste i biće slav­
na uloga R usije ako u Poljskoj zem lju izdeli seljacim a.35 „Sloveni
ne treb a da idu protiv R usije“, pisali su drugi.36 Francuska je nasto­
jala da od Jugoslavije dobije tru p e za pomoć Poljskoj, što je Beo­
grad odbio.37 Jedan list je čak postavio: zapadna ili istočna orijenta­
cija ? Zbog slom a Poljske pao je ugled A n tan te i p ita n je je
da li se vredi držati Francuske koja nas je napustila; ako više
A n tan ti nism o potrebni je r nećem o pro tiv Rusije, n ije potrebna
ni A n tan ta nam a i zato treb a sm esta obnoviti odnose sa Rusi­
jom .38 Самоуправа je, naravno, najo štrije napadala ovu senzaci­
ju .39 M ađarska, u kojoj je zavladala reakcija posle slom a revo­
lucije, ponudila je A ntanti da pošalje tru p e protiv R usije; bojeći
se m ađarskih revanšista, Jugoslavija se ovom suprostavila.40 Be-
u sp ostav ljan je trgovačkih odnosa, a 20. IV 1920. je F ran cu sk a sklopila sa R u­
sijom sporazum о m eđusobnoj rep a trijac iji, p ri čem u je s fran cu sk e stran e
naglašeno da se F ran cu sk a ne m eša u u n u tra šn je stv ari R usije i ne vodi ag re­
sivnu politiku pro tiv nje. (С. О л е н е в, М еж дународное п р и зн а н и е СССР,
45—46.) U in te rv ju u za jedan engleski list Č. M ijatović je govorio о Jad ran sk o j
pruzi i naglašavao da bi se ona mogla produžiti ka K ijevu i Moskvi. (The
W estm inster G azette 20. X 1925.) Na M ijatovića se obratio inž. Stevan Ru-
žička, član Trgovačke agencije, n a čijem je čelu u L ondonu bio M ijatović, m o­
leći da m u izdejstvuje vizu za p u t u R usiju (on je 14. X 1920. iz L ondona
otputovao sa jugoslovenskim pasošem za Š vajcarsk u i zatim za B erlin i Ru­
siju). K ada je 1923. u London došao neki M arko M ijatović iz okoline P ljev lja,
za koga su jugoslovenske vlasti tv rd ile d a je „agent k ra lja Nikole, defetista iz
ra tn ih dana, kom unista itd.“, M ijatović ji u F orin ofisu izdejstvovao d a on
dobije dozvolu za boravak, i pored želje jugoslovenskih diplom ata da se ovaj
„an tidržavni elem ent ne p usti u E nglesku“.
35 Трг. гла с н и к 17. VII, 27. VII, 5. V III 1920.
36 Narodna sv ije st 11. II 1920.
87 R. P o i n c a r e , H istoire politique, II, P aris 1921, 15, 17. Je d an m a­
đ arski list je beležio d a je jasno da Jugosloveni n ikad neće ići p ro tiv Rusa.
(A z Ujsäg 7. IX 1920.) О ovim glasovim a i Политика 15. V III 1920; Enoxa
18. VII, 14. V III 1920.
38 E noxa 25. V II 1920 (slično i 1. V III, 3. V III 1920). O vaj je list inače bio
n acionalistički, pun vesti о ruskoj kontrarevoluciji. K ada je um ro u red n ik
М. P. Savčić, 20. II 1921, posm rtno slovo je održao d r V ojislav M arinković. Ipak
je list istupao protiv u tic aja belogardejaca u Jugoslaviji (26. IV, 31. V, 17. VI
1921), m ada je znao i pozivati u krstašk i ra t p ro tiv Rusije. (Isto, 26. X 1921.)
ae С амоуправа 27. V II 1920.
40 DASIP, L P 269, 219. N alog N inčića za notu engleskom F orin ofisu od
12. V III 1920. F ran cu sk a je zaista rač u n ala na m ađ arsk u pomoć P oljskoj, po­
gotovu što su m ađarski reak cio n arn i krugovi svim silam a n asto jali da tu po­
m oć ponude. ( S z. O r m o s M a r i a , M agyarorszäg belepese a n em ze te k
szövetsege, Szäzadok 1957, No, 1—4, 229. G. S о о s К a t а 1 i n, M enedekjog
vagy kiszolgaltätas, Szäzadok 1963, No. 2, 378. J. B. D u r o s e l l e , Histoire
diplom atique de 1919 ä nos jours, P aris 1957, 36. P. R e n о u v i n, H istoire des
relations internationales, t. VII, v. 1, P aris 1957, 281—282. A. T o y n b e e ,
Survey of in te rn atio n a l affairs 1920—1923, O xford 1927, 282. N e m e s D.,
A z ellenforradalom , 314, 323, 332.) О francuskoj noti Ju g o slav iji za rev i­
ziju trijanonskog m ira up. N ova Evropa, I, 1920, 36. M ađarska je p regovarala
ne sam o sa F rancuskom nego i sa Italijom , ali je ova odbila da pom ogne M a­
đarskoj protiv Jugoslav ije i Rusije. ( N e m e s , A z ellenforradalom , 328; A. I.
P u s k a s , A d a to k H orthy-m agyarorszäg külpolitika za h o z a m ä so d ik vi-
laghaboru eveiben, Szäzadok 1961, No. 1, 83. О n eu traln o m d rža n ju N em ačke
za vrem e poljsko-ruskog ra ta up. С hr. H ö 11 j e, Die W eim arer R ep u b lik und
das O stlokarno-P roblem 1919—1934, W ürzburg 1958, 24—30.) Plašeći se stv a ra n ja
1 06 — VUK VINAVER

neš je došao u Beograd i sm atralo se da je ovaj korak sprečio m ađar­

sku intervenciju.41
U ekspozeu 31. avgusta 1920. istakao je M. Vesnić potpunu neu­
tralnost Jugoslavije u rusko-poljskom ra tu .42
M inistar spoljnih poslova A. Trum bić je u Londonu došao u dodiir
sa sovjetskim predstavnikom K rasinom i pregovarao oko re p a trira n ja
zarobljenika, zaostalih iz doba ra ta .43 U štam pi se pisalo da se disku-
tu je i о ekonom skim vezam a.44 M eđutim, Beograd je zatim naredio
poslanstvu u Londonu da nikako ne n astav i razgovore s Rusim a.4”
Ruski carski poslanik V. Štrandm an je intervenisao kod Trum bića
4. novem bra 1920. Listovi su, m eđutim , napadali francusku želju da
gurne Jugoslaviju protiv R usije46, a vlada je opet protestovala protiv
m ađarskog naoruža van ja, tobože nam enjenog pom aganju poljske voj­
ske.47 Jedan francuski list je beležio da je M ala A ntanta odlučno od­
bila da ra tu je pro tiv Rusije, a list Moning post (The M orning Post) je
sm atrao je da bi Beograd čak rado sarađivao sa novom Rusijom .48
Novem bra 1920. stigao je u Beograd sovjetski zahtev da Jugoslavija
službeno zatraži rep a trija c iju Jugoslovena iz Rusije, a zatim su Rusi
ponovo ponudili u spostavljanje diplom atskih odnosa.49

bloka Ita lija —A u strija—R um u n ija—M ađarska, Ju g o slav ija je u jesen 1919. že-
lela norm alizaciju odnosa sa M ađarskom . (Papers, X II, 1947, 709.)
41 Политика se zalagala za n eu traln o st (21. V III, 22. V III 1920), ali je za­
tim opet zah tev ala „čvrstu ru k u “ prem a R usiji (27. IX 1920).
42 U M ađarskoj je, naprotiv, m in ista r spoljnih poslova Teleki (Teleki Pal)
u govoru 22. VII 1920. isticao d a M ađarska želi d a pom ogne P oljskoj je r im a
„obaveze p rem a za padu“. (N e m e s, A z ellenforradalom , 325.) II kongres K P J
ju n a 1920. bio je postavio da je Jugoslavija agent m eđun aro d n e k o n trarev o lu ­
cije i pom agač reakcije za gušenje ru sk e revolucije, i ističući k o n trarev o lu -
cionarna ro v a re n ja pro tiv Rusije, energično zahtevao sk lap an je m ira sa So­
vjetskom Rusijom . (McTopujcKU а р хи в K n j , II, 40, 57.) K ongres je pozdravio
sovjetsku borbu pro tiv im perijalističke Poljske. Ovo je, naravno, bio fa k to r sa
kojim je i vlada m orala raču n ati. L aburistički The D aily Herald bio je javio
da F ran cu sk a nudi Jugoslaviji ru m u n sk i B an at ako stu p i u ra t p ro tiv Rusije
(ovo uzim a kao dokazanu činjenicu M. K r š l j a n i n , K ontrarevolucionarna
akcija k ia lje v sk ih vlada u Beogradu protiv SSSR -a (1918—1929), Pregled, o kto­
b ar 1956, 637.)
43 Политика 22. V III 1920.
41 Le M atin, 20. V III 1920. I Beneš se zalagao za ekonom ske veze M ale
a n ta n te sa Rusijom . (П олит ика 5. IX 1920.)
43 D ASIP, LP 269, 229. N alog iz B eograda od 26. V III 1920.
40 Политика 4. IX 7. IX 1920. T ada se sm atralo d a borbu p ro tiv S ovjetske
R usije vode E ngleska i F ran cu sk a; A. E. К u n i n a, n. d., 135, 147, 148, 169,174,
181) m isli da su to sve vodile SAD; po ovom au toru, am eričko d eljen je h ra n e
u S rb iji bilo je uprav ljen o p ro tiv Rusije, iako je, naravno, im alo za cilj da
poklonom u h ran i nekako ublaži revolucionarno raspoloženje u sam oj Srbiji.
(Up. Политика 16. IV 1920.)
47 DASIP, L P 270, 290. Jugoslovenska nota K erzonu od 9. X II 1920.
M ađarska je zaista ta d a pokušavala d a obnovi svoju vojsku i vojnu in d u striju .
(B e r e n d J. - R ä n k i G., H adianyaggyärtas M agyarorszägon a m äsodik
vilaghaboru älatt, Szäzadok 1957, No. 5—6, 696.) P ro tiv m ira u T rijan o n u koji
je razdelio sta ru U garsku u stali su i Rusi, je r je to bio reak cio n arn i im p e rijali­
stički m ir. (O razlici osude m ira izm eđu m ađ arsk ih revizionista i kom unista
up. S z . O r m o s M a r i a , Szäzadok 1957, No. 1—4, 264, 265.)
48 The M orning Post 6. X 1920.
40 U Čičerinovoj noti od 13. X 1920 kaže se da sovjetska vlada „горачо
желаем уст ановления с Ю гославией прочним друж ественим отношении",
pogotovu što je sm anjena pomoć belogardejcim a. (Документы, III, 1959, 262.)
Slično i u noti od 10. X 1920, gde se govori о dubokim u zajam n im srdačnim
sim patijam a. (Isto, 373—374.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — Ю 7

2. Preokret: reakcija u Jugoslaviji

K rupni uspeh K P J na izborim a za K onstituantu zaprepastio je ju ­

goslovensku buržoaziju. Proverivši svoju snagu i otpor radničkog po­
kreta, buržoazija je sada prešla u opšti napad' na celokupni radnički
pokret. U buržoaskoj štam pi je počela velika klevetnička kam panja
p rotiv K P J.1 П олитика je pozdravila oštre m ere protiv K P J.2 Em i­
grantski novinar A. K sjunjin plašio je čitaoce beogradskih listova
izm išljenom strašnom organizacijom „A ustrosovjet“, koja im a za cilj
u ništenje Jugoslavije.3 U jan u aru 1921. objavio je da je sam o za jedan
mesec iz Sovjetske R usije na Balkan pošlo ne m an je od 3.500 bolj­
ševičkih agenata.4 Prestonička П олитика osetila se pozvanom da po­
vede odlučnu kam panju za spas države, protiv K P J i Sovjetske R u­
sije.6 Niz listova je donosio krupne uvodnike о skorom slom u Sov­
jetske R usije.6 S tran i listovi su sad prim ećivati da je Mala A ntanta

1 N acionalisti su stalno isticali da ita lijan sk i im p erijalisti koriste u n u ­

trašn je suprotnosti u Jugoslaviji. Rim ski list II M essagero je zaista doneo vest
о stotinam a m rtv ih u Beogradu n a dan 4. ap rila 1920. B eogradski list Политика
je sm atrao da je Ita lija oduševljena zbog pobede kom unista u 30 srp sk ih g rad ­
skih opština (Политика 27. V III 1920). K om uniste koji su pobegli iz zatv o ra u
S plitu p rih v atili su Italijan i (22. VII 1920), u L ju b ljan i je u hapšen jed an agent
Ita lije i k ra lja N ikole koji je — boljševik (10. I 1920). L ist je bio u v eren da samo
Ita lija fin an sira štrajk o v e u Jugoslaviji (3. X 1919). Ino stran stv o je zaista pi­
salo о događajim a ove v rste u Jugoslaviji, p a je P oslanstvo u Londonu 20. IV
1920. dem antovalo da je u Beogradu u spostav ljen a revolucionarna vlada.
(DASIP, L P 291, b.b. T elegram iz B eograda od 4. V 1920. sa napom enom о de­
m antiju.)
* Политика 30. X II 1920. J. Jovanović je k asn ije isticao d a je sva v lad in a
politika uvek bila oko parole „država u opasnosti“. (Sten. bei. 1926—27, II, 320Л
M inistar un. dela V. M arinković je govorio da državne m ere p ro tiv kom unista
sp asavaju „m etežnike“ od akcije polulegalnih reak cio n arn ih organizacija. (Isto.
1921—22, II, 132.) Italijan sk i list II T em po 31 X II 1920 donosi da dva beogradska
lista, Политика i Б а лк а п n ap a d aju kom uniste kao n e p rija te lje države.
9 E noxa 17. X II, 24. X II, 29. X II, 30. X II 1920; 2. I, 11. I 1921. Avstro-
vengerski sovjet je obuhvatao au stro -m ađ arsk e zaro b ljen ik e i postojao je pod
ovim im enom do početka 1919, kada je Ilija M ilkić, po dolasku iz Švajcarske,
tražio da se organizacija pod ovim im enom u k in e je r podseća n a iščezlu
A ustrougarsku m onarhiju. (Up. V. K o v a č e v , N eka izdanja isto rijske građe
za istoriju m ađarskog radničkog pokreta, Prilozi za istoriju socijalizm a, I,
1964, 424.) K sjunjin se ubio m a ja 1938.
1 Enoxa 11. I 1921. Je d an prestrašen i i upaničeni list je javio d a je u Ne-
m ačkoj izveden K apov puč (reakcionarni pokret p ro tiv socijaldem okratske
vlade) i sm atrao je da je K ap naravno — glavni boljševički eksponent. (П оли­
тика 12. III 1921.)
5 Политика je isticala da je opasno ovo oklevanje, je r se ne može sve
postići sam om O bznanom (Политика 2. I 1921), beležila je d a tero risti n ap a­
d aju državu (4. I, 13. I 1921), da P ariz sledi p rim e ru B eograda — rasp u šta
rad ničke organizacije u F rancuskoj (15. I, 16. I), d a kom unistički poslanici iza­
zivaju tuče (12. II), da je L enjin učitelj terora, sm rti i gladi (22. VII), a d a se
sovjetska vlast, kao i uvek, nalazi pred padom (1. V III, 3. V III 1921). R u sija je
sv etska opasnost, pisao je i Трг. гла сп и к 12. I, 16. I 1921. Sam L en jin je pri-
m etio i zabeležio ovu besom učnu klevetničku k am p an ju svetske buržoaske
štam pe protiv Sovjetske Rusije. (В. И. Л е н и н , С очинения, X X X II, 1950,
243-246.)
" Политика 7. V III 1921. E noxa 9. III, 15. III, 17. III 1921. Poziv na k rsta-
ški rat. (Isto, 26. X 1921.) Boljševičko carstvo je n a zahodu. (Политика, 8. III,
13. III 1921.) Vođ jugoslovenski o rijen tisan ih M irid ita M. D joni isticao je d a se
bori uz Jugoslaviju, a p ro tiv albanske vlade, i da se tak o oslobodio — „boljše­
v ik a “.. Isto, 15. X I 1921..
108 — V U K v rn A V E R

tvorevina ne sam o protiv M ađarske nego i protiv boljševizm a.7 Posle

O bznane počeli su žestoki progoni kom unista u celoj Jugoslaviji,
m nogo jači nego 1919/20. „Jučerašnji dian u Beogradu prošao je u pot­
punom m iru; hapšenje kom unista je nastavljeno.“8
M eđutim , m eđunarodni položaj Sovjetske R usije bio se od 1918
dio 1921. znatno izm enio: R usija je 1921. održavala ekonom ske i polu-
ddplomatske odnose sa nizom kapitalističkih država, i neposredna
akcija za pomoć socijalističkim revolucijam a u pojedinim kap itali­
stičkim zem ljam a nije bila n ajak tu eln ije p ita n je sovjetske politike.
Posle spoljnopolitičke izolacije Sovjetske R usije u 1919. godini došlo
je krajem iste godine do englesko-sovjetskih diplom atskih dodira, a
1920. godina donela je proboj izolacije, sklapanje ugovora sa pogra­
ničnim državam a.0 Lenjin je početkom 1920. nudio m ir i trgovinu
ćelom svetu, a u jedinom sovjetskom saopštenju od 3. m arta 1920.
isticalo se da su nekada sarađivale kapitalistička Engleska i feudalna
R usija, pa m ogu i sada u koegzistenciji živeti kapitalistička Engleska
i socijalistička Rusija; u Londonu su vođeni ekonomski pregovori
K rasina sa Lojd Džordžem. Cak je i poljski ra t predstavljao sam o
privrem eni prekid u ovoj tendenciji.10 Sovjetska R usija je 16. m arta
1921. potpisala ekonomski ugovor sa Engleskom, koji je istovrem eno
značio i priznanje de facto sovjetske vlasti.11 Istoga dana sklopljen
je i saveznički ugovor sa Turskom , a zatim i niz m eđudržavnih ugo­
vora sa azijskim državam a. Posle sloma revolucionarnog pokreta u
Nem ačkoj nije se gotovo moglo očekivati novo razbuktavanje evropske
proleterske revolucije; u proleće 1921. u samoj R usiji sprovođena je
politika NEP-a, koja je označavala korak unazad da bi se uzeo zalet
za veći skok unapred, ali je kapitalističkom svetu mogao izgledati
i kao privrem eno o d u stajan je od socijalizma, pogotovu što su s tra ­
nim kapitalistim a nuđene ekonom ske koncesije na terito riji R usije.
Bili su stvoreni svi preduslovi za norm alne m eđudržavne i ekonom ske

7 T he D aily Telegraph 11. II 1921. U Beču je na I k onferenciji K P J ju la

1922. postavljeno da je u d ar pro tiv K P J delim ično izveden i zato da bi se
Ju goslavija m ogla držati u p rip rav n o sti za sukob A n tan te sa Rusijom .
(J. V r č i n a c, Rad i za klju čci I, II i III ko nferencije K PJ, Istorija X X veka,
Z bornik radova I, 241.) Up. A v a n ti 12. I i 4. V III 1921; A rb eiterzeitu n g 29. I
1921. M inistar u n u tra šn jih dela V. M arinković je k asn ije izjavio da ako je
p ita pojedena, o stala je tepsija, ako nem a legalne K P J, ostali su kom unisti.
(Sten. bei. 1921-22, III, 194.)
8 П олитика 1. I 1921. K asnije je jedan socijalistički poslanik izjavio da
je reak cio n arn a buržoazija otpočela sa terorom p ro tiv kom unista, a onda n a­
stavila da se istim sredstvom služi i p ro tiv ostalih protivnika. (Sten bei.
1927-28, IV, 62.)
9 Ч и ч е р и н , Статьи и речи, 235.
10 R usko-poljski r a t se kod nas n ije sm atrao nekim pohodom na Zapad,
nespojivim sa ran ijim ruskim izjavam a о želji za m irom . U K o n stitu an ti je
sam o I. Sum enković sm atrao da je r a t pred stav ljao m ešan je R usije u u n u tra ­
šnje stvari Poljske, pokušaj n a m e ta n ja revolucionarne vlasti. (Rad U stavnog
odbora, I, 147.) L enjin je 18. ju la 1920, usred ra ta ,potpisao punom oćja K rasin u
i ostalim delegatim a koji su polazili za inostranstvo, sa ovlašćenjim a da uspo­
stave norm alne odnose sa svim državam a. (T r u š, n. d., 258—261, 265, 267.)
L itvinov je u listu П равда 30. X I 1922. pisao da je od 1918— 1921. S ovjetska
R usija u p u tila stran im d ržav am a dvadeset predloga za m ir i norm alizaciju.
11 Ovo je istakao d r M ate D rinković: „Ja mogu govoriti о Sovjetskoj R u­
siji kao državi, je r je p rizn ata kao držav a od najveće države n a svetu — Engle­
ske“. (Рад Уставног одбора, IV, 133. О englesko-ruskom trgovačkom ugovoru
up. И. М. M а и с к и й, Англо-совет ские торговое соглаш ение 1921 года,
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETTSKl ODNOSI — JQ9

odnose izm eđu Sovjetske R usije i kapitalističkih država, čak i onih

čija se vladajuća klasa najviše m ogla bojati „izvoza revolucije“ iz
Rusije. Cičerin je 1920. isticao da M ala A ntanta n ije potpuno potči-
njen a Francuskoj i da se n jen e vlade bore za nacionalnu nezavisnost,
a u in te rv ju u od 22. m arta 1921. istakao je dia Sovjetska R usija sim -
patiše sa nezavisnošću m alih nacija i da nem a nam ere da razbije Če-
hoslovačku i zem lje Male A n tan te.12
Poslanik K P J F. Filipović je zato 8. februara 1921. istakao da je
Jugoslavija istina uzgredni proizvod A ntantinog im perijalizm a i da je
kao takvu F rancuska zove u ra t protiv Rusije, аИ da se Sovjetska
R usija obratila Jugoslaviji sa željom da uspostavi norm alne diplo­
m atske i ekonom ske odnose, što treb a i učiniti.13 S. M arković je 18.
aprila 1921. izneo da R usija pruža ru k u m ira i da je Engleska to
prihvatila („što znači k a p itu la c iju “), pa je pozvao i jugoslovensku
vladu da učini isto; narod Jugoslavije neće sa M alom A ntantom i
Francuskom protiv R usije.14
K om unisti su u K onstituanti istakli da je O ktobar zaslužan za
širenje ideje о stv aran ju ujed in jen e Jugoslavije.16 M inistar za Kon-
stitu an tu je, m eđutim , otvoreno napao R usiju kao zem lju bede, m uke
i nevolje.16 M inistar u n u tra šn jih dela Drašković je 8. aprila 1921.
izjavio da Jugoslavija stoji uz zapadnu Evropu u odbram benom stavu
protiv kom unizm a, koji p rihvata samo Azija; iz Sovjetske R usije
stiže novac za revoluciju u Jugoslaviji, a svojom akcijom u korist
R usije kom unisti bi samo izazvali stranu in terv en ciju .17 Poslanici-
kom unisti su bili zbunjeni i u Skupštini se odupirali „legalnim sred ­
stvim a“.18

Вопросы истории 1957, № 5, 60. О pregovaraču K ra sin u up. S. L i b e r ­

m a n n , B uilding L en in ’s Russia, Chicago 1945, 58—64, 115.)
I! Ч и ч е р и н , n. d., 191, 263. In teresan tn o je da je S taljin ta d a oštro
kritikovao C ičerina: ne shvata suprotnosti m eđu im p erijalističk im državam a,
ne vidi su protnost velikih sila i m alih nacionalnih država. J. В. С т а л и н ,
М арксизам и на ц и о н а ли о -к о ло п щ а лн о питатье, Б еоград 1946, 114—115.)
18 R ad U stavnog odbora, I, 32, 34, 37.
11 Sten. bei. 1920-21, I, 18. IV 1921, 7 -8 .
15 Isto, I, 18. IV 1921, 8; II, 4. VI 1921, 10.
16 Rad U stavnog odbora, I, 164.
17 Sten. bei. 1920-21, 18. IV 1921, 8, 9, 14, 36.
18 L. Stefanović je napao v ladu što je 1910—1919. broj stoke u S rbiji opao
za 87%: „sve što je porušeno, gospodo, to ste vi učinili sa vašom p o litik o m ...
To je vaša politika koju ste vodili — ra t.“ (Sten. bei. 1920—21, II, 31. V 1921, 56.)
P retio je buržoaziji: u Jugoslaviji im a 1,2 m iliona p ro letera što sa porodicam a
iznosi 4 m iliona stanovnika. (Isto, 56—57.) U znak d em o n stracije kom unisti su
više p u ta izlazili iz S kupštine (Isto, I, 22. X II 1920, 18; 15. I 1921, 14, II, 11. VI
1921, 5), upuštali se u d ebate da se revolucija može izvesti gotovo i bez krvi
(isto. I, 8. IV 1921, 17; 18. IV 1921, 12), diskutovali о d u b ljim razlik am a izm eđu
fran cu sk e i boljševičke revolucije, pozivali se na SI. Jovanovića p ro tiv neza­
konitosti O bznane, u v eravali da su u R usiji sitni seoski sopstvenici — kičm a
države, isticali da Jugoslavija m ože da drži B a ra n ju sam o zato što tam o šn ji
p ro leteri više vole jugoslovenski nego H o rtijev sistem . D ok je v lad a oštrim
m eram a u n ištav ala rad n ič k e organizacije, P. Pavlović je pitao L. M arkovića:
„šta je vam a stalo što ćemo m i b iti d ik ta to ri“ i dobio odgovor: „B rinem se
о svojoj koži“. (Rad U stavnog odbora, I, 141.) S. M arković je uveravao d a iz
R usije neće doći u p rav ljači sovjetske republike Jugoslavije, ali i isticao: „doći
će oni ovde!“ (Sten. bei. 1920—21, I, 18. IV 1921, 13.) S. S ećerov je n apadao b i­
ro k ra tsk i način u p ra v lja n ja privredom u R usiji a cela g ru p a poslanika je
stalno dobacivala upadice protiv R usije prilikom govora poslanika-kom unista.
S palajković je 11. V. 1921. održao dug govor p ro tiv S ovjetske Rusije, p a je
1 1 0 ■”* VUK VTNAVER

Posle aten tata na regenta i Draškovića zahvatila je režim sku

štam pu prava h iste rija .10 Sva je štam pa pisala da Sovjetska R usija
pomaže ru šen je poretka u Jugoslaviji.20 Listovi su tražili da A ustrija
pohapsi izbegle jugoslovenske kom uniste. 21 U m ostarskoj tvrđavi
bila je in te rn iran a grupa ruskih em igranata, osum njičenih da su ko­
m unisti.22 M ađarski kom unisti su proterivani iz zem lje.23 Buržoaziji
se sada svuda priviđao boljševizam .24 A ntidem okratska i reakcionarna
u unutrašnjoj politici, vladajuća buržoazija se u spoljnoj politici po­
vezala sa francuskim im perijalizm om koji je tada bio predvodnik u

K. N ovaković 3. VI 1921. izneo d a neće u Ju g o slav iju doći ru sk i u p rav ljači

nego „čisti Jugosloveni koji će vas n aučiti da ra d ite p a te k d a im ate sva
p ra v a “. S u trad an je N. Kovačević napao S palajkovića kao ag en ta intervencio-
nista a S palajković n jega kao boljševičkog špijuna. F. Filipović je 11. VI 1921.
objavio da je blizu pad buržoaskog režim a i sa ćelom frakcijom izašao iz sale,
o stavljajući predsednika N. P ašića da buržoaskim poslanicim a kaže: „Eto, sad
vidite šta žele kom unisti“, i da reak ciji i zaplašenim buržoaskim političarim a
obeća da će suzbiti K P J. (Sten. bei. 1920—1921, II, 11. V. 1921, 5.) M eđutim ,
ne treb a sm a trati P ašića kao apsolutnog pristalicu sam og starog carskog re ­
žima, koji su posle dolaska n a vlast ruske buržoaske vlade u feb ru aru 1917.
m nogi srpski političari vrlo brzo prežalili. K ad a se 1921. u M ađarsku vratio
bivši car K arlo H absburg, dokazivala je M ala a n ta n ta zapadnim silam a da je
to veom a ozbiljna stv a r ne sam o za n ju nego i za svetski m ir, p a je Pašić
pisao da će se posle even tu aln e obnove m o n arh ije u M ađarskoj to isto dogoditi
i u N em ačkoj, a zatim „ove resto racije bi opet stvorile uglavnom r a tn i politički
blok U garske, N em ačke, A u strije ujed in jen e sa N em ačkom ili U garskom (kako
ba prilike nalagale), Bugarskom , G rčkom , T urskom ; toj grupi svakako bi i
R usija pristupila, u kojoj se u ovom slučaju sa sigurnošću im a očekivati re-
sto racija m onarhije; nesum njivo bi ovakav blok tražio rev an š“, a narodne
m ase se tom e ne bi m ogle odupreti. (DASIP, L P 299, 75. Pism o Pašićevo iz
B eograda od 2. VI 1921.)
19 Политика 30. V II 1921. (Сад има за к о н а !) Listovi su blaženo pisali da
su od N em aca vozove dobili i L enjin i kom unist T. K aclerović. (Isto, 29. V ll,
10. V III, 11. VIII, 20. V III 1921.) О L enjinovom p o v ratk u u R usiju i ulozi N e­
m ačke up. A. B. JI у к а ш е в, В озращ ение В. И. Л енина и з эм играции
в Россию в апреле 1917 г., История СССР 1963, № 5 3—22.) „B oljševički i*ad
iz Beča vodi n ekakav Je v re jin .“ (Т р г. гла с п и к 8. VII, 10. V II 1921.) Za V. M ar-
kovića je državni tužilac govorio da je za vrem e ra ta bio u Rusiji, iako je bio
in te rn ira n u au strijsk o m logoru 1914—18. (Политика 18. V II 1921.)
20 The M orning Post 23. V II 1921. L ist T he D aily Chronicle sm a tra (4. VII
1921.) da će Jugoslavija u p u titi u ltim atu m Beču zbog „d avanja azila te ro ri­
stim a“, nešto obrnuto od slučaja iz 1914. godine.
21 Политика 5. X, 16. X 1921.
22 Isto, 13. X II, 12. X II, 22. X II 1920.
:' 3 Isto, 24. II 1921. K ad a je p ro teran je d an kom unist — „po narodnosti
je, razum e se, Je v re jin “. (Isto, 25. II 1921. Slično i isto, 5. III 1920, 1. V III
1921.) Je d an em igrant, ek stra d iran m ađarsk im vlastim a, bio je „pom ađareni
J e v re jin “, Isto, 27. X II 1921.
"* Engleski listovi su sm atrali da je bug arsk i p rem ijer S tam bolijski one­
mogućio revoluciju u B ugarskoj (The T im es 12. X 1920. The M anchester G uar­
dian 1. VI 1925. The F orthnightly R eview , Ju n e 1925) i sam o je zbog rusko-
bugarskih veza jednom London zazirao od „boljševičke propag an d e u B ugar­
sk o j“. (DASIP, L P 299, 155, 160. Izveštaj P o slan stv a od 30. VI 1921.) Kod nas
je list Политика vodio energičnu k am p an ju p ro tiv S tam bolijskog kao velikog
nepi’ija te lja Jugoslavije i strašnog in trig a n ta (Политика 17. III, 1. IV, 4. IV,
13. IX, 28. IX, 1. X, 6. X, 10. X, 8. XI, 10. X I, 15. XI, 22. XI, 25. X I, 12 X II,
15. X II, 25. X II 1920; 10. I И . I, 15, I, 17. I, 28. I, 23, I, 1. III, 2. III, 4. III, 8. V,
1. VI, 26. VI, 5. IX, 20. IX, 2. X I, 6. X I, 7. XI, 9. XI, 12. X I, 18. XI, 24. XI, 2. X II
1921; 23. I, 9. V, 2. VI, 7. VI, 8. VI, 10. VI, 13. VI, 14. VI, 17. VI, 18. VI,
22. VI, 25. VI, 8. VII, 9. VII, 18. VII, 26. V II, 13. V III, 23. V III, 29. X, 10. XI
1922) i isticao d a je S tam bolijski kao ta k a v n ajtešn je povezan sa Moskvom
(19. VII, 19. IX, 27. IX 1922; 12 I, 13. I, 17. I 1923).
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — Щ

borbi protiv Sovjetske R usije i organizator „sanitarnog kordona“ u

kom e je Jugoslavija bila važan beočug.26
U ovoj hajci sta v prem a R usiji m orao je da p retrp i velike izmene.
Pogoršanju odnosa sa Rusijom znatno je đoprinelo i prim anje velikog
broja kontrarevolucionarnih em igranata i vojnika, kao i uporna
želja dvora da u Jugoslaviji zadrži carističko „diplom atsko“ pred ­
stavništvo.
Na jednom diplom atskom ručku u dvoru prisustvovali su 9. ok­
tobra 1920: reg en t A leksandar, princeza Jelena, ruski poslanik Š tran -
man, vojni ataše A rtam anov, poslanici čehoslovački, poljski i niz po­
litičara.20 Jugoslovenski poslanik u R usiji je postojao, samo n ije bio
u Moskvi nego u P arizu kao član reparacione kom isije.27 Beograd se
nekoliko puta interesovao kakav je statu s ruskih diplom atskih p red ­
stavnika u Engleskoj.28 Listovi su pisali da se sa Rusijom ne može
ni trgovati.29 Cičerin, kom esar za spoljne poslove, poslao je jugoslo-
venskoj vladi radiogram : protestu je što se bivši ruski zarobljenici
ne puštaju u Rusiju. Vlada je 7. ju la 1921. odgovorila da takvih za­
robljenika nema, a R usi-em igranti, ako su sum njivi kao kom unisti,
pušteni su da preko Bugarske odu za R usiju.30 Cičerin je, m eđutim ,
uskoro zatražio obnovu diplom atskih odnosa i ponudio potpuno rusko
25 J. V r č i n a c , Spoljna politika Jugoslavije u periodu 1919—1941. go­
dine. Iz istorije Jugoslavije 1918—1945, B eograd 1958, 301—303. Da bi izgledao
potpuno dem okratski predsednik, P ašić je od b rita n sk e vlade tražio n jene
propise za „ugušivanje boljševizm a“. (DASIP, L P 299, 89. Pism o Pašićevo iz
Beograda od 21. IV 1921.)
20 A rtam onov je pošao u r a t kod V rangela. V. Š tran d m an je posetio p re­
m ijera V esnića (Политика 1. I 1921), m in istra in o stran ih d ela Pašića (19. III
1921). K ada je jed an list S tra n d m a n a nazvao sam ozvancem i probisvetom ,
in terv en cija kod N inčića učinila je d a je list zabran jen . (Sten. bei. 1923—24, I,
603.) G ovorilo se da je sin kneginje Je len e i poginulog k neza Jo v an a K onstan-
tinovića predviđen za eventualnog naslednika A leksandra, ukoliko ovaj ne bi
imao potom stva; tako bi se ujedinile d in a stije ruska, srp sk a i crnogorska pod
ovim unukom k ra lja P e tra I. M eđutim , posle A leksandrovog v en čan ja govo­
rilo se u nekim em igrantskim krugovim a da se sada o tv ara m ogućnost za do­
lazak n a rusk i presto i p u t ka U krajini. (The V ancouver W orld, Ju lu 1922.)
U dvoru k ra lja A lek san d ra živeli su i unuci cara N ikolaja II (Политика
28. IV 1929.) О Jeleninom sinu up. P olitika 11. VI 1939.
27 П олитика 14. V III 1921.
■8 Londonsko poslanstvo je odgovorilo da je Carsko poslanstvo brisano sa
diplom atske liste F orin ofisa. (DASIP, L P 299, 16. Izveštaj P oslanstva od
8. II 1921.) Novo Pašićevo p ita n je od 14. III 1921. On se rasp itiv ao k ak av je
odnos novih ru sk ih diplom atskih p red sta v n ik a i ostalih diplom ata. (Isto, 78.
Pism o iz B eograda od 12. VI 1921.) N inčić je i 1922. pitao da li su još beli
Rusi n a diplom atskoj listi, a poslanik je odgovorio da se personal sta re Ruske
am basade nalazi n a k ra ju liste, ali ne više kao personal A m basade nego pod
naznakom „za likvidaciju poslova bivše ru sk e v lad e“. (DASIP, LP 343, 482.
Pism o iz Beograda od 24. X II 1922.)
20 Грг. гла сн и к 1. I 1921. Gde n e m ogu poslati ag itato ra, Rusi šalju trgo­
vačku m isiju. (Isto, 2. V III, 4. V III 1921.) K ada je u B eogradu o tvorena filijala
jedne ruske firm e, p ita la je jugoslovenska v lada d a li ovi em igranti ipak nisu
u nekoj vezi sa sovjetskim trgovačkim predstavništv o m u Londonu. (DASIP,
L P 311, R/88, 1935, 2208. Pism o iz B eograda od 25. V III 1921.)
30 E noxa 5. V II 1921: to je laž k oju je naivnom C ičerinu servirao S. M ar­
ković. T ekst p ro testn e note о h ap šen ju ru sk ih zaro b ljen ik a i о pom aganju
belogardejcim a о Документы, IV, 1960, 197. Znalo se da je Cičerin opet nudio
nem ešanje, u slu čaju u sp o stav ljan ja diplom atskih odnosa. (Tрг. гла сни к
2. IX 1921.)
1 1 2 — VUK VINAVER

nem ešanje u u n u tra šn je jugoslovenske stv ari.31 Odnosi su bili loši i u

svetskoj štam pi se pisalo о tom e.82
Posebno je neke odgovorne ruske krugove brinulo p rik u p lja n je
belogardejskih em igranata u Jugoslaviji, gde su se oni eventualno
mogli ne samo organizovati protiv R usije nego i izazvati provokacije
ili negativno delovati na odgovorne jugoslovenske krugove. Em i­
granata se brzo nakupilo toliko da je vlada Poslanstvu u Londonu
naredila d a ne vizira pasoše ruskim izbeglicam a.33 Pašić je zatim
naredio da se Rusim a ne d aju vize: im a ih već 65.000 u državi.35
Posle sloma D enjikinove arm ije tražila je A ntanta da Jugoslavija
prim i nove grupe em igranata i oni su zaista stizali od jan u a ra 1920.
Ninčić je uzaludno tražio da Engleska doprinese u pogledu izdrža­
v an ja izbeglica.35 U ovo vrem e su u S arajevu em igranti-pitom ci pro­
glašeni za oficire i poslani u R usiju!30 N ajzad je u Beogradu 10. okto­
bra 1920. potpisan protokol Trum bića sa engleskim poslanikom, po
kome se Engleska obavezala da do m aja 1922. izdržava deo em igra­
nata.37 E m igranata je tada bilo oko 30.ООО38; krajem 1920. masovno
su stali stizati vrangelovci sa Krim a, preko Boke K otorske; Š trand-
m an ih je pozdravio u K otoru.30 A dm iral Kononov iz D enjikinove
81 Sovjetski p red stav n ik pisao je sav etn ik u P oslanstva SHS u L ondonu
K aroviću, u vezi sa njegovom posetom i m olbom da se iz M oskve re p a trira ju
tr i jugoslovenska građ an in a 1. VI 1921: „M r K rassin has been in stru cted to
inform th e S erbian Legation on London th a t, ow ing to th e attitu d e of the
S erbian G overnm ent, w hich alone of all E uropean G overnm ents declines to en ter
into any negotiations as to th e m u tu al exchange of citizens, a t th e sam e tim e
persecuting and m a ltrea tin g citizens of Soviet Russia, w ho happen to rem ain in
Serbia, th e Soviet G overnm ent regrets th a t it m u st refuse to e n tertain or
x’eply to enquiries from th e S erbian G overnm ent.“ (DASIP, L P 317, R/21,
7. V II 1921.) T ekst sovjetske note koja se ovde p om inje objavljen je i u ruskoj
štam pi. (Известия 6. V II 1921.) U vezi sa bivšim ru sk im zarobljenicim a ovde
treb a pom enuti slučaj od 22. IX 1915, k ada su A u strijan ci u selu M eđeđi kod
G oražda streljali četiri R usa-zarobljenika, koji su odbili da rad e n a tra n sp o rtu
m unicije za n apad na S rbiju. Po jednom m išljen ju , F. Filipović koji je de­
cem bra 1918. iz Beča stigao u B udim peštu a o tuda u ja n u a ru 1919. došao u
Zagreb, bavio se i p itan jem rep a trijac ije ru sk ih zarobljenika. (V. K o v a č e v ,
D elatnost Filipa Filipovića za vrem e prvog svetsko g rata, P rilozi za isto riju
socijalizm a, I, 1964, 468.)
83 T he Tim es, 20. V II 1921. „The M oskow Izvestia explaines th e m obili­
zations in R ussia as being necessary ow ing to th e th rea ten in g a ttitu d e of th e
border states and to S erb ia“.
88 DASIP, L P 269, 153. N aređenje S palajkovića Londonskom poslanstvu,
B eograd 13. V 1920. London je po novom nalogu raspisom о svem u obavestio
svoje područne konzulate. (DASIP, LP 270, R/3/20. Raspis iz Londona od
1. V II 1920.) T rum bić je n aređ en je ponovio telegram om 17. X I 1920. Ponovo
je zab ran jen o p u šta n je em ig ran ata preko Engleske u Ju g o slav iju nalogom od
17. V II 1922. (DASIP, LP 342, 281.)
34 D ASIP, LP 279, RS/80/7. N alog iz B eograda od 2. I 1921.
35 Isto, L P 257, R /l/1831 i R S /ll/2 0 . Pism o iz B eograda od 10. VI 1920,
odgovor F orin ofisa od 26. VI 1920.
30 Политика 7. V III 1920; Рад. н о ви н е 10. V II 1920. C ičerin je 10 X
1920. protestovao zbog akcije vrangelovaca u Jugoslaviji, a 13. X 1920. kon-
statovao da je pomoć već sm anjena. (Документы, III, 262, 374.) A li je Cičerin
19. X II 1920. opet protestovao zbog u k aziv an ja pomoći vrangelovcim a. (Up.
М. К r š 1 j a n i n , Pregled, O kt. 1956, 648.)
87 DASIP, L P 342, 207, 237. Izveštaj P oslan stv u iz B eograda od 11. IV 1922.
38 Политика 5. III, 2. IV 1920. T ad a je se dogodio jed an veliki skandal
sa zam enom ru b alja, koji je oštetio Jugoslav iju za jed an m ilion d in ara, pa je
carski ru sk i konzul m orao da beži iz zem lje. (Isto, 26. X, 30 X 1920.)
89 Isto, 24. X I 25. X I, 2. X II, 3. X II, 14. X II, 21. X II, 28. X II, 30. X II 1920.
E noxa 26. IX 1920. Već u proleće 1920. bio se postavio problem ev ak u acije em i-
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — Ц д

a rm ije predlagao je 1919. da se deo ruske ratn e flote pod njegovom

kom andom stavi pod zastavu Jugoslavije i dovede u Kotor, a od tr ­
govačkih brodova stvori „Slavjanski lo jd “; D enjikin ovo nije dopu­
stio, a V rangel je kasnije usvojio, pa je aprila 1920. Kononov došao
u Beograd i pregovarao; jula 1920. prispeo je i adm iral Bubnov; ali
kada je ubrzo V rangel potučen, flota i trgovački brodovi došli su u
francuske ruke.40 Tada je u Boki iskrcano deset hiljada ruskih voj­
n ik a 41 Pašić je početkom 1921. pisao da više nijednog Rusa neće pu­
stiti u zem lju je r ih već suviše im a42 u leto 1921. sm atralo se da ih
im a oko 70.000.43 Vrangelovci su stizali i početkom 192144; iz Cari­
grada je došao general Sapilov i pregovarao sa vladom dia dobije uto­
čište za em igrante, aprila 1921. Pašić je opet tražio englesku m ate­
rija ln u pomoć za izdržavanje em igranata45, pogotovu što se očeki­
vao V rangel sa novim grupam a; preko G rčke su u m aju i junu 1921.
stizali transporti, a u septem bru 1921. došlo je još 4.000 Rusa.46 U
S kupštini je S. M arković postavio p itanje о pom aganju ruskim em i­
grantim a pa je K. K um anudi 15. aprila 1921. odgovorio: em igrante
izdržavaju Jugoslavija, Engleska i Francuska; mesečno se na njih
daje, od 1. juna 1920 — tri m iliona d inara.47 K rajem 1921. u k in u t je
D ržavni odbor za prijem i razm eštaj Rusa i ove poslove je preuzelo
M inistarstvo socijalne politike. Iz Engleske je za Beograd i C ari­
grad tada doputovao ser S. Hor (S. Hoare) da ispita položaj em igra­
n a ta .48
U doba antikom unističke hajke bilo je i „sum njivih“ em igra­
n ata. U proleće 1921. bilo je oko 35.000 R usa40; a blizu 2.000 je bilo
„sum njivih“.50 Ali se govorilo i da m eđu em igrantim a im a pristalica
g ran a ta sa K rim a u Jugoslaviju. (Б. А. Б л о х , Р о ль империалистов СШ А
в о рганизации В рангелевщ ини, История, СССР, 1964, № 5, 39.)
40 S m atralo se da je flota zbog ita lijan sk e in terv en cije sk ren u ta ka Bi-
zerti (Enoxa 8. X II 1920). Трг. гла сн и к 27. X I 1920 iščekuje ip ak ovu flotu.
Je d n a ru sk a kom panija, „W est R ussian S team ship Com pany L im ited“, osno­
vana 1913, raspolagala je od nek ad ašn jih 11 još sam o sa dva broda i k ad a su
F inska i E stonija otele neke brodove a očekivalo se da bi Engleska m ogla
p red ati preostale brodove R usiji, k om panija je zatražila da može stav iti za­
stav u Srbije. P re m ije r D avidović je to i odobrio. (DASIP, L P 259, 26, 39, 48.
O dobrenje iz Beograda od 15. II 1920.)
41 Политика 18. V III 1920. N ova Evropa X X I, 1930, 241.
42 DASIP, LP 279 RS/80/7. Pism o Pašićevo od 2. I 1921.
43 DASIP, L P 342, 281. Izveštaj iz B eograda od 16. V II 1921. Po izjavi
V asilija N ikolajevića S tran d m an a, u Jugoslaviju je došlo 55.000 Rusa. (П о ли ­
тика 7. IV 1933.)
“ N arodna sv ije st 19. I 1921.
15 DASIP, LP 299, 81. Pism o iz B eograda od 16. IV 1921.
40 Политика 15. IV, 24. V, 13. VI 1921. E noxa 14. VI 1921. Je d an list je
n ap adao em igrante-oblom ove. (Enoxa 26. IV, 17. VI, 26. V II 1921.) T reba
n ag lasiti da je vojna m isija generala V rangela do 1921. p o stojala i u P ragu,
a da je zatim čehoslovačka vlada pružala podršku em ig ran tim a-eserim a. (Up.
История СССР, 1959, № 4, 170. Ш и ш к и н , Ч ехословацко-совет ские отно­
ш ени я, 37. U Cehoslovačkoj je 1924. bilo 35.000 em igranata.)
47 Sten. bei. 1920-21, I, 14. IV 1921, 4 -5 .
48 D ASIP, LP 311, R/135/3232. Izveštaj P oslan stv a od 22. X II 1921.
49 Политика 18. IV 1921. E noxa 26. IV 1921. Sam ih kuban sk ih kozaka bilo
je u em igraciji 7.052, od toga u Jugoslaviji 4.449. (К уба н ски й к а лен д а р ъ на
1927 год., Б еоград 1926, 50.)
150 Политика 20. IX 1921. G rupa em ig ran ata-k o m u n ista p ro teran a je za
R usiju. (Isto, 5. VI, 14. VI, 8. IX, 18. IX 1921.) F ran cu sk a je h tela da em i­
g rante-vrangelovce skine s v ra ta ; neki em igranti su ta d a zahtevali da kom esar
D ru štva n aroda za izbeglice bude Jugosloven, da bi tako Ju g o slav ija m ogla

8 Z b o rn ik VII
Ц 4 ~ VUK VINAVER

kneza K irila51, a da neki nude ru sk u k ru n u k ralju A leksandru.5a

Kada se u svetu pokrenulo p ita n je političke aktivnosti vrangelovaca
u Jugoslaviji, postavljeno, je to p itanje i u Skupštini. N aročito je
Zem ljoradnički klub insistirao na onem ogućavanju bilo kakve poli­
tičke akcije vrangelovaca.53 M eđutim , 1922. nastao je pokret za
povratak u Rusiju, posle poziva sovjetske vlade. U novem bru
1922. računalo se da je već oko 2.000 em igranata krenulo n atrag preko
Bugarske, a k rajem 1922. sm atralo se da je broj povratnika prešao
p et hiljada. Za prva tri m eseca 1923. izdala je vlada 1.100 viza em i­
grantim a; krajem avgusta 1923. bilo je otišlo već 10.000 Rusa, iako
je do 15. oktobra, 1923. bilo izdato sam o 2.228 pasoša. Računa se da
je tokom 1923. oko p et hiljada em igranata našlo pu t n a tra g za R usiju;
akcija je nastavljena i 1924, iako je bitno oslabljena posle prom ene
režim a u Bugarskoj juna 1923. Dva oficira vrangelove arm ije, p rim ­
ljena u jugoslovensku vojsku kao piloti, pobegla su sa aparatom
„brege“ avgusta 1923. iz Novog Sada za R usiju; ali je avion pao u
R um uniji i piloti su osuđeni.64
Država je davala relativno velike sum e za pomoć em igrantim a.
Govorilo se da je do 1924. izdato preko 300 m iliona d in ara 55; kasnije
se računalo da godišnje na n jih ide 74 m iliona dinara.50
Deo ruskih em igranata nastojao je da aktivno učestvuje u poli­
tici. Sm atralo se da su m onarhisti u kontaktu sa fašistim a „probuđe­
nim M ađarim a“, koji su radili protiv Jugoslavije57; V rangel je imao
svoj štab u Beogradu i Sr. K arlovcim a.68 Ruski em igranti u Jugosla­

da n a te ra zapadne sile da pom ognu raseljenim R usim a. (Трг. гла сни к 25. VI,
5. V II 1921.)
61 DASIP, LP 342, 15. Izveštaj P oslanstva od 2. I 1922.
82 E noxa 26. V II 1921. K iril je um ro 12. X 1938.
08 Sten. bei. 1921—22, II, 40—41. B ugarska je su zb ijala akcije v rangelo­
vaca, dok je u S arajevu, naprotiv, radio K adetski korpus. (Просветни гл а ­
сник, новембар—децембар 1921.) Iz B ugarske su 1922. p ro teran a 33 carsko-
ru sk a generala. (П. П а н а й о т о в , Руските емигранти в Б ъ л га р и я и д ви-
жението тях за вр ъ щ а н е в Съветска Р уси я (1920—1923), Ист. п р еглед (Со-
ffcmja) 1963, № 5, 39, 40, 57.) O vde je u T rno v u postojao štab g en erala K ute-
pova, ali je ak c ija za po v ratak dovela do rasu la ak ciju bele vojske 1922. godine.
(Г. И. Ч е р н я в с к и й — Д. Д а с к а л о в , С удьбы русско й бело-эм игра-
ции в Б олгарии, История СССР, 1961, № 1, 110, 113. О akciji SK O J-a protiv
d av a n ja pomoći vrangelovcim a up. V. P e k i ć, Savez ko m u n ističke om la­
dine Jugoslavije izm eđu dva rata, B eograd 1959, 30.)
r,‘ Политика 11. V III, 15. V III, 18. V III, 19. V III, 28. VIII, 31. VIII.
2. IX 1921.
55 Р еп уб ли к а 20. III 1924. Трг. гла сн и к 24. IX 1924. Sten. bei. 1921—22,
I, 206. Самоуправа 27. V 1922. Sten. bei. 1923—24, I, 603. P. P a v l o v i ć
(Besposlica, Z agreb 1926, 29) pom inje član ak iz lista The Tim es od ap rila 1925:
m esečno se d aje blizu 3,5 m iliona dinara. Стен. бел. 1935—36, III, 8, 26.
b0 Dom 21. VII 1926.Политика 21. IX 1926. Isto, 17. VI 1927. Sten. bei.
1925-26, I, 236. E m igranata je bilo 40.000 (1928), 33.000 (1933), 30.000 (1938-39).
57 Политика 13. I 1924. Up. Sten. bei. 1921-22, II, 41; III, 179. „U propa­
stili su R usiju pa sad hoće i nas.“ Isto, 1925—26, IV, 344.
58 Š tab je potpuno lik v id iran te k 1926. Политика 10. VII, 28. V II 1926.
Dom 21. V II 1926: V rangel je otišao i potrošio silan n aro d n i novac. A prila
1927. opet je doputovao iz B risla i izjavio da Evropa treb a da se su p ro tstav i
K om interni u K ini. Škola ruskog kadetskog korpusa u Beloj C rkvi im ala je
1928. nekih 350 pitom aca, od čega 40 S rba (direktor je bio jed an sta ri ru sk i
general koji se borio u S rbiji još 1876). Ali k ad a je je d an list doneo član ak
Carska Rusija u SHS, iznoseći podatke о kadetskom korpusu u Bileći, v last
je za b ran ila ta j broj lista. H rvatska riječ (Dubrovnik) 17. X, 24. X 1926. Up.
Политика 3. V III 1932.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETTSKI ODNOSI — Ц 5

viji su najreakcionarniji m eđu svim ruskim izbeglicama, pisao je je­

dan beli general.59 Ruska em igrantska štam pa na Zapadu držala je
stran u režim im a u Italiji, M ađarskoj, Bugarskoj, često i protiv Jugo­
slavije.00 Jugoslavija n ije bila dovoljno reakcionarna za neke em i­
grantske krugove, iako se znalo da desnica em igranata nalazi u to ­
čište u Jugoslaviji i da njeni vrhovi v rše agitaciju protiv Sovjetske
R usije!61

3. Pregovori za obnovu diplom atskih odnosa

Revolucionarni pokret je u Jugoslaviji razbijen u leto 1921. i

nastupila je oseka revolucije; rukovodstvo n ije uspelo da poveže
P a rtiju sa m asam a, i tek na II konferenciji K P J u Beču, m aja 1923,
doneti su novi i značajni zaključci. Oslobođena straha od revolucije,
jugoslovenska buržoazija je pokušala da tešku m eđunarodnu situ a­
ciju ublaži uspostavljanjem diplom atskih odnosa sa Sovjetskom R u­
sijom! R usija je bila daleko i nije m ogla uticati na razbijeni pokret
u Jugoslaviji, ali je na m eđunarodnom polju baš u ovo doba njen
ugled naglo porastao.
Kako su se u ruskoj štam pi širile glasine о velikim priprem am a
vrangelovaca iz Jugoslavije za napad n a R usiju, to je Pašić početkom
1922. izjavio da se em igranti ne mogu m ešati u politiku; h ran u za
gladnu R usiju će njegova vlada slati, ali se neće izm iriti sa ruskom
vladom p re nego što se ona izm iri sa svojim narodom ; „boljševičkom
režim u ni ti sm etam o n iti pom ažem o“.1 K ada je Engleska sazvala eko­

l'() Политика 28. V 1927. Policijski agenti su, m eđutim , rado hapsili lepše
ruske em ig ran tk in je za zabavu u zloglasnoj G lavnjači. Sten. bei. 1927—28,
IV, 16.
u0 П олитика 23. X, 21. X II 1927. D em anti Š tra n d m a n a: Isto, 19. X I 1927.
P ariški list Возрож дение je 26. X I 1927. doneo k o m en tar: Beograd i F ra n cu ­
sk a sp rem aju ra t pro tiv m iro lju b iv e fašističke Italije. О lažim a p ro tiv Ju g o ­
slav ije lista П оследние новости up. Политика 18. VI 1932. U m em o aru koji
je N inčić poslao Engleskom m in ista rstv u spoljnih poslova, povodom an tiju g o -
slovenske akcije novog režim a Cankova, kaže se da ta j režim , nak lo n jen mo-
narlistim a, dozvoljava osnivanje antisovjetskih organizacija; C ankov je vratio
autom obile vrangelovim šefovim a i odobrio p o v rata k em ig ran ata koji su bili
p ro teran i posle zavere od 17. IX 1922. (DASIP, L P 362, 340. M em oar о p rev ratu
u B ugarskoj, priložen N inčićevom pism u od 6. V III 1923.)
61 N a sa h ra n i o stataka g enerala V rangela (sprovedeni su iz Belgije) uče­
stvovao je i m in ista r vojni, general Hadžić, a položen je i k raljev venac
(Политика 7. X 1929.) K ralj i Š tran d m an su zajedno bili u ruskoj crkvi (Isto,
4. II 1929). general H adžić je bio član novoosnovanog R usko-srpskog kluba
(Isto, 22. IV 1929), general K utepov, čuven po svom n estan k u iz ja n u a ra 1930,
zajedno sa Š tranđm anom bio je u Beogradu na parasto su generalu A leksejevu
(9. X 1929). Z a slavu ruskih m arin aca poslao je teleg ram jed an ad m iral iz ju ­
goslovenske flote: želi skori p o v rata k (21. X I 1929). G eneral M iler, predseđnik
O pšteg ruskog vojnog veća, posetio je u Novom S adu b an a i k o m an d an ta P rv e
arm ijsk e oblasti (8. X II 1930). K ra lj je prisustvovao p arasto su u spom en v eli­
kog kneza P e tra N ikolajeviča, koji je um ro u P arizu (22. VI 1931). U novoj
C rkvi Sv. A leksandra N evskog prvi parastos je služen k ra lju P e tru I i caru
Ni k olaju II. (Isto, 25. X I 1930). Jednom ruskom gen eralu je k ralj poslao venac
n a sa h ra n u (Isto, 20. VI 1929), a posetio je i izložbu ruskog slik arstv a na čijem
su o tv a ra n ju govorili jedan m in ista r i V. Š tran d m an (10. III, 17. III 1930).
T ada je bila i je d n a izložba p o p arta (25. IV 1932).
1 Sten. bei. 1921—22, I, 204. Самоуправа 27. I 1922. O vaj list je sm atrao
da je „n ajzn ačajn iji in teres Jugoslavije: obnova dem o k ratsk e R usije“ (1. I,
18. I 1922). Ali P ašićeva izjava n ije prošla olako. U S k u p štin i se rep u b lik an ac
J. Đonović izjasnio 16. I 1922: m a k ar đavo u p rav ljao Rusijom , m i m oram o sa
1 1 6 — VUK VINAVER

nom sku konferenciju svih država za Djenovu, rad i obnove kapitali­

stičke privrede posle rata, pozvao je Lojd Džorž i Sovjetsku Rusiju.
Jugoslavija je sm atrala dja je poziv za Đenovu stvarno p rizn an je bolj­
ševičke vlade kao m eđunarodno-pravnog predstavnika ruskog na­
roda.2 Spalajković je žestoko napao Englesku što je uopšte pozvala
R usiju3, ali je Beneš posredovao izm eđu Engleske, koja je bila za
sporazum sa Rusima, i Poenkarea (Poincare), koji je ostao k ru t i ne­
popustljiv.4 M eđutim , prvi članovi sovjetske delegacije za Đenovu
izjavili su da je konferencija odložena „iz razloga koje A ntanta ne
m ože o b jav iti“, i pravili aluzije na ratn e priprem e u Jugoslaviji.6 J u -
goslovensko poslanstvo u Londonu je dem antovalo da se sprem a bilo
kakva organizacija protiv R usije.
Engleske pristalice priznanja Sovjetske R usije napadale su J u ­
goslaviju zbog V rangela. L aburističko društvo „Hands off Russia
C om m ittee“ poslalo je 1. m arta 1922. svoje delegate Poslanstvu J u ­
goslavije u Londonu i zatražilo objašnjenje о glasinam a.6 Beograd je
dem antovao sve i naglašavao da su em igranti prim ljeni iz hum anih
razloga; uostalom, sam Trocki je nekada kao em igrant bio u Beogradu,
i pored veza S rb ije sa carskom Rusijom . Uskoro se u Poslanstvu u
Londonu pojavila grupa laburističkih poslanika i zatražila inform a­
cije о V rangelu; poslanik je odbio njihov zahtev da pošalju anketnu
kom isiju a oni su predložili kom prom isno rešenje: njihov delegat bi
došao privatno. Ninčić je pristao da laburistički delegat dođe u J u ­
R usijom uspostaviti veze ,ne ignorisati je; ako bism o tam o im ali našeg p red ­
stavnika, čak bi se vlada m anje bojala propagande (Sten. bei. 1921—22, I, 112).
A. B randner: vlada m ora dem antovati S palajkovićevu izjav u p ro tiv pomoći
gladnim a u R usiji; da smo bliže sa Rusijom , i A n tan ta bi nas b olje tretira la .
(Isto, 124). E. K ristan : uspostaviti diplom atske odnose (upadica S. Pribićevića:
N em a legalne vlade!). (Isto, 132.) M. K orun: ako ne uspostavim o odnose sa
Rusijom , bićemo bez saveznika kada dođe do sukoba sa Italijom . (Isto, 146.)
A. Sušnik: m oram o se p reo rijen tisati na Rusiju, dezavuisati S palajkovića.
(Isto, 206.) R. G olouh: odm ah p rizn ati R usiju. (Isto, 336.) A. B ran d n e r: D eza­
vuisati S palajkovića. (Isto, 492.)
2 Sten. bei. 1921-22, V, 838. Сам оуправа 22. II, 11. V 1922.
8 С рпска p u je n (Capajeßo) 28. IV 1922. U odgovoru od 3. V 1922. bran io
se on da ne m rzi ru sk i narod nego sam o boljševike (koji su N em cim a prodali
Rusiju).
* DASIP, L P 342, 78, 83. Izveštaj iz Londona, 21. II 1922. M ala a n ta n ta se
očigledno n ije u potpunosti slagala sa stavom Francuske. (H. JI. Р у б и н ­
ш т е й н , В п е ш н а я политика советскога государства в 1921—1925 годах,
М осква 1953, 209.) A utor m isli d a su izjave p red stav n ik a M ale a n ta n te о od­
nosim a sa R usijom sam o dvolični m a n ev ar jugoslovenske buržoazije d a m a­
sk ira svoju antiso v jetsk u politiku pred n aro d n im m asam a. (Up. i H. Р у ­
б и н ш т е й н , Советская Р оссия и капиталистические государства в годы
перехода от воины к м иру (1921—1922), М осква 1948, 326; В. А. Ш и ш к и н ,
n. d., 107-108, 115-116.)
5 T he D aily Herald, 1. III 1922. N ew w a r plot. L ifting th e w eil on secret
intrigues. Je d an drugi list — The D aily N ew s, 3. I ll 1922: W rangel tu rn s up
again. W ild-cat schem e for an an ti-re d arm y. In tern atio n al loan hoped for.
V rangel je iz C arigrada stigao u Jugoslaviju i popisao bele Ruse, a n ad a se i
inostranom zajm u; list je ironično pisao о ovoj akciji i ism ejavao F ran cu sk u
koja je avgusta 1920. de facto priznala V rangela i potrošila na n jeg a 200 m i­
liona franaka. Pod u ticajem ovakvih vesti mogli su ru sk i diplom ati m isliti da
je M ala a n ta n ta zaista uglavnom u p eren a p ro tiv S ovjetske Rusije. (H. JI.
Р у б и н ш т е й н , В н еш п а я политика советского государства, 41, 209.) Do­
k um enta koja su Rusi izneli pred đenovsku k onferenciju govore ipak više о
kom binacijam a i predlozim a nego о stv arn o j akciji jugoslovenske v lad e protiv
SSSR-a. (Up. M. K r š l j a n i n , Pregled, Okt. 1956, 650.)
9 DASIP, L P 342, 96. Izveštaj Londonskog poslanstva od 4. III 1922.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — J J 7

goslaviju.7 U D oniem domu je poslanik Vedtžvud Ben (Wegdwood

Benn) 7. m arta 1922. pitao: da li je V rangel u Beogradu i da li engle­
ske pare za izbeglice ne idu za vojne svrhe? Slično je pitao i lord
Sesil.
Ninčić je m arta 1922. svečano izjavio da je Jugoslavija potpuno
neutralna prem a Sovjetskoj Rusiji, iako je ova terorističkom ak­
cijom h tela da izazove revoluciju u Jugoslaviji.8 Nove sovjetske vesti
0 ratn im priprem am a u Jugoslaviji, kojim a su povod dale agitacije
sam ih em igranata, Ninčić je poricao. Jugoslavija je neutralna, nigde
se n ije borila protiv revolucije, izuzev akcije u A rhangelsku i u Si­
biru, ali je i te usam ljene akcije vlada dezavuisala; što se tiče izbeg-
lica, njihovo p rim an je je čisto hum ana stvar. Na m itingu u Sofiji go­
vorio je 31. m arta 1922. G. D im itrov: kapitalisti opet sprem aju ra t pro­
tiv Rusije, sada tru p e polaze sa B alkana.0 Jugoslovenska vlada je bila
prinuđena da energično dem antuje da se sprem a akcija protiv Ru­
sije i da preduzm e korake protiv em igrantskih akcija, što je u stvari
1 bio Cičerinov cilj. Ninčić je pisao: „ . . . o v d e uvereni su da samo
jedna dem okratska R usija može biti napredna i jaka, a ne samo da
ne m islim o pom agati ovaku akciju reakcionara koja se vrši iza leđa
naših no nećem o ni tolerisati. Da smo i ran ije bili obavešteni već
bismo preduzeli korake, ali aluzija sovjetske štam pe о nekom spre­
m anom pohodu na R usiju i čak nekoj kandidaciji našega k ralja za
cara nem aju nikakvog osnova.“10 V rangel se u Beogradu m orao ogra­
diti od svake politike.11 U vezi sa ovim počelo se govoriti da Jugosla­

7 Isto, '118. Izveštaj L ondonskog poslanstva od 14. III 1922. Ninčićevo pi­
smo iz B eograda od 16. III 1922. (Isto, 127.) U Skupštini je J. Š im rak izjavio
da Jugoslavija i n ije n eu tra ln a k ada u njoj žive vrangelovci kao u ređ en a
grupa. {Sten. bei. 1921—22, V, 865.) Beogradski P resbiro je 8. III 1922. saopštio
d a se V rangelovom boravku u Jugoslaviji ne srne p rip isiv ati pogrešan značaj:
reč je samo о gostoprim stvu.
8 P o sto jan je ru sk ih trgovačkih m isija k raje m 1921. u Finskoj, Estoniji,
L etoniji, L itvaniji, P oljskoj, Švedskoj, N orveškoj, N em ačkoj, Cehoslovačkoj,
A ustriji, Italiji, Engleskoj, T urskoj, Ira n u (E. H. C a r r, T he b olshevik re­
volution, III, London 1953, 340) pokazivalo je kap italističkom svetu da je So­
v jetskoj R usiji zaista stalo do m irnih odnosa sa svim d ržav am a i u Jugoslo-
venskoj skupštini je N. Divac istakao da je L enjinova vojska potukla fra n cu ­
ske i engleske intervencionističke tru p e — bez ikakvog m rm lja n ja iz klupa
vlađ ajućih p a rtija (Sten. bei. 1923, II, 1063). N inčić je u Skupštini 21. III 1922.
izjavio da nem a nikakvog p lan a za ra t protiv Rusije, a isto tako da Ju g o slav ija
nem a n ikakvih m eđunarodnih obaveza protiv nje. (Isto, 1921—22, II, 41.) I m i­
n ista r vojni je 10. VI 1922. dem antovao glasine о sukobu sa Rusijom : „Od ra ta
sa R usijom nem a ni pom ena.“ (Isto, 1921—22, II, 178.) A ra n ije je E. L ukinić
slobodno govorio da in terv en cija n ije zločin je r ide p ro tiv sovjetskih zločinaca.
(Isto, 1920-21, I, 18. IV 1921, 24.)
0 Г. Д и м и т р о в , И збранние произвед ени я, I, М осква 1957, 87—88.
S ovjetska delegacija je zato traž ila u k la n ja n je vrangelovaca iz Jugoslavije.
( Р у б и н ш т е й н , В неш н а я политика, 329.) K P B ugarske je u proleće 1922.
povela akciju da spreči uvlačenje B ugarske u sukob sa Sovjetskom Rusijom ,
je r se verovalo da postoji realn a opasnost. (К. Й о т о в , В. Правда за ре­
волюционного движ ение в Б ъ л га р и я от 1919 до 1923 г., Ист. п р еглед (Со­
ф и я) 1962, № 4, 96.)
10 D ASIP, L P 342, 158. Ninčićevo pism o iz B eograda od 30. III 1922. Po
F. C u l i n o v i ć u (Jugoslavija izm eđu dva rata , I, 393), postojao je „neki
zajednički politički raču n beogradske dvorske kam arile i ove ruske em igracije“.
11 V rangel je 4. III 1922. bio kod I. R ibara, a n o v in arim a je izrazio za-
h v alnost za gostoprim stvo; P resbiro je saopštio da se on ne bavi politikom .
Im ao je tad a vilu u B eogradu i štab u Srem skirn K arlovcim a. U S kupštini je
poslanik M. M oskovljević pitao povodom V rangela: da li smo u ra tu sa
Rusijom ! Sten. b e i 1921-22, II, 40, 41; III, 178, 179; IV, 381. On je i 22. V .i
1 1 8 — VUK VINAVER

vija m enja svoju politiku prem a R usiji; vlada je objavila da to nije

tačno: ostaju principi neutralnosti, nem ešanja, sprečavanja rada em i­
grantim a.12
Sovjetski m in istar spoljnih poslova Cičerin je jednom novinaru
9. aprila 1922. izjavio da se R usija ne 'm eša u jugoslovenske u n u ­
tra šn je poslove; on je već u Beču hteo da uspostavi k ontakte sa Beo­
gradom, ali vlada jugoslovenska je to odbila; sad bi bio veom a srećan
da uspostavi odnose sa Srbim a, sam o ovi ne tre b a da sarađ u ju sa
caristim a.13 Cičerinov se k re tar je sm atrao da je njegova delegacija
zatražila da se saslušaju delegati C rne Gore samo zato što službena
Jugoslavija pom aže V rangela, a onda je i sam Cičerin dao izjavu
о u g njetavanju Crnogoraca, H rvata i M akedonaca u Jugoslaviji (u
pism u od 2. m aja 1922), pa m u je odm ah odgovorio jugoslovenski de­
legat K. K um anudi.14 П олитика je sm esta reagovala, ism evajući Ci-

12. VI 1923. zbog ovoga napadao vladu. Isto, 1923, I, 96, 483. N inčić je izjavio
da V rangel nije p rizn a t za šefa neke vlade, Ju g o slav ija čuva n eu traln o st, nem a
nikakvih akcija protiv R usije a nem a ni m eđ u n aro d n ih obaveza p ro tiv nje.
List Политика je sada pisao da su em igranti u Ju goslaviji sve sam i m onarhisti
i germ anofili, a d o b ijaju 4 m iliona d in a ra mesečno. (Политика 27. III, 28. III,
6. IV 1922; Sten. bei. 1921—22, II, 4; II, 179.) V rangel je izjavio da ne p red ­
sta v lja nikakvu vladu i da ne sprem a nikakv u akciju. (Политика 13. IV 1922.)
K ada je list esera Голос России u B erlinu objavio vest da jugoslovenski dvor
pom aže njihovu akciju, ovo je beogradski P resb iro 2. IV 1922. dem antovao.
Poznato je da je i sam L ojd Džordž sm atrao D enjikina za germ anofila. (Pa­
pers, V, 1946, 497.)
12 Prager Presse 3. IV 1922. Ninčić u S kupštini: staraćem o se da u po­
gledu R usije održim o k o n tak t i sporazum sa saveznicim a i p rijateljim a. (Sten.
bei. 1921—22, II, 101; IV, 380—381.) U S ku p štin i je zem ljoradnički poslanik
M. A vram ović pitao d a li Jugoslavija tre b a da ostane poslušnik V ersalja, koji
je isključio R usiju i N em ačku iz svoje zajednice. (Isto, 1922, I, 59.) Ju la 1922.
je u Beču I konferencija K P J tačno zapazila da h rv atsk a i slovenačka b u r­
žoazija p rista ju uz E nglesku i traže p rizn a n je SSSR-a (J. V r č i n a c, 1st.
X X veka, I, 242.)
13 Политика 10. IV 1922. Cičerin je isp rv a zatražio d a u l’ađ u k o n feren ­
cije učestvuje i delegat C rne Gore, ali je Ita lija odbila da prizna p red stav n ik a
k ralja N ikole: pošto je n arod C rne Goi-e učestvovao n a izborim a za K onsti­
tu a n te problem C rne G ore za Ita liju je rešen. (Документы, V (1922), М осква
1961, 206.) Z anim ljivo je da jedan list ističe da se R usija p rep o rađ a a da Pašić
ipak i d alje o staje vazal sistem a koji propad a; neophodno je stu p iti u p rija te lj­
ske odnose sa Rusijom . (Narodna svijest 25. IV 1922.) L ist je p ripadao h rv a t­
skoj pučkoj stranci, napadao m asone, ali oštro i S. R adića (30. III 1926), doka­
zivao d a papa osuđuje istin a „boljševičku n au k u “, ali nim alo n ije protivan
SSSR (14. VI 1927). Posebno je senzacionalno odjeknuo kod nas u doba kon­
ferencije u Đenovi sporazum izm eđu R usije i N em ačke u m estu R apalo kod
Đenove, kojim je R usija razb ila jedinstvo kapitalističkog sv eta i postigla veliki
uspeh, koji je snažno delovao n a sve krugove zainteresovane za R usiju.
14 Политика 25. IV 1922 (up. 4. IV, 5. IV, 10. V, 22. V). Z alaganje za Crnu
G oru bi pred stav ljalo m ešanje u poslove Jugoslavije, što je Cičerin morao
izbegavati, pogotovu što je postojala crnogorska delegacija k o ja je tražila
učešće n a konferenciji — u im e vlade J. Plam enca. А. П и с а р е в (Создание
сербо-хорват о-словенского государства и рево лю ц и о н но е движ ение в 1917—
1919 гг., М еж дународное зн ачен ие в ели к о и окт. соц. р ев о лу ц и и , М осква
1958, 178) p re te ru je kada C ičerinovu akciju uzim a kao neki a k t u borbi za
nacionalnu ravnopravnost. Istina, u m em orandum u konferenciji u Lozani od
30. X II 1922. Rusi su opet pom injali C rnu Goru, ali i to više u oštrom n apadu
p rotiv versaljskog m ira i ugovora u T rijanonu, S en-Ž erm enu i N ejiju, koje su
ta d a ponovo svečano odbili. O snovna politika Sovjetske R usije u Đenovi bila
je koegzistencija (Г. Г. А л а х в е р д о в , Л ен и н ска я полит ика мирного
сосущ ествования в период Г енуэзской к о н ф ер ен ц и и (1922 г.), Вопросы
истории КПСС, 1963, № 10, 41—56). Up. H istorija diplom acije, III, Zagreb
1951,.148. „ ... .... .-.Г ,
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — Ц 9

čerina15; vladin list je napao Čičerina što se m eša u u n u tra šn je stvari

Jugoslavije: on vidi samo Vrangela, a m i tolike priloge šaljem o.10
Ipak je Cičerin izjavio da zaista želi uspostavljenje diiplomatskih od­
nosa i obećao rep a trija c iju svih Jugoslovena.17
Pašić je u ovo vrem e sm atrao da Jugoslavija iz političkih razloga
ne sme da odbije kontakte sa Sovjetskom Rusijom . On nije bio pro­
tivan pozivu koji je Čičerin uputio Ninčiću i čak je posebnim tele­
gram om odobrio Ninčićevu posetu Cičerinu. Na tom sastanku razbi­
jena je legenda о nekoj jugoslovenskoj akciji protiv R usije i Ninčić je
dao reč da će se to sprečiti. Na sastanku je došlo do sporazum a N in­
čić—Cičerin: Ninčić će svojoj vladi preneti rusku želju za obnovom
diplom atskih odnosa, a Cičerin će u Moskvi opovrgnuti glasove о voj­
nim priprem am a i izneti dobru volje Jugoslavije da spreči rad) em igra­
nata; dok se ne izvrši form alna obnova diplom atskih odnosa, sasta-
jaće se i obaveštavati ru sk i i jugoslovenski diplom ati u trećim zem­
ljam a.
U skupštini je opet postavljeno p itan je Ruskog carskog poslan­
stva u Beogradu. Ninčić je izjavio dia je Štrandm an nekada pred­
stavljao Kolčaka; i druge države nisu dirale carske legacije, a držanje
Jugoslavije zavisiće od prom ena u R usiji i Evropi.18 U ekspozeu о
svojoj politici od 25. ju la Ninčić je izjavio da je u Đenovi u stvari
priznata nova Rusija. Jugoslavija se drži principa nem ešanja, ali neće
priznati R usiju pre dirugih država.19 Onda je Самоуправа oštro na­
pala polem iku о novoj političkoj orijentaciji i želje za osloncem na
Rusiju. Sta mogu pomoći Cičerinove note protiv D anuncija i Hor-

18 Политика 11. V, 22. V, 1922. O vaj je list tv rd io da su Čičerin i Rusi

pobili 192.000 radnika, 9.000 lek ara itd. (Политика 28. V 1922.) Engleski
Report political and econom ic of the C om m ittee to collect in fo rm a tio n on
Russia. London 1921, 42, 33. navodi d a je od početka 1918. do avgusta 1919. u
20 g ubernija streljano oko 8.400 kontrarevolucionara, pored d ru g ih 3.000 ljudi.
Ove cifre iz engleske pub lik acije n aravno da an tiso v jetsk i listovi nisu mogli
uzim ati u obzir, kao suviše m ale za antiso v jetsk u propagandu. R uska nota
italijanskoj vladi od feb ru ara 1919. d em an tu je fan tastičn e vesti о streljan jim a
u Rusiji, koje je širila reak cio n arn a štam pa. (S o viet docum ents on foreign
policy, I, ed. J. D e g r a s , London 1951, 144.)
10 Самоуправа 7. V 1922. Čičerin je u Đenovi tražio da se razo ru žaju v ran-
gelovci u Jugoslaviji (17. V 1922). (Документы V, 389. О rad n o j energiji Či­
čerina u ovo doba up. М. В a r m i n e , Einer der en tka m , W ien, b.g., 172.)
17 Политика 15. V, 22. V 1922. U M oskvi je živeo R. Jovanović koga su
Rusi sm a trali za „zanem arenog d iplom atu“ je r je održavao sam o p riv atn e
veze sa Jugoslavijom ; č ič e rin je zahtevao ili u sp o stav ljan je norm alnog polo­
žaja ovoga p red sta v n ik a ili odašiljanje redovnog diplom atskog p redstavnika.
Čičerin se u Đenovi sastao i sa m ađarskim m inistro m in o stran ih dela B anfi-
jem . (N e m e s D., A B eth len -ko rm ä n y külpo litikä ja (1924—26), Szäzadok 1959,
N°. 5—6, 849.) I Beneš je iskoristio đenovsku k on feren ciju d a dođe u d odir sa
Rusijom . (Up. The diplom ats 1919—1939, ed. G o r d o n A. G r a i g - F . G i l ­
b e r t , P rinceton 1953, 11.)
18 Sten. bei. 1921—22, IV, 10. N ovine su tražile da carski ru sk i poslanik
n apusti Jugoslaviju je r zbog njega S ovjetska R usija n ap ad a Beograd. (П оли­
тика 16. VI 1922.) L ist je napao Ruse što tesno sa ra đ u ju sa crnogorskim sepa­
ratistim a (27. VI, 2. V II 1922).
19 Sten. bei. 1921—22, V, 837—838. „Ali s druge strane, m i nećem o ići ispred
glavnih naših saveznika u pogledu p rizn a n ja de iu re sadašnjeg režim a.“ J. Jo-
vanović je istakao d a M ala a n ta n ta ne sm e ići pro tiv Rusije. (Isto, 843.) J. Hoh-
njec je tražio podatke о sa stan k u sa Č ičerinom (Isto,850), E. K ristan je ism e-
javao v lad in u politiku: čeka v aljd a d a padne sovjetski režim . (Isto, 857.) Slično
i. J. Đonović. (Isto, 862.) Ali je M. Ivanić tražio da se sačeka dok se sovjetski
režim ne stabilizuje. (Isto, 869.) ;.
 1 2 0 — VUK VINAVETR

tija. Pored toga, velike sile A n tan te bi u tom slučaju prigrlile jugo-
slovenske susede, Italiju, A ustriju, M ađarsku, B ugarsku: čim bi u J u ­
goslaviji bila zavedena neka vlada oslonjena na Rusiju, A ntanta bi
naredila susedim a da navale na Jugoslaviju, a susedi bi to jedva i do­
čekali.20 Istina, posle dva meseca je Pašić izjavio da je R usija dala
dokaza da se „prilagodila E vropi“, ali m ora još da prizna — suve­
ren itet naroda u samoj Rusiji, a posle toga će se odnosi uspostaviti!21
Velika akcija za pomoć gladnim a u R usiji znatno je uticala i na
političke dodire. Još u leto 1921. pisali su listovi о pomoći gladnim a
u R usiji.22 U Zagrebu je krajem 1921. form iran Odbor koji je ubrzo
razvio široku akciju. Beogradski Odbor imao je u izvesnom smislu
poluzvaničan k arak ter.23 Razvila se velika kam panja skupljanja p ri­
loga; naročito je radikalska štam pa vodila najživlju akciju za p ri­
kupljanje pomoći.24 I vlada je obećala m aterijalnu pomoć. Ninčić je
odobrio dia delegat Odbora pođe za Rusiju. U Saratovu su septem bra
1922. raddle jugoslovenske kujne, a od k raja 1922. davana je hrana
za oko 25.000 lju d i u 22 naselja.25 U kupno je Odbor bio skupio oko 4,2
m iliona dinara.
U jesen 1922, u vezi sa razvojem istočne krize, rusko p itanje opet
je snažno izbilo na dnevni red. Već 1921. pisali su neki listovi о za­
jednici rusko-jugo'slovenskih interesa u Turskoj i na m oreuzim a.26
20 С амоуправа 1. V II 1922. O vu teo riju potvrdio je 1926. i S. M arković:
on je verovao da bi A n tan ta 1919/20. n apala Jugoslaviju da je u njoj zaveden
sovjetski sistem . Политика 28. V II 1926. I u K o n stitu an ti je rečeno da n a ­
vodno K P J zna da bi usled spoljne intervencije d ržav a „otišla u p ara m p arče“
u slučaju revolucije. (Sten bei. 1920—21, I, 8. IV 1921, 33.)
21 R adikalska Стража (Ocnjeic) 27. VII 1922. donosi da u Rusiji „popušta
te ro r“ i zem lja se brzo obnavlja. I Политика je dokazivala da se R u sija v raća
u kapitalizam i nacionalizam (29. VI, 14. X, 15. X 1922).
22 Трг. гла с н и к 31. VII 1921. О početku gladi up. H. JI. Р у б и н ­
ш т е й н , В неш ная политика, 91—146, Трг. гла сн и к je 10. V III, 12. V III 1921.
pozvao na sk u p ljan je priloga za gladne. I Политика je pozivala „za gladnu
decu“ (13. V III, 24. VIII, 2. IX 1921).
23 A. N a z e č i ć, Rad jugoslovenskih odbora za pom oć gladnim a u R u ­
siji, Prilozi za istoriju socijalizm a, I, 256. Ninčić se kao m in istar spoljnih po­
slova zalagao za pomoć gladnim a. (Sten. bei. 1921—22, IV, 117.) Политика je
n apadala aten ta to ra S tejića: on se borio da i kod nas bude glad (25. II 1922).
Po m išljenju M. K r š l j a n i n a (Pregled, Okt. 1956, 651), akciju za pomoć
gladnim a u R usiji organizovao je sam narod, na in icijativ u rad n ičk e glase.
2i Банатски гла сн и к (В. Б ечкерек) 9. IV 1922. Cpöuja (С. М итровица),
31. III, 7. IV, 9. IV 1922. Српска p u je n (CapajeBo), 29. I ll 1922. Р адикал (Ш а-
бац), 5. III 1922. Стара Cpöuja (С копле), 17. II, 30. III 1922. Самоуправа
25. И, 19. Ill, 23. III, 2. IV, 14. IV, 10. V, 27. V 1922. C en traln i rad ik alsk i organ
stavio je pomoć kao kategorički im p erativ: tri h iljad e u m ire na sat! (Само­
управа 9. IV 1922.) R adikali su pobijali klevete da pomoć ne striže ruskom
narodu (Isto, 2. VI, 25. VI 1922) i skandalizovali su se n ad nem arom zvaničnih
organa. (Isto, 16. V II 1922.)
20 П олитика 15. II, 26. II, 14. V 1923. U S kupštini je traženo da v lada
dezavuiše Spalajkovića, koji se u Zenevi bio izjasnio p ro tiv sla n ja pomoći.
(S te n . bei. 1921—22, I, 132, 206, 492; IV, 380. О m eđunarodnoj pomoći gladnim a
up. П. А. А г p и к о в —А. С. Б а ш к и p о в —И. A. JI ы ч е в, В оина
с голодом в П оволж ье в 1921—1922 гг., История СССР 1963, № 1, 152—157.)
D elegat St. D im itrijević je sa tri tone lekova, d o bijenih od M in istarstv a
zdravlja, pošao za R usiju ju n a 1923.
20 Трг. гла с н и к 18. II, 1. III, 6. IV, 8. IV 1921. Posle grčkog poraza govo­
rilo se о zgodnoj prilici za ruske interese. (Isto, 16. IV 1921.) Engleska v lada
je 15. IX 1922. zatražila od jugoslovenske vlade odgovor da li bi vojnički po­
m ogla B ritance u slučaju d a T urci n ap ad n u C arigrad i n e u tra ln u zonu. (В. Г.
Т р у х а н о в с к и й , В неш н а я полит ика А н г л и и на первом етапе общего
кризи са капитализма (1918—1939), М осква 1962, 103. И. М. Д е м и н ,
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 121

A ntanta je u septem bru 1922. rešavala о p rojektu predloga koji će

se u p u titi Turcim a, posle njihovih pobeda nad G rčkom .27 Bilo je
došlo do francusko-engleskog spora oko rešavanja istočnog pitanja,
pa su Pašić i Ninčić sm atrali dia Jugoslavija na predstojećoj konfe­
renciji u Lozani m ora da bude samo posrednik. Zam enik Cičerinov
K arahan je 26. septem bra 1922. telegrafisao Beogradu da je potrebna
intervencija Jugoslavije dia bi se izbegao ra t na istoku: A ntanta u z u r­
pira prava Rusiie, Engleska želi da uvuče Jugoslaviju u ra t pro tiv
revolucionarne Turske. Ninčić je 1. oktobra 1922. dobio i drugu sov­
jetsku notu (note zainteresovanim silam a datirane su 24. i 27. sep­
tem bra 1922). Jedan list je odm ah osuo p aljbu protiv Sovjetske R u­
sije: ona sarađuje sa državam a koje su pro tiv Jugoslavije (Bugarska,
M ađarska, Turska) i zato i ne sm e biti saradnje sa M oskvom!28
Самоуправа je, m eđutim , stala uz R usiju: bez sovjetskih delegata se
problem ne sme rešavati, a boljševički predstavnici b ran e prava rus­
kog naroda.29 „Ruski uspeh je i naš u sp eh “, pisala je radikalska
Застава.30 N ajvažniji ruski zahtev odnosio se na m oreuze: um esto in ­
ternacionalne kontrole u kojoj bi kontrolu im ala A ntanta, što bi omo­
gućilo organizovanje intervencije protiv južne Rusije, R usija je tra ­
žila poštovanje turskog suvereniteta na Bosforu i D ardanelim a.
U Beču su sovjetski predstavnici saopštili štam pi da jedan ruski
delegat ide za Beograd radi dogovora za konferenciju u Lozani. N in­
čićevo M inistarstvo je odgovorilo kom inikeom da je još p reran o go­
voriti о nekom sporazum u, ali da bratska naklonost ruskog i jugoslo-
venskog naroda nesum njivo postoji (21. oktobra 1922). Kada se doz­
nalo da Francuska vodi izvesne pregovore sa Rusim a, beogradska
štam pa je oktobra 1922. zahtevala da i Jugoslavija stupi u tešnji kon­
ta k t sa Rusijom . Jugoslovenski otpravnik poslova u B erlinu je k ra ­
jem oktobra 1922. službeno pitao sovjetskog diplom atskog predstav­
nika da li Sovjetska R usija p ristaje da prim i jugoslovenskog delegata
za rep atrijaciju , koji bi pored ovog glavnog posla vodio i trgovačko-
-političke odnose. Litvinov je 28. oktobra 1922. naložio svome p re d ­
В неш ная полит ика Великобрит ании от В ер са ля до Л окарно 1919—1925,
М осква 1947, 331. Up. Политика 27. X I 1933.)
27 N a sastanku A n tan te E ngleska je sprem ila tešk e uslove T urcim a, ali
je lord K erzon odustao od svoga predloga k ada m u je P o en k are izjavio da
im a pozitivno u v eren je da Jugoslavija neće ni pod kojim uslovim a da uđe
u ra t na stra n i Engleske. (DASIP, L P 343, 356. Izveštaj Londonskog poslan stv a
London, 10. X 1922.) U S kupštini je I. S um enković 21. III 1927. napao N inčića
što n ije stao uz Englesku protiv T urske. (Sten. bei. 1926—27, IV, 235.) D avidović
je, m eđutim , napao N inčića što n ije stao uz T u rsk u a za Francusku. (Isto,
1923, II, 1404.)
28 Политика 4. X 1922. T ekst nota: Документы, V, 593, 597. U vezi sa
dolaskom tu rsk ih tru p a u E vropu i pobedom M usolinija u Italiji kom plikovala
se jugoslovenska m eđunarodna situ acija pa je v lad a zatražila vojni k red it od
800 m iliona d in a ra ; n a tajn o j srednici S kupštine od 11. X I 1922. došlo je do
„žalosnih scena“. (Sten. bei. 1922, I, 53; up. о ish ran i vojsk e Isto, 1927—28, VI.
195.) Poznato je inače da su baš pobede K em ala i M usolinija dale veliki pod-
strek aktivnosti A. H itlera. (F. В e n n e с k e, H itler u n d die S A , M ü n c h e n -
Wien 1962, 36.)
20 Сам оуправа 3. X, 10. X 1922. R um unska K P pisala je da Engleska
poziva R um uniju u r a t pro tiv T urske, Bugarske, R usije kako bi zav lad ala
m oreuzim a. (Пролетерская солидарность т рудяхщ и хся в борбе за мир (1917—
1924), М осква 1958, 353. О ruskom predlogu up. Л е н и н , С очинения, X X X III,
1951, 348.)
30 Застава 13. X 1922. Cičerin je sm atrao d a je tu rsk i uspeh i sovjetski
uspeh. (Cičerin, n. đ., 246.) U C arigradu treb a da pružim o ru k u Rusim a! (K le­
rik alac J. H ohnjec u S kupštini, Sten. bei. 1921—22, V, 850.)
122 — VUK v in a v e r

stavniku u B erlinu da odgovori kako je sovjetska vlada saglasna da

prim i delegata, ali da je neophodna i uzajam na izm ena takvih pred ­
stavnika, pri čemu je obavezno da oni uživaju sve diplom atske povla­
stice. Ovaj zahtev je Lazarević preneo Ninčiću, i Beograd je u načelu
cdobrio da u Jugoslaviju dođe jed an sovjetski predstavnik, isprva
kao delegat sovjetskog Crvenog krsta. U Berlinu je novem bra 1922.
Rusima predložen n acrt ugovora о izm eni takvih delegata, snabde-
venih svim diplom atskim privilegij am a i rangom ; zbog ostalog sveta
obojica bi isprva m orali biti sam o neslužbena lica iz Crvenog krsta.
Odlučeno je da se о d etaljim a sporazum eju Ninčić i Cičerin u Lozani.
Ninčić je u novem bru 1922. pošao na konferenciju u Lozanu. Na
sastanku sa sovjetskim delegatom Vorovskim bilo je reči о obnovi
diplom atskih odnosa. Jednom članu jugoslovenske delegacije Vorov­
ski je izjavio da je zadovhljan tonom jugoslovenske štam pe; postoji
nesum njiva zajednica interesa rusko-jugoslovenska i žalosno bi bilo
propustiti ovako zgodan m om enat za obnovu odnosa.31 K ada je S rbija
mogla sarađivati sa carem koji je hteo vlast nad Srbijom i Balkanom,
još više treba da se poveže sa novom, dem okratskom Rusijom . Vorov­
ski je garantovao nem ešanje u u n u tra šn je poslove Jugoslavije i čak
uveravao da m u se čini da je i u Jugoslaviji režim dem okratski kao
i u Rusiji. Ostali ruski diplom ati govorili su о slovenstvu, о dem okrat­
skoj Jugoslaviji, čiju konsolidaciju iskreno žele; Rakovski je 30. no­
vem bra izjavio da dan priznanja nove R usije od stra n e Jugoslavije
n ije dalek.32 Ninčić se 3 decem bra 1922. sastao sa Cičerinom. Sada se
svuda govorilo da će u Jugoslaviju doći „sovjetski delegat za re p a ­
trija c iju belih em igranata“. S utradan su se pregovarači ponovo sastali
rad i dogovora о stavu prem a pitanju, m oreuza. Tom prilikom je N in­
čić predstavio Cičerinu novog šefa jugoslovenske delegacije. Bio je
to Spalajković. Tim e je cela stv a r m orala biti ugrožena.
Na konferenciji n ije p rodrla tursk o -ru sk a teza о m oreuzim a,
a Jugoslavija, koja je govorila da posreduje izm eđu F rancuske i E n­
gleske, odlučno je štala na stranu A ntante. Jed an radikalski list je
tada uzviknuo: R usija je izgubila m oreuze, i dužnost je naša da joj
što više pom ognemo da stekne veći m eđunarodni uticaj.33
Očekivalo se da će ipak k raje m decem bra 1922. za M oskvu poći
jugoslovenski delegat za re p a trira n je i da isprva neće b iti form alnog
priznanja Rusije. Vorovski je 9. decem bra 1922. saopštio da uskoro
dolazi i samo priznanje: interesi slovenstva to zahtevaju.34 Odbor
31 Vorovski je ubijen od stra n e belogardejskog a te n ta to ra a p rila 1923.
K ada je neki belogardejski general u Beogradu držao p red a v an je hvaleći aten ­
tat, studenti su klicali: „Zivela S ovjetska R u sija“. (Политика 29. X II 1923.
S. P e t r o v i ć , Sedam sekredara SK O J-a, B eograd 1962, 434—436.)
32 R usija je od m aja 1922. održavala dobre odnose sa Čehoslovačkom i
sm atralo se da postoje obaveze о uzajam noj n eu tra ln o sti u slučaju sukoba
jedne od držav a sa nekom trećom silom ; u Beogradu se govorilo da i Jugo­
slav ija može da zaključi sličan sporazum . M eđutim , izgleda da je Sovjetska
R usija nastojala da se ovo sa jugoslovenske stran e prim eni p ro tiv Rum unije.
(Политика 2. I 1923; up. Р у б и н ш т е й н , В неш на я политика, 379.)
33 Стража (OcnjeK) 22. X II 1922. Р у б и н ш т е й н (В неш на я п о л и ­
тика, 405, 406) iznosi d a je Ju goslavija stala uz K erzona a p ro tiv Rusije, ali
kada pom inje „vezale A n tan te“, navodi sam o R um uniju, B ugarsku, G rčku, ali
ne i Jugoslaviju. Ninčić je dao i izjavu: tople sim p atije za Rusiju, uz želju
za regulisanjem odnosa.
8* U prvo vrem e rad i zbliženja može se početi sa rep atrijacijo m . (За ­
става 13. X II 1922.) U B ugarskoj je septem bra 1921. b o rav ila u k ra jin sk a m isija
za rep a trira n je, a oktobra 1922. došao je u Sofiju delegat sovjetskog Crvenog
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 2 3

za pomoć gladnim a u R usiji delio je za to vrem e nam irnice u južnoj

Rusiji. Preko Nanzena, predsednika Svetskog odbora za pomoć glad­
nim a u Rusiji, dobila je Jugoslavija form alni poziv da prim i delegata
sovjetskog Crvenog krsta K orješkova, koji bi rep a trira o em igrante i
druge ru sk e građane; Ninčić je odgovorio pozitivno i tako se pokrio
m eđunarodnom intervencijom . Ovo je ipak bila senzancija. Ruski car­
ski poslanik S tranđm an je 11. decem bra 1922. bio kodi p rem ijera Pa-
šića i kod Ninčićevog zam enika da hitno interveniše. Pašić je izjavio
da još nije vrem e za punu obnovu diplom atskih odnosa i sprečio je
sporazum Ninčić-Cičerin о osnivanju trgovinskih agencija u Beogradu
i Moskvi. Odobrio je sam o da se u inostranstvu sastaju sovjetski i
jugoslovenski diplom ati kako bi se održali kontakti, pa su dodiri
nastavljeni u B erlinu.33
Posle ove intervencije došlo je do Cičerinove izjave od) 19. de­
cem bra 1922. da je Jugoslavija zajedno sa Francuskom , Japanom ,
Bugarskom, Grčkom i R um unijom ra n ije učestvovala u neprijateljskoj
koaliciji protiv Sovjetske Rusije, a u m em orandum u od 30. decem ­
bra 1922, upućenon konferenciji, Cičerin i Rakovski su osudili ver-
saljski m ir i uklju čiv an je M akedonije, Crne Gore, D obrudže kao i
delova A lbanije, D alm acije i H rvatske u tuđe države bez slobodne
volje stanovnika.
Još 1. jula 1922. pisao je jedan list da ne može biti trgovačkih
veza sa Rusijom je r se jugoslovenska i ru sk a privreda n e diopunjuju;
a 24. novem bra pisao je isti list da treb a izvoziti robu za R usiju.35
Filijala Beogradske ujed in jen e banke u C arigradu poslala je juna
1922. oko 50 tona kukuruza na Novorosijsk, u ju lu to v ar brašna a za­
tim treći tovar — sovjetskim brodom. Sovjetska trgovačka agencija
„V neštorg“ dala je izjavu da je R usija pom agala Srbiji pa je dobro
što sada Jugoslavija pom aže Sovjetskoj R usiji d a prebrodi krizu.
Banka je odlučila da preko Galca šalje robu za Rusiju. U isto vrem e
je sm ederevsko m etalurgijsko preduzeće zatražilo i dobilo pasoše za
svoje predstavnike koji su u R usiji hteli da kupe koksa (oktobra 1922).
M eđutim , jedan m ali sarajevski list je sm atrao da će Pašić po
francuskoj želji ip ak izbeći p rizn an je R usije.36 Događaji su pokazali
da je to bilo tačno.
Početkom 1923. očekivao se u Beogradu delegat ruskog Crvenog
k rsta Korješkov. Tada se doznalo da Francuska već pregovara sa R u­
sijom. „Lakše je i prirodnije za nas nego za F ran cu sk u “ da obno-

k rsta K orješkov. (Г. И. Ч е р н я в с к и й — Д. Д а с к а л о в, С удьбы р у с ­

ской бело-эм играции в Б олгарии, История СССР, 1961, № 1, 111, 114.)
36 Сам оуправа 1. VII, 24. X I 1922.
8U Jugoslovenski list, 24. X II 1922. S ovjetska R u sija je 1922. postigla ve­
like uspehe: k raj gladi, prosp eritet sitne trgovine, učestvovanje u Đenovi, p ak t
u R apalu sa Nem ačkom , poziv u Lozanu. C a r r , T he b olshevik revolution,
III, 442. N arkom indel je postao značajniji od K o m in tern e posle IV kongresa
K om interne, novem bra 1922. M eđutim , posle odugovlačenja sporazum a sa ju ­
goslovenske stra n e u p u tila je sovjetska delegacija jedan oštar nap ad na račun
Jugoslavije: ona i celi niz d rugih država aktiv n o su učestvovale u ratn o j
koaliciji pro tiv R usije (drugi sovjetski državnici su inače iz spiska d ržava koje
su učestvovale u interv en ciji obično izostavljali S rb iju i Jugoslaviju). K rajem
1922, u m em orandum u sovjetske delegacije od 30. X II 1922, Rusi su energično
odbacili sve m irovne, ugovore i govoreći о anek siji M akedonije, C rne Gore,
T rakije, D obrudže i nekih albanskih i h rv atsk ih oblasti, zah tev ali k o nfedera­
ciju n a B alkanu i u P odunavlju. (.Документы, VI (1922—23), 1962, 102, 132.
D e g r a s, Soviet docum ents, I, 366.) Sefa jugoslovenske delegacije zam enio
j e u ja n u a ru 1923. M. Rakić, poslanik u Sofiji. ._ J ,
 124 — VUK viN A vm

vim o odnose sa Rusijom , govorilo se u Beogradu februara 1923. Jedar*

italijanski list doneo je m arta 1923. kom entar da sporazum Jugosla-
vija-R usija može biti opasan za Italiju. Ninčić je 16. m arta 1923.
izjavio da je tačno da je Jugoslavija jedina zem lja u Evropi koja nije
u kontaktu sa Rusijom ; posrednih veza ipak im a i nesum njivo je da
će se izvesne veze uspostaviti je r Jugoslavija ne može da se đezinte-
resuje svojim svetom u Rusiji, kojeg tam o još ima. Predviđao je bliže
dodire u aprilu 1923.37
S. Radić je 16. aprila 1923. na jednom zboru izjavio da kakvu god
vladu im ala Rusija, ona je naša i mi smo njeni.38
U B erlinu su se sastali otpravnik poslova B. Lazarević i am ba­
sador K restinski, a zatim novi poslanik sa ruskim predstavnikom ; u
Pragu se nešto kasnije sastao Lj. Nešić sa ruskim predstavnikom Ovse-
jenkom , u V aršavi se sastao jugoslovenski poslanik sa sovjetskim po­
slanikom Vojkovim. Pašić je u jednom tre n u tk u čak hteo da se sa­
stane sa Litvinovim ; ali je onda prom em o m išljenje. K ada je dobio
poruku od Cičerina о p itan ju priznanja, odgovorio je da od toga ne­
m a ništa dok se u R usiji ne zavede parlam entarni režim!30
U to vrem e su u Subotici uhapšena dva „boljševička a g en ta“ koja
su izjavila da su došla da organizuju sovjetsku m isiju za re p a tri-
ra n je em igranata. Štam pa se uzbudila: boljševici nose silno zlato,
jedan je čak i Jevrejin, sigurno je to neka akcija Moskve protiv Jugo­
slavije. Oba Rusa su proterana.40 Iz Skoplja je u Beograd aprila
1923. doveden pa p ro teran rođak sovjetskog delegata u Sofiji i K or-
ješkov onda n ije došao u Jugoslaviju.41 U Beogradu je 5. m aja 1923.
uhapšen S. Sm irnov, koji je u m artu bio otvorio biro „Šum a“ kao
filijalu jedne francuske banke i bavio se rep a trira n je m em igranata.
Sada je policija počela lov na „boljševičke agente.“42
37 T reba istaći da je ja n u a ra 1923. R usija veom a energično sta la na stra n u
N em ačke prilikom fran cu sk e vojničke okupacije oblasti R ura (up. Политика
17. I 1923) i da je pom išljala n a oružanu p re tn ju P oljskoj ako bi ova n a ­
stupila protiv N em ačke sa istoka. ( C h r . H ö 11 j e, Die W eim arer R ep u b lik
und das O stlokarno-Problem , 63. Д. C. Д а в и д о в и ч , Съвет ско-герман-
ските отношения в периода на рурската к р и за п р ез 1923, Ист. п р еглед
1963, бр 4, 58.) Tom prilikom se n ije uopšte radilo о nekom „izvozu rev o lu cije“
kojeg bi se jugoslovenska buržoazija m orala bojati, nego о sovjetskom kon­
flik tu sa francuskom akcijom , о čem u je Beograd, o slan jaju ći se na P ariz, m o­
rao da vodi računa. Početkom 1923. je u B erlinu o tp rav n ik poslova L azarević
saopštio R usim a da se p ita n je p rizn a n ja odlaže do posle p arla m en tarn ih izbora
od 18. m a rta 1923. Sovjetski kom esar za PTT predložio je m a rta 1923. uspo­
sta v lja n je poštanskog sa o b raćaja jugoslovenskim vlastim a. (Политика
17. III 1923.)
38 D ete ili b u d ala? ša rla ta n ili luđak? odm ah se pitao jed an list. (Isto,
17. IV 1923.) N ovine su beležile da je Radić u vek pijan. (Isto, 29. IV, 20. VII,
27. V III, 2. IX, 16. IX 1923, Sten. bei. 1925, 537.) Slično se pisalo i za Cičerina.
(Политика 23. X II 1930.)
39 Isto, 2. I 1925. Slično su pred konferen ciju u Đenovi i nek i A m eri­
kanci govorili Rusim a, pa se Cičerin m islio da li da se m ožda u R usiju uvede
„narodno pred stav n ištv o “ — m eđu 2.000 članova so v je ta -rad n ik a i seljak a
i 2—3 „delegata p a ra z ita “ ; ovo je L enjin n arav n o odbio. (М. И. Т р у ш ,
В неш неполит ическая деятельност В. И. Л енина, 1917—1920, M oskva 1963, 47.)
40 Политика 15. III, 16. III, 17. III, 18. III 1923.
41 K orješkov je prošao kroz Beograd vozom 13. IV 1923. n a p u tu za Lo-
zanu. T reba istaći da su iz raznih razloga zlo prošli sovjetski diplom ati koji su
p regovarali sa jugoslovenskim predstavnicim a: V orovskog su u bili belogar-
dejci u S vajcarskoj, V ojkova u V aršavi; K restin sk i i K arah a n su streljan i,
Jofe se m orao ubiti.
12 U M ariboru je uhapšen „boljševički ag en t“, k u rir iz Beča. (Политика
13. II 1923.) N. P enjev, b ugarski poslanik fra k cije K PB (1879—1955), koji je
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKL ODNOSI “ 1 2 5

Ninčićev eskpoze о spoljnoj politici 8. juna 1923. izazvao je za-

prepašćenje: ni pom enuo nije R usiju; diemantovao je glasine о bo­
ravku jednog francuskog generala u Jugoslaviji u cilju priprem e in­
tervencije.43 Već p re toga, prilikom diskusije о vladinoj deklaraciji,
opozicija je zahtevala da se nešto više kaže о odnosima sa Rusijom ;
neki poslanici zahtevali su dia se pošalje m ak ar nekakav posm atrač u
R usiju.44
Dok je Ninčić govorio о čvrstini režim a Stam bolijskog u B ugar­
skoj, tam o je već bio izvršen puč i dovedena reakcionarna i an tiju -
goslovenska vlada. Pribićević je zato istakao da se vlada ne m eša u
bugarske u n u tra šn je stvari, ali zašto to onda čini u Rusiji, gde ne
prizn aje sovjetski režim (18 juna). Ninčić je odgovorio da je posle
O ktobra u Rusiji zavladialo sta n je neprijateljsko prem a Jugoslaviji,
ali da je beogradska vlada sm atrala dia se n je ne tiču u n u tra šn je
stvari Rusije: nije ratovala, n ije ni dopustila intervenciju pro tiv R u­
sije iz Jugoslavije.46
dolazio da ispita frakcionašku borbu u Jugoslaviji, uhapšen je i p ro teran . (Isto,
14. III, 31. III 1923.) U B eogradu su u hapšena „dva b oljševika“ koji su putovali
iz B ugarske za M ađarsku, pa su bez dozvole sišli sa voza. (Isto, 5. IV 1923.) Iz
B eograda je p ro teran vrangelovac general P reobraženski, koji je „šurovao sa
boljševicim a“ i iz M oskve navodno prim io 10 m iliona kruna. (Isto, 8. IV, 12. VI
1923.) Kod Z em una je uhapšen još jed an „boljševički ag en t“, k u rir iz Beča.
(Isto, 26. V II 1923.) U B eogradu je 1. V II 1923. uhapšen ag en t N. Sečenko,
koji je došao iz C arigrada. (Isto, 4. V III 1923.) N a ovaj stav m o rala je uticati
i nova anim oznost Engleske protiv R usije i tzv. „K erzonov u ltim atu m “. J. Jo-
vanović je u S kupštini istupio: ne ulaziti ni u kakve kom binacije p ro tiv R u­
sije. (Sten. bei. 1923, I, 381—382.) U Beču je m a ja 1923. II kon feren cija K PJ
po stavila kao zad atak : sprečiti ulazak Jugoslavije u koaliciju p ro tiv R usije;
p aro la: m ir i savez sa Rusijom . (J. V r č i n a c , Ist. X X veka, I, 260, 263.)
43 G eneral Le Ron je zaista putovao po Jugoslaviji, i to zajedno sa fra n ­
cuskim poslanikom . (Политика 18. V, 20. V 1923.) P rim ljen je i kod k ralja.
K ad a je u francuskoj sku p štin i 12. VI 1923. postavljeno p ita n je zajm a Jugosla­
viji, P oen k are je dem antovao vesti da se zajam d aje za n ao ru žav an je protiv
Rusije, pa je zajam izglasan. U rednik em igrantskog lista П оследние новости
iz P ariza, političar P. M iljukov, bio je ju la 1923. u Sofiji i zalagao se za borbu
pro tiv boljševizm a (njegov list je bio za b ran jen u Jugoslaviji). On je u listu
Prager Presse 22. V II 1923. pisao da je ruski presto ponuđen velikom knezu
N. N ikolajeviću i k ra lju A leksandru, ali da za ak ciju u proleće 1923. n ije
bilo para. Z načajno je da su Rusi notom od 15. VI 1923. protestovali kod ita-
lijan sk e vlade što dopušta odlazak em ig ran ata za Jugoslaviju, odakle oni p re­
laze u R usiju kao saboteri. (Документы, VI, 1962, 351—352.)
11 P oslanik D em okratske stran k e 2. Rafajlović, 4. V I: ne sm e se izostaviti
R usija; ako je nekom e m rsko im e L enjina, ipak za n jim e stoji ru sk i n aro d ; i
p ro tiv R obespjera se bila digla sva reakcija. J. Jovanović, 6. VI: zašto u Lo-
zani nism o stali uz ru sk i predlog; treb a poslati p red sta v n ik a u M oskvu, ze­
m ljo radnička R usija diže se iz boljševičkog haosa. K lerikalac d r H ohnjec:
tre b a poslati delegata u M oskvu da nam R usija bude zaštitnik. (Sten. bei.
1923, I, 325, 355, 381, 383.) L ist Narodna svijest (Dubrovnik) 19. VI 1923. n ap ad a
N inčića što ne govori о R usiji. S. Radić je u časopisu The Near East, 31. V 1923.
pisao da tre b a stvoriti slobodnu h rv atsk u državu, onda će p resta ti ita lijan sk a
bojazan od B eograda, sprečiće se prodor N em aca ka J a d ra n u i onem ogućiti
stv a ra n je im perije od V ladivostoka do Splita, što je želja Beograda.
*6 Sten. bei. 1923, I, 631—632. „Gospodo, u R usiji je bio p re v ra t ,nastupilo
je n ep rijateljsk o sta n je prem a nam a, о tom e ne može biti govora. Pa, gospodo,
jesm o li m i zbog toga ušli u rat, jesm o li upotreb ili oružanu in terv en ciju u
R usiji i jesu li koji od d rugih saveznika (!) interv en isali? N aprotiv, i ako je
došlo jedno sta n je n am a n ep rijateljsko, jedno sta n je koje je n ep rijate ljsk u
ak c iju p re dve tri godine razvilo, m i smo ipak sm a trali da ono što se dešava
u R usiji, da je to njihova u n u tra šn ja stvar. Ne sam o da nism o intervenisali
nego nism o dopustili na našoj te rito riji n ik ak v u p rip rem u za ta k v u in te rv en ­
ciju. Mi nism o dopustili da se kod nas sprem a građ an sk i ra t u R usiji.“ Po m i-
1 2 6 — VUK VIN A V ER

U septem bru 1923. došlo je do pokreta zem ljoradnika i kom unista

u Bugarskoj; ustanak je slom ljen i G. D im itrov i V. K olarov našli su
se kao izbeglice u N išu.40 O tada su zapadni listovi često donosili vesti
kako čete bugarskih kom unista upadaju iz Jugoslavije u Bugarsku,
što je izazvalo senzaciju i dovodilo antikom unistički režim u ne­
priliku.
Zem ljoradnički klub je 23. ju n a 1923. pitao vladu о rep atrijaciji
Jugoslovena iz Rusije: navodno ih Rusi ne p uštaju je r ni Jugoslavija
ne pušta ru sk e em igrante.47 Preko poslanika u B erlinu pozvao je Či­
čerin ponovo Ninčića da pošalje delegata da pregovaraju о obnovi
odnosa. Rusi su postavili kao svoju obavezu — potpuno nem ešanje
u jugoslovenske u n u tra šn je stvari ali su tražili da Jugoslavija rašči­
sti sa vrangelovcim a. Cičerin je 12. decem bra 1923. izdao saopštenje
šljen ju 2. M iladinovića, Ju goslavija n ije m ogla d a uspostavi odnose sa R u­
sijom ; on je napao L en jin a kao nem ačkog agenta. (Isto, 383.) Šum enković i
M oskovljević su se zalagali za obnovu diplom atskih odnosa sa Sovjetskom R u­
sijom, (Isto, 477, 483.) Cičerin je 3. avgusta 1923. beležio da u Jugoslaviji vidi
prom enu u pravcu p rib liž av a n ja Rusiji, ali je zatražio od svog p red stav n ik a
u Beču da on od jugoslovenskih pregovarača zahteva ne sam o reči nego i dela.
U Lozani je bila ugovorena izm ena diplom atskih p red sta v n ik a za poslove re ­
patrijacije, ali je stv a r onda odložena prvo in terv en cijo m šefa delegacije u
Lozani Spalajkovića, a zatim , posle novih pregovora u B erlinu, rešeno je da
se stv a r reguliše posle jugoslovenskih izbora; m eđutim , sve do leta 1923. opet
n išta n ije urađeno, i, po C ičerinu, Jugoslavija je ostala gnezdo belih em ig ra­
n ata koji čak im aju i svoje škole i organizacije. (Документы, VI, 403.) U jesen
1923. su prem a SSSR postojale tri grupe d ržav a — one koje su p riznavale
SSSR de iu re (L itvanija, L etonija, Estonija, Finska, N em ačka, Poljska), one koje
su p rizn av ale R usiju de facto (Engleska, Italija, A ustrija, N orveška, Cehoslo-
vačka, D anska) i one koje nisu prizn av ale SSSR ni n a koji način; m eđu ovim a su
bile glavne F rancuska, SAD i Jugoslavija. ( О л е н е в , М еж дународное п р и зн а ­
ние СССР, 69.) Sovjetski N arkom indel saopštio je 22. IX 1923. da Ju g o slav ija
nije još stu p ila u de facto odnose sa SSSR i čak n a svojoj te rito riji podržava
n e p rija te lje sovjetske, pored toga što na sopstvenoj te rito riji u g n jetav a n a ­
cionalne m a n jin e p a i sam e sopstvene rad n ik e i seljake. (Документы, VI, 456.)
40 Već prilikom pada S tam bolijskog A. S ušnik je isticao da iza Italije,
koja pom aže bug arsk u rea k ciju pro tiv Jugoslavije, stoji i engleski kapital.
(Sten. bei. 1923, I, 625.) U N išu su posle septem barskog u sta n k a boravili ru k o ­
vodioci KPB. (Политика 2. X 1923. Г. Д и м и т р о в , n. d., I, 139.) О sep tem ­
barskom u sta n k u napisan je niz rad o v a (D. Kosev, St. Petrov, P. R ostov i dr.).
K asnije je pisano da je od 9. ju n a 1923. do sred in e 1927. uhapšeno 110.000 lica,
a da je pobijeno ili iščezlo blizu 25.000 ljudi. (Б. Г p и г о p о в, Борбата на
българската комунист ическа партия против б е ли я терор и за и звою ване
на полит ическа амнистия (1925—1929), Ист. п р еглед (София) 1960, № 5, 96.)
P ro tiv bugarske rea k cije glas je digla i jugoslovenska rad n ičk a klasa kroz
akciju N R PJ. (К. Й о т о в , В. „П равда“ за револуционнот о движ ение
в Б ъ лга р и а от 1919 до 1923, Ист. преглед 1962, № 4, 99.) U ostalom , i u J u ­
goslaviji je v lad a privrem eno uklonila opoziciju: 19. III 1923. sprovedeni su
policijski izbori i kao nekada, prilikom in terp elacije sam ostalaca p ro tiv zu­
lum a radikalskog, u zim u 1906/07, D avidović je vodio opoziciju i od 240 posla­
n ik a vlada je oktobra 1923. izglasavala zakone sa po 110 poslanika, koliko je
iznosila v lad in a „većina“. N inčićevu izjavu о spoljnoj politici podržalo je 113,
a odbacila su je 92 poslanika. (Sten. bei. 1923, II, 1433, 1695, 1698.)
47 D elegat O dbora Đ. Đ orđević je rep a trira o nekoliko sto tin a ljudi, ali
se većina n ije m ogla v ra titi je r n ije bilo k re d ita za povratak. (Политика
8. X II 1923.) Z načajno je da je M usolini 30. X I 1923. izjavio da se zalaže za
u spostavljanje diplom atskih odnosa sa R usijom ; već decem bra 1923. zaključen
je i trgovački ugovor. (V. С а с с i a p u о t i, R elazioni com m erciali tra l’Italia
e la Russia (1878—1927), N apoli 1928, 69, 71—73.) „G rad an sk o -d em o k ratsk a“
Jugoslavija je bila veći p ro tiv n ik R usije nego fašistička Italija! Istina, u leto
1923. već se svuda pisalo da jugoslovenska v lad a želi da uspostavi diplom atske
odnose sa Rusijom , koja g a ra n tu je nem ešan je u jugoslovenske u n u trašn je
poslove.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 2 7

o potrebi odnosa sa Jugoslavijom . Sovjetska legacija u Pragu izdala

je kom inike: u Jugoslaviji još n ije rešeno p itan je priznanja, ali nem a
prepreka sporazum u, zbliženju i razum evan ju u in teresu obeju dr­
žava.48 K roz interpelaciju je Zem ljoradnički poslanički klub opet tra ­
žio da se objasni zašto još nikako nisu uređeni odnosi sa Rusijom
(27. novem bra 1923). Njihov IV kongres bio je zatražio uspostavljenje
odnosa sa Rusim a i u avgustu 1923. Ali ni prilikom Ninčićevog ekspo-
zea pred Finansijskim odborom Skupštine, k rajem 1923, nije se go­
vorilo о Rusiji. Tada su slovenački klerikalci Kulovec i P ušenjak oštro
napali Ninčića zbog nebrige na ovom sektoru.40

4. Godina svetskog priznanja S S S R

Godine 1924. niz država je priznao Sovjetsku R usiju. I u Jugosla­

viji je povedena ponovo akcija u tom sm islu. M eđutim, akcija prole­
ta rija ta nije se m ogla b itn ije osetiti u ovom pravcu. Svi važniji doga­
đaji u političkom životu zem lje tekli su nekako m im o K P J. Ona nije
im ala snage da na njih utiče je r je bila izolovana odi m asa; ona nije
bila čvrsto povezana ni s radničkom klasom, čija je većina bila pod
uticajem buržoazije, sačinjavala njenu glasačku vojsku.1 Ali baš zato
je akcija buržoaske levice m ogla biti efikasna.

48 Ruski kom itet u K raljev in i SHS uputio je sep tem b ra 1923. m em o ran ­
dum P ašiću i ki-alju: p rizn a n je R usije ne bi donelo n ikakve koristi Jugoslaviji,
čak ni ekonom ske, a koristilo bi (naravno) samo N em ačkoj. Ovo je bilo me-
šan je u u n u tra šn je poslove Jugoslavije. Listovi su i d alje žestoko nap ad ali
S ovjetsku R usiju: R usija je daleko od ekonom skog popravka. (Политика
18. IX 1923.) R usija — votka, glad, kocka, crna berza. (Isto, 1. X I 1923.) P ro ­
stitu cija v lada u Rusiji. (Isto, 9. V III 1923.) F ilm „R aspućin“ zab ran je n je u
B eogradu je r n ije pokazivao ca ra N ikolaja II u naročito lepom svetlu. (Isto,
29. X II 1923.) K ada je u sep tem b ru 1923. u beogradskom H otelu „M oskva“
odseo poljski novinar G arvin-Sam ojlov, rodom iz K ijeva, koji je priređivao
ručkove za p riv re d n e krugove, policija je sm a tra la d a je on došao da p ri­
prem i te re n za dolazak sovjetske m isije i p rav ila m u je n ep rijatn o sti.
49 P oslanik Nešić posetio je početkom decem bra 1923. sovjetskog p red ­
stav n ika К. K. Ju re n je v a u P rag u i saopštio m u da se u B eogradu reša v a p i­
ta n je jugoslovensko-sovjetskih odnosa a da će se posle k onferencije Male
a n ta n te о tom e u P rag u i službeno pregovarati. (Документы, VI, 530, 623. Up.
Ш и ш к и н , n. d., 148.) N inčić je 22. X II 1923. saopštio R usim a da se Jugo­
slav ija ne m eša u odnose R usije sa V rangelom , pa ni u p ita n je dragocenosti
iz Z aložne banke koje je V rangel doneo u Kotor, a Cičerin je 3. I 1924, od­
govorio d a je Jugoslavija dužna da sačuva ovu im ovinu. (Документы, VII
(1924), М осква 1963, 9, 10, up. Isto, VI, 361.) Z načajno je da je III zem aljska
kon ferencija K P J, o držana u B eogradu decem bra 1923, istu p ila p ro tiv slu­
žbene politike Jugoslavije prem a R usiji, osudila ro v aren je vrangelovaca i za-
h te v ala m ir i savez sa Sovjetskom R usijom . K onferencija je u stala protiv
versaljskog m ira i zatražila stv a ra n je autonom ne M akedonije i T rakije. (Исто-
р щ с к и архив, II, 60, 66, 74—75.) Sovjetski diplom atski p red sta v n ik u B erlinu
izjavio je 1. V III 1924, da je m ožda pogrešno što se SSSR oglušio о m olbu
S. R adića da dobije podršku: R usija je dobila sporazum sa B eogradom oko
vrangelovaca, ali te koncesije su u stv ari bedne: S rb ija je prezasićena belim
em igrantim a, generali m ogu d a rad e šta hoće, a n ik a k av ugovor ne obezbe-
đ u je n jihovu pasivnost, iako su njihove m ogućnosti, naravno, m ale; realni
k o n tak t sa R adićem je žrtvovan n e u tra lisa n ju V rangela, iako je p ita n je da li
je on uopšte tako opasan; Radić se zato rešio d a ode za London, gde će ga,
n aravno, privući Engleska, koja je već i M ađarsku uv ela u svoju in teresn u
sferu. O va novinska vest je, razum e se, đem antovana.
’ П реглед ucropuje Савеза комуниста JyzocAaeuje, 120—121.
1 2 8 — VUK VINAVEft

K ružile su glasine da će M ala A ntanta na svome sastanku u Beo­

gradu konačno resiti pitan je priznanje Sovjetske Rusije. K onferen­
cija je otvorena u Beogradu početkom jan u a ra 1924. godine.
Trećeg jan u ara 1924. razgovarao je u V aršavi jugoslovenski ataše
za štam pu sa Besedovskim, savetnikom Sovjetskog poslanstva u P o lj­
skoj. Posle ćaskanja о Radiću (ataše je ubeđivao Rusa da je Radiić kon-
zervativac) prešli su na buduće odnose izm eđu R usije i Jugoslavije.
„Besedovski je kazao da nem a nikakvih zapreka za takve odnose i da
ih celo rusko javno m n jen je upravo želi, spontano želi. N aročito je
naglasio Besedovski kako je Rusim a puno stalo do toga da bi odnošaji
izm eđu Jugoslavije i R usije otpočeli pre nego što će doći do norm al­
nih odnosa izm eđu Italije i R usije.“ Za Jugoslaviju Rusi im aju mnogo
sim patija i ona će biti jača protiv Italije ako im a uza se ru sk e sim ­
patije. Besedovski je izjavio da Rusi znaju kako su h iljade Jugoslo-
vena u svetskom ratu bacile oružje, ne htevši da se bore protiv ruskih
vojnika. Po m išljenju ovoga Rusa, postojala su samo tri sporna pi­
tanja: Vrangel, kneginja Jelena i „vrangelovo zlato“. Jugosloven je
odgovorio da princeza Jelena i n ije član dinastije Rom anovih, V ran­
gel je napustio Jugoslaviju, a pom enuto zlato — to su depoziti banaka
i privatna im ovina. Besedovski je ponudio id eju о sporazum u: prizna­
n je de jure, uzdržavanje od revolucionarne propagande, sklapanje
trgovačkog ugovora. Pružili su jedan drugom e ru k e i srdačno se po­
zdravili.2
Ali je vladin list oštro napao ideju p riznanja SSSR.3 Z atim je
u istom listu došla tada veom a čuvena Spalajkovićeva izjava: obnova
diplom atskih odnosa ne čini dobro onoj pravoj (carskoj) Rusiji, a J u ­
goslaviji čini zlo; sa ovim bolesnim i opasnim režim om treba izbega-
v ati svaki dodir, sovjetski poslanik bi okupljao sve antidržavne ele­
m ente, a oni koji se zalažu za obnovu odnosa — naprosto su prim ili
pare!4 Znalo se da predstoji englesko pregovaranje sa Rusijom i P a-
a G rigorije Zinovjević Besedovski je 1929. em igrirao iz Sovjetske am b a­
sade u P arizu i dao izjavu о ovim odnosim a. N jem u je jugoslovenski p red ­
sta v n ik bio saopštio da je opšte raspoloženje m erodavnih jugoslovenskih k ru ­
gova negativno u p ita n ju p rizn a n ja SSSR; Besedovski je to javio N arkom in-
delu i dobio odgovor da je m išljen je varšavskog jugoslovenskog d ip lo m ata izo-
lovano, te će se pregovori n astav iti u B erlinu. (Политика 12. VI 1930.)
8 Самоуправа 2. I, 3. I 1924. U ovoj godini je za 43 d an a SSSR pi’iznalo
p et država, a do k ra ja godine ukupno trin aest. ( Р у б и н ш т е й н , n. d., 463.)
Ju re n je v je 3. ja n u a ra 1924. razgovarao sa Benešom , koji m u je d etaljn o izlo­
žio ciljeve M ale a n ta n te i n jen zad atak — d a spreči obnovu reak cio n arn ih re­
žim a u M ađarskoj, A ustriji pa i N em ačkoj i izrazio svoju želju da, po odo­
b ren ju P ariza, posreduje izm eđu F rancuske i Rusije. Beneš je u veravao da
Jugoslavija i n em a neke staln e političke lin ije prem a R usiji i da će verovatno
prizn ati SSSR čim to učine E ngleska i za njom Cehoslovačka. (Документы,
VII, 12. Up. В. А. Ш и ш к и н , n. d., 148.)
1 Самоуправа 10. I 1924. Up. A. T o y n b e e , S u rv ey of international
affairs 1924, London 1928, 449—450. Ruski nacionalni kom itet se zahvalio au to ru
članka. (Самоуправа 20. II 1924.) S palajković je u našoj jav n o sti bio p oznat po
dva incidenta: ja n u a ra 1918, k ada su L enjin, Z alkind i S taljin p rim ili A n tan -
tine diplom ate, on je n ajo štrijim rečim a napao rev o lu ciju (G. F. К e n n a n,
Russia leaves the war, P rinceton 1956, 336; М. И. Т р у ш , Внегинеполгсти-
ческая деятельность В. И. Л енина 1917—1920, M oskva 1963, 88) i 1921, k ad a se
u D ruštvu naro d a izjasnio p ro tiv sla n ja pomoći glad n im a u R usiji. Z anim ljivo
je d a je praški list Tribuna ja n u a ra 1924. pisao da Ju g o slav ija iz dinastičkih
razloga neće p rizn ati SSSR; češki socijaldem okrati su, m eđutim , isticali da
Beograd ne bi smeo suviše da govori о ubistvu carevom ; kako je otac k ra lja
A leksandra 1903. došao na vlast?
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 12g

šić je (izgleda avgusta 1924) izjavio da će se Engleska „opeći ako pu­

sti boljševike u k u ć u “ i da će pcsle m orati dia kida sa njim a.6
P rivredni krugovi su radosno pozdravili tendenciju da se uspo­
stave srdačni odnosi sa Rusijom .0 M alobrojni republikanci (stranka)
beležili su: „Pred vaspostavljenjem odnosa sa novom R usijom “.7 Po­
vodom Spalajkovićevog članka pisao je jed an novinar da je A ntanta
kapom i šakom davala svakom onom ко je išao protiv Rusije, a zar
nisu onda ti ljudi plaćenici ? Ruski narod je kosama i vilam a isterao
bele generale naoružane engleskim m itraljezim a i francuskim topo­
vim a.8 Spalajkovića su napadali i drugi listovi.9
P ita n je priznanja se pokrenulo i u Skupštini, iako se isprva oba­
zrivo pom injala R usija.10 K lerikalac A. Sušnik se založio za hitno
priznanje, a uz njega su stali i F. Kulovac, A. Korošec, Gostinčar,
koji su stalno napadali vladu zbog popuštanja pred italijanskim im ­
perijalizm om .11 Je d a n raddkalski list se uplašio polem ike i viknuo:
za obnovu odnosa su u n u trašn ji neprijatelji, a protiv priznanja su
svi pozitivni elem enti; R usija i n ije ruska, njom e v ladaju — jev re j-
ski kom esari.12 I Davidovićev list je otvoreno pisao da su Jev reji go­
spodari R usije u kojoj caruju bed'a i teror, a SSSR priznaju sam o one
države koje vole što se tam o uništava slovenstvo!13 Mala A ntanta
n ije donela nove odluke о stavu prem a R usiji: to je stv ar svake po­
jed in e članice posebno.14 Ninčić je sm atrao da je na sastanku bilo
8 Политика 4. VI 1927. Je d an („dvorski“) n o v in ar je k asn ije izjavio da m u
je Pašić rekao da aktivno treb a pomoći ruskom naro d u „protiv bo ljšev ik a“.
(Isto, 11. V III 1927.)
0 Трг. гла с н и к 10. I, 16. I, 10. II 1924. Savez ru sk ih trgovaca, in d u stri­
jalaca i fin an sijera u K raljev in i SHS izdao je knjigu Стаюе у P ycu ju у по-
четку 1924 године (Београд 1924, 62.)
7 Р еп у б ли к а 13. I 1924. U članku novinar S. V in av er iznosi da su ru sk i
em ig ranti u Jugoslaviji sve sam i caristi, a slobodno se m ešaju u jugoslovensku
sp o ljn u politiku je r ih v lada otvoreno favorizuje; sav je n arod u R usiji bio
p ro tiv carizm a.
8 Isto, 17. I 1924. (članak istog novinara).
* Трг. гла с н и к 16. I 1924. O pasan savetodavac. Демократией 13. I 1924.
10 M inistar un. poslova M. V ujičić objašnjavao se za zem ljoradnikom
M oskovljevićem : i о R usiji ćemo razgovarati. (Sten. bei. 1923—24, I, 309. О R u­
siji up. Isto, 237, 322, 346, 347, 483.)
11 Isto, 1923—24, I, 337, 558. Č. K okanović: ako dugujem o F rancuskoj,
još više dugujem o Rusiji. N jega je napao Al. Žujović: Trocki je žario i palio
u Rusiji, ruši slovenstvo, nije d an a šn ja R usija kao stara. (Isto, I, 351.) Mo-
skovljević se nalju tio k ada je za b ran jen jedan članak p ro tiv Š tran d m an a kao
a v a n tu riste i sam ozvanca, a M. D rinković se založio za v rać an je B esarab ije
SSSR-u. (Isto, 603, 752.)
ia Ц рна Гора 1. II 1924 (up. 8. V III 1924).
18 Д ем ократ ии 10. II 1924.
14 S m atralo se, ipak, da je Beneš posle sa stan k a u Beogradu pošao za
London da pregovara sa R usijom kao m an d ato r M ale an tan te. On je nastojao
da E ngleska n e prizna SSSR odjednom nego u etapam a. (DASIP, L P 417, 24.
Izveštaj P oslanstva iz Londona od 28. I 1924.) Beneš je želeo da posle engleskog
p rizn a n ja SSSR p rizn aju P ra g i zatim Beograd. (Документы, VII, 12—13.) Tako
bi M ala a ta n ta uspostavila odnose sa Rusim a. P oznato je da je na II konfe­
ren c iji K P J u B eogradu k raje m 1923. T. K aclerović izjavio da M ala ata n ta
n ije neki naročito značajan fa k to r za o državanje m ira je r se u njoj nalaze
države čiji se im p erijalistički in teresi u k rštaju . (J. V r č i n a c, Istorija
X X veka, Z b o rn ik radova I, 273.) Očigledno je on štedeo M alu a n ta n tu i m i­
slio na jugoslovensko-rum unske suprotnosti oko B anata. M ađarski n apredni
krugovi su im ali mnogo m an je obzira u osuđivanju M ale an tan te, veru ju ći da
je ona u p ere n a ne sam o pi'otiv resta u racije sta re U garske nego i p ro tiv R u­
sije. ( A d a m M., M agyarorszäg es a kisäntant а m äsodik vilaghäboru elötti
evekb en (1936-1937), Szäzadok 1962, № 3-4, 502, 503; К i s A 1 a d a г, Ma-

9 Z b o rn ik VII
130 — VUK VINAVER

reči „о događajim a u R usiji prem a čijem narodu naša zem lja gaji ne-
podteijene sim patije i osećaje blagodarnosti.“16 Ova form ula je zna­
čila da se stv a r odlaže.
U štam pi se sada otvorila diskusija о R usiji. V iše listova je do-
nelo izjavu M. Rodzjanka, bivšeg predsednika Dum e: boljševička R u­
sija sarađ u je sa Nem cim a koji su L enjina poslali u R usiju, a Mala
A ntanta um esto da se poveže sa Rusijom , od čega nem a nikakve ko­
risti, bolje bi učinila da pomogne ruskom narodu u borbi protiv bolj­
ševika.16 J. Dučić je sm atrao da „kod nas možda tak a v agent (posla­
nik) mogao bi ostati i neaktivan, blagodareći našoj nacionalnoj svesti
i političkom v a sp ita n ju “17. 2. Balugdžić je isticao da velike sile sedam
godina nisu priznavale R usiju, pa to ovoj nim alo n ije sm etalo; „uspo­
stav ljan je diplom atskih odnosa ublažilo bi tero r u R u siji“, a boljše­
vici bi se obavezali da se neće m ešati u u n u tra šn je poslove stranih
država.18 I D em okratska stranka se sada zalagala za priznanje Sov­
jetskog Saveza.10 F eb ru ara 1924. izjavio je u P ragu sovjetski diplom at
Ju re n je v da su sovjetsko-jugoslovenski odnosi na m rtvoj tački; ali
R usija može da čeka.
Tada je 6. m arta 1924. M inistarstvo spoljnih poslova saopštilo da
je politička m isija Ruskog poslanstva prestala i da će poslanik Š tra n ­
dm an ubuduće biti samo delegat za p itan je izbeglica. Ovo se sm atralo
kao vesnik bliskog uspostavljanja odnosa.20 Jedan list je pisao da je
SSSR ušao u m eđunarodnu zajednicu: priznali su ga Engleska, Ita­
lija, Norveška, A ustrija, Grčka a Jugoslavija je ukinula Carsko po­
slanstvo.21
gyarorszdg kü lp o litika jä a m äsodik viläghäboru elöestejen, B udapest 1963, 11.)
Je d an isto ričar v eru je da je čehoslovačko-jugoslovenski savez iz 1920, tem elj
M ale antan te, bio u peren p ro tiv Rusije. (H istorija diplom acije, III, Zagreb
1951, 74.)
16 Sten. bei. 1923—24, II, 308. U S kupštin i su nap ali N inčića. J. H ohnjec:
ne pom inje Rusiju, m oram o se sporazum eti. H ifzi-beg Đ um išić: zašto ap sti­
nencija prem a Rusiji, m oram o p rizn a ti SSSR već i zbog toga da R usija ne
bude protiv nas. J. Jovanović: m ora se sred iti sa Rusijom . (Isto, 1923—24, II,
320, 331, 336, 339.) V. M arinković je ironično dodao da m in ista r n išta nije
kazao о R usiji, a d a je nešto i rekao, svakako bi saopštio vest d a je um ro
L enjin. I socijalist N. Divac se založio za prom enu stav a prem a Rusiji. (Isto,
336, 339.)
10 Политика 12. I 1924. R odzjanko je um ro 24. I 1924. Isti list je su tra ­
d an napao i R odzjanka i Spalajkovića.
17 DASIP, L P 380, 48. M išljenje priloženo izv eštaju iz B eograda od
28. I 1924.
18 Политика 24. II 1924. Jed an engleski list je sm atrao da bi Jugoslavija
m ogla m ožda p rizn ati SSSR. (The W estm in ster G azette 30. I. 1924.) Cičerin
je sm atrao da F ra n cu sk a koči i Benešovu akciju. ( Ч и ч е р и н , Статьи и речи,
268.) K ada je S. M arković nešto ra n ije tražio da Ju g o slav ija po ugledu na
E nglesku prizna R usiju, n ije mogao da se uzdrži a da istovrem eno engleski
stav ne nazove — k apitulacijom ; zatim je pozvao p rem ijera P ašića da to isto
učini. (Sten. bei. 1920-21, 18. IV 1921, 7.)
19 Демократща 27. II 1924.
20 Po nekim m išljenjim a, a k t od 6. III 1924. je bio delo D avidovićeve
vlade, iako je ona n astu p ila nekoliko m eseci kasnije, 27. V II 1924. (История
JyzocAaeuu, II, М осква 1963, 87. М. К г š 1 j a n i n, Pregled, Okt. 1956, 654.)
M eđu nekim em ig ran tim a stalo se govoriti о a te n ta tu na sovjetskog poslanika,
ako dođe, (Р еп у б ли к а 20. III 1924.)
21 Трг. гла с н и к 16. III. 1924. S m atralo se da p red sto ji dolazak prvog
sovjetskog d iplom ata koji bi se isprva bavio rep atrijacijo m . (R adikal 18. III,
28. III 1924.) Baš tih m artovskih d ana su u S kupštini n ap ali N inčića što nije
sređeno p ita n je odnosa sa SSSR. (Sten. bei. 1923—24, II, 329, 332, 333, 334,
336, 339.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 131

Ali je u p itan ju rusko-jugoslovenskih odnosa poseban problem

predstavljao odnos R um unije — kao jugoslovenske saveznice — p re ­
m a R usiji. Znalo se da R um uniju mnogo in teresu je jugoslovenski
odnosi prem a Rusiji, je r je rum unska vlada nastojala da pregovorim a
sa R usijom i zbliženjem izm eđu M ale A n tan te i R usije obezbedi sebi
posed B esarabije, o tete R usiji 1918. Zato je posle odbijanja jugoslo­
venske vlade da se približi Rusiji, jan u ara 1924, nastalo razočarenje
u rum unskim krugovim a.22 Jedan uvodnik lista Известия okrivio je
Pašića što Jugoslavija ne uspostavlja veze sa Rusijom .23 Poslanik u
Beču d r M. Đ. M ilojević razgovarao je sa ruskim diiplornatom Levic-
kim; dobio je uv eren je da Rusi žele da povrate Besarabiju, ali da
nikako ne žele da dođu u sukob s Jugoslavijom .24 R um unija je u pro-
leće 1924. pregovarala sa Rusijom, Cehoslovačka je već održavala od­
nose sa Rusim a; ostala je Jugoslavija, za koju se znalo da ne bi b ra ­
nila B esarabiju.25 Kada je Francuska vršila pritisak na Jugoslaviju
da eventualno pom ogne R um uniji, vlada se tom e suprostavila; v la­
din list je pisao о jugoslovenskoj uzdržljivosti u p itan ju B esarabije.20
Svi su ustali protiv bilo kakvih obaveza pro tiv R usije.27

22 D ASIP, L P 380, 92. Izveštaj P oslanstva u B u k u reštu od 8. II 1924,

prilog uz pism o L ondonskom poslanstvu iz Beograda od 15. II 1924. (O pro­
blem u B esarabije posle 1918. up. A. T o y n b e e , S u rvey of international
affairs 1920—1923, London 1927, 275—278; Isti, S u rvey 1924, London 1928,
263, 441.)
s* U uvodniku Beogradska konferencija i S o vjetska republika iznosilo se
da M ala a n ta n ta opet n ije donela p rizn an je SSSR: Ju goslavija je ovo sprečila
Pašićevom akcijom . U vodničar je sm atrao d a očigledno M ala a n ta n ta kao
„g rupirovka“ nem a svog određenog m išljen ja i d a javno p rizn aje da n ije sa­
m o stalna prem a F rancuskoj, što n aravno škodi in teresim a n je n ih članica.
(Известия 4. II 1924. О Pašićevoj akciji protiv p rizn a n ja SSSR-a up. Д о к у ­
менты, VI, 623.)
D ASIP, LP 381, 301. Izveštaj u pism u L ondonskom poslanstvu, Beo­
grad, 31. III 1924. U Beču su ta d a vođeni pregovori rusko-i’um unski. Čuveni
protokol о aneksiji B esarabije ratifikovali su Engleska i F rancuska, ali on n ije
vredeo bez potpisa još jedne velike sile — Italije. Čičerin je govorio da je ovo
dokaz dobre volje Ita lije p rem a SSSR-u. Ч и ч е р и н , n. d., 355—346.) U so-
v jetsko-rum unskoj kom isiji za provizorno razgran ičen je bio je član i jugoslo­
venski general Jovanović; u izjavam a štam pi on je govorio da R u m u n ija zna
da je njen posed B esarab ije ugrožen, ali i da Jugo slav ija ne bi pom ogla R u­
m u n iji protiv SSSR.
85 Д и м и т р о в Г., n. d., I, 254.
so Самоуправа 15. III, 7. V. 1924. Sten. bei. 1923—24, I, 752. M. D rašković
je u S kupštini 24. III 1919. napao R um u n iju što je uzela B esarabiju. (Isto,
1919—20, I, 91.) J. Đonović i E. K ristan su govorili da Ju g o slav ija neće b ran iti
B esarabiju. (Isto, 1921-22, IV, 477; V, 856, 862.)
27 Р еп уб ли к а je 25. V, 1. VI 1924. n ap a la N inčića da ide u P ariz radi
sk lap an ja saveza p ro tiv SSSR. „G ranice naših obaveza“, fiksirao je Трг.
гла сн и к 5. VI 1954: čim bi se postavilo p ita n je „sa R um unijom ili R usijom “,
ono bi za nas već bilo rešeno. (Up. Isto, 25. IV 1924.) Ju g o slav ija se ne sm e za­
lagati za n epravedne zahteve R um unije p ro tiv SSSR. (Демократща 23. IV,
12. VI 1924.) L itvinov je a p rila 1924. izjavio da M ala a n ta n ta tre b a da zna da
ne sm e pom agati an e k siju B esarabije, je r to n ije u skladu sa n jen im težnjam a
za u spostav ljan je diplom atskih odnosa. O pšte jugoslovensko jav n o m nenje
bilo je ovde uz R usiju. V lada je im ala stav veom a blizak tome. B eograd je čak
sm atrao da je „kom adanje R usije“, izd v ajan je nacionalnih d ržava iz carske
Rusije, sam o privrem ena stvar, pa zato n ije hteo odm ah ni da p rizn a baltičke
države: Sovjetska R usija je sa njim a već bila sklopila m ir, a beogradska
v lada je neko vrem e sm a trala da one ipak spad aju pod „staru R u siju “. (Up.
A. T o y n b e e , Su rv ey 1924, 450.)
9*
132 — VUK VlNAVER

Ali о priznanju R usije vlada nije m islila. St. D im itrijević, dele­

gat O dbora28, izjavio je m arta 1924. da će Jugoslavija olakšati teške
ekonom ske uslove u R usiji ako uspostavi diplom atske odnose.29 P ri-
bićević je ustao i izjavio da ti odnosi ne bi dioneli nikakvu ekonom ­
sku korist ni političku pomoć.30 Ruski delegat u Pragu Antonov-
-O vsejenko sm atrao je da nem a spornih p ita n ja sa Jugoslavijom .31
Posle francuskog koraka ka priznanju Rusije opet je Trgovinski gla­
snik tražio da Jugoslavija učini isto.32 Ninčić je onda u jednom in ­
terv ju u izjavio da je pristalica priznanja kao i najveći deo jugosloven­
skog naroda, ali se neki političari boje jačanja kom unizm a i zato se
m ora čekati. Inače, Jugoslavija n e dozvoljava nikakvu akciju protiv
R usije.33
U m a rtu 1924. bila se form irala vlada Pašić-Pribićević protiv
jakog opozicionog bloka (Radić, Korošec, Spaho, Davidović, J. Jova-
nović). Ona je krenula u akciju protiv „antidržavnih elem enata“34,
Skupština je odložena. U borbi protiv režim a pošao je S. Radić u
Moskvu. „Ona je naša, m i smo n jen i.“35 Jedan beogradski list je obja­
vio Radićevu k a rik atu ru : Radić na konopcu ide preko provalije.3'1
U Moskvi je Radić stupio u Seljačku internacionalu (K restintern). Do­
pisniku jednog lista izjavio je da je razgovarao sa K alinjinom i Či-
čerinom i pom išljao da bi R usija m ogla b raniti Jugoslaviju od itali-
janskog im perijalizm a.37 U vodnik P olitike pisao je da R usija oči­
gledno p resta je sa zagraničnim revolucionarnim radom , je r je ovaj
doživeo neuspeh; sada Rusi gledaju da pomoću akcija m anjina i se­
p aratista izazovu nerede i sruše Jugoslaviju.38 Sva reakcionarna štam ­
28 J. Jovanović je istakao d a je on nezvaničan delegat Jugoslavije. (Sten.
bei. 1923-24, II, 333.)
- 29 Политика 13. III 1924.
- " 80 Р еч И . IV 1924.
81 Политика 5. V II 1924. S m atralo se da SSSR n astoji da Ita lija utiče na
Jugoslaviju i sugerira uspostavu diplom atskih odnosa.
82 Трг. гла с н и к 6. V II 1924. Sada je bilo došlo do „izolacije izolatora"
K erzona i P oenkarea. ( Р у б и н ш т е й н , n. d., 453.)
88 Трг. гла с н и к 25. V II 1924. Z načajno je d a je Čičerin saopštio S. R a­
diću da je N inčić preko svoga b rata, konzula u M arselju, nudio k o n tak te radi
sk lap an ja ugovora о p rija te ljstv u Jugoslavija —SSSR, ali d a Rusi nisu znali
koliko to ozbiljno Beograd m isli, pogotovu što je u Jugoslaviji bila u ticajn a
ru sk a em igracija. (Политика 7. X II 1926.)
84 R astureni su čak i nem ački „K u ltu rb u n d “ i M ađ arsk a stran k a. Jed an
list je hvalio ove akcije, ističući da su već propali i crnogorski odm etnici i M a­
kedonski kom itet (VMRO) i da je posle ovih g ru p a sada red i n a R adićevu
stranku. (Политика, 7. V 1924.) P rotei-ала su i dva ru sk a em ig ran ta — špijuna.
(Политика 26—28. IV 1924.)
86 Slobodni dom 10. VI 1924.
88 Политика 13. VI 1924. K onzervativni list T he T im es doneo je 9. III
1925. da su se u m aju 1924. u Beču sastali svi nepokorni sa B alkana: S. Radić,
Maček, H asan-beg P riština, Z ija D ibra, A tanasov, Protogerov, T. A leksandrov,
P. C auljev — za ru šen je Jugoslavije, a sve, naravno, organizuje jed an Rus.
87 Политика 20. VI, 21. VI, 1924. Sten. bei. 1927—28, I, 23. Up. F. F i l i ­
p o v i ć, n. đ., I, 89—94. Z načajno je da je beogradski P resb iro in terv ju isao
p red stav n ik a sovjetske novinske agencije i dobio odgovor — ni Čičerin ni
druge odgovorne ličnosti nisu pozvale R adića u M oskvu (27. VI 1924).
88 Политика 30. VI 1924. L ist je stalno n apadao R adića i opet pom injao
da je on i 1908. išao u R usiju po sličnim izdajničkim rab o tam a. (Isto, 2. VII
1924. Р еч 14. VI 1924. Sten. bei. 1925, IV, 561, R adićeva o d b ran a о 1908. godini:
Isto, 1927—28, V, 68.) U R usiji se na osnovu u g n je tav a n ja H rv a ta moglo po­
staviti da, očevidno, nacionalno p ita n je ne može da se konačno reši ni u
okviru novih buržoaskih država. (J. В. С т а ь и н , М арксизам и пацио-
н а лн о -к о ло п щ а л н о питатье, Б еоград 1946, 98.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — J 33

pa je isticala da antidržavni elem enti (Radić) i tuđinski agenti (Ma­

kedonski kom itet) u službi Moskve ju rišaju protiv Jugoslavije i da
lome već jednom treb a stati na put.39 U ju lu 1924. obračunala se
vlada sa N R P J i sindikatim a. VIII konferencija B alkanske kom uni­
stičke federacije, ju la 1924, utvrdiila je da na B alkanu postoji opas­
nost od ra ta i založila se za balkansku federaciju kao i za un išten je
„veštačkih stvorenih granica“40; K om interna je na svom V kongresu,
u leto 1924, donela ođiluku da se Jugoslavija, kao tvorevina zapadno­
evropskih im perijalista, m ora da razbije.41 „Moskvi ne ide dobro“,
likovao je jedan list, pa zato počinje akciju na Balkanu, ali tam o po­
stoje zakoni о zaštiti države.42 Za Pribićevića je Radić sada bio „šef
kom unističke propagande u Jugoslaviji“43. U stvari, Radićev odlazak
u M oskvu bio je običan politički m anevar, izveden radi pritiska n a ve­
likosrpske hegem oniste.44
39 Политика 5. VII, 19. VII, 26. VII, 28. VII 2. V III 1924. Р еч 8. VI 1924.
40 Г. Д и м и т р о в , n. d., I, 247.
11 П реглед исторще CK J, 126. Sovjetska v lad a je, naprotiv, izjav ljiv ala
da se zalaže za te rito rija ln i in te g ritet Jugoslavije. ( Р у б и н ш т е й н , n. d.,
486; Документы, VII, 419.) K om interna je donela niz rezolucija о tzv. „Jugo-
slovenskom p ita n ju “ 1922, 1924, 1925, 1926. u kojim a im a „sasvim površnog
po zn avanja p rilik a u našoj zem lji“. (J. M a p j а и о в и h, Jotu jednoM о no-
ст авлаю у питаюа карактера р е в о л у ц щ е у З у го сл а вщ и 1919—1923. године.
Ист. гла с н и к 1951, бр. 1—2, 88; Isti, Iz istorije K o m u n ističke partije Jugosla­
vije, Ист. гл. 1949, br. 3, 18.) Rakovski je na anglosovjetskoj konferenciji u L on­
donu izjavio da tre b a ukloniti izvore sukoba na B alkanu: to su p ita n ja M a­
kedonije, T rakije. C rne Gore, H rvatske, Slovenije, D obrudže itd .; ako bi J u ­
goslavija postala fed erativ n a država (H rvatska, Slovenija, S rbija, C rna Gora,
D alm acija, M akedonija), a B ugarskoj se dao izlaz na m ore i v ra tila D obrudža,
m ir bi bio sigurniji. (The D aily H erald 15. V III 1924.) U istom b ro ju lista pi­
sao je jedan jugoslovenski funkcioner: ne postoji „boljševička opasnost“ koju
izm išlja rea k cio n arn a bugarska vlada, ali je donet i jed an b u garski kom unike:
iz R usije stiže oružje za B ugarsku. SSSR, dakle, n ije pom injao „razb ijan je
Ju g o slavije“. M eđutim , bugarska VMRO pokušala je da iskoristi engleski strah
od „boljševičke agitacije“ : T odor A leksandrov je izjavio da se bori za au to ­
nom nu M akedoniju sa prestonicom u Solunu u zajednici sa h rvatsko-crno-
gorskom opozicijom (The T im es 4. I 1924), ali je zatim izneo da se desoladariše
sa svojim levim krilom i tražio autonom iju M akedonije u okviru Jugoslavije,
koja bi se onda lakše o duprla „agitaciji“ (The T im es 16. IX 1924), a The Near
East je 4. IX 1924. pisao da ako se M akedoncim a ne d a ju n acionalna prava,
može „boljševička ag itac ija“ da im a uspeha m eđu njim a.
42 Политика 3. V III 1924. N a pregovorim a u Londonu početkom avgusta
1924. sovjetska delegacija je izdala zvaničnu dek laraciju v lade SSSR о m eđu­
naro dnim pitanjim a. O pasnost od ra ta na B alkanu bi se mogla izbeći ako bi
se u Jugoslaviji zavela federacija (Slovenija, H rvatsk a, S rbija, C rna Gora, M a­
kedonija, D alm acija), B ugarskoj omogućio izlaz na Egejsko m ore i v ratila
ju žn a D obrudža (pod Rum unijom ), a izvesna rev izija bi se u korist M ađarske
izvela na račun Cehoslovačke i R um unije; pored toga, B esarab ija se m ora
v ra titi Rusiji. ( Р у б и н ш т е й н , n. d., 486.) Sa gledišta beogradskih hegem o-
n ističkih krugova, ovo je značilo ojačati B ugarsku i M ađarsku, očigledne pro­
tiv n ike jugoslovenskog režim a, a oslabiti dve članice M ale an tan te, a pored
toga bi propala vlast velikosrpske bui’žoazije n ad ćelom Jugoslavijom .
43 Р еч 22. VI, 3. VII, И . V II 1924. M eđutim , p rv ak D em okratske stran k e
K. T im otijević je isticao da su i rad ik a li ra n ije pro tiv au to k ratsk o g režim a tr a ­
žili spasa u R usiji, pa to m ogu i danas činiti njih o v a m lađ a braća, h rv atsk i
rad ik ali - HRSS. (Sten. bei. 1925, I, 188.)
“ Pregled istorije SK J, 118. O bjektivno su о Radićevom p u tu pisali
Трг. гла с н и к 19. V III 1924. i Ра&икал 7. V III 1924. U K restin tern i je sedeo i
p red stav n ik kineskog K uom intanga, (C. B r a n d t, Stalins failure in China,
Cam bridge, Mass. 1958, 63, 66, 67. О pregovorim a R adića sa R usim a up. Sten.
bei. 1927—28, Ir 22, 314; V. M a č e k, In the struggle fo r freedom , New York
1957,100.) — -- • ■-> i-/:--;;
1 3 4 — VUK VTNAVER

N ajzad je form irana vlada Lj. Davidovića (27. ju la 1924). Novi

m inistar spoljnih poslova V. M arinković izjavio je 4. avgusta dia će
uskoro izneti pred Skupštinu problem odnosa sa Rusijom , a 6. avgu­
sta pročitana je vladina deklaracija: obnoviće se odnosi sa Sovjet­
skom Rusijom, istina, kada Rusi usklade svoje poglede sa m eđuna­
rodnim pravom .45 Pašić, tada u opoziciji, m islio je da „prvo treba
urediti svoju kuću a nismo protiv Rusije; ali je u R usiji čifutska b a n ­
da, m i čekam o vladu koju hoće ruski n aro d “40. Trgovinski glasnik je
pozdravio ove događaje.47 Ali je opozicija u Skupštini napala vladu
i došlo je do b u rn ih scena: radikali su vikali da se vlada dem okrata
povezuje sa „crvenim a“. Pribićević se kao raspitivao da li Radić do­
zvoljava savez sa Pragom ; dr Grizogono je ukazivao da Slobodni dom
sav stoji za boljševike, J. Radonić (radikal i istoričar) je citirao en ­
gleski Tajm s (Times) — Radić i boljševici n asto je da sruše Jugosla­
viju, radikal V. G rgurević je izjavio da je ovo deklaracija n e vlade
nego Radića, znači m oskovska, d r Lukinić je vikao „ovaj režim — to
je prvi korak za sovjetsku vladavinu u našoj zem lji“ ; 2. Tajsić je
ustao protiv „suludih ru sk ih id eja “ je r — R usija je u haosu a vlada
Daviđovićeva sluša u v e rtiru Moskve; Pribićević je dokazivao da je
K restintern u koju je stupio Radić — čisto boljševička stv ar.48 M a­
rinković je 11. avgusta objasnio da je vlada rekla da će raditi na
tom e da obnovi odnose sa Rusijom , ali to n ije tak o prosta stv ar kao
odnosi sa Grčkom ili A lbanijom : Jugoslavija će p rizn ati R usiju samo
ako Rusi p riznaju obaveze m eđunarodnog javnog prava (tj. drže se
nem ešanja u tuđe u n u tra šn je poslove).
Jedan radikal je izjavio da se ra d u je obnovi odnosa sa Rusim a
(cela Skupština je viknula: „Ziveo ru sk i n aro d “, a jedan poslanik: ,,2i-
veli Radićevi ruski črvuti“), ali da R usija ne može pomoći Jugosla­
viji. Sam Pašić je zatim izjavio da nova vlada v rši k apitulaciju na
štetu in teresa države; R adićevu stranku treb a progoniti, je r je kom u­
nistički orijentisana; sva Evropa vidi boljševičku opasnost na B alka­
nu.40 Radićevi poslanici su podupirali vladu, iako nisu bili zastupljeni
u kabinetu. Sam Radlić je isticao da je nova vlada prvi ozbiljni pokušaj
da se um iri narod u zem lji; članovi vlade da su iskreni p rija te lji R u­
15 Sten. bei. 1924, I, 4. U prvoj izjavi M arinkovića n ije ni b ila pom enuta
R usija, što se tum ačilo tako kao da ta j problem vladi n ije još ak tu elan . (Т р г.
гла с н и к 30. VII 1924.) Čičerin je 20. avgusta na p lenum u M oskovskog sovjeta
izjavio: n a B alkanu je u Jugoslaviji crnostotinaška-pogrom aška v la d a iščezla
i zam enjena vladom koja p red sta v lja prvi k o rak na p u tu sporazum a sa n a ­
rodim a. (Документы, VII, 434.)
40 Политика 4 VI 1927.
47 Трг. гла с н и к 13. V III 1924. The D aily H erald 13. V III 1924: D avidović
će obnoviti b ra tsk e odnose sa Rusijom .Ali se The T im es 12. V III 1924 uzbudio:
Rusi koriste anglo-sovjetski sporazum d a lakše vrše p ritisa k n a B alk an u ; u
B eogradu je levičarska vlada, Radić već predlaže uspostavu odnosa sa SSSR;
znači da engleska labu rističk a v lada um esto da p a rira u d arce bolješivicim a —
čini sve da ih favorizuje.
48 Sten. bei. 1924, 4, 11, 15, 16, 38, 44, 53, 56, 60, 70, 85, 86, 88, 124, 125,
132, 140, 155. B rojevi lista The T im es čitani su u S k u p štin i i 1925. (Sten. bei.
1925, I, 179.)
46 Sten. bei. 1924, 159. Radi ilu stracije žestine kojom je n ap a d n u ta vlada
čiji je cilj bio i u sp o stav ljan je diplom atskih odnosa sa R usijom ti’eb a navesti
još nekoliko „bisera“ : K um anovo je sada zbrisano, D avidović je u proleće
1918. hteo da sklopi se p aratn i m ir sa A ustrijom , ova v lad a je n astav a k švap-
skog ju riša n a S rb iju iz 1914; D avidović d aje zajm ove Č iv u tim a i penzije
N em cim a; D avidovićevi ljudi su pristalice kraljice Drage, on je K erenski, slab
prem a boljševizm u koji dolazi. (Isto, 1924, I, 14, 65, 68, 70, 80, 126, 154.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 135

sije; zbog nasilničkog Pašićevog režim a R usija je bila protiv nas, a

odbila bi i Ninčića koji je inače na m ala v rata hteo da pregovara sa
R usim a.50 M eđutim, Radić je stalno uveravao dia Čičerin obećava po­
moć H rvatskoj protiv režim a u Beogradu; to je im alo iznuditi konce­
sije, ali je davalo i oružje u ruke Pašiću. Vladin list je sada uvijeno
pisao da se pogrešno priča о skorom priznanju R usije: to zavisi od
našeg slovenskog osećanja, ali i od ruskog priznanja m eđunarodnih
obaveza (stari diugovi), koje, istina, Rusi žele da prizn aju .51
M arinković je 13. septem bra 1924. izjavio da „idem o ka priznanju
S ov jeta“, ali opet pom injao „ravnopravne pregovore“ ; Radić je su­
trad an isticao silne ekonom ske koristi koje bi zem lja im ala odi eko­
nom skih veza sa Rusijom .52 „Odosmo u Sovjete“, pisao je Pribićevi-
ćev list, sada u opoziciji.53 M eđutim , posle jedne izjave sovjetskog
diplom ata Rakovskog vlada je obustavila svaku pomisao na neku ju -
goslovensku inicijativu za priznavanje R usije.54 O tpor je bio suviše
veliki.
Radikali su prosto ju rn u li protiv vlade, nazivajući je „vladom
nacionalnog izazivanja, vladom naslona na M oskvu“55. U avgustu
1924. radikalski list je prosto zapenušao od besa vičući о rušenju
države uz pomoć M oskve.50 Sam ostalni dem okrati (Pribićević) kre­
nuli su u jarosnu klevetničku kam panju protiv dem okratske vlade,
nazivajući je svim najgorim im enim a. Реч je navodila italijanske fa­
šističke i engleske konzervativne listove kojim a se n ije sviđao jugo­
slovenski režim i neprestano je isticala da vladu u stvari podržava
Radić, pravi „agent boljševički“ koji samo želi da sruši Jugoslaviju.57
Pribićevićev list je naglašavao da Rusijom vladaju Jevreji, i to u
interesu Švaba.58
Radić je zato i dalje govorio о hrvatskoj republici, ali je počeo
da odstupa, govoreći о engleskoj m onarhiji; postavilo se i p itan je ula-
50 Slobodni dom 9. V III 1924. R usija navodno ne bi p rizn ala Pašića, i to
je Radićevo delo; M oskva ne želi revoluciju u Jugoslaviji. U Beču je od Rusa
doznao da se P ašić neprestano nudio d a je voljan p regovarati, ali da je to
sve k ralj om etao (m eđutim , kako kaže, sada čuje da je P ašić bio p ro tiv a N in­
čić za priznanje); zbog akcije S rba-kom unista M oskva n ije im ala jasn e pojm ove
о našem nacionalnom p itanju, koje je bitno.
81 Демократща 26. V III 1924.
82 V ladin list je, m eđutim , pisao da je boljševizam R u siju dotukao i upro­
pastio! (Демократией 11. IX 1924.)
63 Р еч 3. V III 1924.
51 Демокрйтиёй 23. IX 1924. Ruski poslanik u Beču pisao je Radiću da se,
po m ogućstvu, ne izlaže progonim a pa m a k ar m orao i da ne sai'ađuje sa
N RPJ. (П олит иш 7. II 1925.) N R P J je posle zab ran e k o ristila zborove HRSS
za p opularizaciju svojih parola — u H rvatskoj na predlog Josipa Broza. P arole
su bile: protiv reakcije, protiv terora, za dem o k ratsk a p ra v a i slobode, za
radničko-seljačku republiku, za savez rad n ik a i seljaka, za p rizn an je S ovjet­
ske Rusije.
65 Самоуправй 31. VII, 1. V III, 3. V III 1924.
86 G lavna grupa vladine većine o rijen tisan a je p rem a M oskvi i Evropa
to vidi. (Isto, 22. V III 1924.) N ade boljševika u D aviđovića (29. V III), p ak t ko­
m unisti —Radić (9. IX 1924). N eki rad ik ali su i m a rta 1925. nazivali p ro tiv n ik e
„predstavnicim a M oskve“. (Sten. bei. 1925, I, 156.)
67 V lada separatista, k ap itu lacija države (Реч 29. V II 1924.) V lada reakcije
(3. VIII), država se raspada, počeli su pokolji Srba, T. A leksandrov osvaja M a­
kedoniju, orgije korupcije, pred sam ostalnom M akedonijom (14. IX), opkolja-
v an je S rbije, cepaju se svuda jugoslovenske zastave. Val. P ribićević je izneo da
je S. R adić im enovan za počasnog člana jednog sovjetskog puka. (Sten. bei.
1925-26, III, 441.)
88 Р еч 22. V III 1924. Up. Sten. bei. 1023^24, I, 104.
1 36 — VUK VINAVER

ska hrvatskih m inistara u vladu. Davidović je tražio četiri portfelja

za rađ'ićevce.50 K ralj je im perativno zahtevao da HRSS prvo prekine
sa K restinternom .60 Rukovodstvo HRSS je brzo napuštalo stari pro­
gram i priklanjalo se opštoj situaciji, iako je opozicija baš vikala da
Radić ide sasvim ulevo i vuče za sobom celu vladu. Opozicija je napa­
dala Davidovića, nazivajući ga K erenskim , posle koga dolazi socija­
lizam .61 A Radić se redom odricao svega, prim ao „jedinstvo države“
i m onarhiju (izjava Lj. Davidovića 13. novem bra 1924); a ponudu
N R PJ za saradnju HRSS je hladno odbila.02
Davidović je prim ećivao da vojne vlasti šalju izveštaje kako se­
paratisti i kom unisti svuda dižu glavu pod njegovom vladom , potpuno
kao što je to pisala Pašić-Pribićevićeva štam pa, kao i da kralj otvoreno
u staje protiv vladine većine na čijem je čelu on bio.03 Došlo je do os­
tavke m inistra generala Hadžića, što je bio prvi potez dvora u ruše­
n ju vlade.64 Pašić je na zboru 19. avgusta odlučno ustao protiv Radića,
koga treba uništiti i spasti dražavu; Политика je napala vladu da je
k ap itu lirala pred neprijateljem otadžbine — Radićem .65 Za to vrem e
je na pitanju priznanja R usije i na akciji K om interne u Engleskoj
došla u krizu engleska laburistička vlada. K ada su na novim izborim a
pobedili konzervativci, radikali su se oduševili: „O dređenost i dosled-
nost konzervativaca je pobedila.“66 — Ako pobede konzervativci, opet
će dvor dati vlast radikalim a.07 A pobeda konzervativaca bila je onda

58 „Boljševici i sep aratisti kao m in istri“ ! Самоуправа 10. IX 1924.

uu P rem ijer D avidović se s tim složio, ali je onda Radić opet govorio о
svojim zahtevim a i d a Cičerin p ruža svaku pomoć; zahtevi za autonom ijom su
u dvoru odbijeni, onda je N. Petrović vodio pregovore, ali se čulo d a je Ma-
ček išao „R usim a u Beč“, pa je stv a r propala. Počeo je veliki ju riš p ro tiv vlade
kada se videlo da ona nem a poverenje dvora. Политика je 12. X 1924. otvo­
reno iznela da nacionalni elem enti raz v ijaju brzu ak ciju p ro tiv neiskrenog i
razornog Radića, a on je istog d an a u V rpolju ustao p ro tiv sa b lja ša koji ruše
D avidovića i k ra lju te ra ju stra h u kosti. U D. Stubici je 19. X ispričao da je
dvorsko veće tako reći r a t objavilo hrv atsk o m n aro d u i u stv a ri izvršilo
državni ud ar; napao je Spalajkovića koji je navodno saopštio Eriou (H erriot E.)
da je D avidovićeva vlada fin an siran a boljševičkim novcem ; hvalio se p rija ­
teljstvom C ičerinovljevim , ali uvek vikao i „živeo k r a lj“. U K riževcim a je
26. X istakao da dvorska k am arila viče da bi Radić zem lju predao SSSR i da
ga već dem okrati m ole da prekine zato sa Rusijom .
61 Ovo je ism ejao Р адикал 30. V III 1924. I D rašković je ra n ije govorio
da u Evropi više nem a K erenskih. (Sten. bei 1920—21, I 8, IV 1921, 13.)
02 Socijalisti su sada sm a trali da R adić vodi reak cio n arn u sep aratističk u
politiku i da je — pao u šake Moskvi. (Радпичке н о ви не 4. II 1925.)
63 Политика 13. X I 1924. Jed an engleski list, koji se n ije slagao sa pro-
m enom vlade u Jugoslaviji, ističe da je stv a r izveo k ralj koji je v last dao
rad ik alim a (koje za svoje čitaoce list prevodi sa „konzervativci“). (The Econo­
m ist, 27. X II 1924.)
°* Ovo je video i dopisnik jednog engleskog lista. (The M orning Post
10. X 1924.)
65 Политика 22. V III 1924,
eti P re engleskih izbora pisala je Самоуправа 30. X 1924: d a li će Engle­
ska ići putem ek sp erim en tisan ja ili će se voditi jed n a zdrava, p ro m išljen a i
jasno određena politika (ali ako i pobede lab u risti, ne sm eju se m ešati u naše
u n uti'ašnje poslove). A k ada su konzervativci pobedili: određenost i doslednost
konzervativaca je pobedila. (Isto, 1. XI, 2. X I 1924.) Radić je dosta naivno sada
dokazivao (1. X I 1924) d a engleski konzervativci mogu i da p rek in u sa Pašićem
je r zn a ju da on svojim teroi’om izaziva boljševizam kojeg se oni tak o đ e boje.
87 Политика 28. X 1924.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 137

„adut u našim, rukam a za energičnu p o litiku“68. N ije m arilo što je

u m eđuvrem enu i Francuska priznala R usiju.09
Uzalud je vlada dokazivala da hrvatski poslanici nisu nikakvi
boljševici i da sovjetska vlada nije isto što i K restintern, u koju je
Radić bio stupio.70

5. A ntiboljševički front u Jugoslaviji

Uoči praznika u jed in jen ja 1924. bacila je beogradska Политика

veliku antiboljševičku bom bu: „Radić, Moskva i v lad a.“ Iz Sovjetskog
poslanstva u Beču nestala su a k ta koja pokazuju da SSSR šalje s tra ­
šne novce da se sruši Jugoslavija uz pomoć Radića, VMRO, A lbanije
i dorugih, pri čemu bi boljševicim a, naravno, pomogli i H ortijeva Ma­
đarska i M usolinijeva Italija; kraljevska vlada zna za puč protiv
države, koji je planiran za januar, i odm ah će preduzeti energične
m ere.1 Davidovićeva vlada bila je pod udarcem dvora u krizi, i obo­
rena i sprem ala se nova enegična vlada. Tužno je pisao Davidovićev
list da tolike diržave priznaju SSSR, a kod nas se sm atra zločinom
što je M aček samo ušao u Rusko poslanstvo u Beču.2 Zaista, decem bar
je bio veliki „nacionalni m esec“ : štam pa je razglasila da je boljševička
ofanziva protiv evropske civilizacije u punom n aletu na K raljevinu
Jugoslaviju i da sve nacionalne snage m oraju da stanu na b ranik ota­
džbine.3 Sveti savez balkanskih država pro tiv boljševizm a bio je svi­
m a na usnam a.
Bugarski p rem ijer Cankov ustao je već 27. ju n a 1924. u Sobranju
za form iranje balkanskog fronta buržoaskih država protiv revolucije.
Deo evropske reakcionarne štam pe počeo je da piše о „boljševičkoj
opasnosti“, a bugarski šovinistički i revanšistički krugovi nastojali su
da iskoriste kam panju kako bi dobili pravo na organizovanje snažne
arm ije. List beogradske vlade isprva je to iznosio kao naivne bugarske
08 Р еч И . X I 1924.
00 Трг. гла сн и к 12 X I 1924. ističe da je sada p ita n je odloženo za pro-
leće 1925.
70 Демократща 13. X I 1924. Na suđenju špiju n k i A ndrolićevoj pokušavao
je državni tužilac da dokaže da je ona, u d ata za bugarskog kom itskog vojvodu,
p rim ala pare od Ita lije i bila R ađićeva sekretarica. (Политика 19. X, 21. X,
23. X 1924, 6. II 1935.) Tako bi se „boljševik“ Radić doveo u vezu sa svim n e­
p rija teljim a države.
1 Политика 30. X I 1924. Ako Davidović pobedi n a izborim a, M ađari ulaze
u V ojvodinu. ЦицвариН ев Београдски д н е в н и к 12. II 1925. Radić sa ra đ u je sa
Italijom , Fan N olijem , Moskvom, VMRO, K osovskim kom itetom itd. (Реч
12. III 1925.) Senzacionalno „otkriće“ nekih listova se u nekim delim a uzim a
kao neposredan povod za novo gonjenje K P J u Jugoslaviji. (A. T o y n b e e ,
S u rvey of international affairs 1924, London 1928, 212.)
2 Демократща 13. X I 1924. Cičerin n ije više ni govorio о Jugoslaviji: u
oktobru 1924. govorio je d v ap u t о spoljnoj politici SSSR, ne p o m in ju ju ći stav
Beograda; istakao je da nem a nikakvog tajnog p ak ta SSSR —M ađarska kao ni
saveza SSSR —Ita lija p ro tiv T urske ili drugih, napao je M asarika (M asarik
Thom as G.) i B eneša koji očekuju k rah SSSR. ( Ч и ч е р и н , n. d., 297, 305,
319. О n ep rijate ljsk o m d rža n ju Beneša prem a SSSR up. С. Ю. В ы г о д с к и й ,
В негинал политика СССР 1924—1929 гг., М осква 1963, 84—85.)
8 Политика je donosila sve strašn ije i jezovitije vesti: u S rem skim K ar­
lovcim a bestidni zastupnici u opštini viču: „Živeo L en jin “ (1. X II 1924), u
Z em unu narod drsko već ne slavi ni P rv i decem bar (2. XII), boljševici n av a­
lju ju sada svuda: u F rancuskoj, E stoniji, Engleskoj, Poljskoj, R u m u n iji (7. XII),
M oskva šalje a te n ta to re u Jugoslaviju (8. X II); te ro r kom unista, i radićevaca
— u D alm aciji viču.:. „2ivela. S ovjetska R usija.“ (Самоуправа 5. X I, 8 ..X I 1924.)
138 —VUK VINAVER

m ahinacije4, ali je isti list, kao organ Pašićeve opozicije, onda rado
prihvatio Cankovljeve priče.5 Engleski Forin ofis je bio im presioniran
bugarskom kam panjom , ali je jugoslovenski poslanik u Londonu de-
m antovao da Bugarskoj preti opasnost od) revolucije.0 Pašićeva priča
о istinitosti „boljševičke opasnosti“ bila je samo roba za u n u trašn je
tržište, nam enjena povratku radikala na vlast.
Stalo se govoriti о savezu balkanske reakcije — Jugoslavije, Bu­
garske i R um unije, koje bi zavele režim „čvrste ru k e “ pod izgovo­
rom da se bore protiv „boljševičke opasnosti“.7 Navodno je reakcio­
narna bugarska vlada u istinu ponudila stv a ra n je ovakvog saveza za
u n išten je svakog opozicionog pokreta na B alkanu, ali je to Beograd
odbio.8 M eđutim, R um unija je stvarno bila pozdravila ru šen je vlade
Stam bolijskog i radosno diočekala bugarsku „antisovjetsku v la d u “
Cankova.9 Onda je ugledni engleski list Tajm s počeo veliku kam panju
da Balkan treba spasti od silne boljševičke opasnosti. List je 9. jula
1924. tražio da Zapad pom ogne stabilnim balkanskim državam a koje
Rusi uz pomoć Radića eto žele da sruše, a 28. ju la je tražio englesku
pomoć za Cankova.10 Jedan list je napao ovu kam panju i izneo da su
to priče bugarske reakcije.11 „Kolo vodi Tim es a sekundira m u Tem ps
pisao je list beogradskih privrednika pod naslovom B ajka о boljše­
vičkoj opasnosti.12 I italijan sk a štam pa je isticala zabrinutost zbog
„ruskog uticaja u Jugoslaviji“13. Самоуправа je zato im ala podrške
‘ Самоуправа 9. VII, 12. V II 1924.
3 Isto, 22. V III 1924.
0 DASIP, LP 420, 724, 738. Izveštaj iz L ondona od 5. V III 1924.
7 Р еп уб ли к а 6. VII, 17. VII, 20. V II 1924. T he M orning Post 11. VI 1924.
8 The D aily H erald 30. V II 1924. B ulgar b ait for B ritish aid. „Bolshevik
plot“ stories.
0 DASIP, L P 382, 668. Izveštaj P oslanstvu u London, Beograd 8. V II 1924.
G. D im itrov ističe veliku ulogu Engleske i Ita lije u p re v ra tu iz 1923. (Г. Д и ­
м и т р о в , n. d., I, 192.)
10 T he Tim es, 8. V II 1924. B olshevist and the B alkans. Plans for revolt.
A rm in g Bulgarian com m unists. The T im es 11. V II 1924: The danger in Bulgaria.
The T im es 28. V II 1924: B olshevist Plots in the B alkans. Isto, 4. V III 1924:
boljševici i b alkanska federacija. (Ovo je ozbiljno shvaćeno u A. T o y n b e e ,
S u rvey of international affairs 1924, London 1928, 208.) B ugarska p a rtija je u
proleće i u leto 1924. vodila veliku akciju za stv a ra n je jedinstvenog fro n ta
pro tiv reakcionarnog režim a (Ст. Д и м и т р о в а , Ворбата na БКП' (т.с) за
израж депие па единен фронт на труда (септембри 1923 г. — ап р и ла 1925 г.),
Ист. преглед (София) 1959, № 3, 23, 29), v ršila p rip rem e za novi u sta n ak u
proleće 1924, i od ju la 1924, bila organizatour p artizanskog četovanja protiv
vlasti, što je im alo biti p rip re m a za veliki pokret. (Д. М и ч е в , Четническото
движ ение у нас п р и условият а на подготовка на ново въръж ено въстание
1924—1925) г., Ист. п реглед 1959, № 3, 26, 32—34, 37—39, 47, 57), ali je p a rtija
početkom 1924. im ala samo 2.500 članova, pa je u jesen 1924. režim uspeo da
suzbije opasnost od nove revolucije.
11 The D aily H erald 30. V II 1924 (slično i 6. V III, 15. V III 1924). The
M anshester G uardian 18. V III 1924: kom unistička opasnost je izgovor Cankovu
za su zb ijan je opozicione Z em ljodelske stranke. U jednom cirk u laru pisao je
p red stav n ik M inistarstva inostran ih poslova Jugoslavije da ,,u B ugarskoj čist
kom unistički režim izgleda n em inovan“. (DASIP, L P 382, 671. Pism o od 16. VII
1924.) O nda su se 16. V III 1924. u stan u italijan sk o g vojnog atašea u Sofiji
sastali atašei F rancuske, Italije, Jugoslavije, Grčke, R u m u n ije i prodiskutovali
о „boljševičkoj opasnosti“ ; svi su se izjasn iji da te opasnosti n em a (izuzev
Rum una) i složili da je to izm išljotina bugarske v lade k o ja želi da dobije
pravo n a organizaciju iregularne vojske. (DASIP, L P 382, 867. Izveštaj iz So­
fije 20. V III 1924, priložen pism u iz B eograda od 2. IX 1924.)
13 Трг. гла с н и к 19. V II 1924. The T im es je staln o čitan u S k upštini kao
n ekakav „dokaz“. (Sten. bei. 1924, I, 56; 1925, I, 179.)
18 i i eecolo 23. V III 1924. 11 Popolo d ’Italia 9. X 1924.
 J U G O S L O Y E N S K O -S O V J E T S K I O D N O SI — j g g

kada je zapom agala da vlada vodi državu u raspad i boljševizam .14

A krajem 1924, posle pada vlade, na m eđunarodnom planu došlo je
do borbe protiv revolucionarnih pokreta u Evropi. U Estoniji su vlasti
masovno streljale kom uniste posle neuspešnog u sta n k a 15, u A lbaniju
je upao Ahm ed Zogu i uz jugoslovensku pomoć rušio vladu Fan No-
lija. Jedan list je u Beogradu isticao da je Fan Noli bio boljševički
agent koji je sve radio protiv Jugoslavije.
„U čije im e ovo radi Moskva ? Od postavljanja ovog p itan ja do
aktivnog ulaska ove zem lje u antiboljševički fro n t n ije daleko. Ali
tada krivica neće biti do n a s“, pledirala je Политика u uvodniku za
ovaj fro n t .16 Trifković je u izjavi za London isticao da je F a n Noli
sprem ao kačačke upade, organizovane ruskim novcem .17 Radikali su
nastupali otvoreno: boljševici se navodno javno upliću u jugoslaven­
ske poslove, om etaju konsolidaciju, ruše tv rđ av u reda — Jugoslaviju;
znači da otpadaju i naši obziri prem a Sovjetim a, prem a kojim a smo
ran ije bili n e u tra ln i .18 N eki listovi su triju m faln o beležili da je u
Rim u stvoren italijansko-engleski antiboljševički front, u koji je sve­
čano stupila i Jugoslavija .10 Na sednici Saveta D ruštva naroda u Rim u
sastao se Ninčić sa Cem berlenom , (Austen Chem berlain); novinarim a
je 14. decem bra izjavio da je nova Pašićeva vlada antiboljševička i da
stvara tak a v front. Organ francuskog M inistarstva spoljnih poslova
Le Tem ps se 15. decem bra 1924. oduševio antiboljševičkom linijom
Beograda. U jednom in te rv ju u od 17. decem bra izjavio je tada N in­
čić da je on nekada bio pristalica p rizn an ja SSSR, ali da se to sada
m ora na dugo odgoditi je r se K om interna tru d i da u Jugoslaviji iza­
zove n ered e .-0 „Mi ćemo se bran iti kao ljudi, slobodu i k u ltu ru sveta
14 Самоуправа 1. V III, 3. V III, 13. V III, 19. V III, 21. V III, 22. VIII,
29. VIII, 30. V III, 10. IX, 20. IX, 23. IX 1924.
15 Политика 4. X II, 5. X II, 7. X II 1924.
18 Isto, 19. X II 1924. Je d an drugi list piše d a je Ju g o slav ija u situ aciji
kao Ita lija p re dolaska M usolinija. (Ц ицвариНев Б еоградски д н е в н и к 18. I
1925.) S m atralo se za zaslugu jugoslovenske vlade što je na n jen zahtev
sovjetski diplom atski p red sta v n ik K rakovecki m orao da n ap u sti T iranu. (П о­
литика 28. X II 1924.) K asn ije se iznosilo da su Rusi velikim m itom u dolarim a
uspeli da za svoju špijunažu u Jugoslaviji prid o b iju litvanskog konzula u
Beogradu. (Isto, 5. V III 1930.)
17 U ed-m em oaru za F orin ofis stajalo je: B ut now w hen th e bolshevik
p ropaganda has succeeded in expoloiting th e in te rn al differences of A lbania
and has brought about d isturbances and fighting. (DASIP, LP 479, 1130. C irku-
lar iz B eograda od 19. X II 1924.)
18 Самоуправа 3. X II 1924. U svakom decem barskom b ro ju b ila je neka
vest protiv SSSR, ili о njegovoj akciji p ro tiv Jugoslavije. D avidović otv ara
k ap ije boljševičkoj n ap asti kao i p rohtevim a B ugara, T uraka, A lbanaca (7. XII),
A pfelbaum — Je v re jin Z inovjev pomoću R adića ruši Ju g o slav iju (10. X II 1924).
Sad je i Трг. гла сн и к 11. X II 1924. sm atrao da sa stan a k Erio—C em berlen služi
borbi p ro tiv SSSR, iako ne kao vojni savez nego kao su zb ijan je u ticaja u n u ta r
ovih država.
19 Политика 23. X II 1924. O tvoreno о ovom fro n tu i 12. X II, 18. XII,
21. X II 1924. Реч 15. X II, 25. X II 1924. U isto vrem e se i po rez u ltatim a izbora
kao i u spoljnoj politici osetilo „k re tan je od istoka n a zapad“ i u Nem ačkoj.
(E. H. C a r r, G erm an-Soviet relations betw een the tw o W orld wo,rs, 1919—
1939, B altim ore 1951, 82.) Ovo je davalo pod strek a jugoslovenskoj reak ciji da
diže glas protiv svih revolucionarnih id e ja i p ro tiv onih opozicionih g rupa
koje su bile za zbliženje sa SSSR. P olicija je sada konačno ra stu rila i N R PJ.
20 Le M atin 17. X II 1924. Slično 1 u izjavi za ita lijan sk i lib e raln i list
La T ribuna 14. X II 1924.
1 4 0 — VUK VINAVER

branim o protiv boljševičkog v ih o ra “ ; Jugoslavija brani evropsku ci­

vilizaciju i stv ara antiboljševički fro n t !21 Svi su isticali Ninčićeve
izjave о m eđunarodnoj solidarnosti protiv rev o lu cije .22 Sm atralo se
da Ninčić u inostranstvu v rb u je sim patije velikih sila za predstojeći
tero r na izborim a .23
Posle engleskog prim era sa čuvenim pismom Zinovjeva, pomoću
koga su konzervativci h teli da d iskredituju laburističku vladu, upo-
trebljena su ista sredstva i u Jugoslaviji .24
- Pribićević je zahtevao n ajo štrije m ere protiv onih „koji slušaju
m oskovske čivute“23. Pašićev list je isticao da Jev reje ne priznaje za
predstavnike ruskog n aroda .26 N ajzad je štam pa donela vest da je
vlada 23. decem bra 1924. rešila da već jednom rastu ri HRSS i stvori
antiboljševički front u saglasnosti sa vladam a Italije, Engleske i
F rancuske .27 Je d an engleski list je pisao da vladajuća klika sprem a
svoje izbore .28 U Beograd je doputovao prem ijer Cankov. Po rečim a
jednog lista, ovo je bilo suvišno: pa Jugoslavija je već ušla u antibolj­
ševički fro n t .29 „Form ira se snažan, uporan fro n t protiv boljševika“,
pisala je Р е ч .30 „Na B alkanu je naša država odbila da prizna Sov­
je te i naš m inistar spoljašnih poslova, d r M. Ninčić, organizuje bal­
kanski antiboljševički sporazum “, iznosila je Самоуправа.'61 Jedan
francuski list zadovoljno je isticao da su uz jugoslovensku vladu zdravi
elem enti: vojni krugovi, posednici, industrijalci, bankari, krupni tr -

21 Самоуправа 20. X II, 21. X II 1924. I Čičerin je sada verovao d a O stin

Č em berlen p riželjk u je krstašk i r a t p ro tiv SSSR i da organizuje b alkanske
države, pričajući о „boljševičkoj opasnosti“. ( Ч и ч е р и н, n. d., 333—335, 348.)
22 Трг. гла с н и к 21. X II 1924.
23 Р адикал 19. X II 1924. Р еп уб ли к а 2. X II, 25. X II 1924. Р а дничке н о ­
вине 13. X 1925. A. T rum bić je k asn ije ism ejavao N inčićeve izjave na zapadu
о h rvatskom boljševizm u. (Стен. бел. 1925—26, IV, 504.)
21 Р еч 5. X I, 28. X I 1924: M aček je dobio 50.000 d o lara od M oskve (bolje
da K om interna to da Pašiću je r on svojim nasiljem g ara n tu je uspeh boljše­
vičkih ideja, pisao je Р адикал 29. X I 1924). Политика je znala da Radić za
račun R usa im a tačan plan p re v ra ta u Jugoslaviji (30. X I 1924). Ovo je HRSS
uporedila sa dokazim a iz Solunskog procesa, a M aček se prisećao i F ridjungo-
vog procesa. Р еч je 19. X II 1924. donela dokum ent da HRSS za račun SSSR
otvoreno ruši Jugoslaviju (preštam pano i u Политици 20. X II 1924). П о ли ­
тика je donela nova akta, smelo se pozivajući na Z inovljevo pism o (21. X II
1924). (O ovom falsifik atu up. A u s diplom atischen Falscher w erksta tten , Berlin
1926, 47-83; W. P. and Z. C o a t e s , n. d., 181-197.)
25 Р еч 20. X II, 28. X II 1924.
20 Самоуправа 26. X II 1924. Je v re ji v la d aju u SSSR. (Политика 2. III
1925, Ц рна Гора 4. II, 24. II 1925.) Je d an poslanik u S kupštini: Davidović daje
zajm ove Jevrejim a. (Sten. bei. 1924, I, 80.) S ten bei. 1937—38, III, 830.
27 Политика 24. X II 1924. Predlog za ra stu ra n ja NRSS: (Sten. bei. 1925,
I, 26.)
28 The M anchester G uardian 29. X II 1924.
29 Политика 27. X II 1924.
3U Р еч 27. X II 1924. О tom e je pisala i stra n a štam pa. (The O bserver
4. I 1925. T he W estm inster G azette 29. X II 1924. T he M anchester G uardian
29. X II 1924. The Daily T elegraph 29. X II 1924. T h e T im es 22. X II, 27. X II
1924.) B eogradski Presbii'o je 26 X II 1924. saopštio о ovoj poseti da se „po­
stojeće sm etn je p ri dobroj volji m ogu lako ukloniti i osnovati dobri susedski
odnosi izm eđu k raljev in e SHS i B ugarske. U toku razgovora d o d irn u ta razna
p ita n ja k o ja in teresu ju obe države, я naročito kom unistička opasnost u kojim a
p itan jim a m ogućna sa ra d n ja d v eju . zem alja a da ia sa ra d n ja ne k rn ji-in te re se
drugih država.“ ........ ... i ... .. ..
81 Самоуправа 27. X II 1924.
 JU G O S L O V E N S K O -S O V J E T S R l O bN Ö Sl —

govci .32 Istoričar St. Stanojević pozvao je uvodnikom nacionalne ele­

m ente dia u n ište R adića .33
U zalud je Davidović isticao da je „borba protiv boljševizm a“ —
samo izborni trik raddkala, da u stvari ta opasnost nikad n ije bila
m an ja .34 I privredni krugovi su isticali da te opasnosti uopšte n em a .35
Opozicioni blok je najzad postavio p itan je u svom kom inikeu 28. de­
cem bra 1924: kada se već toliko govori о antiboljševičkom frontu,
da li je to u n u trašn je osiguranje reakcionarne vlade protiv opozicije
i agitacije ili je reč о nekakvom savezu protiv R u sije ?30
O bznana i progon HRSS od jan u ara 1925. pokrenuti su pod m oti­
vacijom da je Radić ušao u Seljačku internacionalu (K restintern) i
postao nešto kao „boljševički a g en t“ : sarađivao je protiv države sa
Moskvom, M akedonskom organizacijom i M ađarskom , a im ao je po­
dršku Cičerina za nezavisnu državu H rv atsk u .37 Pašić je 1. feb ru ara
1925. održao prediizborni govor u kom e je napao i SSSR i Radića, isti­
čući da je engleski narod srušio laburističku vladu zato što je bila u
sporazum u sa R usijom .38 U Beču je sovjetski poslanik Jofe izjavljivao
da se zaista stvara balkanski blok protiv boljševizm a — u stv ari kao
povod za zavođenje reakcije u balkanskim državam a; ova galama, m e­
đutim , otežava sporazum R usije sa balkanskim državam a .39

32 Le Tem ps 20. X II 1924.

33 Политика 15. X II 1924. O vaj je list javio da se N R P J rasp ad a i pre
zab ran e (4. X II 1924). O pet je lansirao vesti о „strah o tam a“ u R usiji: U k ra jin a
se buni p ro tiv bolješevika (19. X II 1924). T rocki je uhapsio S taljin a, koji je
izgleda posle ubijen (20. X II 1924). Lepe reči za SSSR imao je m ali p ro v in ­
cijski list Narodna svijest 4. III, 16. IX 1924.
81 Демократией 26. X II, 31. X II 1924. K asn ije je Radić izjavljivao d a je
on želeo d a sruši vladu, pa je to svojim stavom i učinio. (Sten. bei. 1925, IV,
499. Isto, 1927-28, I, 141.) -■ : -i
85 D a je opasnost zaista velika, sva bi se buržoazija sm esta ujedinila, a
to uopšte n ije slučaj. V ikati protiv boljševizm a a ne podizati p riv re d u znači u
stv ari rad iti za boljševizam . (Трг. гла сп и к 30. X II 1924.) Ali je sada i V. M a-
rinković sm atrao d a celi ovaj „front“ nije p o treb an : Ju g o slav ija je davno su-
zbila opasnost, SSSR je u ruševinam a, M oskva b le fira d a je ja k a i opasna.
(Демократией 21. X II 1924.) On se ironično izražavao о Rusiji. (Šten. bei.
1921-22, I, 204; 1925-26, II, 642.)
88 „A ntiboljševički fro n t“ je pre svega bio v id ljiv n a prećutnoj sa ra d n ji
reakcionarnih režim a protiv opozicionih snaga u zem lji, a ne baš kao ra tn i blok
p ro tiv R usije. Zato je nezgodna form ulacija M. K ršljan in a da su „vlade J u ­
goslavije, B ugarske i R um unije sm atrale da će odlučujuću ulogu u stv a ra n ju
,antiboljševičkog fronta* odigrati belogardejske b an d e“. (Pregled, O kt. 1956,
655.) S hv ataju ći pravilno d ržav n u liniju, iz Cikaga je gen. konzul B. P u rić
preporučivao d a se opozicionari u in o stran stv u u v ek proglase boljševicim a.
(DASIP, LP 447, 7. Izveštaj iz Cikaga od 3. X II 1924.)
87 Z ahvalju ju ći Pašiću, spasiocu B alkana, sad a je Radić, sa ra d n ik K o­
m interne, stavljen s one stra n e brave. (The M orning Post 22. IV 1925.) S ekre­
ta r K re stin tern e D om bal ponudio se za svedoka na su đ en ju Radiću, ali m u
Beograd n ije dao vizu. Boljševici za Radića! pisala je tada. Р еч 16. I 1925.
U stvari, beogradska vlada je O bznanu pro tiv HRSS h tela d a sprovede već
pre Radićevog pu ta u M oskvu, sep tem b ra 1923. (H. M a t к о v i ć, H rvatska
zajednica, Istorija X X veka, V, 109.) Veza sa K restin tern o m bila je sam o do­
b ar povod.
38 Ovo je ponosno preneo rad ik alsk i list Ц рна Гора 5. II 1925.
39 K restin tern je 7. I 1925. pisala bugarskim ag rarcim a-em ig ran tim a da
je Ninčić u R im u i P arizu pregovarao, C ankov je došao u Beograd, u A lbaniji
je srušena v lada Fan N olija, u R um uniji B raćan u sprovodi teror. (Политика
31. I 1925.) U Z agrebu je Lj. D avidović govorio 1. II 1925: N inčić je kao p ro ­
sja k išao da traži od velikih sila p rista n ak za antiboljševički blok. О u v lačen ju
1 4 2 — VUK VINAVER

Spalajković, poslanik u Parizu dao je jedan in te rv ju о uspešnoj

borbi protiv boljševičke agitacije .40 V rangel je opet boravio u Beo­
grada! i govorilo se da je to u vezi sa engleskim antisovjetskim plano­
v im a .41 О engleskoj inicijativi za stv aran je bloka protiv R usije pisao
je tada i G. D im itrov42; i anglofilski časopis Nova Evropa beležio je
da se tak av blok izgleda stv a ra .43 Ninčić je m ađarskoj vladi predao
akta о saradmji B udim pešte sa Radićem protiv Jugoslavije i obave-
stio M ađarsku da Radić sarađuje i sa Rusijom , i to baš posle engle­
skog pritiska na H ortija da ne prizna SSSR (u jesen 1924).44
balkanskih država u engleski blok pisala je i П равда (М осква) 3. II 1925.
U štam p a riji CK K P J štam pan je list K om u n ist u čijem je bro ju 1 bio članak
B alka n ski fro n t kontrarevolucije i nacionalnog ugnjetavanja.
40 Le T em ps 17. I 1925. Р еч 3. I, 12. III 1924: i F ran cu sk a se bori p ro tiv
crvene najezde. Iz Z agreba je J. Bedeković pošao za Beč da p o h v ata konce
ruskih veza sa Radićem . {Sten. bei. 1926—27, II, 423.)
41 Ц ицвариНев Београдски д н е в н и к 16. I 1925. L ist je sm atrao d a je
ipak bolje da se u R usiju ne v rate Rom anovi (1. VI 1925). Izgleda da je u po­
hodu A hm eda Zogua, pokrenutom iz Jugoslavije p ro tiv F an N olijevog režim a
u A lbaniji decem bra 1924, bilo i nešto vrangelovaca. (D okum enta e m a te­
riale historike nga lu fta e populit shqiptar per liri e dem okraci 1917—1941,
T iran a 1959, 191, 207, 221. Isto kasnije iznosi i T he T im es 26. X I 1925.)
43 Г. Д и м и т р о в , I, 243. Cičerin je 3. III 1925. bio uveren da se Čem-
berlen odrekao tog nerealnog plana. ( Ч и ч е р и н , n. d., 348—349.)
43 N ova Evropa X I, 1925, 74, 77. Dok je jugoslovenska nacionalistička re ­
a k c ija v risn u la od stra h a k ad a je 1925. H indenburg izab ran za rajh sp re zid e n ta
N em ačke, engleski konzervativci su pozdravili ovaj izbor kao stv a ra n je „be­
dem a p ro tiv boljševizm a“. (DASIP, L P 417, 150. Izveštaj P o slan stv a iz L ondona
od 30. IV 1925.)
44 N e m e s , D., Szäzadok 1959, № 5—6, 853, 863. B eogradski konzervativni
listovi su n eprestano nap ad ali politiku m ađ arsk e vlade koja je išla za re­
vanšom i revizijom m irovnog ugovora, a neki su vodili i p rav u k am p an ju
p ro tiv M ađarske uopšte, ponekad i povezujući ak cije razn ih ne-velikosrskih
g ru p a p a i K P J sa m ađarskom vladom . L ist Политика je pisao da m ađ arsk a
v lada izaziva, začikava, laže. (Политика 18. II, 9. IV, 23. VI, 21. VII, 22. VII,
17. V III 1922.) U Novom Sadu su hapšeni u rednici m ađ arsk ih listova. Ninčić
je u Đenovi tražio od S ancera da ne pokren e p ita n je m ađ arsk e m a n jin e u
Jugoslaviji ili će Jugoslavija postaviti p ita n je S lovenaca u Istri. Политика
je n aglašavala da M ađarsku stra n k u u V ojvodini vode Je v re ji (31. V, 9. VII,
1922, 18. V III 1924. Sam o zbog zagrebačkih Je v re ja i postoji „hrvatsko p ita n je “.
(Isto, 8. II 1922.) N acionalisti su p ak n ap ad ali Pašićevog sina koji se zalagao
za o tv a ra n je m ađarskog pozorišta u Novom Sadu. L ist Самоуправа je pisao:
uvek isti, neiskreni M ađari (25. VI 1922) kao i to da M ađari u vek gledaju
da izv rd aju obaveze — pom oću K arla, Bele K u n a ili fašista (15. X I 1922.) Notom
od 6. II 1922. protestovala je Jugoslav ija u L ondonu zbog m ađ arsk ih povreda
ugovora о m iru (DASIP, L P 342, 70); došlo je zategnutosti, incidenata, p roterano
je dvesta Madeira iz Jugoslavije, a u jesen 1922. uobrazio je poslanik A ntonije-
vić u R im u da M ađarska zajedno sa Italijo m sprem a ired en tističk i p o k ret m eđu
Š iptarim a n a Kosovu. Ipak, od k ra ja 1922. uspo stav ljen e su n o rm aln e veze
(saobraćaj od m arta), i pored incidenata sa m ađ arsk im šp iju n im a i optantim a.
Jed an list je 1923. zahtevao d a se p ro tiv M ađarske postupa oštro, kao što to
čini F ran cu sk a u R uru (Политика 15. I 1923) ili kao Ita lija k o ja je od G rčke
za tre n u ta k bila uzela K rf (Isto, 4. IX 1923); isti list je zahtevao i ulazak
jugoslovenske vojske u A u striju (Isto, 29. IV 1923).
U svetu se zaista govorilo da će tru p e iz Jugoslavije p rovaliti u M ađarsku.
Iz P ešte je dopisnik Политике M. C rn jan sk i jav ljao da M ađarska hoće ra t
(23. I, 25. I 1923), a da m ađ arsk a m a n jin a u Ju goslaviji sadrži špijune, ired e n ti­
ste (Isto, 23. V, 4. VI, 6. VI 1923). C rnjanski je sm atrao da je prošlo doba em i­
gracije i da tre b a podržavati m ađ arsk u opoziciju. V last je progonila vođe M a­
đ arsk e stran k e ; M ala a n ta n ta je, m eđutim , bila p o m irljiv ija prem a M ađarskoj
i njenim n asto ja n jim a da dobije zajm ove na Zapadu. N inčić je izjavio da je
M ađarska in te rn ira la 140 Jugoslovena i da čini izuzetak m eđu jugoslovenskim
susedim a. Zbog jednog uhapšenog Jugoslovena, B. Severa, tražio je A. K orošec
da se uhapsi m ađ arsk i poslanik (Severa je prim io sam k ralj i slušao о nacio-
 JU G O S L O V E N S K O -S O V J E T S K I O D N O S I — 1 4 3

„Nacionalni blok“ (rađikali, sam ostalni dem okrati) vodio je iz­

bore 8 . feb ru ara 1925: od 2,4 m iliona glasača dobio je 1,04 m iliona,
ali je sm atrao da većinom drži v la st .45 Odm ah posle izbora napravljena
je velika senzacija sa otkrivanjem štam parije CK K P J .40
N ovinar S. M elvil 47 objavio je tad a više članaka prikazujući J u ­
goslaviju kao bedem protiv boljševizm a na B alkanu: Beograd ruši
boljševike Fan N olija i Radića i učestvuje u bloku balkanskih d rža­
v a .48 Fan Noli je 1927. napao Ninčića da je vodio kao krstaški r a t pro­
tiv njegovog „boljševizm a“ ; u stvari, pisao je tad a bivši predsednik,
Jugoslavija je u borbi protiv Ita lije poslala svoga čoveka u A lb an iju .40
nalističkom p ija n stv u m ađarske inteligencije). Политика je isticala da Italija
n ao ružava M ađarsku (18. X 1923), ali je Ninčić saopštio d a se odnosi p o p rav ­
ljaju . О italijansko-m ađarskoj vojnoj sa ra d n ji stalo su kružile vesti (DASIP,
LP 380, 7). Политика je zah tev ala vojne m ere pro tiv M ađarske i 16. I 1924.
T ada je i Демократща p isala da M ađarska sprem a vojsku (19. I 1924), a
O. Jasi je sm atrao da postoji italijan sk o -m ađ arsk i sporazum p ro tiv Jugoslavije
(Радикал, 2. I 1924). V lada u Beogradu je doznavala da se M ađarska n ao ru ­
žava i 1924. kao i 1923. (DASIP, LP 381, 370; L P 382, 521, 552, 571, 572, 573,
852; LP 383, 1009, 1086.) N ovine su poricale m ađarsk i uticaj na našu k u ltu ru
(Политика 9. I 1924) i dokazivale da B etlen rad i sa M usolinijem p ro tiv J u ­
goslavije (isto, 14. I, 7. IX 1924) i da, naravno, S. Radić im a ugovor sa H orti-
jem da m ađ arsk e tru p e provale u Jugoslaviju (30, IX 1924); pisalo se d a H orti
sa ra đ u je sa n ajre ak c io n arn ijim ruskim em igrantim a p ro tiv Jugoslavije. (Isto,
29. III 1922; 13. I 1924.) Radić je sm atrao da Beograd želi am p u taciju p ri kojoj
bi H rv atsk u prepustio M usoliniju i H ortiju. Политика se zaista zalagala za
am p utaciju : onda bi se Srbi lepo oslobodili p ritisk a Ita lije i M ađarske i još
se rešili Radića. (Isto, 29. IV 1923.) Z ato je raščišćav an je zagušljive atm osfere,
n a čem u je od m a rta 1924. radio novi m ađ arsk i poslanik Hori, išlo veom a
teško. (Трг. гла с н и к 23. V III 1924: za trgovinu sa M ađarskom . Самоуправа
17. IV 1924: M ađarska ipak želi sarađnju.) M ađarsk a stra n k a u V ojvodini je u
proleće 1924. ra stu re n a po zakonim a iz 1879, a jed an list je zapom agao: M a­
đ ari i Nemci postadoše gospodai’i Vojvodine. (Политика 14. IX 1924.) Р еч je
25. IV 1924. donela da B ugarska, A lbanija, A ustrija, Italija, M ađarska viču:
rasp n i ga! za srpskog vojnika. M eđutim , u b orb am a p ro tiv k ačaka A zem a
B ejte n a Kosovu poginuli su u leto 1924. m ladi reg ru ti: jed an M ađar, jedan
Nemac, četiri Srbina, četiri H rv a ta i Slovenca. (Политика 17. V II 1924.) Odnosi
su se teško m ogli regulisati.
4B D etaljno о izbornom te ro ru : Sten. bei. 1925, I, 35—97; F. F i l i p o v i ć ,
n. d., I, 96—97. Je d an poslanik zem ljoradnik uporedio je ove izbore sa nešto
ra n ije održanim opštinskim izborim a u Rusiji. (Sten. bei. 1925, I, 135.)
10 B oljševici n a poslu. Р еч 18. II 1925. Ц ицвариК ев Б еоградски д н евн и к
je oštro napao drakonsku kaznu izrečenu M. P ijad e (19. VI 1925). D iplom ati
su se о K P J izražavali mnogo „diplom atskije“ : u izv eštaju sastavljenom na
zahtev la b u rista napisano je da su „po p rogram u i organizaciji rad n ičk e i so­
cijalističke i kom unistička p a rtija ; dok se za socijaliste to m ože pozitivno
tv rd iti, za kom uniste se to ne može tačno znati, pošto je ilegalnog i tajnog
karaktei*a“. (DASIP, L P 423. Izveštaj O deljenja za štam pu, Beograd, 23. II 1925.)
47 Up. о njem u С. C r o s s , The fashists in B ritain, London, 1961, 50.
48 The M orning Post 7. I 1925. Sedition in Jugoslavia. R ad itch ’s com pact
w ith the bolshew iks. Radić je uhapšen zbog veza sa SSSR. U vodnik ističe da
je Pašićeva energična ak cija „gorka p ilu la za Z ino v jev a“ ; Rusi rad e u slabim
državam a, ali su ih potisnuli M usolini, B aldvin, Pašić. U listu The Daily
S ketsch 24. X II 1924: T hree nations pact against reds. B olshew ik conspiracy
in B alkans unm asked. A lbanian rebels su rro u n d capital. S tv ara se b alk an sk a
liga pro tiv boljševizm a.
48 Le M atin 16. II, 28. II 1927. Je d an poslanik je u S kupštini ism ejavao
N inčića koji se bojao „boljševičkog episkopa“. (Sten. bei. 1926—27, IV, 259). P o­
slan ik SSSR K rakoveckij je 16. decem bra 1924. bio u T irani, a su trad a n su
p ro tiv toga složno protestovali Engleska, Ita lija i Jugoslavija, dok su čete
A hm ed-bega Zogua pro d irale sa severa; stran i poslanici su ultim ativ n o za­
tražili d a ruski diplom ati n ap u ste A lbaniju, a Engleska je obećala da će u tom
slu čaju podržati vladu p ro tiv Zogua. Zato je K rakoveckij napustio A lbaniju.
(Документы, VII, 587. О m isiji K rakoveckog up. m išljen je sovjetskog diplo-
1 4 4 “ VUK VINA VER

Ninčić je Fan Nolija tužio engleskom Forin ofisu da sa ra đ u je sa

M oskvom .50
U novoj Skupštini Davidović je napao vladu i Ninčićev „antibolj­
ševički fro n t“. Ninčić i Uzunović su 25. m arta 1925. dem antovali dia
tako nešto uopšte i postoji .51 Ali u m aju 1925. akcija je nastavljena:
objavljena je senzacionalna vest da je cela beogradska policija na no­
gama, je r bečko-m akedonskim agenti K om interne sprem aju a te n ta te
na političke i javne zgrade u prestonici za 15. m aj; velike potere su
onem ogućile a te n tate i pohvatano je sedam deset agenata. Francuski
poslanik G renar se raspitivao о ćelom slučaju. Sm atralo se da je u
Beču učinjen korak protiv a te n ta to ra .52 I engleski listovi su javljali
о energičnoj akciji pro tiv „kom unista“ u B eogradu .53 U m artu se
doznalo da je prvih dana 1925. godine u Badenu kodi Beča zasedao
Balkanski kom itet i doneo odluke о revolucionarnoj aktivnosti na
B alkanu .54 Jedan „patriotski“ list je doneo vest da K om interna
podriva S rbiju preko T rsta .55 Veliki a te n ta t u sofijskoj Crkvi
m ata Besedovskog (Политика 18. X II 1929); С. A. M a c a r t n e y , Su rvey
oj international affairs 1925, vol. II, London 1928, 285—286; О л е н е в,
М еж дународное п р и зн а н и е СССР, 84—85. D okum enta е m ateriale historike,
208.) Stavrianos ironično kaže da su protivnici Fan N olija koristili njegove veze
sa Rusim a, iako je on sam o pošao prim erom Engleske. (L. S. S t a v r i a n o s ,
The B alkans since 1453, New Y ork 1958, 720.)
60 DASIP, L P 479, 62, 118, 153. Nalog iz B eograda od 31. I 1925. Po m i­
šlje n ju F. Filipovića, F an N olijeva v lad a se pojavila kao revolucionarno-pro-
gresivni elem ent n a B alkanu, orijentisan prem a SSSR i nacionalno-revolucio-
narnoj organizaciji u M akedoniji. (F. F i 1 i p о v i ć, n. d., I, 183.) G. D im itrov
ju la 1925. beleži da je k o n trarevolucionarni p re v ra t p ro tiv Fan N olija lišio
m akedonski narod jednog od uporišta u svojoj oslobodilačkoj borbi a revolu­
cionarni pokret na B alkanu — jedne od svojih baza. (Г. Д и м и т р о в , n. d.,
I, 251.) D anašnja istoriografija sm atra da je Fan Noli stajao na čelu buržoasko-
dem okratske revolucije, koja je ugušena jugoslovenskom intervencijom .
(П. Л я л я и , В ли а н и е октябрьской соц. р ево лю ц и и на А лб а н и ю (1917—
1924) гг., М еж дународное зн ачен ие в ели к о и Октябрьской соц. револю ции,
М осква 1958, 305, 308, 310, 312.)
51 Sten. bei. 1925, I, 97. The Daily H erald 6 II 1925: London, P ariz i Rim
d em an tu ju fo rm ira n je ovog bloka. Čičerin je tih d an a о Ju g o slav iji govorio
kao о nekoj reakcionoj državi u kojoj se budi otp o r H rv a ta p ro tiv ugnjetača,
a v lade iz „fronta“ nim alo se ne slažu. ( Ч и ч е р и н , n. d., 362.) S taljin je
k rajem 1922. sm ati'ao da Ju goslavija im a „nepom irljive u n u tra šn je nacionalne
protivrečnosti, koje raz jed a ju sam tem elj države (J. В. С т а л и н , М аркси-
зам и на ц и о н а лн о -ко ло н щ а лн о питан>е, 133), ali n ije sm atrao da se H rv atsk a
baš po svaku cenu m ora izdvojiti iz Jugoslavije. (Isto, 220.)
r'2 M eđutim , au strijsk i poslanik u Beogradu, a zatim i sam au strijsk i m i­
n ista r spoljnih poslova, dem antovali su da je učinjen neki k o rak ; te k je u
ju n u vlada protestovala u Beču zbog d av a n ja azila protivnicim a Jugoslavije.
53 The O bserver 17. V 1925: B olshew ik p lo t in Yugo-Slavia. Seventy
conspirators arrested. The Daily S ke tc h 18. V 1925: Skein of intrigue. Red
plot th a t failed: tim ely round-up of conspirators. The D aily Telegraph 18. V
1925: B alkan reds. A w holesale plot. M oskva naročito m rzi P ašića je r on ne
prizn aje SSSR. S ada je i Политика pisala da SSSR želi da u b ije M asarika i
k ra lja A leksandra (8. V III 1925.) N ekakav N ovosađanin, ru sk i šp iju n u M ađar­
skoj, skupljao je p o datke о Jugoslaviji. (Политика 23. X II 1925.) S taljin je
u П равди, 22. V 1925. pisao о opštoj k am p an ji buržoaske štam pe p ro tiv SSSR.
154 Ovom sa stan k u je navodno prisustvovao i delegat S. R adića i p red stav ­
nik N R PJ. Novost je objavio list M iljukova u Parizu, П оследние новости
23. IV 1925.
05 С рпски четник 31. V 1925. Č ičerin je svečano izjavio da SSSR nem a
nekih posebnih interesa baš na B alkanu. ( Ч и ч е р и н , n. đ., 377.) Za stav
rađ ik a la k ara k terističa n je jedan d etalj: n jih o v službeni organ je о pedeseto­
godišnjici sm rti Sv. M arkovića čak propustio da pom ene im e ovog velikog
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 4 5

Svete Neđelje, aprila 1925, izazvao je strahovito gonjenje zem ljođe-

laca i kom unista u B ugarskoj; C ankovljeva vlada je govorila da se pri­
prem ao ustanak K P B .5C Jugoslavija je intervenisala u Beču protiv
davanja azila balkanskim kom unistim a .57 U julu 1925. počele su m ere
protiv K P i u G rčkoj. Samo je Ц ицварикев Београдски дневник
jaddkovao što prilikom sofijskog aten tata nisu izginuli svi dželati iz
bugarske vlad e .58 Jugoslovenske vlasti su onda uspele da izvedu je­
dnu uspešnu akciju: na granici u R akeku zadržan je to v ar konja, na-
m enjenih Crvenoj a rm iji .59 Pribićevićev list je sada napao Zinovjeva
kao,, vođu crvene šajke razbojnika“ i isticao da Jugoslavija stoji na
straži Z apada .60 I jugoslovenski socijalisti su napadali SSSR .61 List
Политика je čak napao R usiju da pokretanjem pitan ja B esarabije
želi da unese rastro jstv o i nared na B alkan .62

6. Spoljnopolitička izolacija Jugoslavije

Na sastanku M ale an ta n te m aja 1925. izneo je Ninčić da postoji

boljševička opasnost u Bugarskoj i obećao je pomoć C ankovu .1 Ali
je u Skupštini opozicionar V. M arinković napao ovu politiku: niko
borca za socijalistički preobražaj d ruštva. (W o o d f o r d D. M c C l e l l a n ,
S vetozar M arković and the origins of B alkan socialism, P rinceton 1964, 272.)
Be U vezi sa ovim atentatom , jedan beogradski dnev n ik ističe u uvodniku
da je delo deo boljševičke ofanzive p ro tiv Evrope. (Политика 5. 1925. Slično
i Ц иц варикев Б еоградски д н е вн и к 21. IV, 23. IV, 4. V 1925.) U Engleskoj su
desničarski i senzacionalistički listovi a te n ta t pripisivali Rusiji. (The T im es
20. IV, 21. IV, 25 . IV 1925. The D aily T elegraph 20. IV 1925. T he Daily Chro­
nicle 21. IV 1925. T he M orning Post 20. IV 1925. The D aily N ew s 21. IV 1925.
The Irish T im es 20. IV 1925. The B irm ingham Post 21. IV 1925.) Ovo tv rd i i n a ­
cistički publicist, inače dobro raspoložen prem a Jugoslaviji. (E. H e y m a n n ,
B alkan. Kriege, Bündnisse, R evolutionen, B erlin 1938, 393. Slično i M a-
c a r t n e y , S u rv ey 1925, И, 253—254.) U M oskvi je ju la 1927. godine bilo
suđenje falsifikatoru koji je izradio „plan о p riprem i u stan k a u B ugarskoj
1925“. K ad a je о tom e doneo vest О рганизовани ра д ни к u red n ik je kažnjen
sa tri m eseca zatvora zbog u vrede k ra lja Borisa. (H rvat 11. X I 1927. Up. A us
diplom atischen F alscherw erkstatten, B erlin 1926, 109—124. О akciji ultralevog
k rila u vojnom cen tru u K PB up. История на Б ъ л га р и я , II, С оф ия 1955,
542-548.)
67 T he Daily H erald 27. IV 1925.
58 Ц и ц варикев Београдски д н е в н и к 15. V 1925. N o v in ar Predi’ad M ilo-
jević pisao je о pogubljenju bugarskog kom unista F rid m an a i veličao njegovu
borbu protiv reakcionarnog društva. (Политика 28. V 1925.)
50 Политика 10. V 1925. Трг. гла с н и к je 8. V, 10. V, 17. V 1925. ustao
p ro tiv ulaska u bilo kakvu an tiso v jetsk u kom binaciju.
80 Р еч 7. V 1925.
61 Р адничке н о ви н е 4. II, 14. X, 28. X 1925. Cičerin je m islio da Jugo­
sla v ija „svoje“ vrangelovce sprem a za akciju p ro tiv SSSR. ( Ч и ч е р и н ,
n. d., 448.)
02 Политика 2. IV, 8. IV 1925. Ц ицвариН ев Београдски д н е вн и к 9. V III,
29. IX, 8. X II 1925. isticao je da R um unija ne treb a da se n ad a pomoći Jugo­
slav ije protiv SSSR. U Rim u je ru m u n sk i poslanik dem antovao n eu traln o st
Ju g o slavije u p ita n ju B esarabije. (Реч 7. II 1925.) T ada je jed an rum unski
revolucionarni list pod naslovom Ž andarm na istoku pisao о savezu R um unije,
B ugarske i Jugoslavije, uperenom pro tiv SSSR. (М. C. S t a n e s c u , R om inia
m uncitoare, organe des ouvriers roum ains de P aris (1925—1929), R evue roum aine
d ’histoire, 1962, № 2, 458.)
1 Dok je Beneš poricao a k u tn u opasnost, N inčić je govorio о „opakim
ciljevim a K o m in tern e“ (11. V 1925). N inčić je istakao da Ju goslavije ne sm e
o slabiti položaj B ugarske pred K om internom . Je d an engleski list je, m eđutim ,

10 z b o r n ik v n
1 4 6 — V U K V IN A V E R

n ije veći protivnik kom unista od njega, ali Cankov se ne bori protiv
kom unista nego prosto istreb lju je svaku opoziciju; ako neka vladia
i vodi borbu protiv domaće kom unističke partije, to nem a nikakve
veze sa spoljnom politikom , je r nisu isto sovjetska vlada i K om interna.
Jugoslavija ne sme b iti solidarna baš sa svakim neprijateljem Rusije.
Zatražio je da Ninčić otvoreno izjavi da se ne sprem a nikakva akcija
protiv Sovjetskog Saveza. Ninčić je, naravno, dem antovao da se ikad
stvarao neki „antiboljševički fro n t “ .2 U stvari, to je i bila parola za
izbore i protiv opozicije i m ogla je biti odbačena, pogotovu kada je
27. m arta 1926. HRSS priznala i U stav i m o n arh iju .3 Ruska štam pa
je napala ovu p red aju rukovodstva Radićeve stra n k e .4 U hapšeni S. Ra­
dić je izjavio da bi delegata za K restin tern poslao tek po obnovi diplo­
m atskih odnosa sa Rusijom ; Trum bić je u verifikacionom odboru
Skupštine ovo ponovio i objasnio da je efektivno p ristupanje K restin-
tern i zavisilo od od'luke о obnovi diplom atskih odnosa koju je na ovaj
način Radić priprem ao .6
Radić je sada često govorio о opasnosti od italijanskog im p e rija ­
lizma, koja je m nogim političarim a bila na ustim a .0 Na letovanju,
avgusta 1925, on je pričao kako je Cičerina ubedio da je Istra jugoslo­
venska .7 Kada su fašisti u T rstu dem olirali štam pariju slovenačkog
lista Edinost digla se protiv Italije sva opozicija. Kao delegat Jugo­
slavije u D ruštvu naroda Radić je govorio о ruskim izbeglicam a isti-

doznavao da Ju goslavija n e želi da zaoštri odnose sa SSSR. The D aily Herald

9. V 1925: B alkan puzzle get worse. L ittle en ten te to rem ain little. R u m u n ija
želi da u M alu a n ta n tu uvuče i P oljsku da bi se onda cela g ru p a okrenula
p ro tiv SSSR, a Jugoslavija baš zato ne želi poljsku sa ra d n ju ; Ninčić ne želi da
R um unija okrene grupu protiv Rusije, a R u m u n ija ne želi da N inčić okrene
grupu protiv Bugarske. T he D aily Telegraph 18. V 1925: šteta što M ala a n ta n ta
ne želi o štrije protiv SSSR. G. D im itrov je ju la 1925. pisao da na m eđ u n aro d ­
nom planu što p re tre b a razbiti ovu grupu. (Г. Д и м и т р о в , n. d., I, 266.)
M inistar spoljnih poslova Č ičerin izjavio je nekoliko d an a posle zasedanja
M ale a n ta n te d a SSSR ne unosi nikakve „sm u tn je“ na B alkan nego se bori
za m ir i sam oopredeljenje. ( Ч и ч е р и н , Статы и речи, 377.) S taljin je
30. VI 1925. objavio članak u kom e je istakao da su „današnje granice Jugo­
slavije form irane kao posledica ratova i n a silja “. I Čičerin je rado govorio
о reviziji versaljsk ih granica. (P. Q u a r o n i , R icordi d i u n am bascitaore,
M ilano 1954, 48.)
2 Z akonodavni odbor 1925, V, 215. C. A. M a c a r t n e y , S urvey 1925, vol.
II, L ondon 1928, 251, 254.
3 Sten. bei. 1925, I, 226, 232. „Posledica čv rste ru k e“. Реч 28 III 1925.
F ran kfu rter Z eitung 21. V III 1925: „sporazum “ je delo E ngleske p ro tiv ru sk e
ak cije n a B alkanu.
4 Известия 8. V II 1925; m in istarsk i položaji kao p la ta za izdajstvo. Le-
n in g rad sk a П равда 21. V II 1925: pobeda zelenaških elem enata i buržoazije,
b an d a P avla Radića. Isto, 25. VII 1925: svi h rv atsk i seljaci p ro testu ju . П равда
25. VII 1925: svi okreću leđa izdajnicim a. L en in g rad sk a П равда 26. V II 1925:
izdaja. Isto, 14. V III 1925: nepotrebno izdajstvo. (Up. F. F i 1 i p о v i ć, n. d.,
I, 99.) Povodom englesko-ruskih nesuglasica (o n jim a up. Sten. bei. 1925, IV,
497) pisala je L eningradska П равда da se u Jug o slav iji sp rem aju tru p e za n a ­
pad na SSSR. (Up. Ч и ч е р и н , n. d., 44? ) N ije čudo da je D im itrov pisao
da je Ju goslavija preuzela m esto A ustro-U garske. (Г. Д и м и т р о в , n. d.,
I, 244.)
6 Sten. bei. 1925, I, 38, 162, 232. Трг. гла с н и к je, m eđutim , 18. I, 8. V,
24. X I 1925. zaobilazno pledirao za odnose sa SSSR.
0 Dom 4. XI, 18. X I 1925. Sten. bei. 1925, IV, 496.
7 H rvatska riječ (D ubrovnik) 15. V III 1925. Политика 6. V III 1925.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 4 7

čuci da ih R usija sve prim a natrag; Jugoslavija ih je bila prim ila do

60.000 i im ala samo političke štete od n jih (19. septem bra 1925).8
Jedan italijanski list je povodom ovoga pisao da je očigledno novo
zbližavanje Jugoslavije i R usije .9 U Skupštini je sada opozicionar P ri­
bićević napao Radića da zastupa boljševička m išljenja, a Radić ga je
nazvao agentom Italije; sutradan su opet opozicionari izazivali R a­
dića: „A M oskva?“ On je uzvratio: „Vikaćete vi skupa sa m nom ,,Ži-
vela M oskva .“ 10
U leto 1925. obnovljen je u Beogradu Odbor za oštećene u Rusiji,
koji je okupio jugoslovenske državljane koji su izgubili im anja u R u­
siji; u m em orandum u vladi isticalo se da vlada treba da štiti interese
članova Odbora, u vezi sa približavanjem R usiji. Litvinov je m aja
1925. uputio notu Ninčiću u pogledu blaga ruske založne ban k e .11
U Skupštini je S. D rljević hvalio ruskog cara, ali i dodao da se ni
od SSSR ne smem o udaljiti. (T. Popović, radikal: ,,2iveo ruski narod
ali dole boljševizam .“ Dr Živković, radikal: „Dole T rocki-B ronštajn.“
V. Vilder, sam, dem okrat: Boljševici su nep rijatelji ruskog naroda.“)
Govornik je apelovao na Pašićevo rusofilstvo i tražio da se što pre
uspostave norm alni odnosi sa Rusijom (30. novem bra 1925). Isto su
zahtevali i klerikalci .12 K ada je i Korošec tražio priznanje SSSR,
socijalisti su ga oštro napali kao boljševika .13
Oktobra 1925. ponudila je jedna ruska agencija nekim jugoslo-
venskim preduzećim a da eksploatišu hrastove šum e u južnoj Rusiji,
pod uslovom da iz Jugoslavije dođe nešto kapitala i, naročito, stručne
rad n e snage. Ali pošto nije bilo diplom atskih odnosa, od toga nije
bilo ništa. M eđutim, kontakti zainteresovanih preduzeća su nastavljeni
i početkom 1925; preduzeća su tražila da se srede odnosi sa SSSR.
Tada je londonski Tim es objavio „tek st“ tajnog ugovora izm eđu
SSSR i Italije od 1. m aja 1924: obe sile se obavezuju da neće biti pro­
tivnici u istočnoj Evropi i uskladiće odnose na Balkanu, prem a R um u-
n iji i Jugoslaviji i Turskoj, uz priznanje italijanskih interesa prem a

8 Radić je u M ariboru 13. X II 1925. preporučivao d a seljaci čitaju so v jet­

ske brošure о elektrici i poljoprivredi.
0 II Corriere della sera 20. IX 1925. Slično i U popolo d’ltalia 20. IX 1925.
10 R adića su sada napadali i sa desnice: u Beču je S arkotić izdao
b ro šu ru Radićevo izdajstvo (1925), a engleska katolička štam pa je na sav glas
g rdila „otpadnika“. T he Catholic T im es 8. V III 1925: ap ostazija Radića, sada
će izgubiti sve pristalice. The U niverse and Catholic W eekly 18. IX 1925:
An enem y exposed. R aditch and R ussian ty ran n y in B osnia (teror nad uni-
jatim a). The Catholic Herald 24. X 1925: Blow to Slav catholics. M inister clo­
ses schools. U niverse and Catholic W ee kly 24. X II 1925: otkako je on u vladi,
došlo je do prom ene u odnosu Jugoslavije sa V atikanom , a on želi i ruski da
uvede u škole. Isto, 16. IV 1926: sve je zlo od Radića, katolici su ispali iz vlade.
11 Beograd je 22. II 1923. izvestio N arkom indel da je u stan o v ljen a Ko­
m isija za im ovinu Založne banke — L enjingrad, koja je 1920. doneta u Kotor.
Čičerin je tražio da se dragocenosti p red aju R usiji: u m a rtu 1923. otkrilo se da
su lopovi opljačkali deo blaga (u novem bru je držano su đ en je u K otoru);
o statak je prebačen za Beograd u šest vagona. M in istar fin an sija je onda
odobrio da se proda u inostranstvo zaloga za 100.000 funti. Neke b anke u J u ­
goslaviji pisale su zainteresovanim R usim a da mogu izvući njihove zaloge
je r se celi posao nalazi u likvidaciji. O nda je Litvinov 13. V 1925. zatražio od
N inčića da se n ak it nikako ne raznese je r p rip ad a sovjetskoj državi. (Up.
Документы, VI, 361, 403; VII, 9, 10.)
12 Sten. bei. 1925-26, I, 456-457.
18 Р адничке новине 4. X I 1925. (Up. Sten. bei. 1925, IV, 472.)

xo*
 1 4 8 — VUK VINAVER

D alm aciji .14 Ova v est je objavljena i u jugosloven&koj štam p i .15 Me­
đutim , utisak je bio suprotan: Radić je povodom ovog ugovora pisao
da Jugoslavija u stv ari plaća nepojm ljivu zabludu beogradskih politi­
čara koji i sada dovode Štrandm ana u M inistarstvo spoljnih poslova .10
Italijanska štam pa je posle nekoliko dana pisala da su očevidni novi
kontakti Balkana sa Rusim a i da savezu Italija-Jugoslavija ne treba
treći partner. A m erički senator Bora je tada u Benešovom listu pi­
sao da konsolidovanje R usije znači tem elj konsolidacije i nezavisnosti
B alkana .17
U jugoslovenskoj štam pi se opet pisalo о suprotnosti Engleske
i R usije i о njihovom sukobu i na B alkanu .18 P riv red n i krugovi su
oštro ustajali protiv svake ideje о prilasku bilo kakvom bloku protiv
R usije .19 K ada se na Zapadu pregovaralo о uspostavljanju m irn ih od ­
nosa u Evropi kroz garantni blok četiri velike sile, ruski m in istar Ci­
čerin nastojao je da odvoji Nem ačku od zapadnih sila. Štam pa je do­
nosila da R usija želi da stvori i neu traln u grupu država u koje bi ušli
m ožda Poljska, M ađarska, R um unija, Bugarska, Grčka, Jugoslavija
(septem bra 1925). R um unski m in istar spoljnih poslova Duka je ista­
kao da on već pregovara sa Rusim a. Cičerin je došao u V aršavu i u
B erlin .20 Radiić je pisao da R usija obustavlja svoju akciju na B alka­
n u .21 Cičerin je zatim pregovarao i u Parizu, 26. novem bra 1925. Zato
se odm ah opet stalo govoriti о m ogućnosti da Jugoslavija prizna SSSR.
Sm atralo se da sledeća konferencija M ale A ntante može doneti ko­
lektivno p rizn an je .22 Sada je čak i Pribićević sm atrao da R usija na­
stav lja staru ru sk u spoljnu politiku, korisnu za m eđunarodni položaj
Jugoslavije kao i da napušta id eju svetske revolucije i sasvim se po­
14 The T im es 6. X I 1925. I list T he Daily H erald je protum ačio d a ovo
znači — Ita liji slobodne ru k e p rem a Jugoslaviji, R usiji — prem a R um uniji.
(DASIP, LP 419, 310. Pism o Londonskog poslanstva 9. X I 1925. R edaktor za
spoljnu politiku lista T im es saopštio je poslaniku о ovom savezu. London,
2. X I 1925, Isto, 308.) K asnije je W iener N eueste N achrichten, 13. V III 1930.
objašnjavao niz događaja ovim paktom , а Политика je 20. X 1932. p lašila či­
taoce ovim savezom.
15 Политика 6. X I 1925.
10 Dom 11. X I 1925.
17 Prager Presse 13. X II 1925.
18 Политика 4. VI, 4. VII, 12. IX 1925; Ц и ц ва р и кев Б еоградски д невни к
21. VI 1925. Р еч 6. III, 11. X 1925. Трг. Г ла сн и к 21. V III 1925. U govor u Lo-
k a rn u izm eđu četiri velike zapadne sile im ao je d a obezbeđuje m ir u Evropi,
ali je bio i uperen protiv u tic aja SSSR u Evropi. (В. Г. Т р у х а н о в с к и й ,
В неш ная полит ика А н г л и и , 148, 149, 157. О novim ak cijam a Engleske protiv
SSSR posle ovoga up. Р у б и н ш т е й н , n. d. 520—533, 550, 558.) U L okarno-
ugovor n ije bila uvučena garan tijo m g ranica i Čehoslovačka. (Up. R. B r a c h ,
Locarno a češko slovenska diplom acie, Č eskoslovenski čas. hist. 1960, № 5,
662.) N em ački poslanik u Moskvi hteo je d a da ostavku zbog nove orijen tacije
Nemačkej. (Л окарнская конф ерен циа 1925;. г., Документы. М осква 19591,
502.) M ađarska v lada je pozdravila L okarno-ugovor je r u n jem u n ije bila
garan to v an a granica Cehoslovačke. (K i s A 1 a d a r, M agyarorszäg kiilpoliti-
kajä a m äsodik viläghäboru elöestejen, B udapest 1963, 15.)
10 Трг. гла с н и к 8. V, 10. V, 2. IX 1925.
20 Up. E. Н. C a r r , G erm an-Soviet relations, 84—85; G. F. K e n n a n ,
Soviet foreign policy 1917—1941, 61. M inistarstvo in. dela u B eogradu saop-
štilo je poluslužbeno da n išta ne zna о sovjetskim kom binacijam a. (Ц и ц ва р и ­
кев Б еоградски д н е в н и к 13. X 1925.) M. H. G rah am (The S o viet Security
system . International conciliation, D ocum ents fo r th e year 1929, N ew Y ork
1929, 359) m isli da je SSSR posle L okarna nastojao d a se p ro tiv pretećeg za­
padnog bloka obezbedi barijero m sopstvenih ugovora.
21 Dom 30. IX 1925.
22 Цих^варикев Б еоградски д н е в н и к 16. X, 20. X II 1925.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — J 49

svećuju izg rad n ji .23 Jedan privredni list je pisao da u R usiji postoji
stru ja koja je za m eđunarodnu saradnju i ekonomsku izgradnju SSSR
i diruga — koja je za revoluciju u ćelom svetu; S taljin se bori za eko­
nom ski uspon Rusije, i to je korisno za svetski m ir i izg ra d n ju .24 N ije
čudo što je tada jed a n radikalski list uplašeno pisao: im a ljudi koji
sim patišu sa boljševizm om, i pozivaju se na P rag i V aršavu; ali svi
m ogu sa Moskvom da se sporazum eju, ali mi nećemo sa boljševici­
m a !25 U D em okratskom klubu u Beogradu održao je predavanje M.
Grol ove sadržine: — SSSR je m nogo dem okratskija zem lja od Italije,
sa kojom Jugoslavija im a čak savez .26
K rajem decem bra 1925. došlo je do posete turskog m inistra ino­
stran ih poslova Beogradu. Ruždi-bej je tada upravo bio u Parizu
na sastanku sa Cičerinom i protivio se engleskom posedanju Mosula.
Izjavio je svečano da želi em ancipaciju B alkana od velikih sila i do­
bre odnose sa Jugoslavijom . Tada se proneo glas da je m in istar 41
stvari doneo Cičerinovu poruku: SSSR želi obnovu odnosa, m akar u
prvo vrem e i n e bilo form alnog priznanja. Ninčić je ovo, naravno, de-
m antovao .27 Engleska vlada je bila n ep rijatn o iznenađena ovim ve-
stim a .28 Tajm s je 6 . jan u a ra 1926. oštro napao „novu jugoslovensku
o rije n ta c iju “29. D em okrat I. Šum enković je zato 17. jan u ara 1926. pi­
tao Ninčića о glasovim a da će turskim posredstvom b iti obnovljene
veze sa Rusijom , a Ninčić je to opet dem antovao. Z em ljoradnik Mo-
skovljević je tada oštro napao zbliženje sa Rusijom : to škodi jugo-
23 Р еч 5. V III 1925. I d alje je, naravno, list istupao p ro tiv „boljševičke
opasnosti“. Isto, 2. VI, 22. VII, 27. IX, 16. X, 18. XI, 11. X II 1925. Cičerin je
u ovo doba već naveliko govorio о k o n tin u itetu ru sk e p o litike — sa D an­
skom od početka X IX veka, u odnosim a Rusije, N em ačke, F ran cu sk e i E ngle­
ske — od sedm ogodišnjeg ra ta u X V III veku. ( Ч и ч е р и н , n. d., 424, 434—435.)
L ist Р еч je zato hvalio „m ajstorske poteze“ Č ičerina (5. X I 1925) i isticao da
su prsti sovjetske d iplom atije — „ne na sta ri izazivački način nego n a način
m iroljubivi, ljubazni, isk ren i“. (Реч 18. X II 1925.)
24 Трг. гла с н и к 24. X II 1925. I boljševička R usija je R usija n aša sloven­
sk a m atuška, m i njoj zla nećemo. G. Božović u Политици 4. IX, 21. X I 1925.
25 Ц рна Гора 25. X II 1925. Sad je čak i Ц ицвариЬев Б еоградски д н е в ­
н и к pohvalno pisao о p rocvatu univerzitetske n astav e u SSSR (24. X I 1925).
20 N ova Evropa X III, 1926, 14.
27 „Ne odvajam o se od zapada“. Ц ицвариН ев Б еоградски д н е вн и к
29. X II 1925. U novinarskim krugovim a se, m eđutim , otvoreno govorilo о in te r­
venciji T urske za jugoslovensko-ruske pregovore. (L. F i s c h e r , Les soviets
dans les affaires m ondiales, P aris, 1933, 460.) Ovo je bilo đeo sovjetske „diplo­
m atsk e ofanzive“ 1925/26. p ro tiv s tv a ra n ja kapitalističkog bloka. (Up. The
diplom ats 1919—1939, ed. G. A. C r a i g —F. G i l b e r t , P rin ceto n 1953, 273;
P. M i l i u k o v , La politique exterieure des Soviets, P aris 1936, 282, 302.
28 DASIP, LP 417, 367. Izveštaj iz L ondona od 31. X II 1925. I. Sum enko-
vić je 1927. računao ovo za n etaktičnost p rem a Engleskoj. (Sten. bei. 1926—27,
IV, 235.) Ninčić je dokazivao d a Engleska n ije nim alo p o su m n jala u lojalnost
Jugoslavije. (Isto, 243.) U stvari, T urska n ije uspela da p red D ruštvom naroda
postigne povoljno reše n je svoga sukoba sa Engleskom oko Irak a, pa je potpi­
siv an je tursko-sovjetskog ugovora u P arizu, decem bra 1925, im alo k a ra k te r
otvorenog antiengleskog gesta. (A. T o y n b e e , S u rv ey of international affairs
1925, vol. I, London 1927, 525.) T ad a se sm atralo da od k ra ja 1925. Engleska
po d u p ire ita lijan sk u politiku ukoliko je ova u p ere n a p ro tiv F rancuske, a da
M usolini pom aže Engleskoj u v ršen ju p ritisk a p ro tiv Turske.
29 Политика 21. I 1926. ovo p reb acu je engleskom listu. Самоуправа
12. I 1926: Jugoslavija je odbila ponudu boljševika. Isti list je 26. I 1926. isti­
cao da su p ro tiv D ruštva n acija i m eđunarodne sa ra d n je sam o N em ačka, R u­
sija i T urska. S m atra se d a su od početka 1926. reakcio n arn i krugovi Engleske
već p rip rem ali prekid odnosa sa SSSR. (K e n n a n, Soviet foreign policy, 63.
L. F i s c h e r , Les soviets dans les affaires m ondiales, 618. W. P. and Z. Coates,
A history of A nglo-Soviet relations, London 1945, 243.)
1 5 0 — VUK VINAVER

slovenskim vezam a sa Engleskom. K. Kumanudd je napao Ninčića:

Jugoslavija je jedina zem lja koja održava carističke o sta tk e .30 Samo­
stalni dem okrat G. Božović je oštro osudio izbegavanje dodira sa Ru­
sijom .31
R um unski list A deverul je 20. jan u ara 1926. izrazio bojazan od
jugoslovenskog p rizn an ja SSSR i raspada M ale A ntante; Ninčić je,
m eđutim , sm atrao da se to pitan je „za sada ne p ostavlja“, je r svaki
član Male A ntante može о tom e slobodno sam odlučivati, ali se si­
tuacija može izm eniti .32 Slovenec je tada energično zahtevao uspo­
stav ljan je diplom atskih odnosa sa R usijom .33 Ali na konferenciji
Male A ntante u Tem išvaru, februara 1926, odlučeno je da svaka čla­
nica može priznati R usiju, bez kolektivne odluke. List Известия je
doneo članak kako napreduje ideja priznanja SSSR u Ju g oslaviji .34
Sovjetski predstavnik u Pragu Ovsejenko izjavio je da tom e nem a
nikakvih sm etn ji .35 Sada je i nacionalistički Ц ицварикев Београдски
дневник isticao da je protiv boljševika, ali — za priznanje SSSR .30
S. Rad'ić je 2. februara 1926. u D ubrovniku govorio da je već G undu-
lić video Rusiju, ali m udraci iz Beograda ne vidie je ni danas. U Skup­
štini je jedan poslanik napao vladinu slabost prem a italijanskom im ­
perijalizm u i pitao zašto Jugoslavija toliko odbija kontakt sa Rusi­
jom (16. februara 1926).37 Sovjetski am basador u Parizu Rakovski
izjavio je da je „jedna p rijateljska zem lja sa zapada“ decem bra 1925.
izveetila SSSR da bi Jugoslavija uspostavila diplom atske odnose, ali
da je to Beograd opet odložio. U novoj izjavi sm atrao je da je Jugo­
slavija m lađa od SSSR, te znači da ne treb a nikakve obnove odnosa
nego stv aran je diplom atskih odnosa; on lično ne zna zašto to Beo­
grad neće; jedna sila, prijateljsk a Jugoslaviji (tj. Francuskoj) obave-
80 Sten. bei. 1925-26, IV, 529.
81 Р еч 18. VI 1926. Sten. bei. 1925-26, IV, 529.
82 Политика 21. I 1926. T he Daily H erald 31. X II 1925. sm atra da je Čem-
berlen hteo italijansko-engleski savez protiv T urske, u koji bi uvukao i Grčku,
i da poseta Ruždi A rasa znači rusko-tu rsk o p riv lačen je Ju g o slav ije protiv
Engleske. Slično i T he D aily Telegraph 6. I 1926.
33 Slovenec 20. I 1926. Jugoslovenski klub u Skupštini (Kulovec, P ušenjak)
je 28. I 1926. zahtevao uspostav ljan je odnosa sa SSSR i p rek id a n je sa cari-
stim a. (Sten. bei. 1926—26, I, 318.) Самоуправа je 13. I, 31. I, 2. II 1926. žestoko
n ap ala Slovence, sm atraju ći da klerikalci vole boljševike je r su ovi razbili
sta ru pravoslavnu R usiju ,a i zbog neke au strijan štin e. Slovenec je 10. II
1927. izneo neke rez u ltate O ktobra: federacija, sam oopredeljenje. Zato su i so­
cijalističke Р адничке н о вине napale K orošca zbog njegovog stav a p rem a R u­
siji (4. X I 1925). M eđutim , T he Daily Telegraph, 23. V III 1926, opet donosi
d a Ju goslavija odbija da podrži R um uniju p ro tiv SSSR.
34 Известия, 13. I 1926. L. F išer iznosi da je zaista došlo do sovjetsko-
jugoslovenskih pregovora u B erlinu. (L. F i s c h e r , Les soviets dans les
affaires m ondiales, 460.) J u n a 1926. zapaženo je da Ju g o slav ija i Čehoslovačka
ne žele da se zam ere SSSR. (A. T o y n b e e , S u rv ey 1926, London 1928, 1951.)
P oljsko-rum unski p ak t iz m a rta 1926. im ao je, m eđutim , an tiso v jetsk u oštricu,
iako se to k asnije dem antovalo. (Политика 9. III 1929, Up. J. B e c k , Dernier
rapport. Politique polonaise 1926—1939, N euchätel 1951, 7).
85 Самоуправа 14. V 1926. U M oskvi su n o v in ari sm a trali da Čičerin
m ože pridobiti Jugoslaviju. (Политика 31. I 1926.) M eđutim , Čičerin je u
službenim saopštenjim a sada sasvim ignorisao Jugoslaviju, ali je štam p a očeki­
v ala priznanje.
8U ЦицвариН ев Б еоградски д н е вн и к 13. I 1926.
87 Sten. bei. 1925—26, II, 517—519. Razlog n ep riz n av a n ja je ili ropstvo za­
padnim kap italistim a ili k ra jn ja u n u tra šn ja rovitost, zbog čega se d ržava to­
liko ograđuje. Radić je izjavio da je jugoslovenski n aro d rea lan i d a zato nem a
ono što je u Rusiji. (Isto, 511.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 151

stila je R usiju da bi Jugoslavija uspostavila odnose, ali sada jedan

engleski list F o rtn a jtli riv ju (F ortnightly review F eb ru ary 1926)
piše da je Jugoslavija konsultovala о tom e Englesku. Svakako, em i­
g ranti nisu uzrok nep rizn av an ju .38
Istoga meseca, za vrem e Ninčićevog ekspozea u Skupštini 25.
m arta 1926, ustala je sva opozicija dia se prizna Sovjetski Savez .30
Sum enković je izjavio da Rim, London i Moskva govore о spoljnepo­
litičkoj preorijentaciji Jugoslavije .40
Italijanska opasnost je bila sve jača. Jedan poslanik je 25. m arta
1926. tražio: ne sa Italijom , nego sa R usijom !41 Ludo izgubism o Ska­
dar, a sada Italija kuca na naša vrata, pisao je čak i jedan radikalski
list, koji je m orao da odobrava politiku saveza sa Italijo m .42 „Naša je
spoljna politika nacionalna, konzervativno-defanzivna i pacifistička“,
isticala je v lad a .43 Štam pa je u vezi sa italijanskom političkom akcijom
pisala da država k apitulira pred Italijom ; u m aju 1926. počela je an-
tivladdna kam panja protiv ratifikovanja N etunskih konvencija, ugo­
vorenih 1925. sa Italijom . „Oko nas se steže italijanski obruč“, pisao
je jedan list H rvatske pučke stra n k e .44 Italija je sarađivala sa B ugar­
skom i Albanijom ; posle pakta Italije sa R um unijom pisalo se da se
„stvara kom pletan sistem “ .45 Niz listova počeo je kam panju protiv
N etunskih konvencija, tvrdeći da se njim a država ekonom ski predaje
88 Политика 7. III, 10. III 1926. Ovo je B rijan bio saopštio Rakovskom .
(O Rakovskom up. М. В a r m i n e, Einer der en tka m , 177. Политика
7. III 1938.)
30 A. K orošec: A šta je sa Rusijom . Slično su p ita li i zem ljoradnik
D. Vujić, S. D rljević, k le rik al V esenjak, Sećerov. U d iskusiji je J. Jovanović
zatražio obnovu odnosa sa Rusijom (inače — R usija luta, n ije sređena, pravi
eksperim ente) D rljević je tražio „ne sa Italijom nego sa R usijom “ (u sloven­
skoj R usiji treb a da tražim o jedino g a ra n tiju naše m eđu n aro d n e bezbednosti),
G. Božović je izjavio da N inčić greši što se ograđuje od R usije (na M oskvu
tre b a gledati sa željom da vaskrsne velika Rusija, a ne sa željom da ona pot­
kopa našu kuću). (S ten bei. 1925-26, IV, 469, 494, 496, 497, 511, 514, 527, 529.)
40 Sten. bei. 1925—26, IV, 488. P rogram kom unista za opštinske odbore u
Podgorici sadržavao je i obnovu veza sa R usijom (na užas rad ik alsk e Ц рне
Горе 30. V II 1926).
41 Sten. bei. 1925-26, IV, 512, 514.
42 Ц рна Гора 29. I 1926 . U listu je d r L. Tom anović dokazivao da ne
postoji nikakva opasnost od Ita lije (16. III 1926). Ovo p o trzan je S k ad ra nije
bilo retkost: u S kupštini se stalno od stra n e crnogorskih poslanika jadikovalo
za Skađrom i oštro je nap ad an Pašić što „crnogorski S k ad ar“ o stav lja A lba­
niji. (Sten. bei. 1920-21, 23. VI, 4; 25. VI, 2; 1921-22, I, 113, 212, 226; V, 798,
859; 1923, I, 420; II, 1404; 1923-24, I, 593, 594, 739, 774; 1925-26, II, 519; IV, 511;
1926-27, I, 198; 1927-28, I, 21, 22.)
43 Самоуправа И . IX 1926. Zato je m a rta 1926. dobijen k red it od sto m i­
liona da se nabavi 150 aviona. (Sten bei. 1925—26, III, 427.) G lavni cilj bilo je
zbliženje sa G rčkom i B ugarskom i onda sk la p an je „balkanskog L o k arn a“.
Sporazum sa G rčkom , sa ra d n ja sa B ugarskom , poverenje prem a Italiji. (По­
литика 7. IX 1926. Самоуправа 5. II, 7. II, 19. II 1926.)
44 N arodna sv ije st 27. IV, 3. V III, 17. V III, 7. X II 1926. O vaj je list n a j­
oštrije napadao R adića (10. II, 16. II, 23. II, 16. III, 30. III, 27. IV 1926). Tada
je pisao M anchester G uardian 5. V III 1926: Italian izin g th e B alkans.
46 Р еч 9. IX, 6. X, 9. X, 7. X II 1926. Р а д ни чке н о ви н е 25. V III 1926. N in­
čić je, naprotiv, isticao da je Ita lija p rija te lj Ju goslavije i čak da je 1913.
z aštitila S rb iju p rotiv A ustro-U garske. (Sten. bei. 1925—26, V, 504.) Engleski
kom unistički n ed eljn ik T he Sunday W orker, 1. V III, 8. V III 1926. donosi da
se sklapa savez Ita lija — R um unija. (O sistem u ita lijan sk ih p aktova na B alkanu
up. A. T o y n b e e , S u rv ey 1927, London 1929, 155—161. P. R e n o u v i n ,
H istoire des relations internationales, t. V II — Les crises du X X e siäcle, t. I.
(1914—1929), P aris 1957, 286—289. L. S. S t a v r i a n o s , T he B alkans since
1453, N ew Y ork 1958 ,735.)
1 5 2 — VUK VINAVER

nadirućem italijanskom fašizm u .46 K ada je u avgustu 1926. došlo do

velikog sukoba sa Bugarskom zbog upada kom ita, nacionalistička
štam pa je isticala da Engleska ne želi zbliženje Jugoslavije sa B ugar­
skom, da Rim, Pariz, London štite bugarske revanšiste protiv Jugo­
slavije .47 Davidović je govorio da čak i Francuska pored Ita lije staje
uz Bugarsku, Radić je ponavljao da već sve novine pišu kako je En­
gleska protiv Jugoslavije .48 „Koliko nam vrijedi prijateljstvo, savez­
ničkih v elesila !“ 40 B rijan (A. Briand) je uzalud nastojao da zbliži Be­
ograd i Sofiju, gde se osećao jak italijanski u ticaj; onda je Italija
stupila u tešn je veze sa Rum unijom , a jugoslavenski ugovor sa G rč­
kom došao je u p ita n je kada je u avgustu 1926. pao d ik tato r Panga-
los .50 Jugoslavenske pokušaje zbliženja sa M ađarskom M usolini je
presekao i privukao prem ijera B etlena na stran u Italije, a protiv
Jugoslavije .61 U Jugoslaviji se pisalo da Italija opkoljava našu zem lju.
40 Р еч 27. V, 30. VI 1926. Ц и ц варикев Б еоградски д н е вн и к 30. V 1926.
H rvatska riječ 13. VI, 20. VI, 27. VI. Политика je p isala о tom e gotovo svakog
dana. Sam Radić je bio uzdržan: konvencije ne znače ništa, je r sve zavisi od
u n u tra šn je stabilnosti i od toga ко sprovodi ugovore. Самоуправа je sm atrala
da konvencije nisu baš idealne, ali da je glupa laž da Ita lija kroz n jih n astu p a
kao sta ra A ustrija. (Самоуправа 1. VI, 27. VI, 30. VI 1926.) K onvencije su
epohalno, korisno delo. (Isto, 19. X I 1926.) Ninčić je u S kupštini izjavio da
konvencije ne sadrže ničeg političkog i da su veom a dobre. (S ten bei. 1925—26,
V, 465, 471.) Ž estoka je bila d ebata u S kupštini ju n a 1926; u načelu je predlog
prim ljen, ali konvencije nisu ratifikovane. (Sten. bei. 1925—26, V, 508.) Na pro­
cesu u Zagrebu, novem bra 1928, optužen je Josip Broz što je organizovao p a r­
tijsk e konferencije sa tem om : S tav K P J prem a N etunskim konvencijam a.
47 Р еч 4. V III, 10. V III 1926. N arodna svijest 17. V III 1926. Политика
6. V III, 10. V III, 12. V III, 1. IX, 2. IX, 29. X 1926. Je d an poslanik u S kupštini:
A lbanija je p rep la v lje n a engleskim i italijan sk im kapitalom . (Sten. bei. 1925—26,
III, 249.) Po jednom m išljenju, „veze izm eđu Sofije i B eograda pojačale su se
naročito posle pobede fašističkog režim a C ankova u B ug arsk o j“ 1923.
(M. K r š l j a n i n , Pregled, okt. 1956, 654.) U stvari, početkom 1924. se sm a­
tralo da jugoslovenske tru p e mogu prođreti u B ugarsku i posesti oblast do
Strum e, u leto 1924. je Jugoslavija čak i kod M usolinija in terv en isala d a se
spreči i m inim alno povećanje bugarske vojske, u proleće 1925. opet se Beograd
najen erg ičn ije suprotstavio bugarskom pokušaju povećanja vojske za m ak ar
i 4.000 ljudi, a u Sofiji su hapšeni jugoslovenski podanici kao špijuni. Vesti
bugarske vlade о „kom unističkoj opasnosti“ Beograd je odbacivao, znajući da
je režim u Sofiji ne sam o reakcionaran nego i antijugoslovenski, revanšistički,
da p ita n je M akedonije p red sta v lja neprem ostivu p rep rek u za sporazum i sa-
rad n ju . Uopšte, jugoslovensko-bugarski odnosi nisu sasvim raz jašn jen i: F. C u -
l i n o v i ć (Jugoslavija izm eđ u dva rata, II, Z agreb 1961, 65) sm atra da je
vojno-fašistički p re v ra t iz 1934. srušio projugoslovensku v lad u u Sofiji i spre-
čio zbližavanje koje je bilo u toku, iako je situ acija b ila baš obrnuta.
48 Ip ak je i sam The T im es 25. IX 1926, pisao: A B alkan L okarno: Ita lija
je p re sa ra đ iv an ja sa Jugoslavijom a sada sa n jen im susedim a, što je sve
pro tiv F rancuske. E ngleska flota je u leto 1926. posetila D alm aciju (Политика
7. V II, 8. VII, 9. VII, 10. VII, 16. VII, 21. VII, 24. VII, 30. VII, 5. V III,
11. V III 1926), što neki au to ri čak sm a tra ju kao v ršen je p ritisk a na Jug o sla­
viju, u k o rist Italije. (Historija diplom acije, III, 300.) U stv ari je ova flota
došla u Jugoslaviju n asuprot izričitoj m olbi ita lijan sk e vlade. (DASIP, LP 261,
614. Izveštaj poslanika Đ urića od 24. X I 1926.)
40 Narodna svijest 8. VI 1926. С ам оуправа je n ap a d ala jedino B ugarsku
(13. I, 12. VI, 13. VII, 30. VII, 7. V III, 14. V III, 5. IX 1926).
60 Za ovaj ugovor govorilo se kao da je početak balkanskog L okarna.
(Самоуправа 19. V III 1926.)
61 K ada je H orti avgusta 1926. dao svoju čuvenu izjavu о p rija te ljstv u sa
Jugoslavijom , doleteo je nem ački o tp rav n ik i pitao M inistarstvo spoljnih po­
slova u B udim pešti: da li to sav etu ju Engleska i Ita lija ? ( N e m e s , D. S z ä -
z a d о к 1959, № 5—6, 865.) Ita lija je ra n ije zaista b ila in sistirala na ovom zbli-
ženju, pa je i engleski o tp rav n ik poslova to 7. IX savetovao; zatim je u septem ­
b ru 1926. Ita lija n udila posredovanje izm eđu M ađarske i Ju g o slav ije i čak nu-
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — ^ 5 3

S. Radić je na jednom zboru 4. jula 1926. govorio dia „svaki s tu ­

panj što smo slabiji prem a Rusiji od Italije — m oram o im ati jednu
arm iju više“ i opisivao buduće pom orske veze sa SSSR. „To m ora
biti odm ah i biće skoro.“ Uskoro je napao „prem u d ru “ politiku Pa-
šićevu koja je kriva što kod nas nem a ruskih brodova; za em igrante
se godišnje daje 74 m iliona dinara i zbog toga se ne izgrađuje p ri­
m orje, a još zbog tih em igranata nemam o veza sa Rusim a. Ne smemo
prem a SSSR biti hladniji od M usolinija .52 Na Bledu je Radić i k ralju
govorio о R u siji .53 M eđutim, raddkalski list je pisao о „nepopravljivosti
boljševika“ : priznanje ništa ne donosi, sam o š te tu !54 Socijalisti su
uviđali da m ožda Engleska toleriše italijansku ofanzivu na Balkanu,
ali su sm atrali da je lek — balkanska federacija (ne pom injući vezu sa
R usiiom ).55 Službeni Beograd je uviđao novi engleski stav protiv
SSSR. Znalo se da je verovatno zbog engleskog pritiska Čehoslovačka
odložila p rizn an je SSSR .56
dila n ek ak av nerealni blok izm eđu Italije, M ađarske, Ju goslavije p ro tiv M ale
a n ta n te ; u oktobru 1926. je M usolini saopštio m ađarskom poslaniku da ako
M ađarska k ren e sa Jugoslavijom , proigraće p rija teljstv o Italije. Tako je n e­
posredna in te rv en cija Italije sprečila jugoslovensko-m ađarsko zbliženje i samo
osam m eseci posle m ohačkog govora sklopljen je italijan sk o -m ađ arsk i pakt.
(N e m e s D., n. d., 864—868.) Z načajno je da je i ovde Ita lija istu p ala prvo
sa predlogom p a k ta utroje, kao ra n ije sa projektom p ak ta izm eđu Italije,
F ran cuske i Jugoslavije. (J. L e г о с h e, A u Quai d ’Orsay avec B riand et
Poincare 1913-1926, P aris 1957, 220-223.)
62 Dom 7. V II 1926. Na V II m eđunarodnom sajm u u M ilanu bio je 1926.
i sovjetski paviljon. (V. С а с с i a p u о t i, R elazioni com m erciali tra VItalia
e la Russia (1878—1927), N apoli 1928, 81.)
Б3 Политика 10. V II 1926. Izgleda da je Pašić posredovanjem p oslanika
u P ragu pokušavao da se sastane sa Litvinovim . (Slovenec 24. V 1927; L. F i ­
s c h e r , Les soviets, 460.) A Radić je stalno govorio о R usiji: U Sušaku je
24. V II 1926. izjavio d a je u Rusiji p resta la borba p ro tiv m alog seljak a — i
napao kom uniste. U Senju je 25. V II 1926. kazao da se sa R usim a m oram o
izm iriti i u trgovinskoj politici „sljubiti“. „Naša sp o ljn a p o litika ne može ići
drugim putem nego ka nepreglednoj Rusiji, bez obzira kakvu vladu im a, jer
samo p rija teljstv o i dobri diplom atski odnosi p rem a toj R usiji znače potpunu
sigurnost prem a Italiji.“ Na m alom zboru na O libu govorio je о budućem do­
lasku ru sk ih brodova. On je energično zahtevao da se već jednom regulišu
odnosi sa Rusijom i govorio da je sam o S palajković kvario odnose (15. V III);
ali zatim je u Tuzli, pošto je naglasio da je kom unizam bolji od ran ijeg ruskog
režim a — carizm a. oštro napao jugoslovenske kom uniste. Na zboru u selu
K lan jcu tražio je: sa Rusijom protiv Italije. U skoro je opet govorio da je
„blaženo i u R usiji prem a Ita liji“ (8. X I 1926).
64 Самоуправа 16. VI, 29. V II 1926. L ist je pozdravio pobedu S taljin a,
sm atraju ći ga za čoveka kom e je v ažn ija ekonom ska izg rad n ja socijalizm a u
R usiji nego m a šta n je о svetskoj revoluciji. (Isto, 6. V III, 13. X, 5. X I 1926.)
85 Р адничке н о ви н е 1. V III, 25. V III, 8. X II 1926. L ist je doneo i vest о
poznatim sovjetsko-nem ačkim vojnim vezam a (15. X II, 22. X II 1926) koje se
p o tcenjuju u nekim istorijskim studijam a. U vezi sa sovjetskom proizvodnjom
o ru žja za N em ačku, koja nije sm ela da proizvodi neke v rste oružja (po v ersalj-
skom m irovnom ugovoru), pisao je jed an beogradski list da N em ačka u cen ju je
zapadne sile je r im a arsen al u R usiji (Политика 19. X II 1931) i da je R usija ko­
lonija za sp rem a n je ratnog m a te rija la za N em ačku. (Isto, 30. I, 12. V III 1932.)
L ist je pisao d a postoji sovjetsko-nem ačka sa ra d n ja za rev iziju i izm enu svih
evropskih granica. (Isto, 5. VI, 7. VI, 8. VI 1932.) N em ačka se služi Sovjetskom
Rusijom da n a te ra svet n a ru šen je i rev iziju m irovnih ugovora, pisao je jedan
d esničarski francuski senator. (F. E c c a r d, Le m enace sovietique, P aris
1931, 1. Up. Политика 16.. IX, 17. IX, 18. IX, 19. IX, 29. IX, 15. X 1930;
12. VIII, 17. V III, 23. V III 1932.)
Be DASIP, L P 479, 116. Izveštaj iz B eograda od 16. II 1926. K ada je K rofta,
poslanik u B erlinu, postao m in istar spoljnih poslova, u Beogradu se sm a­
tralo da je p rizn a n je SSSR nem inovno. Čičerin je ta d a izjavljivao da Engleska
neće p rih v atiti pruženu ru k u R usije. ( Т р у х а н о в с к и й , В неш ная п о л и -
1 5 4 — VUK V INAVER

Protivnici p riznanja bacili su ruovi adut: ru sk e veze sa Ne­

m ačkom 57
U isto vrem e je policija obnovila akciju pro tiv K P J, počev od
januarskih hapšenja u Beogradu preko zatvaranja u K ragujevcu, osu­
de u N. Sadu, poništenja kom unističkih m andata na opštinskim izbo­
rim a u Splitu, progona u S koplju .58 M inistarstvo u n u tra šn jih dela go­
vorilo je о grupi atentatora-Jugoslovena koji stoje u vezi sa R usi­
jom .59 Novine su govorile da je Beč — centar iz kojeg M oskva sprem a
ra t protiv Jugoslavije .00 Jedan list je isticao da K P J očekuje uspo­
sta v lja n je odnosa sa Rusijom kako bi olakšala svoj ra d .01 Kada se
doznalo da je I. Milkić iz Beča poslao neki novac u zem lju, listovi
su pozvali vlasti da se u m ešaju .02 U hapšen je jedan stu d e n t koji je
тика А н гли и , 158. О engleskoj akciji za izolovanjem SSSR up. D u r o s e l l e ,
H istoire diplom atique, 118—119.) Jed an jugoslovenski list je slavio sovjetsku
spoljnu politiku u A ziji i pozdravio rusko preuzim anje svoje stare, slavne uloge.
(Narodna svijest 24. II, 12. V, 22. IX 1925.) E nglesku v ladu je posebno b rin u la
m oralna podrška R usije i sovjetskih rad n ik a generalnom štra jk u u Engleskoj.
(Up. С. В ы г о д с к и й , В неш ная полит ика СССР 1924—1929, М осква 1963,
334—336. C ak su i kineski kom unisti isticali odluku plenum a K om interne: po­
d ršk a radnicim a Engleske i Kine. (C. M a r t i n W i l b u r —J u l i e L i e n —
Y i n g H o w , D ocum ents on C om m unism . N ationalism and S o viet advisers
in China 1918—1927, N ew Y ork 1956, 42.)
57 The T im es 21. VI 1926: M ala a n ta n ta je obazriva zbog ovih veza. E. H.
C a r r (G erm an-soviet relations, 91—94) sm atra ovo kulm inacijom nem ačko-
ruskih odnosa. U stvari, N inčić je izjavio о p ak tu : „Zasada smo skloni da m u
ne dam o suviše pesim ističko značenje.“ Izjav a u pism u iz B eograda od 22. IV
1926, pov. 3993, LP 450, 209. B ilten B alkan-R adio (Agence g enerale telegraphi-
que d ’inform ation et de presse, Service special pour les B alkans), P aris u broju
od 21. VI 1926. doneo je vest da je Beneš izjavio da su zbog ovog p ak ta zastali
pregovori M ale a n ta n te sa SSSR. L ist Политика je doneo član ak svog an ti-
sovjetskog dopisnika A. K sju n jin a: SSSR sa ra đ u je sa N em ačkom i T urskom
p ro tiv Z apadne Evrope. (Isto, 11. III 1926. Up. i Ц ицвариКев Б еоградски д н е в ­
н и к 15. III, 4. V 1926.)
68 Р еч 11. I, 23. V 1926. h ara n g ira : podivljalost b oljševizirane radićevske
r u lje n a p rim orju. T he Daily Telegraph, 3. V III 1926. donosi kao m alu b al­
kansku senzaciju vest о h apšenju K. Novakovića. Na III kongres „an tan te“
pro tiv K om interne u L ondonu pošao je ta d a i P. S. Petrović, jugoslovenski po­
časni konzul u Zenevi.
69 DASIP, L P 499, 220, 221, 416, 611. Izveštaj M in istarstv a un. dela od
12. IV 1926, pov. 3535 i 8. IV 1926, pov. 3222.
60 Политика 3. IV, 7. IV, 17. IV, 25. IV, 1, V III 1926. Р еч 14. IV 1926.
U stvari, baš je u Beču ju n a 1926. održan III kongres K P J n a kom e je po­
stavljeno da ita lijan sk i im perijalizam pro d ire na B alkan, gde uz pomoć Engle­
ske nastoji da form ira „balkanski L okarno“ p ro tiv fran cu sk e tvorevine M ale
an tan te. K ongres je zahtevao oslonac na Rusiju, posle p rizn a n ja i u sp o stav lja­
n ja norm alnih diplom atskih odnosa. (Исторщски а р хи в KTIJ, II, 102, 103,
110.) U jesen 1926. bile su priznale SSSR već 22 države. (N. D. H o u g h t o n ,
Policy of the U nited States and others nations w ith respect to the recognition
of the Russian Soviet governm ent, 1917—1929, International, Conciliation, Do­
cum ents for the year 1929, New 1929, 105.)
81 Политика 1. II 1926. L ist je dokazivao d a je u toku v elik a kom uni­
stička ofanziva p ro tiv Jugoslavije (7. IV 1926). Na opštinskim izborim a K P je
pokušavala da stvori jedan širi front, ali je D. L apčević izračunao da su ko­
m un isti i socijalisti n a izborim a u Beogradu im ali glasova ukupno: 1920 — 3.628;
1921. — 2.685; 1923. — 1.849; 1926. — 1.002. R u m u n ija je 8. II 1926. b ila dom aćin
konferencije M ale a n ta n te о javnoj bezbednosti, gde se govorilo i о kom uni­
stim a; septem bra 1926. tražila je i dobila jugoslovenska v lada od Beneša po­
d atk e о akciji K om interne p rem a Jugoslaviji. (Up. о stav u B eneša Ч и ч е ­
р и н , n. d., 450.)
®2 Политика 6. VII, 16. V II 1922. S tav ovog lista k a ra k te rišu ovakvi
članci: boljševici su upropastili R usiju (6. V II 1922), k rv av i ru sk i režim
(17. VII). P očetkom feb ru ara 1923. stiglo je iz Beča oko 50.000 d in a ra od Mil-
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 5 5

razvio akciju m eđu privrednicim a da se prizna SSSR (S. Rađojković

u m artu 1926), a policija je onem ogućila poslovanje jednog trgovač­
kog preduzeća u kom e su radili tu rsk i podanici i koje je u Beogradu
propagiralo trgovačke veze sa Rusijom (oktobra 1926).
M eđutim , kada su vlada i policija isticale ugroženost države kao
razlog za neuspostavljanje odnosa sa Rusijom , opozicija je iznosila
n e samo političke i slovenske interese nego i problem Jugoslovena
u R usiji kako bi naterala vladai na norm alizaciju odnosa sa SSSR.
P ovratnici iz Rusije, bivši austrougarski zarobljenici, bili su
1919. pod prism otrom kao opasni po državu, „zaraženi boljševiz­
m om “ .'53 Raspis vlade od 3. avgusta 1919. upozoravao je diplom atska
predstavništva da se niko ne sm e rep a trira ti ко je sum njiv kao bolj­
ševik! Preko Engleske je izvedeno re p a trira n je Jugoslovena iz Si­
b ira .04 Novine su 1920. beležile da u Sibiru Jugosloveni žive kao Ro-
binzoni, daleko od otadžbine .05 Iduće godine je S. M arković govorio
grupi od 460 povratnika .00 Po izjavi sekretara Narodnog odbora za
pomoć gladnim u Rusiji, Odbor je 1922. počeo sa evakuacijom preo­
stalih Jugoslovena iz Odese i vlada je to finansirala do m aja 1923; po­
sle toga ostalo je u Rusiji blizu 3.000 zarobljenika, oko 600 izbeglica,
100—150 naseljenika i trgovaca; od ukupno 3—4000 rep atriran o je
samo 4—500. N ije čudo što su Jugosloveni u Sibiru živeli pod teškim
uslovim a i željno očekivali dolazak neke m isije koja bi ih re p a trira la .07
kića za M. M arinkovića, starog socijalista; jed an list je jadikovao: kako su
vlasti nem arne, još će sud pustiti uhapšenog prim aoca. (Isto, 20. II 1923.) M ilkić
je ju la 1926. dobio dozvolu da se v ra ti u zem lju.
08 J. V i d m a r , A rh. vje sn ik II, 1959, 29, 31, 57. A p rila 1918. održan je
kongres ra tn ih zarobljenika u R usiji, koji je m anifestom pozvao sve zaro b lje­
nike d a pođu u svoje zem lje kao pioniri revolucije. (E. H. С a r r, The bol­
sh e vik revolution 1917—1923, III, London 1953, 75. О zaziran ju ru m u n sk ih
v lasti od povratn ik a iz Rusije up. E. C i m p o n e r u , Din luptele m uncitorilor
resiteni in anii a vin tu lu i revolutionär (1917—1921), S tu d ii si m ateriale de istorie
com tem porana, II, 108.)
84 A prila 1919. još je u C eljabinsku bilo 5.000 lju d i iz „puka m ajo ra B la-
gotića“, a u V ladivostoku nekoliko sto tin a; u avgustu 1920. re p a trija c ija je
uglavnom završena i srpska diplom atska legacija je lik v id iran a. (DASIP, L P
257, RS/45/2522, izveštaj iz L ondona od 6. V III 1920.) Engleski brodovi su iz
V ladivostoka vraćali Jugoslovene. (Nota Forin ofisa od 27. III 1920, LP, 269,
2, 23, 106; m olba K erzonu od 31. III 1920. i prep isk a u L P 448, 31, 83.) U T a-
škentu je bilo Jugoslovena-revolucionara koji su u ovom tu rk estan sk o m g rad u
im ali i svoje listove. (А. М. М а т в е е в , Иностраные коммунисты в Т у р ­
кестане (1918—1920 гг.), В опросы истории К П СССР, 1961, № 3, 122.)
06 Е поха 6—7. I, 8. IV 1920. T rum bić je navodno sa K rasinom о tom e
diskutovao u L ondonu (Политика 22. V III 1920). P re m ije r Davidović je tražio
da engleski p red stav n ik O’G rady, koji je u K openhagenu pregovarao sa R u­
sim a, zatraži i re p a trija c iju grupe Jugoslovena iz Moskve. (DASIP, L P 269, 23.
Nalog iz B eograda od 2. II 1920, pov. 878.)
00 Политика 27. VII 1921. P ovratnici u Z agrebu. (Isto, 8. IX 1921) L ist je
beležio da vlada ne želi da re p a trira Jugoslovene, bojeći se d a su „zaraženi
boljševizm om “ (9. X II 1921). R ačunalo se da se za sedam m eseci v ratilo 14.000
ljudi (25. X II 1921). Radić je u V inkovcim a 3. V II 1927. govorio da je 120.000
H rv ata u R usiji videlo šta seljaci m ogu da načine od gospode). Ip ak je Pašić
u K o n stitu an ti izjavio da će v lada re p a trira ti sve Jugoslovene. (Sten. bei.
1920—21, 22 VI, 3.) U Rusiji je bilo i oko 1.500 civila, begunaca iz 1915. godine.
(Политика 25. V II 1929.) Up. Sten. bei. 1935—36, I, 523, P olitika 16. VII 1938.
07 Isto, 4. I, 17. V III, 21. V III, 25. IX, 24. XI, 27. X I 1922. D ruštvo Crvenog
k rsta preduzelo je akciju preko Zeneve. Самоуправа 22. IV 1922. Sten. bei.
1921—22, III 257. U S kupštini je izneto da je M inistarstvo socijalne politike u
proleće 1921. rep a trira lo 400, a zatim C rveni k rst još 9.000 Jugoslovena. (Isto,
1921—22, I, 326; III,, 68.) P reko O dese i Cehoslovačke je v raćen a v elika g ru p a
k raje m 1922. (Up. Документы V, 97, 723.) Z anim ljivo je da je u jednoj jugo-
1 5 6 — VUK VINAVER

K rajem 1922. saradnjom M inistarstva inostranih dela i M inistarstva

socijalne politike država je otpočela sa rep a trija c ijo m .68 U Skupštini
se problem rep atrijacije stalno postavljao, obično i sa zahtevom da se
uspostave diplom atski odnosi .69 Jedian list je 1925. tražio da vlada
vrati sve Jugoslovene iz Rusije, a ako to država iz političkih razloga
ne može, neka to uredi Crveni krst. Onda je zvanično saopšteno dia su
preduzeti odgovarajući koraci .70 U jesen 1925. bilo je u sibirskim lo­
gorim a preko 1.500 Jugoslovena koji su očekivali obnovu diplom at­
skih odnosa da bi se v ratili kućam a. Pojedinci su se vraćali; J. Jovano-
vić Pižon je na jednom zboru u K njaževcu 30. oktobra 1928. istakao
da su Rusi oslobodili neke od Jugoslovena, iako su se izgleda m ešali u
ruske poslove, i navodio to kao dokaz potrebe uspostavljenja norm al­

nih odnosa sa SSSR, koji gaji najveće sim patije prem a Jugoslaviji.

7. Oko nove orijentacije 1927. godine

Sovjetski list И звестия od 8 . novem bra 1926. doneo je veliki

uvodnik: S S S R i Jugoslavija. „Teško je naći zem lju sa kojom im am o
m an je spornih p ita n ja “, isticao je list: čak je i sam Pašić izja v lji­
vao da nikada Jugosloveni neće ići protiv Rusa, a Ninčić je uvek u
Maloj an tan ti odbacivao antisovj etske ideje P raga i B ukurešta i od­
bijao da pruži pomoć R um uniji za odbranu B esarabije; sve su poli­
tičke grupe u Jugoslaviji za priznanje SSSR, uključujući tu naročito
Radića. Sto se to ipak nekako sprečava, krivi su em igranti je r je J u ­
goslavija postala njihovo važno pribežište .1
S poljпорolitička kriza krajem 1926. još je više izbacila ovo p i­
tan je na površinu. Godina 1926. bila je M usolinijeva „napoleonovska
godina “ .2 kada je italijanski fašizam energičnije nastupao na Me­
diteran u i Balkanu. Planove Rim a u A lbaniji sm atralo se da podržava

slovenskoj revolucionarnoj grupi u R usiji bilo i nekoliko Ita lija n a (možda

Istrana), koji su zajedno stali uz revolucionarni pokret. (А. К у з н е ц о в ,
П лечом п л е ч у с р уским и братями, История СССР, 1962, № 5, 138.) I Ru-
m una je u R usiji bilo, organizovanih u g ru p am a i 1919—21. (R. D e u t s c h ,
D in activitatea si lupta grupurilor rom ini din Rusia pen tru apararea puterii
sovietice (1917—1920), S tu d ii si m ateriale de istorie contem porana, vol II,
1962, 455-459.)
08 Политика 12. X II 1922. Застав а 13. X II 1922.
во Sten. bei. 1919-20, I, 58; 1921-22, I, 326; III, 256; IV, 6; 1923, I, 381, 393;
И, 1424; 1923-24, I, 548, 559; И, 329, 548; 1925-26, II, 318.
70 Ц ицвариК ев Б еоградски д н е вн и к 4. VI, 6—8. VI 1925. T ad a je još bilo
nekoliko h ilja d a Jugoslovena u Sibiru. (Политика 16. X 1932.) P rim eri po­
jedinačnih p o v ratak a Jugoslovena iz R usije: čovek iz okoline Ja jc a (Isto,
16. IX 1932), iz Novog Sada (5. II 1932), čovek iz E lem ira (6.X II 1931), neki
H ercegovac preko M inistarstva traži p o v ratak (21. I 1930), neki dolaze iz Sibira
(26. IV 1929). Jed an B anaćanin je iz R usije dospeo u av g an istan sk u vojsku
(Isto, 30. III 1929). Za V ojina Lazovića iz K uča, jugoslovenskog m a jo ra iz
1918. i em ig ran ta iz 1919. pričalo se 1929. da je u R usiji postao general. P reko
P oljske stizali su povratnici iz Rusije u Jugoslav iju tokom cele 1930. godine.
(DASIP, L P 603, I—11, 353. Izveštaj P oslanstva iz V aršave od 7. V 1930. Up. i
Политика 25. V II 1929, 31. I 1931, 18. V 1935, 25. V III 1936, 2. II 1938.)
1 Известия 8. X I 1926. U stran o j štam p i je zabeleženo da je sovjetski
poslanik u B erlinu pitao turskog diplom atskog p red stav n ik a: zašto Ju g o slav ija
nikako da uspostavi odnose sa R usijom (juna 1926).
2 E n n i о d i N o l f o , M ussolini e la politica estera italiana (1919—1933).
Padova 1960, 150. Up. A. T o y n b e e , S u rv ey of international affairs 1927,
London 1925, 115-124, 155-161.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKL ODNOSI — 1 5 7

E ngleska .3 A kada su ovde izbili neredi, izdali su 26. novem bra 1926.
m in istar spoljnih poslova Jugoslavije Ninčić i poslanik Ita lije u Beo­
gradu Bod'rero, kao reprezentanti dveju p rijateljsk ih i savezničkih
država, zainteresovanih za red i m ir, zajedinički kom inike: nem iri su
u n u tra šn ja stv a r A lbanije. I onda je 1. decem bra 1926. došlo italijan -
sko saopštenje: proteklih dana sklopljen je p ak t izm eđu Italije i A l­
ban ije kojim je ne sam o načinjen savez nego se Rim obavezao da
g a ra n tu je režim u A lbaniji. Za Uzunovićevu vladu, koja se već nala­
zila u krizi, ovo je bilo veliko iznenađenje .4 Štam pa je digla paklenu
b u k u .6 Radić je pisao da je sada Italija gospodar A lbanije, je r Jugo­
slavija neće sa Rusijom ; M usolini radii sa svim našim suseddma i slo­
mio je M alu an tan tu , zato treb a hitno obnoviti odnose sa SSSR i
zbližiti se sa M ađarskom i B ugarskom .6 On je govorio da je R usija za
nezavisni B alkan i da od Jugoslavije želi priznanje i ekonom ske veze .7
V ladin list je isprva stidljivo pisao da držanje A lbanije treb a nekako
da se dovede u sklad sa pravim interesim a B alkana8, a onda se stvar
m orala otvoreno reći: Ninčić je 7. decem bra 1926. dao ostavku, nagla­
šavajući da je politika poverenja i sarad n je sa Italijom bila neuspe-
šn a .9 Istog dana je u Beogradu Radić održao jedno predavanje: m oram o
odlučno sa Rusijom a protiv Italije. Onda je najzad i vladin list na­
pao pro tek to rat Ita lije nad A lbanijom , gaženje principa: „B alkan
balkanskim narodim a“, nelojalnu i neiskrenu italijansku politiku,
„jednostrano k reiran je novog stanja, opasnost po norm alni razvitak
B alkana“10. M oskovska П равда je pakt iz T irane okarakterisala kao

3 DASIP, LP 261, 465. Izveštaj iz B eograda od 30. V III 1926. U S k u p ­

štini su opozicionari iznosili da je akcija Ita lije opasna za m ir na B alkanu
— već pre tiranskog pakta. (Sten. bei. 1926—27, I, 196.) Č em berlen je sm atrao
da je sv ak a d ik ta tu ra u Evropi k orisna za Englesku ako služi „održavanju
red a“ i naročito je podržavao M usolinija. (G. T a b о u i s, B lackm ail or war,
H arm ondsw orth 1938, 63—64.) M eđutim , 1924. je E ngleska p o zd rav ljala napad
Zogua pro tiv vlade Fan N olija ne sam o što je F an Noli bio „boljševik“ nego i što
se sm atralo da je pod ita lijan sk im uticajem , (D okum enta e m ateriale historike,
184, 215.)
4 P a k t je došao kao iznenađenje, tv rdilo se u S k upštini i v lad a to n ije
poricala. (Sten. bei. 1926—27, I, 399; III, 13, 221. D etaljno о p ak tu kod T o y n ­
b e e , S u rv ey 1927, L ondon 1929, 164—171.)
6 P ro te k to ra t Ita lije n ad A lbanijom (Политика 3. X II 1926). U brodo­
lom u (4. X II 1926.) U z a g rljaju Italije (5. X II 1926). In o stran stv o je zapažalo da
je u B eogradu uzbuđenje isto tako veliko kao prilikom au stro u g arsk e aneksije
Bosne 1908. godine. (A. T o y n b e e , S u rvey 1926, London 1928, 164.)
0 Dom 4. X II 1926.
7 Политика 7. X II 1926. Moglo se znati da je sovjetski list Известия
6. X 1923. objavio saopštenje о italijanskoj ak ciji oko K rfa i R ijeke (protiv
G rčke i Jugoslavije), p ri čem u je i pored oštre osude režim a u Jugoslaviji
SSSR ipak nedvosm isleno stao na stran u d v eju slab ijih država.
8 L ist je pisao da nikako ne u sv a ja gledište da je i Ju g o slav ija m ogla d a se
um eša u alb an sk e poslove: ona ne n ap u šta svoju .defanzivno-konzervativnu
po litiku; nem a obruča oko Jugoslavije, sa R um unijom i A ustrijom su baš
dobri odnosi, a sa G rčkom nisu n ep rijate ljsk i; ugovor sa Italijo m iz 1924. ipak
je prekinuo razne a n tid ržav n e kom itete i akcije, sa M ađarskom je sve ko­
rek tn o a biće i p rija teljsk i, sa B ugarskom — bilo bi gore da smo se 1923.
um ešali. (Самоуправа 5. X II 1926.)
0 R an ije ostavke uznem iravale su E vropu koliko i pad nekog m in istra
u Južnoj Am erici, a ova ostavka je p o k ren u la Evropu. (Jutarnji list (Zagreb),
8. V 1927.) Ninčić je, m eđutim , k asn ije stalno dokazivao da je sa ra d n ja sa
Italijo m bila veom a k orisna i da Jugoslavija n ije ugrožena. (Sten. bei. 1926—27,
IV, 240.)
10 Самоуправа 8. X II 1926.
1 5 8 — VUK VINAVER

fašističku p retn ju m iru i konstatovala izolaciju Jugoslavije kao i e n ­

glesku pomoć M usoliniju.
Desetog decem bra 1926. iznenada je umro N. Pašić i Jugoslavija
je opet dospela na stupce svetske štam pe .11 E m igrantski novinar
K sjunjin, uvodničar jednog velikog beogradskog dnevnika, beležio je
da je lično Pašić sprečavao priznanje SSSR .12 List em igrantskog po­
litičara P. Struvea Возрож дение (Pariz) pisao je ubrzo posle toga:
tiranski pakt, pad beogradske vlade, Radićevo istupanje protiv Italije
a za savez s Rusijom glavni su balkanski događaji poslednjih dana.
Pašić je govorio: dok sam ja živ, boljševika ovde neće b iti .13 Očeki­
v a n je velikog preokreta u odnosu prem a R usiji bilo je jasno, pogotovu
što je zbog spoljne situacije u zem lji zavladala gotovo panična atm o­
sfe ra .14 Poznati francuski kom entator Soerven (Sauervin Jules) oštro
upozoravao: ne može se bez strah a gledati balkanski pokret za zbliža­
v an je sa Rusijom , koje je sada ubrzano tiranskim paktom . Jugoslavija
ne sm e da se veže za R usiju je r Moskve ne može da pomogne, a F ran ­
cuska bi onda mogla biti rezervisana .15 Ugledni Tajm s je sm atrao da
će se sada Jugoslavija energičnije odupreti Italiji i zato odvratiti od
R um unije, koja je u paktu sa Italijom ; verovatno je da će Jugoslavija
potražiti neku novu o rijen taciju .16 Francuska je savetovala brže stva­
ra n je balkanskog p a k ta .17 M eđutim , javnost je rezonovala jednostav­
nije: ako smo neposredno ugroženi od Italije i ako je čak to posledica
engleske pomoći Italiji, m oram o se odm ah orijentisati na savez s R u­
sijom .18
Jugoslovenski poslanik u Pragu došao je do u verenja da očigledno
F rancuska više nije dovoljna zaštita za članove M ale a n tan te i da se
m ora odm ah pregovarati sa R usijom .19 Za odnose sa Rusijom zala­
gala se već i anglofilska Nova Evropa.20 Naročito su glasni u zahte-
vim a za hitno uspostavljanje odnosa sa Rusijom bili poslanici Zem ­

11 P ašić je izgleda još 4. X II 1926. izjavio da D ruštvo n aro d a treb a da

ispita novi tira n sk i pakt. „Bilo je potrebno d a 1924. idem u Rim (da zaključi
p ak t sa Italijom ), ali su posle oni verovali M usoliniju“, vešto je dokazivao
Pašić. (Политика 23—26. IV 1927.)
12 Isto, 11. X II 1926. V est о vencu sa natpisom „Sovjetska R usija N ikoli
P ašiću“ u Narodna svijest (Dubrovnik), 21. X II 1926. Borba 18. X II 1926.
18 Возрож дение 11. X II 1926. Up. Sten. bei. 1937—38, III, 831.
14 N inčić se istina kao u čudu pitao kako to da već i inostranstvo sm atra
da je Ju goslavija u panici zbog navodne izolacije. (Sten. bei. 1926—27, IV, 240.)
On je veom a retko davao ekspoze о spoljnoj politici, a vladini krugovi su
uvek uspešno suzbijali svaki opozicioni zahtev za fo rm iran jem odbora za sp o lj­
ne poslove. A. T rum bić je izveo da je Ninčić jed an za drugim dao dva
ekspozea: 17. III 1924. i 26. III 1926 (Isto, 1926-26, IV, 498), a Ninčić
se branio da i Sovjetski Savez vodi ta jn u dip lo m atiju kao i on. (Isto, 524.)
16 L e M atin 18. X II, 20. X II 1926.
10 T he T im es 11. X II 1926. Up. Isto, 28. X II 1926, La tribuna 17. X II 1926.
17 Le Tem ps 28. X II 1926. Već se stalo govoriti da će Ju g o slav ija m o rati
da se poveže sa T urskom protiv Italije. (Политика 17. X II 1926. T he D aily
T elegraph 24. X II 1926. Pen 16. X II 1926.)
18 Новости (Б.) 2. III 1927; S te n bei. 1926-27, IV, 252. Z agrebački list
N ovosti (13. III 1927) ism ejava ovo shvatanje. K ongres D em okratske stran k e
je k rajem decem bra 1926. istakao da je spoljnopolitička situ acija teška: po­
koleban je odnos sa F rancuskom , neočuvano je p rija teljstv o Engleske, zabo­
rav ljen o na R usiju. S. Radić je zato tražio hitno p rizn a n je SSSR. (Obzor
31. X II 1926.)
19 DASIP, L P 477, 289. Prag, 6. II 1927, pov. 193 u izv eštaju iz B eograda
od 20. III 1927.
20 N ova Evropa X II, 1927, 162.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — ^59

ljoradničkog k luba .21 Crnogorski federalista i zatim „radićevac“ S. D r-

ljević svakom prilikom je tražio uspostavljanje odnosa sa R usijom .22
„Radić traži da se prizna Sovjetski Savez“, beležio je jedan engleski
list .23 „Ako m i ne priznam o njih, mogu ne priznati oni nas .“ 42 U Dal­
m aciji je Radić 27. m arta 1927. govorio: ne bojim o se Italije je r je
uz nas R usija, a 5. aprila 1927: Italija bi u ratu protiv nas prošla kao
carska R usija 1905. N ajveći naš p rijatelj je Rusija, isticao je on okto­
bra 1927, i pričao о svojim srdačnim razgovorim a sa K alinjinom i Ci-
čerinom .25
Slovenec je tražio oslanjanje na D ruštvo naroda, u koje tre b a da
uđe i Rusija; u M ariboru je A. Korošec izjavio da će R usija pomoći
protiv Ita lije .20
Posle velikog zem ljotresa u H ercegovini prim io je Glavni odbor
Crvenog k rsta telegram e i novac (200.000 dinara) iz SSSR i odm ah
izrazio srdačnu zahvalnost (februara 1927). Sovjetski sindikati (prof-
sojuzi) dali su 1924—1927. za jugoslavenske radnike 8.670 ru b alja
pomoći.
A tinski listovi su sada donosili senzacionalne vesti о očiglednom
zbliženju Beograda i Moskve. Ali po jednom poluslužbenom m išljenju
iz Beograda, Jugoslavija ne želi da priznanjem SSSR pogorša svoj
m eđunarodni položaj, pogotovu što je Engleska u sporu sa Rusijom ;
jedino zbliženje sa Francuskom može ispraviti greške u spoljnoj poli­
tic i .27 Sovjetski funkcioneri su stranim novinarim a izjavljivali da žele
zbliženje sa Jugoslavijom .28 U B erlinu je Balugdžić stupio u ko n tak t
sa ruskim diplom atim a .20 Slovenec je pobedonosno pretio Italiji ve-
stim a о zbliženju Jugoslavije sa R usijom .30 Ninčić je u jednom in­
81 Новости (Б.) 25. III 1927 (bolje i slovenski boljševizam nego pasti
pod Italiju , M ađarsku i B ugarsku). Политика 17. I 1927. U S kupštini je J. Jo-
vanović istakao da već iz slovenske uzajam nosti m oram o sa Rusijom , a po­
gotovu to može sada kad više nem a Pašića da to om eta. Z em ljoradnički lid er
je postavio k ara k terističn e uslove: 1) R usija se ne sme m ešati u jugoslovenske
poslove; 2) ne sm e se m ešati u balkanske poslove; 3) ne sm e se m ešati u
sred n ju E vropu i M ađarsku; 4) treb a da sklopi trgovački ugovor. (Sten. bei.
1926—27, IV, 252.) Z em ljoradnički list se stalno zalagao za p rizn an je SSSR i
usp o stav ljan je trgovačkih veza sa Rusijom . (Новости (Б.) 14. I, 12. II, 27. II,
2. III, 11* III, 12. III, 25. III 1927.) U K ragujevcu je J. Jovanović 4. IV 1927.
tražio što bliže veze sa R usijom i N em ačkom ; u S arajev u je 9. IV 1927. za­
htevao veze sa N em ačkom i h itn u obnovu odnosa sa Rusijom ; u S koplju je
31. V II 1927. nastojao na dobrim odnosim a sa SSSR. Stalno se zalagao za
dobre odnose sa N em ačkom , kao što je to činio i list Новости. (9. XI, 23. XI,
27. XI, 27. X II 1927; Sten. bei. 1926-27, IV, 249.) U ostalom , sada je i Само­
уп рава p ozdravlja dobre rusko-poljske odnose. (Самоуправа 1. II 1927.)
22 Sten. bei. 1926-27, III, 12, 262-263.
23 The T im es 3. I 1927. M. R aditch indeed advocates official recognition
of th e Soviet U nion as a counter to th e Italian move.
2‘ Ju ta rn ji list 25. I ll 1927.
26 Dom 18 . V, 27, V, 8. VI, 12. VI 1927. A li i da „po in teresim a spadam o
uz zapad, uz englesku orijen taciju , m eđutim , po sim p atijam a uz R u siju “.
(Isto, 15. II 1927.)
2e Slovenec 1. I, 13. I 1927. L istovi su prenosili d a je A. K orošec 14. I
1927. izjavio da nas je Ita lija opkolila kao pauk m uvu i da zato m oram o sa-
rađ iv ati sa R usijom i Francuskom . (Narodna sv ije st 11. I 1927.)
27 N ovosti (Z.), 16. II 1927. M eđutim , sm atralo se da beogradska v lada
nije sprem na na neko realno zbliženje sa SSSR. (H rvat 16. II 1927.)
28 II Piccolo della sera (Trieste), 1. II 1927. La T ribuna (Roma), 5. I,
13. I 1927.
29 Ju ta rn ji list 3. II 1927. H rvat 4. II 1927; Новости (Б.) 4. II 1927.
80 Slovenec 2. II 1927. L ist je isticao da se Ju g o slav ija zbog Engleske
nikako n e sm e odreći R usije i tražio hitno p rizn a n je SSSR. (Isto, 18. II, 24. III
1 6 0 — VUK VINAVER

terv ju u izjavio da on lično želi odnose sa Rusima, ali da prim er d rugih

država koje su uspostavile odnose nije bio ohrabrujući; V. M arinković
je dodao da to zbliženje već lebdi u vazdiuhu, ali to m ora biti na bazi
reciprociteta, na šta Rusi verovatno ne pristaju (na sto ruskih propa­
gandista koje bi Moskva poslala u Jugoslaviju kao diplom ate Beograd
bi poslao sto em igranata u Rusiju); nikako se na tiranski p a k t ne može
odgovoriti nekim zbliženjem sa R usijom .31
Novine su otpočele diskusiju о Rusiji. Политика je donosila iz­
jave političara k oji su se zalagali za uspostavljanje veza sa R usim a .32
1927.) L ist je doneo vest d a se u Beču vode neki rusko-jugoslovenski pregovori
na kojim a Rusi nude podršku pro tiv Italije. (Isto, 15. IV 1927.) B erlinska štam pa
je zaista zabeležila sa stan a k poslanika Balugdžića sa am basadorom K restinskim .
(Der Lokalanzeiger 20. IV 1927.) Jed an zagrebački list je pravio kom binacije о
nekom balkanskom savezu pod pokroviteljstvom Rusije. (H rvat 28. I 1927.)
81 L upta (Bucuresti), 19. I 1927.
32 Политика 17. II, 18. II 1927. M ita D im itrijević, se k re tar bivšeg Srpskog
poslanstva u Rusiji, pisao je tad a: „Mi smo svi dušom vezani za ru sk i narod;
p rizn a n je je sam o p o tv rd a toga.“ (Isto, 24. II 1927.) P riz n an je ne bi ni ojačalo
sovjetsku propagandu: nikakvih m eđusobnih sporova nem a, ne p rizn aju SSSR
sam o španski d ik ta to r P rim o de R ivera, R u m u n ija (zbog B esarabije), krvavi
režim u B ugarskoj — i Jugoslavija, ali bez razloga. N em ački poslanik M irbah
protestovao je 1918. kod Trockoga što je boljševička vlada, n ak lo n jen a Srbim a,
pi’opustila dobrovoljce da odu n a Solunski front. L enjin je čak i odgovarajući
S palajkoviću ja n u a ra 1918. izjavio da razum e uzbuđenje S rb ije p ro tiv agresije
A ustrije. (Документы, I, 84.) L enjin je septem b ra 1914. pisao da je au strijsk a
buržoazija sprem ila pljačkaški pohod p ro tiv S rb ije (С очинения IV izd. X X I, 3),
o ktobra 1914 — da nem ačka buržoazija ratom p ro tiv S rb ije želi da uguši na-
cionalno-revolucionarni pokret Južnih Slovena (XXI, 12), sm atrao da boljševici
ne m ogu biti pro tiv nacionalnooslobodilačkih rato v a u p rin cip u (XXXV, 155);
m a ja 1915. beležio je da sam o u ra tu S rb ije p ro tiv A u strije im a elem enata
nacionalnooslobodilačkog po k reta usred velikog im perijalističkog ra ta (XXI,
209—210), a decem bra 1915: pobeda N em ačke znači gušenje S rb ije (XXI, 402),
ističući avgusta 1916. opet da teoretski postoje i pravedni, odbram beni ratovi
(XXXV, 181); novem bra 1916. sm atrao je d a ra t očigledno ide na jačan je im pe­
rijalističk ih država N em ačke, Engleske, R usije na raču n slab ijih d ržav a —
Srbije, Belgije, T urske (X X III, 121); početkom 1917. L enjin je pisao da je
N em ačka izgubila kolonije, ali zadobila Belgiju, S rbiju, R um uniju, deo F ra n ­
cuske i R usije (X X III, 170). N em ački k ap italisti hoće da se obeštete za gubitak
kolonija zauzim anjem Srbije, Belgije, R um un ije (X X III, 326). M arta 1917. po­
kazao je da nova ru sk a buržoaska v lada želi da n astav i r a t — da zadrži svoj
plen i da otm e nem ačkim k ap italistim a plen koji su ti razbojnici p rig rab ili
— Belgiju, Srbiju, R um u n iju (X X III, 342); m a ja 1917. osudio je nem ačku vladu
koja prividno ne ide za aneksijam a a u stv ari produžuje sa svojom okupacijom
Srbije, Belgije, C rne Gore, R um unije (XXIV, 306). N em ačka buržoazija vodi
borbu za p lja čk a n je Belgije, S rbije (XXV, 244); 16. IX 1917. osudio je ru sk u
buržoaziju koja želi d a nastavi rat, pa m a k a r još m ilioni poginuli za osv ajan je
— C arigrada i V aršave (XXVI, 21). D ekret о m iru od 8. X I 1917. zahtevao je
pravedan m ir, bez an ek sija i p risajed in jen ja tu đ ih te rito rija (XXVI, 217, 313).
Ako bi Sovjetska R usija u pregovorim a sa N em ačkom čak i dobila povoljan
m ir i eventualno oslobodila Poljsku, ipak bi se N em ačka u čv rstila u S rbiji
i B elgiji (XXVI, 408); protivnici m ira sa N em ačkom kažu da zbog o k u pirane
S rb ije i B elgije ne tre b a ući u pregovore, ali zasada se to m ora, a su tra ćemo
već srušiti im p erijalizam (XXVII, 8). Cak i ako bi se „povoljnim m irom “ oslo­
bodila Poljska, N em ačka ostaje u S rb iji (XXVII, 9). Ко kaže: ne možemo
sklopiti loš m ir i p red a ti N em cim a P oljsku, taj neka zna d a ako bi i oslobodili
Poljsku, ipak se m irom u tv rđ u je nem ački im perijalizam u S rbiji, B elgiji; čak
i ako bi R usija dobila „patriotski m ir“, za N em ačku bi ostao m ir aneksioni­
stički (XXVI, 408). R evolucionarni oganj je prešao u R um uniju, feb ru ara 1918
(XXVII, 41). M oram o sklopiti m ir da dobijem o p red ah ili nas čeka sudbina
S rbije (XXVII, 60). B olje od m ira u B rest-L itovsku nism o m ogli dobiti (XXVII,
90). A vgusta 1918. pisao je da dva bloka im p erijalista guše B elgiju, S rbiju,
P alestinu, M esopotam iju (XX V III, 48). R evolucija je p o stala sv etsk a — u B u­
garskoj se osnivaju sovjeti a po nekim vestim a stv a ra ju se sovjeti i u S rbiji
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 161

Razum e se, isti list je upored'o donosio i glasove pro tiv dodira sa
SSSR .33 Po jednom m išljenju, SSSR bi eventualno mogao vojnički
pomoći Jugoslaviju protiv navale fašizma, ali teško da bi posle toga
ruske tru p e ikad' otišle iz zemlje; Rusi bi posle priznanja brzo m ini­
rali poredak u Jugoslaviji, a što se tiče trgovine, iz Moskve se može
uvoziti jedino propagandistička lite ra tu ra .34 Pribićević kao vod Sa­
m ostalnih dem okrata najenergičnije se usprotivio bilo kakvim odno­
sima sa SSSR .35 R adikal L. M arković dao je u Budim pešti in te rv ju dia
prizn anje SSSR uopšte nije aktuelno .36 Самоуправа je vrlo oštro na­
pala ideju о odnosim a sa R usijom .37 Naročito su oštro napale zbliženje
sa SSSR-om zagrebačke novine N ovosti.38 Po ovom listu, opasno je
(X X V III, 95); revolucija se širi na B alkanu, u A ustriji, N em ačkoj — oktobra
1918 (XX V III, 108). S ovjeti se stv a ra ju u Beču, Pešti, Bugarskoj, S rbiji (XXVIII,
136, 140). R evolucija je sada svuda — N em ačka, A ustrija, M ađarska, Š vajcar-
ska, H olandija, D anska (XX V III, 336); sovjetski pokret n astaje u Letoniji,
Poljskoj, U krajini, Š vajcarskoj, H olandiji, N orveškoj, A ustriji, N em ačkoj
(XX V III, 409). L enjin je 16. IV 1919. napao im perijaliste koji dele T u rsk u i Bu­
garsku (XXIX, 289) i beležio da nova M ađarska im a 8 m iliona stanovnika
(XXIX, 357); sovjetska M ađarska vodi ra t protiv napadačk ih snaga A n tan te
(XXIX, 360), rum unske tru p e ulaze u M ađarsku kao rea k cija (XXIX, 507, 508).
G aran tu jem o nem ešanje u u n u trašn je stv a ri drugih država, pisao je 5. X 1919
(XXX, 32), naglašujući da stranci pom ažu K olčaka: Poljaci, Česi, Italijan i,
A m erikanci (XXX, 59). P ro tiv Rusije su se borili Finska, U k rajin a, Poljska,
G ruzija, Cesi, Jap an , Francuska, Engleska, N em ačka (XXX, 137). L enjin je za­
ključio da neke m ale države mogu i biti protivnici Rusije, ali ne idu u ra t
p ro tiv nje, ne želeći da padnu pod čizm u A n tan te (XXX, 137, 154, 192, 320, 362).
L enjin je isticao da R usija želi m ir i stalno ga nudi stran im držav am a 1918—19
(XXX, 169, 209). F eb ru ara 1920. isticao je da R usija ne želi da n ap ad n e ni
P o ljsk u ni R um uniju, iako F rancuska g ura ove države protiv R usije; Rusi p ri­
zn aju te rito rijaln i statu s quo (XXX, 340, 344). Ju la 1920. govorio je L enjin
da je r a t bacio u bedu i kolonijalni položaj R usiju, A ustriju, N em ačku, Bu­
g arsku (XXXI, 193). Isticao je da P oljska deli R usiju od nem ačkog p ro letari­
ja ta (XXXI, 100), napadao čudovišni m ir i njegovu tvorevinu — poljski koridor,
ističući da ev entualni pad V aršave znači slom versaljskog sistem a (XXXI,
280, 281). „R azorene su i u očajnom sta n ju se nalaze R usija, S rbija, A u strija“,
isticao je L enjin, 16. ap rila 1921 (XX X II, 421). K ada je n astala reak cija u ne­
kim zem ljam a, L enjin je ap rila 1921. pom injao engleski te ro r u Irskoj, zatim
beli te ro r u SAD, M ađarskoj, fašistički te ro r u Italiji (X X X II, 335). Cesto je
pom injao in terv en ciju na severu Rusije, uvek izostavljajući ulogu srp sk ih tru p a
na tom sektoru intervencionističkog fronta.
83 Политика 5. III 1927 (A. K sjunjin); 15. III 1927 (M eđunarodna „ a n ta n ta“
za borbu p ro tiv K om interne) 29. IV, 30. IV, 1. V, 2. V, 3. V, 4. V 1927. К с j y-
а и н je dosta pisao о R usiji: Од Н и ко ле II do JIen>una, Beograd 1924, 202
(preštam pano iz Политике)", P ycuja ко ja долази, банкротство московског к о-
м унизм а, Београд 1927, 167. P ycuja к oja долази, Б еоград 1931. M eđuna­
rod n a „ a n ta n ta“ je održavala veze i sa nekim beogradskim izveštačim a. (N eu f
ans de lutte contre le bolchevism e, L’a ctivite de l’E ntente internationale contre
la I II -е Internationale, G eneve 1933, 18.)
84 Политика 2. V 1927.
85 Po Pribićeviću, N inčić je učinio pokušaj sa Rusijom i ubedio se da je
apsudno na diplom atski način, preko sovjetskih vlasti, doći u dodir sa ruskim
narodom ; ako Ju goslavija prizna SSSR, znači n a B alkanu postaviti središte
boljševičke d elatnosti (30. III 1927). П олитика 15. XI, 16. XI 1928.) U Skup­
štini je Pribićević tražio sam o savez sa F rancuskom . (Sten. bei. 1926—27,
IV, 270.)
88 A M agyarorszäg 1. III 1927. U S kupštini je on dobacivao govornicim a:
„Sovjeti, je r R usija ne postoji“. (Sten. bei. 1926—27, IV, 262.)
87 Самоуправа 29. III, 5. IV, 9. IV, 12. IV 1927.
88 N ovosti (Z.) 29. V, 11. VI, 15. VI, 8. X, 13. XI, 13. X II 1927. SSSR nije
slovenska d ržava (neka to znaju oni koji govore о bratskoj zem lji ruskoj),
sam o naivni ljudi traže p rizn a n je SSSR, a boljševici su se m ešali u jugoslo­
venske u n u trašn je poslove; prizn an jem bi se olakšala sovjetska revolucio-
 1 6 2 — VUK VINAVER

im ati veze sa R usijom već i zbog englesko-ruskog sukoba .30 Политика

je pisala: „Stari p rija te lji — najbolji p rija te lji“ (Rusi)40, ali je donela
i niz oštrih napada na SSSR .41
M arta 1927. bilo je mnogo reči о spoljnoj politici u Skupštini. Mi­
n istar N. Perić je u ekspozeu 20. m arta 1927. dokazivao jugoslovensku
m iroljubivost nasuprot italijanskim optužbam a i pozivao m eđunarod­
nu anketu da se utv rd i ко rem eti m ir. On je izrazio želju da sa veli­
kim ruskim narodom im am o uvek n ajp risn ije i b ratsk e veze, ali po­
što on ne zna da li je sovjetski režim konačno konsolidovan i da li je
„bezopasan“ (zbog agitacije protiv poretka u Jugoslaviji), sam o će se
posm atrati događaji u Rusiji, bez ikakvog m ešanja od stra n e Jugo­
slavije, m ada vlada zna da će naš narod pozdraviti dan kada će se
moći uspostaviti sa Rusijom oni odnosi kakvi su uvek p ostojali .42
Opozicija nije m nogo zahtevala uspostavljanje odnosa sa Rusim a:
Radić je samo kazao da je Perićeva izjava netaktična, J. Jovanović je
sm atrao da svi traže obnovu veza sa Rusijom , ali je izneo tri zahteva
da se Rusi nikako ne m ešaju u poslove Jugoslavije, B alkana i sred­
n je Evrope; S. D rljević je ism ejavao vladu što izigrava „čuvara za­
padne civilizacije“ i nem a odnosa sa R usijom .43
U Beču je jugoslovenski poslanik razgovarao sa tam ošnjim engle­
skim am basadorom lordom Cilstonom. Englez je pričao da Italija
i M ađarska pronose vesti da se Jugoslavija udaljava od Engleske i
približava Rusiji. Poslanik je sm erno odgovorio: „Mi bismo želeli da
uspostavim o odnose sa m oskovskom vladom samo kad bism o imali
garanciju da ona neće vršiti boljševičku propagandu kod n a s“ ; Rusi
Jugoslaviji govore da bi n je n položaj bio jači da je u vezi sa R usi­
jom .44 Vlada nije im ala nam ere da olakša m eđunarodni položaj ne­
kim zbliženjem sa Rusijom . Jedan list je sm atrao da je Ninčić r a ­
n ije lavirao izm eđu Ita lije i Francuske, a kada se m orao povući, „Ju­
goslavija je nam igivala R u siji“ i sprem ala svoj balkanski p a k t .45 Ita ­
n a rn a propaganda u svetu i tim e bi se — odgodio slom SSSR, zato problem nije
ak tu ela n (Новости 6. III 1927); u SSSR v la d aju ne-Rusi, an tid em o k ra ti; SSSR
bi nam pomogao sam o propagandom kom unizm a (12. III 1927) narod kaže da
protiv italijanskog obruča tre b a ići sa R usim a, ali m i to ne smemo (13. III 1927).
39 N ovosti (Z.) 16. II 1927.
40 Политика 24. III 1927. Ali k ada se pom enula italijan sk o -ru sk a trg o ­
vina, list je digao uzbunu: M usolinijeva pomoć S taljin u (9. V II 1927).
41 Политика 19. VI, 20. VI, 30. VI, 9. VII, 30. VII, 26. V III, 6. XI,
9. XI, 10. XI, 19. X II 1927. To je bio staln i običaj ovog beogradskog lista, koji
je kasnije pisao da radnici u R usiji podižu b arik ad e (Isto, 12. X I 1929), d a su
u Moskvi stalni krvavi neredi (8. X I 1929), ustanci i stre lja n ja (3. X I 1929); u
Rusiji prosto stre lja ju službenike k ad a državi više nisu po treb n i (21. X II 1929);
„plam en nove ag ra rn e revolucije“ (17. V II 1930), tero rističk a d ik ta tu ra (8. V
1931), radnički nem iri u R usiji (22. V 1931), pokolji na K u b an u (13. VII, 26. V II
1931). „Poraz kom unizm a u R usiji“ (19. V II 1931), poraz boljševizm a na selu
(19. VI 1932). (Up. i Политика 2. V II , 13. V II 1929; 14. III, 1. IV, 4. IV, 28. IX,
24. X 1930.)
43 Sten. bei. 1926-27, IV, 214-215. U Jug o slav iji je K P J početkom 1927.
vodila akciju p ro tiv u vlačenja zem lje u antiso v jetsk u koaliciju je r se sm atralo
da E ngleska sprem a „balkanski L okarno“ protiv Rusije. (История Ю гославии,
II, М осква 1963, 94. S. P e t r o v i ć , Sedam sekretara SKO J-a, Beograd
1962, 278, 279. О akciji E ngleske u vezi sa R um unijom 1927. up. D. T u t u —
V. A l e x a n d r e s c u , Din lupta PCR im p o triva politicii guvernelor burghezo-
m osieresti de m ilitarizare a tarii (1921—1933), S tu d i 1962, № 3, 620.)
48 Sten. bei. 1926-27, IV, 252, 262-263.
44 DASIP, LP 477, 190. Izveštaj iz B eograda od 16. II 1927.
45 II resto del carlino 12. X I 1927. Up. Le Q uotidien 29. X II 1926. The
Daily Chronicle 14. I 1927.
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 6 3

liju je posebno interesovalo ovo navodno rusko-jugoslovensko zbliža­

v an je u otporu protiv fašizm a .40
Štam pa je pisala da je Jugoslavija već ponudila ekonom ske veze
S SS R .47 Sastanak trgovačkih i industrijskih kom ora u Beogradu, saz­
van na poziv K onzularnog odeljenja M inistarstva inostranih dela fe­
b ru ara 1927, dobio je da diskutuje о ekonom skim vezam a sa inostran-
stvom pa i sa Rusijom ; na sastanku je izneto da već preko T rsta
jugoslovenska roba odlazi za SSSR. V. Stam buk, član trgovačko-
-obrtničke kom ore u Splitu, izjavio je da za R usiju odlaze kam en,
riba, ulje, vino; na sedmici Beogradske trgovačke kom ore izjavio je
M. Stanojević da postoje posredne trgovačke veze sa Rusijom i da je
nužno sklopiti trgovački ugovor .48 U oktobru 1927. objavljena je
lažna vest da je već doputovao sovjetski delegat za sklapanje trgo­
vačkog sporazum a. U Pragu je ruski predstavnik Ovsejenko izjavio
jednom novinaru da Rusija želi kulturno zbližavanje Slovena, poštuje
princip — Balkan balkanskim narodim a, nem ešanje u tuđe u n u tra ­
šnje stvari i zalagao se za obnovu odnosa sa Jugoslavijom , obećava­
jući da se SSSR uopšte neće m ešati u u n u tra šn je prilike Jugoslavije.
„Rusko javno m n jen je u sporu Jugoslavije i Italije sasvim je na
strani Jugoslavije i već sada se može reći da postoji izvesna zasluga
R usije što Italija n ije izazvala otvoreni sukob“49.
Opoziciona i jako popularna težnja za uspostavljanjem odnosa sa
Rusijom , pojačana osećanjem ugroženosti od stra n e Italije, dobila je
još jači podstrek kada se otkrilo da iza Italije verovatno stoji Engle­
ska. S u k riv n ja Engleske u pita n ju A lbanije, pod tim naslovom donele
su zagrebačke N ovosti opširan uvodnik, prenoseći senzacionalna ot­
krića jednog francuskog i jednog am eričkog lista koji su tvrdili da je
ie Italijan sk i listovi su jugoslovensko-rusko zbližavanje n ap ali kao akciju
oficirske klike „bele ruke". IZ corriere della sera 2. V 1927. I službeni bugarski
list je zazirao od ovog „zbliženja“. (La Bulgarie 17. I 1927.) S m atralo se da
je zbog M usolinijevog prizn an ja aneksije B esarabije R u m u n iji SSSR energič­
n ije istupio protiv R im a; jugoslovenska štam p a je otvoreno pisala d a Besa-
ra b ija ne sme da ostane u sklopu R um unije. (Политика 13. III, 15. III, 25. IV
1927.) Правда (Москва) 25. III 1927, donosi da Ita lija očigledno k v ari odnose
sa SSSR i počinje ofanzivu protiv B alkana, po dozvoli Engleske. L ist Известия
je pisao da Italija izaziva sukob sa Jugoslavijom , ali ako Beograd prizna
SSSR, biće mnogo o tporniji u borbi. Listovi su pisali о jugoslovensko-turskom
p aktu, pri čem u se naglašavalo da je T u rsk a saveznik R usije (Jutarnji list
28. IV 9. V 1927; Новости (B.), 31. III 1927; Политика 29. IV, 30. IV, 2. V, 3. V,
4. V, 7. V 1927.)
47 П равда (Москва), 1. II 1297. D iskusija о tom e: Новости (В.), 4. II
1927; Политика 4. II 1927. Ruska trgovina se razv ijala u C arigradu, Sm irni,
Solunu, P ireju, Volosu. P rilikom jedne liferacije od 10.000 tona ječm a za
grčku vojsku u jesen 1925. ruski izvoznici su tu k li jugoslovenske ponuđače.
R uske agencije su prodavale poljoprivredn e a rtik le kao i Jugoslavija, ali po
nižim cenam a. (Трг. гла с н и к 11. X I 1925.) Tražio se stoga sporazum sa stran e
p rivrednika, a nem ačke novine su opet pisale da predstoji jugoslovensko p ri­
zn an je SSSR. (Up. O bzor 3. V 1927; H rvat 14. V 1927. T im es (Trade and Engi­
neering Supplem ent), 29. V 1926. piše о ruskoj k o n k u ren ciji izvozu stoke i žita
iz Jugoslavije.)
48 Политика 4. II, 5. II, 11. II 1927. Za 10 godina (1930—39) uvoz iz Rusije
izneo je ukopno 52 a izvoz za R usiju sam o 8 m iliona dinara.
*9 Slovenec 24. V 1927. O vsejenko je u P ragu održavao p rija te ljsk e odnose
sa jugoslovenskim paslanikom B rankom L azarevićem i razgovarao о k n ji­
ževnosti. (Slovenec 24 V 1927.) U P ragu su ruski diplom ati govorili da je J u ­
goslavija bila kolebljiva zbog stava velikih sila i bojazni od sovjetskog me-
ša n ja u u n u tra šn je stvari, ali SSSR g ara n tu je da se uopšte ne bi mešao, trgo­
vina bi se razvila, a rusko javno m nenje je na stran i Ju g o slav ije u njenom
sporu sa Italijom . (Новости (Б.), 29. IV 1927.)
1 6 4 — VUK VINAVER

Cem berlen u Livornu predao A lbaniju M usoliniju .60 Ovu vest je, n a ­
ravno, dem antovala engleska štam pa .61 Novine su stale pisati da En­
gleska sprem a balkanski blok podi vodstvom Italije — u okviru svojih
antisovjetskih planova, i dia to najviše pogađa baš nas; Engleska, ako
i n ije potpuno protiv Jugoslavije, za Ita liju je, koja radi na opkolja-
ljav an ju Jugoslavije .52 Beogradske novine su dokazivale da Italija
im a neposrednu podršku Engleske53, a da perfidni Albion čak zabra­
n ju je A tini da sklapa savez sa Beogradom .51 U borbi Zapada protiv
R usije Italija se oslanja na Englesku i nadire na B alkan .55 Engleski
m in istar V. Čerčil je prilikom pose te Rim u beskrajno hvalio fašistički
režim kao antitezu socijalizm u .50 M eđutim , Ninčić je posle ostavke
60 N ovosti (Z.), 6. I 1927; H rvat 6. I, 8. Г 1927; Р адни чке н о в и н е 17. I,
12. X 1927; Политика 5. I, 10. I, 11. I, 12. I 1927. Ovo je izašlo i u Le Tem ps
6. I 1927; Vossische Z eitung 29. IV 1927. S m atralo se za sigurno da je Engleska
n a sastan k u u L ivornu p rep u stila A lb an iju Italiji. N ovosti (Z.), 8. I, 11. I 1927.
Самоуправа 6. I, 12. V 1927. Новости (Б.), 12. I 1927. ovo su poricale: Engleska
sam o želi dobru italijansko-jugoslovensku saradnju.
S1 The D aily T elegraph 6. I 1927; The M anchester G uardian 7. I 1927. To
je izazvalo „olakšanje u našoj jav n o sti“. (Самоуправа 13. I 1927.) K ada su se
u L ivornu oktobra 1926. sastali O. C em berlen i M usolini, ovaj vlad in list je
pisao da je teško verovati u ono što se priča — da je E ngleska izvršila podelu
sfera sa Italijom ; o p adanje engleskog in teresa za B alkan je prilično neutešan
znak, je r bi Engleska m orala da organizuje na B alkanu neki „istočni L okarno“.
(Isto, 27. X 1926.) T ada je Р еч pisala da se Engleska i Ita lija bore protiv
francuskog u tic aja (Реч 29. IX 1926). Isto ričari sm a traju da je Cem berlen
odobrio sk lap an je tiranskog pakta. ( E n n i o d i N o l f o , M ussolini e la poli-
tica estera italiana, 164, 193. Up. T о у n b e e,S u rvey 1927, L ondon 1929, 173
(neutralno) i T he diplom ats 1919—1939, ed. G. A. C r a i g —F. G i l b e r t ,
P rin ceto n 1953, 223 (okrivljuje Cem berlena).)
Б2 Р а дничке н о вине 23. II, 23. III 1927; Slovenec 23. III, 22. IV 1927;
Ju ta rn ji list, 13. I, 16. I 1927; N ovosti (Z.), 13. III, 18. III, 20. III 1927; H rvat
28. I, 17. III, 1. V 1927; Новости (Б.), 17. III 1927; Dom 9. III 1927; Политика
2. III, 3. III, 5. III, 12. III, 13. III, 16. III, 18. III, 20. III 1927. Je d an novinar
je sm atrao da je za Jugoslaviju posebno opasno što Ita lija zauzim a Ja d ra n
a iz A lb an ije teži ka Solunu. (T he relations betw een Italy and Yugoslavia.
B u lle tin of international N ew s, vol. 5, № 1 (7. V II 1928), p. 11. Up. B. A d ž i j a,
Izbor članaka, Beograd 1961, 90.)
53 Политика 5. I, 11. I, 12. I, 20. I, 22. I, 17. II, 1. I ll, 3. I ll, 12. Ill,
27. I ll 1927.
61 Isto, 3. I ll, 4. I ll, 6. I ll, 9. Ill, 19. IV, 15. V 1927. N ovosti (Z.), 5. III
1927. C em berlen je ob jav ljen a d okum enta proglasio za falsifikat. DASIP,
L P 479, 209. Izveštaj P oslanstva iz L ondona od 8. IV 1927.
68 Slovenec 25. I, 23. III, 22. IV, 15. X 1927. Стен. бел. 1926-27, IV, 250.
N eki sovjetski istoričari sm a traju kao sigurno da E ngleska od k ra ja 1926.
v rši izvesnu ak ciju protiv sovjetskog u tic aja u Evropi i na B alkanu. (T p y-
х а н о в с к и , В неш н а я полит ика А н г л и и , 158—159. В ы годский, n. d., 155.)
50 Cerčila su zato napali The Daily N ew s 24. I 1927; T he E vening S ta n ­
dard 21. I 1927; T he M anchester G uardian 22. I 1927. Jugoslovenska štam pa
je sebi p ustila uzde u n apadim a n a E nglesku kao nekada p ro tiv SSSR. Evropa
k u p u je m ir od Italije, huškača, a cena smo mi. E ngleska traži da prim im o Ne-
tu n sk e konvencije pa ćemo biti kao A lb an ija (Narodna svijest 5. IV 1927).
E ngleska nas pred aje Ita liji (14. IV 1927). Po m išljen ju isto ričara Выгодског,
E ngleska je sprem ala agresivnu koaliciju pro tiv SSSR (etape: plan Doves za
nem ačke reparacije, L okarno, provokacije 1926—27) a Ita lija je p rip rem ala
an tiso v jetsk i „balkanski L okarno“ (poljsko-rum unski p ak t od m a rta 1926,
fran cu sk a g ara n tija B esarabije kao ru m u n sk e te rito rije ju n a 1926, italijan sk o -
ru m u n sk i p ak t septem b ra 1926), te se stv arao sistem diplom atsko-vojnih sa­
veza p ro tiv R usije: poljsko-rum unski, jugoslovensko-poljski, čehoslovačko-
poljski, italijansko-rum unski, a Cerčil je opet pokušavao da stv a ra „balkanski
L o k arn o “ pod egidom Ita lije i E ngleske — antisovjetsk i savez Jugoslavije,
R um unije, B ugarske, G rčke, A lbanije, ali se toga p rib o ja v ala F ran cu sk a zbog
svojih in teresa na B alkanu. (С. Ю. В ы г о д с к и й , В неш на я политика
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKl ODNOSI — 1 6 5

isticao da čim Engleska ne ispunjava naše želje, m i odm ah vičemo da

je ona protiv nas, što n ije tačno: Engleska je pacifikator, zbog poli­
tik e ravnoteže naklonjena je pobeđenim državam a, ali brani status
quo, te je u stvari za Jugoslaviju .67 Ali je Pribićević na zboru u Za­
grebu 3. aprila 1927. ism ejavao L. M arkovića koji je prebacio Ninčiću
da nije pridobio Englesku: pa baš Engleska pomoću Italije lomi F ra n ­
cusku i n a s !58 Na zboru u K ragujevcu, 10. aprila 1927, S. M arković
je govorio dia Engleska sprem a ra t protiv Rusije; Ita lija n išta ne radi
bez engleskog odobrenja, pa je zaista naivno verovati u neku engle­
sku pomoć; nas može da spase samo o slan jan je na R usiju s parolom :
za R usiju i za m ir, protiv Engleske i r a t a !50
U m artu 1927. optužila je Italija Jugoslaviju da sprem a oružane
akcije protiv A lbanije i ugrožava evropski m ir. Stvorilo se svetsko
pitanje, aktivno n astu p an je Italije na Balkanu, om ogućeno tiranskim
paktom , zam askirano suzbijanjem jugoslovenskih „m etežnika“. Me­
đutim , velike sile su stupile u dejstvo i listovi su oduševljeno bele-
žili da „Italijani izm iču na svim lin ijam a “ .60 J. Jovanović je sada go­
vorio da nas spasavaju sam o Engleska i Francuska (9. jula). Došlo je
do približavanja Jugoslavije Engleskoj, koja je govorila da će posre­
dovati i om ogućiti stabilizaciju i sm irivanje. „P rava je ludost vero­
vati da bi m a ко u Engleskoj m ogao da potpom ogne izolovanje J u ­
goslavije“, pisao je jugoslovenski poslanik iz Londiona posle razgovora
СССР 1924—1929, М осква 1963 147, 155, 156, 158, 162.) A u to r u v iđ a suprotnost
F rancuske i Ita lije na B alkanu, ali opet baca na istu gom ilu i fran cu sk i sistem
p aktova i ita lijan sk i sistem da bi učinio u p ečatljiv ijim p rip rem an i savez pro­
tiv SSSR; m isao da „Engleska p red a je fran cu sk i B alkan Ita liji k ako bi dobila
saveznika p ro tiv R usije“ bila je jako istican a i u ta d ašn jo j jugoslovenskoj
štam pi, ali se kod nas ta d a shvatalo da M usolini koristi ovu englesku n am eru
za realn e ciljeve — okruživanje Jugoslavije, p ro d ira n je n a B alkan. Veoma je
naivno verovati da jugoslovensko-poljski p ak t о p rija te ljstv u dolazi u red
M usolinijevih saveza, kao što to čini В ы г о д с к и й (n. d., 162).
67 Sten. bei., 1926—27, IV, 240. Po N inčiću, s a ra d n ja sa Italijo m bila je
ko risna i n ije ona dovela do T iranskog p akta, koji je, uostalom , m ogla od
A lbanije da dobije i Jugoslavija. (Isto, 237, 238.)
88 U S kupštini je on istakao da su Ita lija i M ađarska p ro tiv Jugoslavije.
(Sten. bei. 1926—27, II, 243.) T rum bić je su m njao d a E ngleska baš vodi tak v u
politiku. (Isto, IV, 225.) I. Sum enković je izneo da se Ju g o slav ija n etaktično
ponela prem a Engleskoj 1922. i 1925 (nije h te la ra t p ro tiv T urske) i da je zato
Engleska sada n a stra n i Italije. (Isto, 235—236.)
69 Cak je i S ocijalistička in te rn acio n ala izdala proglas p ro tiv ra ta i p ro ­
tiv italijanskog p ro d ira n ja na B alkan. (Р адничке н о ви не 23. II, 13. IV, 20. IV
1927.) Jugoslovenski socijalisti su sam o govorili о balk an sk o j fed eraciji i „bal­
kanskom L o k arn u “. (Isto, 17. I, 19. I, 16. III, 30. III, 20. IV, 1. V, 4. V, 29. VI,
20. VII, 12.Х 1927.) K asnije je 2. Topalović, već sasvim režim ski čovek, ipak
pozdravio sovjetsko-francuski p ak t kao doprinos za stab ilizaciju m ira i za
razv itak privrede. (Политика 6. X II 1932.)
80 Ju ta rn ji list 24. III 1927. N ovosti (Z.), 22. IV 1927. N ovine su pisale
kao da je ita lija n sk a ofanziva n a pragu. (Ju ta rn ji list 27. IV, 8. V 1927.) Časo­
pis C urrent H istory, vol. 26, M ay 1926, p. 320—322: T iran sk i p ak t n ije Lokarno,
a može biti S arajevo za novu A u stro -U g arsk u — za slabu Jugoslaviju. (O itali-
janskom p ritisk u u proleće 1927. up. i B. A d ž i j a, n. d., 83—97.) U Engleskoj
je Jugoslavija iznosila da je r a t na dom aku ruke. (DASIP, LP 261, 334. Ma-
rinkovićevo pism o iz B eograda od 27. IV 1927.) Koliko se Ita lija svim sred ­
stvim a služila za svoju ekonom sko-političku ek sp an ziju na Isto k u vidi se i po
tom e što je M usolini od n ekad ašn jeg an tisem ite iznenada postao pobornik
cionizm a, koji je želeo da iskoristi je v re jsk e naseobine u sredozem nim lu k am a
za stv a r Italije. (D. C a r p i , II problem a ebraico nella politica italiana fra le
due guerre m ondiali. R evista di stu d i politici in te rnazionali 1961, X X V III—1,
45—49. M a i r M i c h a e l i s , I rapporti italo-tedesclii e U problem a degli
ebrei in Italia (1922-1938), Ib. X X V III-2 , 240-241.)
1 6 6 — VUK VINAVER

sa Ostinom C em berlenom .61 „D ostavite nam konačne odluke i želje

L ondona“, pisao je m inistar N. P erić62, beležeći: „žrtvovaćem o da sao-
brazim o našu poiitiku gledištu Engleske “ 03 Francuski političar B artu
(L. Barthou) sm atrao je da se m enja stav Engleske: ona se jače inte-
resu je za m ir na B alkanu .64 C em berlen je u m aju i ju n u 1927. dem an-
tovao da je išta znao о tiranskom paktu i jugoslovenskom poslaniku
svečano saopštio da nikako nije inicijator tiranskog p a k ta .65 Listovi
su se oduševili: Engleska više ne daje podršku Ita liji .66 Je d a n engleski
am basador izjavio je da je netačno da Engleska stoji iza Ita lije .67
Vladin kom entator Vel. Janković je tada objavio da će se u b u ­
duće Jugoslavija moći oslanjati na Rusiju, jer i za u jedinjenje zahva­
ljujem o pre svega Rusima; ali za diplom atske odnose baš nikako još
n ije vrem e: pre svega, zbog lošeg engleskog iskustva sa Rusima, za­
tim zbog sukoba englesko-ruskog u Kini; uspostavljanjem odnosa sa
SSSR samo bism o se zam erili Engleskoj; zar se možemo nadati u sov­
jetsku vojnu pomoć protiv Nemačke i Italije? trgovačkih koristi nem a
nikakvih, u n u trašn ji jugoslovenski red bi se ugrozio; zato — podalje
od boljševika .68 Posle engleskih nastojanja da se B alkan sm iri ustao
je radikalski list otvoreno protiv ideje о Rusiji. U članku Oko nove
orijentacije ističe se da sva hrvatska i slovenačka štam pa zahtevaju
odnose sa Rusijom , ali je isključeno da bi SSSR mogao da pomogne
Jugoslaviji. „Teško je uvideti kakvi razlozi bi nas mogli voditi da
priznam o Sovjetsku R usiju.“ Samo bi se pojačala ruska propagande
i im ali bismo brem e na leđim a .60 Ovaj list je još dugo pisao da veru je
u pravo p rijateljstvo Italije prem a Jugoslaviji .70
P itanje priznanja SSSR i uspostavljanje diplom atskih i p rija te lj­
skih odnosa sa Rusijom izašlo je kao najak tu eln ije p itan je kada je
krajem 1926. državu bila zahvatila panika pred pesnicom Italije;
ali stav Engleske, koji je isprva još pojačao jugoslovensku želju da se
približi Rusiji, uskoro je m orao negativno delovati na svaki rusko-
jugoslovenski dodir. Engleska je mogla da u interesu svoje a rb itrarn e
uloge u Evropi deluje dosta u m irujuće na odnose izm eđu Italije i J u ­
goslavije, a kada je stala obuzdavati italijanski im perijalizam na Me­
d ite ran u i na taj način u izvesnom sm islu pom agati Jugoslaviju, po­
moć Engleske bila je za Beograd veom a značajna; kako se na hori­
zontu ocrtavao englesko-ruski sukob, to je stav vladajućih krugova

91 DASIP, L P 261, 217. London, 22. III 1927.

02 DASIP, LP 261, 242. Beograd, 27. III 1927.
68 DASIP, LP 479, 649. Beograd, 6. X I 1927.
84 Le T em ps 30. III 1927.
65 DASIP. L P 261, b. b. Izveštaj se k re tara K arovića, London, 2. V 1927.
00 N ovosti (Z.), 25. III 1927; Новости (Б.), 22. V 1927; Самоуправа 30. III
1927; Политика 19. VI 1927; Narodna svijest, 29. III 1927. E ngleska lekcija
M usoliniju. Jut. list 20. V 1927. A li H rvat 13. IV 1927, i Dom 12. VI 1927: sam o
je F rancuska uz nas.
“7 DASIP, LP 477, 335, 338. Izjava u pism u iz B eograda od 11. IV 1927
Ne izgleda opravdano reći da je Engleska javno st n a italijan sk o j stra n i u ovom
sporu. (London 28. V 1927, LP 478, 378.)
08 С амоуправа 29. III 1927. M oralo se m isliti n a izvesnu ap su rd n o st si­
tu acije: govorilo se da E ngleska p rip rem a an tiso v jetsk i front, o k u p lja sa­
veznike, zato toleriše ili podstrekava M usolinijev ju riš na B alk an i p ro tiv J u ­
goslavije koja tako — u izvesnom pogledu — svojim otporom Ita liji i Engleskoj
otežava fo rm iran je koalicije protiv SSSR.
89 Самоуправа 5. IV 1927.
70 Sve do 14. V 1927; onda ja d ik u je p ro tiv velikih sila uopšte (20. V,
21. V 1927) i čežnjivo dodaje da je ipak bilo dobro sa Italijo m (11. VI 1927).
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 167

prem a R usiji postajao sve negativniji. A engleska štam pa je objavila

više članaka u kojim a se isticalo da Moskva govori о nekom engles­
kom neraspoloženju prem a Jugoslaviji .71
„D em antujte uvek vesti engleske štam pe о m a kakvim jugoslo-
vensko-ruskim pregovorim a“, naredio je Beograd Poslanstvu u Lon­
donu .72
Posle pada šeste vlade Uzunovića došla je izborna vlada V. V u-
kićevića, u kojoj se kao m inistar spoljnih poslova našao dem okrat
V. M arinković (17. aprila 1927). On je prem a Italiji davao pom irljive
izjave, kao ran ije Ninčić73, i oslanjao se na posredovanje Engleske.
Zatim je održan sastanak M ale antante u Joahim ovu, što je dalo po-
v erenja B eogradu .74 M ala antan ta je m aja 1927. opet potvrdila: svaka
članica je potpuno slobodna u svom odnosu prem a Rusiji, a sam
V. M arinković je dao senzacionalnu izjavu: trgovačkih veza nism o
im ali sa Rusijom ni onda kada je to bila uređena zemlja, i kada je
im ala neku proizvodnju; a kakve veze sada možemo im ati? možemo
li kupovati njihove brošure? to je samo jedna pripovetka, trgovačke
veze .75 Slovenac se razbasneo kada se doznalo da M ala an tan ta još
n ije odlučila da prizna SSSR70, i M arinkovićevu izjavu proglasio du­
bokim poklonom p red Londonom .77
Zaista, svim a je bilo jasno da je priznanje SSSR došlo u pitan je
kada je Engleska stala sm irivati jugoslovensko-italijanski sukob a
sama došla u sukob sa R usijom .78 „P riznanje R usije bilo bi sada iza­
zivanje Engleske .“ 70 Самоуправа je jasno govorila: ко im a buržoaski
sistem, m ora biti uz E nglesku .80
E nglesko-ruski sukob počeo je 1927. oko K ine81; kod nas se sm a­
71 T he T im es 8. III 1927. T he Y orksh ire Post 5. III, 8. III 1927. Jugoslavija
zbog tren u tn o g stav a E ngleske ne tre b a d a se o k rene R usiji. (The Near East
10. III 1927.) Zbog Engleske ne treb a d a se odreknem o Rusije. (Slovenec
18. II 1927.)
72 DASIP, L P 477, 417. Beograd 5. IV 1927. Je d n a jugoslovenska n o v in ark a
koja je živela u Engleskoj p isala je u F orthn ig h tly R eview 1. III 1927: B alkan
se em ancipovao i sada je b ra n a p ro tiv boljševizm a. Ona je pisala poslaniku
Đ uriću da je potrebno d ati službenu izjavu p ro tiv SSSR. DASIP, L P 478, 329.
London, 9. V 1927.) Jugoslovensku izjavu u tom sm islu je Forin ofis zaista
dočekao sa radošću. (DASIP, L P 480, 1—2, 379. London, 23. V 1927, izveštaj Đu-
rića.) London nije hteo da presijom zatraži od b ugarske vlade su zb ijan je ko­
m ita kako ne bi oslabio položaj L japčeva, solidnog „branioca red a“ p ro tiv
boljševizm a. (DASIP, L P 479, 614. London 20. X 1927.)
78 Le P etit Parisien 28. IV 1927.
74 Jut. list 22. V 1927. N euspeh Ita lije (N ovosti (Z.) 19. V 1927). P obeda
Italije, poraz Jugoslavije. (H rvat 19. V 1927.)
78 Jut. list 19. V 1927; Политика 19. V 1927. M eđutim , u javnosti se već
iznosilo da ruski izvoz žita može kon k u risati jugoslovenskom izvozu. (Sten. bei.
1923—24, I, 483; 1925—26, IV, 318; V, 281.) Je d an ita lijan sk i list je doneo da
su P rag i B eograd skloni p rizn a n ju SSSR, a sam o se R u m u n ija tom e protivi.
(II resto del carlino 18. V 1927.)
70 Slovenec 21. V 1927. Jut. list 18. V 1927.
» 77 Slovenec 9. VI 1927. Veoma teška spoljna situ acija n ije sm etala d ržav ­
nim organim a d a n astav e h a jk u pro tiv K P J: ju n a 1927. uhap šen je u Z agrebu
Josip Broz.
78 Jut. list 26. V 1927; N ovosti (Z.) 16. III 1927.
70 L upta (Bucuresti), 1. V 1927. Z anim ljivo je da je i H itle r negde sre­
dinom 1928. sm atrao da bi eventualnom svojom sarad n jo m sa Rusijom N e­
m ačka n av u k la m ržn ju pa i nap ad sa zapada. (Hitlers zw eite Buch, S tu ttg a rt
1961, 154.)
80 Самоуправа 12. IV 1927.
81 Slovenec И . III 1927; Сам оуправа 4. III 1927; Политика 26. II, 6. III
1927; N ovosti (Z.), 2. Ill, 3. III 1927. Zbog v eličan ja kineske revolucije je ui'ed-
1 6 8 — VUK VINAVER

tralo da je italijansko ratifikovanje protokola о B esarabiji (priznanje

aneksije ove ruske provincije R um uniji, izvršeno 1918) Rim učin:o
„za ljubav Londona“, kao korak protiv R usije .82 Vladin list se beležio
„odlučan potez“ Engleske protiv Rusije, srećan što vlada n ije priznala
SSSR 83, iako je m arta 1927. policija u Jugoslaviji zabranila engleskim
agentim a da sk upljaju dobrovoljce za ra t u Kini. Uzalud je sada ruska
štam pa dokazivala da bi položaj Jugoslavije bio jači ako bi priznala
SSSR .84 U m aju 1927; englesko-ruski sukob se zaoštrio do raskida.
Jedan sovjetski diplom at je u Beču izjavio da Engleska odavno
sprem a ovaj sukob i da će sada verovatno na račun m alih država
sklapati veliki savez protiv R usije .85 Naravno, insinuirao je da će En­
gleska i dalje pom agati Italiju na B alkanu. Kod nas se govorilo da
Grčka po engleskoj želji sprem a inicijativu za neku balkansku poli­
cijsku saradnju protiv sovjetske propagande80; kada je upravo tada
engleski novinski m agnat lord R oterm ir (Rotherm er) otpočeo svoju
kam panju za reviziju Trijanonskog ugovora о m iru i za pomoć za ob­
novu velike M ađarske, sm atralo se u svetu da on to čini verujući da
tim e pomaže m ađarskoj džentriji protiv „evropskog boljševizm a“. Već
se svuda govorilo da Engleska sprem a nekakav blok protiv R u sije .87

nik O kovanog radnika kažnjen posle sudskog procesa. H rvat 28. V III 1927.
U S kupštini je jedan zem ljoradnički lider izneo da u sukobu R usije i E ngleske
u K ini Ju goslavija stoji uz Rusiju. (Sten. bei. 1926—27, IV, 252.)
82 Jut. list 10. III 1927. N ovosti (Z.), 10. III 1927. Самоуправа 12. III,
14. V 1927. The Near East and India 17. III 1927: zašto se Ju g o slav ija lju ti
— pa n ije baš svaki ita lijan sk i gest u peren p ro tiv Jugoslavije. P oslanstvo u
Londonu je sm atralo da je Italija p rizn ala an ek siju B esarabije — „za lju b av
E ngleske“. (DASIP, LP 480, 165.London, 10. III 1927.) Rusi su ja n u a ra 1927.
protestovali protiv o b ja v ljiv a n ja francusko-rum unskog pakta, koji je g aran -
tovao B esarabiju u okviru R um unije, te su sada m orali u stati i p ro tiv ovog
italijanskog gesta. M eđutim , brzo je došlo do sm a n je n ja zategnutosti izm eđu
Ita lije i SSSR i jugoslovenska štam p a je žalosno pisala о novom zbliženju.
(Jut. list 7. VII, 8. V II 1927; N ovosti (Z.), 2. V 1927; Политика 9. V II 1927.)
83 Самоуправа 27 V 1927. Sada se očigledno zbog E ngleske n ije moglo
m isliti na p rizn an je SSSR; o b rn u ta je bila situ acija 1921, k ad a su d ra M atu
D rinkovića napali rad ik ali što pom inje Rusiju, a on je uzvratio 21. III 1921:
„Ja mogu govoriti о S ovjetskoj R usiji kao državi je r je p rizn a ta kao d ržav a od
najveće države na svetu, Engleske, preko trgovačkog ugovora.“ Rad U stavnog
odbora U stavotvorne skupštine, III, 133.
84 П равда 25. III 1027; Известия 25. III 1927. Rusi su se ju n a 1927. zaista
prib o jav ali n ap ad a od stran e kapitalističk ih d ržava pod vodstvom Engleske,
što je lično video publicista L. F i š e r. L. F i s c h e r , Les soviets dans les
affaires m ondiales, 675. C em berlen n ije uspeo da fo rm ira an tiso v jetsk i blok u
Evropi, pa je ra tn a opasnost prošla. (H istorija diplom acije, III, 331—335.) Za­
nim ljivo je da se ra tn a opasnost iz 1927. potcen ju je u Исторща свесавезне
комунист ичке napTuje (большевика), Б еоград 1948, 336.
8G Политика 3 VI 1927. Jugoslovenski socijalisti su u stali p ro tiv engleskog
ra ta protiv Rusije. (Радн. новине 1. VI, 15. VI 1927.) Inače su stalno govorili
da Ita lija i SSSR ugrožavaju svetski m ir. (Isto, 25. V 1927.)
80 Самоуправа 23. IV, 7. VII 1927; Политика 7. V, 26. VI, 29. VI 1927;
Jut. list 28. VI, 29. VI 1927. G iornale D’lta ila 18. VI 1927; The D aily Telegraph
28. VI 1927.
87 A M agyarorszäg 28. V 1927. N ovosti (Z.) 22. I 1927; Сам оуправа 4. V III
1927. Slovenec 18. VI 1927. Jut. list 29. V, 1. VI 1927. U štam p i se u proleće
1927. govorilo da bi se uz pomoć E ngleske i Italije m ogla odvojiti U k ra jin a
od SSSR. Jed an nem ački list je beležio da postoji en g lesk o -italijan sk i blok p ro ­
tiv B alkana i da Ju goslavija zato može da raču n a na podršku Rusije, i sam e
ugrožene od Engleske, kao i n a pomoć N em ačke i F rancuske. (Deutsche A llg e­
m eine Z eitung (Berlin), 8. IV 1927.) P lan о U k rajin i n ije nov: i A ustro-U garska
je „ocepljenjem “ U k ra jin e htela da oslabi R usiju. (V. C h o m a —D o w s k i ,
U krajina i U krajinci, Z agreb 1916, 62.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 6 9

M eđutim, Cem berlen je glasine, naravno, demantovao, a to je učinila

i F rancuska .88 Onda je došlo do tešnjeg zbliženja Engleske sa F ra n ­
cuskom, što je ojačalo položaj Jugoslavije .89
Septem barski izbori ojačali su sam opouzdanje radikalskoj vladi,
koja je sve m anje želela da sluša opoziciju na u n u trašn jem i spolj-
nom planu. N astala je akcija da se stvori bliže p rija te ljstv o sa M ađar­
skom i Bugarskom i tako izbegne zaokružavanje od stra n e Italije.
Posle sporazum a u Zenevi, septem bra 1926, nastali su pregovori sa
M ađarskom 90 govorilo se о širokoj saradnji sa M ađarskom i B ugar­
skom 91, a onda je m ađarski prem ijer B etlen pošao u Rim. „Slom M ale
antante, izolovanje Jugoslavije“, sm atralo se u sovjetskoj štam pi .92
A prila 1927. zaključen je p ak t izm eđu M ađarske i Ita lije .03 Neki li­
stovi su ovo pozdravili kao uspeh italijansko-engleske sa rad n je .04
I zbliženje sa Bugarskom nije moglo da se sprovede i pored m isije
Korošca i diemantovanog tajnog sastanka dva vladara u M inhenu i
veom a jake novinske kam panje; a te n tati u M akedoniji, koje je iza­
zvala VMRO, doveli su do zaoštrenja odnosa .95 Opozicija (Radić, P ri-

88 Le T em ps 2. V II 1927.
80 Narodna svijest 27. IV, 25. V, 2. VI 1927. sm atra da obnova A n tan te
om eta jugoslovensko zbliženje sa Rusijom . S ada je Slovenec 23. IX 1927. sm a­
trao da je E ngleska zaokupljena Rusijom pa će n asto jati da izgladi jugoslo-
vensko-italijanski spor. Z načajno je da se u Jug o slav iji od av g u sta 1927. opet
pojačao policijski te ro r p ro tiv K P J. N ovosti (Z.), 19. VII, 9. V III, 12. V III 1927.
P olicija je iznela da se iz Beča prip rem a a te n ta t n a k ralja, po nalogu Rusije
(sastanak M. G olubića i S. L evija 3. V II 1927). (O L eviju up. Политика
20. VI 1927.)
80 D. N e m e s , A z 1927 ev i olasz-m agyar szerzödes, Szäzadok 1963, № 5,
1025-1026.
01 Самоуправа 10. III, 11. III, 8. IV, 17. IV, 22. V, 27. V 1927.
02 N akon A lb an ije — M ađarska. H rvat, 12. I 1927. Самоуправа je sm a trala
da je izdajnik onaj ко n apada m ađ arsk o -italijan sk i pakt, je r ta k v a pogana
su m n ja može da navede B etlena da posle sklopljenog p a k ta zaista pokuša da
sa ra đ u je sa M usolinijem (10. IV 1927).
03 L. M arković je isticao da ovaj p ak t nikako n ije u p eren p ro tiv Ju g o ­
slavije. (Sten. bei. 1926—27, IV, 282. Izjav a u Le T em ps 13. IV 1927.) Ita lija
traži vazale, pisao je Jut. list 4. IV 1927. F ran cu sk i list L ’O euvre 7. IV 1927: za
jed an dan Ita lija m ože uzeti Skoplje, a sada im a i m ađ arsk u terito riju .
B* Le T em ps 6. IV 1927. Le Figaro 7. IV 1927. E ngleska je zaista p o zdra­
vila ovaj p ak t — delim ično i kao g ru p isan je p ro tiv sovjetskog u ticaja. (N e-
m e s D., A. B eth len -ko rm ä n y külpo litikä ja (1924—1926), Szäzadok 1959, № 5—6,
868; Isti, Szäzadok 1963, № 5, 1027, 1035, 1039, 1040.) S taljin je ta d a pisao da
je na vidiku ne neodređena p re tn ja nego re a ln a ra tn a opasnost. (Известия
28. V II 1927. Up. E in französischer D iplom at ü b er die bolschew istische G efahr,
B erichte des B otschafters der französischen R ep u b lik in M oskau J e a n H e r ­
b e t t aus den Jahren 1927—1931, B erlin 1943, 30, 32, 39, 44.) Po E rbetovom
tv rđ en ju , pozivan je p ro le ta rija t pojedinih k ap italističk ih d ržav a da u slučaju
ra ta protiv SSSR obori „svoje“ buržoaske vlade; da bi ovo „pozivanje na
g rađanski r a t“ ublažili pred zapadnim posm atračim a, Rusi su isticali da su u
svetskom ra tu sile A n tan te pozivale Jugoslovene i Cehoslovake d a n ap u ste
a u stro u g arsk u vojsku. (Isto, 34.) S taljin je ju la i decem bra 1927, d isk u tu ju ći о
ratn o j opasnosti, govorio da se sprem a novo Sarajevo. (O ruskoj bojazni od ra ta
1927. up. i A. T o y n b e e , S u rv ey of international affairs 1927, London 1929,
274—276. В ы годский, В неш ная полит ика СССР 1924—1929, 325—328.) P red -
seđnik m ađ arsk e vlade B etlen se 1927. nadao da će o stv ariti sta ri san m ađ arsk e
reak cije: r a t protiv R usije i reviziju trijan o n sk o g m ira u istom zam ahu; m e­
đutim , m orao je da izjavi da u slučaju ra ta R u m u n ije p ro tiv SSSR neće n ap asti
s leđa R um uniju. (K i s, A 1 a d a r, M agyarorszäg kü lp o litikä ja a m äsodik
viläghäboru elöestejen, 17—19)
M Jut. list 23. IX 1927. N ovosti (Z.) 11. IX 1927.
1 7 0 — VUK VINAVER

bićević, J. Jovanović) podnela je 29. oktobra 1927. interpelaciju о te ­

škoj spoljnoj situ aciji .06
Situacija je rešena svečanim potpisivanjem francusko-jugoslo-
venskog pakta, koji je bio zaključen već dve godine ran ije i čekao
n a rešenje jugoslovensko-italijanskog sukoba. S. Radić je 10. novem ­
b ra 1927. mogao žestoko da napadne kako ruske ekonomske prilike
tako i samu m arksističku m isao .07 „Razbijen je obruč“, pisao je jedan
lis t .08 A M arinković je u Skupštini 23. novem bra 1927. odgovorio
na interpelaciju: nismo izolovani, pak t m ira sa Francuskom je sklop­
ljen, u Engleskoj postoji razum evanje za Jugoslaviju, M ala antanta
je čvrsta. P riznanje je bilo bačeno u drugi plan i J. Jovanović je samo
mogao poželeti da se uspostave diplom atski odnosi, je r bi „odušev­
lje n je tada bilo još veće “ .00 О godišnjici Oktobra izjavio je i I. Milkić
da se on lično 1918. u Moskvi zalagao za srdačno p rijateljstv o sa R u­
sijom : revolucionari nisu uopšte protiv jugoslovenske oslobodilačke
borbe, a državni interesi zahtevaju odnose sa R usijom .100
U jednom in terv ju u izjasnio se i Lunačarski za proširenje kul­
tu rn ih veza izm eđu Jugoslavije i R usije i povoljno se izrazilo о stva­
ra n ju Balkanskog sporazum a .101 M eđunarodni agrarni in stitu t u Mo­
skvi imenovao je za svog počasnog člana SI. Jovanovića i pozvao ga
u Moskvu; posle m olbe Srpske akadem ije nauka i lične intervencije
D ragiše Vasića, obećale su ru sk e vlasti da će om ogućiti rad u sovjet­
skim arhivim a, a Jovanović je izjavio da je to veom a korisno .102

00 A lb an ija je očigledno bila p rep u šte n a Italiji a sa B ugarskom i M ađ ar­

skom su se odnosi teško mogli regulisati. Slika: P olitika 21. VI 1939.
97 Sten. bei. 1927—28, I, 220—223. P ribićević je n a zboru u N išu (19. I 1927)
tražio da F ran cu sk a postane osnova jugoslovenske politike. (Up. Sten. bei.
1926-1927, IV, 270. N ovosti (Z.), 16. II, 19 V 1927.)
98 Jut. list 13. X I, 20. X I 1927. Spašeni smo rata . (Dom 16. X I 1927.)
09 Sten. bei. 1927—28, I, 291, 292, 308, 314, 317. Radić je isticao da bism o
bez R usije pali u položaj neke zapadne kolonije. I socijalist P ete jan je tražio
obnovu veza sa Rusijom .
100 Политика 8. X I 1927. M oskovska П равда je u n o vem bru 1927. donela
ironičnu repo rtažu svog dopisnika koji je ilegalno bio u Jugoslaviji. Šaljivo je
upoređivao pojedine države: ako vas u h v ate u Jugoslaviji, sti'paće vas u za­
tv o r gde, ćete ostati dok ne um rete; u M ađarskoj će vas u b iti u zatvoru, a u
B ugarskoj ili R um uniji će vas u b iti n a p u tu za zatvor.
101 Политика 15. X I 1927.
102 Isto, 11. X II, 16. X II, 17. X II 1927. O vu v est je doneo i O rganizovani
radnik 18. X II 1927. О stavu K P J p rem a spoljnoj politici Jugoslavije biće
više reči u posebnoj studiji. O vde je potrebno doneti nekoliko p o d ataka о m i­
šljen ju listova K P J о pojedinim događajim a u kritičnoj 1927 godini. K ada
je Ninčić m a rta 1926. posetio R im i P ariz, pisalo se da je on u vek n a usluzi
italijanskom i francuskom im perijalizm u, u p o treb ljav a m etode ta jn e diplo-
m atije, bori se pro tiv sam oopredeljenja naro d a (Borba 27. II, 6. III, 20. III
1926). N etunske konvencije sadrže tačke koje su na štetu rad n o g n aro d a a ko­
riste sam o italijan sk o m im perijalizm u (Borba 5. VI 1926, 2. IV 1927). Posle T i­
ranskog p ak ta pisao je F. Filipović о „im perijalističk im in trig am a na B alk an u “ :
Ita lija dolazi kao sta ra A ustrougarska. Engleska od k ra ja 1925 sprem a „svoj“
B alkanski L okarno, bez F rancuske i zato se sporazum eva sa Italijom , ali
M usolini p ro d ire u R um uniju, A lbaniju, G rčku, B ugarsku i vodi potpuno sa­
m ostalnu politiku na B alkanu, a F ran cu sk a m u u u zb u đ en ju p a rira (posreduje
izm eđu Jugoslavije i G rčke, ruši d ik ta to ra P angalosa, sk lap a p ak t sa R um u­
nijom ). K lasna borba br. 1, decem bar 1926. — T iran sk i p ak t je d alji k o r a k u
borbi Italije p ro tiv francuskog im perijalizm a ali istovrem eno i d alji k orak
k a okruženju Jugoslavije od stra n e italijan sk o g im perijalizm a. M usolini je
iskoristio je d an u suštini nacionalni pokret d a bi od Zogua dobio pakt, koji
je svojom oštricom uperen protiv Jugoslav ije i p re tv a ra A lb an iju u koloniju
i bazu pro tiv Ju g o slav ije (K lasna borba, br. 2, ja n u a r 1927). Borba 11. X II
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 171

U jesen 1927. u Moskvi su boravili prvi Jugosloveni nerevolucio-

nari (VI. Ribnikar, D. Vasić, S. Stojanović). Vasić je govorio da je C r­
vena arm ija sjajna, prosveta u cvetu i iznosio svoj razgovor sa jednim
sovjetskim oficirom, nosiocem K arađorđeve zvezde (dobijene u ratu
1914—18). „Metež se tam o kristališe“ ; pisao je S. Stojanović .103 Oče­
kivalo se opet norm alizovanje odnosa. U Skupštini je 23. novem ­
bra 1927. J. Jovanović zahtevao dobre odnose sa Rusijom i Nemačkom,
posle pakta sa Francuskom , a Radić je tražio slično, naglašujući ipak
da svakako treb a sprečiti sovjetsku propagandu; M arinković, m eđu­
tim , nije uopšte više pom injao Rusiju, uzdajući se u Francusku, En­
glesku, M alu a n ta n tu .104 Cak ni novi italijansko-albanski pakt nije
više izgledao opasan .105 U 2enevi su se 5. decem bra 1927. sastali Li­
tvinov i C em berlen: R usija je pregovarala о razoružanju i ulazila u
1926: opasnost od ra ta n a B alkanu, je r je N inčić služio italijan sk o m im p eri­
jalizm u n ad aju ći se koristi na drugoj strani, a rez u ltat je — obruč oko Ju g o ­
slavije; zato je sva b u ržoazija željna da se sporazum e sa fran cu sk im im p eri­
jalizm om . U stvari — izlaz je dem okratizacija: slobodni bi se lako o d b ran ili od
fašista. — Posle otkrića lista Le M atin pisala je Borba 15. I 1927: panični stra h
je uhvatio buržoaziju i izlaz će traž iti u m ilitarizm u.
Borba je pisala da engleski im perijalizam sp rem a blok p ro tiv SSSR-a
i da zato svom savezniku, fašističkoj Italiji, o stav lja slobodne ru k e na B alkanu,
a Ita lija i njen i sateliti će n ag rad u dobiti — n a račun Ju goslavije (Borba 22. I,
29. I, 26. III, 16. VII 1927). Ita liji je lako da sastavi obruč oko Jugoslavije ko ja
u g n jetav a m an jin e i stalno zvecka sabljom pro tiv svojih suseda (Borba 22. I,
26. III, 16. VII 1927). Oko Jugoslavije se načinio obruč i ugrožena je cela zem lja,
čak i sam srpski seljak (Isto, 23. IV, 1. V, 16. VII 1927). S m atralo se za sigurno
da Engleska p rip rem a intervencionistički blok p ro tiv SSSR-a (.Borba 24. X II
1926, 15. I, 22. I, 29. I, 5. II, 5. III, 12. III, 19. III, 26. III, 2. IV, 9. IV, 23. IV,
14. V, 21. V, 4. VI, 11. VI, 25. VI, 2. VII, 9. VII, 16. VII, 23. VII, 30. VII, 27. V III,
22. X, 12. X I 1927. O rganizovani radnik 14. VII, 31. VII, 4. V III, 14. V III, 22 IX,
30. X, 24. X I 1927) i da jugoslovenska buržoazija n astoji da priđ e tom bloku
kako bi se spasla ju riša englesko-italijanskog im perijalizm a (Borba 19. III,
21. V, 2. VII, 9 VII, 16. VII, 3. IX, 22. X 1927. O rganizovani ra d n ik 28. V II
1927. K lasna borba br. 5, A vgust 1927. Isto br. 6, N ovem bar 1927. (str. 58).
K ada je sklopljen jugoslovensko-francuski pak t, pisala je Borba 12. X I 1927:
to nije p ak t m ira nego p ak t koji pojačava ra tn u opasnost pošto je samo je d n a
k arik a u lancu im perijalističk ih su p rotnosti italijan sk o -fran cu sk o g sukoba,
p ak t je usto za statu s quo granica versaljskog m ira, ali fran cu sk a pomoć J u ­
goslaviji, opkoljenoj gvozdenim prstenom , ipak privrem eno odlaže r a t na
B alkanu. Dok su socijaldem okrati i D ruga in tern acio n ala istu p ali prosto pro­
tiv italijanskog im perijalizm a, listovi K P J su isticali an tiso v jetsk e ten d en cije
socijaldem okrata i potrebu borbe i pro tiv „svoje“ buržoazije (Borba 9. IV 1927.
O rganizovani ra d n ik 31. VII 1927. K lasna borba br. 5, avgust 1927). Zato su
ovi listovi istupali protiv svih ra tn ih zapleta n a B alkanu, protiv jugosloven-
skog sukoba sa A lbanijom (Borba 11. VI, 18. VI, 2. V II 1927.K lasna borba
br. 5, avgust 1927) i pro tiv sukoba sa B ugarskom koji izazivaju ita lijan sk i
agenti — VMRO (Borba 8. X, 15. X, 5. X I, 26. X I 1927. O rganizovani ra d n ik
30. X 1927), pogotovu što je režim a te n ta te VMRO-a koristio za te ro r p ro tiv
m akedonskog naroda (Borba 19. X I, 26. XI, 17. X II, 24. X II 1927. O rganizovani
ra d n ik 20. X, 4. X II, 8. X II 1927. K lasna borba br. 5, avgust 1927).
103 M etež u SSSR-u se kristališe. Новости (B.) 31. X II 1927. Up. С. С т о -
j а н о в и h, И м пресщ е и з P ycuje, Б еоград 1928, 79.
104 Dom 30. X I 1927. izrazio je svoje zaprepašćenje. Po m išljen ju K enana,
n euspeh revolucionarnog pokreta u N em ačkoj 1923, ugovor u L o karnu 1925,
p rek id sa Engleskom 1926/27. učinili su da se SSSR razo čara u m ogućnost za
ru sk u diplom ati ju na zapadu, pa se više okrenuo istoku; pored toga, od 1928. sva
je p až n ja posvećena kolektivizaciji i p ja tiljetk i. (K e n n a n, So viet foreign
policy, 64, 78.) Zato je SSSR pokazivao m an je p ažn je i B alkanu.
106 C uška koja je prom ašila. (Jut. list 26. X I 1927.) Ju g o slav ija je u tv rd ila
d a je C em berlen znao za sp rem a n je novog italijan sk o -alb an sk o g pakta.
(DASIP, L P 479, 705. Pism o V. M arinkovića, B eograd 30. X I 1927, pov. 532.)
1 7 2 — V U K V IN AVER

evropski sistem, pa je još m anje dolazila u obzir kao saveznik protiv

neke sile, članice koncerna evropskih sila. U Zagrebu je 9. decem ­
bra 1927. m ogao da otpočne proces protiv grupe sovjetskih šp iju n a .100

8. Pred diktaturom

U jednom službenom jugoslovenskom izveštaj u о Maloj antan ti

sm atralo je O deljenje za štam pu M inistarstva inostran ih poslova
da se R um unija ograđuje od svake obaveze protiv Italije (u korist
Jugoslavije), a ipak želi učešće Jugoslavije u odbrani Besarabije, iako
to ne dolazi u obzir .1 Jugoslavija je isticala da neće da im a nikakvih
obaveza protiv SSSR, ali, naravno, vladajući krugovi nisu hteli ni
priznanje i uspostavljanje diplom atskih odnosa. R usija je, m eđutim ,
stalno isticala sprem nost da stupi u pregovore sa Jugoslavijom . Ali
se sada sm atralo da F rancuska ne želi posebne jugoslovensko-ruske
veze .2 Do obnove diplom atskih odnosa n ije dolazilo, iako su С луж -
бене новине donosile vesti о im enovanju poslanika u R usiji; b u ­
džetsko m esto poslanika bilo je vrlo zgodno za un ap ređ en ja (ponekad
p red penzionisanje) beogradskih diplom ata .3
M arinković je odlučno odbio brzo uspostavljanje odnosa sa SSSR.
O štro je napao poslanike koji su tražili odnose sa Rusijom : zar ne
m isle na to da bi se onda pokvarili odnosi sa Engleskom! Sovjetska
vlada ne vodi računa о tradicijam a, ne priznaje m eđunarodno javno
pravo; zato je predlagao ugovor koji bi obuhvatio kako obnovu po­
100 H rvat 10. XI, 7. X II, 21. X II, 23. X II, 24. X II, 30. X II 1927.
1 DASIP, L P 536, 130. Izveštaj O d eljen ja za štam p u MID, Beograd, 28. II
1928, 258. L ist Известия (Москва) je ja n u a ra 1928. sm atrao da zbog francusko-
jugoslovenskog p a k ta Ita lija više neće p ro p u stiti fran cu sk e tru p e za ev en tu aln u
pomoć R um uniji, u slučaju ak cije R um unije, P o ljsk e i F ran cu sk e p ro tiv So­
vjetskog Saveza. U Rusiji se ja n u a ra 1928. govorilo о m ogućnostim a ovakvog
bloka. P ilsudski je pregovarao u B u k u reštu a fran cu sk i general Le Ron je
obilazio Poljsku, Čehoslovačku, R um uniju, Ju g o slav iju (septem bra 1928). No­
vem bra 1928. pisala je m oskovska К р а сн а я звезд а da se d isk u tu je о a n ti-
sovjetskoj grupaciji. U B eogradu je onda F rancusko poslanstvo saopštilo da
je Le Ron zaista putovao, ali po p riv atn o m poslu. U B eogradu je Le Ron
pričao о zaveri p ro tiv U krajine, kao što je isticala senzacionalistička štam pa.
Listovi su isticali da je cela afe ra je d n a izm išljotina. (OdjeK (B.), 18. X 1928;
Slovenec 18. X I 1928.) Sam o je Dom 20. VI 1928. nešto verovao. (Up. M. S t a-
n e s с u, Din lupta m aselor populäre d in Rom inia, sub conducerea pa rtid u lu i
com unist, pentru расе si prietenie cu TJRSS (1922—1931), S tu d ii 1961, № 6,
1386—1388; T u t u —A l e x a n d r e s c u , S tu d ii 1962, № 3, 621.)
3 Je d an list je isticao: Rusi su vrlo lju b azn i p rem a Jugoslaviji, ali sada
F ran cu sk a sprečava ovo p ribližav an je, kako se ne bi uzdrm ao n jen uticaj u
R um uniji. Rusi govore da bi Ju g o slav ija bila jača p ro tiv Ita lije k ad a bi sa-
rađ iv a la sa SSSR; sada se Rusi solidarišu sa tezam a B eograda u sporu Ju g o ­
slav ija —Ita lija i čak i n e k ritik u ju vezivanje Ju goslavije za fran cu sk i m ili­
tarizam ; u poslednje vrem e Rusi p reb acu ju B eogradu d a je neiskren. (La T ri­
buna (Rim) 27. II. 1928.)
8V1. Savić, gen. konzul u T rstu, postav ljen je ukazom za p oslanika u
M oskvi i drugim ukazom penzionisan (ap rila 1928). Al. Đorđević, sav etn ik Po­
slanstva u Beču, un ap ređ en je za p o slan ik a u M oskvi i odm ah penzionisan
(aprila 1928); rešenjem od 29. X 1930. opunom oćeni m in ista r i izv an red n i po­
slan ik II g rupe I kategorije u M oskvi K. Fotić postav ljen je za vršioca d u ­
žnosti prvog pom oćnika m in istra sp o ljn ih poslova. U F in an sijsk o m odboru
Skupštine, na p ita n je J. D em etrovića о P o slan stv u u Rusiji, odgovorio je
V. M arinković 2. I 1928. d a ovo m esto postoji u budžetu. Sam o se jed an opo­
zicioni list podrugnuo ovom u n a p re đ iv a n ju i penzionisanju. (Narodna svijest
19. V 1926.)
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKl ODNOSI — 173

litičkih odnosa tako i poštovanje određenih prava i dužnosti, a same

trgovačke odnose energično je odbacio. U stvari, zahtevao je da se
diplom ati ne m ešaju u u n u tra šn je poslove, a ako se tako ne može ugo­
voriti, predlagao je da kraljevski poslanik u Moskvi dobije pravo na
antisovjetsku propagandu (ovo su Rusi, naravno, odbili, kao što nisu
ni prim ili da objave deklaraciju u kojoj bi priznali da će se prem a
Jugoslaviji držati m eđunarodnog javnog p rav a ).4 Tako je M arinković
obnovu diplom atskih odnosa bio povezao sa zahtevom da Rusi izdaju
ponižavajuću deklaraciju koja bi sadržavala priznanje о povrem enom
m ešanju u tu đ e u n u tra šn je poslove, i tim e lako onemoćio celu stvar.
List Известия je odm ah napao M arinkovića: „Lažni to n “. SSSR ne
želi da dobije neku korist na Balkanu, a m inistar, koga sm atraju da
je pristalica obnove odnosa, ni u Zenevi ništa realno u tom pravcu
n ije pokušao, i svem u je dao neprijateljsko obeležje. Slovenec je go­
vorio о engleskom p ritisku koji je M arinovića naterao da ne stupi
u k o n tak t sa R usijom .6
П олитика je sada u reportažam a iz SSSR donosila podatke о te­
škom životu ruskog naroda .0
Zem ljoradnički poslanici su nastavili sa akcijom da izvojuju p ri­
znanje SSSR. U in te rv ju u sa jednim italijanskim listom J. Jovanović
je 1. jan u ara 1928. izjavio da se zalaže za dobre paktove sa Rusim a
i Nem cim a: Nem ačka želi jaku diržavu na Balkanu, a veze sa Rusijom
postoje, iako zasada nisu i form alno uspostavljene; u Financiskom
odboru S kupštine izašao je odm ah zatim sa zahtevom da se u M oskvu
pošalje bar jed an posm atrač u im e Jugoslavije, ako se već ne može
poslati norm alni diplom atski predstavnik. K ada je zastupnik m inistra
inostranih dela I. Sum enković 14. m arta 1928. izjavio da nem a n i­
kakvog italijanskog opkoljavan ja Jugoslavije, J. Jovanović se po­
bunio: opet nem a ništa о Rusiji, iako je naš položaj u stvari slab .7
Akcija Seljačko-dem okratske koalicije (Radić—Pribićević) bila je
sada sve jača. Zbog septem braskih izbora 1927. digla se opšta povika
opozicije protiv vlade, uz optužbu HSS protiv p rem ijera sam oga .8

* Z načajno je d a su celu izjavu donele i Р адничке н о ви не 11. I 1928,

gotovo kao neku antiso v jetsk u provokaciju.
6 Slovenec 8. I 1928. О tv rd n ji lista И звестия о engleskom p ritisk u na
Ju g o slav iju da n e uspostavi odnose sa Rusijom up. The M anchester Gziardian
7. I 1928.
0 S um orna lica ru sk ih rad n ik a (Политика 14. I 1928), seljaci čekaju ra t
je r će se onda osloboditi boljševika (26. I), razoreni b rak u R usiji (19.11), nova
sovjetska buržoazija (15. I), kom unistička buržoazija (18. I 1928). Radić je n a ­
pao П олит ику kao plaćenu. (Isto, 28. IV, 3. V 1928.) U ostalom , i beogradski list
П равда je napadao SSSR. (П равда 5. I, 6—8. I, 13. III 1928.) I OdjeK se oko­
m io n a sovjetsku državu, (Isto 12. I, 19. VI, 7. X, 18. X 1928.)
7 Sten. bei. 1927-28, V, 317; VI, 329-330, IV kongres K P J (Drezden 1928)
istakao je da Ita lija prodire na B alkan i da je Jugoslav ija okru žen a železnim
prstenom . (Исторщски а р хи в K n j , II, 183.)
8 Sten. bei. 1927-28, I, 6; 1927, I, 28-55. U feb ru aru 1928. bilo je tri
„K P-procesa“. „M akedonske m etode uzim aju m a h a“. (Isto, 1927, I, 52.) V ladini
poslanici su svaku žalbu na nasilje i te ro r suzbijali napad im a na ličnost onoga
koji je iznosio podatke. K ao što su 1903—14. rad ik ali sm a trali da se svako
n asilje p ro tiv lib e rala ili n a p re d n jak a može „opravdati“ povikom „G oračić“
odnosno „K raljevica“, tako su sada m islili da se svakom m u slim an u može
reći „Suckor“, svakom zem ljoradniku, socijalistu, Crnogorcu, Slovencu: „idi u
R u siju “. Znalo se da svi im aju revolvere. (Isto, 1923—24, I, 890.) P u n iša Račić
je m a rta 1928. govorio da M ačeka treb a ubiti. (Isto, 1927—28, IV, 262.) S. K o­
basica je vikao da nekog opozicionara treb a linčovati. (Isto, 1925. I, 218.) T. Po-
pović je isprebijanom p oslaniku N em cu dovikivao da su N em ci u g n jetav ali
1 7 4 — VUK VINAVER

Problem odgovornosti pojedinih „ m in istara-tiran a“, održanje celog

policijskog režim a („režim G lavnjače“), izjednačenje poreskog opte­
rećenja S rbije i H rvatske kao i problem terora u M akedoniji oštro
su isticani u Skupštini. Radić je 3. februara 1928. uzviknuo „nećemo
s vam a“, i 1. m arta 1928. nap ad n u t je fizički u S kupštini9; huškački
govor dra A nte Pavelića (protivnika Radićevog, ali i opozicionara
protiv režima) 5. m arta 1928. bacao je m račnu senku na događaje u
Jugoslaviji za cele decenije unapred. Posebno je opozicija oštro napa­
dala vladinu spoljnu politiku.
U proleće 1928. otpočela je Italija veliku diplom atsku ofanzivu:
Musolini je pregovarao sa državnicim a Turske, Grčke, R um unije,
Poljske; stalo se govoriti о jednom balkanskom bloku, ali bez Jugo­
slav ije .10 U m aju 1928. napala je opozicija vladu: toleriše zaokruža-
v an je Jugoslavije .11
Lužičke S rbe (Isto, 1925, I, 216, 218) i bio je u veren da poslanik H. M ozer želi
da govori sam o da bi prošlo vrem e pa da Tom a ne može da ode na francuski
koncert: hoće Š vaba da se osveti za M arnu. (Isto, 1925, I, 218.) S. K obasica je
vikao da su A ustrijan ci 1914. ubijali u Mačvi, zato je dobro što je opozicionar
K ra ft dobio batine. (Isto, 1925—26, III, 71.) R adikali su v ik ali da su lju d i iz
D em okratske stra n k e — sve ljudi kraljice Drage. (Isto, 1924, I, 126.) Niko se
više n ije uzbuđivao nad spiskovim a ubijen ih seljaka-opozicionara.
9 Isto, 1927—28, III, 201; IV, 159, 161; VI, 135. U vezi sa ovim zan im ljiv a je
jedna sta tistik a: za 121 mesec pseudoparlam en tarizm a držala je velikosrpska
grupa predsedništvo vlade 117, M inistarstvo un. poslova 111, M inistarstvo ino­
stran ih poslova 100, M inistarstvo fin an sija 118 meseci, a za 147 m eseca d ik ta­
tu re ista grupa držala je P redsedništvo vlade 147, M inistarstvo un. dela 129,
inostranih dela 147, finan sija 98 meseci. (L. S. S t r a v r i a n о s, T he B alkans
since 1453, New Y ork 1958, 624—625.)
10 Le M atin 10. IV 1928, Vossische Z eitung 6. IV 1928. The Daily Telegraph
6. IV 1928. Le T em ps 11. IV 1928. П равда (Београд) 6. IV, 8. IV 1928. Рад-
н и ч к е н о вине 11. I, 1. II, 1. V 1928: zao k ru žav an je Jugoslavije. Slaba žetva
i veliko sm an jen je izvoza negativno su uticali na m eđun aro d n e odnose. (Sten.
bei. 1926—27, VI, 272; XI, 5.) Na IV kongresu K P J tačno je moglo b iti po­
stavljeno: jugoslovenska spoljna politika doživljava staln e neuspehe, je r je
srpska buržoazija, u želji da na B alkanu stvori svoju hegem oniju, došla u
sukob sa svim a susedim a, i to baš u doba kada je Italija, pom ognuta Engle­
skom, p ro d rla na B alkan potiskujući fran cu sk i uticaj i p rip rem aju ći jed an
blok protiv ruskog uticaja. Jugoslavija je tako zaokružena gvozdenim obručem .
Da bi dobila saveznike, Engleska je sprem n a da privuče M ađarsku, Italiju ,
B ugarsku i isplati ih jugoslovenskom teritorijom , a reak cio n arn a beogradska
v lada u strah u od italijanskog p ritisk a pokazuje antisovjetsko lice, ne održava
odnose sa SSSR i čak nudi usluge protiv Rusije. (H cropujcKu а р хи в K n j , II,
146, 182, 183, 184, 186.) S jajno je shvaćen a p riv id n a k o n trad ik cija, zanim ljivo
jedinstvo suprotnosti balkanske politike: Engleska odobrava italijan sk o pro­
d ira n je na B alkan da bi dobila saveznike p ro tiv Rusije a u isto vrem e ulaže
n apore da odloži ovo prodiranje, svesna da bi ev en tu aln i italijansko-jugoslo-
venski r a t pobrkao sve dalekosežne planove protiv SSSR. (M eđutim, u ove po­
stavke ušle su i neke ruske ideje: „celokupna spoljna i u n u tra šn ja politička
situacija Jugoslavije raz v ija se poslednjih godina u znaku p rip rem a za r a t“,
sve učiniti za borbu protiv p rip re m a n ja ra ta protiv SSSR, Ju g o slav ija se
sprem a za ra t protiv Rusije, za poraz sopstvene buržoazije u slu čaju ra ta p ro tiv
Rusije, ra tn a opasnost — prip rem a ofanzive p ro tiv Rusije, glavno je obeležje
situacije. Ист. а р хи в K n j , II, 146, 151-152, 158, 182, 186, 188, 192-193, 210, 215.
О površnom poznavanju jugoslovenskih prilik a u K om interni up. J. M a p j a-
H о в и h, Jo m jednOM о поставл>ан>у питаюа карактера р е в о л у ц щ е у J y -
н о с ла в щ и 1919—1934 године, Ист. гла с н и к 1951, бр. 1—2, 88.)
11 Z aista se govorilo da M usolini oku p lja stran e države. (DASIP, L P 533,
193.) Izveštaj iz B eograda od 9. IV 1928. Ipak se ovo sm atralo za prazan b lje­
sak, istina veom a nezgodan za slabi jugoslovenski režim. I m oskovska П равда
je ap rila 1928. pisala о ogrom noj aktivnosti Italije koja o p koljava Ju goslaviju;
list je zaključivao d a se E ngleska za b rin u la zbog ove ekspanzije. U drugom
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 1 7 5

Radić je 23. m arta 1928. rekao da je Jugoslavija sudbinski ve­

zana za R usiju; Engleska misli da ako smo za Ruse da smo odm ah
i protiv Engleza,a to je njihova zabluda, mi m oram o sa Rusim a upo-
redo i sa Engleskom. M aja 1928. neki poslanici u Skupštini ponovo
su tražili priznanje SSSR .12 Radić je veličao S taljina koji je „m ak­
nuo ek strem iste“ i zalagao se za brzu obnovu odnosa, ističući da će
nas R usija pomoći protiv Ita lije .13 U Beogradu se oštro sukobio sa
čehoslovačkim političarem K ram aržem , koji je bio protiv priznanja
SSSR. Isticao je da Rusi vode m iroljubivu slovensku politiku i da
žele da pom ognu Jugoslaviji .14 M eđutim, sovjetski diplom at u P ragu
Ovsejenko je izjavio da sa Radićem uopšte nije razgovarao i da Rusi
neće dati Radiću poruke za novu o rijentaciju protiv Italije, koje on
čeka; postoje ruske sim patije prem a Jugoslaviji, SSSR bi bio korek­
tan, ne bi se m ešao о jugoslovenske u n u tra šn je poslove .15 Tako je
veliki Radićev argum ent о sovjetskoj pomoći protiv Italije izgubio od
svoga značaja.
U m aju 1928. odlučila je jugoslovenska vlada da podnese Skup­
štini na ratifik aciju N etunske konvencije, ugovorene ra n ije sa Ita ­
lijom . Nastalo je opšte uzbuđenje u političkim krugovim a. Mnogi su
dokazivali da je ovo izvršeno na zahtev Engleske i n jenih banaka,
koje su h tele da za svoje kapitale obezbede m ir i poredak na Jad ran u .
J. Jovanović je 24. m aja napao englesko gaženje našeg suvereniteta,
D rljević je grm eo protiv bankara (29. m aja). „Vi plašite bankare, vi
ste špijuni kom unistički“, vikao je Puniša Račić (30. m aja ).10 M arin­
ković i Pribićević su ddskutovali da li su zaista engleski bankari
k riv i .17 Došlo je do dem onstracija u Ita liji i Jugoslaviji i do žestokog
sukoba stu d en ata sa policijom u Beogradu.
uvodniku isti list sm a tra da italijan sk i im perijalizam želi da dobije slobodne
ru k e na B alkanu. (O italijan sk o j aktivnosti u proleće 1928 up. A. T o y n b e e ,
S u rvey of international affairs 1928, London 1929, 148.) M eđutim , G. D im itrov
je u proleće 1928, pozivajući svetsku n ap re d n u javno st da b ran i ugrožene ra d ­
ničke organizacije u balkanskim državam a, govorio da fašizam nalazi dod irn e
tačk e sa balkanskim reakcionarnim režim im a i d a Ita lija n asto ji uvući Ju g o ­
slav iju u antisovjetski blok pro tiv SSSR. (В. М. Е н д а к о в а - Е . В. Г о ­
л у б а e в а, В ыст упление Г. М. Димитрова в защиту рабочего движ ения
на Б а л к а н а х (1928 г.), Вопросы истории КПСС, 1963, № 1, 91.)
12 Sten. bei. 1927-28, VII, 254.
18 Dom 29. II 1928. Slovenec 21. X, 17. X I 1927 — slika S taljin a. Политика
je p reštam pala jedan S taljin o v članak (12. X II 1927). Dom 14. X II 1926: govor
S taljin ov — najlepša božićnjica hrvatskom narodu. S taljin a su p o zd rav ljali i
drugi listovi kao realista koji će uzdići SSSR, suzbiti fan taste-rev o lu cio n ere i
ući u evropsku politku. P oznato je da je on već ja n u a ra 1918. došao u dodir
sa S palajkovićem , kada je ovaj poslanik S rb ije izrekao b u ru o štrih reči protiv
boljševičke revolucije (p risutni su bili L enjin, Z alk in d i S taljin). (G. F.
К e n n a n, Russia leaves the war, P rinceton 1956, 336.)
14 N arodni val 6. IV 1928. Po Radiću, R usija je odbila M usolinijeve p red -
loge p rotiv Jugoslavije; napao je M arinkovićevu izjav u о brošuram a. Rusi su
isterali Trockog i sada ne žele revoluciju nego stabiln o st n a B alkanu, pa zato
n aša politika m ora da bude — svoj svom e (9. IV 1928). Uskoro je istakao da je
M usolini nudio Č ičerinu velike koncesije sam o da dobije slobodne ru k e p ro tiv
Jugoslavije, ali R usija i n jen rukovodilac ne d aju da fašisti d ira ju naše granice.
U in te rv ju u od 14. V 1928. sm atrao je da SSSR podupire g rađ an sk o -đ em o k rat-
ske režim e i da zato Čičerin b ran i Jugoslaviju protiv Italije. U oblasnom odboru
zagrebačkom , m aja 1928, izjavio je da je pitao M arinkovića da li je zaista Ba-
lugdžiću povereno da pregovara sa Rusim a.
15 Застава 20 V 1928.
10 Radić se sada zalagao za francuski zajam . (Dom 30. V 1928.)
17 Политика 20 VII, 21. VII, 22. VII, 23. VII, 24. VII, 25. VII, 1928. Ali je
i Самоуправа 14. V. 1928. n a p a la E nglesku zbog ovoga.
1 7 6 — VUK VINAVER

Francuski listovi su se blagonaklono zalagali da se konvencije

prim e i hvalili ovaj vladdn korak .18 Isto je učinila i engleska štam pa .19
Политика je već davno vodila kam panju protiv konvencija, ali je
sada u jednom tre n u tk u objavila da je to ipak jugoslovenski prilog
m iru i zato — veom a korisno .20
Policija je iz Skupštine izbacila četiri opoziciona poslanika; sva
opozicija je vršila opstrukciju i napadala vladu. Onda je 20. ju n a
1928. P. Račić pucao na hrvatske poslanike. Политика je u nekrologu
S. Radiću zabeležila: „Pao je u borbi koja je pogađala državne in te ­
rese; velikom protivniku, velika i p ošta .“ 21 K onvencije su zatim iz­
glasane u krnjoj Skupštini, Engleska i Francuska su pokušale da
sprovedu jugoslovensko-bugarsko zbližavanje, ali je spoljna situacija
sada pala u zasenak. Opoziciona SDK je izjavila da je Jugoslavija
ugrožena, je r je u n u trašn je nesređena i u stvari pod diktaturom . Me­
đutim , zato se odm ah ponovo postavilo pitan je odnosa sa Rusijom ,
kao problem tražen ja saveznika za državu spolja ugroženu od Italije
a iznutra rascepanu zavadom dveju nacionalnih buržoazija, ili kao
problem i sredstvo napada na vladu od stra n e opozicije.
Tih dana pisao je organ tada još m ale nacističke p a rtije u Ne­
m ačkoj: predstoji italijanski r a t na dva fronta — protiv Francuske
i protiv Jugoslavije .22 U traženju saveznika govorilo se u Jugoslaviji
mnogo о Nemačkoj. Jedan nem ački list je doneo vest da SSSR nastoji
da zbliži Jugoslaviju i Nemačku, kako bi se na B alkanu zavela sta­
bilnost protiv Italije i Engleske; Beograd preko B erlina traži rusku
pomoć protiv Ita lije .23 Политика je dokazivala da je N em ačka postala
stopostotno dem okratska zemlja, bez traga starog m ilitarizm a i rea k ­
cije .24 I dok je Davidović na jednom banketu 4. m aja 1928. govorio
da su odnosi sa Nemačkom sve bolji, a J. Jovanović 28. avgusta 1928.
isticao potrebu većeg zbližavanja sa Nem ačkom 26, nacisti su pisali
18 Le T em ps 27 V 1928 (slično 7. VI, 17. VI 1928); Le M atin 10. VI 1928.
19 The T im es 12. V II 1928. The E vening Standard 25. V 1928. The M anche­
ster G uardin 28. V, 30. V 1928. The D aily Telegraph 29. V, 1. VI 1928. T he Daily
E xpress 1. VI 1928. Up. A. T o y n b e e , Su rv ey 1928, L ondon 1929, 155—156.
20 Политика 1. VI, 3 -5 . VI 1928. O bjektivno i tačno i OdjeK 27. V 1928;
П равда 3—5. VI 1928. U S kupštini je zastupnik m in istra spoljnih poslova
I. Sum enković istakao da je i HSS odgovorna za konvencije. {Sten. bei. 1928—28,
X, 209.)
21 Политика 9. V III 1928. L ist je ism ejavao HSS koja se žalila p ro tiv rad a
„k rn je“ S kupštine (25. V III 1928). Već u m a rtu 1928. bio se proneo glas da je
u bijen Radić. (Sten. bei. 1927—28, VI, 271. M išljenje S. R adića о P. Račiću. Isto,
1927—28, IX, 239.) Je d an advokat je branio ubicu: postupao je kao Obilić, Apis
i P rincip! (Политика 2. VI 1929.) U Z agrebu je M esni k o m itet K P J izdao le tak
pozivajući na generalni štra jk u znak p rotesta pro tiv ubistva. L etak je po tp i­
sao Josip Broz.
22 V ölkischer Beobachter 3. VI, 23. VI 1928. F ran cu sk i poslanik E rb et
slušajući stalno revolucionarne govore, poverovao je baš u ovo vrem e da R u­
sija sprem a veliki r a t protiv kapitalističkog sveta i da želi da iskoristi su­
protnosti u kapitalističkom taboru, a naročito ita lijan sk e am b icije u M ađarskoj
i B ugarskoj (i otpor F rancuske i M ale antante). (Ein französischer D iplom at
ü b er die bolschew istische G efahr, 53, 77, 94.)
23 D eutsche A llgem eine Z eitu n g 4. IV 1928. Самоуправа se zalagala za
zbliženje sa Nemačkom , ali i dokazivala da je Jug o slav ija n evažna za Ne­
m ačku. (Самоуправа 16. II, 6. IV, 14. V 1927.)
24 Политика 5. II, 8. IV, 27. V 1928. O vaj se list zalagao za p rk ilju č en je
A u strije Nemačkoj. (Isto, 29. V II 1928.) SDK (Radić — Pribićević) tražila je
što tešnje veze sa Nemačkom . (Sten. bei. 1927—28, II, 5, 39.)
26 L ist La France m ilitaire 27. X 1928. uk azu je na „opasne sim ptom e“ u
Jugoslaviji: više se ne govori n eprestano о švapskim zverstv im a pod o k u p acijo m
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — 177

pro tiv nem ačke vlade i beležili da Radić vodii borbu jednog obm a-
nutog naroda i poziva na borbu protiv beogradskog režim a, čuvara
v ersaljske n epravde .26 Svi su govorili о potrebi zbliženja kako sa Ne­
m ačkom tako i sa R usijom .27 Ondia je M arinković dao in terv ju jednom
em igrantskom listu (Сегодня, Рига) о odnosima sa Rusijom a list
Известия je 27. ju la 1928. odgovorilo: SSSR želi da stupi u norm alne
diplom atske odnose sa Jugoslavijom , ali ne kao carizam, na osva­
jački način; m eđutim , Engleska se ovom e protivi, i to sa uspehom.
U Skupštini su avgusta 1928. opet napadali M arinkovića što ne
obnavlja odnose sa R usijom .28
U septem bru 1928. je na jednom kongresu ruskih književnika
u Beogradu rom ansijer M ereškovski izjavio da su ru sk e slobodne
reči, koje organizovanjem ovakvog kongresa Jugoslavija pom aže —
topovi protiv bolešljvizm a, locirani u Jugoslaviji .29
U takvoj situaciji, kada je jedan novinar izjavio da već od 1922.
postoje službeni kontakti ju go slovenskih i sovjetskih diplom ata u
inostranstvu, TASS je 17. novem bra 1928. ovo m orao da dem antuje:
reč je samo о ličnim odnosim a izm eđu nekih diplom ata. Beogradski
list Правда je sada oštro napao id eju о obnovi diplom atskih odnosa
sa R usijom .30
Ali zato je Pribićević u in terv ju u novinaru Vuku D ragoviću iz­
javio da stav vlade prem a R usiji pokazuje lakom islenost jugoslovenske
spoljne politike. H ohštaplerski je postupak povezivati diplom atske
odnose sa SSSR sa u n u tra šn jim prilikam a i sa akcijom K P J. Jugo-
goslovenska u n u trašn ja politika i stav države prem a K P J ne sm eju
u ticati na stav prem a SSSR, kao što za odnose sa Rusijom nije zna­
čajan ni k a ra k ter režim a u Rusiji; Jugoslavija je jedina zem lja u
Evropi koja nem a nikakvih veza sa Rusijom ; Italija bi bila m an je
agresivna kada bi to bilo dirukčije; SSSR ništa ne radi protiv K ra lje ­
vine Jugoslavije. Ninčić je hteo da prizna SSSR, Pašić je bio protiv,
ali je i on želeo da im am o jednu opservacionu tačku u R u siji .31 Istina,

80 V ölkischer B eobachter 19. V II 1928. K asn ije je H itler lično izjavljivao

da su H rvati više G erm ani nego Sloveni. (A. H i 1 1 e r, Libres propos sur la
guerre et la paix, I, P aris 1952, 9 (up. I, 5, 94).)
27 Pribićević se 25. II 1928. zalagao za p rija teljstv o sa N em ačkom („ne
p o tu rati im stalno pod nos krivicu za r a t“), Radić je 30. III izjavio da je savez
R usija —N em ačka g a ra n tija m ira, a 19. IV 1928: h itan je naš savez sa Rusijom .
Lj. D avidović je 4. V 1928. n a jednom b anketu hvalio zbliženje sa N em ačkom ;
Radić se 14. V zalagao za prilažen je rusko-nem ačkoj grupi, a 18. V pisao je о
pobedi dem okratije u N em ačkoj i о seljačkoj dem o k ratiji u Rusiji. J. Jovanović
je 28. V II 1928. isticao da je neophodno zbliženje sa Nemačkom , a 30. X 1928.
za n ajtešn je veze sa R usijom (sve na m itinzim a i n a zborovim a).
28 Sten. bei. 1927—28, IX, 180. Opozicija je sad a bila pala na devet zem ljo­
rad n ik a i jednog socijalistu. V lada je krnjoj S kupštini podnela n a ratifik aciju
N etunske konvencije; zem ljoradnici su onda nap u stili sednicu. (Isto, 1927—28,
X, 220.) U zalud su oni nap ad ali zab ran e p atriotsk ih , an tiita lijan sk ih dem on­
stracija. (Isto, IX, 69, 143, 147.)
2® Политика 30. IX 1928. Zbog ovakvih provokacija moglo se verovati da
zaista p ro tiv n a ro d n a v lada Ju goslavije p ristu p a p la n iran im antiso v jetsk im
koalicijam a. IV kongres K P J u D rezdenu, o ktobra 1928, ustao je p ro tiv ulaska
Ju g oslavije u bilo kakvu antiso v jetsk u koaliciju. (Исторщски а р хи в KU J,
II, 151—152, 158, 82, 186, 210, 215. Up. S. P e t г о v i ć, Sedam sekretara
SKO J-a, B eograd 1962, 461.)
so П равда 27. X II 1928. donosi napad n a obnovu odnosa sa Rusijom iz
p era O. J. Subotića, n ekadašnjeg oficira ru sk e vojske: naivno je k o k etiran je sa
Sovjetim a, u R usiji je glad, prosjačenje, raspad, ogorčenje, tre b a se okan u ti
tog k o k etiran ja nego m uški okrenuti front pro tiv ove nem ani.
81 Политика 23. X 1928.

12 z b o r n ik V II
178 — VUK - VINAVE»

Pribićević je nekoliko m eseci ran ije usred Skupštine pričao anegdotu

о L enjinu i N ikolaju na drugom svetu: narodu je zlo i ovako i onako,
sam o sada rak ija ne v a lja !32 Pribićevića su zato protivnici lako m o­
gli napasti da se on 1924. toliko energično zalagao protiv odnosa sa
„krvavim S ovjetim a“. On je m im o uzvratio da se promenio, isto
kao što je to sebi mogao da dozvoli i Poenkare, a i da je režim u R u­
siji sada već stabilizovan. P rijateljstv o sa Rusijom i zbliženje sa Bu­
garskom m oraju postati tem elji jugoslovenske politike .33 D em okrati
su se okom ili na Pribićevića: zar on, dugogodišnji reakcionar, sm etnja
svakom slobodoum lju, pa da se zalaže za odnose sa R u sim a !34
I list A. Korošca je ism ejavao Pribićevića .35 Dok se SLS stalno
ran ije zalagala za n ajbolje odnose sa Rusijom (za dob ijan je saveznika
protiv Italije, i kao sredstvo kritikovanja beogradskog režima), od
leta 1928. n je n list više nije govorio о R usiji36; čak se isticalo da bi
Jugoslavija priznanjem SSSR sam o izazivala zapadne sile .37
P itan je odnosa sa Rusijom bilo je potpuno palo u senku velike
u n u tra šn je k rize .38 A listovi su zapažali da su se mnogi narodni poli­
tički zborovi, započeti kao radikalni, razvijali u zem ljoradnič­
ke i pretv arali u kom unističke .39 Beogradske dem onstracije bile
su prešle u ru k e kom unista .40 M inistar u n u tra šn jih poslova m orao

M Sten. bei. 1927-28, VII, 254.

83 Политика je u uvodniku 14. X I 1928. p ustila Al. K sju n jin a da n ap ad n e
sovjetsku v la d u koju ne p rizn a je ni ruski narod, pa ne treb a ni Jugoslavija.
U uvodniku П олитике od 15. X I 1928. pisao je puko v n ik O dije iz Biroa m eđu­
narodne an ta n te pro tiv K om interne kako je Pribićević u in te rv ju u ruskom listu
Н овое врем я 26. III 1927, n a jo štrije napao u sp o stav ljan je odnosa sa SSSR.
P ribićević je odgovorio da je ita lijan sk a fašistička d ik ta tu ra po m etodim a ista
kao sistem koji vlada u SSSR, a Ju goslavija im a p ak t sa Italijom , pa zašto onda
ne i sa Rusijom , koja je silno zadužila. U in te rv ju u Boži P rodanoviću
(Политика 16. X I 1928) ponovo je istakao da n ije reč о K P J nego о SSSR:
tre b a obnoviti veze sa Rusijom , bez obzira n a sta v p rem a kom unistim a u ze­
m lji. Ako je navodno K om interna p ro tiv Jugoslavije, a zar n ije i Ita lija p ro ­
tiv nas?
31 OdjeK 25. X 1928. Pad. н о вине 24. X 1928. Sten. bei. 1927-28, IV, 231,
232. „O berbatinaš P ribićević“. (Isto, 1926—27, II, 312.) On je navodno svojim
centralizm om načinio jaz izm eđu S rb a i H rvata. (Isto, 1927—28, X I, 232.) Go­
d inam a je on živeo od srpsko-hrvatskog spora. (Isto, 1925, IV, 542.)
35 Slovenec 16. X I 1928.
яв Isto, 15. V III 1928.
37 Isto, 26. X 1928. L ist je istakao d a Engleska više ne pomaže Italiju
pro tiv Jugoslavije. (Isto, 12. V III 1928. П равда 18. X 1928.)
38 Koliko se govorilo о novoj o rijentaciji, vidi se i po jednom k a ra k te ri­
stičnom d etalju : m in istar V. M arinković, m ason i frankofil, istakao je 1929.
povodom m ađ arsko-francuskih pregovora i zbliženja d a Ju g o slav ija ide za
F rancuskom isključivo iz sopstvenih interesa a da eventualno može i sam a
d a vodi svoju politiku, ako bi se F ran cu sk a sporazum ela sa M ađarskom .
(DASIP, LP 567, 765. Pism o R. Lukoviću u B udim peštu, prilog pism u za Lon­
don iz Beograda od 23. X II 1929.)
39 П равда 27. V, 23. VI 1928. Политика 23. V, 28. V, 2. VI 1928. Za tri
m eseca 1928. (jul—septem bar) bilo je u Jugoslaviji 1.160 uhapšenih, 4 politička
ubistva, 84 ran je n ih . (S. P e t г о v i ć, Sedam sekretara SKO J-a, Beograd
1962, 219, 339.) S taljin je a p rila 1929. govorio о novom revolucionarnom talasu
u svetu. (J. С т а л и н , Питаюа ле н и н и з м а , Б еоград 1946, 226.)
40 N a ovo se žali rim ski II M essaggero 5. VI 1928. K anadski V ancouver
M orning Star 1. VI 1928, iznosi da su stu d en ti v ikali: ,,2iveo Sovjetski Savez,
živela p roleterska rep u b lik a.“ I V ancouver D aily P rovince 30. V 1928, sm a tra
d a su dem onstracije antifašističke. (Up. В. G l i g o r i j e v i ć , O rganizacija
jugoslovenskih nacionalista (Orjuna). Ist. X X veka, Z b o rn ik radova V, 357.)
T reba, m eđutim , istaći da je u ovo doba bilo dosta elem en ata sek tašen ja i
dogm atizm a u nekim stavovim a K om intern e; u M ađarskoj je p ro klam ovana
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — ^79

je da saopšti kako je posle aten tata u Skupštini porasla agitacija ko­

m unista; u novem bru 1928. preduzela je vlada m ere u Zagrebu i be-
ležila letke u Trbovlju, M ostaru, Zagrebu, Beogradu. Na proslavu tr i­
desetogodišnjice H udožestvenog tea tra u M oskvu je bio pozvan B. G a-
vela, d irek to r dram e iz Beograda; ali posle njegovog predavanja о
utiscim a iz R usije policija je pohapsila desetak slušalaca .41 Koliko je
vlada verovala u opasnost, vidi se po jednom raspisu Od'eljenja javne
bezbednosti još od proleća 1928, koje je zatim više puta ponavljano.
„Od oslobođenja i u jedinjenja pa sve do aprila meseca prošle godine
našu su dcržavu bili preplavili Kinezi i Japanci koji su se proform e
bavili torbarenjem a glavni njihov posao sastojao se u širenju boljše­
vičkih ideja i živom i pisanom rečju ili u obavljanju poverljivih po­
slova za račun susedinih nam diržava .“ 42 Politički em igranti i em isari
opozicije radili su protiv vlade u inostranstvu. „Potrebno je da odm ah
zauzm ete stav i preduzm ete akciju u odbranu države“, naređeno je
poslanicim a na stra n i .43 S tran i listovi su pisali о m ogućem raspadu
Jugoslavije i о kraljevom p u tu u Pariz, gde bi dobio pomoć za novi
režim, da se to spreči .44 Jugoslaviji treba jedan M usolini; samo kralj
još može nešto da u čin i .45

„borba otvorenog v izira“, za neposrednu proletersku revoluciju. ( H o r v a t h , Z.,

A ko m m u n ista k M agyarorszägi pärtjanak 11 kongresszusz, P ärt-törteneti közle-
т ёп у ек 1963, № 1, 40, 41, 49, 50, 52, 53, 54. S z e r e n y i S . , A z illegalis K M P
1929—1931 között v iv o tt hösies k ü zd elm e n ek nehany problem ajärol, P T K 1963,
№ 2, 141, 143. В e t h 1 e n, О., A K M P 11 kongresszusz p o litika jä n a k n em ze t-
közi vonatkozäsairol es a part strategiajarol, P T K 1963, № 3, 118, 119, 120, 121,
123. V a s s, H., A . parttörtenetiräs es octatas egyes feladätarol a V III ko n ­
gresszusz hatärozätainak tükreben, P T K 1963, № 2, 20.)
41 П равда je, m eđutim , hvalila sovjetske film ove i stala donositi ek sk lu ­
zivne reportaže Š. Cvajga о Sovjetskom Savezu. (П равда 16. V III, 16. IX 1928.
Isto, 21. X I, 22. XI, 23. XI, 24. X I 1928.)
42 DASIP, L P 456, № 585, RS/27/26. Raspis M in istarstv a un. poslova,
Od. jav ne bezbednosti kao prilog cirk u laru M inistarstv a in o stran ih poslova od
8. V 1929.
43 DASIP, LP 534, 491. N alog m inistra, Beograd, 11. V III 1928. U n u trašn ja
kriza je zaista bila na vrhuncu. Posle ubistva u S k u p štin i vođene su u Z a­
grebu prave borbe n a b arik a d am a u kojim a je učestvovao i Josip Broz; 6. X I
1928. počelo je u Z agrebu suđenje Josipu Brozu.
44 The D aily M ail 16. X I 1928. The Near East and India 22. X I 1928. Za
sh v a tan je članova P a rla m e n ta о značaju S kupštine k ara k terističa n je m ali
p rim er od 13. X I 1928. kada je sednica zbog nem ara p oslanika počela sa preko
jednog i po sata zakašnjenja. (Sten. bei. 1928—29, I, 156.)
45 The T im es 21. XI, 6. X II 1928. Opozicija je izgubila svaki sm isao u
S kupštini k ad a se SDK povukla iz nje. Bili su to u sam ljen i zem ljoradnici i je ­
d an socijalista. Z em ljoradnici su ra n ije pljeskali izjavi k om unista da ovo nije
njih o v a država (Sten. bei. 1920—21, II, 3. VI 1921, 9), slagali se sa ag rarn im
program om Z. M ilojkovića (Isto, 31. V 1921, 7), bili pro tiv U stava. R adikali su
1923. zem ljoradnicim a dobacivali „sram ota“ kada nisu hteli da g lasaju za Z a­
kon о vojsci. (Isto, 1923, II, 1943.) Ali su zem ljoradnici dobijali m an d at na
50.000 glasova dok su ga rad ik a li dobijali na 4.000 dobijenih glasova (Isto,
1925, I, 135) i sa 150.000 glasova im ali su sam o 9 poslanika, dajući tako po iz­
bornom zakonu 16.000 glasova za m a n d at dok su drugi im ali po jednog posla­
n ik a n a 5—6.000 glasova (Isto, 1927—28, I, 93; IX, 170). U zalud su 1925. ušli u
koaliciju sa crnogorskim fed eralistim a i N em cim a (blok M oskovljević, D rljević,
K raft); M oskovljević je n a jednom agitacionom p u to v a n ju čak i fizički n a ­
p ad n u t kao „boljševički ag e n t“ (17. VI 1924). (Политика 31. V III 1929.) Je d an
poslanik je isticao da su zem ljoradnici 1920. sovjetskim p ara m a dobili 34 m a n ­
data, ali d a su posle propali. (Sten. bei. 1925—26, III, 310.) Ovo je bila kleveta,
ali je p ropast bila očigledna. S talno su tražili usp o stav ljan je odnosa sa Rusijom ,
ali ih je 1927/28. ostalo sam o devet u S kupštini pa su sa jednim socijalistom
bili beznačajna opozicija od deset članova. (Isto, 1927—28, IX, 170; XI, 237.)

12*
180 — VUK VINAVER

Najzad) je 6 . januara 1929. proglašena otvorena d iktatura k ralja

A leksandra .'10
G onjenje kom unista dobilo je sada neviđene razm ere. Engleski
list M ančester gardijen (M anchester Guardian), liberalno nastrojen,
objavio je sa užasom spisak ubijenih kom unista .47 Englesko M inistar­
stvo spoljnih poslova je saopštilo jugoslovenskom poslaniku da se u
javnosti čuje kako' je položaj uhapšenih kom unista nepodnošljiv i, ako
se nešto ne učini, englesko javno m nenje će izvršiti presi ju na m ini­
stra spoljnih poslova, lab u ristu A. Hendiersona, da se um eša. M arin­
ković je ironično odgovarao: pa oni su zatvoreni u staroj austrijskoj
tam nici, a za Engleze je b a r A ustrija bila uvek civilizovana zem lja.
K ada je k ralj rešavao krizu i pregovarao sa stran ačk im liderim a uoči zavo­
đ en ja d ik tatu re, jedino zem ljoradnike n ije zvao na diskusiju. (Политика
5. I 1929.) M eđutim , u doba d ik ta tu re njih o v je ugled silno porastao i The T i­
m es 4. VI 1932. prim ećuje da su nekada bili n ajsla b iji a sada u narodu im aju
veće poverenje od radikala.
Za stav socijalista k ara k terističn a je jed n a ocena MID iz 1927: „uticaj
socijalističkog učenja i v asp itan ja vrlo blagotvorno utiče i na sam u poslušnost
om ladine i naročito dece“. (DASIP, L P 492, 476/R /2/27. Izveštaj о socijalistič­
koj stranci, Beograd 9. IV 1927.)
16 D ik tatu ra je zavedena da bi Ju goslavija postala oruđe an tiso v jetsk e po­
litik e zapadnih sila, a 1930. je Jugoslavija i učestvovala u p rip rem i an tiso v jet­
ske koalicije. История Ю гославии, II, 113, 135.) Po m išlje n ju F. Filipovića,
u Jugoslaviji je zavedena v ojna d ik ta tu ra pod rukovodstvom A n tan te F ra n cu ­
ska —Engleska, a za ulazak Jugoslavije u antisovjetski savez. (F. F i 1 i p о v i ć,
n. d., II, 492—493. Slično i Г. Д и м и т р о в , n. d., I, 308.) Engleski poslanik je
zaista u Z agrebu govorio pro tiv Sovjetskog Saveza (Политика 1. I 192), ali je
ovo tv rđ en je ipak preteran o : d ik ta tu ra je zavedena iz razloga u n u tra šn je poli­
tike, a ne kao akcija protiv R usije k oju bi d ik tira la A n tan ta. M eđutim , u R u­
siji je povedena ak cija da se spreči ulazak Ju g o slav ije u an tiso v jetsk u koali­
ciju. Proleter br. 17 od decem bra 1930. tražio je d a se nem ilosrdno razgoliti
balk an sk a im perijalistička konferencija, u p eren a p ro tiv SSSR. Zbor i’ad n ik a-
kom unista uputio je iz M elburna pism o beogradskoj vladi p ro testu ju ći što
sprem a r a t pro tiv Rusije (DASIP, L P 692, 1—9, 124. Pism o iz B eograda od
23. II 1932), isto kao što su to činili i radn ici iz Sidneja, koji su za agresivnost
protiv SSSR optuživali „belu ru k u “. (DASIP, LP 645, 1—12, 281, 296.) M eđutim ,
povodom senzacionalne izjave slik ara Save Popovića, koji je tv rd io da je kao
zavrbovani rusk i špijun 1929/30. održavao vezu izm eđu B erlina i Londona
(The Daily M ail 15. V 1930; Политика 15. V 1930), stra n a štam p a je donela
vesti da sovjetska vlada želi d a uspostavi k o n tak t sa jugoslovenskom vladom
i da n udi sledeće uslove: d ik ta tu ra p resta je sa progonom K PJ, a K om interna
će obustaviti agitaciju u Jugoslaviji. Ovo su bile lažne pretpostavke. S vakako
p ri proglašenju d ik ta tu re „osnovni ton kom en tara engleske štam p e bio je
povoljan za prom enu režim a u Ju g o slav iji“ (DASIP, L P 568, 1—14, 10. Izveštaj
iz Londona od 19. I i 12. II 1929), a revan šisti iz M ađarske i B ugarske kao i
M usolinijeva Ita lija su žestoko nap ad ali k raljev u d ik ta tu ru (DASIP, LP 567,
1—2, 75. Izveštaj iz B eograda od 31. I 1929, sa priloženim pism im a iz Rima,
Praga, Pariza), pa je režim mogao da igra „branioca nacionalne te rito rije “
i da istovrem eno p ro tu ra „vesti“ da SSSR sai'ađuje sa Nem ačkom , Italijom ,
M ađarskom , Bugarskom , T urskom — protiv F ran cu sk e i Jugoslavije. L ist П о­
литика je ta d a pisao da SSSR sprem a veliki r a t p ro tiv k ap italističk e Evrope.
(Политика 23. I, 25. I 1931, 23. V III 1932.) U R u m u n iji se razv ila velika ak cija
pro tiv eventualnog uvlačenja zem lje u koaliciju p ro tiv R usije 1929. (M. S t a-
n e s c u , Stu d ii 1961, № 6, 1389—1390, 1391—1394; E, P o p e s с u, A specte
ale sarbatoririi zilei de 7 noiem brie in presa m uncitoreasca din Rom inia
(1917—1944), S tu d ii 1961, № 6, 1479; I. M. O p r e a , A specte ale politicii antina-
tionale si antipopulare prom ovate de burghezia si m osierim ea rom ina in pe­
rioda crizei econom ice (1929—1933), S tu d ii 1963, № 1, 48, 52, 54, 55; A. P e ­
t r i c, Demascarea in unele m ateriale ale p a rtid u lu i com unist din R om inia a
politicii antitaranesti duse de partidul national-taranesci, S tu d ii si m ateriale
de istorie contem porana, II, 213.)
47 Политика 3. X 1929. zato n apada ovaj list.
 JUCOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI —

N ajzad se um ešao Forin ofis neposredno. Orm e S ardžent (Sargent)

načelnik Srednjoevroskog' odeljenja, uputio je akt Poslanstvu da će
progoni bez ikakvog suda upropastiti ugled K raljevine Jugoslavije u
očima engleskog javnog m nenja.48
M arinković je jednom engleskom novinaru dao izjavu о spoljnoj
politici Jugoslavije.40 N ijednom reči nije pom enuo Rusiju, pa je čak
iz nacrta in te rv ju a izbacio stav da su m eđusobni odnosi korektni, iako
nem a diplom atskih odnosa.50 C irkularom od 12. ovgusta 1929. za tra ­
ženo je od svih poslanstava da obaveste m inistra kakve su veze do­
tičnih država sa SSSR i kakva je akcija nacionalnih kom unističkih
p a rtija .51 I Spalajković je u izjavi za jedan francuski list 1930. mogao
da izjavi da Jugoslavija nem a nikakvih odnosa sa Sovjetskom R usi­
jom, ni političkih i ekonom skih.52
18 DASIP, LP 630, 747, 760. A kt Forin ofisa od 24. X II 1929,
№ С 9940/92. P oslanik Đ urić kom entarisao je član ak iz lista The T im es
30. V 1929. i beležio: n ije rđavo što se svi nem iri i p o k reti u M akedoniji do­
vode u vezu sa „boljševičkom agitacijom “, na koju E ngleska uvek i’đavo gleda.
D ik tatu ra je pobila preko stotinu n a jv e rn ijih članova P artije . (V конгрес KFIJ,
39, 43.) Po jednom izveštaju, 1929—1933. ubijeno je 328 lica, a 1929—1934. Sud
za zaštitu države osudio je 1946 lica (kom unista i v an p artijaca). (S. B l a ­
ž e к о v i ć, Pom oćni priru čn ik za historiju m eđunarodnog radničkog pokreta
i historiju KPJ, Zagreb 1958, 126.) F. C u l i n o v i ć (Jugoslavija izm eđ u dva
rata, II, Z agreb 1961, 17) iznosi da je pobijeno 400 ljudi, a da je osuđeno
1.500 lica. Po izjavi kasnijeg predsednika vlade, M. Stojadinovića, broj poli­
tičkih osuda, donetih tokom sudskih procesa, iznosi od 6. I 1929. do 30. VI
1935. ne m an je od 18.700, a od 1. V II 1935. do 15. IX 1938. još 2.130; zapitan
koliko je lju d i m oralo n ap u stiti Jugoslaviju Stojadinović je odgovoi'io da
„ni b ro ja ne zn a“. (DASIP, LP 889, I—11, 1778.) C ifra od preko stotinu članova
P a rtije očigledno p red sta v lja n ajm in im aln iju cifru šestojanuarskog te ro ra p ro ­
tiv radničkog pokreta. Upo. Sten. bei. 1937—38, III, 325—326, Politika 17. X 1938.
40 The S unday R eferee 8. IX 1929.
50 M arinković je izbacio čak i sledeći bezazleni tek st: „Jugoslavia has not
established diplom atic relations w ith th e Soviet governm ent, b u t otherw ise
relations betw een Jugoslavia and R ussia are correct, and w e actually follow
w ith deep in te rest all developm ents in th a t country.“ (DASIP, LP 570, 537. P ri­
log uz pism o iz Londona od 28. V III 1929.)
51 DASIP, LP 568, 514. C irk u lar pov. 5457.
62 Correspondence balcanique. S u p p le m e n t politique de la R evue des
B alkans, P aris jan. 1931. I pored reakcionarnog stav a sam e jugoslovenske vlade,
S palajković je i lično očigledno ostao n a po lju jugoslovensko-ruskih odnosa
„zao d u h “ prilikom sređ iv a n ja ovih odnosa. K ada se k rajem 1933. stalo go­
voriti da bi Jugoslavija m ogla da uspostavi diplom atske odnose sa SSSR kako
bi pom ogla svom e savezniku — F rancuskoj — da se paktom P ariz —M oskva
obezbedi od sve jače hitlero v sk e p re tn je ratom , S palajković je učinio da se u
jednom francuskom listu pojavi njegovo m išljen je о jugoslovensko-sovjetskim
odnosim a.
On je sm atrao da je sovjetski ulazak u D ruštvo n aro d a odličan politički
potez i F ran cu sk e i SSSR, ali ako bi K ra lje v in a Jug o slav ija p rizn ala SSSR,
Rusi bi se prosto uobrazili, kao da su oni p o trebni Beogradu, iako baš sam oj
R usiji preti ogrom na opasnost od N em ačke i Jap an a. SSSR je dobio ugovor
sa Francuskom , konvenciju о definiciji agresora (koju je potpisala i Jugosla­
v ija i tako zaobilazno gotovo priznala SSSR) i diplom atsko p rizn an je od stran e
SAD, što je sve vrlo k ru p an m eđunarodni uspeh Rusije. Ali sve to Rusi nisu
dobili svojom veštinom nego zbog francuskog stra h a p red H itlerom i zbog
am eričke bojazni od japanskog širen ja na D alekom istoku; zah v alju ju ći F ra n ­
cuskoj i SAD Rusi više nisu usam ljeni, dobili su velike usluge bez ikakvih
protivusluga. Zbog toga bi nekako nezgodno bilo d a k raljev sk a v la d a u Beo­
g radu p rizna SSSR i uspostavi diplom atske odnose sa Rusijom : potrebno je
da m alo Rusi učine usluge kapitalističkom svetu. U ostalom , ako baš treb a
da se srede odnosi, Rusi će početi da u čestvuju u ak c ija m a D ruštva naroda, pa
im neće baš toliko biti potrebno pravno p rizn a n je od stran e Jugoslavije — u
Zenevi im aju prilike da dođu u diplpm atski k o n ta k t sa svim a državam a. Ju -
1 8 2 — VUK VINAVER

*
* #

Za vrem e pseuđoparlam entarnog režim a u Jugoslaviji 1919—1928.

očigledno je postojao ja k pokret za priznanje SSSR i za uspostav­
lja n je norm alnih diplom atskih i p rijateljsk ih odnosa sa Rusijom .
Stalno su se za to zalagali ne samo K P J nego i HSS (S. Radić), zem ljo­
radnici, crnogorski federalisti, republikanci, socijalisti, nešto m anje
slovenački klerikalci. Ali vlada R adikalne stran k e — dugo na čelu sa
N. Pašićem , koji se, (iako je želeo da u R usiji održava „opservacionu
ta č k u “), žestoko suprotstavljao revolucionarnom režim u u R usiji —
a pored n je posebno beogradski dvor (iz dinastičko-lojalističkih raz­
loga kao i zbog izvesnih pretenzija u Rusiji), ovome su se uglavnom
odupirali, iako su često i u svakoj prilici isticali tople sim patije prem a
ruskom narodu, duboku zahvalnost i slovensku solidarnost. Ovi k ru ­
govi su se bojali da bi postojanje odnosa sa SSSR potkopalo ne samo
d ruštveni sistem u Jugoslaviji nego p re svega hegem oniju velikosrp­
ske buržoazije. Pored toga, zapadne sile, koje su sam e ulazile u kon­
ta k t sa Rusijom, nisu bile dovoljno sklone da žele da i Jugoslavija,
od njih veom a zavisna, učini isto. Jedino u doba m eđunarodnih kriza
(naročito u doba žestokog italijanskog pritiska) ili u vrem e jačanja
opozicije vladajući krugovi su pom išljali na bliže dođiiresa Sovjetskim
Savezom. M eđutim, baš m eđunarodni položaj SSSR, koji se nalazio
izvan sistem a evropskih „versaljskih“ sila a protivan njegovoj m e­
đunarodnoj organizaciji — D ruštvu naroda, nije pružao m ogućnost
Jugoslaviji, jednoj od članica-korisnica ovoga sistema, da dobije od
SSSR pomoć protiv drugih članova toga sistem a. K raljevina Jugo­
slavija, branilac serije versaljskih m irovnih ugovora, odupirala se
agresivnim težnjam a „revizionističkih d rža v a “ Bugarske, M ađarske,
Italije, A lbanije i dr., koje su nastojale da od Jugoslavije odvoje po­
jedine delove njen e terito rije i govorile о „agresinom velikosrpskom
m ilitarizm u“ (u ovome su one uspele tek 1941. godine); naravno, J u ­
goslavija se n ije odupirala u n utrašnjom dem okratizacijom i kolek­
tivnom bezbednošću nego reakcionarnim centralizm om , sistem om voj­
nih paktova i traženjem pomoći kod velikih sila, tvoraca versaljskog
sistem a (koje su često zapostavljale ili čak i izdavale interese svog
m alog vazala). S druge strane, samo postojanje SSSR i njegova do-
sledna borba ne samo za socijalizam nego i za nacionalnu ravnoprav­
nost i sam oopredeljenje i protiv versaljskog m ira ulivali su strah vla­
daj ućoj klasi Jugoslavije, koja je u u n u trašnjoj politici terorom i „re­
žimom G lavnjače“ ugušivala revolucionarni radnički pokret, za koji
je sm atrala da je isključivo rez u lta t akcije K om interne iz SSSR (a ne
rezu ltat i posledica kako kapitalističkog društvenog sistem a tako i
reakcionarnog režima). Jugoslovenska buržoazija (a na njenom čelu
radikali i uopšte velikosrpske grupe, na čelu sa kraljem ) strahovala
je od svakog pokreta narodnih m asa; ljudi koji su sa zlovoljom gle­
dali na pacifističke režim e zapadnoevropskih dem okrata i socijalista
m orali su sa otvorenom m ržnjom gledati na SSSR i bežati od svakog
dodira sa njim . Sovjetski Savez je precenjivao snagu velikosrpske gru-
goslovensko p rizn an je SSSR bilo bi zato d ip lo m atsk a pogreška od stran e
B eograda a uskoro će se pokazati da je to čak bespredm etno i za sam SSSR.
R eakcionarna m ržn ja p rem a SSSR je očigledno b ila v ažn ija i od k ru p n e
usluge savezničkoj F rancuskoj i od konsolidovanja sistem a kolek tiv n e bezbed­
nosti u doba uspona fašističkih snaga u Evropi!
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — J g 3

pe, srpskog m ilitarizm a (pa i belogardejskih organizacija, povezanih sa

njim a), a sami velikosrpski hegem onisti su znali dobro svoju slabost
te su m rzeli SSSR više od velikih kapitalista, od onih lordova i ban­
k ara za koje je Beograd) govorio da najviše treba da se boje revolu­
cije i SSSR, a koji su, ekonom sko-politički jaki, slobodno ulazili u sva­
kovrsne aranžm ane sa Rusijom . M ržnja reakcionarne velikosrpske
klike protiv socijalističke Rusije, svest о sopstvenoj slabosti i ugro-
ženosti i strah da i sam i najk o rek tn iji m eđudržavni odnosi m ogu ugro­
ziti položaj vladajuće grupe i posebno dvora — učinili su da se vlada
Jugoslavije u uslovim a pseudoparlam entarnog režim a stalno oglu­
ši vala о zahteve za uspostavljanjem diplom atskih i p rijateljsk ih od­
nosa sa SSSR, za šta su se zalagale n ajšire narodne m ase i veom a
jak e grupe u n u ta r sam e jugoslovenske buržoazije.
В. В инавер

Ю ГОСЛАВСКО-СОВЕТСКИЕ ОТНОШ ЕНИЯ С 1919-1929 ГОД.

Вопрос признания СССР и установления ю гославско-советских
диплом атических отнош ений

Резю ме

П осле ухода дипломатов А нтан ты из револю ционной России летом

1918 года, уехал из России и посланник Сербии. К огда в конце 1918 года
было создано новое государство Сербов, Х орватов и Словенцов (Ю гославия),
оно не имело н и каки х диплом атических отнош ений с Россией. 1919. год
бы л период полной изоляции России относительно внеш ней политики (в
России остался только д елегат датского красного креста). А нтанта и её н е­
больш ие сою зники организовали вооруж енную интервенцию и блокаду
России, а т а к ж е и „cordon sa n ita ire “ пограничны х государств, с целью изо­
л ирования России от западной Европы. Тогда новое правительство ю гослав­
ского бурж уазного государства предприняло энергичны е меры преп ятстви я
распространению револю ционны х идей, вносимых из России бы вш ими
австровенгерским и военно-пленны ми, возвр ащ авш и х ся в к р ая присоеди­
нённы е к Ю гославии. Во врем я венгерской револю ции весной 1919 года,
правительство провело м еры против „распространения револю ционного по­
ж а р а “ из Венгрии, предприним ая в то ж е врем я и меры против ю гослав­
ского рабочего движ ения. Ю гославские войска не участвовали в и нтервен­
ции против Венгрии, а т а к ж е ни против России (лиш ь один батальон Ю го­
славов из России участвовал в борьбе под М урманском под командой А н­
танты), в то врем я к а к несколько ты сяч Ю гославов участвовало в отрядах
красной армии в русской революции.
Р усск ая республика в 1920 году п ред лож и ла Ю гославии установить
норм альны е диплом атические отнош ения. Когде вспы хн ула п ольско-рус­
ск ая война, Ю гославия не согласилась с требованием Ф ранции поддер­
ж а ть польские войска, и к а к в 1919 году, та к и в 1920 году правительство
дало заявл ен и е о нейтральности и невм еш ательстве в русские внутрение
дела. Однако, в конце 1920 года п равительство предпринимает резки е м еры
против югославского революционного движ ен и я, а прави тельствен н ая пе­
чать и политические лидеры подчеркиваю т, что Россия помогает „антиго­
сударственное движ ен ие“ в стране. Ю гославский реж и м приступил к боль­
шой антисоветской компании, что соответствовало роли Ю гославии к а к стр а­
не из санитарного кордона, союзнице Ф ранции, и реакционному ю гослав­
скому реж иму. К рупной проблемой тогда явл ял и сь хорош о при н яты е в
Ю гославии „белы е“ русские эм игранты (около 70.000). Они вели интригу
против России и пользовались поддерж кой реж и м а и дворца (на л ояльн о-
-ди насти чески х основах). Д ворец и господствую щ ая группа, десятилетиям и
им евш ие связь с Россией, с русской господствую щ ей классой и армией
ок азы в ал и больш ую помощь эмигрантам, а советская печать писала, что
эм игранты в Ю гославии подготовляю т интервенцию и интриги.
Во врем я мировой конф еренции в Д ж енове 1922 года, велись перего­
воры м еж д у Чичерины м и ю гославским министром внеш них дел Н инчичем
и ю гославское правительство торж ественно заяви ло, что не потерпит н и ­
к ак и х эм игрантских интриг; в декабре 1922 года, когда в Л озанне реш алась
проблема Турции, снова велись ю гославско-советские переговоры, окон­
 JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI — I ß 5

чи вш и еся соглаш ением об обмене неоф и ц и ал ьн ы х диплом атических п ред­

ставителей. Однако, интервенция дворца и руководителя радикальной п ар ­
тии воспрепятствовала этому. Ч ичерин тогда напал ю гославский реж им,
обвиняя его в участии интервенции и в извлечении выгод от версальского
мирного договора. Н еоф и ц и альн ы е к он такты все-таки осущ ествлялись в
1923 году в Б ерл и н е и Праге. Но ю гославское государство уклонилось от
установления диплом атических отнош ений и д а ж е н ачало компанию про­
тив „советских агентов“. В это врем я комм унистическая п арти я Ю гославии
бы ла в нелегальном полож ении, после установления антирабочих законов.
С ознавая свою немощь, ю гославский реж им уклон ялся от контактов с Рос­
сией. Ю гославия бы ла под угрозой ревизионистских стран Б олгарии и
Венгрии и под заметны м наж имом И талии, но реж им не защ и щ ал ся вну-
треней дем ократизацией и эластичной внеш ней политикой, а полицейским
централизмом, великосербской гегемонией и в поисках помощи тех боль­
ш их государств, которы е создали версальскую Европу (Ф ранция).
В годы мирового признания СССР был вновь восстановлен ю гослав­
ско-русский к онтакт в В арш аве и Б ерлине, но идея сбли ж ен и я аннулиро­
валась одним заявлением в правительственной газете в ян вар е 1924 года.
Г р аж д ан ская оппозиция требовала от Скупщ ины установление отнош е­
ний с Россией и „братским русским народом“. В марте 1924 года п р ав и ­
тельство временно отстранило от долж ности царско-русское посольство
(являш егося de iure правительством К олчака) и посол в дальнейш ем стал
„делегатом попечения эм игрантов“ (до 1940 года). Новое п равительство Д а­
видовича (демократы) с ию ля 1924 года вы двинуло вопрос п ризнания
СССР, на чем особенно настаивал С. Радич, лидер Х орватской крестьянской
партии и важ н ы й столп в новом реж име.
Но акци ей придворно-военны х кругов правительство бы ло свергнуто
и на власть снова вернулся П аш ич. В правительственной газете писали,
что свергнуто больш евистско-сепаратистское правительство, а печать ре­
ж и м а объяви ла пароль о „антибольш евистском ф р о н те“ балкан ски х стран
против внутреней коммунистической опасности. В декабре 1924 года из
Ю гославии перебросился в А лбанию и зах вати л власть А. Зогу, к ак „юго­
славский человек“, свергнув реж им Ф ан Ноли, которого Б ел гр ад провоз­
гласил больш евиком, а одновременно с этим в Ю гославии бы ла зап рещ ен а
деятельность Х орватской крестьянской партии и арестован Ради ч (всту­
пивш ий летом 1924 года в московский „К рестьянский и нтернационал“).
В 1925 году Р адич не устоял, при зн ал белградский реж им , и з-за чего был
в М оскве ж естоко подвергнут нападению за измену хорватской идеи.
П осле Л окарно бы ла новая попы тка со стороны советской власти р а з­
бить единство кап италистически х стран, и Ч ичерин стрем ился вступить в
кон такт и с Ю гославией (посредством турецкого м инистра внеш них дел).
Но р езультаты не последовали. В парлам енте и в печати оппозиция эн ер­
гично требовала восстановление диплом атических отнош ений с Россией,
к оторая в сознании народа бы ла классическим и традиционны м приятелем
ю гославских народов. Н аиболее известны е стороники друж еского отно­
ш ения с Россией бы ли: Х орватская к р естьян ск ая п арти я (Радич), зем л е­
дельц ы (Й. Й ованович), республиканцы , социал-дем ократы , черногорские
ф едералисты , словенские к л е р и к а л ы (эти страш ась И талии) и КП Ю (ле­
гал ьн ая до 1921 года). Все эти стрем ления получили свое особое значение
лиш ь тогда, когда в 1926 году И талия, в своём „наполеоновском походе“
(anno napoleonico) двинулась в экспансию к Б ал кан ам , борясь за своё су­
щ ествование против ф ранцуской гегемонии. П осле итальян ско-албан ского
пакта, которы й в конце 1926 года в некоторой степени подверг Албанию под
протекторат И талии, ю гославское общ ественное мнение бы ло захвачен о
страхом от „изоляции и о к р у ж ен и я“ и сразу ж е бы л вы дви н ут п ароль
„друж ба с Россией“, к а к и когда-то в Сербии, во врем я сопротивления А в-
стровенгрии. В Х орватии, угнетённой великосербским централизмом, это
пароль бы л м аниф естацией оппозиции против Б елграда, не ж елавш его
п ризнать СССР.
И талия установила тесную св язь с А лбанией, Б олгарией, Вен­
грией, Румынией, Грецией, среди которы х некоторы е им ели терри тори аль­
ны е претензии относительно Ю гославии. В ян вар е 1927 года иностранная
п ечать писала, что А нглия подготовляет блок против России и потому
п ри влекает к себе И талию , а в награду за это, допускает М усолинию про­
водить власть на Б а л к а н е и особенно в Албании. В ю гославской печати
1 8 ß — VUK VINAVER

чувствуется панический страх от ок р у ж ен и я и тальян ски м империализмом

считая, что его поддерж ивает А нглия. Всюду говорилось о „изоляции и
окруж ени и “ и о необходимости д руж б ы с Россией. В то врем я к а к оппози­
ц и я писала, что наряду с и тальян ско-ан гли й ски м союзом укреплённы м
блоком, которому при н ад л еж ал и Венгрия, Б олгари я, А лбания, Р ум ы н и я
необходимо установить отнош ения с Россией (даж е и с Германией), п р а­
вительство старалось отстранить всякое сближ ение с Россией, не ж е л а я
испортить отнош ения с А нглией, ож идая, что она утихом ирит И талию . В
Лондоне ю гославская диплом атия объяснила, что и та л ъ я н ск ая ак ц и я опас­
на д л я мира и прочности (полезна только дл я России), а от Ф ранции про­
сила помощь против И талии (которая у ж е бы ла в затян у ты х отнош ениях
с Францией). После р азр ы ва диплом атических отнош ений м еж д у Англией
и СССР и сближ ения А нглии и Ф ранции ю гославское п равительсто реш и­
тельно смогло отк азаться от всякого кон такта с Россией. В н ач ал е 1928
года министр внеш них дел откры то говорил, что Ю гославия не м ож ет
вступить в кон такт с Россией, ибо не хочет испортить отнош ения с А н ­
глией.
В конце 1927 года оппозиция н ач ал а больш ую борьбу против р еж и м а
в Ю гославии. Предлогом нападения на правительство послуж ило ж ел ан и е
последного рати ф иц ировать конвенции, заклю чен н ы е в 1925 году с И та­
лией в Н еттуне. Под влиянием Ф ранции и А нглии, а по требованию И талии,
министр М аринкович в 1928 году внес в повестке дня С купщ ины эти кон ­
венции (не д а ва я таким образом возм ож ность И талии м отивировать свою
акцию против Ю гославии не ж елан ием Ю гославии рати ф и ц и р о вать кон ­
венции). В течение ж естокой борьбы бы ли д а ж е и вы стрелы в парлам енте
20 ию ня 1928 года, вы звавш и е смерть С. Р ади ча и кр ай н ее обострение внут-
рених противоречий в Ю гославии. Х орватск ая оппозиция боролась против
избирательного террора и гегемонистического п рави тельства великосерб­
ского реж им а, а в внеш ней политике — за отнош ения с Россией. О днако
реж и м привел в связь и отож ествил оборону Ю гославии на поприщ е внеш ­
них дел (от И талии и её п риятелей Венгрии и Болгарии) с обороной вн утрен ­
него реакционного реж им а, и реш ительно отрицал всякое отнош ение с
СССР. Это привело к созданию королевской ди ктатуре б ян в а р я 1929 года.
Д иктатура ввела реш ительны е меры, распустив парлам ент и все полити­
ческие партии, ж естокое преследование подпольной доятельности КП Ю , а
печать реж и м а так ополчилась на СССР, что в СССР говорилось о возм ож ­
ности вступления Ю гославии в эвентуальную коалицию против СССР.
Ввиду того, что не бы ло непосредственны х диплом атических отнош е­
ний в норм альны х условиях, н ел ьзя бы ло сберечь м атери алы из арх и в по­
сольств и консульств. Поэтому, основным материалом послуж и ли ю гослав­
ск ая и европейская печать, стенограф ические записи на Скупщ ине и ди ­
плом атическая переписка правительства и других посольств в Европе.