UNIVERZITET MB

POSLOVNI I PRAVNI
FAKULTET BEOGRAD

SUBJECT: ENGLISH LANGUAGE

TOPICS: UNIT 19, 22, 23, 24, 28

Mentor: Student:

TABLE OF CONTENTS
 English language -Milan Stevanovic 218/2019

1.UNIT 19...................................................................................................................................... 3
ELEKTRONSKA TRGOVINA.................................................................................................................. 3
2.UNIT 22...................................................................................................................................... 4
OSIGURANJE................................................................................................................................................ 4
3.UNIT 23...................................................................................................................................... 5
BANKOVNI SISTEMI.................................................................................................................................5
4.UNIT 24...................................................................................................................................... 5
OPOREZIVANJE.......................................................................................................................................... 5
5. UNIT 28..................................................................................................................................... 7
UPITI............................................................................................................................................................ 7

1.UNIT 19

ELEKTRONSKA TRGOVINA

Page 2
 English language -Milan Stevanovic 218/2019

Bavljenje ovim trendom započeto je 1998; sledeće godine poduhvat ulaganja u

Evropi je bio oko 13 milijardi dolara, 65% više od iznosa uloženog predhodne godine.
Izgledi bavljenja biznisom u obom smislu je bilo obećavajuće i bilo je lako uspostaviti
sopstveno on-line prisudstvo. Dakle, "dot.com" novoosnovani biznis je bio pokrenut na
osnovama sredstava kapitalista. Za određeno vreme, skoro svako sa malo ideje o poslu je
mogao da zaradi novac. Nova generacija mladih preduzetnika simbolizovala je
dalekosežne promene, tako da je veliki deo novog novca usmeren na početnike.
Ali, ovaj povoljan početak je negativno uticao na iznenadne padove cena akcija na
američkoj berzi. Od tada je većina početnika otkrila da je daleko teže da se zaradi svež
novac. Direktna posledica je da je mladim Internet firmama počelo da ponestaje novca, ili
su morali da značajno da smanje cene ponuda. S obzirom na okolnosti, izgleda da je
spajanja među evropskim internet firmama došlo očekivano. U Americi, Internet firme su
već počele spajanje u cilju spajanja resursa i ubrzavala njihov razvoj. Za eksperte na obe
strane Atlantika, nije bilo iznenađenja. Neki od njih su rekli: "To je neutralna pojava u
razvoju industrije". Konsolidacija će pomoći one firme sa najboljim poslovnim modelima
da rastu brže na održivom nivou.
Iako internet izgleda kao "bezbedno mesto za posao", to nije bez rizika. Nedavno,
došlo je do lavine lažnih zahteva za informacije o najistaknutijim internet sajtovima. Kao
rezultat toga, oni su bili paralisani serijom "Odbijanja usluge" napadima, koji premašuju
čak i najmoćnije mrežne kompjutere.Neki stručnjaci sada strahuju da bi takvi digitalni
napadi zadali trajni udarac za e-trgovinu.
Otvorenost na internet olakšava elektronske napade, ali ne treba zaboraviti da je ista
ta otvorenost i kreirala e-trgovinu na prvom mestu.

2.UNIT 22

OSIGURANJE

Izvozne posiljke mogu biti ukradene, ostecene, ili cak potpuno unistene tokom
tranzita, izazivajuci finansijski gubitak izvozniku. Da bi se zastitili od takvih rizika,
izvoznici osiguravaju svoje posiljke. Bez pokrica osiguranja, kompanija bi cak mogla
zatvoriti biznis zbog gubitka velike posiljke. Sa pokricem osiguranja, kompanija
osiguranja bi platila nadoknadu za gubitak I izvozna kompanija bi uspela da ostane u
poslovanju.
Da bi osigurala teret, izvozne kompanije placaju mali procenat vrednosti kompaniji
osiguranja. Ovakve premije ce napraviti bazen novca koji moze biti koriscen da se plati
manjina kompanijama koje su imale gubitak I trazile nadoknadu. Na ovaj nacin, rizik je
rasprostranjen I ljudi imaju osecaj sigurnosti. Kompanija osiguranja ocekuje da dobije vise
novca u premijama, nego sto bi platila u kompenzacijama. Kompanija osiguranja imaju
velike kolicine novca, prihodi premija, za investicije, I povrat na njihove investicije

Page 3
 English language -Milan Stevanovic 218/2019

uvecavaju bazen novca iz kojeg placaju naknade troskova vlasnicima polisa koji zahtevaju
naknade troskova.
Kada se sklapa osiguranje, popunjava se obrazac predloga, koji nam daje detalje sta
je osigurano, koliko dugo I koja je priroda rizika. Osiguravaci, koji rade za kompaniju
osiguranja, onda procenjuju rizik I izracunavaju premiju – cenu osiguranja. Klijent zatim
dobija polisu, sto je ugovor izmedju osiguranika i osiguravaca, davajuci sve detalje
nadoknade I pokrica.
Umesto direktnog odlazenja u kompaniju osiguranja, moguce je traziti savet od
brokera u osiguranju u vezi mnogih razlicitih polisa dostupnih od kompanija osiguranja.
Broker je placen provizijom od kompanije osiguranja cija je polisa izabrana.
Uobicajena procedura u osiguranju je - osigurati se od svih rizika. To ukljucuje
“WA” klauzulu (sa prosekom). Rec prosek koristi se u osguranju za stetu.
“Sa prosekom” znaci da osiguravacima placaju reklamacije za delimicne gubitke,
dok oslobodjen posebnog proseka (“F.P.A” / “O.P.P”) znaci da delimicni gubici nisu
pokriveni osiguranjem.
Ta polisa moze biti znana kao plivajuca polisa, koja pokriva veliku kolicinu robe za
prilicno dug period, uglavnom jednom godinom, ili pokriva robu do visoke sume novca.
Vremenska polisa osigurava transport za navedeni period, od jednog meseca do
godine, dok polisa putovanja osigurava transport za naznaceno putovanje.
Takodje, postoji procedura osiguranja cesto koriscenja kao otvarajuce pokrice,
kojom postoji krajnje opsti sporazum izmedju osiguravaca I osiguranika da ce potonji
imati sve posiljke osigurane od strane prethodnih.
Polisa osiguranja je veoma vazna, tako sto je deo izvozne dokumentacije, zajedno sa
tovarnim listovima I komercijalnim fakturama.

3.UNIT 23

BANKOVNI SISTEMI

Bankovni sistemi razlicitih zemalja, sustinski se razlikuju jedni od drugih, ali tu je

bila, tokom sadasnjeg veka, univerzalna tendencija za svaku naciju da razvije siroku mrezu
banaka usredsredjenu na glavni trgovacki centar zemlje, sa najvecim bankama
uspostavljenim u tom centru i grupisane oko vrlo razlicite institucije nazvanom
“centralnom bankom”.
Generalno, svaka zemlja ima sopstvenu strukturu banaka. Ali, koliko god izgledalo
da su forme I organizacije razlicite, bankari, uglavnom misle isto, sirom sveta. Ulaze u iste
navike, usvajaju iste stavove ka svojim musterijama I reaguju na poprilicno isti nacin na
promene u ekonomskoj klimi. Principi bankarstva stoga imaju opravdanost na svetskom
nivou.

Page 4
 English language -Milan Stevanovic 218/2019

Napredniji finansijski sistemi sveta karakteristicno spadaju u 3 grupe: centralna

banka, komercijalna banka I ostale finansijske institucije . One su sada cesto nazivane od
strane ekonomista kao “finansijski posrednici”, zato sto one efektivno posreduju izmedju
ljudi koji stede (I stoga imaju novac, da pozajme, ili investiraju) I ljudi koji hoce da
osiguraju novac u svrhu trosenja, posebno (ali ne I iskljucivo) na kapitalnih proizvoda.
Mora biti naglaseno da su u ovom smislu komercijalne banke zapravo finansijski
posrednici, zato sto oni takodje pozajmljuju od onih koji ne trose odmah svoje trenutne
racune i koji pozajmljuju onima koji imaju namere neposrednog trosenja na robu izvan
dometa njihovog trenutnog racuna.

4.UNIT 24

OPOREZIVANJE

Vlade finansiraju svoje rashode kroz oporezivanje. Drzavi (vladi) je potreban novac
kako bi platila svoje racune. Dobija dolare za placanje svojih rashoda uglavnom od poreza.
Koja je najbolja poreska formula? Jedna je stvar reci da bogati imaju vecu
sposobnost placanja poreza nego siromasni, da je njihova “zrtva” manja kada placaju dolar
poreza, nego kada siromasni placaju dolar poreza. To I dalje ostavlja otvoreno pitanje:
koliko drugacije bi, nejednaki u prihodima, trebalo biti oporezivani? Moderni sistemi
oporezivanja, uopsteno govoreci, su nelagodan kompromis.
Progresivno I regresivno oporezivanje
Porezi mogu biti struktuirani na vise nacina, u zavisnosti od toga da li je vece breme
stavljeno na one sa vecim, ili manjim prihodom. Porez koji uzima veci procenat od grupe
sa vecim prihodom nego od grupe sa manjim prihodom je “progresivni porez”. Sa druge
strane, porez koji uzima manji procenat od pojedinaca sa vecim prihodom od pojedinaca sa
manjim prihodom je “regresivni porez”. Izmedju su “proporcionalni porezi” koji uzimaju
isti procenat prihoda od obe grupe.
Reci progresivni I regresivni mogu da budu obmanjujuce. One su tehnicki pojmovi
koji se odnose na proporcije koje porezi snose na razlicite prihode. Bilo bi pogresno
tumaciti rec “progresivno” kao konotaciju na nesto savremeno, ili posebno pravedno.
Direktni I indirektni porezi
Osim stepena njihove progresivnosti, porezi takodje mogu biti klasifikovani pod
naslovom direktni, ili indirektni.
“Indirektni porezi” su uglavnom definisani kao porezi koji se naplacuju robi I
uslugama, samim tim samo indirektno ljudima. Primeri su: prodajni porezi; tarifne dazbine
na uvoze; porezi na promet, koji se za razliku od prodajnih (maloprodajnih) poreza
naplacuju svaki put kada zemljoradnik proda psenicu vodenicaru I kada vodenicar proda
brasno pekaru; porezi na dodatnu vrednost, koji oporezuju samo troskove dodate na svaku
fazu proizvodnje.

Page 5
 English language -Milan Stevanovic 218/2019

“Direktni porezi” se naplacuju direktno ljudima (na primer, prihod, nasledstvo,

nekretnine, anketne takse).
Naravno, postoje mnogi marginalni/problematicni slucajevi koji ne spadaju uredno u
obe kategorije. Na primer, direktni I progresivni porezi su generalno povezani zajedno;
indirektni I regresivni zajedno. Ali postoji mnogo izuzetaka tom pravilu, kao anektne
takse, npr. 2$ po glavi je direktni porez, ali visoko regresivni porez zato sto uzima vecu
frakciju prihoda siromasnih, nego od bogatih.
Najregresivnijim indirektnim porezima smatraju se prodajni I carinski porezi, o
njima se odavno vozi polemika. Mnoge vlade I dalje znacajno zavise na Carinu za svoj
nacionalni dohodak. Medjutim, ekonomisti veruju da je ova vrsta poreza veoma
regresivna, zato sto mnoga hrana I gorivo (koje cine budzet porodica sa niskim prihodom)
nije izuzeta od toga.
Treba pomenuti novi porez koji se nasiroko koristi na zajednickom trzistu Evrope.
Porez na dodatu vrednost, ili “VAT (PDV)”, koji se prikuplja pri svakoj fazi proizvodnje;
prema tome, za veknu hleba PDV se skuplja kod faze proizvodnje brasna od
poljoprovrednika, takodje u fazi proizvodnje brasna kod vodenicara; u fazi pekarskog testa
I napokon, u fazi vekne u prodavnici. On jednostavno oporezuje svaku napravljenu
transakciju neto prodaje.
Osim saveznih poreza, postoji oporezivanje na opstinskom nivou vlade, ili na nivou
vlade izmedju – npr. na nivou provincija ili republika. Porez na imovinu, npr. je najvazniji
izvor opstinskog dohotka/prihoda. Porezi na promet su vazne za srednje nivoe vlade.
Na nivou svakog pojedinca, porezi svakako postaju omiljena tema, cesto burnih
rasprava kada prolece dodje I ljudi kreiraju jednokratno placanje za poreze na
proslogodisnji prihod.

5. UNIT 28

UPITI

Potreba za informacijom nastaje svakodnevno u skoro svakoj vrsti posla. Razlozi za

pisanje zahteva, upita su mnogi, naime:
1) Da dobiju informaciju o ponudi proizvoda
2) Da prime štampana pitanja/brosure, letke, kataloge/
3) Da dobiju uzroke produkata
4) Da naruče robu
5) Da dobiju informaciju o uslovima plaćanja, uslovima dostave, metodi
transporta, osiguranju
Većina pisama upita su kratka i jednostavna, toliko da su mnoge firme usvojile
praksu slanja štampane istrazne forme, tako da eliminišu potrebu za propratnim pismima.
Kao potencijalni kupac, pisac upita upoznaje samog sebe navodeći kratko i jasno za sta je
zainteresovan. U ovoj fazi, ovo je sve sto primalac pisma treba da zna. Ako potencijalna

Page 6
 English language -Milan Stevanovic 218/2019

mušterija pristupa dobavljačima prvi put, korisno je da im kaže nesto o svom poslu, kakva
vrsta proizvoda mu treba o za šta mu treba. U slučaju dugogodišnje mušterije ili mušterije
koja ima ponovljeni nalog, upit može da bude vrlo jednostavan. Često će biti dovoljan
telefonski poziv. Kada je u pitanju pisanje ovakvog poslovnog pisma, ne zaboravite da
napravite svoj upit lakim za odgovaranje.

Ključni termini:

Inquiries - formal requests for necessary information

Upiti - formalni zahtevi za potrebnim informacijama

Brochures - very important instrument of economic or political propaganda. 

They have the task to create a favorable opinion on the idea of propaganda, and wider
confidence in the manufacturer of a product or some recommendations.
Brošure - veoma značajno sredstvo ekonomske ili političke propagande. Imaju
zadatak da kod potrošača stvaraju povoljno mišljenje o propagandnoj ideji i šire poverenje
u proizvođača, nekog proizvoda ili neke preporuke.

Merchandise - goods that are bought and sold

Roba – dobra koja se kupuju ili prodaju

Information - received and understood message.

Informacija - primljena i shvaćena poruka

Supplier - the manufacturer or another entrepreneur from whom the goods are
supplied for resale or end use. The supplier can work in its own name and for its own
account or on the authority, on behalf of others.
Dobavljač - je proizvođač ili neki drugi preduzetnik kod kojeg se nabavlja roba za
dalju prodaju ili krajnju upotrebu. Dobavljač može raditi u svoje ime i za svoj račun ili, po
ovlašćenju, za tuđi račun. 

Page 7