Visoka Škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo

SEMINARSKI RAD
Predmet: Makroekonomija

Tema: Analiza strukture platnog bilansa

Prof. Miloš Roganović Sara Nedeljković

1
 SADRŽAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.3

Pojam i definicija platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.3-str.5

Struktura platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.5-str.6

Tabela šematskog prikaza platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.7

Vrste transakcija koje se registruju u platnom bilansu . . . . . . . . . . . str.7-str.9

Stanje platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.9.-str.10

Ravnoteža platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.10-str.11

Metodi uravnotežavanja platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.11-str.12

Uzroci i vrste neravnoteže platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.12-str.14

Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.14-str.15

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.15

2
 UVOD
Između privrednih subjekata, različitih nacionalnih privreda, odvijaju se ekonomske transakcije
u vidu izvoza, uvoza, zajmova i kredita

Sve te transakcije rezultiraju međunarodnim plaćanjima putem novčanih doznaka i raznih

drugih instrumenata plaćanja. Zbog toga se ukupan (sistematski) pregled svih ekonomskih
transakcija između subjekata (rezidenata) jedne zemlje i subjekata drugih zemalja, obično za
godinu dana, naziva bilans plaćanja.

Bilans plaćanja je sastavni deo sistema privrednih bilansa koji iskazuje osnovne
makroekonomske varijabile u nacionalnoj privredi kao i njihove međusobne odnose. Platni
bilans ima razuđenije oblike statističkog iskazivanja u odnosu na račun inostranstva, koji nije
jedini ni najpotpuniju prikaz ekonomskih transakcija sa inostranstvom među društvenim
računima.

Račun inostranstva je u sistemu društvenih računa u izvesnom smislu rezidualan, u njemu se

ističu transakcije svih sektora sa inostrnastvom. On je potreban da bi se ceo sistem “zatvorio”.

Sam sistem, međutim, prvenstveno prikazuje proizvodnju, potrošnju i akumulaciju u domaćoj

privredi. Platni bilans, sa druge strane, u potpunosti je posvećen prikazivanju ekonomskih
transakcija sa inostranstvom, stoga pretenduje na znatno detaljnije evidentiranje i
prezentiranje.

POJAM I DEFINICIJA PLATNOG BILANSA

Prikazivanje platnog bilansa u različitim oblicima menjalo se tokom istorije, u zavisnosti od toga
kako se menjala robna i finansijska struktura međunarodnih ekonomskih odnosa. Tako na
primer, u doba merakantilizma, potreba za razlikovnje platnog od trgovinskog bilansa nije se
osećala, zato što su se trgovinske trnasakcije obavljale uglavnom uz istovremeno plaćanje
zlatnim svetskim novcem.

Praktično je izvoz i uvoz bio jednak prilivu i odlivu zlata, odnosno poklapao se sa obimom
međunarodnih plaćanja zemlje. U razvoju kapitalizma i međunarodnih kreditnih odnosa,
kretanje robe i novca u ekonomskim odnosima zemlje sa inostranstvom se više nije poklapao.

Javila se potreba da se statistički registruju i robne i finansijske transakcije sa inostranstvom,

nezavisno od načina finansijske likvidacije, a na drugoj strani bi se iskazivali svi oblici
međunarodnih plaćanja jedne zemlje u određenom vremenskom periodu. Takvi dvostrani

3
pregledi ekonomskih transakcija sa inostranstvom, dobili su naziv platnog bilansa, prvi put u
Velikoj Britaniji – sredinom 19 veka.

Pojam platnog bilansa je još dugo ostao nedovoljno precizno definisan. Osnovna dilema je bila:
da li platni bilans treba da registruje samo efektivno izvršeno plaćanja i naplate u platnom
prometu zemlje sa inostranstvom (u određenom periodu) ili treba da prikazuje sve ekonomske
transakcije obavljene u istom razdoblju, bez obzira na vreme njihove finansijske likvidacije. U
užem smislu, građanski teoretičari poznavali su bilans plaćanja kao izraz izvršenih efektivnih
plaćanja.

Širi koncept platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije obavljene u određenom
vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja.

Platni bilans je statistički pregled za određeni period koji iskazuje:

 Transakcije robom, uslugama i dohotkom između jedne privrede i ostalog sveta

 Promene vlasništva i druge promene u monetarnom zlatu i Specijalnim pravima vučenja
koje data privreda poseduje, promene u potraživanjima i obavezama prema ostalom
svetu
 Jednostrane transfere i protivstavke koje su potrebne za uravnotežavanje, u
računovodstvenom smislu, svih stavki po onim pomenutim transakcijama koje se
međusobno ne potiru.

U platno bilansnom smislu nacionalna, privreda sastoji se od ekonomskih subjekata čiji je centar
ekonomske aktivnosti i ekonomskih interesa na njenoj teritoriji. Rezidentima se smatraju fizička
lica koja imaju stalno prebivalište u zemlji za koju se platni bilans sastavlja.

Osoblje diplomatskih misija i građani na lečenju ili studijama u inostanstvu smatraju se

nerezidentima (u platnom bilansu). Iseljenici koji su konačno promenili sovje prebivalište
(najčešće i državljanstvo) takođe su nerezidenti. Zato se njihove doznake smatraju jednostranim
transferima. Migranti na privremenom radu u inostranstvu smatraju se rezidentima privrede
koju su privremeno napustili, a njihove uštede ( doznake) se uračunavaju u društveni proizvod
njihove matične zemlje. U platnom bilansu te zemlje njihove doznake se tretiraju kao prihodi
faktora proizvodnje iz inostranstva i registruju se u bilansu robe i usluga.

Pravna lica čija je privredna aktivnost registrovana prema propisima zemlje na njenoj teritoriji,
smatraju se rezidentima. Rezidenti su i svi organi države, odnosno društveno političkih
zajednica. Agencije države u inostranstvu smatraju se njenim rezidentima. Poslovne jedinice
privrednih organizacija u inistranstvu se smtraju rezidentima one zemlje na čijoj teritoriji
obavljaju svoje aktivnosti.

Međudržavne i međunarodne organizacije se uglavnom smatraju rezidentima zemlje na čijoj su

teritoriji locirane. Važan izuzetak predstvaljaju međunarodne ekonomske organizacije
Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija. One se smatraju rezidentima jednog
imaginarnog područija izvan nacionalne teritorije svih država. Za sve zemlje ove institucije su
nerezidenti.
4
Platni bilans je otvoreni sistem u tom smislu što on uglavnom registruje samo po jedan kraj
svake transakcije. Dok se u sistemu društvenih računa uz jednu robnu transakciju beleže četiri
stavke:

 isporuka robe
 prijem novca
 prijem robe
 plaćanje novcem

U platnom bilansu se beleže samo dve stavke u slučaju izvoza:

 isporuka robe
 priliv deviza

Prijem robe i plaćanje registruju se u platnom bilansu zemlje uvoznika.

Platni bilans ne prikazuje stanje fondova na početku i kraju perioda, to jest ne beleži stanje
međunarodnih obaveza i potraživanja zemlje, već samo njihove promene u toku godine. Platni
bilans se vodi po principima dvojnog knjigovodstva. Svaka transakcija se beleži sa dve promene
koje se međusobno potiru. Pošto se statistički izvori podataka za različite stavke platnog bilansa
nejednakog obuhvata, i nejednakog stepena pouzdanosti, eventualno nepoklapanje stavki koje
bi trebalo da se potiru ukazuje na postojanje grešaka, i propusta u prikupljanju podataka. Stoga
platni bilans sadrži posebnu stavku, neto greške i propust, koja omogućava knjigovodstvenu
ravnotežu. Izraz neto u ovom slučaju naglašava da greške mogu precenjivati ili potcenjivati
određene stavke.

STRUKTURA PLATNOG BILANSA

Platni bilans se može presecati na različite načine. Ovom prilikom razmotrićemo samo
parcijalne bilanse koje eksplicitno ili implicinto sadrži poslednja, važeća šema platnog bilansa
Međunarodnog monetarnog fonda.

Vrednost izvoza i uvoza robe određuju stanje u trgovinskom bilansu koji može da bude
uravnotežen u suficitu ili deficitu. Trgovinski bilans je najstariji, i u mnogim zemljama
najznačajniji deo platnog bilansa. Bilo bi ispravnije koristiti izraz bilans robne razmene, sa
obzirom na činjenicu da i mnoge druge transakcije (na primer usluge) u osnovi predstavljaju
trgovinu. Naredne transakcije obuhvataju usluge što se neretko, naziva i nevidljivim izvozom i
uvozom, jer ne podrazumeva fizičko kretanje stvari:

 Saobraćajne usluge
 Naplata prevoza robe
 Troškovi osiguranja
5
  Turističke usluge

Profesionalne i druge poslovne usluge u savremeno vreme sve su značajne stvake platnog
bilansa i beleže prihode i rashode za radnje učinjene stranim licima u oblastima menadžmenta
konsaltinga i marketinga, patente, licence, kao i prenošenje drugih prava. Zbir vrednosti svih tih
transakcija, uključujući i saldo trgovinskog bilansa, određuje bilans robe i nefaktorskih usluga.

Faktorske usluge predstavljaju narednu stavku u platnom bilansu. Kapital, kao jedan od faktora
proizvodnje angažovan u inostranstvu donosi prinos koji zavisno od svrhe njegovog usmerenja,
može da bude u obliku kamate (kada je kapital dat na zajam) ili profita (kada je on investiran).
Veoma je bitno da se kretanja tih sredstava iz jedne zemlje u drugu razdvoje od kretanja
kapitala, bilo zajmova, bilo investicija koji se registruju u drugom bilansu. Prinosi drugog faktora
proizvodnje, rada, takođe se transferišu u inostranstvo. Radnici koji su privremeno zaopsleni u
inostranstvu, kao i iseljenici, uobičajeno jedan deo zarade, u obliku doznaka šalju u svoju
matičnu zemlju. Zajedno sa svim prethodnim stavkama i samim tim je kompletiran bilans robe i
usluga. Jednostrani transferi kao što su pomoć ili pokloni drugih država ili pojedinaca,
predstavljaju naredne stavke u platnom bilansu i njihovim obuhvatom, zaokružen je tekući
platni bilans. Iako su te transakcije najčešće u obliku kapitala, one se u većini sistematizacija
registruju u tekućem delu platnog bilansa, jer ne zahtevaju protiv uslugu, kao što je to, na
primer kod klasičnog kredita kamata.

Naredni, veliki agregat u okviru platnog bilansa je kapitalni bilans, za koji je najbitnije kretanje
dugoročnih direktnih i portfolio investicija. Kapitalni bilans se nalazi ispod linije kojom se izdvaja
tekući bilans. Sa obzirom na načelo dvostrukog knjigovodstva po kome se vodi platni bilans,
saldo tekućeg bilansa, i saldo kapitalnog bilansa su u apsolutnim iznosima jednaki, ali su im
predznaci suprotni.

Osnovni (bazični bilans) se od tekućeg bilansa formalno razlikuje po tome što sadrži i sva
kretanja dugoročnog kapitala. Suštinska razlika je u tome što osnovni bilans, pokušava da izrazi
ravnotežu ili neravnotežu bilansa plaćanja na srednji rok, smatrajući da su sve tekuće
transakcije i kretanja dugoročnog kapitala autonomni, stabilni tokovi koji izražavaju osnovnu
tendenciju u platnom bilansu.

Kretanje kratkoročnog kapitala u većini zemalja izdvojeno se registruje, mada je to u pojedinim

državama gde su vrste finansijskih operacija veoma brojne, prilično otežane. Zajedno sa svim
prethodnim transakcijama, njime je određen globalni platni bilans.

Račun zvaničnih kapitalnih trasakcija predstavlja poslednji veliki podbilans, platnog bilansa. On,
pre svega, registruje promene, u potraživanjima i dugovanjima centralne banke jedne zemlje u
odnosu na centralne banke drugih zemalja. Takođe ona obuhvata zlato, rezerve inostranih
valuta, rezervnu poziciju i kredite međunarodnog monetarnog fonda, kao i specijalna prava
vučenja.

6
 TABELA ŠEMATSKOG PRIKAZA PLATNOG BILANSA

TEKUĆI BILANS
 IZVOZ ROBE
TRGOVINSKI BILANS  UVOZ ROBE

 TURIZAM
TRANSFER RESURA  SAOBRAĆAJ
 DRUGE USLUGE

 KAMATNA STOPA
BILANS ROBE I USLUGA  INVESTICIJA

 DRŽAVNI POKLONI
JEDNOSTRANI TRANSFERI  PRIVATNE DOZNAKE

RAČUN PRIVATNOG KAPITALA

 DUGOROČNI
BANKARSKI KAPITAL  KRATKOROČNI

TRANSAKCIJE ZVANIČNIH REZERVI

 ZLATO
AKTIVE CENTRALNIH BANAKA  KREDITI MMF-a
 DEVIZNE REZERVE

VRSTE TRANSAKCIJA KOJE SE REGISTRUJU U PLATNOM BILANSU

Platni bilans registruje tri tipa transakcija:

a) Transakcije robom i uslugama;

b) Transferna plaćanja;
c) Finansijske transakcije;

7
Međunarodne ekonomske transakcije su poslovi rezidenata sa nerezidentima koji se beleže u
platnom bilansu. Dele se na:

a) Jednostrane i dvostrane;
b) Privatne i javne (zvanične);
c) Dobrovoljne, prinudne i automatske;
d) Tekuće i kapitalne;
e) Autonomne i kompenzatorne (inducirane);

JEDNOSTRANE I DVOSTRANE

Jednostrane transakcije se razlikuju od najvećeg dela uobičajenih dvostranih transakcija

po tome što one ne predstavljaju razmenu nego ustupanje vrednosti bez nadoknade.
Jednostrane transakcije se nazivaju i jednostavnim transferima ili (samo) transferima.

PRIVATNE I JAVNE (ZVANIČNE)

Privatne i javne transakcije se dele prema statusu rezidenata zemlje koja sastavlja platni
bilans.

DOBROVOLJNE, PRINUDNE I AUTOMATSKE

Ova podela je od manjeg značaja. Dobrovoljnog karaktera je velika većina transakcija.

Prinudne ili nametnute transakcije su, na primer, ratne reparacije (odšteta, uglavnom u
novčanom obliku) i restitucije (povratak u ranije iznetih stvari iz zemlje, naročito umetničkog i
kulturnog blaga).

Automatske su one transakcije koje, na primer, beleže sve promene koje iseljavanje ili
useljavanje lica sa sobom donosi (prenos imovine).

TEKUĆE I KAPITALNE

Tekuće transakcije se razlikuju od kapitalnih po tome što su one sastavni deo stvaranja
vrednosti i prema tome ulaze u obračun društvenog (nacionalnog) proizvoda, dok kapitalne
transakcije beleže prenos dela već stvorenog dohotka u obliku štednje iz jedne zemlje u drugu.
U platnom bilansu, kao tekuće transakcije evidentiraju se sve transakcije robom i svim vrstama
usluga, kao i jednostrani transferi. Takođe tekućim transakcijama smatraju se i prihodi od
faktora proizvodnje (kamate na investirani kapital i dohodci radnika privremeno zaposlenih u
inostranstvu).

8
Kapitalne transakcije su uglavnom dvostrane jer kretanja kapitala imaju za posledicu određenu
protivčinidbu ( otplatu ) u budućnosti. Saldo kapitalnih transakcija prikazuje za koliko se u
periodu posmatranja promenio dužničko - poverilački položaj zemlje. To znači da nije mesto
među kapitalnim transakcijama onim kretanjima kapitala (pokloni) koja ne stvaraju finansijske
obaveze.

AUTONOMNE I KOMPENZATORNE (INDUCIRANE)

To je teorijski najvažnija podela, ali u praksi neostvariva, iako su mnoge promene u nacionalnim
i međunarodnim šemama platnog bilansa bile motivisane pokušajem da se naknadno,
računovodstveno, identifikuju transakcije prema motivaciji transaktora, što je prvenstveno stvar
koja prethodi svakoj transakciji.

Prema Midu, autonomne su one transakcije koje privredni subjekti normalno obavljaju u skladu
sa ciljevima i kriterijumima svog poslovanja, bez obzira na stanje platnog bilansa.

Kompezantorne ili inducirane transakcije su one koje se preduzimaju upravo što priliv i odliv po
autonomnim stavkama nije uravnotežen. Deficit ili suficit autonomnih transakcija mora biti
kompenziiran iduciranim transakcijama.

Ova kategorija je nestala iz platnog bilansa zbog teškoća u utvrđivanju motivacije autonomnog
ili induciranog karaktera pojedinih transakcija. Ipak je i do danas preživela jedna grupa
transakcija pod nazivom zvanična plaćanja (obračuni) koja pokušava da utvrdi obim
kompezantornih transakcija i bude merilo ravnoteža (odnosno neravnoteža) platnog bilansa.

STANJE PLATNOG BILANSA

Sa obzirom na to što se platni bilans vodi po načelu dvostrukog knjigovodstva, svaka ulazna
stavka mora imati izlaznu protivstavku, tako da je on tehnički uvek u ravnoteži. Da bi se izbegle
zabune, koje su inače česte, valja imati u vidu da se u platnom bilansu beleži novčani izraz stavki
kretanje kupovne moći po raznim osnovima. Stavke koje znače priliv kupovne moći (debit), nose
predznak minus. Drugim rečima platni bilans ne zapisuje kretanje realnih vrednosti, to jest robe
i usluga nego samo njihov novčani izraz. Inače, izvoz odliv realne vrednost iz domaće privrede u
uvoz znači priliv realne vrednosti iz inostranstva.

Ako je platni bilans uvek tehički u ravnoteži, ekonomski obično nije, nego ima ili suficit ili deficit,
budući da su zbirovi autonomnih kredtitnih i autonomnih debitnih transakcija retko jednaki.
Drugim rečima, nejednakost ovih zbirova znači da platni bilans nije u ravnoteži, to jest postoji ili
suficit ili deficit. Međutim suficit ili deficit platnog bilansa nisu isto što i profit i gubitak, pošto
platni bilans samo beleži priliv i odliv kupovne moći, a ne uslove pod kojima se to čini. Da li je
platni bilans u ravnoteži ocenjuje se, dakle, po tekućem bilansu.

9
Stanje platnog bilansa je od velike važnosti, jer utiče na dve izrazito važne varijabile
makoroekonomske politike–cene i zaposlenosti:

 Suficit tekućeg platnog bilansa

On teži da povisi ili održi agregatnu tražnju, te time da povisi ili održi nivo domaćih cena ili
zaposlenosti, odnosno oba.

 Deficit tekućeg platnog bilansa

On teži da snizi ili apsorbuje višak agregatne tražnje sa odgovarajućim kontrakcionim dejstvom
na domaće cene i na zaposlenost, odnosno oboje.

Drugim rečima, suficit tekućeg bilansa deluje ekspanzivno, jer povećava tražnju za domaćim
dobrima i uslugama. Tako on povećava nivo dohotka i zaposlenosti. Deficit tekućeg bilansa
deluje kontrakciono, pošto domaću tražnju prebacuje na strano tržište. Ali, deficit ipak nije
sredstvo za domaću deflaciju jer vodi iscrpljivanju domaćih deviznih rezervi.

RAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA

Platni bilans se može nalaziti u tri oblika ravnoteže:

 Potencijalna ravnoteža (neravnoteža)

 Stvarna ravnoteža (neravnoteža)
 Fundamentalna

Potencijalna ravnoteža platnog bilansa postoji kada se deficit platnog bilansa koji se može lako
otkloniti kompenzatornim finansiranjem, bez metoda administrativnog karaktera (devizna
kontrola, trgovačke restrikcije i dr.)

Stvarna ravnoteža platnog bilansa postoja kada se održava merama ekonomske politike,
odnosno metodama prilagodjavanja. Stvarna ravnoteža može biti uspostavljena na mnogim
nivoima privredne aktivnosti i stanja platnog bilansa. Smatra se da je najbolje rešenje
uravnotežavanje platnog bilansa ono koje optimalno odgovara razvoju i stabilizaciji nacionalne
privrede, odnosno koje će omogućiti optimalni rast i visok nivo zaposlenosti, bez inflatornih
pritisaka. Ova ravnoteža (neravnoteža) se bira i postaje predmet zvanične makroekonomske
politike.

Fundamentalna ravnoteža platnog bilansa postoji kada se na duzi rok platni bilans
održava u ravnoteži, samo po sebi, bez opšte nezaposlenosti inflacije i bezpotrebe stalnog
prilagodjavanja deviznog kursa i devizne kontrole. Obično sa smatra da kada postoji
uravnoteženost svih ekonomskih transakcija (tekućih i kapitalnih) ili kada su potraživanja
izjednačena sa dugovanjima, da postoji ravnoteža platnog bilansa. Takva ravnoteža je integralni
deo ukupne ekonomske ravnoteže. To je rezultat uravnoteženih odnosa zemlje sa
inostranstvom, ail i ravnoteže u nacionalnoj ekonomiji. Ako se takva ravnoteža održava duže

10
vreme u uslovima unutrašnje stabilnosti i pune zaposlenosti, govori se o fundamentalnoj
ravnoteži.

Postoji i statička odnosno dinamička ravnoteža platnog bilansa.

Pod statičkom ravnotežom se smatra ravnoteža izvoza i uvoza, bez kratkoročnog kretanja
kapitala i monetarnih rezervi. Ovaj oblik ravnoteže isključuje bilo kakvo kretanje dugoročnog
kapitala.

Kod dinamičke ravnoteže izvoz i uvoz ne moraju biti uravnoteženi. Tada stupa na scenu kretanje
kratkoročnog kapitala i deviznih rezervi, odnosno transfer dugoročnog kapitala, koji moraju
izravnati deficit u trgovinskom bilansu.

Ravnoteža koja se ostvaruje administrativnim regulisanjem kretanja robe i usluga, kao i

kapitala, odnosno smanjenjem uvoza robe i usluga, kao i zabranom oblika kapitala, nije
ekonomska ravnoteža. Takva politika platnog bilansa može štetiti privrednom razvoju, budući
da smanjenje uvoza dovodi u pitanje dinamičnost kontinuelan razvoj privrede, kao i njenu
izvoznu sposobnost. Ovo posebno kada se radi o privredi još nerazvijene strukture, koja svoje
portebe za baznim proizvodima pretežno pokriva uvozom.

METODI URAVNOTEŽAVANJA PLATNOG BILANSA

Ravnoteža platnog bilansa postala je jedan od osnovnih ciljeva makroekonomske politike svake
zemlje, ail ne više dominantan cilj. Potrebe brzog privrednog rasta, izmene privredne strukture,
puna zaposlenost i dovoljna stabilnost privrede su prioritetni ciljevi, dok se ravnoteža platnog
bilansa izvodi iz tih primarnih ciljeva razvoja. Ravnoteža platnog bilansa se često „žrtvuje“ da bi
se ostvarili izabrani interni ciljevi razvoja. Umereni deficit platnog bilansa često se toleriše i
postaje sredstvo i dopunski spoljni impulsi domaćoj privredi. Medjutim, neravnoteža
fundamentalnog karaktera može postati smetnja ili čak ograničavajući faktor privrednog rasta.
Doziranje deficita platnog bilansa i održavanje tolerantne neravnoteže platnog bilansa mora se
staviti u funkciju stanja i razvoja privrede, visine monetarnih rezervi, mogućnosti i visine
zaduživanja u inostranstvu. Ukoliko neravnoteža poprimi ozbiljne rezmere i postane
kumulativan proces, tada su potrebne korektivne mere u pravcu urevnotežavanja platnih
bilansa ili pak smanjenja deficita. Korigovanje platno-bilansnog deficita ostaje jedino moguća
solucija. Postavlja se samo pitanje izbora modela ili metoda prilagodjavanja platnog bilansa i
regulisanje deficita.

Metodi uravnotežavanja i prilagodjavanja platnog bilansa mogu biti:

 Deflacija u privredi
 Devalvacija nacionalne valute
 Trgovinska i devizna kontrola

11
  Finansiranje deficita zaduživanjem u inostranstvu
 Finansiranje deficita sopstvenim deviznim rezervama

Deflacija, devalvacija i deviznu kontrolu možemo označiti kao meteo platnobilansnog

prilagodjavanja, dok finansiranje deficita zaduživanjem u inosrtanstvu, i iz sopstvenih rezervi
predstavlja metod finansiranja platnobilansnog deficita. Obično se postavlja strategija i politika
istovremenog kombimovanja jednog i drugog metoda.

Postoje značajne razlike u efektima metoda prilagodjavanja i finansiranja. Prilagodjavanje

dovodi do izmene u strukturi proizvidnje, izvoza i uvoza, stimulisanje i destimulisanje
odredjenih delatnosti, dok finansiranje znači trenutno pokriće nastalog deficita i neravnoteže
platnog bilansa. Prilagodjavanje ima trajniji i dugoročniji karakter, efekti uglavnom ostaju u
privredi, dod se efekti finansiranja velikim delom odlivaju u inostranstvo (kamata na zajmove).

Izvor metoda uravnoteženja platnog bilansa zavisi od stanja u privredi. Tako visoka
nezaposlenost i niska stopa rasta otklanjaju deflaciju kao metod prilagodjavanja, jer ono
produbljuje krizu. Na isti način neelastičnost domaće tražnje uvoza prema cenama izraženim u
domaćoj valuti traži izbegavanje devalvacije kao metode platno-bilansnog prilagodjavanja.

S druge strane mogućnosti lakog i povoljnog stranog finansiranja deficita platnog bilansa, često
privredu olako uvodi u uzimanje inostranih kredita za finansiranje deficita, uslovi zaduživanja,
posebno visina kamatne stope, dužina rokova kredita, uslovi pod kojima se daju krediti, način
korišćenja i otplate i sl. opredeljenju izbor ove metode finansiranja.

Bitan faktor u izboru metoda uravnotežavanju platnog bilansa je i hitrost intervencije i visina
kumulisanih problema, odnosno visina i poreklo deficita. Metod prilagodjavanja deluje sporije,
a efekti se ispoljavaju na duži rok. Kod metoda finansiranja, posebno sopstvenim monetarnim
rezervama, ove mere deluju odmah.

UZROCI I VRSTE NERAVNOTEŽE PLATNOG BILANSA

Neravnoteža platnog bilansa, kao najveći problem platnog bilansa, posebno česta pojava
deficita, može biti izazvana različitim faktorima. Deficit platnog bilansa je osnovni problem
nacionalnih privreda. Uzroci i poreklo neravnoteže platnog bilansa bitni su za politiku platnog
bilansa i politiku uravnotežavanja platnog bilansa. Bitno je da li je poremećaj ravnoteže nastao
pod delovanjem faktora unutar nacionalne privrede ili pod delovanjem faktora svetskog tržišta.

Neravnoteža platnog bilansa se može podeliti na sledeće tipove:

 Ciklična neravnoteža
 Strukturna neravnoteža
 Neravnoteža izazvana nestabilnošću nacionalne privrede

12
Ciklični faktori neravnoteže platnog bilansa su kratkotrajnog karaktera. Naprimer rast bruto
domaćeg proizvoda zemlje utiče na rast uvoza, a time i deficita platnog bilansa. Recesija u
inostranstvu utiče na smanjenje izvoza i rast deficita bilansa tekućeg računa, odnosno platnog
bilansa. Brži rast cena u zemlji nego u inostranstvu utiče na povećanje vrednosti uvoza i
smanjenje vrednosti izvoza. Brojni faktori sezonskog karaktera (slaba turistička sezona, slaba
žetva, vremenske nepogode i sl.) takođe utiču na porast uvoza i smanjenje izvoza roba i usluga,
odnosno na povećanje deficita bilansa tekućeg računa. Posmatrajući finansijski i kapitalni, kao
drugi dio platnog bilansa, brojni ciklični faktori, kao što su razlike u kamatnim stopama,
nestabilna politička situacija u zemlji i sl. utiču na kretanje kapitala , a time i na ravnotežu
platnog bilansa.

Strukturna neravnoteža platnog bilansa, odnosno faktori neravnoteže strukturnog karaktera,

vezani su za izmenu privredne strukture, posebno nerazvijenih zemalja. Postojeća struktura
ovih privreda ne omogućava im stabilan, dinamičan i uravnotežen razvoj. Uzroci strukturne
neravnoteže platnog bilansa se nalaze u privrednom razvoju, strukturne privrede, ali i
neprilagodjenosti nacionalne privrede kretanjima na svetskom tržištu.

Faktori strukturne neravnoteže mogu biti:

 Realne prirode
 Monetarne prirode

U faktore realne prirode ubrajamo: investicije, neadekvatnost proizvidnje, korištenje kapaciteta,

zaposlenost, inflacija troškova, disparitet domaćih cena i troškova proizvodnje, disparitet u
kretanju produktivnosti rada i tehničkog progresa, neravnoteža štednje, investicija,
disproporcije u razvoju grana, promene tražnje na svetskom tržištu, izvoz, uvoz i drugo, dok u
faktore monetarnog karaktera uglavnom na pojavu inflacije, posebno inflacije monetarnog
karaktera. Potrebne visoke investicije i nova tehnologija zahtevaju visoku stopu domaće
štednje. Medjutim, domaća štednja je nedovoljna, te se redovno javlja neravnoteža štednje i
investicije. Pošto su investicije redovno veće od štednje, a zbog visoke sklonosti uvozu, uvoz je
redovno veći od izvoza, tako da se redovno javlja deficit platnog bilansa. Uvozna sredstva
postaju veoma značajan faktor u finansiranju ekonomskog rasta ovih privreda. Neravnoreža
nacionalne privrede i visok trgovinski deficit (uz visoku uvoznu zavisnost) osnovni su faktori
permanentnog deficita platnog bilansa ovih privreda.

Neravnoteža platnog bilansa izazvana nestabilnošću nacionalne privrede je treći tip. Često se
ovaj tip neravnoteže identifikuje sa strukturnom neravnotežom, jer se inflacija često javlja kao
strukturna inflacija (karakteristična za nerazvijene privrede). Teško je odvojiti ova dva tipa
neravnoteže platnog bilansa. Ako se za inflaciju kaže da je rezultat veće novčane tražnje u
odnosu na robne fondove, tada se višak tražnje delom prenosi na uvoz. To se dogadja na isti
način kao što se kod strukturne inflacije višak investicija u odnosu na štednju javlja kao veći
uvoz osnovnih faktora razvoja (oprema, repromaterijal, energija i drugo). Kod svake strukturne
neravnoteže platnog bilansa prisutna je i neravnoteža izazvana inflacijom. Inflacija „naduvane“
domaće cene, posebno inflacija, čime domaća roba postaje nekonkurentna na svetskom tržištu.

13
Samim tim dolazi do smanjenja izvoza i povećanja uvoza, čime se javlja neravnoteža trgovinskog
i platnog bilansa. Inflacija tražnje dovodi i do inflacije troškova. Naime, porastom cena dolazi i
do porasta nadnica, poreza, budžetskih rashoda, sve u uslovima pada produktivnosti rada (u
inflaciji). To vodi porastu jediničnih troškova. Inflacija troškova dalje obara konkurentsku moć
privrede u izvozu, i onda nastaje dodatni pad izvoza i porast uvoza, čime se deficit platnog
bilansa povećava.

Potrošnja iznad realnih mogućnosti i usmeravanje proizvodnje prema domaćem tržištu, umesto
na izvoz, može se izvesno vreme podržavati monetarnim rezervama, zaduživanjem u
inostranstvu ili manipulacijom kredita (kreditnom ekspanzijom). Ovom ekspanzijom se može
neutralisati deflatorno dejstvo deficita platnog bilansa. Relativna inflacija (viša stopa rasta cena
u zemlji u odnosu na rast cena na inostranim tržištima) dovodi redovno do deficita platnog
bilansa.

ZAKLJUČAK

U platnobilansnom smislu nacionalna privreda sastoji se od ekonomskih subjekata čiji je centar

ekonomske aktivnosti i ekonomskih interesa na njenoj teritoriji.

Platni bilans je otvoreni sistem u tom smislu što on uglavnom registruje samo po jedan kraj
svake transakcije. U platnom bilansu se beleže samo dve stavke u slučaju izvoza: isporuka robe i
priliv deviza. Prijem robe i plaćanje registruju se u platnom bilansu zemlje uvoznika.

Platni bilans ne prikazuje stanje fondova na početku i kraju perioda, to jest, ne beleži stanje
međunarodnih obaveza i potraživanja zemlje, već samo njihove promene u toku godine.

Platni bilans se vodi po principima dvojnog knjigovodstva. Svaka transakcija se beleži sa dve
promene koje se međusobno potiru.

Platni bilans u svakoj zemlji, sastavlja se po određenoj metodologiji i šemi koju preporučuje
međunarodni monetarni fond.

Osnovne transakcije platnog bilansa su: izvoz i uvoz robe, usluga (turizam, saobraćaj i druge),
kamate na date i primljene kredite, doznake iz inostranstva, dati i primljeni krediti i promene
deviznih rezervi.

Transakcije platnog bilansa se svrstavaju u određene podbilanse koji se formiraju na različitom

nivou agregacije, tako da u određenim slučajevima naredni podbilans obuhvata i transakcije
prethodnog podbilansa. Najzančajniji podbilansi su: trgovinski podbilans, bilans resursa, bilans
robe i usluga, tekući bilans. bazični bilans, kapitalni bilans, i bilans zvaničnih transakcija i
vrednosti.

14
Nosiocima domaće ekonomske politike, platni bilans služi kao izvor informacija za preduzimanje
mera kako bi taj položaj bio što povoljniji. Platni bilans je tehnički uvek u ravnoteži zato što se
vodi po načelu dvostrukog knjigovodstva gde svaka ulazna stavka mora imati izlaznu
protivstavku. Ako je platni bilans uvek tehnički uvek u ravnoteži, ekonomski obično nije nego
ima ili suficit ili deficit.

Da li je platni bilans u ravnoteži ocenjuje se po tekućem bilansu. Stanje platnog bilansa je od

velike važnosti, jer utiče na dve izrazito važne varijabile makroekonomske politike:

 Cene
 Zaposlenost

LITERATURA

 Platni bilans i medjunarodne finansije – Dr. O. Kovac, 1994. god.

 Makroekonomija – Dr. Dragan Momirović, Dr. Dušan Cogoljević, 2019.god.

 Monetarna ekonomija i bankarski menadžment – Slobodan Komazec, Žarko

Ristić, Jovan Savić, Slavko Vukša, 2006.god.

 www.union.edu.rs

15