FIКRП MUSLIMOVIC

ARGUMENTI I SJECANJA
О

RATU

KNJIGA PRVA
(1990. - 1993.)

SARAJEVO, 2006. GODINE

 Izdаvаё:
Udгuienje za zastitu tekovina ЬогЬе za Воsпu i Hercegovinu
Za izdаvаёа:
general u miгovini, Mustafa Pofutak
Urednik:
Fikret Muslimovic
Recenzenti:
prof. dr. Ibrahim Bu!Jatlija
dr. Rasim Ое/је, general u mirovini
general u miгovini Hasan Efendi6
profesoг Mustafa Spahic
kпјiiеvпik Fa!mir A/ispahi6

Lektor:
Nazif Qsmanov;c
Korektor:
Nazif Osmanovi6
Naslovna strana:
Кепап Brankovi6
DTP:
Кепап Brankovi6
Stampa:
Bemus!
Za stampariju:
Mustafa Be6irovi6

CIP - Katalogizacija и publikaciji

Nacionalna i univerzitetska biblioteka
Возпе i Hercegovine, Sarajevo
355.4(497.6)"1992/1995"

МUSLIMOVIC, Fikret
Argumenti i зјесапја о ratu . Кпј. 1:

(1990. -19 93.) I Fikret MuslimoviC . - Sarajevo

Udruzenje za zastitu tekovina borbe za Возпи i
Hercegovinu, 2006. - 462 str. : slika autora ; 25
ст

Bibliografija autora: str. 437-438 . - Bibliografija i

bi1jeske uz tekst

ISBN 9958-9286-1-2

COBISS . BH-ID 14791686

ZаЬгапјепо је svako umпоiаvапје , fotokopiranje нi bllo kakvo reproduciranje knjige ili

njenih dijelova bez odobrenja autora.
 RECENZIJE

dr. Ibrahim Busatlija, profesor Univerziteta u Sarajevu

RECENZIJA ZA KNJIGU PRVU I KNJIGU DRUGU

AUТORA FIKRETA MUSLIMOVICA
РОО NASLOVOM "дRGUМЕNП I SJECANJA О RДШ"
Knjige - prva i druga-pod naslovom "Argumenti i sjecanja о гаји", gene-
ral- тајога u mirovini Fikreta Muslimovica, su jedinstveno djelo, kompleksna
studija о пероЫјпо utvrdenoj dvostrukoj agresiji protiv drzave ВјН od strane
njenih susjeda - SFRJ (Srbije i Сrnе Gore) i Hrvatske, о odbrambeno - oslobo-
dilackoj ЬогЫ, zatim о slozenim odnosima ипијаг i izmedu politickih korpusa u
ВјН, od kojih је bosnjacki, zajedno sa ostalim bosanskim snagama u korpusu
bosanskih Srba i bosanskih Hrvata, Ьгапјо medunarodno priznatu drzavu ВјН
u пјепјт postojecim granicama.
Као svjedok, aktivni ucesnik па najosjetljivijim sektorima odbrane drzave i
njenog najbrojnijeg bosnjackog naroda, kao i svih dijelova naroda koji Bosnu
smatraju svojom drzavom, sadasnjim i buducim generacijama, Muslimovic рги­
za kvalitetan uvid u aktivnosti, ргоЫете, uspjehe i privremene zastoje u oruza-
пој ЬorЫ protiv agresora, sto је od izvanredne vaznosti, пе samo za sadasnju
generaciju koja је i sama dozivljavala i prezivljavala опо sto је u ovom djelu
- studiji - monografiji, kompleksno, zivo, reljefno prikazano, nego i za buduce
generacije, tako da se ovaj veoma iscrpni i аијепјјспј rad slobodno moze uvr-
stiti u istorijski izvor prvog reda za rekonstrukciju dogadaja i ponasanja Ijudskog
faktora od momenta sticanja nezavisnosti, а i znatno гапјје , od istupa vojno-
intelektualnih krugova u bivsoj SFRJ, preko direktnog antidrzavnog djelovanja
u odnosu па ВјН iz hrvatskog nacionalistickog korpusa, do prekida sukoba
(Dejtonskog sporazuma), ра skoro do danasnjeg dana.
Djelom, koje је pred пата, u dvije knjige sa ро dva poglavlja, general-major
Muslimovic analiticki, vjesto i argumentirano, pokazuje kontinuitet vojno-politi-
ckih zbivanja i svoje 'јспо, veoma snazno i veoma kompleksno ucesce u odbra-
пј Bosne i Hercegovine, tako da пј jedan segment odbrane пјје Ыо izvan пје­
govog vidnog polja. Muslimovicevo kompletno i kompleksno ucesce u odbrani
ВјН је u tolikoj тјегј аијепјјспо i provjerljivo da predstavlja, ро sebi, dragocjen
i nezaobilazan, historijski паиспј izvor, za sva druga рјјапја, јпјегргејасјје koje
se јјси ЬогЬе za opstanak drzave i naroda u historijskom intervalu u kojem је
obnovljena drzavnost ВјН.

-3-
 U оуот djelu (monografiji, studiji, memoarskoj gradi), sto је уеота rijetko
u vojno-politickim i istorijskim studijama, preplicu se cisto vojno-odbrambena
i diplomatska pitanja, а zatim postdejtonska, cisto drzavotvorna pitanja koja
tendiraju ka integraciji drzave ВјН, u svakom pogledu. Kroz djelo prozima duh
i praksa maksimalno miroljubivog odnosa i tolerantnog pristupa - glavnom cilju
da se, kako ratnim sredstvima, tako i јо!; vise опјт mirnodopskim, postignu
ciljevi ocuvanja drzave ВјН i njenog neminovnog ukljucivanja, kako u evropske,
tako i u evro-atlantske integracije.
Fascinantna је Muslimoviceva aktivnost kao i saradnja sa predsjednikom
Predsjednistva ВјН Alijom Izetbegovicem, kako u fazi odbrambeno -oslobodi-
lackog rata, tako i u fazi ucvrscivanja mira u integracijskom periodu nase drza-
уе пјепјт ukljucivanjem u pomenute integracije.
U tekstu se osjecaju i kriticke opravdane premise, primjedbe prema nekim
licnostima iz sfere odbrambenih i politickih struktura koje nisu dorasle istorijskom
zadatku, а pri 'от јт Muslimovic пе negira doprinos u nekim fazama borbe.
Оуа knjiga - djelo је патјјепјепо svim generacijama i svim profilima koje
се zanimati ili ih zanima sudbina ВјН, пјепа bIiza i dalja buducnost, а pogotovo
се dobro koristiti i u edukaciji mladih generacija u сјје obrazovanje moraju biti
ugradeni fundamentalni stavovi autora, general - majora Fikreta Muslimovica,
jer bez njih, kao i drugih djela iz tog perioda, i njegovih i ostalih, buduce gene-
racije, ра i sadasnje, песе тосј да dobiju cjelovitu sliku о sudbini drzave.
U interesu odbrane drzave ВјН i пјепе medunarodne afirmacije bilo је ар­
solutno nuzno да se suzbiju anarhisticke 'епдепсјје, kako u vojno-policijskom
sektoru, tako i u sluzbama bIiskim odbrani uopce, sto Muslimovic оујт djelom
solidno argumentira i dokazuje.
Misljenja sam да је potrebno preispitati odluku о penzionisanju general -
majora Fikreta Muslimovica, jer su njegovi zivotni, radni i intelektualni kapaciteti
toliko јо!; veliki da Ы nasa drzava i drustvena zajednica, njegovim konkretnijim
angaziranjem mogla osigurati neprocjenjivu korist.
Као citalac teksta пе mogu да пе sugerisem nadleznim sluzbama vezanim
za ovu probIematiku да se general - major Fikret Muslimovic obavezno ukljuci
u edukativni sistem naseg univerzitetskog obrazovanja, да svoje strucne, па­
ucne i uopce mentalne sposobnosti stavi па raspolaganje mladoj generaciji,
ра i gradanima ВјН, odnosno, да se, ро mogucnosti, паде rjesenje za njegovo
ukljucivanje u univerzitetski ciklus nastave о odbrani drzave ВјН, sto је uosta-
. lom praksa i u drugim, posebno уодесјт zemljama - SAD, Njemackoj, Engle-
skoj, Japanu ...

Sarajevo, 11.02.2006.g0diпе dr. Ibrahim Busatlija

profesor Univerziteta u Sarajevu

-4 -
 general u mirovini, Hasan Efendi6, prvi ratni komandant ТО R BiH

RECENZIJA

General - тајог u mirovini Fikret Muslimovic, intelektualac u pravom smislu

te гјјесј, profesionalac visokih strucnih i moralnih kvaliteta, izvanredan апа­
liticar vojno-politickih zbivanja, sa dobrom perspektivom za napredovanje,
samovoljno napusta JNA i stavlja se па raspolaganje za odbranu okupirane аlј
nepokorene Bosne i Hercegovine. Svojim pubIicistickim djelovanjem, Muslimo-
vic је dao vazan doprinos odbrani i afirmaciji nase domovine, drzave Bosne i
Hercegovine. Analitickim sposobnostima, realnoscu u осјепата i zakljuccima,
sugestivnoscu i sigurnoscu u svojim tekstovima i u razgovorima sa Ijudima,
Muslimovic pokazuje da пјје bez razloga, dok је Ыо u JNA, obavljao visoke
funkcije, s obzirom па godine starosti koje је tada јтао.
"ARGUMENTI I SJECANJA О RATU - KNJIGA PRVA" i "ARGUMENTII
SJECANJA О RATU - KNJIGA DRUGA" su, ipak, nesto posebno u odnosu па
Muslimoviceve do sada objavljene knjige. Jedinstvena сјеliпа u dvije knjige ,
dragocjen је doprinos za ukupno razumijevanje odnosa tokom odbrane ВјН od
agresije, а posebno odnosa i desavanja u Агтјјј R ВјН i oko пје. Posto је to па­
pisao covjek kvaliteta Fikreta Muslimovica, koji је u profesionalnom smislu Ыо
narocito pouzdan i sposoban starjesina koga poznajem u Агтјјј R ВјН, siguran
sam da се se , poslije njegovih najnovijih knjiga pod naslovom "ARGUMENТlI
SJECANJA О RATU" mnoga desavanja iz vremena agresije, posebno desava-
пја u Агтјјј R ВјН, drugacije posmatrati i sagledavati.
Muslimoviceve knjige "ARGUMENТI I SJECANJA О RATU" , proizilaze iz
njegovih predratnih, ratnih i poratnih dozivljaja i iskustava u obavljanju visokih
funkcija koje је јтао u Stabu Vrhovne komande, odnosno, u Generalstabu
Агтјје RepubIike Bosne i Hercegovine. U prvoj knjizi "ARGUMENТI I SJECA-
NJA О RATU", Muslimovic је opisao znacajne dogadaje u vezi sa obavljanjem
funkcije nacelnika bezbjednosti 7. агтјје i nacelnika bezbjednosti Sarajevskog
korpusa bivse JNA, а zatim i dogadaje u vezi sa obavljanjem funkcije nacelnika
bezbjednosti ТО R ВјН, odnosno, nacelnika Uprave bezbjednosti Staba Vrho-
vne komande Агтјје R ВјН i savjetnika za vojna pitanja u Predsjednistvu R
ВјН. Na prvoj duznosti nacelnika bezbjednosti ТО R ВјН, gdje sam ga ја anga-
zirao kao svog pomocnika, Izetbegovic је odmah рroсјјепјо da u Muslimovicu
јта oficira kakav mu је potreban za ratne prilike. Tako ти је funkcija, па koju
sam ga angazirao, Ыlа odskocna daska za ostale duznosti, sto тј је posebno
drago. U drugoj knjizi "ARGUMENTI I SJECANJA О RATU" Muslimovic је орј -

-5 -
sao znacajne dogadaje u vezi sa obavljanjem funkcije nacelnika Uprave za
тогаl Staba Vrhovne komande, odnosno, Generalstaba Агтјје R ВјН i celnog
predstavnika Агтјје R ВјН u Zdruzenom stabu Агтјје R ВјН i HVO.
Uvid u vaznost, analiticnost, objektivnost i argumentiranost zakljucaka
i осјепа koje Muslimovic iznosi u knjigama "ARGUMENTI I SJECANJA О
RATU", Ы! се obaveza za sve опе koji budu nesto ozbiljnije pisali о agresiji
па R ВјН. То се biti nezaobilazna literatura i za pisanje i za исепје najnovije
historije Bosne i Hercegovine.

Sarajevo, 25.01.2006. godine PRVI RATNI KOMANDANT то RBIH

general u mirovini
Hasan Efendic

-6 -
 dr. Rasim ОеНа, armijski general, ratni i poratni komandant Generalstaba
Агmие R BiH

RECENZIJA ZA KNJIGE FIKRETA MUSLIMOVICA

"ARGUMENТI I SJECANJA О RATU - KNJIGA PRVA"
I "ARGUMENТI I SJECANJA О RATU - KNJIGA DRUGA"
Autor brojnih knjiga, strucnih clanaka i dokumenata, vrsni vojno-politicki
analiticar general Fikret Muslimovi6 odvazio se da u dvije knjige: "ARGUMEN -
ТI I SJECANJA О RATU - KNJIGA PRVA" i "ARGUMENTI I SJECANJA О
RATU - KNJIGA DRUGA", kao sudionik i poznavalac iz svoje vizure predstavi
objektivnu sliku о desavanjima u SFRJ i JNA, vezano za sudbinu Bosne i Не­
rcegovine neposredno pred agresiju i pocetkom agresije, о formiranju i пага­
stanju odbrambenih snaga АВјН tokom rata, te о subjektivnim i objektivnim
ргоblетјта u Агтјјј АВјН.
Mada је гјјес о memoarskoj gradi i kazivanju о licnom dozivljavanju i рге­
zivljavanju пеgаtivпе transformacije JNA u fasisticku јеdпопасiопаlпu vojsku,
autor daje Ьгојпе argumente koji ukazuju па uzroke i posljedice te tгаgiспе i
katastrofalne srbizacije Агтјје па sudbinu Slovenije, Hrvatske, а posebno Во­
sne i Hercegovine.
lako је dio tekstova u prvom dijelu knjige оЬјаvlјеп u prvim Muslimovi6evim
kпјigаmа, опј se , iпоviгапi i osvjezeni, izvапгеdпо uklapaju u cjelinu knjige,
izuzetno роuспоg i апаlitiсkоg djela о uzrocima i toku agresije srbijansko-cr-
nogorskog i hrvatskog agresora па ВјН, te па prvi pogled Ьеzпаdеzпој ЬогЫ i
politickoj i vojnoj, za ocuvanje nezavisnosti i cjelovitosti netom mеduпагоdпо
priznate drzave Bosne i Hercegovine.
Muslimovi6 se пјје тјгјо niti mirovao пј kada пјје јтао objektivne mogu6no-
sti da pomogne svojoj zemlji i svom narodu. Pisao је pisma i upozoravao vojni
vrh JNA па роguЬпоst velikosrpske politike ргета ВјН i bosnjackom narodu ,
ali i ргета drugim пагоdimа, ра , u krajnjem i srpskom narodu . Zпао је оп
da ta pisma пе6е sti6i do опih kojima su паslоvlјепа, пiti 6е uticati па odluke
Kadijevi6a, Adzi6a i drugih cak i kada Ы ih procitali, ali је тогао па пеki паё iп
ispoljiti svoje пеslаgапје s takvom politikom i podi6i glas гаzосагапоg covjeka-
oficira koji је, koliko do јисе, kao i hiljade drugih, vjerovao u svојugоslоvепskо
i орstепагоdпо оргеdјеlјепје gепегаlа i JNA koju su опi vodili.
Prvi dio kпјigе obiluje Ьгојпјт апаlizаmа i pokazateljima koji su vјегпо svje-
dосапstvо рlапskоg апgаzоvапја velikosrpskih kadrova iz politike, vojske, па-

-7-
uke i pravoslavne crkve da kгoz, navodno, осиуапје SFRJ ostvare vjekovni san
srpskih nacionalista - «veliku Srbiju", iz угетепа Dusanovog carstva.
Muslimovic пе krije svoje normalne Ijudske slabosti, strah, suze, zal i veliku
brigu za sudbinu porodice. lako јта ponavljanja u subjektivnom, Ijudskom, ali
analitickom i argumentovanom kazivanju, Muslimovicev pristup pitanju uzroka
i karaktera agresije па ВјН odaje dobrog poznavaoca i vjestog interpretatora
desavanja iz tog, za ВјН, уеота teskog i neizvjesnog perioda.
Nakon kazivanja о vremenu pred agresiju, autor u drugom dijelu knjige go-
уогј о desavanjima u ВјН i Sarajevu pocetkom agresije. Као svjedok i ucesnik
tih zbivanja, Muslimovic daje svoju ргосјепи i осјепи brojnih, za dalju ЬогЬи za
ВјН , presudnih dogadaja.
lako u memoarskoj formi, оп daje svoje stavove, poglede i impresije па
nastanak i јасапје ААВјН, te svoju ulogu i doprinos u toj, za opstanak ВјН , рге­
sudnoj aktivnosti. Dotice оп u svom kazivanju i dogadaje u kojima neposredno
пе ucestvuje, ali koji su bili od kljucnog znacaja za sudbinu ВјН.
Vjerno slikajuci svoje stavove о stanju u Sarajevu i razvoju ААВјН u gla-
упот gradu, Muslimovic se bez ograda i sa argumentima dotice negativnog
djelovanja i uticaja pojedinih Ijudi u vrhu Агтјје. Nikom Muslimovic пе osporava
patriotizam i lјиЬау ргета ВјН, ali пе odobrava neznanje i nekompetentnost
pojedinaca koji su svojim djelovanjem kocili brzi, racionalniji i svrsishodniji га­
zvoj Агтјје АВјН.
Muslimovicevi stavovi о pojedincima, mada principijelni i dobronamjerni,
siguгno се izazvati reakcije. Kada је, pak, гјјес о djelovanju Sefera Halilo-
ујса, moze se гесј da је to pokusaj Fikreta Muslimovica da javnosti predoci
ргауи sliku lika i djelovanja Sefera Halilovica dok је Ыо па celu Агтјје АВјН
i nakon toga. Mada се se пасј pojedinci koji се Muslimovicevo osvjetljavanje
Halilovicevog djelovanja smatrati nekakvom osvetom, уесјпа се тосј objek-
tivno sagledati to угјјете u kojem se odlucivalo о sudbini ВјН. I sam sam Ыо
svjedok sujete, sna о velicini i neprincipijelnosti Sefera Halilovica, tako da se
u velikoj тјегј slazem sa Muslimovicevom осјепот о njegovom osvetnickom
mentalitetu nakon smjene sa celnog mjesta u Агтјјј. Muslimovicevo izlaganje
о Halilovicevom djelovanju јта za cilj da demantuju mnoge aktivnosti i napise
о Muslimovicu koje је, ро осјепј autora, forsirao u javnosti Sefer, ali је njegova
prava vrijednost sto се iЗјгој bosanskohercegovackoj javnosti ponuditi eksklu-
zivne informacije о nekim nedovoljno rasvijetljenim dogadajima u Sarajevu i
ВјН pocetkom agresije.
Muslimovic пе zapostavlja пј druge znacajne dogadaje 1992.-1995. godine
koji su uticali па tok odbrambenog rata. KNJIGA DRUGA obiluje argumentima i
analizama о djelovanju па izgradnji borbenog morala u Агтјјј R ВјН. Muslimo-
ујсеу rad u toj obIasti је јтао veliki znacaj. Radeci u toj obIasti , оп је ispunio

-8-
i тоја ocekivanja kao komandanta, sto је u ovoj knjizi autenticno predstavio.
Objektivno је predstavio пароге koje smo sa nivoa Staba Vrhovne komande,
odnosno Generalstaba Агтјје R ВјН, Cinili da јасапјет borbenog morala јаса
i nasa ЬогЬепа efikasnost.
Knjige 6е пај6ј па poklonike, ali i protivnike, ali 6е sigurno i zainteresovati
i zaintrigirati bosanskohercegovacku javnost. Сјјепјт da 6е najnovije knjige
generala Fikreta Muslimovi6a, pod naslovom "Argumenti i sje6anja о ratu" , biti
posebno korisne historicarima i naucnicima koji se budu interesirali za predrat-
па, ratna i poratna zbivanja u ВјН.
Zbog toga, Udruzenju za zastitu tekovina ЬогЬе za Bosnu i Hercegovinu,
kao i eventualnim drugim institucijama, preporucujem da se za Muslimovi6evu
prvu i drugu knjigu, pod naslovom "Argumenti i sje6anja о ratu" prihvate uloge
Izdavaca. Knjigu preporucujem svim graaanima Bosne i Hercegovine, posebno
intelektualcima raznih profila, studentima, politicarima i istrazivacima koji iz га­
znih aspekata budu izucavali najnoviju historiju ВјН.

Sarajevo, 16. О 1.2006.godine dr. Rasim Deli6, general

-9-
 profesor Mustafa Spahi6

RECENZIJA KNJIGA "ARGUMENТI I SJECANJA О RATU I AGRESIJI"

AUТORA FIКRПД MUSLIMOVICA

Oko uloge i zпаёаја povijesti u spoznaji i pronicanju u tokove, procese i

odnose medu Ijudima u Evropi postoje dva suprotstavljena i medusobno перо­
mirljiva stava: ргуј, da је historija uёitеlјiса zivota i drugi, da је historija uёitеlјiса
zivota koja nikada nikoga nista i пiёеmu пјје паuёilа. Bez obzira па ta dva ро­
larizirana stava, zadatak је i obaveza historije da uz ротос i koristenje povije-
sne metodologije, komparacije i analogije, zatim, osjetila, razuma i uma, dolazi
do razumijevanja i smislenog povezivanja о dogadajima i sudbinama proslih,
skorasnjih, bIiskih, ра i sadasnjih naroda. Nezamjenjiva је uloga ра, ёаk, i misi-
ја povijesti da па navedenim temeljima i premisama istrazuje, sabire, prikuplja,
opisuje, klasificira, sistematizira, рrouёаvа, elaborira i daje izvjestaje о svjet-
skoj populaciji, drustvu kao сјеliпј, bilo kada i bilo gdje, о опоте sto је idепtiёпо
i inherentno-nerazdvojno svojstveno svakom drustvu. Оа Ы to postigla uz neu-
pitne temelje i povijesni metod (komparaciju, analogiju i istrazivanje), povijest
тога biljeziti dogadaje onako kako su se опј, usitinu, dogodili. Оа Ы se to ро­
stiglo, dogadaje moraju biljeziti pouzdana, mjerodavna i kvalificirana lica. Zato
se u zapisivanju dogadaja treba kloniti kojekakvih, ро sistemu ёulа-kаzаlа, ргј­
ёа, legendi, osoba slabog ратсепја i karaktera, koje su sklone senzacionali-
zmu, fascinaciji, spektaklu i utopiji. Nije dostatno samo biljeziti dogadaje onako
kako su se dogodili nego u razumijevanju i smislenom povezivanju dogadaja,
procesa, tokova i odnosa, treba koliko је moguce u Ijudskim granicama traziti
njihove razloge, pozadinu, uzroke, pobude, povode i posmatrati, ali i nasluciva-
ti rezultate i posljedice i negativne otklanjati, а pozitivne afirmirati, promovirati i
promicati u zivotu. Od suhoparnog паЬгајапја dogadaja, tokova i procesa izvan
povijesnih koordinata, kulturno-civilizacijskog kruga, dгustvепо-роlitiёkоg ko-
nteksta, drzavno-pravnog okvira i ukupnih okolnosti (vojnih, privrednih, eko-
nomskih, socijalnih, obrazovnih) u kojima su se dogadali izvana i unutrasnjih
motiva, pobuda, mentalnog sklopa svijesti, htijenja i патјега koje su Ijude vodi-
le i podsticale iznutra, samo Ijude zbunjuje i zavodi па krivu orijentaciju. Zasto?
Zato sto su dogadaji, procesi i tokovi u Ijudskom zivotu neponovljivi (ireverzibi-
·Ini) i neprenosivi u nove okolnosti, u drugo vrijeme i па гаzliёitе Ijude. Оа Ы se
u historiji ostalo па tragu istine, u tretiranju dogadaja, тога se па temelju Кш'
anskog Каsаsа-svјеdоёепја i kazivanja, о пјјта imati ispravno ројтапје u glo-
balu, posebno i ројеdiпаёпо, ali znati i proniknuti u Ijudske motive, unutrasnja

- 1О -
htijenja i poticaje koji su ljude vodili ka tim dogadajima, akcijama, aktivnostima,
tokovima i procesima, biti u biljezenju, sje6anju, svjedocenju, analizi i sintezi
dogadaja objektivan, drzati se тјеге i пј u cemu pretjerivati, kako u velikom
hvalisanju, tako i u isticanju samo negativnosti. Upravo, па svim navedenim
postulatima i ро jedino valjanim uzusima napisane su dvije knjige: Knjiga prva
i Knjiga druga, generala Fikreta Muslimovi6a, argumentiranih sje6anja i svjedo-
сепја о ratu i agresiji па Bosnu i Hercegovinu. Ove dvije knjige па blizu hiljadu
stranica sasvim izbliza i sa lјса mjesta u razdoblju jednog desetlje6a 1991.-
2000. biljeze agresiju i devastaciju nad Bosnjacima- narodom koji је u SFRJ Ыо
najodaniji i najprivrzeniji bratstvu, jedinstvu, socijalizmu, samoupravljanju, de-
legatskom sistemu, nesvrstanoj politici, Titu i JNA. Sve to general Muslimovi6
iskreno do ispovijedi svjedoci i sa bolom па dusi svega toga se sje6a. Kada је
u septembru 1991. god. napustao JNA, оп пјје kao visoki ојјсјг samo napustao
jednu vojsku. Naprotiv, u njemu su se tada srusili i urusili svi svjetovi u kojima
је do tada, od osnovne, pogotovu srednje skole, zivio. Autenticnije i pouzdanije
prerastanje JNA u cetnike i koljace- zlikovce i Jugoslavije (SFRJ) u "srboslavi-
ju", od generala Muslimovi6a niko ponudio пјје. Doduse, Muslimovi6 је potpuno
kompetentan za to, izvana ро svim kvalifikacijama, а iznutra posjeduje hrabrost
i stav. Zato, ove dvije knjige njegovih argumentiranih sje6anja i svjedocenja,
iako nisu sama povijest, bez njih se nijedna ozbiljna povijest ВјН za razdoblje
od 1991.- 2000. godine пе6е т06ј pisati. Као sto knjige generala Sefera Hali-
lovi6a nose preporuku i pouku kako пе treba pisati - sje6anja, тетоаге i svje-
docenja, tako ove dvije knjige naznacavaju kako treba pisati te stvari . Bez
obzira sto Bosnjaci nemaju svoga Ое Gola i Cercila da pisu тетоаге, ipak uz
knjige predsjednika Alije Izetbegovi6a i generala Fikreta Muslimovi6a, mladi
narastaji imaju pouzdanu gradu za svoju povijest i viziju budu6nosti. lako nika-
da nisam prihvatio tvrdnju Herodota - da је га! otac svih stvari, ili realisticni сј­
nizam Fona Кlauzevica da је га! nastavak politike drugim sredstvima, тогат
priznati da su тј ove dvije knjige га! u јогтј agresije sa sadrzajem genocida
prikazale u zastrasuju6im razmjerama. ОЬје ove knjige generala Muslimovi6a,
kao pisana svjedocanstva, pred sudom u Hagu mogu rasvijetliti genocid nad
Bosnjacima u svim dimenzijama. Doista, za ovakvo pisanje, sje6anje i svjedo-
сепје, pored teorijskog znanja, т06ј komparacije, analize, sinteze i istovreme-
nog uocavanja i sagledavanja pojedinacnog, posebnog i op6eg plana pojava,
procesa i odnosa, neminovno је i nuzno da se covjek sazivi i iznutra identifiku-
је sa dogadajima i da ih putem inuicije razumije i smisleno poveze u njihovom
toku i djelovanju. Оа Ы se to postiglo, pored znanja, covjek тога biti iskren i
nepotkupljiv ргета sebi i posten i pravedan ргета drugima. lz ove dvije knjige
nisam saznao, јег sam to i ргјје znao, ali sam prvi puta u zivotu vidio, а, ustvari
је vaznije vidjeti nego znati, da svaki га! koji ostaje u granicama ljudskog svije-

- 11 -
 ta, јта cetiri dimenzije: moralno- eticku, politicku, medijsku i vojnu. Оа Ы u ratu
neko Ыо pobjednik, а пе samo rusitelj - ЬагЬагјп - osvajac, оп тога pobijediti
u sve cetiri dimenzije rata. Od 9. aprila 1992. god. do aprila 2000. god., general
Muslimovic је u raznim razdobIjima i navratima pokrivao: politicko-sigurnosnu,
moralno-eticku i medijsku dimenziju rata. U dva navrata Ыо је nacelnik Uprave
sluzbe vojne bezbjednosti, tri puta savjetnik predsjednika Izetbegovica za voj-
по- sigurnosna pitanja i 22 mjeseca Ыо је nacelinik Uprave za moral, kojoj su
pripadali svi mediji. Mnoge akte, pravila i uputstva u Агтјјј RBiH napisao је
vlastitom rukom. Bez pretjerivanja i oduzimanja, moze se kazati da svi sektori i
uprave koje је vodio general Muslimovic nisu izgubili rat. Naprotiv, sudenja i
presude u Hagu svjedoce suprotno. Опо sto сјпј neodoljivim, тоспјт i auten-
ticnim, pored svega ostalog, u ove dvije knjige, jesu opisi, portreti i slike iznutra
i izvana raznih ојјсјга svih rangova, zvanja i cinova. То su tako precizni, sliko-
viti upecatljivi opisi-da је covjek kojim slucajem slikar, mogao Ы ih naslikati. Sa
podjednakom lahkocom i bez ikakvog парога, sto је doista podvig, Muslimovic
opisuje ојјсјге iz svih naroda sa prostora bivse SFRJ. Muslimovic јта dar i тос
da u detalju nasluti cjelinu, а u cjelini nikada пе zaboravlja detalje. Sluzeci se
latinskom izrekom "Nomina sunt odioza - necu navoditi јтепа" koja se negativ-
по kontekstiraju, posebno kada је гјјес о Bosnjacima, ali cu sa zadovoljstvom
sjetiti se domoljuba i patriotizma porodice Pozderac, posebno generala rahme-
tli Sakiba Pozderca, koji је sve porodicno i trofejno naoruzanje stavio па raspo-
laganje Агтјјј RBiH i doveo је svoja dva sina da Ьгапе svoju domovinu. Sto se
tice negativnih i destruktivnih ојјсјга u Агтјјј RBiH njih је bilo dvije vrste: prvi -
vecinski Ьгој bili su insrumentalizirane zrtve manipulacije i nepravilnog koma-
ndovanja i rukovodenja i drugi, koji su instrumentalizirali prve i пјјта manipuli-
rali. опј drugi su, doista bili тапјјпа, ali usljed najvisih komandnih pozicija sa
katastrofalnim posljedicama. Kada se Ijudi prosjecne svijesti sa velikim атЫсј­
јата zauzmu velike pozicije опј оЫспо nanesu katastrofalne posljedice. Tako i
general Muslimovic u ove dvije knjige пе ide па Ijude-ad hominem, ali ide па
stvari-ad verbam. Doista, zadivljuje njegova sirina i briga о Ijudima. U ovim
knjigama пета zlobe i mrznje, nego sirine, tolerancije i razumijevanja ргета
Ijudima. U tome је uporan i dosljedan ојјсјг svoga vrhovnog komandanta рге­
dsjednika Izetbegovica. U vremenskom slijedu, ove dvije knjige argumentiranih
sjecanja i svjedocenja odnose se па tri razdobIja: prvo od 1991.do 1994.; drugo
od 1994.do 1996. i trece razdobIje od 1996. do aprila 2000. godine. Najjace i
najupecatljivije sto se u ova tri razdobIja moze osjetiti, pratiti, ра, cak, i gledati
. jeste Svemocna sudbinska Odluka da Bosnjaci, pored svega (pored svih то-
gucih i vidljivih i nevidljivih neprijatelja i pored svojih, ponekad, suludih odluka
koje i bez neprijatelja vode u nestanak), ipak, opstanu i пе budu porazeni. То
је пајјаса slika i svjedocanstvo iz ove dvije knjige. S druge strane, ove dvije

- 12 -
knjige, uz prethodne: "Kako su nas lagali", "Odbrana RepubIike", "Rat i politika",
"Balkan u vrtlogu politika", "Krize" i "Sigurnost u globalizaciji", samo iznova ро­
tvrduju generala Fikreta Muslimovica kao pravog oficira i prvog geostratega za
vojno - politicku doktrinu, za politicko - sigurnosnu doktrinu i za vojno-moralnu i
medijsku dimenziju vojske, Као malo koji oficir u Bosnjaka, Muslimovic је za
civilnu vrhovnu komandu i za potpunu vojnu organizaciju vojske. Izvor njego-
vog legitimiteta i legaliteta је па slobodnim izborima izabrani predsjednik drza-
ve. Na kraju, ove dvije knjige argumentiranih sjecanja i svjedocenja, пе samo
da su strucno, znalacki, hrabro, роiЗјепо, jasno, analiticki, pregledno i sinteticki
uredene, nego u пјјта dusa govori sjecanjem, а srce uvjerljivoscu. Zato ih vru-
ceg srca i hladne glave, ргј punoj svijesti i smirenoj ратејј preporucujem za
objavljivanje.

Sarajevo, 27. 02. 2006. godine profesor Mustafa Spahic

- 13 -
 knjizevnik, Fatmir Alispahi6

RECENZIJA
FlКRП MUSLIMOVIC "ARGUMENТI 1SJECANJA О RAТU"
KNJIGA 11 11

Ovim djelom Fikreta Muslimovica memoarska literatura u BiH uspostavlja

svjezu vertikalu vrijednosti. Метоаге moze pisati svako, ali, povijesnu tezi-
пи imaju oni tekstovi koje ispisuju sudionici povijesnih dogadaja. Muslimovica
pamtimo kao jednog od prvih Ijudi odbrane RBiH od genocidne agresije, i kao
jednog od najbIizih saradnika prvog predsjednika RBiH rahmetli Alije Izetbego-
vica. Njegovo svjedocanstvo је samo ро sebi zanimljivo. No, пе svjedoce svi, а
oni koji svjedoce cine 'О iz diskursa koji su тапје zanimljivi od diskursa prvog
obavjestajca odbrambeno-oslobodilackih snaga RBiH. U startu pretpostavlja-
то da Muslimovic zna vise od drugih, јег su preko njegove pozicije preljevale
sve moguce ratne informacije. Napose, informacija је пе samo u ratu , уес i
u miru, oruzje nad oruzjem, јег опа , ргауоугетепа, omogucava ispravan ko-
rak. Muslimoviceva uloga u odbrambeno-oslobodilackom ratu, sama ро sebi је
najslozenija, ра se i njegov autobiografski, memoarski progovor ima smatrati
najinteresantnijim u odnosu па sve memoarske zapise.
Dejtonskih је godina u BiH ispisano vise memoarske literature nego svih
prethodnih decenija zajedno. Тај korpus memoaristike inspirativan је za izuca-
уапје. Svoje istine svjedocili su mnogi. Kvalitet memoarske literature пе тога
nuzno biti odreden autorovom pozicijom u povijesnim dogadajima. Ali kad па
jednom mjestu dobijamo autora koji је Ыо u centristu povijesnih zbivanja, i
autora koji umije vladati pletivom cinjenica i osjecaja - onda se susrecemo sa
vrhunskom memoarskom literaturom. Bas zbog takvog spoja svoje povijesne
uloge i svoga umijeca pripovijedanja, ratni britanski prijemer Vinston Cercil је
dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost.
Muslimovicevi "Argumenti i svjedocenja о ratu", u dva toma, dosad su пај­
precizniji i najzivopisniji bosnjacki tekst о genocidnoj agresiji па Bosnu , Bosnja-
ke i sve patriotski opredjeljene bh. gradane. Kazemo - najprecizniji, јег Musli-
. movic i ро sirini i ро dubini hronicarski prati i dokumentira dogadaje koji su se
odvijali pred samu agresiju , u toku agresije, i poslije; оп пе izostavlja ni jedan
bitan detalj koji је u dramaturskom slijedu vodio do poznatih пат dogadaja. Ро
sirini - јег obuhvata sve politicke, уојпе, ра i drustvene procese koji su uvjeto-

- 14 -
vali tragicni slijed dogadaja. Ро dubini - јег analitickim komparacijama, lucidnim
zakljuccima, psihoanalitickim ропјгапјјта, а пе dakle samo povrsinski, pretpo-
stavlja i iznalazi odgonetke za mnoge kljucne dogadaje. Muslimovic ostvaruje
total historiografskih i analitickih mogucnosti, јег istodobno орегјга сјпјепјспјт
potencijalom, kao i logickim opservatorijem kojim isplice mrezu zakljucaka.
Rekosmo da је ovo i - najzivopisniji memoarski tekst о vremenima agre-
sije. Muslimovic пат ovdje, za razliku od prethodnih knjiga i rukopisa, gdje se
pojavljuje kao precizni, vojnicki taksativan analiticar, pokazuje svoje emotivno
Ысе, i пе libi se da u autobiografskim pasazima iskaze titraje svoje duse, ба
ротепе suze, zebnje, strahove ... То otvara jos јебап rakurs ргета opisanim
dogadajima, јег, рогеб suhe faktografije i lucidne analitike, kojom se plete hi-
storiografska ргјса, u citateljski se osjecaj ubrizgava treca dimenzija, emotivna
i Ijudska, bez koje је, ipak, nemoguce osjetiti total svega sto se dogadalo. Нј­
storiografija, za razliku od memoaristike, пе barata knjizevnim aparatom, tu
пета lica, njihovih osjecaja, slutnji i treptaja. U historiji Ijudi bivaju јтепа, а пе
lica. U memoaristici, pak, trazena su literarna sredstva, kako bismo historijsku
ргјси spoznali kroz lice, uporedivo s nasim, Ijudskim i петоспјт роб teretom
dogadaja kojima jedinka пе moze nista. Ovaj segment nas upoznaje sa dosad
nepoznatim licem Fikreta Muslimovica, kojega smo u bh. javnosti mogli ргеро­
znati tek ро javnom јтепи, koje se valoriziralo kroz dva aspekta: jedan је опај
njegov, oficijelni, bilo da se radi о obavljanju visokih funkcija u Агтјјј RBiH i
drzavnom rukovodstvu ВјН, ili da se radi о autoru zapazenih priloga u nekoliko,
sada vec zgaslih, bh. novina; drugi је, pak, tudi, klevetnicki, јег su mnogi тебј­
jski placenici i intelektualni teroristi u Sarajevu pokusali od Fikreta Muslimovica
napraviti, kratko kazano, nesto sto је daleko od istine.
Nema sumnje da се neki dijelovi Muslimovi6evih "Argumenata i sje6anja о
ratu" baciti novo, autenticno svjetlo па neke povijesne dogadaje, ali i па neke
figure koje i danas u bh. javnosti јтаји т06пе pozicije. Ргјтјегјсе, dosad se u
bh. javnosti пјје pojavila temeljitija i potkrepljenija analiza о pojavi mudzahedi-
па u ВјН, i о njihovoj medijskoj i politickoj zloupotrebi protiv bh. interesa. Iz ove
analize, kao, uostalom, i iz drugih dijelova knjige, mogu se citati, i argumentirati
istinski multietnicki i antifasisticki ciljevi ARBiH, koji ovu gradansku vojnu snagu
odvajaju od etnonacistickih vojnih hunti izraslih iz velikosrpskog i velikohrva-
tskog genocidnog projekta. Jednako su zanimljivi i dijelovi knjige koji govore
о оЬгасипи sa odmetnicima u Sarajevu, а сјте se, u konacnici, ispostavlja
da su drzavno rukovodstvo RBiH i ARBiH jedini imali snage da, u opkoljenom
Sarajevu, zastite civilizacijske imperative i da se razracunaju sa mangupima u
vlastitim redovima koji remete imperative zajednistva. Karadziceva i Bobanova
hunta, naravno, takvo sto nisu пј kanili uciniti, јег su u svome izvoristu temeljeni
па genocidu.

- 15 -
 Sude6i ро otvorenom, nedvosmislenom prikazivanju haoticne uloge dvojice
nezrelih, smijesnih, i u toj smijesnosti opasnih Ijudi, Sefera Halilovi6a i Munira
Alibabi6a, autor је bez kalkulacija odlucio posvjedociti dvije najve6e kadrovske
greske predsjednika Izetbegovi6a. Ukazivanjem па ove dalekosezne greske
svoga vrhovnog komandanta, сјје nas posljedice zapljuskuju i danas, Muslimo-
vi6 iskazuje svoje autorsko postenje, јег apostrofira koliko pogubno moze biti
kada se па odgovornu poziciju, u teskim vremenima, dovedu likovi koji su i ро
strucnim i ро moralnim kvalitetima - tabularaza. Ali, opasna i opaka - tabulara-
za, svjesna svoje tabularaznosti i otud spremna da prljavim igrama, ро cijenu
golemih gubitaka, zastiti poziciju koja tabularazi пј ро cemu пе pripada.
U tom memoarskom segmentu Muslimovi6evog djela iskrenost se пате6е
kao temeljni i prepoznatljiv kvalitet. ёјпј se da је Muslimovi6 odlucio da napise
knjigu svog zivota, da svojim pecatom ovjeri svoju ratnu ulogu, пе zato da predu-
prijedi klevetnicke provale, ve6 iz ciste odgovornosti ргета dogadajima kojima је
Ыо neposredni svjedok. Dakako, оп је mogao iz teksta neutralizirati autobiograf-
ski element, ali, zar to пе Ы bilo isuvise neiskreno, i providno, da пат neko ko је
Ыо tu, gdje su se dogadaji zbivali, pripovijeda sa lazne distance?' Ispreplitanje
historiografskog i autobiografskog diskursa najprirodnija su tacka gledista za au-
tora Fikreta Muslimovi6a koji pise о dogadajima u kojima је sudjelovao general
Fikret Muslimovi6. Autorova prirodna pozicija, spram ргјсе koju пат је nastojao
ispripovijedati, otvorila је ve6, kao sto rekosmo, taj novi, memoarski, emocionalni
svijet u kontekstu povijesnih zbivanja о kojima se pripovijeda.
ёitаосimа 6е biti intrigantno da osjete kako ovaj covjek, koga su pomenuti
pla6enici klevetali svakojako, umije da vodi ciste i pitke moralne bitke za svoj
patriotski obraz, а о cemu postoje nedvosmisleni dokazi; zanimljivo је vidjeti
kako је treperilo srce covjeka koji је u teskim povijesnim okolnostima bivao
temeljni ргјтјег stalozenosti i analitickog, ispravnog prosudivanja. То iskreno,
nekalkulatsko, autobiografsko otkrivanje privatnog lica Fikreta Muslimovi6a сјпј
posebno vrijednu dimenziju ovog djela. Ne samo zbog njega, ve6 op6enito,
zbog literarno vrijednog spoja izmedu povijesne zada6e, odgovorne, krute,
hladne, i Ijudskog srca, koje dodiru s porodicom , sa suprugom i k6erima, sa
prijateljima, sa Ijudskim tragedijama, gubicima i bolima, postaje mehko, ranjivo,
kao i svako nase, nepovijesno srce. Тај privatni, emotivni diskurs сјпј bitnu
potku faktografskim elementima ovog djela, koje rasvjetljava i па neki пасјп
ozivotvoruje. Muslimovi6eva historiografija, stoga, postaje citljivija, јег u nju ula-
zimo preko emotivnog, momemoarskog, dakle, literarnog sloja, i stoga smo је
spremni dozivjeti kao pricu, i u пјој, kao i u svakoj ргјсј , svojim moralnim Ы6ет
sudjelovati . Historijski tekst, pak, пјје u mogu6nosti magnetirati citaoca za svoju
suhoparnost. Memoarski jeste, upravo zbog ovog segmenta kojeg је Muslimo-
vi6 umjesno iskoristio.

- 16 -
 Fikret Muslimovi6 је majstor od рега. Medu autorima koji su proizisli iz ојјсј­
rskog kadra Агтјје RBiH, оп је najve6i erudita, intelektualac sa sirokim , multidi-
sciplinarnim interesovanjima. lako dobre analiticare пе moraju krasiti stilogena
umije6a u proizvodnji teksta, Muslimovi6 lijepu paznju posve6uje obIikovanju
гесепјсе, bistrini misli i prijemcivosti recenog. Rijetki su i profesionalni autori
koji pismenosti posve6uju punu paznju, јег racunaju па lektore, а Muslimovi6,
pak, јта izgraden besprijekoran registar elementarnih nacela pismenosti. То
ukazuje da је ovaj autor, koji ро vokaciji пјје iznikao iz svijeta pisanja, zapravo,
svijetu pisanja prisao kao svome novom profesionalnom odredenju. Muslimo-
vi6 је, dakle, profesionalni pisac koji је nekada, eto, Ыо ојјсјг, а koji danas, i
ро sadrzaju, i ро gramatickoj i stilogenoj osobini svojih tekstova , jednostavno
гесепо: pisac.
Muslimovi6 se, u dejtonskom pora6u, iskazao kao jedan od najbriljantnijih
bosnjackih analiticara, sa sirokim horizontom znanja, disciplina i postupaka.
Muslimovi6ev dar raspoznavanja paradigmi u detalju, i njihovog iscitavanja i
potvrdivanja u sirim , globalnim kontekstima - osnovica је analitickog zanata.
U drustvu koje је genetskim naslijedem odredeno da шгј "pridase", 'О izdiza-
пје pogleda iznad usuda, iz kaljuze povijesne uhapsenosti, djeluje kao magnet
oko cijeg Ы se svjetla mogli obrazovati budu6i analiticari. Na zalost, drustvo u
kome stvara Fikret Muslimovi6 trenutno se nalazi u informativnoj mrakaci, bez
makar jednog lista u kojem Ы se mogle objavljivati strateske analize od bitnosti
za Bosnu i пјеп пајЬгојпјјј narod. Bez prevazilazenja tog gliba, zalud пат Fi-
kret Muslimovi6, kad пета fizicku mogu6nost da objavljuje svoje analize; zalud
пат potencijalni analiticari ; петато ih па cemu odgojiti , јег se pisci odgajaju
па tekstovima, а tekstove vise пе proizvodimo , јег ih петато gdje objaviti ;
napose, zalud пат i ovo Muslimovi6evo, dosad najvrednije djelo, kad se пје ­
gova vrijednost пета gdje afirmirati ... Ovo 6е djelo, kao i mnoge vrijednosti u
Bosnjaka, zivjeti u nezvanicnoj ilegali, јег, rekosmo , nad пата se nadvio јпјо­
rmativni bezdan , u kome svoj svoga пе prepoznaje.
Budu6i da recenzentski zapisi idu za tragom povijesnog i kulturoloskog
kontekstuiranja odredenog rukopisa, valjalo пат је kazati па kakvo tle pada
sjeme Muslimovi6evog djela "Argumenti i sje6anja о ratu". Опо , iako bezgrani-
спо vrijedno za noviju bosansku povijest, stizu u nedodiju , u 60rsokak, u haos
poreme6enih vrijednosti, iz kojih је prognan patriotski smisao , kao jedina ki-
cmenost та koje drzave, ра tako i Bosne i Hercegovine.
Muslimovi6evo djelo је, upravo, otpor 'от besmislu , јег nastoji uspostaviti
red u pam6enju najvaznije stranice u bosanskoj povijesti. Ispisivanje 'е stranice
пјје dejtonski interes. Dejton је poistovijetio опе koji su rusili ВјН sa опјт koji
su branili ВјН . Stoga је historiografsko i memoarsko svjedocenje odbrane ВјН
izgnano iz sistema naopakih vrijednosti dejtonskog drustva. Bosna i Негсе-

- 17 -
govina moze opstati samo kroz reafirmaciju svoje multietnicke i antifasisticke
sustine, dakle, ciljeva za koje se borila Агтјја RBiH, i otud је Muslimovicevo
svjedocanstvo usmjereno protiv degenerativnih procesa koje diktira dejtonska
logika. Historijska istina о genocidnoj agresiji је konfrontirana dejtonskim јп­
tencijama koje sistemski degradiraju civilizacijsku bastinu oslobodilacko-odbra-
mbenog rata. Muslimoviceva upornost da svjedoci istinu, пе samo ovim, vec
i svojim prethodnim knjigama, golema је moralna odvaznost i uzorit patriotski
hair. Njegovo bogato pubIicisticko djelo о bosnoljubnom putu Агтјје RBiH та­
kar се ostaviti trag da historija ove zemlje пјје dejtonska, а nadati se је da
се kao cestit nijet, uz Boziju ротос, poroditi historiografski otpor falsificiranju
Сјпјепјса о genocidnoj agresiji.
Nazalost, u bosnjackoj inteligenciji, uz casne izuzetke koji se па prste jedne
ruke mogu pobrojati, пе postoji razumijevanje da је historija tekst koji se рroј­
zvodi, kao sto se proizvodi: hrana, struja, kapital, lijekovi, vrata, prozori , ресј ,
tepsije, hljebovi .. . Опај ko јта vise pameti, da razumije tekstualnost historije i
historicnost teksta, i опај ko јта vise snage da ulaze u taj uvid, е (ај postaje vla-
snik historije. Velikosrpska propaganda је posljednjih godina proizvela, па stra-
пе jezike prevela i ро lobistickim krugovima razaslala mnogostruko vise laznih
studija, opremljenih pseudonaucnim aparatom , nego sto је sveukupno , ovdje,
kod nas, ucinila bosnjacka inteligencija. Zasad, nasa historija је pred Svijetom
vlasnistvo velikosrpske ideje. Ako се se mijenjati (ај trend historickog zaborava
genocidne agresije, оп se moze mijenjati samo ovako kako to uporno, bez
drzavne, ali i drustvene podrske, сјпј Fikret Muslimovic. No, Muslimovic to пе
moze uciniti sam , niti to iko moze uciniti sam , ali , Muslirnovicev ргјтјег moze
biti uzorom za sve bosnjacke intelektualce koji danas vjeruju da се bosnjackom
narodu neko drugi napisati postenu, upotrebIjivu i obavezujucu historiju.

Batva, 11.112006. Fatmir Alispahic

- 18 -
 uvoo
Kada sam odlucio da pisem dvije knjige pod naslovom "ARGUMENТI I
SJECANJA О RATU", Ыо sam uvjeren da u rukama јтат dobar materijal od
koga mogu napraviti dobar proizvod - knjige koje се biti korisne i za ovu i Ьи­
duce generacije. Uvjerenje о tome, dodatno те motiviralo da ulozim maksima-
lan парог kako bih iz mnostva svojih spoznaja izdvojio опе koje se odnose па
glavne trendove ratnih zbivanja, а da apstrahiram опе koje su па marginama
tog trenda. Znao sam da bih dovodenjem marginalnih spoznaja па glavni trend
mogao maskirati sustinu ргоЫета i јјте исјпјјј veliku gresku.
U metodoloskom smislu, generalno, sadrzaji оЬје knjige slijede hгonologiju
predratnih, ratnih i poratnih dogadanja, а u vezi razlicitih funkcija koje sam оЬа­
vljao. Tako su grupirane i sistematizirane vece sadrzajne cjeline.
U pгvoт poglavlju "KNJIGE PRVE" sam obradio dogadaje u vrijeme eska-
lacije velikosrpskog fasizma do svog napustanja JNA. Drugo poglavlje navede-
пе knjige obuhvata predratna dogadanja od mog napustanja JNA, septembra
1991. godine, dok sam Ыо bez zaposlenja, а zatim dogadanja od pocetka
agresije - aprila 1992. godine, dok sam obavljao funkcije nacelnika bezbje-
dnosti i savjetnika za vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН, do novembra 1993.
godine.
Prvo poglavlje "KNJIGE DRUGE" obuhvata dogadaje u vrijeme dok sam
obavljao funkciju nacelnika Uprave za moral i nacelnika u Zdruzenom Sta-
Ьи Агтјје R ВјН i HVO, od novembra 1993. do augusta 1995. godine. Drugo
poglavlje druge knjige se odnosi па dogadaje od zavrsetka гаја, do mog ре­
nzionisanja, aprila 2000. godine. Unutar poglavlja, dogadaje sam obradivao
ргета njihovoj vremenskoj hronologiji, cega se, zbog analitickih potreba,
nisam mogao idealno pridrzavati. Naime, tekstovi ovih knjiga Ы izgubili anali-
ticku vrijednost ako dogadaje koji su razlicito vremenski situirani пе Ы logicki
povezivao.
Znaci, zbog оЫта, pod naslovom "ARGUMENTII SJECANJA О RATU",
tekstove sam grupirao u KNJIGU PRVU i KNJIGU DRUGU. Опе predstavljaju
jedinstvenu cjelinu. Uvid u cjelinu tekstova sadrzanih u оЬје knjige omogucava
dobro razumijevanje pojedinih njihovih dijelova.
О гаји u ВјН, sira, strucna i intelektualana javnost, pocesto, rasuduje ргета
иорсепјт, ра i iskrivljenim predstavama о sadrzaju rada u Stabu ТО R ВјН,
odnosno, u komandama Агтјје R ВјН, а пагосјјо о sadrzaju rada Staba Vrho-
vne komande Oruzanih snaga, odnosno, Generalstaba Агтјје R ВјН. Tekstovi

- 19 -
koje prezentiram се citaocima omoguciti da steknu vazne spoznaje i realne
predstave о sadrzaju i metodu rada raznih organa, па svim nivoima komando-
vanja u Агтјјј R ВјН, а posebno па nivou Staba Vrhovne komande, odnosno,
Generalstaba Агтјје R ВјН. Nasa Агтјја је imala oko 250.000 Ijudi, sto је Ыо
veoma glomazan, slozen i u pogledu upravljanja, odnosno, komandovanja i
kontrole, zahtjevan sistem, ргета kome је trebalo integrirati ostale segmente
odbrambenog sistema. Sadrzaji i ргоЫетј u radu komandi Агтјје R ВјН su
bili uslovljeni орсјт zakonitostima rata kao najslozenije drustvene pojave, ali
i raznim specificnostima, uglavnom, u smislu komplikacija i tesko zamislivih
рroЫета koje smo morali rjesavati. S obzirom da sam obavljao razne, пај­
osjetljivije i najznacajnije funkcije па najvisem nivou komandovanja Агтјјот
R ВјН, pretpostavljam da тоје svjedocenje, u obIiku ovih knjiga, daje velike
mogucnosti za sticanje solidnog i realnog uvida u ratne preokupacije vojnih
kadrova. Mozda се ova knjiga ротосј boljem razumijevanju Ijudi koji su se
u орсет interesu prihvatali odgovornih poslova u sistemu komandovanja. Вј!
се тј zadovoljstvo ako ove knjige doprinesu da se ubIaze predrasude kojih
јта ргета vojnom pozivu, а posebno ргета пата koji smo, obavljajuci razne
funkcije u Агтјјј R ВјН, podnosili ogromne teskoce.
Analize u ovim knjigama obiluju argumentima iz izvornih dokumenata о
predratnim, ratnim i poratnim dogadajima. Mislim da su i тоја sjecanja о va-
znim dogadajima, sama ро sebi argument za historiju, јег sam obavljao razne
funkcije u vojnom vrhu drzave Bosne i Hercegovine u najkriticnijem periodu, od
1992. do 2000. godine. ВјО sam savjetnik za vojna pitanja u Predsjednistvu
R ВјН, nacelnik Uprave za moral Б1аЬа Vrhovne komande, nacelnik Uprave
bezbjednosti Staba Vrhovne komande, nacelnik u Zdruzenom stabu Агтјје R
ВјН i HVO i pomocnik Ministra odbrane za odbrambene ргјргете, sto је bila
najznacajnija stabna funkcija ovog Ministarstva. Znaci, pokrivao sam kljucne
pozicije koje те сјпе obaveznim i relevantnim u pogledu predstavljanja vojnih
aspekata novije historije drzave Bosne i Hercegovine. Ргета tome, postoje
пајтапје tri velike funkcionalne cjeline unutar Агтјје R ВјН о kojima, za veci
dio rata, niko bez тепе пјје u mogu6nosti, niti је pozvan da cjelovitije svjedoci
za historiju.To su interdisciplinarne funkcije vojne bezbjednosti i policije, ЬогЬе­
nog morala i rukovodenja Zdruzenim stabom Агтјје R ВјН i HVO. I izvan toga
sam obavljao mnoge poslove, о cemu sam, takoder, u ovim knjigama iznio
vazne argumente.
Nemam iluzije da се doci do toga da se razumijevanje historijske situa-
сјје u kojoj se, uz velike пароге, odbranio kontinuitet bosanskohercegovacke
drzavnosti, u vremenskom smislu dijeli па period ргјје pojave i па period poslije
pojave ovih knjiga memoarskog i analitickog karaktera. Medutim, u vezi s tim,
postavljam sebi dva pitanja: Zasto пе bih јтао ambiciju da ove knjige dopri-

- 20-
 nesu boljem razumijevanju historijske situacije u kojoj је doslo do agresije па
R BiH i genocida nad Bosnjacima? Zasto пе bih imao ambiciju da тоје knjige
doprinesu boljem snalazenju buducih generacija, svih gradana i naroda u BiH,
а posebno Bosnjaka, kojima podastirem argumente о pozitivnim i negativnim
iskustvima оуе generacije, koja је braneci se svim, ра i vojnim sredstvima,
stradavala i podnosila ogromne пароге u ЬогЫ protiv zla? Takve ambicije i ze-
Ije su dale smisao mojim naporima kako Ы ОУе knjige nastale i ugledale svjetlo
dana.
Da петат takve ambicije, pisanjem i izdavanjem ovih knjiga пе bih se ni
izlagao velikim rizicima ро licnu sigurnost.
О тот doprinosu u odbrani BiH, prije, tokom i poslije agresije, u javnosti i
uzim krugovima, iznosile su se i jos iznose razne tvrdnje. Jedni preuvelicava-
ju, а drugi umanjuju taj doprinos. Objektivnim predstavljanjem uloge koju sam
imao u odbrani BiH , ovim knjigama zelim , pored ostalog da odgovorim па
takve krajnosti.
Knjige sadrze odgovore па monstruozne klevete protiv тепе od strane Se-
јега Halilovica, Munira Alibabica, Fahre Radoncica ... Njima sam trebao тпо­
go ranije odgovoriti, Уес 1996. ili 1997. godine. Razlozi zbog kojih to, do sada
nisam uradio su slijedeci: Ја sam do 2000. godine obavljao znacajne poslove
u Federalnom ministarstvu odbrane. Polemika s njima Ы izazvala odvracanje
тоје paznje od znacajnih drzavnih poslova. lako sam zelio da im odgovorim
onako kako su zasluzili, odlucio sam se da budem koncentriran па sluzbene
obaveze. Poslije 2000. godine, kada sam penzionisan, Sefer Halilovic је treti-
гап od strane Haskog tribunala. Tada, па njihove klevete nisam htio odgova-
rati zbog toga sto za Seferovu poziciju pred Haskim tribunalom nisam zelio
nicim da otezavam. Odlucio sam se da оуе knjige pubIikujem tek, nakon sto mu
Haski tribunal izrekne oslobadajucu presudu. Bez mojih odgovora па njihove
klevete, sadasnja i buduce generacije Ы bile i ostecene i ugrozene, upravo u
опој mjeri koliko postoji opasnost da u nedostatku odgovora, о povijesno zna-
cajnim pitanjima, prihvate опо sto su navedeni klevetnici zeljeli.
Opisao sam mnoge okolnosti u kojima smo gradili Armiju R BiH. Naj-
vjerovatnije, citaoce се narocito zanimati detalji koji odslikavaju unutarnji
izgled nase Armije, u organizacijskom, patriotskom, ideoloskom, politickom,
sigurnosnom, moralnom i ЬогЬепот smislu. Tezio sam sto potpunijoj istini о
dogadanjima koja ilustriraju unutarnji izgled nase Armije. Opisao sam mnoge
negativne uticaje i dogadaje koji su u odnosu па cjelinu i glavne trendove cinili
izuzetke. Njima smo morali pridavati veliki znacaj, јег su, iako izuzeci, u datim
okolnostima mogli bitno negativno uticati па ЬогЬепе mogucnosti Armije R
BiH, ра i па konacnu sudbinu nase drzave R BiH . Ргета takvim sadrzajima,
оуе knjige pokazuju da је proces izgradnje Armije R BiH obilovao i subjekti-

- 21 -
vnim i objektivnim slabostima i рroЫетјта, te ба su kadrovi u Агтјјј R ВјН i u
civilnim elementima sistema оБЬгапе morali ulagati ogromne, mnogima tesko
razumljive пароге u intelektualnom, fizickom i psihickom smislu. Tek, imaju6i
u vidu ogromne tesko6e u radu па izgradnji Агтјје R ВјН, s јебпе, i postignute
rezultate u tom pogledu, s druge strane, mogu6e је objektivno zakljucivati о
pravim Ijudskim, moralnim i patriotskim osobinama i velicinama Ьогаса, робо­
'јсјга, oficira, generala i politicara koji su se hrabro i odvazno prihvatili obaveza
ба organiziraju Armiju i Ьгапе drzavu RBiH.
Vjerovatno је ба za razne profile citalaca svaki sadrzaj ovih knjiga пе6е
biti podjednako interesantan. Medutim, sigurno је ба svako ko se iz bilo kojih
razloga interesira za zbivanja па prostorima bivse SFRJ, а posebno za ratna
zbivanja u ВјН, moze рroпа6ј dijelove za koje 6е biti posebno zainteresiran.
Takve sadrzaje mogu ргопа6ј historicari, politicki i vojni analiticari, politicari,
diplomate, kadrovi raznih profesija u drzavnom aparatu, об lokalnih бо najvi-
sih nivoa vlasti, oficiri, generali, intelektualci raznih profila, istrazivaci, naucnici,
univerzitetski profesori, studenti, gradani ВјН i Ijudi sirom svijeta сјја је inte-
lektualna radoznalost iz bilo kojih razloga ve6 usmjerena ili moze biti usmjere-
па ргета ргебгајпјт, ratnim i poratnim dogadajima u ВјН i ргета videnju tih
dogadaja об strane autora ove knjige koji је u najteze vrijeme djelovao u vrhu
vojske bosansko-hercegovacke drzave.
Као autor, uvjeren sam ба 6е sadrzaji ovih knjiga, ро svojoj vaznosti i
autenticnosti, izazvati paznju najsire citalacke pubIike. Citanje ovih knjiga 6е
pobuditi i znatno ve6e interesovanje za knjige koje sam гапјје napisao. Каба
se uz sadrzaje ovih knjiga ostvari uvid u sadrzaje mojih knjiga: "Kako su nas
slagali", "ОБЬгапа RepubIike", "Rat i politika", "Balkan u vrtlogu politika" i "Krize
i sigurnost u globalizaciji", moze se ste6i јо!; potpunija predstava о teskoj krizi
koju smo u najtezim ratnim i рогајпјт 'огтата prebrodili, ali koja јо!; uvijek, uz
velike sigurnosne ргоЫете, traje. Uvjeren sam ба sadrzaji mojih knjiga mogu
podsticati ба razni politicki, drzavni i drugi faktori, u odnosu па осјепе о то­
gu6em kompliciranju sigurnosnih prilika u ВјН i sire u regionu, ispoljavaju ve6u
odgovornost u poduzimanju preventivnih тјега za ocuvanje тјга.

- 22-
 PRVO POGLAVLJE

JUGOSLOVENSКA

NARODNA ARMIJA U RUКAMA

MILOSEVICEVOG REZIMA
 1.
VELIKOSRPSКA POLIТlКA
ЈЕ STALNA OPASNOST NA BALКANU

1.1.
KONТlNUITEТ VELIKOSRPSKE POLIТlKE

Profesionalna је i moralna obaveza kadrova raznih profila, ра i oficira biv!je

JNA, da u granicama svojih spoznaja, radi informiranja !jire javnosti, kao i suda
povijesti, istinito i objektivno iznesu bitne vojne, politicke i druge okolnosti koje
su dovele narode BiH - Bo!jnjake, Hrvate, Srbe i ostale u tragicnu ratnu situa-
ciju u kojoj је genocid, narocito nad Bo!jnjacima, toliko monstruozan da се ga
se postidjeti svaki mentalno zdrav Srbin.
U pogledu razja!jnjavanja bitnih okolnosti koje su dovele do ratne tragedije
u BiH, buduci da sam Ыо pripadnik JNA, патјега mi је da iznesem !jto znam о
bitnim desavanjima u toj, sada ozlogla!jenoj armiji, јег sam obavljao istaknute
duznosti u Sluzbi vojne bezbjednosti, uglavnom u Sarajevu, gdje sam ре! godi-
па Ыо па polozaju predvidenom za cin pukovnika, а pred napustanje te armije,
22.09.1991. godine. pohadao sam Ratnu !jkolu u Beogradu, koja је uslov za
proizvodenje u cin generala. Ovo isticem zbog potrebe da citaoci mogu, Ьаг pri-
bIizno pretpostaviti u kojim pravcima i u kojim okvirima su тоје spoznaje, јег su
опе, sasvim је sigurno, znacajne, ali nisu takve da Ы detaljnije razjasnile krei-
гапја u samom vojnom vrhu SFRJ, u kojem је pocinjena velika izdaja i prevara,
пе samo za pripadnike bivse JNA, nego i za sve narode koji su zivjeli u SFRJ.
Izdaja u vojnom vrhu bivse SFRJ је proizvela ogromno zlo. Izdaja u tom vojnom
vrhu samo је jedna od posljedica proizaslih iz cinjenice da su se velikosrpske
ideje i cetnicko-fa!jisticka politika, !jto ilegalno, !jto polulegalno i kamuflirano,
regenerirale па prostoru SFRJ sve vrijeme poslije Drugog svjetskog rata . U
tom smislu ratovi па prostorima SFRJ su produzetak uporne i zlocinacke zelje
velikosrpske politike da upotrebom bivse JNA, koja је prethodno pretvorena u
cetnicku vojsku, postigne iste опе ciljeve za koje se Draza Mihailovic, па celu
koljacke cetnicke vojske, borio u vrijeme Drugog svjetskog rata.
Takav kontinuitet velikosrpske politike i cetnistva, koje se poslije Drugog
svjetskog rata maskiralo komunistickom ideologijom, sigurno се biti krupno

- 25 -
 upozorenje buducim generacijama Bosnjaka, Нгуаја, Аlbапаса, Makedonaca
i Madara, da пе budu пајупј kao sto su bile generacije ргјје njih. Zbog loseg
iskustva nase generacije, u vezi sa сјпјепјсата о гајпјт zlocinima, odnosno,
u vezi genocida, пагосјјо nad Bosnjacima, јгеЬа se zauvijek оЬапјуо ponasati
u odnosu па velikosrpsku cetnicku politiku. Opasnost od је politike i poslije
гајоуа koji su se dogodili kroz raspad SFRJ, sto ојуогепо, sto maskirano, i
dalje се Ыјј ргјјејпја unistenju svih па оујт prostorima koji nisu Srbi. Zbog toga
је, u interesu тјга i sigurnosti па Balkanu bilo korisno da politicki i уојпј poraz
velikosrpske politike i cetnistva bude sto temeljitiji. Bilo је korisno da па osno-
уата sto temeljitijeg vojnog i politickog poraza velikosrpske politike i cetnistva,
srpski narod zauvijek shvati da ga takva politika vodi u propast. Bilo Ы, takoder,
korisno da Srbi spoznaju fasisticki karakter velikosrpske politike koja "srecu" za
srpski narod temelji па zlu i nesreci za druge narode па Balkanu. Srbi trebaju
shvatiti da sreca za njih тога Ыјј ogranicena ројгеЬот da i drugi Ijudi koji zive
oko njih budu, takoder, srecni. Nesreca za Bosnjake i Нгуаје u ВјН nikada пе
moze donijeti srecu Srbima.

1.2.
BOSNJACI NAJISKRENIJI PATRIOТI SFRJ
Bosnjacki narod је postovao SFRJ i vrijednosti ро kojima se obIikovao ра­
triotizam ргета јој drzavi. Josip Broz Тijo, socijalizam, samoupravljanje, Ьгај­
stvo i jedinstvo, nesvrstana spoljna politika, је antifasisticka ЬогЬа u Drugom
svjetskom ratu, bile su glavne гјјесј о kojima su Ijudi iz raznih nacionalnih i
vjerskih sredina imali pozitivne stavove.
Zivijelo se u iluzijama da su vrijednosti koje је simbolizirao Тјјо, da su угј­
jednosti socijalizma, samoupravljanja, bratstva i jedinstva, nesvrstane spoljne
politike, kao i vrijednosti antifasisticke ЬогЬе u Drugom svjetskom ratu, јгајпа
osnova patriotizma gradana, svih naroda i nacionalnih тапјјпа ргета SFRJ,
kao zajednici ravnopravnih naroda, kako se јо cesto isticalo. Ја sam se cijelim
Ысет identificirao sa оујт vrijednostima. Вјо sam рајгјоја SFRJ. Smatrao sam
svojom velikom cascu sto sam oficir JNA, sto sam u stroju proslavljene Тјјоуе
JNA. Као takav Ыо sam spreman Ьгапјјј SFRJ i vrijednosti па kojima se јете­
Ijila ја drzava. U тот slucaju, гјјесј u tekstu svecane obaveze koju sam polozio
ulazeci u oficirski poziv i u sluzbu u JNA, da sam se spreman zrtvovati u ЬогЫ
. za SFRJ, nisu bile prazne. Оуе гјјесј su bile ispunjene тојјт razumijevanjem
da тј је obaveza i cast ucestvovati u odbrani SFRJ. Вјо sam uvjeren da su i
ostali gradani kao i ја.

- 26 -
 Kako god su se u sistemu odgoja i obrazovanja, u svim sredinama gdje
sam zivio, ucio i radio njegovala pozitivna osje6anja ргета naprijed navedenim
patriotskim vrijednostima па kojima se јетеlјјlа SFRJ, tako se snazno uticalo
i u pravcu distanciranja Ijudi od zla. Paradigme zla u sistemu odgoja i оЬга­
zovanja bivse SFRJ Ыlј su pojmovi "cetnik", "ustasa", "fasizam", "nacizam",
"nacionalizam" i slicno, tako da se ргј izrazavanju jugoslovenskog patriotizma,
podrazumijevala i kritika svih sadrzaja zla koga su pokrivali ovi pojmovi. Uviaa-
ju6i da su i Srbi i Hrvati sa kojima se druzim, zatim Srbi i Hrvati koji, kao ucitelji i
profesori ucestvuju u obIikovanju mog odgoja i obrazovanja, imaju iste stavove
protiv cetnickog, ustaskog i nacionalistickog zla, ја sam јтао dobro opravdanje
za svoje pozitivne stavove i patriotska osje6anja ргета опоте sto је 'геЬаlо
postovati i voljeti, а posebno ргета Titu i bratstvu i jedinstvu naroda i narodno-
sti u SFRJ, јег su ove dvije patriotske vrijednosti podrazumijevale postivanje
i svih ostalih. U prvim citankama i udzbenicima , па prvim stranicama , Ьјlа је
slika "druga Тјја", а tekstovi mnogih knjiga su рга6епј afirmativnim slikama
Тјја i njegovih saboraca iz Drugog svjetskog rata. ёitапkе i udzbenici su јтаlј i
mnoge sadrzaje о zlu cetnistva i ustastva, uz fotografije omrazenog cetnickog
vode Draze Mihailovi6a, је ustaskog vode Ante Paveli6a.
Ovo sto isticem о karakteristikama odgoja i obrazovanja u vrijeme bivse
SFRJ, dok su stasavale mnoge generacije, itekako јта ројгеЬе razmatrati ,
upravo u vezi dogadanja koja su se odvijala poslije Titove smrti 1980. godine, а
posebno u zadnjoj deceniji tek proslog dvadesetog stolje6a. Osje6am potrebu
da ovo ротепет, iz dva razloga, u vezi sa teskom tragedijom ВјН, svih njenih
naroda, а posebno Bosnjaka kao naroda koji је ргејгрјо najve6a zla. Prvo , ovo
isticem zbog toga sto zelim naglasiti da је raspolozenje stanovnistva svih паго­
da i narodnosti u SFRJ Ыlо pogodno da se ocuva SFRJ i da је bosnjacki narod
sa svim svojim politickim predstavnicima istinski tezio da SFRJ opstane, по ­
гтаlпо, uz neophodne demokratske рготјепе koje su Ыlе ор6а karakteristika
sudbine svih socijalistickih zemalja sa dotadasnjim jednopartijskim sistemom.
Као Bosnjak sam uvjeren da niko od bosnjackih politickih predstavnika пјје
јтао sta traziti od Bosnjaka u zacetku krize u bivsoj SFRJ, ako se пјје zala-
gao za opstojnost demokratizirane SFRJ. Drugi razlog zbog kojeg se, u vezi
sa tragedijom u ВјН, trebaju imati u vidu karakteristike odgoja i obrazovanja u
bivsoj SFRJ, је u јоте sto se otvaraju рјјапја ko, kako i gdje је 40 godina ро
zavrsetku Drugog svjetskog rata prikrivao ideje, politicke koncepte i Ijude koji
su poslije Titove smrti pokrenuli jake nacionalisticke, fasisticke, nacisticke, се­
tnicke i ustaske uticaje ргета srpskom i hrvatskom narodu. Odnosno, otvara
se pitanje kako је Ыlо mogu6e da se za samo desetak godina poslije Titove
smrti, u tako drasticnim razmjerama devastiraju rezultati visedecenijskog uva-

- 27 -
 zavanja i njegovanja јдеја bratstva i jedinstva i јдеја zajednickog zivota пагода
i narodnosti u SFRJ.
Otvara se, takoder, pitanje, kako se moglo dogoditi да u ratnim sukobima
kroz proces raspada SFRJ, najvise strada bosnjacki пагод, koji је, kako је угјје­
те доЬro pokazalo, Ыо najiskreniji ргета patriotskim vrijednostima па kojima
se temeljila SFRJ. Uvjeren sam да је bosnjacki паroд Ыо najspremniji да Ьгапј
SFRJ. U vezi s tim, otvara se i pitanje otkuda velikosrpskim fasistima, па celu
sa Milosevicem i Karadzicem, tolika kolicina "bezobrazluka" да se u poslijera-
tnom pravdanju za росјпјепе zlocine u agresiji па R ВјН izjasnjavaju да su опј
tezili одЬгапј SFRJ i да је angaziranje JNA u R ВјН bila stvar ustavne uloge
JNA u одЬгапј SFRJ . Оа је JNA bila usmjerena да Ьгапј SFRJ , bosnjacki пагод
Ы Ыо u пјепјт гедоујта. Ocito, опј su род Jugoslavijom ciljali па Srboslaviju .
Odgovor па оуа pitanja nalazim u mnostvu Сјпјепјса kojima se moze до­
kazati да је u procesu raspada SFRJ rjesavano kljucno pitanje odnosa izmedu
Srba i Hrvata, izmedu Srbije i Hrvatske, izmedu velikosrpskih i velikohrvatskih
uticaja i teznji. Оа пјје bilo takvih teznji koje su u svojoj osnovi antidemokra-
tske, kriza u SFRJ пе Ы imala tako drasticne dimenzije koje su neusporedive
sa dimenzijama, ра i posljedicama kriza u ostalim socijalistickim zemljama tog
угетепа. Јег, ВјН i пагодј u оуој zemlji, posebno Bosnjaci, nisu predstavljali пј­
kakav ргоЫет zbog koga Ы bilo оргаУдапо uci u bilo kakav sukob, а kamo li u
sukob sa tragicnim posljedicama za ogroman Ьгој Ijudi, pripadnika svih пагода,
а najvise Bosnjaka koji su se iskreno odnosili ргета svojim komsijama, pripa-
дпјсјта drugih пагода i Ујега. Bosna i Hercegovina, kao drzava, пјепј пагодј i
gradani, а posebno Bosnjaci, kao пагод Ыја је sudbina nerazdvojna од sudbine
ВјН kao drzave, bili su faktor preko cijih interesa i па ciju stetu se одујјао kljucni
ргоЫет odnosa Srba i Hrvata, ргоЫет одтјегауапја i uticaja velikosrpskih i
velikohrvatskih teznji. U оујт odnosima su sadrzani i osnovni uzroci oruzanih
sukoba koji su se dogadali u procesu raspada SFRJ. Sretna је okolnost sto su
Bosnjaci, u угјјете eskalacije u sukobima velikosrpskih i velikohrvatskih intere-
sa, bili politicki organizirani i sto su preko faktora svoje politicke organiziranosti
mogli sagledati од kuda i kakve јт prijetnje ро njihovu opstojnost dolaze, ра su
ulozili maksimalne пароге да se drzava R ВјН i уојпо organizira.
Politicki lideri srpskog пагода, па celu sa Milosevicem, kao i ostali Ьгојпј
autoriteti tog пагода u drugim obIastima djelovanja, posebno u sferama knjize-
vnosti, ујеге, obrazovanja i odgoja, гадј obIikovanja mitologijske svijesti i тг­
znje ргета svojim komsijama, okretali su srpski пагод protiv rezultata antifasi-
. sticke ЬогЬе u Drugom svjetskom ratu, posebno protiv bratstva i jedinstva, јег
se isticalo да је to najvaznija tekovina NOR-a од 1941. до 1945. godine. Istakli
su parole о tome да u SFRJ пјје rijeseno srpsko nacionalno pitanje i да su Srbi
ugrozeni, sto је apsurd. Radilo se о tome sto је u glavama velikosrpskih пасј-

- 28 -
onalista pravda za druge narode, ravnopravnost drugih, za njih bila nepravda.
Velikosrpska pravda је zadovoljena samo onda kada mogu ostvariti svoju he-
gemoniju, ugrozavati i tlaciti druge Ijude samo zbog toga sto nisu Srbi. Sveop6a
mrznja mnogih Srba ргета Bosnjacima, ргета islamu, ргета katolicanstvu,
ргета Austriji, Madarskoj, Turskoj , Njemackoj, Americi itd. је najve6e zlo koje
su politicki i drugi lideri unijeli u srpski narod.

1.3.
ПДРЕ AGRESIVNOG DJELOVANJA
MILOSEVISEVOG REZIMA

Predratno "tjeranje" Slovenije iz sastava SFRJ imalo је isti smisao kao i

Ьгојпе aktivnosti koje је diktiralo vodstvo iz Beograda, па celu sa Milosevi6em,
protiv R Hrvatske i protiv R BiH, da se u tim repubIikama SFRJ uspostave ра­
radrzavne tvorevine preko kojih 6е se ignorirati legalni organi vlasti. Razlika u
tretmanu Slovenije u velikosrpskim planovima u odnosu па tretman R Hrvatske
i R Bosne i Hercegovine bila је u tome sto se nisu imali ciljevi prikljucenja Slo-
venije u sastav "ujedinjenih srpskih zemalja", dok su znacajne dijelove teritorije
R Hrvatske i cijelu teritoriju R BiH imali cilj prikljuciti u drzavnu tvorevinu ро
idejama "ujedinjenja svih srpskih zemalja". Znaci, u velikosrpskim planovima
bio је razlicit tretman R Hrvatske u odnosu па tretman R BiH. Dok је u odnosu
па R Hrvatsku bio cilj da se u okvire "ujedinjenih srpskih zemalja" ukljuce samo
dijelovi R Hrvatske od Karlobaga, Karlovca i Siska ргета istoku, u odnosu
па R BiH, bio је cilj da se пјепе citave teritorije prikljuce u sastav "ujedinjenih
srpskih zemalja" koje bi zvali nekom Jugoslavijom, ustvari Srboslavijom. Tako
је u R Hrvatskoj uspostavljena paradrzava, takozvana "RepubIika Srpska Кга­
jina" (RSK), а u R BiH su u Ijeto i jesen 1991. godine uspostavljene takozvane
"srpske autonomne obIasti": takozvana SAO Krajina sa sjedistem u Вапја Luci,
takozvana SAO Romanija sa sjedistem па Palama, takozvana SAO Hercego-
vina sa sjedistem u Trebinju i takozvana SAO Sjeverna Bosna sa sjedistem u
Doboju, da bi se 24. oktobra 1991. godine donijela odluka о osnivanju tako-
zvane "Skupstine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini". Ova skupstina је 21 .
novembra 1991. godine donijela odluku о "verifikaciji proglasenih srpskih auto-
nomnih obIasti u Bosni i Hercegovini", а 9. januara 1992. godine ova skupstina
је proglasila takozvanu RepubIiku srpskog naroda BiH.
ObIikovanje paradrzavnih institucija па tlu R Hrvatske i па tlu R BiH odvijalo
se ро istom receptu, ро istim politickim ciljevima, diktirano iz istog centra u Ве­
ogradu i рга6епо raznim drugim propagandnim i teroristickim aktivnostima koje

- 29 -
su imale iste velikosrpske ciljeve. Ovo su bili dobro osmisljeni, iz jednog centra,
pod kontrolom Miloseviea iz Beograda, kоогdiпiгапi i usmjeravani agresorski
napadi па tadasnji ustavno pravni sistem i status koga su imali gradani, narodi
i repubIike u sastavu SFRJ. Ovo su bili akti agresije, prvo politickim ekstremi-
zmom, koji se u pocetku samo granicio sa terorizmom, vremenom prerastao
u dominantni terorizam , upotrebom sile i oruzja u teroristickim оЫјсјта, da Ы
se kasnije uslo u klasicne oruzane agresije па R Sloveniju, R Hrvatsku, R ВјН
i Kosovo. Tako su politicki ekstremizam, upotreba sile u teroristickim оЫјсјта
i upotreba sile u оЫјсјта klasicnih oruzanih agresija, bile, uslovno, etape u
ргјргетата i realiziranju velikosrpskih agresorskih planova radi "ujedinjenja
svih srpskih zemalja" u drzavnu tvorevinu koju Ы nazvali nekom Jugoslavijom,
u biti Srboslavijom.
Isticem, da su 'о samo uslovno bile etape, zbog toga sto u slijedeeim eta-
рата nisu prestajale aktivnosti iz prethodnih etapa ove klasifikacije. U ovom
smislu, ејара politickog ekstremizma је trajala eskalacijom djelovanja u vezi
sa pojavom "Memoranduma SANU" 1986. godine i u vezi sa dovodenjem Milo-
sevi6a па vlast u Srbiji, ukljucujuei i njegovo dјеlоvапје u pocetnom periodu vla-
danja. Ејара иројгеЬе sile u teroristickim оblјсјта otpocela је ekstremnim
teroristickim djelovanjem JNA i paravojnih сеtпiсkih formacija, takozvanom
"balvan revolucijom", terorizmom koji је јтао za cilj da se izazove ореа nesi-
gurnost i isprovocira reagiranje onih koji su ugrozeni ovim 'егогот, reagiranje
па пасјп kojim Ы mogli "opravdati" totalnu agresiju sa genocidnim ciljevima i
upotrebu JNA па takvim zadacima, predstavljaju6i sve 'о kao legalnu аktivпоst
JNA u zastiti ustavnog poretka SFRJ. Ovoj etapi, паргјтјег, pripadaju zlocini
u hercegovackom selu Ravno i teroristicke akcije rezervista JNA u Mostaru i
sirom R ВјН", sto su eskalirale vee 1990. i trajale tokom 1991 . i u prvoj polovini
1992. godine, dok se пјје uslo u totalnu , klasicnu огuzапu agresiju па R ВјН.
Вара klasicnih oruzanih agresija otpocela је agresijom па R Sloveniju 17.
јипа 1991. godine, а ubrzo opsadom Vukovara, 'е napadima па Dubrovnik i
па R Hrvatsku, gdje је agresija kulminirala tokom Ijeta i u jesen 1991. godine.

11 Organ;zac;isk;m рготјепата , koje su u JNA real;zirane od 1988. god;ne, пјепа struktura ; ka-
drovski sastav па kljucnim komandn im funkcijama podeseni su za upotrebu sile u teroristickim ОЫј ­
сјта i u оЫјсјта klasicnih oruzanih agresija. Оо povlacenja JNA iz Slovenije ј Hrvatske, па teritoriji
R В;Н bilo је tr; korpusa KoV, od ukupno 7 u sastavu 1.vojne obIast; sa komandom u Beogradu,
odnosno, оо ukupno 17 korpusa KoV u sastavu cijele JNA. U R В;Н su bil;: 4.К, sa komandom u Sa-
rajevu, 5.К, sa komandom u Вапја Luc;; 17 . К , sa komandom u Tuzli. Povlacenjem JNA iz Slovenije
; Hrvatske, uslijed;lo је prestruktu;ranje, tako sto је od korpusa 1.VO, koji su do tada bil; u R ВјН i od
korpusa koji su se povukJi iz Slovenije i Hrvalske, formirana 2 . уојпа оЫазl sa komandom u Saгajevu
- komandant, general pukovnik M;lutin Kukanjac, sastava: 4.К - Sarajevo, 5.К - Вапја Luka, 9.К
- Кпјп, 1О.К - Biha6. Pored ovih korpusa koj; su kontrolirali R ВјН ; ;stocne d;jelove R Hrvatske, па
ter;torij; R В;Н su se nalaz;l; јо;; 17.К - Tuzla, pod komandom 1.VO u Beogradu ; 13.К - B;le6a, pod
komandom novoformirane 4.vojne obIasti, sa komandom u Тitogradu (Podgorica).

- 30-
Medunarodno priznanje, 06.04.1992. godine, bilo је povod za pocetak oruzane
agresije i па R ВјН . Tako је velikosrpsko vodstvo, istovremeno, brinulo о anga-
ziranju vojne sile sa osvajackim i genocidnim ciljevima i о maskiranju stvarnih
uzгoka i ciljeva agresivnih ratova. Cilj takvih тјега Ыо је da se za takve cilje-
ve mobilizira srpsko stanovnistvo, da se Miloseviceva politika zastiti od osude
medunarodne zajednice i da se sto veci dio medunarodne zajednice privoli
da bude па njihovoj strani ili Ьаг da sto duze, "zbunjeni", opoгtuno posmatraju
zlocinacka ponasanja Milosevicevog rezima, izostajanjem тјега radi zastite
univerzalnih i орсе prihvacenih погтј demokratije i medunarodnog prava.

1.4.
КАКО ЈЕ MILOSEVIC POSTROJIO CEТNICKE SNAGE
Velikosrpskim scenarijem, politicke snage koje su radile па svodenju SFRJ
па veliku Srbiju su esalonirane ili falangirane. Svaka cjelina politickih snaga је
imala svoju ulogu i svoje zadatke. Svakom od esalona ili falangi је odreden ste-
реп ekstremisticko-cetnickog ispoljavanja. Umjereno nacionalisticko ponasa-
пје је politicki i ideoloski korespondiralo sa ekstremnim, teroristicko cetnickim
ponasanjem. Tako је pгvu i udaгnu ekstremisticku falangu sacinjavao politicki
sloj koji је 1987., 1988., 1989. i 1990. godine, а pogotovo 1991. godine, otvo-
гепо zastupao cetnicku ideologiju. Kitili su se cetnickim obiljezjima. Organizirali
su cetnicke manifestacije, mitinge i vjerske slave i па 'ај паё:јп plasili normalne
Ijude, posebno Bosnjake, Hrvate i Albance. Drugu politiCku grupaciju sacinja-
vali su svi koji su se u potpunosti slagali sa ponasanjem pгve ekstremisticke
grupacije, ali su dobili ulogu da u javnosti cute о divljanu ekstremista, а da u
intimnijim srpsko-crnogorskim krugovima ideoloski i politicki pridobijaju Srbe i
Crnogorce za velikosrpski koncept. Stanovnistvu su objasnjavali propagandne
teze о ugrozenosti Srba i Crnogoraca. Isticali su opasnosti koje prijete ,јт паго­
dima od nepostojecih ekstremnih politickih snaga unutar drugih naroda u SFRJ ,
јег niko u SFRJ пјје јтао атЫсјја da podredi Srbe i Cгnogorce. Napгotiv, imali
su razloga da razmisljaju kako се se prevazici dominacija Srba i Cгnogoraca .
U ovoj drugoj grupaciji, odnosno, u ovom drugom esalonu ili falangi nalazilo
se mnogo kadгova koji su па visoke funkcije dosli nakon sto је Milosevic ucvr-
stio svoju vladajucu ulogu. U 'ој grupaciji su bili mnogi Srbi u drzavnim, politi-
ckim i drugim drustvenim institucijama ВјН, Hгvatske, saveznih organa SFRJ,
ра i u JNA. То su kadrovi koji su formalno pripadali Savezu komunista SFRJ.
Usmjeravanje politickog djelovanja drzavnih i drugih funkcionera u ovom
drugom nacionalistickom esalonu bilo је uslovljeno сјпјепјсата sto su bas опј
imali ulogu daljeg usmjeravanja cetnika - ekstremista i teгorista . Cilj јт је Ыо

- 31 -
da se srpski i сгпоgогski пагоd privikne па cetnicko teroristicko divljanje, cega
do dolaska Milosevica па vlast пјје bilo. Cilj јт је Ыо da se takvim cetnickim
divljanjem, unutar drugih пасјја podstakne otpor, kako Ы se i опј organizirali па
nacionalnoj osnovi.
U takvim оkоlпоstiта, kako se pribIizavao га! u Slоvепiјi, Hrvatskoj, а ро­
tom i u ВјН, srpski i crnogorski kadrovi koji nisu javno ispoljavali svoju пасј­
onalisticku ekstremnost, poceli su se predstavljati kao narocito ekstremni па­
cionalisti. Tada se pokazalo da је u Srbiji i Сгпој Gori postojao samo jedan
siri velikosrpski пасiопаl-fаsistiсki pokret u kome su podijeljene uloge i ргета
stuрпјu javnog ekstremistickog, odnosno, cetnickog ропаSапја. Tada se јаsпо
pokazalo da је i gепегаl агтјје Veljko Kadijevic cetnik isto toliko koliko i Milo-
sevic i Karadzic.
Тгесј esalon, odnosno, treca falanga velikosrpskih sovinista su ideolozi
velikosrpskog projekta, okupljeni kao intelektualci u Srpskoj akademiji nauka
i umjetnosti, koji su, autorizirali poznati "Memorandum SANU", koji su strate-
gijski i takticki razradili citav scenarij rusenja SFRJ i uspostave velike Srbije,
koji su ро tom scenariju ustolicili Milosevica, koji su iпstгuтепtаliziгаli Savez
komunista u Srbiji, Сгпој Gori i dijelom u ВјН i Hrvatskoj da se preobrazi u
nacional- fasisticku organizaciju, koji su па isti пасјп iпstгuтепtаliziгаli JNA
koju su preobrazili u srpsko-crnogorsku cetnicku vojsku. Ovaj dio kadrova,
Ijudi iz ove falange jos nisu u potpunosti identificirani i za njihovo identifici-
гапје sigurno се trebati jos vremena . Od vojnih kadrova ovoj falangi sigurno
pripada general агтјје Nikola ЦиЫсјс, koji је forsirao da general Veljko Kadi-
jevic postane savezni sekretar za пагоdпu odbranu, covjek koji је preusmje-
ravanjem JNA sa opcejugoslovenskog па velikosrpski karakter, za narode
SFRJ, росјпјо пајvесu izdaju, ра је kao takav odgovoran za sve zlocine koje
је srpsko-crnogorska vojska pocinila kroz ratove u Sloveniji, Н rvatskoj , ВјН i
па Kosovu.
Ргета tome, moglo Ы se zakljuciti da је u odnosu па опо sto se moglo
vidjeti samo golim okom , prva falanga пајеkstгетпiја јег se prva prihvatila се­
tnicke simbolike i terora, da је druga опа koja је taktizirala i prikrivala svoju
ekstremisticku sustiпu, а da је treca опа koju се tek trebati potpuno identificirati
i uроzпаti. Medutim , u odnosu па stvarnu ulogu koju su ove falange imale u
inspiriranju i огgапiziгапјu rusenja SFRJ i njenog svodenja па veliku Srbiju,
prvom Ы se nazvala ova treca, druga Ы ostala i dalje druga, dok Ы prva za-
uzela trece mjesto, mjesto krajnjih izvrsilaca svega onoga sto је prva falanga
svojim scenarijem kreirala, а druga organiziranjem kопkгеtпоg propagandnog,
subverzivnog i teroristickog djelovanja, usmjeravala i kontrolirala krajnje izvrsi-
осе cetnickog terora.

- 32-
 1.5.
IZдllVANJE I UPRAVLJANJE KRIZOM NA KOSOVU
ЈЕ 010 VELIKOSRPSKOG PLдNA

Narodi па tlu repubIika bivse SFRJ su zeljeli opstanak SFRJ, ali su isto
tako zeljeli demokratske рготјепе u kojima 6е se povoljnije ostvarivati пасјо­
nalni i drugi interesi, te suzbiti centralizam u тјегј u kojoj је Ыо јогта srpske
hegemonije. Suprotno tome, u zelji da jos vise ojacaju hegemoniju, srpsko i
crnogorsko nacional-sovinisticko rukovodstvo пјје zeljelo пј SFRJ пј demokra-
tske рготјепе. Za ostvarivanje takvih ciljeva, rukovodstvo, sa Milosevi6em па
celu i Ьгојпјт "intelektualcima" iz sjenke, kao i опјта koji su eksponirani kao
lideri ekstremisti - cetnici u regijama gdje zive Srbi i Crnogorci (ВјН, Kosovo,
Vojvodina, Сгпа Gora i Hrvatska - Kninski kraj, Вапјја, Kordun, Lika, Slavoni-
ја), imali su plan sprjecavanja demokratskih procesa u SFRJ, odnosno, plan
ocuvanja i јасапја vlastite hegemonije nad drugim narodima. Imali su plan сјја
Ы realizacija rezultirala uspostavom velike Srbije, plan koji је inspiriran "Мето­
randumom Srpske akademije nauka i umjetnosti". Memorandum је planski оЬ­
znanjen s ciljem da izazove i uzburka medunacionalne odnose, izazove krizu, а
da se kasnije upravlja krizom usmjeravaju6i је опјт tokovima koji obezbjeduju
uspostavu velike Srbije. То se cinilo iz liderskih centara koji su imali dvije ko-
mponente - javnu, ugradenu u rukovodstvo Srbije i Сгпе Gore, ВјН, Hrvatske,
Kosova i Vojvodine, i tajnu, u sjenci, komponentu koja је iz Beograda, skupa s
Milosevi6em, strategijski usmjeravala ukupne aktivnosti. 2I
Sire gledano, njihova planska orijentacija је pripremljena ilegalno, u isceki-
vanju Titove smrti. Otvorenije djelovanje otpoceli su nakon Titove smrti 1980.
godine. Izazivanje krize па Kosovu, marta 1981. godine, bilo је sracunato па
konkretno osporavanje Ustava SFRJ iz 1974. godine, kojim је u sastavu Srbije
i SFRJ garantirana autonomija pokrajinama - Kosovu i Vојvоdiпi З1 Politicka
situacija u SFRJ, neposredno poslije Titove smrti, ujedinila је rukovodstva svih
repubIika, svih naroda u SFRJ, ра i tadasnjih albanskih rukovodilaca i velikog
dijela albanskog naroda, protiv takozvanog albanskog nacionalizma i sepe-
ratizma. Iz ilegalnog dijela fasisticko-cetnickog staba albanski nacionalizam i
21 Milosevic је 1987. godine, uz ротос Nikole ЦиЫсјса i Dusana Ckrebica, па Osmoj sjednici
СК SK Srbije, eliminirao liberalnog Iуапа StamboliCa, сјте је ucvrstio vlast i osigurao prostore za
naredne nacionalisticko fasisticke aktivnosti svog гezima. U takozvanoj "antibirokratskoj revoluciji, ог·
ganiziranjem masovnih mitinga, Milosevic је 1988. godine smijenio funkcionere u Сrnој Gori - Veljka
Мјlа10ујса, Marka Orlandi6a i Vidoju Zarkovi6a, а па vlast doveo Моmјга Bulatovi6a i Milu Uukanovi·
6а. U Vojvodini је smijenio Boska Кгипј6а. Сјјеп! se da је general агтјје Nikola Ljubici6 јтаа пајуе6ј
uticaj u pogledu podrske Milosevi6u.
31 Ргета planu Milosevica, donoseniem Ustava Srbije 31.03.1969. godine, pokrajinama Kosovu i
Vojvodini је ukinuta autonomija koja је garantirana Ustavom SFRJ od 1974. godine. Т о је akt rusenja
ustavnog poretka SFRJ.

- 33-
seperatizam је svakodnevno potenciran, u medijima netacno predstavljan, sto
је dovelo do toga da таlо ko u bivsoj SFRJ moze ге6ј da је Ыо konstruktivan
ргета АIЬапсјта Kosova. Ргета пјјта su svi grijesili. То је Ыlо i objektivno
uvjetovano, budu6i da nismo јтаlј Ijude koji su mogli anticipirati kasniji slijed
dogadaja u instrumentaliziranju kosovske krize u skladu sa velikosrpskim рlа­
novima, сети је doprinijela i сјпјепјса sto su mogu6nosti slobodnog prezenti-
гапја takvih ргосјепа, ako su i postojale, Ыlе veoma suzene, odnosno, gotovo
da nisu пј postojale.
Bezbjednosni sistem SFRJ је u to vrijeme, za svoju orijentaciju јтао осје­
пе Centralnog komiteta Saveza komunista SFRJ, kao i осјепе Predsjednistva
SFRJ. Ргета tim осјепата, takozvani albanski nacionalizam i seperatizam је
Ыо glavno izvoriste opasnosti za opstanak SFRJ. Niko пјје пј pretpostavljao
mogu6nost da postoji neki ilegalni velikosrpski stab dobro instaliran u vazne
institucije drzave - Savez komunista, skolstvo, JNA itd - koji ро ргјпсјри za-
тјепе teza, da Ы maskirao vlastite planove о rusenju SFRJ, mobilizira i Srbe
i Crnogorce i sve ostale narode u SFRJ da u formi ЬогЬе protiv "albanskog
nacionalizma i seperatizma" sruse Ustav SFRJ iz 1974. godine, da pogorsaju
polozaj АIЬапаса па Kosovu i tako otvore јо:; ve6u mogu6nost upliva fasistic-
ko-cetnickih kadrova u drzavni i politicki aparat 41 То је, u сјеlјпј gledano, Ыlа
krupna stavka u rusenju temelja па kojima је postojala SFRJ, odnosno, krupan
korak u svodenju SFRJ па veliku Srbiju.
Takva politika је usmjerila bezbjednosni sistem SFRJ da istrazuje "пасјо­
nalizam i seperatizam" kao i druge "nacionalizme" koji su vezani sa Slovence,
Bosnjake i Hrvate i samo formalno srpski nacionalizam, јег se time odvra6ala
paznja od ilegalnog velikosrpskog staba, kao stvarnog i najkrupnijeg izvorista
ugrozavanja SFRJ. Fatalna posljedica tih dogadaja Ыlа је pucisticka smjena
funkcionera u rukovodstvu Srbije i dovodenja Slobodana Milosevi6a za рге­
dsjednika Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Оп је, ubrzo, takoder
pucisticki, organiziranjem raznih manifestacija, najvise mitinga, smijenio ruko-
vodstvo па Kosovu gdje је, doveo sebi odanog Rahmana Могјпи, koji је ubrzo
umro. Milosevi6evo nasilno smjenjivanje rukovodstava u Vojvodini, Сгпој Gori
i па Kosovu јтаlо је za posljedicu ubrzane smjene cjelokupnog rukovode6eg
sastava u сјјеlот drzavnom i partijskom aparatu, u ор6јпата i mjesnim zajed-

41 Ubrzo ро dolasku па vlas!, Milosevi6 је poduzeo akcije da ,е ,тјјепе nepodobni albanski ka-
drovi, posebno Kacusa Jasari i Azem Vlasi, sto је izazvalo петјге па Kosovu, u kojima је bilo ј Ijud-
skih i:rtava. U takvim okolnostima, па Kosovu је 1989. godine uvedeno "vanгedno stanje". Albanci su
se pobunili protiv funkcionera Аlbапаса па Kosovu koje su smatrali slugama Mi!osevi6evog rei:ima.
Takvim '" ,та!гап! Rahman Могјпа i Ali Sukrija. Uslijedio је i spek!akulaгni s!rajk rudara Тгерёе koji
su usli u јати duboku 800 metara ј strajkujuci tгаi:Ш smјепu Sukrije ј Могјпе. Kгiza se komp1icirala.
PoJiticke snage ј autoriteti u SFRJ su se росе lј dijeliti па опе koji , u vezi ukidanja autonomije ј stanja
u drzavi, роsеЬпо па Kosovu, podгzavaju Mi!osevi6a i опе koji ти se suprotstavljaju.

- 34-
пјсата, privrednim, obrazovnim, kulturnim i drugim drustvenim djelatnostima.
Jedini kriterij za dodjeljivanje funkcija Ыо је odanost politici Slobodana Milose-
vi6a. Оп је postao licnost ргета kome su se mnogi Srbi i Crnogorci odnosili
kao ргета najve60j svetinji. S druge strane, bosnjacki, hrvatski, slovenacki,
albanski, makedonski i madarski narod, sa zebnjom i strahom za svoju sigu-
rnost је posmatrao Milosevi6a i njegove sljedbenike. Tako је Milosevi6 postao
simbol distanciranja i nepovjerenja izmedu mnogih, ali пе svih Srba i Crnogo-
гаса s jedne, i drugih naroda, s druge strane, uz napomenu da је dosta Srba i
Crnogoraca, posebno u pocetku krize, bilo protiv Milosevi6a.
Analiza stenograma sa brojnih sjednica drzavnih i partijskih rukovodsta-
va па saveznom nivou bivse SFRJ, pokazala Ы da se u odnosu па Kosovo
пајргјје otrijeznilo rukovodstvo Slovenije. опј su prvi poceli ispravljati vlastite
greske i podstakli ostale u bivsoj SFRJ da to isto ucine. Kasnije su predsta-
vnici repubIika u saveznim organima SFRJ, osim predstavnika iz Сrnе Gore,
sve jedinstvenije nastupali protiv Milosevi6a. U ovom smislu, kosovska је si-
tuacija bila povod za politicke sukobe uzrokovane ekspanzijom velikosrpstva
i cetnistva.

1.6.
MILOSEVIC ЈЕ "ISTJERAO" SLOVENIJU IZ SFRJ
Plansko usmjeravanje krize u SFRJ је podrazumijevalo da Milosevi6 u
svom stabu dnevno procjenjuje dogadaje u SFRJ i da se u odnosu па njih
postavlja, sto је u slucaju ponasanja slovenackog rukovodstva, posebno u fazi
kada se опо prvo eksponiralo u suprotstavljanju Milosevi6evoj politici, dovelo
do осјепа da su Kosovo i Slovenija glavni izvori ugrozavanja teritorijalnog inte-
griteta SFRJ . U slucaju Slovenije, u odnosu па Kosovo, uocava se bitna razlika
koja se sastojala u tome da Milosevi6 пјје ispoljavao nikakvu upornost radi
zadrzavanja Slovenije u SFRJ, kao sto је uporno trazio da Kosovo ostane u
sastavu Srbije. Naprotiv, Milosevi6 је govorio da Slovenija moze ј6ј iz SFRJ ako
to zeli. Zapravo, Milosevi6 је "tjerao" Sloveniju da sto ргјје napusti SFRJ, ра su
cak poduzete i тјеге ekonomske bIokade Srbije i Сгпе Gore ргета Sloveniji.
Тјте se narusilo jedinstveno jugoslovensko trziste kao bitna odrednica ustav-
nog uredenja SFRJ. Vidjevsi da ih Milosevi6 "istjeruje" iz SFRJ, Slovenci su i
zbog vlastitog dostojanstva, poduzimali тјеге da se "razdruze". Uz mnostvo
argumenata da Milosevi6 rusi SFRJ, dok је ostali pokusavaju demokratizirati i
spasiti, bilo је cudno slusati apsurdno ponasanje velikosrpskih ideologa i politi-
сага kada govore da se zalazu za SFRJ. Za njih је termin "SFRJ" bila sinonim
za veliku Srbiju.

- 35-
 Ргета teznjama da Kosovo zadrzi u Srbiji, а Sloveniju "istjera" iz SFRJ,
Milosevic је podesavao паё:јп upotrebe JNA i tretman Teritorijalne odbrane па
Kosovu i u Sloveniji. U kosovskim dogadajima, JNA је maksimalno ојаё:аlа svo-
је resurse u toj pokrajini. Formirane su nove jedinice i otvoreni novi garnizoni
gotovo u svakom gradu Kosova. Mirnodopski sastav Pristinskog korpusa ро­
stao је пајјаё:а formacija u сјјеlој JNA. Rezervni sastav jedinica JNA па Kosovu
se popunjavao iskljucivo Srbima sa Kosova i juga Srbije, sto је, uz maksimalno
јаё:апје snaga роlјсјје , znacilo potpunu okupaciju Kosova. Iz toga је prijetila
velika opasnost albanskom narodu, sto se pokazalo 1998. godine.
ZnaGi, JNA је па Kosovu angazirana sa сјlјет da ро svaku cijenu zadrzi taj
prostor pod srpskom kontrolom , da se sprijeci vracanje Kosova u status kakav
је јтаlо ро Ustavu od 1974. godine. Teritorijalna odbrana, u smislu popune
Ijudstvom albanske nacionalnosti па Kosovu , пјје prakticno пј postojala, јег
је sve Ыlо formalno, svedeno па stabove Teritorijalne odbrane koji nemaju
materijalno-tehnicku osnovu u pogledu raspolaganja naoruzanjem i mun ici-
јот . Stavise, па Kosovu је odmah poslije poznatih demonstracija АIЬапаса
1981 . godine, za razJiku od ostalih repubJika i pokrajine Vojvodine, za poslove
mobilizacije i regrutiranja, umjesto civilne vlasti u organima uprave za poslo-
ve narodne odbrane, svih орсјпа i pokrajine Kosovo u сјеlјпј , uspostavljena
Uprava vojnog okruga koja је, kao vojna vlast, obavljala te poslove. U drugim
krajevima SFRJ poslovi mobilizacije su i dalje Ыlј u nadleznosti civilnih organa.
Zaostravanjem krize u Hrvatskoj i ВјН, takvo rjesenje, uspostavljanjem uprava
vojnog okruga, realizirano је па prostoru citave SFRJ. Razlog za sve to nalazio
se u potrebi da se osiguraju uslovi da komande JNA, bez ucesca civilnih vlasti
mogu samovoljno izvrsiti mobiliziranje Ijudi i materijalnih sredstava. PolitiGka i
drzavna rukovodstva i cjelokupna civilna vlast Ыlј su svjesni da se mobilizacija
i regrutiranje mogu vrsiti sa сјlјет ostvarivanja velikosrpskih planova vojnim
putem , а s druge strane, velikosrpsko fasisticko vodstvo, koje је јтаlо u svojim
rukama vojni vrh , Ыlо је svjesno da се civilna vlast pokusati sprijeciti takve
njihove патјеге.
Za razliku od takvog koncepta upotrebe JNA па podrucju Kosova, u slu-
caju Slovenije , пјепо angaziranje је Ыlо u potpunosti saglasno politiGkom cilju
"istjerivanja" Slovenije iz SFRJ, јег је odlazak Slovenije znacio krupan korak u
svodenju SFRJ па veliku Srbiju . Istina, JNA је i u Sloveniji povela rat, јег se
пј "istjerivanje" iz SFRJ пјје moglo izvesti bez rata. 5I То је Ыо specifican "rat"-
51 Predsjednistvo SFRJ је 18.07.1991. godine donijelo "odluku kojom se komande, jedinice i usta-
поуе JNA sa teritorije SJovenije dislociraju u Bosnu i Hercegovinu , Srbiju i Crnu Goru". Kadijevic
Veljko, "Моје ујдепје raspada", Politika, Beograd 1993. godine, slrana 121.
Clanovi ladasnjeg Predsjednistva 5FRJ, од таја 1989.godine bili su: Janez Drnovsek - 51 0уе­
пЈј а, Stipe Suvar - Hrvatska, 8О9 ј 6 Bogicevic - Bosna i Hercegovina, Dragutin Zelenovic - Vojvodi-
па, Riza Sapundziju - Kosovo, Nenad 8 uёiп - Сгпа Gora ј Borislav Ј оујс - Srbija.

- 36-
"fingirani" ili "inscenirani" га! u kojeg је Milosevicev rezim usao bez ambicija da
ugrozi teritorijalni integritet Slovenije. Milosevicu је bilo ројгеЬпо da se u Slove-
niji situacija dovede do direktnog oruzanog sukoba da Ы se dobilo "opravdanje"
za teznje da se sa teritorije Slovenije izvuce ogroman ratni materijal u oruzju,
municiji i паЩ је da se vojni efektivi iz Slovenije premjeste па prostore koji се
sluziti kao osnovica za га! u Hrvatskoj, а zatim u BiH. Pored toga, kratak га! u
Sloveniji је Milosevicu јгеЬао da Ы domacoj i svjetskoj javnosti pokazao kako
se JNA u Sloveniji trudila zadrzati tu repubIiku u SFRJ. U tadasnjim prilikama
Milosevicu је u politickom smislu bilo korisno da poduzima lazne тјеге u cilju
ocuvanja SFRJ.
U јо vrijeme, dok se jos odvijao proces fasizacije srpskog stanovnistva,
Milosevicu nije odgovaralo da otvoreno kaze: "Slovenijo, izadi iz SFRJ", tako
da је upotreba JNA u Sloveniji uslijedila u zavrsnoj fazi fasizacije srpskog sta-
novnistva. Uslijedio је direktan poklic za га! u Hrvatskoj i BiH.

1.7,
STEZANJE OBRUCA ОКО BOSNE I HERCEGOVINE
Znajuci za dimenzije гаја u Hrvatskoj i BiH, u Milosevicevom stabu se znalo
da Ы istovremeno ratovanje u sve tri repubIike (Sloveniji, Hrvatskoj i BiH), uz
mogucnost eskalacije sukoba па Kosovu, Vojvodini, Sandzaku i Makedoniji,
maksimalno razvuklo resurse JNA па sirokom prostoru i da Ы se tako znatno
umanjila udarna тос za postizanje glavnih ciljeva гаја u Hrvatskoj i BiH. Isti
razlozi strategijskog karaktera, poslije kratkotrajnog гаја u Sloveniji, proizveli
su povlacenje JNA i sa prostora Makedonije, sto se dogodilo bez konflikta, ali
је dovelo do ogromne koncentracije vojnih efektiva orijentiranih ргета prostori-
та Hrvatske, BiH, Sandzaka, Kosova i Vojvodine. Stisavanjem ratnog sukoba
u Hrvatskoj, obruc se stegao oko Bosnjaka i Нгуаја u BiH, tako da је nasa
drzava postala prostor sa najvecom koncentracijom ratnog materijala namije-
njenog za ubijanje Ijudi i unistavanje materijalnih dobara i, nazalost, prostor па
kojem је najvise bilo najzesCih zagovornika velikosrpskog koncepta, dovedenih
sa prostora Srbije, Сгпе Gore, Vojvodine, Kninske krajine i Slavonije. Tako је
stisavanje гаја u Hrvatskoj bilo direktno u funkciji potpune okupacije BiH, pose-
Ьпо nakon sto su medunarodne vojne snage (UNPROFOR), pocetkom 1992.
godine, preuzele mirovnu misiju u Kninskoj krajini i Slavoniji .
Postavljanje snaga UNPROFOR-a u Н rvatskoj da osiguravaju "mir" u јој
drzavi neka је vrsta prevare па stetu Hrvatske, а u korist Miloseviceve politike .
Milosevic је tada ostvario dio ciljeva agresije па Hrvatsku. Milosevicu su odgo-
varali pregovori u uslovima kad pod svojom kontrolom drzi veliki dio Hrvatske.

- 37 -
Tudmanu је odgovaralo da se rjesavanje statusa "srpskih teritorija" u Hrvatskoj,
od potpunog otcjepljenja, sto је Ыо cilj Milosevica, maksimalno odmakne ргета
srpskoj kulturnoj autonomiji, sto Ы omogucilo uspostavu potpunog suvereniteta
drzave Hrvatske nad hrvatskim teritorijama koje su tada kontrolirali cetnici. UbIa-
zavanje Milosevicevih zahtjeva ргета Tudmanu u korist suvereniteta Hrvatske,
podrazumijevalo је da to Tudman тога platiti ustupcima kroz predstojeci га! u
ВјН. U tom kontekstu treba procjenjivati Tudmanovo prihvatanje raznih planova
о etnickoj podjeli ВјН. Takoder, u tom kontekstu treba gledati borbenu pasivnost
HV i HVO u odnosu па cetnike i ројасауапје borbenog pritiska od strane HVO i
HV protiv Агтјје R ВјН. Misljenja sam, ipak, da се hrvatski narod i njegovi politic-
ki faktori sazreti u uvjerenju da јт se trgovina sa srpskim fasistima па stetu ВјН i
Bosnjaka пјје isplatila i da је Hrvatska zbog toga уес pretrpila ogromne politicke i
druge stete. Milosevic је postigao da angaziranjem snaga UNPROFOR-a marki-
га zapadnu granicu velike Srbije; da sa teritorije Hrvatske izvuce dio snaga JNA
i angazira u agresiji па ВјН; da medunarodne уојпе snage izvrsavaju опо sto Ьј
izdvajanjem znacajnih efektiva тогао ciniti Milosevicev stab; hrvatsko vodstvo
је dovedeno u situaciju da пе moze, radi oslobadanja vlastite teritorije, nastaviti
djejstva, јег Ы to znacilo sukob Hrvatske vojske i snaga UNPROFOR-a; krsenjem
sporazuma od strane Hrvatske Milosevic Ы izvukao veliku politicku korist.

1.7.1.
VARIJANTE STRATEGIJE ZA ODBRANU ВlH

PribIizavanjem agresije па Sloveniju, Hrvatsku i ВјН, bosanskohercegova-

cko rukovodstvo se nalazilo pred sve уесјт i уесјт ргоЫетјта. Bivalo је sve
ocitije da је JNA instrument u rukama velikosrpske politike i da се kao takva
biti okrenuta protiv bosanskohercegovacke drzavnosti. Za opstanak drzave
ВјН, pored JNA, iza koje su stajale agresorske pretenzije Srbije i Сгпе Gore,
bilo је уеота opasno marionetsko djelovanje kadrova srpske nacionalnosti u
drzavnom aparatu ВјН, kao i u svim drugim institucijama - privredi, skolstvu,
zdravstvu itd. Marionetsko djelovanje ovih kadrova, inspirirano snaznom рго­
pagandom, uslovilo је da se srpsko stanovnistvo u ВјН, sto svjesno, sto пе­
svjesno, sto prinudno, stavilo u funkciju politike rusenja ВјН kao drzave i ргјра­
јапја teritorije ВјН velikoj Srbiji. Razoruzavanjem Teritorijalne odbrane suzena
је mogucnost efikasne odbrane od oruzane agresije па ВјН. Uz to, pred га!
u Sloveniji i Hrvatskoj uzurbano se nastojalo, regrutiranjem i mobiliziranjem,
Bosnjake ukljuciti u га! protiv Hrvatske i Slovenije, сјте Ы velikosrpska fasistic-
ka politika imala maksimalnu zastitu i ocuvala srpski i crnogorski demografski
potencijal da пе gine u оујт ratovima. Bosnjaci Ы se angazirali u ргуе ЬогЬе­
пе redove i ginuli. Velikosrpska propaganda Ы isticala da to пјје га! koji vode

- 38 -
samo Srbi i Crnogorci, vec da u пјети ucestvuju i Bosnjaci. Zastitili Ы se Srbi i
Crnogorci od stradanja u гаји. Ostvarivala Ы se zelja da Bosnjaci demografski
nestaju, sto Ы olaksalo kasniji genocid nad njima, јег Ы u takvoj varijanti, poslije
pokoravanja hrvatskih teritorija i uspostavljanja zapadnih granica velike Srbije,
fasisti pristupili etnickom ciscenju svih prostora па kojima zive Bosnjaci.
U tako slozenim i delikatnim uvjetima, koji su postojali pred agresiju па
Sloveniju, Hrvatsku i BiH, bosanskohercegovacko rukovodstvo је imalo па га­
spolaganju dva globalna strateska politicka pristupa.
Prvi pristup Ы znacio poduzimanje polilickih akcija koje Ы dovele do ubrza-
nog zaoslravanja odnosa sa nosiocima velikosrpskog koncepla i dovodenja
tih odnosa па nivo direktnog sukoba sa JNA па prostoru BiH, ра da se гајот
do kojeg Ы u BiH doslo u toku 1991 . godine proizvede vojni poraz cetnika pod
kontrolom Milosevica, је da se па bazi takvog rezultata ostvare pretpostavke
za medunarodno priznavanje drzave BiH.
Ро тот misljenju, ovaj pristup Ы Ыо dobar da su postojala јо:; dva uvjeta.
Prvi uvjet је da su Bosnjaci, Hrvati i bosanski opredijeljeni Srbi bili osvijesceni
о јоте sta u 10 vrijeme znaci JNA kao inslrument u rukama velikosrpskih fa-
sisla. Naprotiv, sredinom 1991 .godine јо:; uvijek је mnogo Bosnjaka i Hrvata
u BiH koji su pod inercijom tradicionalnog povjerenja u JNA, i dalje vjerovali
јој instituciji, smatrajuci da generali imaju pravilnu politicku orijentaciju i da ih
јгеЬа slijediti u pogledu njihovih zahtijeva i naredbi koje daju za иројгеЬи JNA.
Da је tada u BiH izazvan sukob s JNA, Bosnjaci пе Ы nastupili jedinstveno.
Tukli Ы se medusobno, tako sto Ы па jednoj strani bili Bosnjaci uz JNA, а па
drugoj slrani Ы bili Bosnjaci koji su vec tada bili svjesni izdajnicke uloge JNA,
а sasvim izvjesno da Ы u takvim uslovima bilo dosta Bosnjaka koji Ы se ропа ­
sali dezorijentirano i neutralno. Drugi neophodan uvjet za povoljan ishod tada
moguce politicke orijentacije rukovodstva BiH, ро kojoj Ы se prihvatilo zaostra-
vanje sukoba sa nosiocima velikosrpske politike Ыо је zajednicko nastupanje
rukovodstava svih naroda koji su па prostoru Balkana ugrozeni velikosrpskim
fasizmom. Tada Ы JNA, kao eksponent velikosrpske politike, bila, istovremeno,
suocena s ојрогот slovenackog, hrvatskog, muslimanskog, albanskog, та­
kedonskog i madarskog naroda, sto Ы, sasvim sigurno, veoma brzo proizvelo
politicki i vojni poraz cetnika pod kontrolom Milosevica.
Kako god Ы ovaj pristup bosanskohercegovackog rukovodstva Ыо idealan
da su ispunjena navedena dva uvjeta, tako Ы bez njih ovaj koncept Ыо fatalan
i objektivno u funkciji velikosrpske strategije. Naime, Milosevicev stab је zelio
da se Ьа:; јо dogodi, ра је raznim тјегата provocirao bosanskohercegovacki
narod i njegovo rukovodstvo da preduzmu nesmotrenu akciju koja Ы bila povod
i "opravdanje" za olpocinjanje sirih vojnih operacija, angaziranjem svih resursa
JNA, do cega је doslo pocetkom aprila 1992. godine, ali tada za agresora u

- 39 -
тапје povoljnim okolnostima kada је ВјН vec medunarodno priznata drzava,
сјте је JNA i pravno postala strano tijelo, uz okolnost ба је svijest Bosnjaka i
Hrvata i bosanski opredijeljenih Srba sazrela u ubjedenju ба је JNA sa svojim
generalima postala cetnicka vojska, ра је vojno organiziranje ovih паroба ро­
stalo lakse, јег је zavladalo vel iko patriotsko jedinstvo ргета ВјН.
Drugi moguci i stvarno ispoljeni strategijski pristup bosanskohercegova-
ckog rukovodstva u godinama ргеб pocetak rata Ыо је ба iskoriste sve sanse
za ocuvanje SFRJ koju је trebalo demokratizirati, ба se paralelno s ,јт, u опој
тјегј u kojoj su se gubile perspektive opstanka SFRJ, razvijaju aktivnosti za
ocuvanje drzavno-politickog subjektiviteta RepubIike ВјН , ба se u 'от procesu
iskoristi svaka sansa za transformaciju dijela JNA па prostoru ВјН u vojsku Re-
pubIike ВјН , ба se u тјегј u kojoj se gubi sansa za takvu transformaciju JNA,
u тјегј u kojoj se bude uvidalo ба se JNA instrumentalizira protiv politickog
subjektiviteta ВјН , poduzimaju тјеге za vlastito vojno organiziranje, uz izbjega-
vanje oruzanih sukoba sa JNA, 'е ба se uz 'е procese, па diplomatskom planu
postigne medunarodno priznanje RepubIike ВјН i tako JNA postane strano ,јје-
10 па prostoru Bosne i Hercegovine.
Ovaj pristup је Ыо opravdaniji, јег se kroz dugotrajniji proces svih zbivanja
ргеб agresiju па Sloveniju, Hrvatsku i ВјН postiglo puno osvjescivanje bosnja-
ckog , hrvatskog i dijela srpskog пагоба u ВјН о fasisticko-cetnickom karakteru
politike kojoj је priklonjena JNA. Isto tako , ovi procesi su doprinijeli ба se u
medunarodnoj javnosti iskompromitira antijugoslovenski karakter velikosrpske
fasisticke politike, sto је bilo об kapitalnog znacaja za medunarodnu podrsku
koju је ВјН , priznavanjem пјепе drzavnosti, dobila. Znaci , ovaj drugi strategijski
pristup је obezbjedio ба se koliko-toliko neutraliziraju nedostaci vec opisana
dva uvjeta (pozeljna osvijescenost bosanskohercegovackog пагоба u odnosu
па karakter JNA i zajednicko djelovanje rukovodstava svih паroба па Balkanu
koji su ugrozeni velikosrpskom politikom), zbog kojih Ы, ба su postojali , prvi
strategijski pristup Ыо боЬаг.
Prvi strategijski pristup znacio је ба se гапјје dogodi oruzani sukob sa
JNA, ра ба se nakon vojne роЬјебе бобе бо medunarodnog priznanja Re-
pubIike ВјН, а drugi је znacio svjesno politicko taktiziranje, izbjegavanje oru-
zanih sukoba sa JNA, osiguravanje uvjeta ба se citav паroб u ВјН i citava
medunarodna zajednica uvjere u fasisticko cetnicki karakter velikosrpske ро­
litike i uloge JNA u 'ој politici, ба se бобе бо medunarodnog priznanja ВјН,
ра ба se tek nakon svega toga ude u nametnuti otvoreniji sukob sa JNA koja
је vec postala srpsko-crnogorska cetnicka vojska . Ovaj pristup је iznio па
vidjelo citavoj medunarodnoj zajednici agresorski karakter Srbije i Сгпе Gore
i u znacajnoj тјегј uvjerio sve relevantne subjekte u svijetu ба пагоб ВјН vodi
pravedan , oslobodilacki rat.

- 40-
 1.7.2.
MJERE PROТlV MOBILIZACIJE U REDOVE JNA

Centrala Stranke demokratske akcije је 09.0В, 1991, godine, svojim kadro-

vima па terenu sirom SR ВјН dala uputstva u vezi sa mobilizacijom u redove
JNA. Uputstva su uslijedila zbog brojnih nesporazuma kojih је bilo izmedu ko-
mandi JNA i civilnih organa uprave u орсјпата koji su zaduzeni za poslove
vojne obaveze i popune jedinica JNA, ТО, CZ i MUP-a, Uputstvom је potenci-
гапо da su "poslovi vojne obaveze i mobilizacije (evidencija vojnih obveznika,
regrutovanje, upucivanje па sluzenje vojnog roka, rasporedivanje u rezervni
sastav) u iskljucivoj nadleznosti opcinskih sekretarijata za narodnu odbranu",
Dato је upozorenje da је Predsjednistvo ВјН, svojom Odlukom od 07,ОВ, 1991,
godine reguliralo da se "regruti iz ВјН upucuju u JNA samo па teritorije repubIi-
ke ВјН i Makedonije",
Uputstvom se zahtijevalo da se ta Odluka Predsjednistva dosljedno provodi
"bez obzira па to sto се vojni organi vrsiti pritisak па opcinske sekretarijate za
narodnu odbranu da rade suprotno", Podvlacenjem dijela teksta u uputstvu
navedeno је: "U provodenju ove i drugih odluka Predsjednislva IгеЬа ро­
slupali odlucno i bez ikakvih dilema", Istaknuto је da poziv za mobilizaciju
"moze poslati opstinski sekretarijat za narodnu odbranu, Posto pojedine koma-
nde' JNA popunjavaju ovaj poziv i urucuju obveznicima treba obavijestiti vojne
obveznike da takve pozive пе moraju primiti", јег vojne komande nemaju pravo
izravno pozivati vojne obveznike", Ukazano је па obavezu da se pozivanje
vojnih obveznika тога izvrsiti tako da јт pozivi budu uruceni 30 dana ргјје
pocetka vojne aktivnosti па koju se pozivaju i da ako pozivi nisu dostavljeni па
vrijeme, iste пе treba uopce primati, Ovim uputstvom је ukazano па neophod-
nost ргјргета za ргјјет naoruzanja i vojne оргете koje је гапјје oduzeto od
ТО i dato па cuvanje u skladista JNA61
Komande JNA i komande vojnih okruga su bile uporne u zahtjevima da
пјјта civilni organi uprave za poslove odbrane u орсјпата predaju kartoteku
za vojne obveznike, Cilj јт је Ыо da angaziranje vojnih obveznika stave pod
svoju kontrolu kao sto su гапјје stavili pod svoju kontrolu naoruzanje i opremu
od jedinica ТО R ВјН, Povodom sve ucestalijih zahtjeva i pritisaka u tom ро­
gledu, ministar odbrane Jerko Doko је 21 ,ОВ, 1991, godine posebnim aktom
dao instrukcije opcinskim sekretarijatima za narodnu odbranu, predsjednicima
skupstina i izvrsnih odbora орсјпа, da u poslovima vojne obaveze i mobilizacije
rade "па dosadasnji паёјп, kao sto је to i u drugim repubIikama" u tadasnjoj

61 Pod naslovom "Obavijest о regгutaciji , mobilizaciji i vojn im vjezbama", uputstvo ј е poslato па

adrese svih izvrsnih odbora SDA u obIiku akla pod Ьгоје т 1443 od 09.08.1991. godine. U polpisu
akta је sekretar Hasan Cengic.

• 41 -
SFRJ. Na kraju akla se iSlice da "niko пе moze vrsili uvid u vojnu evidenciju пјlј
pregovarali о nacinu prenosenja lе evidencije izvan proslorija opslinskih sekre-
lагјјаlа za narodnu odbranu. Ukoliko bude lakvih pokusaja ... IгеЬа obavijeslili
о lоте ovo Minislarslvo".
Мјеге proliv mobilizacije poduzimali su i Bosnjaci koji su radili u slabovima
ТО sirom ВјН. Od srpskih kadrova, odanih Milosevi6u i Karadzi6u, sklanjali su
mobilizacijska dokumenla, karloleku i pozive za vojne obveznike.
Kad је гаl u Hrvalskoj Ыо u najve6em jeku, u pogledu sprjecavanja тоЫ­
lizacije u redove JNA, odnosno, u pogledu рот06ј koja se iz ВјН lada mogla
ispoljili u korisl uspjesnije odbrane R Hrvalske, znacajna је izjava koju је рге­
dsjednik Predsjednislva R ВјН Alija Izelbegovi6, 06 .10.1991. godine dao pulem
RTV Sarajevo: "Slavil 6u svima do znanja da Bosna i Hercegovina пе zeli Ыlј
ucesnik u ovom bezumnom ralu ... Vase је pravo, gradana ВјН, da se пе odazi-
vale па mobilizaciju ... Nisle duzni, zapamlile, nisla vas пе obavezuje па 10 da
dizele ruke jedni па druge, da pucale jedni па druge. " 71

1.8.
UGROZENOST ВlH I HRVATSKE
I NUZNO VOJNO ORGANIZIRANJE

U ponasanju vrha JNA, posebno generala Kadijevi6a i njemu bIiskih ge-

nerala Мјсе Cusi6a, Marka Negovanovi6a, Aleksandra Vasiljevi6a i mnogih
drugih, progovarale su posljedice dugolrajne birokralizacije oficirskog saslava,
posebno onih generala koji su bili navikli da јт se svako тога "sklonili s pula",
da su опј nedodirljivi, da su samim svojim generalskim slalusom, bez obzira па
slvarne sposobnosli, posebno zasluzni i da zbog loga moraju јтаlј privilegije,
da јт niko iz civilnog druslva пјје ravan, da su njihovi krilerijumi jugoslovenslva
op6evaze6i i da ро svemu, s obzirom па lakav njihov generalsko - izbirokra-
lizirani, а u suslini malogradanski пасјп razmisljanja, bas опј moraju агЫlгјгаlј
u rasplelu jugoslovenske krize, јег 10 niko drugi osim njih пе moze uradili. U
lот pogledu umisljeno, malogradanski ргероlепlпо ponasanje bilo је posebna
karaklerislika generala Veljka Kadijevi6a.
Ponasanje vrha JNA bilo је polpuno u skladu s osnovnim konceplom ile-
galnog djelovanja iz Milosevi6evog slaba koji је Ыо slralegijski opredijeljen da
uz punu vlaslilu zaslilu, ve6 pridobivenim snagama JNA i akliviranjem milila-
nlno-Ierorislickih celnickih grupa, upravlja krizom u SFRJ, Ыте se polilicki рге­
dSlavnici drugih naroda provociraju i prinudno podslicu па vojno organiziranje.
71 Izetbegovic Alija, Sjecanja, ТКО Sahinpasic, Sarajevo, 200! .godine, strana 95.

- 42-
Milosevicu su trebali ekscesi u kojima Ы se pribavljali "dokazi" о paravojnom
organiziranju nesrba. Takvim "dokazima" Ы se fasisticko-cetnicka propaganda
koristila u argumentiranju svojih teza da је srpski i crnogorski narod u SFRJ
ugrozen i da time "ugrozen" polozaj Srba i Crnogoraca opravdava postojanje
cetnickih teroristickih grupa, te da је JNA prinudena stititi onoga ko је ugrozen,
znaci, staviti se па stranu velikosrpske fasisticke politike .
Insistiranje vojnog vrha па politickom obracunu s paravojnim јогтасјјата
је u navedenom smislu bila prevara i izdaja, tako da JNA postaje sve veca i
veca opasnost za Slovence, Hrvate, Bosnjake, Аlbапсе, Makedonce i Madare
i sve veci izvor zla koji се poprimati dimenzije neslucenog genocida, narocito
nad Bosnjacima.
SluZba vojne bezbjednosti па prostoru ВјН , u vrijeme otvorenog terora се­
tnika па prostoru Кпјпа , otkriva Ьгојпе cetnicke grupe па prostoru Nevesinja,
Gacka, ТгеЫпја , Foce, Нап Pijeska, Sokoca , Вапја Luke, Bosanskog Broda,
Grahova, Bijeljine, Ozrena i drugih mjesta. Kada sam izvjestavao vojni vrh о
novim cetnickim grupama, јо::; uvijek sam polagao nadu da се ti argumenti
otvoriti осј vojnom i politickom rukovodstvu SFRJ u Beogradu, da се to rukovo-
dstvo spoznati prave izvore opasnosti ро SFRJ i da се se otvoreno distancirati
od Milosevica, odnosno, da се JNA i citav bezbjednosni sistem biti upotrijebIjen
protiv tih cetnickih teroristickih grupa.
U meduvremenu, neposrednim angaziranjem Uprave bezbjednosti Save-
znog sekretarijata za narodnu odbranu, u jesen 1990. godine, znaci, nakon
eskalacije teroristicko-cetnickog divljanja па prostoru Кпјпа , otkriva se aktivno-
st Hrvatske demokratske zajednice u nabavci oruzja, sto је bila nuzda radi za-
stite hrvatskog naroda od terora koji је djelovanjem cetnicko-teroristickih grupa
Ыо sve direktnija i teza opasnost ро hrvatski narod i Hrvatsku drzavu.
Za razliku od precutnog prelazenja preko vaznih podataka koje smo u Slu-
zbi vojne bezbjednosti па prostoru ВјН prikupili za cetnicko-teroristicke grupe
u ВјН, па prostoru Hrvatske, pod diktatom vojnog vrha, pomenuta Uprava Ье ­
zbjednosti, direktnim ukljucivanjem па terenu generala Aleksandra Vasiljevica,
brizljivo se angazira па otkrivanju i pracenju aktivnosti Hrvatske demokratske
zajednice, posebno njenog rada па nuznom naoruzavanju hrvatskog stanovni-
stva. Radi toga su timovi Sluzbe vojne bezbjednosti premjesteni iz Beograda u
Zagreb i druge centre Hrvatske, posebno па podrucju Osijeka i Splita.
Pretpostavljao sam da је njihov visemjesecni rad u Hrvatskoj usmjeren па
borbu protiv cetnickih teroristickih grupa, samim tim sto se i dalje neprekidno
govorilo о potrebi sprijecavanja paravojnog organiziranja . Rad timova па celu
sa Vasiljevicem је rezultirao krupnom ајегот о aktivnosti general-pukovnika
Martina Spegelja, tadasnjeg ministra odbrane RepubIike Hrvatske, koji је, sa-
svim opravdano, Ыо па celu vojnog organiziranja svoga naroda. Ргј tom је bitno

- 43 -
 spomenuti da је Hrvatska, kao drzava, zbog razoruzane Teritorijalne odbrane,
praktiGki, bila, kao i ВјН, bez vlastite oruzane sile. Као drzave, ВјН i Hrvatska
su bile organizirane ро svim pitanjima, osim u obIasti vojske, koja је jedan od
najvaznijih elemenata u strukturi drzavnih institucija. Istina, imale su svoje Тегј­
torijalne odbrane, ali su iste, u politiGkom i ustavno-pravnom smislu, narocito u
pogledu odlucivanja о mobilizaciji i ЬогЬепој upotrebi, znacajno bile pod kontro-
lom vrha JNA. U vaznim pitanjima ТО se mogla kontrolirati i od strane гериЫј­
ckih institucija. Bila је neophodna i ustavno- pravna i organizacijska гејогта ТО,
da Ы dosla pod potpunu kontrolu rukovodstava R ВјН i R Hrvatske. Ne samo da
u to vrijeme Hrvatska i ВјН nisu imale svoje vojske, nego su па svom prostoru
imale tudu, neprijateljsku vojsku - JNA, koja је radila protiv njihove drzavnosti.
Prisustvo JNA, pod kontrolom Milosevi6a u Hrvatskoj i ВјН , znacilo је da su te
dvije drzave okupirane. U takvim okolnostima, nista normalnije пјје bilo nego
da se zvanicni drzavni organi angaziraju па organiziranju svoje vojske , sto se
moralo ciniti ilegalno, а iz razloga sve intenzivnijeg usmjeravanja Sluzbe vojne
bezbjednosti JNA, Sluzbe drzavne bezbjednosti Srbije i Сгпе Gore, pojedinih
kadrova srpske nacionalnosti u sluZbama drzavne bezbjednosti Hrvatske i ВјН ,
te citavih kadrovskih potencijala ekstremno-nacionalistickih stranaka koje su
okupljale srpsko i crnogorsko stanovnistvo, па рга6епји svih politiGkih aktivnosti
Slovenaca, Hrvata, Bosnjaka, Мабага , Albanaca, Makedonaca i drugih, pose-
Ьпо onih aktivnosti koje su se mogle dovesti u vezu sa vojnim organiziranjem .
CetniGko, teroristicko i paravojno organiziranje је 1990. godine, pred роё:е­
tak agresije па Hrvatsku i ВјН uzelo velike razmjere. Cetnici i njihove oruzane
'огтасјје su znali da se па njihovoj strani nalazi citav bezbjednosni sistem Srbi-
је , Сгпе Gore, JNA, veliki Ьгој kadrova SluZbe bezbjednosti u ВјН, Hrvatskoj
i u organima Federacije , ра nisu imali razloga da se posebno cuvaju i kriju , te
su sve otvorenije djelovali, sto је bilo рга6епо ucestalijim ekscesima kojima su
provocirani pripadnici drugih naroda i dio bezbjednosnog sistema koji se јо!;
uvijek nadao u opstanak SFRJ. Posteni, ali i naivni Ijudi pred kraj 1990. godine
ocekivali su da 6е JNA stati ukraj cetnickom paravojnom organiziranju .

1.9.
MILOSEVICEVA FASISТlCКA PROPAGANDA
Liderima Srpske demokratske stranke је u ргјргетата za rat, а posebno
. u toku rata u Hrvatskoj, ВјН i па Kosovu, najznacajnija aktivnost bila i ostala
jaka psiholosko-propagandna djelatnost. Ро scenariju Generalstaba JNA i vo-
dstva Srpske demokratske stranke, srpsko stanovnistvo је orijentirano ргета
medijima koji su bili pod njihovom iskljucivom kontrolom. Radi toga su , pred rat,

- 44 -
okupirali sve radio-relejne centre, а zatim uspostavili svoje agresorske, odno-
sno, cetnicke radio i televizijske institucije, koje su imale zadatak da zadrze
srpski narod uz njihovu politiku. Propagirali su monstruozne lazi о ugrozenosti
Srba od strane Bosnjaka koji u BiH, navodno, formiraju islamsku drzavu. Isticali
su da је islamska drzava velika opasnost za Srbe. Radi sirenja takvih ргора­
gandnih teza, Milosevic i Karadzic su па teritorijama bivse SFRJ, pod svojom
kontrolom, strogo kontrolirali i usmjeravali medije. 8J
Takvim pristupom, fasisticka politika Slobodana Milosevica i Radovana Ка­
radzica, rezultate svog psiholosko-propagandnog djelovanja је stavljala iznad
rezultata koji se postizu ostalim sadrzajima agresije па R BiH. Za realizaciju ci-
Ijeva agresije па R BiH i Hrvatsku, za fasistiCku politiku Milosevica i Karadzica,
rezultati psiholoske propagande su vazniji od rezultata koje su postizali oruza-
пот ЬогЬот, diplomatijom i оЬаУјеiЗјајпо - subverzivnim operacijama kojima
su se sluzili. Bez efekata svoje propagande, Milosevic i Karadzic пе Ы mogli
mobilizirati srpski narod za ucesce u ratovima koji su vodeni s ciljem osvajanja
tudih teritorija, pljaCke i genocida, kako bi se ostvarile ideje velike Srbije. Росе­
tkom agresije па R BiH procjenjivali smo kao izvjesno da се efekti Miloseviceve
i Karadziceve propagande u redovima srpskog naroda biti sve slabiji i da се isti-
па о agresorskoj fasisticko-сеtпiCkој politici, koja је nosilac genocida nad Во­
snjacima i Hrvatima, brze dolaziti u redove srpskog i crnogorskog stanovnistva.
Cijenili smo da се mnogi Srbi brze shvatiti da im пе prijeti nikakva opasnost
od Bosnjaka i Нгуаја, da се BiH biti gradanska, а пе islamska drzava i da је
sustina ciljeva oslobodilaCke ЬогЬе, koja se vodi u BiH protiv cetnika, sadrzana
u potrebi da srpski narod u BiH bude potpuno гаупоргауап. Bosnjaci nikada
nisu zeljeli drzavu BiH u kojoj Ы bilo koji narod bio potlacen. Bosnjaci su i prije
i tokom i poslije rata bili uvjereni da bi ugrozen polozaj Srba u BiH bio krupno
izvoriste neslobode i za njih same. Za Bosnjake је ЬогЬа za vlastitu slobodu sa-
stavni dio ЬогЬе za slobodu i Нгуаја i Srba u BiH. Pravednom oslobodilackom
ЬогЬот, Bosnjaci su pokazali i argumentirali takve svoje iskrene патјеге.

81 Na vојпоm planu, ovakva propagandna aktivnost koju koncipira i realizira Mi[osevicev rei:im,
рга6епа је i organizacijskim рготј епата JNA, sa osnovnom orijentacijom da se autoriteti komando-
vanja ёvгstо povezu sa vrhom Milosevi6evog rezima u Beogradu. Uslijedilo је da se 1988. godine
ukidaju komande агтјја, а formiraju "Vojne obIasti", i to: 1.vojna obIast sa komandom u Beogradu,
а nestaiu Komanda 7.А u Sarajevu i komanda 2.А u Nisu; 3.vojna obIast sa komandom u Skoplju;
5.vojna obIast sa komandom u Zagrebu, а nestaje Komanda 9.А u LjubIjani. Komanda vojno-pomor-
ske obIasti i dalje је ostala u Splitu, а Komanda RZ i PZO i dalje ostaje u Beogradu (Zemun). Oota-
dasnja dоmiпапtпа divizijska struk1ura атјја, zamjenjuje se korpusnom strukturom vojnih obIasti, аlј
su divizije i dalje posto)ale.

- 45-
 2.
IZDAJNICКl VRH JNA

2.1.
FASllACIJA OFICIRA I GENERALA JNA
- SRBA I CRNOGORACA

Dok su bila normalnija vremana, u vrijeme dok је Tito Ыо ziv, i nekoliko

godina poslije njegove smrti 1980. godine, u jedinicama JNA odvijalo se tako-
zvano idеоlоskо-роlitiёkо obrazovanje za vojnike, а posebno za ојјсјге i civile
zaposlene u JNA. U okviru tog obrazovanja, bila su redovna јпјогтјгапја i ta-
kozvane "debate". U tim prilikama, metodom ёitапја i razgovora, obradivane su
јпјогтасјје koje su пат dolazile sa nivoa Generalstaba JNA i Saveznog sekre-
tarijata za narodnu odbranu, kao i od komandi агтјја i sliёпih nivoa u strukturi
tadasnje JNA. Nije se moglo nista bitnije dogoditi u SFRJ ili u JNA, а da to пе
bude sadrzaj јпјогтасјја koje smo dobivali i о kojima smo, kao pripadnici JNA,
raspravljali.
Medutim, od eskalacije velikosrpskog nacizma, па ёеlu sa Milosevicem,
pojavom "Memoranduma SANU" 1986. godine, precutno su uslijedile i ozbiljni-
је рготјепе u sistemu јпјогтјгапја u JNA. Nikada se пјје dogodilo da se sa пј­
voa Generalstaba ili Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, za pripadni-
ke JNA pripremi i proslijedi јпјогтасјја о tom famoznom "Memorandumu" ili о
"antibirokratskoj revoluciji" ili о "fenomenu" Miloseviceve politike 91 Ova politika
је izazivala veoma оргеёпе stavove medu pripadnicima JNA, sto је narusavalo

91 Radikalne рготјепе u ovom pogledu osigurale su se postavljanjem па najvise komandne funk-

сјје onih kadrova u JNA koji su za Milosevi6ev rezim ЫН garancija provedbe velikosrpskog agresiv-
nog projekta ро kome JNA јта glavnu uJogu egzekutora zlocinacke ргјтјепе oruzane sile. Ргета
lakvoj orijenlaciji general Blagoje Adzi6 је poslavljen ,а na6elnika Generalslaba JNA, general Milutin
Kukanjac ,а komandanta 2.VO, а general Aleksandar Spirkovski ,а komandanta 1.VO. РооеЬпа
paznja је poklonjena izboru komandana1a korpusa, јег је njihova inicijativa па terenu Ыlа odlucuju-
са. Tako se za komandanta 4.К u Sarajevu postavlja general Vojislav Uurdevac; 5.К u Вапја Luci
, general Vladimir Vukovic, а zatim general Матјг Таlј(:; 9.К u Kninu general Sava Kavaeevic, а zatim
Ratko Mladi6; 10.К u Biha6u general Spiro Ninkovi6, а zatim Grujo Вогјс; 17.К u Tuzli general Savo
Jankav/c; 13.К u B/lec/ general Mame/la Регјзјс , а zatim general Branka Stankavic. U kadrovskoj
palitici se пistа пјје prepustalo slucaju. Najekstremniji su dabivali vise funkcije, а опј koji su djelovali
bIaga, smjenjivani SU.

- 46-
unutarnje jedinstvo, tako da su, u vezi s tim, otpocele ozbiljnije podjele unutar
JNA. Upravo takva situacija је zahtijevala da se u JNA poduzmu тјеге da se
па poznatim vrijednostima jugoslovenskog patriotizma ocuva jedinstvo unutar
JNA. Medutim, takozvano ideolosko-politicko obrazovanje pripadnika JNA рге­
staje ili se usmjerava па marginalna pitanja, upravo u situaciji kada је trebalo
оlјсјгјта i vojnicima ге6ј , sta znaci Milosevi6evo velikosrpsko cetnicko divljanje
ро SFRJ. U takvim uslovima, uslijedilo је da se u JNA, oko Milosevi6eve veli-
kosrpske politike okupe i homogeniziraju mnogi pripadnici srpske i crnogorske
nacionalnosti, а da pripadnici ostalih nacionalnosti, optere6eni vlastitim iluzija-
та о bratstvu i jedinstvu, о SFRJ, о Titu i slicno, cekaju sudbinu, cekaju rasplet
nastale krize ili se, pak, odlucuju, da, kako ko , napustaju JNA i da odlaze па
drugim stranama traziti sudbinu.
Cak пј о krupnijim ekscesima izazvanim od strane cetnickih paravojnih 10-
гтасјја, cvrsto uvezanih sa JNA. пјје se nalazilo razloga da se pripadnicima
JNA objasni о cemu se radi. Tako паргјтјег, augusta 1990. godine, kada su
cetnicke bande u Slavoniji, kninskom i banijskim kraju R Hrvatske eskalirale
u svojoj "balvan revoluciji", tako sto su izazvale op6u nesigurnost, strah i ро­
metnju, uslijedilo је reagiranje policije R Hrvatske, sa ciljem da se cetnicke
bande osujete u takvim svojim banditskim postupcima. Medutim, kada su se
iz Zagreba pokrenuli helikopteri sa specijalcima hrvatske policije, Generalstab
JNA iz Beograda је pokrenuo svoju borbenu avijaciju i prinudio da se policijski
helikopteri vrate odakle su i poletili. Ovo је bila prva ozbiljnija, potpuno transpa-
rentna ЬогЬепа aktivnost JNA па zastiti cetnickih bandi, па zastiti Milosevi6eve
velikosrpske politike. Ovaj dogadaj је u potpunosti pokazao da Milosevi6eva
velikosrpska politika jednako kontrolira i cetnicke bande u njihovoj "balvan ге­
voluciji" i JNA koja sve vise i vise postaje samo srpska vojska.
Kako navedoh, cak пј о ovako drasticnom slucaju, sa zvanicnog mjesta, iz
Generalstaba i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, пјје bilo пј jedne-
jedine гјјесј objasnjenja. Medutim, u JNA је vladala takva klima, da тј pripad-
пјсј te Агтјје koji smo ocekivali zvanicno objasnjenje, nismo smjeli па tome
insistirati. Poslije ovog dogadaja galupiraju6e eskalira nepovjerenje u JNA,
posebno ргета Hrvatima, Bosnjacima, Slovencima, Albancima i Мадагјта .
Velikosrpsko cetnicko divljanje је nakon pojave "Memoranduma SANU" imalo
siroke razmjere. Nisu to bile samo cetnicke paravojne lогтасјје i JNA koja ih
stiti i podrazava u njihovom divljanju. Srpska pravoslavna crkva је organizator
brojnih akcija u kojima se masovno indoktrinira cetnickim idejama veliki dio srp-
skog stanovnistva. Uz nevidenu medijsku podrsku takvim akcijama , srpskom
narodu se okre6e pogled u proslost, sa pozivima da se mobilizira u ЬогЫ za
srpsku drzavu, za Dusanovo carstvo, za ujedinjenje svih srpskih zemalja i slic-
по. U tu svrhu pokrenute su mnoge "kulturne , obrazovne i паиспе" institucije.

- 47 -
Snimaju se razni filmovi i drame koje bude ёеtпistvо i velikosrpske ideje. Pisu
se i objavljuju mnoge пасiопаlistiёkе knjige i ёаsорisi. Drаmаtiёпо se iskopa-
vaju i kroz cijelu SFRJ nosaju kosti cara Lazara i u tim prilikama, uz snaznu
medijsku podrsku siri mrznja, posebno prema Bosnjacima.
Tesko је nabrojati sve obIike uticaja radi homogenizacije srpskog naroda па
fаsistiёkоm i пасistiёkоm programu velike Srtije, а protiv osnovnih vrijednosti
па kojima se do tada razvijao jugoslovenski patriotizam. Ova obIast zasluzuje
posebnu paznju , za dubIje analize, а ја ovo паротјпјет zbog toga sto su naro-
di, koji su se osjecali ugrozenim zbog ovakvog ёеtпiёkоg divljanja, bili prinudeni
па preduzimanje mjera zastite i odbrane od prijetecih opasnosti ро parolama i
praksi Milosevicevog velikosrpskog fasizma.'OI
U takvim uslovima uslijedilo је da se dotadasnji Savez komunista SFRJ
(SKJ) razbija i рrаktiёпо nestaje, sto је оkопёапо па 14. kongresu 'е partije." 1
Poslije toga dolazi do formiranja nacionalnih stranaka, koje su za nesrpske
narode u to vrijeme imale zпаёај роlitiёkоg organiziranja u funkciji odbrane
od ёеtпiёkоg divljanja. Formirane su brojne srpske nacionalne, odnosno, па­
сiопаlistiёkе stranke i partije. Опе su imale smisao okupljanja srpskog naroda
u pravcu ugrozavanja svih koji su stajali па putu "ujedinjenja svih srpskih ze-
malja". Njihov moto је Ыо mrznja prema drugim narodima. Cilj organiziranja
nacionalnih stranaka u redovima ugrozenih naroda Ыо је odbrana i zastita od
velikosrpskog fasizma.
Ponasanje oficira srpske nacionalnosti је bilo veoma interesantno. опј su
slijepo prihvatili propagandne teze о tome da је srpski narod, prema tumаёепјi­
та Milosevica i Karadzica, ugrozen па prostoru cijele SFRJ. Od oficira koji su
prihvatili i sirili takvu propagandu, trazio sam da тј navedu konkretne primjere
о 'оте kako Srbe ugrozavaju Bosnjaci. Insistirao sam па konkretnim primjeri-

101 U peгiodu tranzicije od jednopartijskog u visepartijski sistem parlamentarne demokratije, u ВјН

su osnovane desetine politickih parlija od kojih SU, ргета rezultatima prvih visestranackih izbora,
krajem 1990. godine u Skupstinu SR ВјН u'le slijedecih 9 par1ija: Savez komunista- Socijaldemo·
kratska par1iia, lider Nijaz Durakovic, koja је ba.tinila tradiciju SK ВјН; Demokratski sосiјаlistiёki
savez, 1ider Mirko Рејапоviс, nastala transfoгmacijom Socija1istickog saveza radnog naroda ВјН;
Stranka demokratske akcije, lider Alija Izetbegovic, osnovanaje 26. таја t990. godine; Srpska de·
mokratska stranka, obIik prisustva ј surogat Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, lider Radovan
Karadzic, osnovana је t 2. jula 1990. godine; Savez reformskih snaga Jugolsavije, lider za SFRJ
Ante Markovic, а za В ј Н Dzemal Sokolovic, zatim Nenad Kecmanovic, osnovana је 27. jula 1990.
godine па Kozari; Muslimanska bosnjacka organizacija, lider Adil Zulfikarpasic, osnovana nakon sto
su se t 8.09. t 990. godine Adil Zulfikarpasi6 i Muhamed Filipovic u rukovodstvu SDA razi.li sa Alijom
Izetbegovicem; Hrvatska demokratska zajednica, obIik prisustva i surogat Tudmanove Hrvatske de-
mokratske zajednice, lider Davor Perinovic, zatim Stjepan Кljujic, а zatim Mate ВоЬап , osnovana је
18.08.1990. godine; Liberalna demokratska stranka, lider Rasim Kadic, nastala transformaciiom od
Saveza socijalisticke omladine В ј Н ; Srpski pokret obnove, lider Vuk Dra'kovic.
111 14. kongres saveza komunista SFRJ је u Beogradu, od 20. ·22.01 .1990. godine, obiljezio
raspad kоmuпistiёkе organizacije u SFRJ.

- 48-
та koji argumentiraju njihove teze da su Srbi ugrozeni i od strane Bosnjaka.
Nisu imali konkretan i argumentiran odgovor. Ponasali su se kao nerazumna
Ы6а. Ubrzo је uslijedilo da mnogi takvi oficiri srpske nacionalnosti komanduju
cetnickim jedinicama koje su vrsile nevidene zlocine, narocito prema Bosnja-
сјта u ВјН.
Dok је rat u ВјН buktao, dok smo gledali zvjerstva i zlocine nad Bosnjacima
i Hrvatima i to pod komandom istih onih oficira i generala sa kojima smo пе­
kada u JNA pjevali koracnice о borbama partizana u Drugom svjetskom ratu,
о Titu i bratstvu i jedinstvu, sve u smislu "jugoslovenskog patriotizma", тј koji
smo bili oficiri JNA, postavljali smo i sebi i drugima pitanje kako је mogu6e da
ti generali, ti oficiri srpske i crnogorske nacionalnosti tako daleko odlutaju od
nas koji smo se pozitivno odnosili prema partizanima i Titu, te iskreno zeljeli da
se ocuva SFRJ. Pitali smo se kako је bilo mogu6e da ti srpski oficiri i generali,
vrse6i zlocinacka djela па celu cetnicke vojske, nas pripadnike nesrpskih naro-
da, koji su iskreno nastojali ocuvati SFRJ, optuzuju za secesionizam. Tako su
nas optuzivali, upravo dok su svojim postupcima ocito rusili sve vrijednosti па
kojima se mogla ocuvati SFRJ. То znaci da smo imali posla sa "Ijudima" koji
su od rodenja odgajani da jedno misle i rade, а пата drugo govore. Znali smo
sta govore. Saznali smo da su nas uvijek lagali. Zvjerstva koja su cinili tokom
agresije па R ВјН, otkrise пат sve sto su odavno stvarno mislili.
Program rusenja SFRJ, radi formiranja velike Srbije, пјје mogao biti ostva-
ren bez rusenja kljucnih drzavnih institucija. Glavni ciljevi srpskih intelektualaca
koji su koncipirali "Memorandum SANU", bili su: rusenje SFRJ, antidemokra-
tsko osporavanje Ustava iz 1974. godine, rusenje jugoslovenskog karaktera
JNA i пјепо svodenje па srpsko-crnogorsku cetnicku vojsku. Operacionaliza-
сјја tih ciljeva је podrazumijevala da se za program velikosrpske drzave vrbuju
oficiri, odnosno, generali па rukovode6im funkcijama u Saveznom sekretarijatu
za narodnu odbranu, Generalstabu i visokim komandama koje su bile potcinje-
пе Generalstabu, sto se prosirilo i па nize komande, odnosno, па gotovo sve
oficire srpske i crnogorske nacionalnosti u bivsoj JNA.
Politicki lideri su za djelovanje u JNA, sa konacnim ciljem njenog svodenja
па srpsko-crnogorsku cetnicku vojsku, vrbovali generala armije Veljka Kadi-
jevi6a, koji је za svoje pomagace izabrao general-pukovnika Blagoja Adzi6a,
general-pukovnika Mi6u (;usi6a, general-potpukovnika Marka Negovanovi6a
i general-majora Aleksandra Vasiljevi6a, te brojne druge oficire i generale.
Svi koji se nisu poslusno uklopili u politicki koncept koji је u JNA, za potrebe
velikosrpskih stratega, provodila ova grupa generala postupno su izbaceni iz
"igre". Admiral Petar Simi6 је naprijeko "umro", jer пјје mogao izdrzati tako
ocito rusenje SFRJ, uz istovremena tumacenja da је to sto rusioci rade па­
zivano borbom za SFRJ. Prisustvovao sam 14. kongresu SKJ i izbIiza dugo

- 49-
posmatrao Simicevo zabrinuto i izmuceno lice iz kojeg se citalo da vodi bitku
sam sa sobom zbog toga sto је raznim оЫјсјта torture Ыо sprijecen bilo sta
uciniti, ра i гесј па Kongresu protiv onih koji su jurisali da razbiju SKJ, јег је
razbijanje tog politickog subjekta bilo u funkciji razbijanja SFRJ i јогтјгапја
velike Srbije. Dogadaji па 14. kongresu su neizbrisivo pokazali da su delegati
iz Slovenije, Hrvatske, ВјН, Kosova i Makedonije zeljeli opstanak SKJ , ali па
novim demokratskim osnovama, u vezi s сјт је ponuden i dokumenat koji је
to osiguravao , ali su "komunisti", koje sam u vrijeme odrzavanja Kongresa
nazvao srpskim nacional-sovinistima, postavljali uslov da unutrasnji odnosi u
SKJ budu zasnovani, kako diktator Milosevic kaze, па ргјпсјрјта strogog сеп­
tralizma ili се Kongres propasti, sto se па zadovoljstvo srpskih nacional-sovi-
nista, koji su sebe zvali komunistima, i dogodilo. Tesko је predstaviti kolika је
radost tih sovinista bila kada su delegati iz Slovenije napustili kongresnu salu .
Gromoviti i dugotrajni aplauz kojim је рга6епо izlazenje iz kongresne dvorane
slovenackih delegata, sa Milanom Kucanom па celu, осјјепјо sam kao sazet
izraz cjelokupne mrznje koju su u sebe nakupili nacional-sovinisti koji su pod
јтепот komunista prisustvovali Kongresu. Milosevi6 se osigurao da iz Srbije
i Сгпе Gore па Kongres пе dode niko ko пе Ы ucestvovao u takvom aplauzu.
Odlazak slovenackih delegata iz kongresne dvorane jasno је nagovijestio ras-
pad SFRJ, sto је, eto, "najvece Ьогсе za SFRJ" narocito razveselilo i podstaklo
па gromovit aplauz. Isti cilj, "istjerivanje" iz SFRJ, radi njenog svodenja па ve-
liku Srbiju, imale su i druge тјеге koje su Srbija i Сгпа Gora poduzimale protiv
Slovenije. Narocito su zapam6ene тјеге ekonomske bIokade, odnosno, тјеге
ekonomskih sankcija protiv Slovenije.
Као пј Petar Simic, velikosrpskoj politici пјје odgovarao пј general-puko-
vnik Simeon Buncic. Naime, kada su slovenacki delegati napustili kongresnu
dvoranu, admiral Petar Simic је otisao da prisustvuje sjednici Predsjednistva
SKJ, а u nekoliko sala Centra "Sava" u Beogradu, delegati repubIika, ро­
krajina i JNA su se u posebnim salama okupili radi dogovora о daljem radu
Kongresa. Delegatima iz JNA najduze је govorio general Мј60 Cusi6. Sustina
njegovog izlaganja svodila se па ocjenu da se u Sloveniji, Hrvatskoj, ВјН , Ко­
sovu i Makedoniji odvijaju antijugoslovenski procesi . U ovom smislu duze је
govorio о svakoj repubIici, ali пј гјјесј пјје rekao za stanje u Srbiji. То пјје рго­
maklo general-pukovniku Simeonu Buncicu, koji ga је pitao: " Ра, dobro Мјсо ,
ali ti nista пе гесе za Srbiju i Crnu Goru". Мј60 је kratko odgovorio: "Znas ti
sta је sa Srbijom i Сгпот Gorom, tu пета sta da kazem". General-pukovnik
Мјсо Cusic se tada, ро nivou i sadrzaju svog izlaganja, predstavio kao nosi-
lac nacional-sovinisticke velikosrpske politike u JNA. Ubrzo poslije Kongresa,
пе tako tragicno kao u slucaju admirala Petra Simi6a, trag se росео gubiti i
general-pukovniku Simeonu Buncicu.

- 50 -
 То је pokazivalo da је duboko naruseno jedinstvo vojnog vrha. Milosevic је,
preko sebi pouzdanih generala, pratio stanje u JNA. Poduzimale su se тјеге
kako Ы odanost velikosrpskoj Milosevicevoj politici postala jedini kriterij vredno-
vanja oficira i generala, kriterij ро kojem su izdajnici опј koji i dalje postuju Tita,
izrazavaju postovanje partizanima i iskreno odnose ргета bratstvu i jedinstvu.
опј koji podrzavaju Milosevica, ро njihovim kriterijumima su patriote.
Proces pridobijanja oficira JNA za politiku velike Srbije odvijao se organizi-
гапо i planski, iz jednog centra pod kontrolom generala odanih Slobodanu Мј­
losevicu. Izabrali su strategiju ргета kojoj је Ыо cilj da se putem medija (radio,
TV i stampa) па sovinistickoj osnovi homogenizira srpski narod, cemu su se
priklonili i Ьroјпј oficiri. Posebnog, javnog politickog djelovanja u "JNA" gotovo
da пјје пј bilo, kako se to гапјје cinilo u оЫјсјта informiranja о aktuelnostima
па politickim debatama, koje su se u JNA odrzavale redovno, jedanput u toku
mjeseca. То se пјје cinilo zbog toga sto Ы javne осјепе politickih dogadaja u
zemlji, koje Ы eventualno iznosili komandanti i drugi vojni rukovodioci, ubrzanije
okrenule oficire nesrpske nacionalnosti protiv vojnog vrha, sto Ы moglo povuci
i dio oficira Srba i Crnogoraca. Izabran је metod da se u zvanicnom ophodenju
vojnih rukovodilaca precutno prelazi preko svih ocito antijugoslovenskih akcija
Slobodana Milosevica, а da se tajnim i ilegalnim kanalima, u zvanicnim i drugim
komunikacijama medu oficirima srpske i crnogorske nacionalnosti, realizira пјј­
hovo politicko ucvrscivanje па Milosevicevom konceptu razbijanja SFRJ i uspo-
stave velike Srbije. Ргј tome su znali da пјје realno ocekivati da oficiri nesrpske
nacionalnosti prihvate Milosevicevu politiku, ра se nisu пј trudili u tom pravcu.
Stavise, kako se ргјтјсао га! u Hrvatskoj, а zatim i га! u ВјН, oficiri nesrpske
nacionalnosti su podsticani da odlaze iz redova JNA, јег је to Ыо zavrsni сјп za
svodenje JNA па srpsko-crnogorsku cetnicku vojsku. Medutim, kada se uslo u
rat, nikome od oficira drugih nacionalnosti пјје zabranjeno da u redovima cetni-
cke vojske ubija svoj narod. Takvih pojedinacnih i rijetkih ргјтјега ipak јта, ali
toliko rijetkih da је i ро tome jasno u kojoj тјегј је velikosrpska politika svodenja
JNA па srpsko-crnogorsku cetnicku vojsku bila svakom oficiru nesrpske пасјо­
nalnosti potpuno jasna i neprihvatljiva.
Objavljivanje "Memorandum SANU", zatim rezultati 8. sjednice СК SK Srbi-
је i pojava Slobodana Milosevica па politickoj sceni u bivsoj SFRJ bili su kljucni
dogadaji u vezi kojih је razvijena ilegalna politicka aktivnost medu visokim ofi-
сјгјта i generalima srpske i crnogorske nacionalnosti. Pocetkom tih dogadaja
bilo је dosta visokih oficira srpske i crnogorske nacionalnosti koji su, isto kao i
тј oficiri - Bosnjaci, Hrvati, Slovenci, Albanci i Madari osudivali razbijacko i so-
vinisticko djelovanje rukovodecih faktora takozvane "antibirokratske revolucije"
u Srbiji, Vojvodini, Kosovu i Сгпој Gori. Тот "revolucijom" su imali za cilj da, ро
uhodanom receptu nasilne smjene Milosevicu nepodobnih rukovodstava u Voj-

- 51 -
 •

vodini, Kosovu, Сгпој Gori i Srbiji, takve рroтјепе izvrse i u drugim repubIika-
та bivse SFRJ. Raznim politickim mitinzima i vjerskim manifestacijama Srpske
pravoslavne crkve, jurisali su da uspostave kontrolu па svim јегјјогјјата koje
је Milosevic odredio da trebaju Ыјј u sastavu velike Srbije. lako Slovenija пјје
bila u sferi velikosrpskog teritorijalnog interesa, ista politika је planirala miting u
LjubIjani, пе Ы li oborila rukovodstvo Slovenije i podstakla proces "istjerivanja"
Slovenije iz sastava SFRJ. То se uklapalo u politiku svodenja SFRJ па veliku
Srbiju. Тај miting је odlucno sprijecen.
lako su oficiri, medu kojima i mnogi Srbi i Crnogorci, otvoreno reagirali рro­
tiv ovakvog mafijaskog i razbijackog djelovanja politickih rukovodstava Srbi-
је, Сгпе Gore i Vojvodine, vojni vrh је cutao, "glumio" distanciranje vojske od
politike, dok su, istovremeno, pronalazili suptilne forme podrske velikosrpskoj
politici Milosevica i Karadzica. Generali su formirali politicku partiju - "Savez
komunista - Pokret za SFRJ". Ova рапјја "пјје djelovala" u kasarnama. Ofi-
сјгј i generali su se u ovoj рапјјј angazirali u slobodno vrijeme, izvan kasarni.
Okupljali su oficire, njihove porodice i druge gradane. U ВјН se pokazala ро­
tpuna simbioza "Pokreta za SFRJ" sa ozloglasenom Srpskom demokratskom
strankom, koja је afirmirana kao glavni politicki subjekt provodenja genocida
nad Bosnjacima i Hrvatima u ВјН i Hrvatskoj. Takva uloga Srpske demokratske
stranke se mogla naslutiti i u samom pocetku njenog politickog djelovanja. Srp-
ska demokratska stranka је preko "Saveza komunista - Pokreta za SFRJ" sebi
pribIizila oficire JNA srpske i crnogorske nacionalnosti. То је bila velika izdaja
u odnosu па vrijednosti koje је JNA trebala da zastiti. Kako se pribIizavao га! u
Hrvatskoj i ВјН, sumnje о јој izdaji su prerasle u argumentirane осјепе.

2,2.
TESКA POZICIJA OFICIRA NESRBA U JNA
Narod u ВјН је poslije Titove smrti, dolaskom Milosevica па vlast, uvidio da
se bivsa JNA koristi radi ostvarivanja fasisticke velikosrpske politike. Postupno,
u ВјН је JNA postala omrazena isto onoliko koliko је u hrvatskim i bosnjackim
sredinama omrazena politika Slobodana Milosevica i Radovana Karadzica. U
pocetku raspada SFRJ, vjerovalo se da njihovu politiku пе podrzavaju пј mnogi
Srbi u Srbiji, ВјН i drugim krajevima SFRJ.
Oficiri JNA su, posljednje godine u kojima se raspadala SFRJ, prezivljavali
izuzetno tesko, kao i narodi kojima su pripadali. Imali smo dodatni razlog za
razne teskoce. Мј oficiri u redovima JNA smo svakim danom, sve vise i vise,
uvidali da tu armiju, u kojoj se i sami nalazimo, velikosrpska fasisticka politika

- 52 -
angazira protiv nasih naroda. Sve vise i vise smo osjecali opasnost, da svako
od nas olicira nesrba moze biti angaziran protiv naroda iz koga smo ponikli.
Psihicke i druge teskoce za olicire JNA, posebno tokom 1990. i 1991. godi-
пе, odredene su spoznajom da Slobodan Milosevic i Radovan Karadzic јтаји
glavni uticaj па vojno rukovodstvo i da upravo njih dvojica kao najekstremniji
nacionalisti odlucuju о borbenoj upotrebi JNA. То nas је podsticalo da intenzi-
vno razmisljamo о napustanju JNA. Uz takve spoznaje i razmisljanja, оlјсјгј
JNA su se, kao i mnogi drugi gradani, tada nadali da се, ipak, pobijediti razum i
bez rata sacuvati SFRJ. Ova nadanja su nas podsticala da budemo strpljivi, da
izdrzimo teskoce i da, dok se пе razjasni situacija, ostanemo u JNA. Nadanja
u 'от pogledu pruzale su politicke inicijative u korist mira koje su dolazile iz
svih repubIika, а koje Srbija i Crna Gora nisu prihvatale. То se narocito odnosi
па рlап koga su ponudili predsjednik RepubIike ВјН Izetbegovic i predsjednik
RepubIike Makedonije Gligorov. 121 Pred agresiju па R ВјН, pocetkom 1992. go-
dine, oliciri JNA - Bosnjaci i Hrvati su se nadali da се Srbija i Сгпа Gora, zbog
losih iskustava u prethodnim ratnim djejstvima JNA u Sloveniji i Hrvatskoj, zbog
pritiska medunarodnih laktora i javnog тпјјепја, ipak izbjeci га! u ВјН, 'е da се
se ВјН па miran пасјп osamostaliti, а dijelovi JNA па пјепој teritoriji translormi-
rati u bosanskohercegovacku armiju.
Napustanje JNA od strane oficira nesrpske nacionalnosti tretirano је kao
vrhunac izdajstva. Оlјсјгј koji su se izjasnjavali da се napustiti JNA, stavljani
па stub srama kao izdajnici i antijugosloveni, sto su trpile i njihove porodice.
Vladala је velika neizvjesnost za lјспи i porodicnu sudbinu u slucaju napustanja
JNA. Takav postupak оlјсјга ugrozavao је lizicku sigurnost i njih i njihovih рого­
dica, dovodio u pitanje materijalnu egzistenciju i otvarao ри! velike zivotne пе­
izvjesnosti. Organi vlasti u ВјН 1991. i pocetkom 1992. godine, sve do pocetka
oruzane agresije па R ВјН, nisu mogli organizirati prihvat оlјсјга koji su пари­
stali JNA. Iz politickih razloga, koje си posebno objasniti, пјје Ыlо пј uputno da
organi vlasti ВјН, transparentno organiziraju prihvat оlјсјга koji napustaju JNA.
lako posljednjih 7 mjeseci pred га! u ВјН nisam znacajnije kontaktirao sa
оlјсјгјта JNA, јег sam u 'о vrijeme provodio najteze dane prilagodavanja od
olicirskog u civilni zivot, sasvim pouzdano znam, ргета klimi i raspolozenju dok
sam Ыо u redovima JNA, da пјје Ыlо оlјсјга koji se пјје osjecao nesretnim sto se
nalazi u агтјјј koja se zloupotrebIjava protiv njihovog naroda. Takav osjecaj пјје
Ыо karakteristika raspolozenja samo оlјсјга Bosnjaka, Hrvata, Slovenaca, Ма-
121 Platforma о ustrojstvu budu6e SFRJ koju su u Stoj6evcu, kod Saraieva, 06.06.1991. godine, а
zatim u Splitu 12.06.1991. godine, Izetbegovi6 i Gligorov ponudili па sastanku predsjednika svih sest
repubIika, znaci!a је transformaciju savezne dгzave u savez drzava. Prijedlog је podгzao pгedstavnik
Slovenije Јапе> Drnovsek. Podrskaje dosla od Evropske zajednice i SAD. Tudman је direktno odbi-
јао taj prijedlog. lako пјје prihvatao, Milosevi6 se bolje odnosio ргета tom prijedlogu nego Tudman.
(Alija Izetbegovi6, Sjecanja, TKD Sahinpasi6, Sarajevo, 2001. godine, s!rana 93,)

- 53-
 kedonaca, Albanaca i Мабага, nego i nekih oficira srpske nacionalnosti koji su,
takoder, prizeljkivali опо sto i ostale njihove kolege. Istina је, svakako, da је zna-
сајап Ьroј njih ЬјО u potpunosti naklonjen fasistickim idejama velike Srbije, tako
da је podrska Milosevi6u i Karadzi6u bila glavni sadrzaj njihovog djelovanja.
Oficirski sastav JNA је и to vrijeme Ыо izlozen stalnim tumacenjima da је
istorijska odgovornost te oruzane sile da ocuva SFRJ, da su politike rukovod-
stava Slovenije, Hrvatske, ВјН i Makedonije usmjerene па razbijanje SFRJ, а
da је politika Slobodana Milosevi6a, Radovana Karadzi6a i Мотјга Bulatovi6a
usmjerena па ocuvanje SFRJ, te da politike zvanicnika ostalih repubIika ugro-
zavaju srpski narod. То је рга6епо Ьгојпјт politickim manifestacijama u kojima
se "dokazivala" ugrozenost Srba, u sto se ukljucilo, pored srpskih politickih
rukovodstava, i svestenstvo Srpske pravoslavne crkve, organizuju6i Ьгојпе
vjerske manifestacije, koje su bile ekstremno nacionalistickog karaktera. Jasno
se vidjelo da је njihovo pozivanje па ocuvanje SFRJ, и toj propagandi, znacilo
grcevitu i bezobzirnu borbu za ostvarivanje velikosrpskih planova.
Kako se dubIje ulazilo u га! koji је JNA 1991. godine vodila u Hrvatskoj,
сјпе6ј teske zlocine ргета hrvatskom narodu, vojni vrh је sve otvorenije ргј­
hvatao cetnicku simboliku, а пјје bilo argumenata za njihove tvrdnje da se Ьоге
za SFRJ i da stite "goloruki" srpski narod. Laz је bila ocita, јег se znalo da је
Generalstab JNA organizirao podjelu naoruzanja srpskom stanovnistvu па сј­
jelom prostoru bivse SFRJ. Dok su govorili da је "goloruk", srpski narod је Ыо
do zuba naoruzan.
Oficiri nesrpske nacionalnosti u JNA, и vrijeme rata и Hrvatskoj 1991. go-
dine, odnosno, pred agresiju па ВјН, zacudeno su posmatrali kako se и JNA
umjesto petokrake stavlja cetnicka kokarda, umjesto zastave SFRJ isticu srp-
ske zastave sa oznakom cetiri 6irili6na slova "S". Srpski oficiri i vojnici su se
prepoznavali ро neurednim i prljavim bradama sto је obiljezje cetnika. Tako su
и JNA obIikovali zaprepas6uju6i cetnicki ambijent. Naravno, oficiri nesrpske па­
cionalnosti to nisu mogli podnositi. Ulazili su и sve ve6u depresiju i zabrinutost,
јег su, pored navedenih cetnickih obiljezja, sve ucestalije morali slusati kako se
и jedinicama pjevaju cetnicke pjesme. Ostaje cudno kako su generali u Beogra-
du, koji su donosili odluke ро kojima se sve ovo zbilo, mogli zahtijevati i od ofi-
сјга nesrpske nacionalnosti da borave и ambijentu cetnickih znamenja. Ostaje,
takoder, cudno kako se moglo dogoditi da ve6ina oficira srpske nacionalnosti
tako brzo prihvati cetnicka obiljezja i stave se и funkciju politike koja organizira
иЫјапје nesrpskog stanovnistva s kojima su do skoro normalno zivjeli.
ТгеЬа imati и vidu da је pozicija oficira i generala и JNA bila odredena
nekim okolnostima koje su usporavale proces njihovog unutarnjeg politickog
diferenciranja, okolnostima koje su bIokirale suprotstavljanje takvoj izdajni-
ckoj politici vojnog vrha. О сети se, пајте, radi? ТгеЬа imati и vidu da је

- 54-
JNA, pod Titovim vodstvom, zasnivala odgoj svojih pripadnika па rezultatima
antifasisticke ЬorЬе, sto је podrazumijevalo i anticetnicke, antivelikosrpske
stavove. Takoder, treba imati u vidu da је u JNA, па osnovama "jugoslo-
venskog patriotizma" izgraden odnos visokog povjerenja ргета vojnom vrhu,
posebno ргета Titu od strane oficirskog i vojnickog sastava , ра i citavog
naroda. Odluke i stavovi iz vojnog vrha, i poslije Titove smrti, su prihvatani sa
velikim povjerenjem.
Ро јпегсјјј tog visokog povjerenja u "svoj" vojni vrh, posto od tog rukovo-
dstva пјје otvoreno гесепо da su nas izdali, oficiri su i dalje, disciplinirano па­
stavili izvrsavati пагедепја . Та јпегсјја је bila veoma snazna , ра је oficirsku svi-
jest, uz mnostvo argumenata, bilo tesko pokrenuti iz velikog povjerenja u fazu
sumnje, zatim iz faze sumnje u vojni vrh u fazu argumentiranog nepovjerenja
ј, па kraju, u fazu otvorenog distanciranja izlaskom iz redova JNA. Ти јпегсјји
treba uvazavati kao bitnu okolnost koja se па odreden пасјп, kao ргјпсјр , moze
koristiti za analizu stanja u najsirim slojevima stanovnistva. U civilnim sredina-
та пјје bilo subordinacije i vojne discipline kao u JNA, ali su gradani uvazavali
Тita, voljeli SFRJ, postovali JNA i пјепе kadrove, posebno u vojnom vrhu. Рге ­
та tome, naprijed pomenuta јпегсјја је djelovala usporavanjem diferencijacije
protiv velikosrpske politike i medu narodima i gradanima svih repubIika bivse
SFRJ. Oficiri JNA su i u tom pogledu bili dio naroda kome pripadaju.
Inercija koja је bIokirala oficire bivse JNA nesrpske nacionalnosti da se
otvorenije suprotstavljaju vojnom vrhu i da brze napustaju JNA, zbog iskrenosti
ргета vrijednostima SFRJ, bratstva i jedinstva, zbog povjerenja u vojno i ро­
liticko rukovodstvo drzave, u istom smislu , ali uz dodatne utjecaje, jos је vise
ometala dio cestitih Srba da se otvoreno suprotstave Karadzicevoj i Milosevi-
cevoj politici i da se Ьоге protiv njih i njihovih cetnickih bandi.
Ni о procesu formiranja nacionalnih stranaka u bivsoj SFRJ, u redovnim akti-
vnostima informiranja pripadnika JNA, пјје se raspravljalo. I ova pitanja su ostala
bez iznosenja konkretnih , zvanicnih stavova vojnog i drzavnog vrha bivse SFRJ,
stavova koji Ы bili патјјепјепј pripadnicima JNA. Medutim, dobro smo osjetili
kako i najvisi autoriteti u jedinicama otvoreno kritikuju Franju Tudmana, sto је
organizirao Hrvatsku demokratsku zajednicu i Aliju Izetbegovica sto је formirao
Stransku demokratske akcije. Bez ijedne гјјесј osude protiv Milosevica, Кага­
dzica, Vuka Draskovica i brojnih srpskih nacista u funkciji cetnicke velikosrpske
ideologije, ucestalo su , najpogrdnijim осјепата kritikovani lideri nesrpskih па­
cionalnih stranaka. Uzaludni su bili pokusaji da теди oficirima srpske i crnogo-
rske nacionalnosti izazovemo osjecaj realnosti, ра da iznesu i svoje kritike protiv
srpskih nacionalistickih lidera. Bili smo cesto provocirani u takvim raspravama,
јег је nase cutanje i neizjasnjavanje о nacionalnim strankama kod njih izazivalo
sumnju da podrzavamo takve stranke za svoje narode, zbog cega је u redovi -

- 55 -
та JNA afirmiran ројат "antijugosloven". Oficirima nesrpske nacionalnosti је
postajalo sve teze i teze. Milosevica i druge nacionalisticke velikosrpske lidere
је mogao da hvali ko god zeli. Pohvale Milosevicu su se tretirale kao potvrda
podobnosti. Ali , bilo је veoma rizicno kazati neku lijepu гјјес о nacionalnom ро­
litickom organiziranju nesrpskih naroda ugrozenih velikosrpskim fasizmom . Bilo
kakvo opravdavanje nacionalnih stranaka za nesrpske narode, za Miloseviceve
pristalice u JNA је znacilo nepodobnost i antijugoslovensko djelovanje. То је za
nas bila Уеота тиспа situacija i tesko vrijeme koje smo morali izdrzati.
U takvim uslovima, jacala su uvjerenja da opstanak SFRJ пјје moguc. Ме­
dutim, иргауо srazmjerno тот iskrenom odnosu ргета SFRJ, zelio sam da se
ја drzava ocuva. Svakoj сјпјепјсј koja se javljala u politickoj realnosti tadasnje
SFRJ u smislu mogucnosti opstanka је drzave, pridavao sam veliki znacaj i u
vezi takvih сјпјепјса nadao se da се se, ipak, dogoditi razum i SFRJ ocuvati.
Osim ove тоје zelje, u drugoj polovini 1991 . godine i pocetkom 1992. godine,
пјје bilo nista u politickoj realnosti zbog cega Ы se oficiri nesrpske пасјопа ­
Inosti trebali zadrzavati u JNA. Sastanci predsjednika svih sest repubIika bivse
SFRJ , koji su se odrzavali tako da је svaka repubIika imala priliku Ыјј domacin,
kod mnogih od nas su gajili ostatak iluzija о mogucnosti da se ocuva SFRJ.
Ovim sastancima sam licno pridavao poseban znacaj . Velikim interesovanjem
sam ргајјо svaki detalj о пјјта i njihovim rezultatima. Inace, ovi sastanci su bili
medijski dobro pokriveni, kako za domacu, tako i za najsiru svjetsku javnost.
Izgledalo је da па јјт sastancima, Кисап, Tudman, Izetbegovic, Milosevic, Ви­
latovic i Gligorov mogu donijeti rezultate ро kojima се se ocuvati i SFRJ i тјг
па prostorima Balkana, ali је uz jos vecu vjerovatnocu ocekivan slab rezultat
njihovih razgovora, sto је tada znacilo ојуагапје procesa raspada SFRJ i veliku
mogucnost ratova u kojima Ы Srbija i Сгпа Gora koje se zalazu za "ujedinjenje
svih srpskih zemalja", bile protiv svake repubIike koja se suprotstavlja Milosevi-
сеујт velikosrpskim атЫсјјата i zalaze za svoju samostalnost.

2-3_
IZDAJNICКA ULOGA
GENERALA VELJКA КADlJEVICA

Rat је svakim danom Ыо sve izvjesniji. Miloseviceva fasisticka propaganda

је poprimila neslucene razmjere. Verbalno, pisanom гјјесји, mitinzima, manife-
stacijama Srpske pravoslavne crkve bIatilo se sve sto пјје srpsko i crnogorsko.
Negdje u јо угјјете росјпји prva izjasnjavanja od strane generala агтјје Veljka
Kadijevica ргојју Тјја i njegovog vojnog djela. Ојуогепе verbalne kritike Тјја

- 56-
 i njegovog djela, dotad su u zvanicnim nastupima vojnih rukovodilaca u JNA
bile nezamislive. Kadijevic је росе о objasnjavati da је Tito razbijao SFRJ tako
sto је razvio koncept Teritorijalne odbrane kao dijela oruzanih snaga za koje
su bile odgovorne repubIike bivse SFRJ, (е da је koncept Teritorijalne odbrane
omogucio repubIickim rukovodstvima da podu u "separatisticke", odnosno "se-
cesionisticke" akcije protiv SFRJ, da је Tito sve (о cinio smisljeno u korist Hrva-
tske i Slovenije i da је takva politika odbrambenog koncepta SFRJ, u svojoj
sustini bila antisrpska. Qva teza generala Kadijevica тепе је jos vise ucvrstila
u uvjerenju da vojni vrh slijedi cetnicku velikosrpsku politiku i da је, u odnosu
па vrijednosti SFRJ, izdajnicki. U vojnim akademijama smo obucavani da је
Teritorijalna odbrana kao dio oruzanih snaga najbolje rjesenje za optimalno
mobiliziranje odbrambenih efektiva u opcenarodnom odbrambenom ratu. Ge-
neral Kadijevic nije sire obrazlagao tezu koja је dovodila u pitanje citav sistem
odbrane, njegovu strukturu, organizaciju, politicke temelje i sve sto је bez ve-
likosrpskog fasistickog koncepta moglo biti predmet daljeg usavrsavanja. Оо­
tad se, naime, od oficira zahtijevalo stalno teorijsko i prakticno usavrsavanje
odbrambenog koncepta SFRJ i Titovog vojnog djela. Vrijeme је pokazalo da
su ove Kadijeviceve teze bile test i priprema oficirskog sastava u JNA za jos
drasticnije teroristicke postupke JNA u пјепот svоdепјu па sгрskо-сгпоgогsku
vojsku, Milosevicevom politikom огiјепtiгапu da vrsi gепосid nad bosnjackim i
hrvatskim пагоdоm.
Poslije паргiјеd паvеdепih teza, u vezi sa Тегitогiјаlпоm odbranom, Kadi-
jevic izпоsi i druge teze protiv Tita, isticuci da se пјеgоv doprinos SFRJ svodi
па period od zavrsetka Drugog svjetskog rata do 1966. godine, а da se poslije
toga Tito okrece separatistima i secesionistima koji su doveli do "antisrpskog"
Ustava SFRJ od 1974. godine, (е da је (ај Ustav postao normativni okvir апti­
srpske politike i prakse iz cega se zakljucivalo da је Tito vodio dugorocnu апti­
srpsku politiku. I ova teza је posluzila Milosevicevim парогimа па fаsiziгапјu
srpskog i сгпоgогskоg stапоvпistvа, јег su Milosevic i njegovi sljedbenici imali
cilj da se Tito sto vise podvede pod sumnju, da se u fuпkсiјi (е sumnje svijest
naroda primice velikosrpskim potrebama, da se tako ро principu zamjene teza,
pod firmom ЬогЬе za SFRJ, SFRJ srusi i svede па veliku Srbiju. Ко poznaje
јugоslоvепskе prilike i оsпоvпе сiпјепiсе о ulozi Tita u stvагапјu SFRJ, zпа da
је put rusenja SFRJ vodio preko stvагапја пероvјегепја u Titovu liспоst, sto
је za proces svоdепја JNA па srpsko-crnogorsku vojsku bilo nezaobilazno, а
uјеdпо i пајtеzа i пајоsјеtlјiviја propagandna operacija. U tu operaciju је gena-
ral Kadijevic usao izricuci upravo паргiјеd паvеdепе ргораgапdпе teze u svo-
jim obracanjima oficirima i generalima па iпtегпim sаstапсimа. I оsоЬпо sam
slusao ovakva Kadijeviceva objasnjenja па sastanku koji је odrzao u Коmапdi
Sarajevskog korpusa, pocetkom 1991. godine.

- 57 -
 ,

Ovakve Kadijeviceve izjave upolpunosli su korespondirale s oslalim doga-

оајјта u SFRJ, dogadajima koji su bjelodano ukazivali па 10 da se JNA inslru-
menlalizira u pravcu velikosrpske Miloseviceve polilike, s ciljem razbijanja SFRJ.
Оуе izjave роlрипо su se podudarale s ranijim Kadijevicevim ponasanjem u vezi
realizacije mjera za razoruzavanje paravojnih formacija па prosloru SFRJ.

2.4.
JNA OТVORENO U lASTIТI
CEТNlCКlH BANOI U HRVATSKOJ

Pocelak polpunog kraja u raspadu bezbjednosnog sislema bivse SFRJ , uz

direklnu, za narod роlрипи kompromilaciju JNA, vezan је za loleranlan odnos
JNA i drugih faklora bezbjednosnog sislema prema srpsko-fasislickim сеlпј­
ckim snagama па prosloru Кпјпа, koje su, augusla 1990. godine, kao уојпе
formacije odmelnule ро sumama, zloslavljale narod i svakodnevno izvodile
lerorislicke, diverzanlske akcije па objekle сјјј su vlasnici Hrvali ili objekle infra·
slruklure koji su bili znacajni za hrvalsku privredu. Njihovo ponasanje је bilo do-
voljan razlog da se neposredno angazira JNA, lerorisli pohvalaju i kazne, сјте
Ы JNA dobila podrsku svih naroda u SFRJ, lada i mnogih Srba. S S obzirom
па 10 da su Milosevic i vrh JNA bili ilegalni organizatori tih teroristickih djela, sto
је za narod bilo sve jasnije, naglo је, posebno u redovima hrvatskog naroda,
sazrela svijest о potrebi naoruzavanja. Shvatajuci о сети se radi, politicko i
drzavno rukovodstvo Hrvatske se prihvatilo posla organizirane nabavke oruzja
i njegove podjele narodu sirom Hrvatske, jer је JNA, sa pomenutim cetnicko·
teroristickim grupama ро Hrvatskoj, bila sve уесј faktor ugrozavanja hrvatskog
i drugih nesrpskih naroda u Н rvatskoj, ali istovremeno i u drugim dijelovima
SFRJ. Pokusaj hrvatskih vlasli da se snagama policije i jedinica Teritorijalne
odbrane obracunaju sa teroristima, осјlо zloglasnim cetnicima, onemogucelJo
је, jer је JNA stavila do znanja da се se borbeno angazirati protiv legalnih vlasti
Hrvatske i tako zastititi cetnicke teroriste. U vezi s tim је, kao nepobitan argu·
ment, vazno pomenuti slucaj kada је Ratno vazduhoplovstvo JNA primoralo па
slijetanje helikopter hrvatske policije koji је posao u intervenciju protiv cetnickih
lerorista oko Кпјпа.
Оуај dogadaj је urazumio mnoge oficire JNA, posebno nesrbe. Vise пјје
.bilo nikakvog osnova za bilo kakvo povjerenje u уојпј vrh, koji је риlет medija
propagirao teze о nuznosti borbe protiv paravojnih formacija, а па djelu stitio
postojece cetnicke paravojne teroristicke formacije. Gradani i narodi ВјН, tada
i brojni Srbi su se nasli u politickom sukobu sa уојпјт vrhom koji је pod para-

- 58 -
vојпim formacijama podrazumijevao vојпо огgапiziгапје пасiопаlпih politiGkih
stгапаkа u н rvatskoj , BiH, па Kosovu, u Vојvоdiпi i Sапdzаku, роsеЬпо Hrva-
tske demokratske zајеdпiсе u Hrvatskoj, Stгапkе demokratske akcije u BiH i
Sапdzаku i Demokratskog saveza АI Ьапаса па Kosovu. То su bile lаzпе рго­
раgапdпе teze kojima su pred srpskim stапоvпistvоm opravdavali dјеlоvапје
ёеtпiёkih рагаvојпih formacija i isticali teze о ugгоzепоsti Srba. U vrijeme kad
su ёеtпiёkо-tегогistiёkе grupe u Кпiпu pocele sa 'егогот, пеsгрskе пасiопаlпе
partije пistа kопkгеtпо пisu uradile па vојпоm огgапiziгапјu, osim sto su proci-
јепilе izdајпiсku ulogu JNA i da se опа песе staviti u zastitu пјihоvih пагоdа od
пагаstајuсеg sгрskо-сгпоgогskоg сеtпiсkоg fasizma. Nasuprot takvom tretma-
пu рагаvојпih formacija od stгапе vојпоg vrha, пагоd је Ыо uz svoje пасiопа­
Iпе i druge politicke stгапkе koje su осјепјivаlе da рагаvојпе formacije postoje
samo u vidu сеtпiсkо-tегогistiсkih militапtпih grupa, pod kопtгоlоm Milosevica
i vојпоg vrha.

2.5.
VRH JNA IGNORIRAO IZVJESTAJE
О CEТNICKOM ТERORU

Ekstremisti Srpske demokratske stгапkе su u BiH i Hrvatskoj па гаzпе

пасiпе provocirali stапоvпistvо Ьоsпјасkе i hrvatske пасiопаlпоsti, параdаli
пјihоvе porodice, pucali u пјihоvе kuce, rusili ргivаtпе гаdпје i sliСпо. Bradati,
пеurеdпi, prljavi i do zuba паогuzапi, сеtпiсi su postavljali barikade па putevi-
та da Ы zvjerski sikапiгаli Ijude samo zbog toga sto su Воsпјасi ili Hrvati. Prije
rata u Hrvatskoj i BiH, ekstremisti SDS su izazivali iпсidепtпе situacije, u zelji
da iste eskaliraju u opci mеduпасiопаlпi sukob, pri cemu su zпаli da је JNA па
пјihоvој stгапi. Uz sve 'о, aktivisti Srpske demokratske stгапkе su dolaskom па
vlast u BiH poceli miјепјаti sve sto је asociralo па SFRJ. Tito im је Ыо glаvпа
meta. Ргеdпјасili su u гusепјu svega sto је afirmiralo Titovo ime, а , uporedo s
tim , umjesto pjesama о Titu, koje su Srbi do jucer pjevali, udomacili su пајzlо­
glаsпiје сеtпiсkе koljacke pjesme. Umjesto ulica i drugih objekata sa Titovim
imепоm, promovirali su kralja Petra ili druge "srpske autoritete", mitoloske li-
споsti i dogadaje, pri cemu se пiје imalo пikаkvоg obzira da pored Srba zive i
drugi пагоdi koje su сеtпiсi klali i ubijali.
То vrijeme је оЫlјеzепо kao vrijeme tаkоzvапе "апtiЫгоkгаtskе revolu-
cije", koju su mпоgi zvali "jogurt revolucija" i "Ьаlvап revolucija". Сеtпiсkе
"рагаvојпе formacije", pod рuпоm zastitom JNA, izazivale su strah i ugroza-
vale siguгпоst Ijudi, оЬагапјеm velikog drveca u sumskim predjelima , tako

- 59 -
 •

da drve6e svojim јгирсјта - balvanima bude preko рија da Ы se zaustavio

saobra6aj. Niko drugi u SFRJ, osim ёеtпiёkih tегогistiёkih formacija, пјје smio
tako nesto uraditi. Оа је tako nesto uradio neko drugi, osim ёеtпikа, i srpska
policija i JNA Ы u јоте nasli povoda da krenu u akciju kako Ы izazvali oruzane
sukobe i јјте opravdali sire angaziranje jedinica JNA, pod parolom da "JNA
пе sme niko da napada". То је podsje6alo па Milosevi6eve гјјеёј izгеёепе па
Kosovu da "srpski narod пе sme niko da Ыје", upravo onda i ondje - kada su
i gdje su JNA i ёејпјсј napadali, provocirali, uznemiravali i zastrasivali narod.
То је drugim гјјеёјто zпаёilо da JNA i Srbi mogu da rade sto god h06e, а da
пјјта niko пе smije nista.
О djelovanju Srpske demokratske stranke izvjestavao sam vojni vrh u Ве­
ogradu. Argumentirano sam ukazivao da se ponasanjem Karadzi6evih bandita
ozbiljno narusavaju medunacionalni odnosi. Isticao sam осјепе da su zbog
toga u ВјН i Hrvatskoj mogu6i sukobi sirih razmjera. Zbog sumnji koje sam ve6
јтао u vojni vrh, posebno sam obrazlagao da Ы se jedinice JNA u eventua-
Inim sukobima morale angazirati, s ciljem оёuvапја SFRJ i tradicija zајеdпiёkоg
zivota. То је zпаёilо da Ы JNA morala zastititi zrtve zlоёiпаёkih akcija koje
svakodnevno provode ёеtпiсi - aktivisti Srpske demokratske stranke. Zastita је
trebala svim gradanima ВјН - Bosnjacima i Hrvatima, ра i Srbima, јег је svim
Ijudima u ВјН i Hrvatskoj bilo nemogu6e trpiti ёеtпiёkе bandite, ekstremiste
Srpske demokratske stranke. S obzirom da је tегогistiёki karakter djelovanja
ekstremista Srpske demokratske stranke Ыо оёit, vojni vrh пјје mogao пј zabra-
niti da ga о tome informiramo. Мебијјт, sav ргоЫет је u tome sto su generali
pre6utno prelazili preko оёitоg terorizma u reziji Milosevi6evog staba i lidera
Srpske demokratske stranke. О tome, о ёети su imali mnostvo argumenata,
u vojnom vrhu su 6utali, ali su insistirali da јт se dostavljaju informacije о akti-
vnostima "ustasa i fundamentalista" kako su оЫёпо nazivali aktiviste Hrvatske
demokratske zajednice i Stranke demokratske akcije. То је Ыо krupan dokaz
da је vojni vrh JNA stao па stranu fаsistiёkе politike Slobodana Milosevi6a i
Radovana Karadzi6a. Na osnovu toga sam procjenjivao da 6е Milosevi6 i Кага­
dzi6, za svoje velikosrpske ciljeve upotrijebiti JNA i da 6е ја oruzana sila postati
ёеtпiёkа vojska. Takve ргосјепе su se, nazalost, obistinile.
Poslije prvih visеstгапаёkih izbora u ВјН, kada su predratni sukobi i рге­
viranja kulminirali, nastojao sam da se vojnom vrhu realno predstavi stanje u
ВјН, пе samo sto se tiёе terorizma od strane ekstremista Srpske demokratske
stranke, nego i u pogledu predrasuda i zlonamjernih осјепа od strane vojnog
vrha о "ustaskom" i "fuпdаmепtаlistiёkоm" karakteru hrvatskih i Ьоsпјаёkih ро­
litiёага i роlitiёkih partija. Radi prevazilazenja nesporazuma о tome, s ciljem
da vojni vrh stekne realne осјепе о stanju u ВјН, predlagao sam da se general
Veljko Kadijevi6 ёеs6е sastane i otvorenije razgovara s Alijom Izetbegovicem

- 60-
i Stjepanom Кljuji6em. Сјјепјо sam da Ы njihovi razgovori mogli poluciti rezu-
Iјаје od velikog povijesnog znacaja. Znao sam da је interes terorista Srpske
demokratske stranke da propagandom i laznim informacijama okrenu vojno
rukovodstvo protiv politickih predstavnika drugih naroda. Bez takvog usmjera-
vanja vojnog vrha Milosevi6eva i Karadzi6eva velikosrpska politika пјје vidjela
perspektivu ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Medutim, s vojnim vrhom uz cetnike,
сјпјlо јт se da 6е uspjeti. Vrijeme јт је pokazalo da veliku Srbiju nisu mogli
ostvariti, cak i u (ој varijanti, kada su јтаlј па raspolaganju i vojni vrh i ogromne
resurse JNA.
Generalima Aleksandru Vasiljevi6u i Miletu Babi6u, s kojima sam sluzbeno
kontaktirao, пјје odgovaralo геаlпо predstavljanje politickih prilika u ВјН. То
је Ыlо dosta osjetljivo, јег su опј stalno тојгјlј па ропаБапје oficira, posebno
Bosnjaka i Hrvata, koji su bili па nekim rukovodnim funkcijama. Sintagma "iz-
dajnik" пат је kao тас Ыlа iznad glava. Psiholoski efekat i posljedica sintagme
"izdajnik" је Ыо strah od posljedica u slucaju suprotstavljanja vojnom vrhu i
Milosevi6evoj politici. Тај strah је usporavao proces napustanja JNA. Тај strah
је i neke oficire - Srbe odvratio od napustanja JNA. Тај strah је Ыо rezultat
velikog pritiska kako Ы se sto vise oficira, nakon teskih dilema, konacno anga-
ziralo па strani terorista i fasista. Osloboditi se straha od posljedica proglasenja
"izdajnikom", u fasistickom i cetnickom ambijentu Ыlо је zaista tesko. КО 'О пјје
prezivio, tesko mu је shvatiti.

2.6.
RAZORUZAVANJE NESRBA
I NAORUZAVANJE SRBA

Pocetkom 1990. godine u listu "Narodna агтјја" prenesena је izjava gene-

гаlа Veljka Kadijevi6a: 'OТeritorijalna odbrana је podvala јег se iz пје formiraju
republicke vojske". Odmah nakon Бјо је, таја 1990. godine, Borisav Jovi6 od
Janeza Drnovseka preuzeo duznost predsjednika Predsjednistva SFRJ, done-
sena је odluka da se naoruzanje ТО Slovenije i Hrvatske oduzme i prenese u
magacine JNA. U svojoj knjizi "Posljednji dani SFRJ" (izdanje "Politika", Вео­
grad, 1995.) Borisav Jovi6 је napisao: "Preduzimamo теге da se u Sloveniji i
Hrvatskoj oduzme oruzje iz civilnih magacina ТО i da se prenese u vojne та­
gacine. Ne6emo dozvoliti da oruzje ТО zloupotrebe u eventualnim sukobima
јlј za nasilno ојсерlјепје. Prakticno smo ih razoruzali". Veljko Kadijevi6 је svoje
stavove о ТО objasnio u knjizi "Моје videnje raspada". О planiranju upotrebe
Oruzanih snaga, Kadijevi6 рјsе: "Teritorijalnu odbranu maksimalno paralisati u

- 61 -
 ,

опјт delovima zemlje gdje Ы опа mogla posluziti kao baza za stvaranje voj-
ske secesionistickih repubIika, odnosno, secesionistickih snaga. U 'от cilju је
sva Teritorijalna одЬгапа razoruzana ргјје nego sto su poceli oruzani sukobi u
SFRJ. Рогед toga, preko staresina u ТО nastojali smo istu maksimalno drzati
izvan kontrole secesionistickih politickih rukovodstava. U 'оте smo delimicno
uspeli svugde vise nego u Sloveniji. Naravno, да smo Teritorijalnu odbranu
srpskih delova u Hrvatskoj i Bosni i Herecgovini upotrebili u dejstvima zajedno
sa ЈNА".'З1 Ргета ovakvim stavovima, komandant 1. vojne obIasti general-pu-
kovnik Aleksandar Spirkovski је 15.05.1990. godine, komandama podredenih
koprusa пагедјо да "sa odgovaraju6im stabovima то u svojim zonama odgo-
vornosti organiziraju preuzimanje, smjestaj i cuvanje kompletnog naoruzanja i
municije од Teritorijalne одЬгапе u magacine JNA". Precizirano је да se од та­
gacina ТО до magacina JNA naoruzanje i municija prevoze motornim vozilima
JNA. Insistiraju6i да se cjelokupno naoruzanje i municija premjeste u magacine
JNA, пагедЬот је ostavljena mogu6nost да se za smjestaj koriste i "prostorije
u kasarnama". Samo izuzetno, ako su objekti ТО udaljeni 50 i vise kilometara
од objekata JNA, oruzje i municija se mogu zadrzati u magacinima ТО14I, s ,јт
да ih obezbjeduju једјпјсе JNA". Rok za preuzimanje naoruzanja i municije ТО
i smjestaj u skladista JNA Ыо је 21.05.1990. godine.'5J
Milosevi6evom rezimu је bilo sasvim jasno да 6е svojim agresivnim ропа­
sanjima, politickim ekstremizmom, posebno u obIiku uspostave paradrzavnih
tvorevina, kao i ргјтјепот sile u obIiku terorizma - djelovanjem cetnickih ра­
ravojnih јогтасјја, zasti6enih ulogom JNA, izazvati одЬгатЬепо organiziranje
паroда u R Sloveniji, R Hrvatskoj i u R ВјН . Dа Ы одЬгатЬепо organiziranje
ugrozenih repubIika i пагода bilo sto тапја opasnost za ostvarivanje agresi-
vnih planova Milosevi6evog rezima, preduzete su тјеге razoruzavanja ТО, сјје
је naoruzanje bilo род kontrolom lokalnih repubIickih organa vlasti. Cjelokupno
naoruzanje ТО repubIika је uslo u skladista JNA, род punu kontrolu Milosevi6a,
а ubrzo zatim, podijeljeno srpskom stanovnistvu. То је, uz djelovanje па uspo-
stavi paradrzavnih tvorevina u obIiku takozvanih srpskih repubIika i srpskih
autonomnih obIasti u R Hrvatskoj i u R ВјН , Ыо najkrupniji сјп agresije Srbije
i Сгпе Gore, odnosno, takozvane SR SFRJ па R Sloveniju, R Hrvatsku i R
131 Kadijevic Ve ljko, Моје videnje raspada, Politika, Beograd t993. godine, strana 94.
141 ТО R В ј Н је, do predaje oruija i municije u skladista JNA, svoje oruije cuvala u 632 objekta:
u 30 objekata ТО R ВјН koje је obezbjedivala ТО; u 71 objektu МИР -а R В ј Н , koje је obezbjedivao
МИР ; 383 objekta privrednih preduzeca, koje su obezbjedivala preduzeca; i 148 objekata JNA koje је
obezbjedivala JNA. И tim objektima se ёuvаlо: 269.356 ci)evi streljackog oruija; 18.240 т ј поЬасаёа
. raznih kalibara (60 тт , 82 тт i 120 тт); 211 protivoklopnih raketa ; 84.724.089 metaka za puske;
580 tona minsko-eksplozivnih sredstava; preko 2.000 raznih radio uredaja. Komandanti ТО АВјН ,
od njenog оsп i vапј а ра do роёеtkа agгesije па R В ј Н Ыlј su: general Franjo Herljevic, general Mirko
VraniC , geneгa ! Mujo Mujki6, general Sakib Pozderac i general Drago Vukosavljevi6.
151 Naredba str.pov. Ьг . 1·90 od 15.05.1990. godlne, prepis u тој ој l јёпој arhivi.

- 62 -
ВјН. То је bila jedna od najkrupnijih stavki u ukupnom agresorskom djelovanju.
Inece, ТО, kao komponenta oruzanih snaga bivse SFRJ, bila је afirmirana kao
poseban kvalitet "koncepcije op6enarodne odbrane i drustvene samozastite",
kvalitet па kome su se temeljile pretpostavke о maksimalnom angaziranju svih
potencijala drustva u odbrani SFRJ. Izgradnja ТО u repubIikama bila је пај­
bitniji stav siguгnosne i odbrambene politike bivse SFRJ'" Upravo u vrijeme
kada је svijest о vaznosti ТО bila duboko ukorijenjena, u vrijeme eskalacije
velikosrpske politike, uslijedio је radikalan stav tadasnjeg saveznog sekretara
za naгodnu odbranu, Veljka Kadijevi6a, da је izgradnja ТО velika prevara i da
ТО treba ukinuti. Ova izjava је bila jedno od najkrupnijih razocarenja onih koji
su јОБ uvijek nalazili prostora da vjeruju kako је vojni vrh SFRJ distanciran od
Milosevi6eve politike. Medutim, ova izjava је mnogima pomogla da se rasterete
vlastitih iluzija, јег је bilo jasno da su akcije Milosevi6evog rezima pгotiv ТО bile
usmjerene па onesposobIjavanje ugrozenih repubIika i naroda da se Ьгапе od
agresije koju planira i realizira Milosevi6ev rezim, preko snaga koje su ostale
pod njegovom рипот kontrolom.
Aktivnosti Milosevi6evog rezima па razaranju svih institucija politickog, si-
gurnosnog, odbrambenog , ekonomskog, obrazovnog i drugih aspekata sistema
SFRJ, bile su пе samo intenzivne, rusilacke i bezobzirne, ve6 su bile i siгoko
rasprostranjene u sve роге zivota. Agresivna politika Milosevi6evog rezima bila
је totalna, u pravom smislu ројта totalnosti . Napadane su sve vrijednosti koje
nisu odgovarale velikosrpskoj politici. Napadnut је i koncept JNA kao oruzane
sile svih gradana, naroda i narodnosti, kao oruzane sile za koju smo tumacili
da је Агтјја тјга, Агтјја патјјепјепа za odbranu od spoljnih opasnosti - od-
vra6anjem kako opasnost пе Ы uslijedila i efektivnom oruzanom ЬогЬот ako
opasnost, ipak, uslijedi. Napadnut је Titov koncept izgradnje takve Агтјје u
koju su svi gradani, naгodi i naгodnosti u SFRJ trebali imati рипо povjerenje.
Agresijom Milosevi6evog rezima па takav Titov koncept JNA, ta Агтјја је рге­
tvorena u svoju funkcionalnu suprotnost, јег је od faktora siguгnosti za sve
gradane, narode i narodnosti u SFRJ, postala faktor u velikosrpskim rukama.
Zbog ovoga smo, kako ko i kad ko, ali svi sa istim ciljem , odlazili iz JNA, јег se
nismo slagali sa опјт sto se dogada u smislu radikalnog тјјепјапја te Агтјје,
161 Teritorijalna odbrana (ТО), kao komponenta Oruzanih snaga SFRJ је Ыlа odraz "Копсерсјје
орсепагodпе odbrane" ргета idejama Josipa Broza Tita, da se za sluёај agresije па SFRJ, u пјепој
odbrani maksimalno angaziraju stanovnistvo i mnogi faktori odbгane u civilnom sektoru. Vojna inter-
vencija snaga Varsavskog ugovora u ёеhоslоvасkој t 968. godine, podstakla је brz razvoj ТО u svim
repubIikama SFRJ. Уес 1969. godine u ТО SR В ј Н bilo је oko 120 stabova ТО , oko 450 jedinica ТО
sa oko 90.000 Ijudi. Narednih 15 godina, posebno dok је Тito Ыо ziv, ТО se ајјгтјга i razvija, tako
da је 1985. godine u ТО SR ВјН bilo oko 310.000 Ijudi, sa oko 5.000 ratnih jedinica ТО. Eskalacijom
velikosrpske poJitike, od tada је uslijedilo zapostavljanje ТО, пјепјт radikalnim smanjivanjem ј raZQ-
ruzavanjem, tako da је do 1991 . godine ТО SR ВјН potpuno razoruzana i smanjena па oko 85.000
Ijudi.

- 63 -
 ,

od Агтјје svih gradana, naroda i narodnosti, u Armiju ро тјегј Miloseviceve

velikosrpske politike.
Vrh JNA је Ыо duzan da nepristrasno, sa stajalista interesa opstanka SFRJ,
procjenjuje kriznu situaciju u koju је osamdesetih i devedesetih godina proslog
stoljeca zapala ta drzava. Vojni vrh se u to vrijeme mogao ponasati па dva пасј­
па: (1) da u korist velikosrpskih nacionalista Ьгапј postojeci kumunisticki sistem
i time koci nuzne procese demokratizacije; ili (2) da bude u funkciji ocuvanja
teritorijalnog integriteta SFRJ, kao drzave сјјј Ы obIik unutarnjeg ustrojstva Ыо
stvar demokratskih politickih procesa i dogovora. Nazalost, vrh JNA se sramno
stavio u sluzbu ekstremnih nacionalistickih lidera, radi velikosrpske dominacije
nad drugim narodima u SFRJ.
Generali su ргј tome postali politicki faktor otrgnut od kontrole i utjecaja de-
mokratskih faktora koji su, u predratno vrijeme, pokusavali ocuvati SFRJ u kojoj
Ы se ostvarivali interesi i drugih naroda, а пе samo Srba. Politicki lideri Slove-
пјје, Hrvatske, ВјН, Makedonije, predstavnici Albanaca па Kosovu i predsta-
vnici Madara u Vojvodini , nisu mogli legalno, preko predstavnika u saveznim
institucijama, utjecati па odvracanje vrha JNA od Miloseviceve i Karadziceve
velikosrpske politike. Samo је Slobodan Milosevic, sa poslusnicima u Vojvodini
i Сгпој Gori, mogao odlucivati kako се se i па koji пасјп ponasati vrh JNA. Slo-
bodan Milosevic је diktirao generalima Veljku Kadijevicu , Мјсј Cusicu, Blagoju
Adzicu i drugima u JNA kako se trebaju ponasati: sta trebaju govoriti; koje
6е kadrovske i organizacijske рготјепе realizirati; koje jedinice 6е mobilizirati
i upotrijebiti za demonstraciju sile u krajevima SFRJ gdje su procjenjivali da
narod пјје poslusan - "ustaski", "fundamentalisticki" ili "iredentisticki"; kako 6е i
kada razoruzavati jedinice i stabove Teritorijalne odbrane u repubIikama; kako
6е osigurati da oruzje bude sto dalje od Bosnjaka, Hrvata, Albanaca, Make-
donaca i Slovenaca; kako 6е se i па koji пасјп uporedo sa sklanjanjem oruzja
Teritorijalne odbrane od ovih naroda, isto to oruzje, sa velikim kontingentom
oruzja iz skladista JNA podijeliti Srbima i Crnogorcima za koje su uvijek go-
vorili da su " пара6епј, obespravljeni, goloruki" narod. U isto vrijeme kada su
Milosevi6 i ostali srpski i crnogorski fasisti ucestalo javno govorili da su Srbi i
Crnogorci goloruk narod, taj је isti narod naoruzan, tako da је svaka ku6a imala
dovoljno oruzja i municije.
Proces naoruzavanja srpskog i crnogorskog stanovnistva sirom SFRJ se
odvijao ilegalno, angaziranjem lokalnih i visih lidera SDS-a i ostalih srpskih i
crnogorskih nacionalistickih partija. Мј oficiri - Bosnjaci, Hrvati, Slovenci , AI-
Ьапсј , Madari i Makedonci, u pocetku nismo пј slutili da Ы se "nas" vojni vrh
mogao па taj пасјп staviti u funkciju politike za koju se ve6 jasno vidjelo da је
fasisticka, sovinisticka, cetnicka i velikosrpska. Smetalo пат је sto vojni vrh
6uti о cetnickom teroru ро SFRJ. Kasniji tok dogadaja jasno је pokazao da је

- 64-
njihovo cutanje imalo dvojak cilj. Prvo, пјје bilo uputno da vrh JNA пј "kobo-
jagi" kritizira Milosevica i cetnicki teror ро SFRJ јег Ы tako osporili rezultate
Miloseviceve propagande u pogledu velikosrpske indoktrinacije stanovnistva.
Vrh JNA је Ыо ugledan u srpskim masama ра Ы svaka kritika mogla dovesti
u pitanje mobilizaciju srpskih masa za Miloseviceve planove. Drugo, vojni vrh
пјје mogao govoriti пј опо sto је stvarno mislio, јег Ы па taj пасјп izazvao brzi,
otvoreniji i za JNA, odnosno, velikosrpsku politiku pogubniji revolt Slovenaca,
Bosnjaka, Albanaca, Мабага i Makedonaca. U uvjetima neizbjeznih psiholo-
skih, politickih i drugih ргјргета Srba i Crnogoraca za rat, to Ы bilo rizicno za
Milosevicevu politiku.
S obzirom па takve okolnosti i rizike, od strane vrha JNA se odvijala vre-
menski relativno duga faza podrske Milosevicevom konceptu izbjegavanjem
direktne verbalne podrske, odnosno cutanjem, јег su se time umanjivali otpori
Slovenaca, Hrvata, Bosnjaka, Albanaca, Мабага i Makedonaca u odnosu па
stvarne antijugoslovenske aktivnosti JNA. Tako итапјепј otpori su bili u funkciji
lakseg oduzimanja naoruzanja repubIi6kih teritorijalnih оБЬгапа . Dok је пао­
ruzanje bilo u magacinima ТО, bilo је dostupno svim narodima. Medutim, svo
naoruzanje ТО је premjesteno u magacine JNA i dato samo Srbima i Crnogor-
сјта.
Kad је JNA oduzimala oruzje ТО R ВјН, osim bIagih otpora u jednoj об ор­
сјпа Zapadne Hercegovine, ta aktivnost је okoncana bez рroЫеmа Ш Nisu se
suprotstavljali пј lideri politickih partija пј, nosioci lokalne i repubIi6ke vlasti. Та
akcija Generalstaba se pravdala zaostravanjem politickih prilika u SFRJ, posto-
јапјет takozvanih paravojnih formacija, koje su navodno ugrozavale mjesta u
kojima је smjesteno naoruzanje pod kontrolom stabova Teritorijalne оБЬгапе ,
јег, navodno, опј nisu imali mogucnosti fizicke zastite tog oruzja i типјсјје, sto
је u magacinima JNA bilo moguce obezbjediti.
Istina, tada su djelovale paravojne formacije, ali је za sve nepristrasne i
realne Ijude bilo vidljivo ба su postojale samo 6etnicke paravojne formacije
koje su u to vrijeme, pocev об augusta 1990. godine, intenzivirale teroristicki
171 Сiпјеп iса da se repubIitka ј pokrajinska гukovodstva , politicki faktori i gradani nisu suprotstav-
lјаl! akciji оduzimапја orui.ja ј muпiсiје od ТО ј smjestanja iste u magacine JNA, osim u Sloveni-
ј Ј, demantira stav geneгal a Veljka Kadijevica i ostalih MiloseviCu оdапih generala i po!iticara, da
ј е formiranje ТО, kao komponente Oruzanih sпаgа SFRJ, za сЈје su оргетапје i finansiranje Ы l е
adgovorne repubIike ј pokrajine bivse SFRJ, Ы l о motivirano secesionistickim атЫсјјата politickih
vodstava u repubIikama . Dа su takve атЫсЈје postojale u угјјете kada se oduzimalo oruzje od ТО
1990. godine, uslijedili Ьј otpori , ра i pobuna naroda protiv loga. Naproliv, narod i po!iticki faktori u
repubI ikama i pokrajinama su naivno vjerovali u vojni vrh, јег nisu пј razmis!jali о allernativama SFRJ
kao zajednickoj drzavi. Samo u glavama velikosrpskih nacionalisla su se vrzmale ideje о prekrajanju
i rusenju SFRJ. Akcija oduzimanja oruzja od ТО пјје realizirana u Srbiji i Сгпој Gori, 510 ј е posebno
vazan argumenat za razjasnjavanje ukupnih okolnosti u kojima ј е velikosrpsko vodstvo па celu sa
Milosevicem pripremalo i ostvarivalo oruzane agresije.

- 65 -
rad па pгostoru Кпјпа, 8апјје , Like i Slavonije, uglavnom па taj пасјп sto su
podmetali eksploziv i minirali pruge, posebno prugu od Splita do 8iha6a, zatim
rusili ugostiteljske radnje сјјј su vlasnici Hгvat i, zaustavljali , maltretirali i рге­
tresali putnike, ра cak i strane tuгiste koji su se kretali magistralnim putevima.
Paravojne formacije su bile pod kontгolom Generalstaba. Eksponirale su se u
pravom , izvornom, fasistickom , cetnickom , sovinistickom , velikosrpskom , tero-
ristickom ј , za SFRJ, razbijackom smislu . Narod је u takvim prilikama Ыо zbu-
пјеп. Ocekivalo se "tada ја ikada" da JNA stupi па scenu , da pohvata tu bandu ,
da se stane cetnistvu i Milosevi6u па put. Uostalom, to је bila ustavna uloga
JNA. Medutim, umjesto toga, Generalstab se posluzio prevarom , tako sto је
pomenutim trikom oduzeo oruzje od stabova Teritorijalne odbrane i podijelio
ga Srbima i Crnogorcima. Prevara se sastojala u tome sto је naгod mislio da
se akcija povlacenja oruzja od stabova Teritorijalne odbrane vrsi radi ргјргета
da se sa тапје posljedica likvidiraju cetnicke teroristicke grupe, narocito oko
Кпјпа, u 8апјјј , Lici i Slavoniji. Cetnicke teroгisticke grupe su bile vidljive па
srpskim mitinzima i manifestacijama Srpske pravoslavne crkve. U takvim uslo-
vima, narod se sve brze trijeznio i shvatao da bas Generalstab stoji iza terora
cetnickih bandi koje su fakticki postale sastavni dio JNA. Tokom 1991 . godine
cetnicke bande su se ucestalije aktivirale i u 8јН.
Vidjevsi da је JNA postala cetnicka vojska i da od SFRJ пете vise nista,
lideri Slovenije, Hгvatske , Makedonije i 8јН su zeljeli da se "razlaz" dogodi
тjгnjт putem, ра su u tom pravcu pokretali politicke inicijative. Kriza u SFRJ
је postala predmet paznje medunaгodnih faktora i cijeloga svijeta. Narod Slo-
venije, Hrvatske, 8јН i Makedonije је uvidao da se га! tesko moze izbje6i. Ро­
stao је veliki ргоЫет sto је oruzje pod kontrolom stabova Teritorijalne odbrane
predato u ruke JNA. То је iziskivalo potrebu naoruzavanja i ргјргетапја uslo-
va za pruzanje otpora cetnickoj JNA. РгоЫет naoruzavanja radi odbrane se
lakse rjesavao u drugim repubIikama nego u 8јН , posebno zbog toga sto se
u institucijama R ВјН nalazilo mnogo kadrova Srpske demokratske stranke.
опј su budno motrili svaki potez bosnjackih i hгvatskih kadrova. Zbog toga је
svaka akcija vojnog organiziranja bila rizicna, пе samo sa stajalista represije
i likvidacije, nego i sa stajalista polititkih posljedica. Cetnicka propaganda Ы ,
пајте, svaki takav postupak mogla iskoristiti za dalju pгopagandu , tako sto Ы
time opravdavali svoje cetnicke teroristicke akcije.

- 66 -
 2.7.
SШZВД VOJNE BElBJEDNOSТl JNA
U FUNKCIJI lASТlTE CEТNIКA
U procesu raspada SFRJ, odnosno, u procesu svodenja JNA па srpsko-
crnogorsku cetnicku vojsku, doslo је do preusmjeravanja bezbjednosnog si-
stema u pogledu politickih ciljeva, sadrzaja, ра i пасјпа па koji su djelovale
sluzbe bezbjednosti, posebno Sluzba drzavne bezbjednosti u civilnom sektoru
i Sluzba уојпе bezbjednosti JNA, poznata pod nazivom KOS (Kontraobavjesta-
јпа sluzba), kako se SluZba vojne bezbjednosti zvala samo u prvim godinama
poslije Drugog svjetskog rata.
Оо preusmjeravanja bezbjednosnog sistema doslo је u procesu njegovog
raspada. Dijelovi tog sistema u repubIikama, koje su se politicki osamostaljiva-
le, funkcionirali па zastiti novih politickih ustrojstava repubIika bivse SFRJ, dok
је dio bezbjednosnog sistema u kome su dominirali srpski kadrovi, gdje spada
i Sluzba уојпе bezbjednosti JNA, preusmjeren tako sto је napustio vrijednosti
SFRJ, а prihvatio velikosrpsku politiku. Sluzba vojne bezbjednosti JNA upotpu-
nosti је bila u funkciji velikosrpske politike Slobodana Milosevica.
Preusmjeravanje SluZbe уојпе bezbjednosti sa jugoslovenskog па veliko-
srpski karakter izvrseno је postupno, tako sto se oficirski kadar te sluzbe сј­
пјо obaveznim da prikuplja podatke, пе samo о stanju bezbjednosti jedinica,
nego i о politicko-bezbjednosnoj situaciji iz nadleznosti civilne vlasti па teritoriji
SFRJ, sto znaci u svim repubIikama. PribIizavanjem rata, paralelno s eskalaci-
јот paravojnog cetnickog divljanja ро SFRJ, уојпј vrh је trazio da Sluzba уојпе
bezbjednosti prioritetno otkriva naoruzavanje i уојпо organiziranje pripadnika
slovenackog, hrvatskog, bosnjackog, albanskog i makedonskog naroda.
Medutim, kadrovi Sluzbe уојпе bezbjednosti u JNA su u to угјјете, u пај­
уесет obimu, otkrivali podatke о paravojnom organiziranju Srba i Crnogoraca,
о cemu је izvjestavan vojni vrh, koji tome пјје pridavao znacaj, јег ih је iskljuci-
vo interesiralo опо sto rade pripadnici drugih nacionalnosti. Takvo ponasanje
vojnog vrha је sugeriralo zakljucak da su upravo опј organiziratori cetnickih
teroristickih bandi.
Mnogi kadrovi Sluzbe уојпе bezbjednosti su nekriticki prihvatili takvu ruko-
vodecu ulogu vojnog vrha ргета Sluzbi уојпе bezbjednosti, ра su potpuno izo-
stavljali izvjestavanje о рагауојпот organiziranju Srba i Crnogoraca i uporno,
neprovjerene, potpuno lazne i falsificirane podatke о naoruzavanju Bosnjaka i
Hrvata prezentirali уојпот vrhu, sto su опј prihvatali kao tacno i ргета laznim
јпјогтасјјата dolazili do apsurdnih осјепа.
Sasvim је sigurno da је vojni vrh, u skladu sa velikosrpskim scenarijem, za
takvu ulogu iskoristio nacionalisticko raspolozenje clanstva Srpske demokratske

- 67 -
 ,

stranke, сјјј su kadrovi bili glavna saradnicka mreza Sluzbe vojne bezbjednosti.
Тј kadrovi su, u skladu sa svojom potrebom sirenja mrznje i nepovjerenja ргата
Bosnjacima i Hrvatima u ВјН, sirili raznovrsne glasine kako se Muslimani i Hrvati
masovno naoruzavaju, da се опј pribavljeno naoruzanje upotrijebiti za genocid
nad Srbima, sto је snazno psiholoski djelovalo па siroke narodne mase Srba i
Crnogoraca. То је kod Srba i Crnogoraca jacalo zelju da dodu do oruzja koga
јт је dijelila JNA i Srpska demokratska stranka, јег је to bilo u skladu sa politi-
ckim ciljevima te stranke - pripremiti srpski narod za genocid nad Bosnjacima i
Hrvatima.
Takvi falsificirani podaci о navodnom paravojnom organiziranju Hrvata i
Bosnjaka, nastali kao rezultat propagande, а пе realnosti, dolazili su do oficira
Sluzbe vojne bezbjednosti, koji su ih obradivali u obIiku zabiljeski i informacija.
Izvjestavali su vojni vrh, koji је па bazi takvih podataka temeljio svoje ргосје­
пе. Koristeci upravo takve осјепе, vertikalom komandovanja u JNA, te putem
Srpske demokratske stranke, vojni vrh је podsticao naoruzavanje Srba i Сгпо­
goraca, sto su bile neposredne ргјргете za rat. Istiniti podaci о podjeli naoru-
zanja Srbima i Crnogorcima, dolazili su do oficira Sluzbe vojne bezbjednosti
nesrpske nacionalnosti. Izvjestavanje vojnog vrha о tome је bilo besmisleno,
јег је upravo vojni vrh stajao iza podjele naoruzanja srpskom i crnogorskom
stanovnistvu.
Pocetkom decembra 1990. godine, Uprava bezbjednosti Saveznog sekre-
tarijata za narodnu odbranu definirala је plan razoruzanja paravojnih formacija
u Hrvatskoj. Kako тј је о tome govorio general Vasiljevic, planirano је da se
uhapse, pritvore i u sudskom postupku tretiraju svi autori cetnickog paravojnog
organiziranja па podrucju Kninske krajine, Вапјје i Slavonije, kao i svih onih
koje је naoruzavala Hrvatska demokratska zajednica, odnosno, Vlada RepubIi-
ke Hrvatske, sa generalom Martinom Spegeljom па celu. Takav pristup znacio
bi principijelan odnos, ali da је taj principijelni odnos bio iskren, пе bi se пј
dogodilo da Vlada Hrvatske ilegalno naoruzava hrvatski narod. То se cinilo ргј­
nudno, јег se, kako sam vec opisao, sprjecavalo Vladi RepubIike Hrvatske da
опа u okviru svoje nadleznosti razoruza cetnike. То јој је zabranila JNA, sto је
bio осј! znak priklanjanja JNA cetnicima. Naravno, da је hrvatski narod izgubio
povjerenje u JNA, ра mu је ostalo jedino da se sam naoruzava i ocuva svoju
slobodu koja је ocito bila ugrozena cetnickim terorom ро Hrvatskoj.
Kadijevi6 пјје odobrio plan Sluzbe vojne bezbjednosti ро kojem је trebalo
principijelno razoruzati i cetnike i pripadnike hrvatskog naroda koji su se iz
nuzde, zbog opasnosti od cetnickog djelovanja, naoruzali. Kadijevic је Upravi
bezbjednosti naredio da se odgodi realizacija tog plana, јег се Predsjednistvo
SFRJ donijeti naredbu о razoruzanju paravojnih formacija, ра 6е se plan геа-

- 68-
 lizirati ukoliko se dobrovoljno пе postupi ро toj naredbi i oruzje dobrovoljno пе
preda pod kontrolu JNA.
Citav decembar 1990. godine је prosao u iscekivanju takve naredbe Рге­
dsjednistva SFRJ, ali је опа obznanjena putem sredstava javnog informiranja,
tek 09.01.1991 . godine. Prevara se sastojala i u tome sto se smisljeno preze-
ntiralo javnosti kako cetnicke paravojne formacije па prostoru Knina i Slavonije
vra6aju naoruzanje, sto је Ыо manevar sracunat па to da se policijske i sudske
тјеге u razoruzavanju usmjere iskljucivo па hrvatsko stanovnistvo u Hrvatskoj,
а kasnije i ргета svim nesrpskim narodima SFRJ. Time Ы se postiglo da u
SFRJ ostanu naoruzani samo Srbi i Crnogorci kojima је Generalstab JNA, ро
Kadijevi6evim uputama, u to vrijeme ilegalno dijelio oruzje, sto је jos vise iro-
niziralo citav scenarij о tome da su Srbi па prostoru Knina i Slavonije vratili
oruzje.
Sredinom januara 1991. godine Uprava bezbjednosti је izasla s novim pla-
пот razoruzavanja "paravojnih formacija", s objasnjenjima da је taj plan u od-
nosu па опај iz pocetka decembra 1990. godine izmijenjen, budu6i da пета
potrebe za policijskim i sudskim тјегата ргета cetnicima па prostoru Knina i
Slavonije, јег su oni predali oruzje, te da 6е se plan realizirati samo u odnosu
па Hrvate koje је, iz pomenute nuzde, ilegalno naoruzavao tadasnji ministar
odbrane RepubIike Hrvatske, general Martin Spegelj.
Izmjene u tom planu su za тепе, uz citavu ironiju kako su Srbi "predali"
oruzje, bile ozbiljno upozorenje о sasvim konkretnom naslanjanju vojnog vrha
па velikosrpski koncept, te da је u toku decembra 1990. godine doslo do jos га­
dikalnijeg politickog preusmjeravanja bezbjednosnog sistema u JNA, kada su
se iz ilegalnog velikosrpskog staba karte ubrzano otvarale i ргета sirem krugu
generala i oficira u JNA, sto је u toku 1991. godine, do krajnjih granica, zaostrilo
suprotnosti izmedu oficira, budu6i da su jedni prihvatali velikosrpsko divljanje
ро SFRJ, а drugi su zbog tog divljanja, u statusu pripadnika JNA prezivljavali
najteze vrijeme u svom zivotu. Ovi drugi su snazno zeljeli da napuste JNA,
da tako izbjegnu uces6e u ocitim antijugoslovenskim aktivnostima usmjerenim
protiv svih koji nisu Srbi i Crnogorci. I pored tako izrazene zelje, bilo је razloga
za dileme u kojima su i dalje trpili boravak u tom ambijentu, sto zbog puste
nade u razumno prevazilazenje krize, sto zbog pritisaka da napustanje JNA
predstavlja vrhunac izdaje.
Kadijevi6eva uloga је u velikosrpskom divljanju u JNA bila kljucna. Оп је
posredstvom fasiziranih generala i visokih oficira sirom SFRJ provodio sve sto
mu је Milosevi6 nalagao. Kadijevi6 је upozoravan па opasnost koja prijeti SFRJ
od ekspanzije srpskog nacionalizma. Od Kadijevi6a se trazilo da se JNA zastiti
i da se distancira od Milosevi6eve politike.

- 69-
 2.8.
ULOGA SШIВЕ ORZAVNE BEZBJEONOSТl

Medutim, bez obzira па sve, treba imati u vidu da su u politickom i bezbje-

dnosnom smislu za ostvarivanje planova velikosrpske agresije па 8јН, mnogo
vecu ulogu, nego Sluzba vojne bezbjednosti, imale тјеге prikupljanja, sistema-
tizacije i obrade podataka, kao i izvjestavanje о tim podacima unutar Srpske
demokratske stranke i od strane kadrova MUP R 8јН koji su bili lojalni Milose-
vicu i Karadzicu.
Naime, ove institucije (Srpska demokratska stranka i MUP) su u Ьгојсапот
i tehnickom smislu bile superiornije od SluZbe vojne bezbjednosti , ра su u tom
pogledu imali daleko vecu mogucnost podrivackog djelovanja. Pored toga, ove
institucije su i јпасе djelovale u civilnom ambijentu koji је , kad је u pitanju рга­
сепје zbivanja unutar bosnjackog i hrvatskog stanovnistva, Ыо пјјта bIizi nego
kadrovima Sluzbe vojne bezbjednosti. Таспо је da је rad Sluzbe vojne bezbje-
dnosti u ovom pogledu Ыо bitna dopuna radu Srpske demokratske stranke i
srpskih kadrova u MUP-u, ali su nerealne i neobjektivne осјепе ргета kojima
su mediji u bosnjackom i hrvatskom narodu od Sluzbe vojne bezbjednosti па­
pravili bauk. То је stetno samo utoliko sto se time maskira prava dimenzija
ovog ргоЫета.
Ovaj svoj stav argumentiram i сјпјепјсот da је Sluzba vojne bezbjednosti
bila 90%, ра i vise, popunjena trupnim oficirima kojima је Ыо zadatak Ьога­
viti u kasarni, raditi u jedinici i provoditi kontraobavijestajne тјеге unutarnje
zastite jedinica JNA. U smislu mijesanja u kompetencije civilnih sluzbi Ье­
zbjednosti interesantniji su kadrovi Sluzbe vojne bezbjednosti koji su radili u
stabovima Teritorijalne odbrane RepubIike, zatim oficiri u sekretarijatima za
narodnu odbranu, odnosno, u okviru Ministarstva odbrane RepubIike, te oficiri
koji su radili u Vojnoprivrednom sektoru. Ove tri kategorije oficira Sluzbe vojne
bezbjednosti su bile glavna snaga posredstvom koje је Uprava bezbjednosti
SSNO kontrolirala politicko-bezbjednosnu situaciju па terenu izvan svoje па­
dleznosti. Mogucnosti ovih struktura Sluzbe vojne bezbjednosti u izvrsavanju
zadataka u skladu sa interesima velikosrpske politike, odnosno Srpske demo-
kratske stranke u 8јН, bile su velike, јег su kadrovi tih struktura Sluzbe vojne
bezbjednosti radili u civilnom ambijentu, kontaktirali sa kadrovima u svim sek-
torima drzavne uprave, privrede i svih drugih djelatnosti, ргј cemu su mogli,
ро nalozima vojnog vrha, siriti uznemiravajuce lazne vijesti о naoruzavanju
Hrvata i 80snjaka, kako Ы podsticali Srbe da uzimaju oruzje koje јт daju i da
budu spremni za upotrebu tog oruzja protiv 80snjaka i Hrvata, te da uz sve to
prikupljaju podatke о ponasanju bosnjackog i hrvatskog stanovnistva , odno-
sno, podatke о ponasanju i aktivnostima kadrova tih nacionalnosti, posebno

- 70 -
onih koji su djelovali kao aktivisti Hrvatske demokratske zajednice i Stranke
demokratske akcije.
Eto, ukratko, 'о bi bila sustina subverzivne uloge Sluzbe vojne bezbjednosti
u pripremanju agresije па RepubIiku Bosnu i Hercegovinu. U svakom slucaju ,
proizilazi ба је Sluzba vojne bezbjednosti bila u potpunosti ukljucena u ostva-
rivanje velikosrpske јбеје, ба је trupni бјо 'е sluzbe, zbog ambijenta u kojem је
djelovao, јтао suzene mogucnosti za ostvarivanje takvih zadataka, sto se пе
moze гесј za kadrove 'е sluzbe izvan trupnih јебјпјса.
Zbog velike izdajnicke uloge vojnog vrha JNA i zbog tog sto је 'а Агтјја
pocinila velika zlodjela ргета Bosnjacima i Hrvatima, sa izgledima ба se 'о isto
роёјпј i ргета drugim ugrozenim balkanskim пагобјта, u nasim sredstvima
informiranja, ра i u svijesti- srpkim fasizmom ugrozenih пагоба, doslo је бо
toga ба se Sluzba vojne bezbjednosti (KOS) predstavlja kao glavni krivac zle
sudbine u koju su upali nasi пагобј. То је pojednostavljeno gledanje, koje u
izvjesnom rehabilitira glavne uzrocnike, krivce i inspiratore ratova u Sloveniji,
Hrvatskoj i ВјН. Istina ба је Milosevicev stab iz Beograda instrumentalizirao
mnoge institucije u bivsoj SFRJ i stavio ih u funkciju ostvarivanja svog projekta.
Normalno је ба se i u ovom slucaju politiGki faktori moraju tretirati kao пабгебе­
пј vojnim i policijskim strukturama. Politika је u, svakom slucaju, ра i u ovom 'а
koja Ыга sadrzaje, metode, snage i sredstva za provodenje svojih ciljeva. So-
cijalisticka рапјја Srbije, пјој potcinjene partije u ВјН, Сгпој Gori, Vojvodini i па
Kosovu predstavljale su osnovnu politiGku snagu za realiziranje velikosrpskog
projekta. JNA је imala egzekutivnu ulogu.
Оа bi se razumjele prave mogucnosti Sluzbe vojne bezbjednosti, s јебпе
i mogucnosti Sluzbe drzavne bezbjednosti R ВјН, s druge strane, navest cu
konkretne pokazatelje. Каба sam 1989. godine u ulozi zastupnika obavljao
funkciju nacelnika bezbjednosti 7. агтјје koja је pokrivala prostor cijele ВјН,
istocnu i zapadnu Slavoniju, 'аба је u јебјпјсата i komandama JNA па 'от
prostoru bilo ukupno 105 pripadnika Sluzbe vojne bezbjednosti. То је bila tru-
рпа sluzba kojoj sam Ыо пабгебеп. Oko 70% tih kadrova su bili podoficirskog
ili nizeg oficirskog profila usmjerenih па kontraobavjestajni габ u bataljonima i
brigadama. Oko 25% tih kadrova su bili srednje rangirani oficiri, koji su, tako-
бег, bili usmjereni па kontraobavijestajni габ u komandama i јебјпјсата JNA.
Samo oko 5% tog kadra su bili izrasliji i mogli su obavljati vise funkcije u koma-
пбата i stabovima JNA. U Котапбј 7.А bila је Kontraobavjestajna grupa об 6
operativaca, koja је, uz znanje SluZbe drzavne bezbjednosti R ВјН , operativno
djelovala u odnosu па pripadnike JNA, civile- drzavljane SFRJ i strance koji
su, па teritoriji zone odgovornosti 7.А bili јпбјсјгапј ро vezama ili djelatnosti u
korist stranih obavjestajnih sluzbi ili su bili povezani sa "ekstremnom cetnickom
i ustaskom emigracijom".

- 71 -
 U poredenju s tim , SluZba drzavne bezbjednosti R ВјН је imala oko 800
visoko obrazovanih operativaca i drugih sluzbenika, а dio Sluzbe drzavne Ье­
zbjednosti R Hrvatske u Slavoniji, gdje se protezala odgovornost 7. агтјје ,
imala је oko 200 visoko obrazovanih operativaca i drugih sluzbenika. Uz to ,
treba pomenuti da је tеhпiёkа opremljenost Sluzbe drzavne bezbjednosti bila
daleko iznad stanja u Sluzbi vojne bezbjednosti , sto је poznato i svim kadrovi-
та civilnih sluzbi bezbjednosti. Osim u kasarnama , Sluzba vojne bezbjednosti
пјје mogla samostalno bez Sluzbe drzavne bezbjednosti poduzimati nikakve
орегаtivпо-tеhпiёkе тјеге. Ako је bilo potrebe za takvim тјегата , nadlezni
starjesina Sluzbe vojne bezbjednosti se тогао obra6ati ministru unutarnjih
poslova da оп odobri angaziranje kapaciteta Sluzbe drzavne bezbjednosti u
ргјтјепј nekih тјега ро planu Sluzbe vojne bezbjednosti, kao sto su тјеге
prisluskivanja razgovora u prostorijama i putem telefona . U tom smislu , Sluzba
drzavne bezbjednosti је fаktiёki kontrolirala rad Sluzbe vojne bezbjednosti.

- 72 -
 3.
КАКО SAM SE, UNUTAR JNA,
BORlO PROТlV CEТNIКA

3.1.
SVJEOOCI О МОМ JAVNOM
SUPROTSTAVLJANJU VRHU JNA

Marta 1991. godine, u sarajevskom naselju Bistrik, u zgradi gdje је bila

smje5tena Komanda 4. korpusa JNA, u ulozi nacelnika bezbjednosti tog ko·
rpusa, okupio sam oko 70 oficira Sluzbe vojne bezbjednosti i Vojne policije.
Predavanje о aktuelnoj situaciji је odrzao general Mile ВаЫС. Sjecam se da su
tom sastanku prisustvovali Ajnadzic Nedzad, Haseljic Agan, Podzic Selman i
Mikic Senad, ali i ј05 njih nekoliko koji su se kasnije ukljucili u redove Armije R
BiH. Pominjem ih jer su svjedoci mog suprotslavljanja generalu Miletu Babicu
u vezi sa celnickim lerorom u Hrvalskoj i BiH.
S obzirom da је lada najakluelnija lета Ыо teror u Hrvalskoj od slrane Mi·
lana ВаЫса i Milana Martica, general Mile ВаЫс је rekao da 10 510 rade Martic
i ВаЫс u Kninskoj krajini , Baniji, Lici i Slavoniji, predslavlja borbu za SFRJ i
da 10 Ireba lako Irelirali i ocjenjivati. Na kraju predavanja , iako sam mu kao
organizator 10g skupa mogao sve reci kasnije, u svojoj kancelariji, odlucio sam
se da kazem 510 mislim odmah, pred cilavim skupom. Jasno i nedvosmisleno
rekao sam: "Druze generale, vi sle u svom izlaganju rekli da ВаЫс i Martic bra-
пе SFRJ. Nema svrhe da mi 10 obja5njavate, jer meni takvu tezu пе moze niko
objasnili . Ali , druze generale, ја mogu i vama i citavom ovom skupu i svakome
ko је normalan, argumentirano objasniti da ВаЫс i Marlic svojim terorom ро
Hrvatskoj rU5e SFRJ". Nisam rekao, ali se podrazumijevalo da је general Mile
ВаЫс mogao shvatili moju poruku da SFRJ rU5e i svi oni koji misle da ВаЫс i
Martic lerorom nad Hrvatima u Kninskoj krajini brane SFRJ.
General ВаЫс nije imao argumenata za polemiku sa тпот. Osjetio sam
da sam ga svojim nastupom isfrustrirao. Glavni razlog zbog koga је dosao iz
Beograda u Sarajevo bila su njegova objasnjenja da cetnici u Kninskoj krajini
brane SFRJ, cime је uticao па oficire da о pomenutoj temi podrze осјепе vo-
jnog vrha. Siguran sam da su mnogi od prisutnih oficira bili па тојој slrani, ali,

- 73-
tada, niko о tome пјје smio govoriti, osim ako пе osuduje тепе , а podrzava
generala ВаЫСа. Sastanak је spontano zavrsen. Generalu је bilo neugodno.
О otvorenoj temi, general ВаЫс па sastanku , pred ostalim ојјсјгјта пјје htio sa
тпот razgovarati. Оп те dobro poznavao i Ыо је uvjeren da mogu argumenti-
гапо govoriti о tome da u Kninskoj krajini cetnici i teroristi ВаЫс i Martic, ruse
SFRJ. О ovom тот postupku, naprijed pomenuti ојјсјгј, koji su prisustvovali
predavanju generala ВаЫса, а kasnije usli u redove Агтјје R ВјН, mnogima su
prepricavali сјпјепјсе о тот suprotstavljanju stavovima vojnog vrha.

3.2.
МОЈI
SUKOBI SA VRHOM JNA,
POVODOM OTKRIVENOG ORUZJA
ZA SRBE U HERCEGOVINI

Ulogu Generalstaba u planskom naoruzavanju srpskog stanovnistva u ВјН,

argumentirano sam otkrio aprila ili таја 1991. godine па slucaju zaustavljanja
jednog teretnog motornog vozila punog oruzja koje se kretalo iz pravca Niksi-
са ргета ТгеЫпји i Bileci. Civilna policija је zaustavila to vozilo, ра је nakon
kontrole dovezeno u krug kasarne u Bileci. О tome sam sluzbeno izvjesten.
Postupajuci ргета funkcionalnim obavezama, јогтјгао sam ekipu za uvidaj, u
kojoj su bili predstavnici Vojnog suda i Tuzilastva, ојјсјгј Vojne policije i ојјсјгј
Sluzbe vojne bezbjednosti. Posto nisam znao sve bitne сјпјепјсе о tom vozilu
i naoruzanju u пјети, nisam htio izvjestavati vojni vrh u Beogradu sve dok пе
dobijem zvanican izvjestaj ekipe koju sam iz Sarajeva poslao u Bilecu.
Medutim, пј sat vremena nakon odlaska ekipe iz Sarajeva, iz Beograda
те telefonom pozvao general Aleksandar Vasiljevic i pitao sta јта novo, kako
to оЫспо pitaju nadredeni. Odgovorio sam da пета nista posebno , osim sto
sam izvijesten о zaustavljenom civilnom vozilu u kome su bila tri civila koji
su prevozili oruzje i da su ti civili, vozilo i oruzje smjesteni u kasarni u Bileci.
Vasiljevic те odmah upitao ko је otisao па uvidaj. Misleci da provjerava kako
sam struktuirao ekipu u strucnom pogledu, rekao sam mu da su otisli ојјсјгј iz
Vojnog suda, Vojnog tuzilastva, Vojne policije i Vojne bezbjednosti . Medutim,
оп пјје Ыо zadovoljan odgovorom, ра је upitao: "Ne, пе to, гесј тј ројтепјспо
ko је otisao". Shvativsi da је generalu bitna nacionalna, а пе profesionalna
struktura ekipe , rekao sam mu i јтепа tih ојјсјга, medu kojima је bilo i Srba i
Bosnjaka i Hrvata '81 Kad је cuo njihova јтепа , hitro тј је naredio da tu ekipu
181 Znam sigurno da su u ekipi bili Haselji6 Agan ; Vlasi6 Stjepan, Bosnjak ; Hrvat, а ostal; su bili
Srbi. Haselj;6 ; Vlasi6 su nakon napustanja JNA bil; pripadn;c; АгтЈЈ е R в;н .

- 74-
odmah vratim, da опј пе vrse uvidaj i da 6е se taj posao uraditi u nadleznosti
Titogradskog, а пе Sarajevskog korpusa. То је bio presedan svoje vrste koji se
u тојој praksi nikada пјје dogodio, јег su teritorije u pogledu takvih nadleznosti
bile strogo podijeljene, tako da је Bile6a uvijek bila u zoni odgovornosti najvise
komande JNA u Sarajevu i Vojnog suda u Sarajevu.
Zakljucio sam da је neko od Srba kojima sam bio nadreden, bez mog zna-
пја nazvao generala Vasiljevi6a i saop6io ти da sam u Bile6u poslao ekipu u
kojoj se nalaze i Hrvat i Bosnjak. Zbog toga је , sa malim, ali za тепе dovoljnim
zakasnjenjem uslijedio Vasiljevi6ev poziv. Iz svega sam shvatio sta је u pitanju .
То је za тепе predstavljalo jos jedan krupan argument da Generalstab rukovo-
di ilegalnom podjelom oruzja Srbima i Crnogorcima sirom SFRJ , te da su trojica
civila, vozilo i naoruzanje u inkriminiranom slucaju , u stvari , izvrsioci тјега koje
se provode ро planu Generalstaba.
Zbog toga sto nisam јтао vezu s ekipom, dok је jos bila u putu , nisam ih
bio u stanju vratiti direktnim pozivom. Mogao sam to uciniti preko policije, ро­
zvati policijsku stanicu u Foci i zahtijevati da ih njihova patrola zaustavi, јег su
do generalovog razgovora sa тпот mogli sti6i tek do FoCe. Zbog ogorcenosti ,
to патјегпо nisam htio uCiniti. Radoznalo sam omogu6io da ekipa iz Sarajeva
uradi svoj posao ргета zadatku koga sam јт postavio. Odmah ро dolasku u
bile6ku kasarnu, ekipa је izvrsila иујдај fotografiranjem, TV snimkom i uzima-
пјет izjava od trojice civila, clanova Srpske demokratske stranke za podrucje
istocne Hercegovine.
Kada тј је istog dana, u kasnim уеёеrnјјт satima , ekipa podnijela izvjestaj
о оуот slucaju , data su тј originalna dokumenta sa podacima da је inkrimi-
пјгапо oruzje, ргјје nekoliko godina bilo па remontu u Hadzi6ima, da је poslije
toga bilo vlasnistvo nekih jedinica JNA u Surdulici i Leskovcu i јо!; nekom тје­
stu juzne Srbije, te da је iz magacina u tim mjestima оуо oruzje utovareno i da
bi preko Niksi6a stiglo Srbima u istocnoj Hercegovini.
Odmah ро prijemu izvjestaja, depesom sam izvijestio уојпј vrh u Beogradu
о svim detaljima. U izvjestaju sam istakao svoju ocjenu da u JNA djeluje jaka
cetnicka organizacija koja iz magacina JNA krade oruzje i dijeli Srbima , te da
6е iz tog djelovanja uslijediti teske posljedice. То se i dogodilo. Farsa је bio
sudski postupak protiv civila koji su prevozili oruzje. Umjesto па Vojnom sudu
u Sarajevu, krivicni postupak se vodio па civilnom sudu u Niksi6u. U pitanju је
bilo krivicno djelo iz nadleznosti vojnih sudova, tako da је angaziranje civilnog
suda bilo sasvim neuobiCajeno. Sve је bilo pod kontrolom Milosevi6evih i Ка­
radzi6evih Cetnika. Stavise, povodom ovog sudenja, toboznji okrivljeni su de-
monstrirali pjevanjem koljackih cetnickih pjesama ispred Suda u Niksi6u, sto su
putem TV ekrana pokazali citavom svijetu . То је bilo ve6 otvoreno izigravanje
naroda od strane JNA i njenog vrha, izigravanje sa porukom u smislu: "Eto, sta

- 75 -
h06ete, пе mozete пат nista, oruzje је kod nas, Srba i Crnogoraca. JNA пјје
jugoslovenska nego паБа".
Kad је dobio izvjestaj, general Vasiljevi6 те pozvao telefonom i strogo те
kritikovao sto nisam izvrsio njegovo пагедепје da vratim ekipu koju sam u Вј­
le6u poslao iz Sarajeva. Insistirao је da mu dostavim dokumentaciju iz uvidaja,
da se ista пе umnozava i da 6е se sve to koristiti u postupku koji budu vodili
sudski organi koji 6е za taj slucaj biti posebno одгедепј.
Тај slucaj , kao i prethodni u kojima sam se eksponirao kao protivnik politike
Slobodana Milosevi6a i izdajnickog vojnog vrha, ucvrstili su uvjerenje kod gene-
rala Vasiljevi6a да ја тогат ostati ро strani i да se u Sluzbi уојпе bezbjednosti,
sve sto је bitno, тога sakrivati од тепе. Iz istih razloga, ucestala su neprekidna
kontaktiranja sefova Vojne bezbjednosti (Vasiljevi6a, ВаЫ6а, Tumanova) sa ofi-
сјгјта bezbjednosti - Srbima, posebno potpukovnikom Petrom Simovi6em. Мепе
su zaobilazili, sto је bilo protivno principu subordinacije i jednostarjesinstva u уој­
sci. Doduse, uz sve ostalo sto se desavalo, to пјје bilo nikakvo cudo. Cetnicka
politika је definitivno zavladala u JNA, diktirala пјепо ропаБапје i rusila SFRJ.

3.3.
OTKRIO SAM CEТNlCКl OSINJAK MEDU
VISOКlM OFICIRlMA JNA U SARAJEVU

Sto se га! u н rvatskoj , а zatim i u ВјН sve ујБе pribIizavao, eksponenti fasi-
sticko-cetnicke politike u JNA su realizirali razne akcije u jedinicama JNA koje
se nisu mogle lahko sakriti од oka oficira Bosnjaka, Hrvata, Slovenaca , Make-
допаса, Albanaca i Мадага. Posebno јт је bilo tesko sakriti од nas ucestale
kontakte sa liderima i glavnim aktivistima teroristicke Srpske demokratske stra-
nke. Sve teze јт је bilo sakriti davanje oruzja tim teroristima. Oficiri , koji nisu bili
Srbi i Crnogorci, tesko su prezivljavali cinjenicu да su u JNA postali nepozeljni.
Od nas su zatvarali vrata, prekidali razgovore kad neko од nesrba пајде, izoli-
rali nas од sastanaka па kojima smo гапјје uvijek prisustvovali , izuzimali nas od
obavljanja osjetljivijih poslova za koje smo funkcionalno bili zaduzeni i slicno.
Farsa је bilo sve ucestalije insceniranje krada naoruzanja i municije iz та­
gacina u kasarnama, povodom cega se, toboze, organizira uvidaj i potraga
. angaziranjem Vojne policije i istraznih sudija i to onih koji su uvidaje vrsili tako
да uniste, а пе да fiksiraju tragove izvrsene krade. Na taj пасјп su teroristima
Srpske demokratske stranke predate уе6е kolicine oruzja iz magacina JNA u
Sarajevu, Нап Pijesku, Zenici, Tuzli, Doboju , Brckom itd. Radilo se о oruzju za
koje su u magacinima bili zaduzeni опј koji nisu bili Srbi ili Crnogorci . Insce-

- 76-
 niranje kгаба је izabrano kao dobar metod predaje oruzja teroristima Srpske
demokratske stranke.
Izdvajanje oficira Srba i Crnogoraca od nas ostalih, u visokim komandama,
росеlо је mnogo ranije nego sto se dogodilo u nizim komandama i u samim
jedinicama JNA, mебu trupnim oficirima, sto је bilo logicno, јег је indoktrinacija
i fasizacija zaceta tako sto је iz Milosevi6evog staba najprije prenesena па
vojni vrh - Savezni sekretarijat za narodnu odbranu i Generalstab Oruzanih
snaga SFRJ, zatim па komande vojnih obIasti (1.VO - u Beogradu, З.VО - u
Skoplju i 5.VO - u Zagrebu, Komandu Ratnog vazduhoplovstva i protiv-vazdus-
пе odbrane u Beogradu, Komandu Vojnopomorske obIasti u Splitu), zatim, па
komande nivoa korpusa, ра nize ka brigadama, pukovima, bataljonima i ceta-
та, sve dok ta fasisticko-cetnicka indoktrinacija i fasizacija nije zahvatila ve6i
dio citavog oficirskog i vojnickog sastava srpske i crnogorske nacionalnosti u
JNA. U komandama gdje su па komandantskim funkcijama bili generali i oficiri
koji nisu bili Srbi ili Crnogorci smisljeno su osnivane zavjerenicke grupe koje su
imale za cilj da se u slucaju oruzane upotrebe jedinica paraliziraju "nepouzda-
ni" komandanti i drugi kadrovi i da tok ЬогЬепе upotrebe jedinica, u skladu sa
fasisticko-cetnickim ciljevima, neposrednim komandovanjem, preuzmu vojnom
vrhu pouzdani oficiri Srbi i Crnogorci.
Otkrivanje da se pripremaju zavjere u komandama JNA bilo је u strogoj
operativnoj nadleznosti Sluzbe vojne bezbjednosti. U sarajevskom korpusu ko-
mandant је bio "nepouzdani" Slovenac - Milovan Zorc, nacelnik staba Hrvat
- Ante Karanusi6, а ја Bosnjak - nacelnik Sluzbe vojne bezbjednosti. Nije mi
promaklo, krajem 1989. godine, budu6i da sam nekoliko mjeseci organizirao
рга6епје i nedvosmisleno dokumentirao svoje sumnje, da su u Komandi korpu-
sa protiv Milovana Zorca zavjeru pripremali nacelnik artiljerije pukovnik Slavko
Pucarevi6; nacelnik oklopno-mehaniziranih jedinica, potpukovnik Slavko Bula-
tovi6; pomo6nik nacelnika artiljerije, potpukovnik Tadija Manojlovi6; nacelnik
artiljerijsko-raketnih jedinica protivvazdusne odbrane, potpukovnik Obrad Ni-
koli6; potpukovnik Rajko Miranovi6. Oni su oko sebe okupljali desetak drugih
oficira koje su organizirano pripremali za djelovanje u nizim jedinicama.
Planirali su da u slucaju borbenog angaziranja jedinica fizicki paraliziraju
generala Zorca i tako preuzmu komandu nad Korpusom, pri cemu bi па isti
nacin paralizirali i komandante brigada, koji nisu Srbi i Crnogorci. Otvoreno su
isticali da im је cilj ЬогЬе velika Srbija, da u tom smislu Sloveniju treba otcijepiti
od SFRJ, sto је Ыlо podudarno sa tada aktuelnim cinjenicama da је Milosevi6
prosto tjerao Sloveniju da napusti SFRJ, da sastavni dio velike Srbije, koja Ы
se јогтаlпо nazvala Jugoslavijom, moraju biti svi krajevi u Hrvatskoj naseljeni
Srbima, te da је rijeka Neretva "prirodna granica Dusanovog carstva", znaci
granica velike Srbije, povodom cega su isticali da cetnici u drugom svjetskom

- 77 -

L
ratu nisu pocinili nikakva zlodjela, da to nisu cinili пј u Ьјсј па Neretvi јег su
cetnici i tada branili granice Dusanovog carstva па Neretvi, а da је "srbozder
Tito", ruse6i most i prelaze6i па lijevu obalu Neretve, ustvari vrsio agresiju па
srpsku drzavu. Poznavaocima Titove uloge u SFRJ i poznavaocima povijesnih
сјпјепјса о Drugom svjetskom ratu па tlu SFRJ пјје potrebno komentirati ova-
kve rezultate fasizacije oficirskog sastava srpske i crnogorske nacionalnosti u
JNA, ali је, ipak, potrebno ukazati па moralnu zapustenost ovih ојјсјга, pose-
Ьпо zbog toga sto se zna da је bitka па Neretvi bila bitka za opstanak i zastitu
4.000 ranjenika. Kod fasisticko-cetnickih stratega mogu6e је sve, ра i agresija
u kojoj su glavna snaga гапјепјсј.
Podrivacko i zavjerenicko djelovanje grupe visokih ојјсјга u Sarajevu ргоје­
sionalno је dokumentirano '9f О tome sam redovno izvjestavao vojni vrh u Ве­
ogradu. Ocekivao sam da 6е ovaj slucaj biti ozbiljno upozorenje vojnom vrhu,
ра i drugim nadleznim drustveno-politickim funkcionerima u Savjetu za zastitu
ustavnog poretka i Predsjednistvu SFRJ, јег su zbog ozbiljnosti slucaja i опј
morali biti upoznati о ovome. Licno sam procjenjivao da argumenti о zavje-
renickom djelovanju grupe visokih ојјсјга u Sarajevu mogu posluziti vojnom
vrhu JNA da se otrijezni, da se ogradi od Milosevi6eve politike, јег ista razara
jedinstvo JNA. Zbog ozbiljnosti ovog slucaja, citava Sluzba vojne bezbjednosti
se trebala angazirati па otkrivanju takvih slucajeva u ostalim komandama JNA
siгom SFRJ. Siguгan sam da ovaj slucaj пјје Ыо jedini i da је cetnicka orga-
nizacija i siroko i duboko prisutna u redovima JNA. Generale u vojnom vrhu ,
da su bili iskreni ргета vrijednostima SFRJ , ovaj slucaj је trebao osvijestiti i
njihovo djelovanje pomjeriti od politizacije, odnosno, mijesanja JNA u iznala-
zanje politicke formule unutarnjeg uгеоепја SFRJ u obIast ЬогЬе za ocuvanje
jedinstva komandovanja i rukovodenja, odnosno, za otkrivanje i sprjecavanje
zavjerenicke aktivnosti cetnickom politikom indoktriniranih visokih ојјсјга JNA.
То је trebao biti prioritetan zadatak generala u vojnom vrhu.
ОоЬго sam znao sta znaci gomila сјпјепјса о fasisticko-cetnickom djelo-
vanju ојјсјга u Komandi Sarajevskog korpusa, posebno zbog toga sto sam ,
organiziraju6i potrebne kontraobavjestajne aktivnosti па zastiti jedinica, otkrio
da se u isto vrijeme па slican пасјп ponasa grupa ојјсјга srpske nacionalnosti u
garnizonu ОоЬој, sa Ьга60т - kapetanima Predragom i Nenadom Gari6em, za-
tim grupa ојјсјга u Lukavici, kod Sarajeva, тајог Velimir Dunji6, zastavnik Sta-
nislav Miladinovi6, kapetan Milan Draganovi6, Stojan Dimkovi6, Stojce Mitev,

191 Pored 051a109 , dokumentaciju su sacinjavali tonski snimci razgovora izmedu visokih oficira u
kancelarijama Komande 4.К па Bistriku i snimci njihovih telefonskih razgovora . Мјеге snimanja tih
razgovora organizirane su u тојој nadleznosli. Qvo је poznato oficirima koji su se prikljucili u redove
Агтјје А ВЈ Н . Poznalo mi је da su опј ргергјёауаlЈ сјпјепјсе о m ојој ulozi u ЬогЫ protiv nabгojanih
srpskih nacionalista.

- 78 -
Zivko Регј6 i Velimir Markovi6, sto је bilo пагосјјо osjetljivo, јег је utvrdeno da је
тајог Velimir Dunji6 "veza" clana Predsjednistva R ВјН Nikole Koljevi6a. Мајог
Velimir Dunji6 је Ыо komandant jednog oklopno-mehaniziranog bataljona. Ne-
УјегоуајПО, ali istinito, Koljevi6 је јтао ulogu i zadatak da, u slucaju eskaliranja
krize u ВјН, ako budu prekinute veze komandovanja ргета Beogradu, јгеЬа,
ро odluci vodstva Srpske demokratske stranke, komandantu bataljona, majoru
Velimiru, ргепјјејј пагебепје za uzbunjivanje tog oklopno-mehaniziranog Ьаја­
Ijona i ЬогЬепо upotrijebiti tu jedinicu. То је Ыо cetnicki plan s ciljem paralizira-
пја komandanta Korpusa generala Milovana Zorca, јег је Slovenac. Znaci, vrh
JNA је ovlastio teroristicko vodstvo Srpske demokratske stranke da u slucaju
njihove potrebe u slucaju prekida veza Beograd - Sarajevo, u hitnom slucaju,
ЬогЬепо najsposobnijoj jedinici u Sarajevu, Nikola Koljevi6 moze prenijeti паге­
бепје za ЬогЬепи upotrebu 201
Ти su bili razlozi zbog kojih је general Milovan Zorc penzioniran, sto је Ыо
spas za njega. Ти su bili razlozi da se poduzmu тјеге i u cilju mog uklanja-
пја sa funkcije nacelnika SluZbe уојпе bezbjednosti u 4. korpusa. Neposre-
dni povod za njegovo penzionisanje bila је neposlusnost ргета generalima
iz Beograda, koji su ти, таја 1991. godine, naredivali da upotrijebi pjesadiju
i artiljeriju, s ciljem da se rastjera narod Hercegovine koji је stao ispred jedne
kolone tenkova koji su se iz Mostara kretali ргета Kupreskoj visoravni, о cemu
slijede detaljnija objasnjenja.
Ргауо izdajnicko lice vojnog vrha u Beogradu vidjelo se ро 'оте kako su
prihvatili informacije о rezultatima rada mog ,јта u pogledu stavljanja u па­
dleznost Karadzi6evom stabu ЬогЬепо jake jedinice JNA u Sarajevu. Generali
u уојпот vrhu su povodom tih informacija mogli i dalje izdajnicki 6utati, ali su
uvidjeli drugu opasnost, da se radom па daljem рга6епји zavjerenickog rada
ovih oficira jos suptilniji i vazniji podaci mogu па6ј u rukama уе6 nepouzdanog
Fikreta Muslimovi6a. Zbog toga su morali па6ј neko rjesenje koje пе dovodi u
pitanje njihove planove protiv ВјН. Nisu тј mogli ге6ј da se prekine dalji rad, јег
је ргета vazecim kriterijumima za kontraobavjestajni rad, bilo осјјО da se па
'оте пе smije stati. Nisu mogli donijeti odluku za sudski proces, јег Ы оуј oficiri
bili zatvoreni, komande Ы ostale bez njihovih Ijudi, prekinuo Ы se kontinuitet u
daljoj fasizaciji oficira i dovelo u pitanje ostvarivanje politickih ciljeva ukoliko se
za njih bude morala upotrijebiti JNA itd. Jednostavno, trebalo је пасј varijantu
koja Ы тепе zavarala. Odlucili su da 'геЬа bIokirati postupak protiv svih nave-
denih oficira, da se u svemu bIokira dalji rad Sluzbe vojne bezbjednosti i ,јте
omoguci ргоуобепје njihovog plana. Vojni vrh nalazi srednje rjesenje: da citav

201 Neposredni rad па dokumentiranju zavjeгenickog neprijateljskog dje!ovanja grupe oficira, па

celu sa тајогот Ve!imirom Dunjicem, ргеmа тојјт usmjerenjima, rea!izirao је AjnadziC Nedzad,
ugledni general Агтјје R ВјН.

- 79 -
slucaj okonca pozivanjem ovih ојјсјга па razgovore - "savjetovanje", organizi-
гапје sastanaka SKJ, па kojima се јт se izreci тјеге оротепе ili iskljucenje iz
SKJ, koji se do tada јо!; uvijek пјје raspao i u JNA pretvorio u ekspozituru Srpske
demokratske stranke SK-PJ (Savez komunista - Pokret za SFRJ). Pripadnici
4.К su јпјогтјгапј о detaljima zavjerenickog "neprijateljskog" djelovanja brojnih
ојјсјга u Sarajevu . Pukovnik Slavko Pucarevic i potpukovnik Tadija Manojlovic
su penzionirani, dok su za potpukovnika Obrada Nikolica i potpukovnika Slavka
Bulatovica ukinute naredbe ро kojima su za 22. decembar 1990. godine, dobili
cinove pukovnika. Ostalih desetak ојјсјга su samo "savjetovani".
Imajuci u vidu sve опо sto је u krivicno-pravnom smislu teretilo ove ојјсј­
ге , sto su опј dobro znali, јег su ргјје njih pojedini ојјсјгј sudski kaznjavani za
mnogo bIaza "krivicna djela" i "disciplinske prestupe", odluka vojnog vrha da se
Ьа!; ovako zavrsi cijeli ргоЫет, za тепе је Ьјlа krupan argumenat da se JNA
vec nalazi u rukama Milosevica i Karadzica. Uvidao sam da тепј nadredeni
generali, ргета kojima sam se odnosio disciplinirano i odgovorno , nekuda od-
laze sa naseg dotad "zajednickog" patriotskog stajalista . Na pitanje koje sam
sebi postavljao, da lј su опј ikada iskreno prihvatali vrijednosti SFRJ nisam
mogao пасј logican odgovor. Ipak, mislim da su mnogi ојјсјгј srpske i crnogo-
rske nacionalnosti mogli ostati па stajalistu ocuvanja SFRJ, ali da је ргора­
ganda Milosevica i Karadzica, u cilju nacionalistickog usmjeravanja srpskog
i crnogorskog stanovnistva, Ьјlа јаса od njihove potencijalne spremnosti da
ostanu uz vrijednosti па kojima smo mogli ocuvati i demokratizirati SFRJ, sto
је Ыо stvarni interes svih gradana i naroda, ра i Srba. Argumentirano se moze
dokazati da su Srbi i Crnogorci od SFRJ јтаlј vise nego drugi narodi. Fasisti ,
па celu sa Milosevicem i Karadzicem su htjeli јо!; mnogo vise. Granice njihovih
атЫсјја su odredene ciljem da se potpuno uniste tragovi о postojanju drugih
naroda па ovim prostorima. О tome da su vise od drugih пагоаа imali koristi оа
SFRJ , argumentira i сјпјепјса da, raspadom SFRJ, niko drugi osim Srba пјје
mogao sebi prisvojiti ogromnu borbenu tehniku JNA. Upravo zbog mnostva
takvih сјпјепјса о dominaciji Srba u bivsoj SFRJ, apsurdne su Miloseviceve i
Karadziceve propagandne teze о ugrozenosti Srba. Apsurdnost Miloseviceve
i Karadziceve politike, Srbi се sagledati kad utvrde veliki Ьгој Ijudskih zrtava i
drugih teskih posljedica izvrsenih agresija па Hrvatsku i ВјН.

- 80-
 3.4.
КARADZI(:; OPТUZUJE
FIKREТA MUSLIMOVICA
Моје licne sumnje u vojni vrh zacele su se pojavom Slobodana Milosevica
па politickoj sceni, odnosno, onda kada sam vidio tolerantan odnos vojnog
vrha ргета njegovim nacisticko - fasistickim ропаБапјјта. Milosevic је stao па
celo ekstremnih nacionalista. lronicno se zalagao za SFRJ, ali је u prakticnim
postupcima rusio sve sto је bila vrijednost SFRJ. Milosevicev nacionalizam је
Ыо predmet osude svih naroda - Slovenaca, Makedonaca, Hrvata, Bosnjaka,
Albanaca i Мадага. Tada, kada su pocele тоје sumnje u vojni vrh, Milosevi·
cevu politiku su osudivali i neki Srbi i svjetska javnost. Medutim, za vojni vrh
Miloseviceva nacionalisticka politika је bila prihvatljiva. U pocetku su је odobra-
vali cutanjem, а kasnije i direktnim ucescem u raznim akcijama, ukljucujuci i
genocid, narocito nad ВОБпјасјта u ВјН. Upravo, cutanje vojnog vrha u vrijeme
kada је cijeli svijet osudivao Milosevicevu politiku, kad је svako ko је Ыо пергј­
strasan i realan, odmah od pocetka njegove politiGke рготосјје govorio da оп
izaziva rat, bila тј је argument da se vojni vrh priklanja toj politici.
Мој temperament i patriotska iskrenost ргета SFRJ, bratstvu i jedinstvu,
Titu i njegovom doprinosu u antifasistiGkoj ЬогЫ, а kasnije u izgradnji SFRJ,
nisu dozvoljavali da ја, poput "mojih" generala, cutim о пасiопаlistiсkо-fаsistiG­
kom pohodu Slobodana Milosevica da rusi SFRJ. Protiv njega sam otvoreno,
jasno i glasno govorio s kim god sam kontaktirao, ргј cemu su se, sa тојот
argumentacijom slagali i neki ојјсјгј i drugi gradani srpske nacionalnosti. Bilo је
mnogo onih koji su opravdavali Milosevica ili su, pak, cutali о опоте sto sam јт
protiv Milosevica rekao. Као rezultat takvog mog djelovanja, neposredno pred
demokratske izbore u ВјН, Radovan Karadzic је па jednoj од konferencija za
stampu u jesen 1990. godine, koju је јтао kao predsjednik Srpske demokra-
tske stranke, rekao da "pukovnik Fikret Muslimovic sikanira srpske kadrove", te
da sam ја, bez razloga па ulici pokusao uhapsiti Gordana Milinica, predsjedni·
ka Srpske demokratske stranke u Mostaru. Ove гјјеёј Karadzica su objavile go-
tovo sve novine u Sarajevu, Beogradu i Бјге. Tako iskonstruirana Karadziceva
laz, svjedocima i тепј bila је razumljiva kada smo shvatili да па taj паёјп , sada
osvjedoceni zlocinac Karadzic zeli argumentirati svoju tezu о visokom stupnju
ugrozenosti Srba од strane Bosnjaka, tako да se, eto i ојјсјгј bosnjacke пасјо·
nalnosti u JNA pojavljuju u ulozi onih koji sikaniraju srpske kadrove.
Da Ы citaoci ovog teksta shvatili karakter Karadziceve lazi i да Ы se па
једпот primjeru ilustrirao smisao fasisticko-cetnicke propagande velikosrpskih
politicara, kratko cu opisati svoj susret i sukob sa Gordanom Milinicem u Мо­
staru.

- 81 -
 Boraveci sluzbeno u Moslaru, nalazio sam se u jednoj od kancelarija sku-
ра sa kapelanom Brankom Glavasom. U kancelariju је iznenada, bez poziva,
usao Gordan Мјlјпјс , koji је kao rezervni oficir povremeno dolazio u kasarnu ,
аlј sam ga ја lada prvi pul vidio. U kracem razgovoru оп se predslavio kao рге­
dsjednik Srpske demokralske slranke Moslara. Izmedu oslalog, rekao је da su
сеlпјсј u loku Drugog svjelskog гаlа па Ilu SFRJ slilili srpski narod, odnosno,
da su сеlпјсј Ыlј prava srpska vojska. Zbog loga slo тј је Ыlо cudno da lako
govori, zamolio sam ga da тј odgovori па nekoliko рјlапја u vezi s lјт. Оп se
slozio i rekao da се тј odgovorili . Моје prvo рјlапје је Ыlо: "Ко је роЫо srpski
narod pocelkom Drugog svjelskog гаlа u Kragujevcu i Kraljevu?" Мјlјпјс тј је
odgovorio: "Ра , 10 nisu uradili сеlпјсј , 10 su uradili Nijemci". Ја sam ga dalje
рјlао: "Dobro, 10 su uradili Nijemci, а da lј је Draza Mihailovic mogao znali i da
lј је slvarno znao da su 10 Nijemci uradili njegovom srpskom narodu?". Na ovo
рјlапје је odgovorio da је Draza Mihailovic, kao celnicki voda, mogao i da је
slvarno znao za 10 slo su uradili Nijemci. Ја sam ga, zalim рјlао , zaslo se Dra-
za Mihailovic, kao celnicki voda, пјје angazirao u ЬогЫ proliv Nijemaca, kad је
10 vec znao, odnosno, da lј saradnja Draze Mihailovica i celnika sa Nijemcima
govori u prilog Miliniceve Ivrdnje da su сеlпјсј slilili srpski narod јlј govori neslo
drugo. Мјlјпјс је па ovo рјlапје Ijulilo napuslio kancelariju , rekavsi da пе6е га­
zgovarali sa "jednoumnicima". То је cilav dogadaj па osnovu koga је zlocinac
Karadzi6 па konferenciji za slampu, ргета izvjeslaju koga mu је podnio Gor-
dan Мјlјпј6, rekao da "polpukovnik Fikrel Muslimovic sikanira kadrove Srpske
demokralske slranke" i da је па ulici "uhapsio Gordana МјlјпјСа" .
U vezi s lјт razgovarao sam sa generalom Aleksandrom Vasiljevicem i u
sluzbenom izvjeslaju rekao mu pravu islinu, pozivaju6i se па mogu6nosl ispi-
livanja cijelog slucaja. Zahlijevao sam da informalivna sluzba JNA demanlira
Karadziceve lazi i da se javnosl iSlinilo upozna о тот razgovoru sa Gordanom
МјlјпјСет . Poznanici su те zacudeno рјlаlј sla 10 ја radim i zaslo таllгеlјгат
Srbe. General Vasiljevi6 тј је izricilo zabranio da se angaziram u cilju demanli-
гапја Karadzicevih lazi. Govorio је da пјје dobro ulazili u sukobe izmedu JNA i
polilickih slranaka, slo sam prihvalio јег sam u 10 vrijeme jos uvijek, bez obzira
па vec zacele sumnje, vjerovao da 6е se vojni vrh dislancirali od Miloseviceve
polilike.
Medulim, iz dogadanja u JNA, u 10 vrijeme, svakodnevno su prislizale nove
сјпјепјсе па osnovu kojih sam pojacavao svoju sumnju u vojni vrh, sve mu тапје
i тапје vjerovao. Uvjerio sam se da је od slrane vojnog vrha ve6 u loku velika
izdaja osnovnih vrijednosli па kojima је afirmirana SFRJ i пјепа vojska - JNA.

- 82 -
 3.5.
ZA VRH JNA
SAM POSTAO NEPODOBAN
Izdaja, koju је vojni vrh JNA исјпјо priklanjanjem fasisticko·cetnickoj politici
Slobodana Milosevica, prenosila se sa vrha ka dnu, odnosno, ka sirem ofici-
rskom sastavu u 'гирпјт jedinicama i komandama. U 'от smislu izdajnicki vrh
JNA је poklanjao posebnu paznju usmjeravanju visokih oficira u komandama
1.VO, 5.VO i 3.VO, Komandi Ratnog vazduhoplovstva, Komandi Vojno-pomor-
ske obIasti i komandama korpusa, zbog cega su bila sve ucestalija pozivanja
komandanata korpusa u Beograd, gdje su odrzavani sastanci kojima su ruko-
vodili general агтјје Veljko Kadijevic i general-pukovnik Blagoje Adzic. U гап ј ­
јјт , normalnim vremenima, poslije takvih sastanaka , ро povratku iz Beograda,
komandanti su okupljali sve oficire ili uze sastave komandi i prenosili јт za njih
znacajne stavove i zadatke koji su postavljeni sa najviseg nivoa. Medutim, u
posljednje vrijeme, pred га! u Hrvatskoj i ВјН, 'О se пјје cinilo, ali se cinilo nesto
drugo. Pozivani su oficiri Srbi i Crnogorci, pojedinacno ili grupno, i пјјта se рге­
nosilo "nesto" sto oficiri Bosnjaci, Hrvati, Slovenci, Albanci i Madari nisu mogli
znati. PribIizavanjem rata, takva praksa se sve cesce primjenjivala, sto је za
ostale oficire predstavljalo ponizenje, ali i upozorenje da se JNA u potpunosti
stavlja u funkciju velikosrpske politike.
Tokom 1989., 1990. i 1991. godine, cesto su se dogadale smjene vaznih
kadrova, tako da su svi опј koji se nisu uklapali u izdajnicki koncept, uklonjeni
sa znacajnih funkcija. Tako је ucinjeno i sa komandantom Sarajevskog korpu-
sa generalom Milovanom Zorcom i sa тпот, kao nacelnikom Sluzbe vojne
bezbjednosti u 'от korpusu . Zorc је, aprila 1991 . godine, penzioniran, nakon
cega је otisao u LjubIjanu, а ја sam dobio naredbu da odem u Ratnu skolu
u Beograd. Тоте је pogodovalo sto је гапјје provedena procedura za тоје
upucivanje. То је iskoristeno da Ы те uklonili. Od pocetka таја do pocetka
septembra 1991. godine, sve dok nisam otisao u tu skolu, i dalje sam forma-
Ino Ыо па pomenutoj duznosti u Komandi Sarajevskog korpusa, ali ро nalogu
generala Vojislava Durdevca 'геЬао sam samo pomagati potpukovniku Petru
Simovicu koji те naslijedio па duznosti nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti
tog korpusa. Ovakav postupak Ыо је пеиоЫсајеп , јег је ргјпсјр nedjeljive odgo-
vornosti podrazumijevao da Simovic moze biti samo тој pomocnik sve dok ти
krajem augusta, pred polazak u skolu , пе predam duznost. I 'О тј је bilo jasno.
Znao sam da је u fazi neposredne realizacije scenarij rusenja SFRJ i njenog
svodenja па veliku Srbiju, odnosno, da је u vezi s tim па sceni rusenje орсе­
jugoslovenskog karaktera "JNA" i пјепо svodenje па fasisticko-cetnicku vojsku
koja se instrumentalizira za ostvarivanje velikosrpskog koncepta.

- 83-
 U 10 угјјете sam Ыо zabrinuI. Dапопоспо sam razmisljao kako да poslu-
рјт. Donosio sam u sebi odluku да odmah napuslim JNA, ali 10 nisam smio
ucinili zbog posljedica koje bih Iгрјо, licno i porodicno, јег Ы те proglasili izda-
jnikom, nacionalislom i slicno, сјте Ы bila dovedena u рјlапје i тоја fizicka
sigurnosl. Odlucio sam da napisem zahljev za ukidanje пагедЬе ро kojoj sam
IгеЬао оlјсј u Ralnu skolu, ра sam lakav zahljev predao generalu Vojislavu
f)urdevcu IiCno. U zahljevu nisam smio navesli slvarne polilicke razloge , уес
sam 10 pravdao рогодјспјrn роlгеЬата . Medulim, poslije loga su general f)u-
гдеуас , general Mile ВаЫс i pukovnik, sada general Simeon Tumanov, poceli
да те ubjeduju да ipak одет u skolu , јег sam 10 zasluzio lе да sam ргедујдеп
za najvise funkcije u oruzanim snagama, ра Ы bila, ро njihovoj "осјепј", slela
да se 10 пе dogodi. Ujedno su тј slavljali до znanja да, ukoliko пе одет u ро­
menulu skolu, necu јтаlј adekvalnu duznosl u Sarajevu i да си Ыlј premjeslen
па sluzbu u neki drugi grad па prosloru SFRJ. Род иlјесајет lakve ргјјеlпје , па
kraju sam se odlucio да роуисет ротепиlј zahljev i да одет u Ralnu skolu u
Beograd. То тј је bilo bolje nego да Ьидет premjeslen iz Sarajeva.

3.6.
NEARGUMENТlRANO UPOZORENJE
ОД ЈЕ FIKREТ MUSLIMOVIC ANТlJUGOSLOVEN

U тедиугетепи , dogodio se jos једап eksces, pokusaj moga kompro-

тјlјгапја i eliminiranja, eksces proizasao iz ceslih susrela generala Vojislava
Ошдеуса sa clanovima Predsjednislva R ВјН Biljanom Plavsic i Nikolom Ко­
Ijevicem, lе sa Radovanom Karadzicem , predsjednikom Srpske demokralske
slranke i drugim funkcionerima srpske nacionalnosli u drzavnim inslilucijama
RBiH, posebno Vilomirom Zepinicem, pomocnikom minislra unularnjih poslo-
уа, zaduzenim za drzavnu bezbjednosl.
Маја ili јипа 1991. godine, u svoj kabinel те pozvao komandanl 4.korpu-
sa , general Vojislav Ошдеуас. Usavsi u kancelariju, иоЫсајепо, Ошдеуас
те ропидјо да sjednem. Ubrzo sam ргјтјјеlјо да је iz njegovog odnosa рге­
та тепј јо!; vise iscezla гапјја srdacnosl. Malo se kolebao kako да роспе
ргјси u vezi sa razlogom mog pozivanja. ВјО је direklan. Rekao тј је да ga је
Vilomir Zepinic obavijeslio да u Котапдј Korpusa posloji једап visoki ојјсјг
koji djeluje ргоlју inleresa JNA, да se izdaja log visokog ојјсјга oslvaruje kroz
njegove susrele sa АУдот НеЫЬот, lада pomocnikom minislra unularnjih
poslova, zaduzenim za policiju, odnosno, јаупи bezbjednosl, lе да је Zepinic,
па Ошдеусеуо insisliranje, rekao да је lај ојјсјг polpukovnik Fikrel Muslimo-

- 84 -
 vi6. U vezi s ,јт, Durdevac је zalim iSlakao da тј sve 10 olvoreno iznosi kako
Ы те upozorio da pazim sla radim i da se пе susre6em sa muslimanskim
nacionalislima u drzavnim organima RBiH, јег опј podrivaju JNA. Govorio тј
је cudnim 'опот iz koga sam zakljucio da те posljednji pul upozoravaju, а da
6е, u slucaju naslavka mojih susrela sa Avdom НеЫЬот, ргета тепј uslijedili
represivne тјеге.
Ovo upozorenje те zabrinulo. Ја sam se do lada samo dva do ,гј pula sreo
sa Avdom НеЫЬот, lada pom06nikom minislra unularnjih poslova za javnu
bezbjednosl. Kralko sam razgovarao s пјјт u njegovoj kancelariji, jedanpul u
prisuslvu Pelra Simovi6a. Razmalrali smo siluaciju u vezi sa naoruzanjem koje
se iz magacina JNA odvozilo i dijelilo Srbima sirom ВјН. Мојј slavovi о 'оте
su bili isli i kada razgovaram sa НеЫЬот i sa Durdevcem. Govorio sam da је
10 djelalnosl celnicke organizacije i da naoruzavanje Srba iz magacina JNA
ugrozava pripadnike oslalih naroda u ВјН. Zakljucio sam da su snimani тојј
sluzbeni lelefonski razgovori sa Avdom НеЫЬот u kojima пј ја пј Avdo НеЫЬ
nismo cinili nisla proliv JNA. То је bila siluacija od ргјје dva do ,гј mjeseca,
kada је civilna policija ВјН, pod kOnlrolom Avde НеЫЬа, па pulu kod Lukavice
zauslavila vozilo u kome se nalazilo oruzje koje se Irebalo podijelili srpskom
slanovnislvu. Civilna policija је zadrzavala vozilo i oruzje. Mada nisam znao
nisla о izvrsiocima krade oruzja iz magacina JNA, ро sluzbenoj duznosli sam
тогао Irazili da se vozilo i oruzje vrali . Inlimno, тепј је bilo drago slo је policija
zauslavila 10 vozilo. Smio sam krilikovali i govorili da је JNA ugrozena, јег u
пјој celnici imaju svoje oslonce i da kradu oruzja iz magacina JNA vrsi celnicka
ilegalna organizacija koja uzrokuje гаl u ВјН. Medulim, ја nisam smio zaslupali
slav da inkriminirano vozilo i oruzje civilna policija пе IгеЬа vra6ali. Mogao sam
i 10, ali Ы па surov пасјп zavrsio u zalvoru.
Zbog loga sam napisao sluzbeni akl i poslao ga minislru unularnjih poslova
osobno, uz sugeslije da se u 'ој insliluciji razmisli sla znaci za nju ako је рго­
Ыет slo Fikrel Muslimovi6 kOnlaklira sa Avdom НеЫЬот, а пе Ы Ыо рroЫет
ako Ы konlaklirao, гесјто , sa Vilomirom Zepini6em. Cijela ova siluacija те
upozoravala da su odnosi u rukovodslvu MUP-a ozbiljno naruseni i da se jedan
dio kadrova 'е inslilucije olvoreno slavlja u funkciju fasislicko-celnicke polilike
Milosevi6a i Karadzi6a. То је demanliralo izjave ladasnjeg minislra unularnjih
poslova Alije Delimuslafi6a da su medunacionalni odnosi u MUP-u ргјтјег za
sve oslale polilicke i drzavne inslilucije RBiH.
Kasnije, kad је agresija па R ВјН olpocela, о ovoj siluaciji sam nekoliko
pUla razgovarao sa Avdom НеЫЬот. Оп тј је rekao da u svojoj licnoj arhi-
vi јта dokumenal о priliscima kojima sam Ыо izlozen, о осјепата generala
Durdevca i srpskih kadrova u MUP R ВјН da sam ја "anlijugosloven". То је za
тепе bila leska opluzba, јег sam se lada osje6ao iskrenim palriolom SFRJ. ВјО

- 85 -

..
sam тојјујгап da Ьгапјт SFRJ, а тогао sam јгрјјј efekte sumnji da sam "апјј­
jugosloven". Tesko sam se osjecao pored takvih sumnji. Medutim, сјјепјо sam
da srpski kadrovi u JNA i MUP-u registriraju тоје izjasnjavanje ргојју ilegalne
cetnicke organizacije koja јта svoje oslonce u JNA. То јт је smetalo, аlј тј ,
ро slovu zakona, zbog toga nisu mogli пајоуагјјј represivne sudske тјеге, јег
sam Ыо u pravu, а smjer mojih kritika је Ыо zastita bratstva i jedinstva, zastita
JNA i SFRJ, sto је stitio i zakon. Аlј, da sam Ыо пајуап ра govorio da је сјујlпа
роliсјја u pravu sto se орјге zahtjevima za угасапје vozila i oruzja, siguran sam
da Ы nekoliko godina рroуео u zatvoru. U zatvoru Ы те docekao гај. ВјО Ы u
njihovim rukama. Сјјепјт da Ы те па kraju likvidirali.

3.7,
HERCEGOVACКl NAROD STAO NA PUТ ТENKOVIMA JNA
- POLOG МДЈД 1991. GODlNE

Маја 1991. godine, glavnina oklopno-mehaniziranih jedinica 10. motorizira-

пе brigade JNA ојросеlа је pokret od mirnodopske lokacije u Mostaru - Sjeverni
logor, preko Ваlјпоуса i Sirokog Brijega, s сјlјеrn da se rasporedi u sirem rejonu
Kupreske visoravni. Оуа aktivnost se odvijala ро strateskom planu mobilizi-
гапја i pregrupisavanja udarnih jedinica JNA za oruzanu agresiju па R Нгуа­
tsku, а kasnije i па R ВјН . Pokret оуе brigade је Ыо u funkciji zastite cetnicke
paravojske па јегјјогјјј R Hrvatske, posebno u regiji Кпјп - Zadar - Split, kao
i па jugu Bosanske krajine, od Bugojna, Јајса, Kljuca i Bosanskog Рејгоуса.
Logorujuci i izvodeci obuku па Kupreskoj visoravni, оуа brigada је mogla lahko
ispoljiti ЬогЬепа djejstva u svakom od ргауаса gdje је јо јгеЬаlо radi podrske
cetnickim рагауојпјт jedinicama, koje su tada harale ро R Hrvatskoj.
Pokret brigade је пајУјегоуајпјје Ыо u funkciji тјега zastite koje је Milose-
ујс poduzimao u vezi sa sporazurnom koga је samo mjesec i ро гапјје sklopio
u Karadordevu sa Tudmanom. Posto Milosevic i Tudman nisu vjerovali jedan
drugom, moguce је da se Milosevic zelio osigurati rasporedom ove brigade,
upravo па navedenoj lokaciji. Pokret brigade је јтао сјlј da se, demonstracijom
sile, zaplasi stanovnistvo па јегјјогјјј gdje zive uglavnom Hrvati i Bosnjaci, kako
Ы ih isprovocirali па postupke koji Ы Milosevicu posluzili kao "opravdanje" za
sire уојпе тјеге protiv Bosnjaka i Hrvata па сјјеlој јегјјогјјј R ВјН.
Оо tada - 7. таја 1991. godine, kada је izvrsen pokret oklopno-mehanizira-
пе brigade iz Mostara ргета Kupresu, javnost u R ВјН i sirom bivse SFRJ Ыlа
је navikla па razne ekscesne situacije u kojima su па jednoj strani Ыlј cetnicki
ekstremisti, bivsa JNA i cetnicke paravojne formacije, а па drugoj hrvatski јlј

- 86-
bosnjacki narod. Аапјјј incidentni dogadaji u Kninu, Plitvicama, Slavoniji, Splitu,
zatim takozvano "dogadanje naroda" u cetnickoj "balvan" ili "jogurt" revoluciji,
cetnicka ikonografija па Ьгојпјт mitinzima i drugim aktivnostima u kojima se
nisu stedile гјјесј ргјјејпје Bosnjacima, Hrvatima, Slovencima, Albancima, Ма­
багјта i ostalima kojih је bilo u SFRJ, а koji su smetali ostvarivanju velikosrp-
skih planova, zatim п06пе straze, pucnjava i eksplozije, bile su svakodnevne
pojave о kojima su mediji javljali konkretno i argumentirano.
Сјјепе6ј da је pokret navedene oklopno-mehanizirane jedinice uskladen sa
velikosrpskim planovima, Hrvati i Muslimani Hercegovine su se tome suprotsta-
vili. Narod Mostara i Zapadne Hercegovine је stao па put ispred tenkova, kada
su celom kolone dosli u selo Polog, bIizu Sirokog Brijega. U Pologu је kolona
stala. Postavljene su barikade па svim lokalnim putevima za koje se cijenilo
da ih kolona moze iskoristiti za nastavak pokreta ргета svom cilju. Posebno
su jake barikade bile па Balinovcu, Cimu, Ili6ima. Na barikadi, koja је bila па
izlazu iz Mostara, Hrvati i Bosnjaci su vezali muslimanske i hrvatske zastave,
sto је djelovalo vise od simbola da 6е se bosnjacki i hrvatski narod zajednicki
suprotstaviti cetnickoj agresiji. Do tada пјје Ыо poznat sporazum iz Кагабогбе­
va, а da је Ыо poznat, sve Ы drugacije izgledalo. Bosnjaci su vezali zastave
spontano i iskreno, bez politickih intriga u vezi s јјт. Od 07. - 09.05.1991. go-
dine, koliko је trajalo zadrzavanje kolone, Bosnjaci su iskreno davali podrsku
Hrvatima koji su stali ispred tenkovske kolone. Bilo је dosta Bosnjaka koji su
tada jos uvijek davali podrsku JNA i bili su protiv bilo kakvog ometanja te vojne
sile. Ipak, ve6ina Bosnjaka su bili uz опо sto је osje6ao i hrvatski narod u vezi
potrebe suzbijanja cetnickih paravojnih јогтасјја i JNA koji su u svemu bili pod
kontrolom Milosevi6evog rezima. Dok је narod stajao па putu ispred tenkova,
vrhovi HDZ iz Zagreba, Sarajeva i Mostara insistirali su da se narod ukloni i da
kolona ргобе. Cijela situacija је rezultirala maksimalnom unutarnjom homoge-
nizacijom i Hrvata i Srba. Jedino su se dijelili Bosnjaci па опе koji podrzavaju
hrvatski narod i па опе koji podrzavaju JNA.
Nije пј malo slucajno sto је nekoliko dana pred pokret 10. motorizirane
brigade, od Mostara ргета Kupreskoj visoravni, otpocela vjezba u kojoj su
ucestvovali dijelovi Komande 1. VO iz Beograda i dijelovi Komande 4. korpusa
koji su se rasporedili па Mostarskom aerodromu. Za osiguranje је vjezbe iz 49.
motorizirane brigade, sa mirnodopskim rasporedom u Lukavici kod Sarajeva,
jedan dobro popunjen i naoruzan bataljon је doveden u Mostar. Komandant
49. brigade је Ыо, tada potpukovnik, Enver Hadzihasanovi6, istaknuti general
Агтјје R ВјН. Iz istih razloga iz Sarajeva је u Mostar dovedena i protivterori-
sticka ceta iz sastava 283. bataljona Vojne policije, kome sam i ја Ыо nadre-
беп. Ispred Komende 1.VO, па vjezbu su iz Beograda dosli general Biorcevi6
Andrija i general Milenko Andeli6. General Biorcevi6 је Ыо veoma ekstreman.

- 87 -
 Сјјепјо је da su barikade па Pologu, ispred 10. brigade, organizirali ustase i
fundamentalisti. Zagovarao је radikalne тјеге: strogu prijetnju narodu па Ьагј­
kadama, da се JNA, ako se пе uklone s puta i пе omoguci pokret 10. brigade
ргета Kupreskoj visoravni, uslijediti upotreba artiljerije i аујјасјје . Komandant
4. korpusa, general Zorc, је pokusavao da obuzda ekstremnog kolegu Вјогсе­
ујСа. Govorio mu је da је ргоЫет izlaska naroda ispred kolone 10. brigade,
ustvari, politicki рroЫет i da ga moraju rijesiti politicari. Uvjeravao је generala
Вјогсеујса da се se politickim putem taj ргоЫет rijesiti bez tezih posljedica i
Ijudskih zrtava, а da Ы ЬогЬепо djelovanje artiljerije i аујјасјје JNA ро narodu
па barikadama bilo katastrofalno.
General Вјогсеујс је zahtijevao da ја angaziram bataljon Vojne policije,
da upotrebom oruzja i raznih policijskih sredstava uklonim narod koji је bIoki-
гао tenkovsku kolonu i sa cela kod Pologa i sa zacelja kod Balinovca i Сјта.
1 general Zorc i ја smo bili u уеота teskoj situaciji. Ја sam odugovlacio i
opstruirao Вјогсеујсеу zahtjev. Polazio sam od сјпјепјсе da тој nadredeni
пјје Вјorсеујс i da је za тепе naredenje zvanicno samo ako ga dobijem od
generala Zorca.
Uzdao sam se i u konstruktivno ponasanje generala Milenka Andelica. Оп
је djelovao smireno i Ыо је уеота bIizak тојјт stavovima i stavovima gene-
rala Zorca. General Andelic је znao da general Вјогсеујс, u redovnim konta-
ktima sa komandantom 1. уојпе obIasti, generalom Aleksandrom Spirkovskim
u Beogradu, utice kako Ы uslijedili artiljerijski i avijacijski udari ро bosnjackom
i hrvatskom narodu Hercegovine. Sreca је sto је i general Andelic redovno
kontaktirao sa strogim i prosrpski orijentiranim Makedoncem, generalom Spi-
rkovskim. Andelic је smirivao strasti generala Spirkovskog i generala Вјогсеуј­
са, sugerirajuci Spirkovskom da se ргоЫет barikada ispred 10. brigade rijese
clanovi Predsjednistva SFRJ i Predsjednistvo R ВјН, па celu sa Alijom Izetbe-
govicem.
Sa generalom Andelicem sam se nalazio u mostarskoj kasarni Sjeverni 10-
gor - u kancelariji komandanta 10. brigade pukovnika Pantelica. Bili smo sami.
Namjera пат је bila da iz te kancelarije, па miru оЬаујто razgovore - оп sa
generalom Spirkovskim, а ја sa generalom Miletom ВаЫсет, nacelnikom Ье­
zbjednosti 1. уојпе obIasti, koji тј је, ро strucnoj liniji, Ыо nadredeni. Dok smo
razgovarali, koristili smo zvucnik telefonske sekretarice, а slucalica telefona је
bila u svom lezistu, tako sam dobro cuo i zapamtio sve sta su general Spirko-
vski i general Andelic jedan drugom govorili.
Тот prilikom, general Spirkovski је surovo nastupao. Izrazitom galamom,
govorio је Andelicu da upozori i narod i sve опе koji mogu uticati radi uklanjanja
barikada ispred 10. brigade, da се uslijediti djejstva аујјасјје. Rekao је da се
spaliti cijelu Hercegovinu, da се па barikadama pretvoriti sve u prasinu i slicno.

- 88-
Medutim, general Andelic је i dalje Ыо uporan u svojim stavovima. Smireno
је govorio da to пе Ы bilo dobгo, da se vojne тјеге kojima prijeti Spirkovski
moraju izbjeci i da treba imati vise strpljenja, јег је ргоЫет takve naravi da ga
trebaju rijesiti politicari.
Poslije razgovora, koga је general Andelic obavio sa generalom Spirko-
vskim, ја sam sa istog telefona obavio razgovor sa generalom Miletom ВаЫ­
Сет. I general ВаЫс је Ыо strog. Zahtijevao је da iz Sarajeva u Mostar, osim
уес dovedene protivteroristicke cete, dovedem i preostali dio 283. bataljona
Vojne policije, te da upotrebom tog bataljona, silom rastjeram narod sa barika-
da па Balinovcu i Pologu. Govorio sam da to пе Ы bilo dobro, da Ы uslijedile
velike zrlve, te da sam u kontaktu sa generalom Andelicem, koji, takoder, sma-
tra da ргоЫет trebaju rijesiti politicari. Veoma nezadovoljan тојјт stavovima,
general ВаЫс је prekinuo razgovor.
Kad sam se poslije ovih telefonskih razgovora iz kasarne Sjeverni logor
vratio па komandno mjesto па Mostarskom aerodromu, docekala те vijest da
komandant 49. brigade Епуег Hadzihasanovic i ја kao nacelnik bezbjednosti
4. korpusa, jednim helikopterom trebamo nadletjeti cijeli prostor Hercegovine,
а posebno prostor iznad barikada, te vizuelnim putem sagledati situaciju па
teritoriji. Nismo imali угетепа za razmisljanje. Odmah smo sjeli u helikopter.
Tada nisam razmisljao о nacionalnoj struktuгi nas koji smo se nasli u helikop-
teru. Velika је vjeгovatnoca da је i pilot Ыо Bosnjak ili Hrvat. Letili smo па visini
od oko 800 metara. Bilo је lijepo i suncano popodne. Hercegovinu smo gledali
kao па dlanu. Osim tenkovske kolone zaustavljenje u Pologu i barikadama па
celu i zacelju је kolone sa mnogo naroda па putu i neposredno oko puta, nismo
uocavali nista posebno.
Indikativno је da nas niko пјје nista posebno ispitivao о јоте sta smo уј­
djeli, ра пј ekstremni general ВјогСеујС. Tek kasnije, kada se situacija potpuno
smirila, intenzivno sam razmisljao о nasoj misiji nadlijetanja Hercegovine i јо
u najkriticnije угјјете zategnutih odnosa izmedu JNA i hercegovackog naroda.
Duboko sam uvjeren da пјје slucajno sto smo se u helikopteru nasli Hadziha-
sanovic i ја. Upotreba helikoptera u tako zategnutoj situaciji је bila provokacija.
Ekstremni srpski generali su cijenili kao vjerovatno da се "ustase" оЬогјјј heli-
kopter, sto Ы ekstremnom i cetnicki orijentiranom уојпот vrhu i Milosevicu tada
bilo politicki уеота korisno. Mediji Ы javili da su "ustase" oborili helikopter JNA,
а da su poginuli oficiri Bosnjaci. То Ы izazvalo reagiranje bosnjackog naroda,
jednih u pravcu osude "ustasa" koji su oborili helikopter, а drugih u pravcu
osude JNA, koja upotrebom tenkova i helikoptera uznemirava i plasi narod.
Medutim, ipak је najvaznije sto Ы se оЬагапје helikoptera i nase poginuce isko-
ristilo kao dodatni povod za stvarnu upotrebu аујјасјје bombardiranjem ciljeva
ро Hercegovini i Mostaru.

- 89-
 То је, zaista, bila izuzetno kriticna situacija, koja se, па svu sre6u, zavrsila
politickim putem, dolaskom u Hercegovinu predsjednika Predsjednistva R ВјН
Alije Izetbegovi6a i predsjednika HDZ ВјН, Stjepana Kljui6a.
I ovaj slucaj u kome је Hadzihasanovi6u i тепј zivot visio о koncu , stavio sam
па gomilu сјпјепјса , zbog kojih sam intenzivno razmisljao о napustanju JNA.
U паргјјед opisanim dogadajima, generali u Beogradu nisu bili zadovoljni
sa ponasanjem generala Milovana Zorca i тепе. Zorc је ubrzo penzioniran, а
па mjesto komandanta 4. korpusa postavljen general Vojislav fJurdevac. Ovaj
dogadaj је ubrzao i тоји eliminaciju. Тгј mjeseca гапјје nego sto sam 'геЬао
predati duznost nacelnika bezbjednosti 4. korpusa гадј odlaska па Ratnu skolu
u Beograd, пагедепо тј је да ргедат duznost potpukovniku Simovi6 Petru.

- 90 -
 DRLJGO POGLAVLJE

NAJTEZI PERIOD
SEPTEMBAR 1991. -
NOVEMBAR 1993.
 1.
NAPLJSTANJE JNA

1.1.
CEТNlCKO DIVLJANJE U BEOGRADU
Septembra 1991. godine, Beograd је Ыо oki6en simbolima cetnistva, veliko-
srpstva i fasizma. U svakom kutku Beograda, pritisak cetnistva i velikosrpstva
је gusio svaki normalan organizam. Ljudi koji su tada iz drugih krajeva dolazili
u Beograd, zacudeno su to gledali i brinuli se zbog poruka koje dolaze sa cetni-
ckih fotografija, iz cetnickih pjesama, knjiga, simbola, naslova u novinama, етј­
sija па radiju i televiziji, te cetnickog, u svemu nakaznog ponasanja mnogih Ijudi.
Cak i опј koje sam гапјје poznavao kao "normalne", sada su se ugodno osje6ali
u takvoj atmosferi, koja те gusila i podsticala da trazim odgovore, kako se tako
galupiraju6im tempom "izmijenio" izgled Beograda. Slicne рготјепе, sirom ta-
dasnje SFRJ, bile su u svim gradovima gdje su uporista imali pripadnici nacisti-
ckih stranaka - "Socijalisticke pat1ije Srbije", "Srpskog pokreta obnove", "Srpske
demokratske stranke" i drugih, koje su tada postojale i јо!; uvijek postoje. Naime,
ve6 u to vrijeme, septembra 1991. godine, u politickoj strukturi Srbije пјје bilo
organizirane politicke snage koja Ы se suprotstavljala ekspanziji srpskog пасј­
onalfasizma. Stranacke razlike koje su postojale, svodile su se па marginalna
pitanja. Ро kljucnim ciljevima, politicke stranke su bile sve iste, јег zele "veliku
Srbiju" i progon nesrpskih naroda sa teritorija па kojima su zamislili uspostaviti
vlast "velike Srbije". Те ideje bile su temeljna odrednica u programima politickih
stranaka koje su okupljale srpski narod па prostorima bivse SFRJ.
Ротјпјет septembar 1991. godine, zbog toga sto sam, 01.09. te godine,
dosao u Beograd, па Banjicu, gdje sam otpoceo skolovanje па "Ratnoj skoli"
JNA, skoli koja је u sistemu vojnog skolstva bila najvisa i nuzan uvjet za ргој­
zvodenje u сјп generala. Bilo nas је oko 30 polaznika, raznih nacionalnosti iz
svih krajeva SFRJ. U to vrijeme, za prvih dvadesetak dana septembra 1991.
godine, bilo је aktuelno granatiranje Vukovara i Dubrovnika, ali i odbrana tih
gradova, posebno odbrana Vukovara. Takoder, bilo је aktuelno razbijanje Va-
razdinskog korpusa, takozvane JNA, сјје је garnizone hrvatska vojska, tada
pod nazivom "Zbor narodne garde", zauzela, а ојјсјгјта i vojnicima JNA ото­
gu6ila odlazak ргета ВјН i Srbiji. Tada је u ВјН јо!; uvijek bilo "тјгпо", ali se
uocavala opasnost koja se pribIizavala пјепот narodu. Uocavalo se nastojanje

- 93 -
velikosrpkog vodslva da inscenira siluaciju u kojoj Ы se, pod izgovorom da је
"napadnula JNA", isla lа Агтјја pokrenula u genocid nad Bosnjacima i Нгуа­
lјта u ВјН . Uocavalo se naslojanje bosanskohercegovackog rukovodslva da
izbjegne lakav sukob , Ьаг ргјје nego slo R ВјН bude medunarodno priznala.
Bosanskohercegovacko rukovodslvo se akliviralo da sprijeci mobilizaciju ге­
zervisla i regruliranje u JNA. Оа se 10 пјје sprijecilo , JNA Ы bila јаса i efikasnija
u agresiji па R Hrvalsku. Uspjesno sprjecavanje mobilizacije i regruliranja је
bilo konkretno solidariziranje sa odbranom Hrvatske. Tada aktuelne, politicke
aktivnosti rukovodstava svih repubIika SFRJ su davale neku nadu da се se
ргопасј politicko rjesenje, da се se SFRJ konfederalizirati i demokratizirati, te
da се se izbjeci rat, koji је Ыо sve izvjesniji i izvjesniji. Nase nadanje u polilicko
rjesenje bilo је sve uzaludnije i uzaludnije.
Iz svega slo se u јаупот zivotu Beograda dogadalo, izviralo је celnistvo.
Zbog toga nisam mogao gledati TV , slusati radio, niti citali beogradsku stampu .
Tako, паргјтјег, u jednoj emisiji, Radio Beograd је етјlјгао slrucnu raspravu
о muzici. Тот prilikom beogradski muzicki strucnjaci su istakli kako su "gusle"
dobar muzicki instrument, а da su '~amburice" , koje pripadaju hrvatskoj kulturi,
primitivan i besmislen inslrument. Sve је bilo u tom stilu , bez obzira о cemu se
govorilo јli pisalo. Sve је srpsko ро пјјта bilo velicanstveno , а sve sto pripada
kulturi , tradiciji , Ујегј i оЫсајјта drugih naroda, posebno Bosnjaka i Hrvata,
intonirano је mrznjom ргета lјт narodima, njihovim kullurama, tradicijama i
оЫСајјта. Jednom rijecju , Beograd је u septembru 1991. godine Ыо sljeciste
cetnickog brloga koji је nagovjestavao uzas.
Normalni Ijudi nisu mogli, kao гапјје , setati Beogradom. Ispred mnogih рго­
davnica postavljeni su slolovi, па пјјта gramofonske ploce i kasete sa cetnickim
pjesmama, slike Draze Mihailovica, Slobodana Milosevica, kralja Petra, itd. Na
mnogim mjestima od "Slavije" do "Kalemegdana", па ulice su izneseni kaseto-
јопј iz cijih zvucnika su grmjele cetnicke pjesme . То su bile pjesme za koje smo
znali da su uz njih cetnici u, loku Drugog svjetskog rata, klali i palili. Sadrzaji рје­
sama su obilovali mrznjom ргета Bosnjacima koje su identificirali sa Тшсјта .
Ulazio sam u knjizare trazeci knjigu potrebnu тојој kcerci, ali sam u svakoj od
njih vidio mnostvo knjiga па сјјјт su omotima slike cetnika, poznatih zlocinaca.

1.2.
TESКA ООШКА ZA NAPUSTANJE JNA
Proganjale su те razne misli. Zelja da napuslim JNA је sve cvrsca, аli se, па
tako nesto, bilo уеота tesko odluciti . U visesatnim razmisljanjima, od odluke da
napustim JNA i skolovanje u Ratnoj skoli, odvracalo те , ipak, neko nadanje da

- 94-
се nadvladati razum i da се se postici politicko rjesenje za krizu u SFRJ, u sto su
se, јОБ uvijek, nadali mnogi Ijudi. Narod је u to vrijeme јОБ uvijek simpatizirao JNA
i ocekivao da уојпо rukovodstvo ucini korake distanciranja od cetnistva. Napustiti
JNA, tada је znacilo izazvati osudu, jer bi izgledalo da sa тпот nesto пјје uredu,
da sam "antijugosloven", da sam "neprijatelj", da sam "kolebIjivac", da sam "iz-
dajnik" i slicno. Takve i teze kvalifikacije Уес su se davale za опе oficire koji su u
ranijim dogadajima u Sloveniji i tada tekucim sukobima u Hrvatskoj, уес napustili
JNA. То su bili teski pritisci па svakoga, ko је pomisljao i zelio napustiti JNA.
U razgovoru sa oficirima, polaznicima Ratne skole, zapazao sam sve vecu
podrsku Milosevicu. Srbi su izbjegavali komentirati cetnicku ekspanziju , jer su
znali da smo , koliko do jucer, zajednicki govorili protiv cetnistva. U to vrijeme
nisam sreo пј jednog Srbina i Crnogorca sa kojim sam se mogao sloziti u осје­
пата politickog djelovanja rukovodstva Srbije, па celu sa Milosevicem. Ubrzo
sam osjetio da тј pojedinci nametljivo prilaze, zapocinju takve teme, vjerovatno
zbog toga sto su о tome, о тојјт stavovima, trebali obavijestiti Sluzbu уојпе
bezbjednosti. ВјО sam uznemiren, bojazljiv, ali i odlucan da izneosim svoj stav,
da kritiziram Milosevi6a, bez obzira па posljedice koje sam mogao naslutiti. Pri
takvim kritikama, svojim sagovornicima, ра i опјта za koje sam pretpostavljao
da su provokatori , govorio sam afirmativno о SFRJ , bratstvu i jedinstvu i Titu ,
navodeci argumente da је upravo Miloseviceva politika antijugoslovenska i da
njegova politika dovodi u pitanje opstanak SFRJ i zajednicki zivot naroda u пјој.
Znao sam da је tadasnje zvanicno krivicno zakonodavstvo SFRJ stitilo vrijedno-
sti SFRJ i bratstva i jedinstva. Zbog toga sam сјјепјо da se тоја istupanja пе
mogu inkriminirati, ра sam sve upornije kritizirao sve sto dovodi u рјјапје SFRJ i
bratstvo i jedinstvo.

1.3.
CEТNICKO OIVLJANJE U BANJA ШСI

Uslijedila је odluka Generalstaba JNA da 21 . septembra 1991. godine, svih

tridesetak polaznika Ratne skole budu rasporedeni u jedinice, koje su izvodile
borbena djejstva па vukovarskom i drugim ratistima, па teritoriji Hrvatske. Sa
јОБ oko desetak polaznika Ratne skole, rasporeden sam u Komandu operativne
grupe sa komandnim mjestom U Hrvatskoj па Samaricama (Petrova Gora), Ыј­
zu Siska, Petrinje i Gline. Nacelnik Ratne skole, general-pukovnik Ibrahim Ali-
begovic, пјје bio zadovoljan tom odlukom, а zapazio sam da mu је bilo zao sto
i ја odlazim. Medutim, general Alibegovic пјје smio opstruirati odluku. Na put
smo krenuli oko 11.00 sati, 21. septembra 1991. godine, ispred paviljona Ratne
skole па Вапјјсј , gdje smo zaduzili automate sa municijom. Marsirali smo preko

- 95 -
Valjeva, Loznice, Zvornika, Вапја Luke, Dvora па Uni, ра do Samarica. U Tuzli
smo imali kraci odmor, gdje sam iskoristio priliku i sreo se sa Fikretom Brki6em,
koji se nalazio па duznosti u tuzlanskom 17. korpusu JNA, tako da sam iz пје­
gove kancelarije nazvao suprugu Zlatu i saop6io јој kuda idem. S S obzirom па
роУјегепје ргета Fikretu Brki6u, istom sam ukazao па fasizaciju JNA i da 6е to
biti razlog mog napustanja JNA.
Moji raniji, dugi razgovori sa suprugom Zlatom bili su takvi da је опа iz ovog
mog telefonskog javljanja iz Tuzle, fаktiёki, primila poruku da brine о тојој su-
dbini i da, u datom momentu, insistira па тот povratku ku6i. Iz njenih kasnijih
ргiёа saznao sam da је опа pravilno postupila, tako sto је telefonom nazvala
generala Mileta Babi6a u Beogradu i, fаktiёki, mu prijetila, da, ukoliko se meni
bilo sta dogodi, опа 6е mu se osvetiti. То su bili dani njenog velikog nemira, sve
dok se ubrzo nisam vratio ku6i.
Sutradan, u prvim pon06nim satima, 22. septembra, zaustavili smo se u
kasarni u Вапјој Luci. Tu se zadesila i jedna mobilizirana jedinica, koja је sa
prostora Sapca i Valjeva marsirala па ratiste u Hrvatsku. Dominirali su ёеtпiёki
simboli. Petokrake i simboli JNA su bili rijetkost. Cinilo mi se da te simbole
nosimo samo mi, oficiri iz Ratne skole i oficiri koji su, iпаёе, bili па sluzbi u toj
Ьапјаluёkој kasarni. Сеtпiёkе pjesme koje su "urlali" ti rezervisti, davale su za-
strasuju6i ton ukupnoj klimi u Вапја Luci.
Tokom voznje u kabini jednog vozila, sa vоzаёеm, mladicem iz Beograda,
nisam smio nista razgovarati. Jednostavno, cijelo vrijeme sam mislio о tome
kako napustiti JNA, kako uёiпiti taj оdluёuјu6i korak. Mislio sam samo о tome.
Prizor u Ьапјаluёkој kasarni pribIizio те odluci da napustim JNA, bez obzira па
sve sto те, iпаёе, odvra6alo od takve odluke. Zаklјuёiо sam da argumenti "ZA"
takvu odluku imaju ve6u tezinu, ali se postavljalo pitanje, kako to realizirati.
Kada је kolona prolazila kroz Ьоsпјаёkа sela, posebno kada smo prolazili kroz
Kalesiju, pored Kozarca i Prijedora, vidio sam da narod upadno okre6e glavu
od kolone. Osje6ao sam da to тој narod okre6e glavu od тепе. То те uёvг­
stilo u odluci da, ipak, napustim JNA, da budem sa svojim narodom, ра kako
bude njemu neka bude i meni.
Kada smo dosli па Samarice, u planinskom domu smo dobili smjestaj. Ge-
neral Dusan Koturovi6, kao komandant Operativne grupe, је odmah odrzao
sastanak sa rukovodstvom lokalnih Srba, koje se tu уе6 nalazilo. Bili su u uni-
formi, bez petokraka, kao zvапiёпоg obiljezja JNA, ali sa dosta kokardi. Mi,
ostali oficiri, nismo mogli prisustvovati tom sastanku. Ubrzo sam zapazio da те
prate, kud god kгоёim. Pomislio sam, da to, sto mi se ёiпi, nije proizvod psiho-
loskog optere6enja - рагапоје. Medutim, патјегпо sam vodao pratnju i gotovo
је nemogu6e, da, sasvim sluёајпо, dva lika паizmјепiёпо idu za тпот - gdje
god ја, i oni , па nekom "diskretnom" odstojanju. Atmosfera је bila uzasna. Рго-

- 96 -
gonile su те razne misli. Tog 22. septembra, uvecer, rano sam legao. Cijelu
п06 nisam zaspao. Odlucio sam da ne6u ziv ostati tu, gdje sam bez svoje volje
doveden. Izlazak iz te situacije Ыо је mogu6, tako slo bih otvoreno trazio da
odem iz JNA i nedvosmisleno rekao zbog cega odlazim, pri cemu bih upozorio
da тоја supruga i тоја djeca znaju gdje se nalazim i da imaju nacina da те
zastite. Pomisljao sam па spremnost svoje supruge i djece da odu о svemu
obavijesliti novinare i da 6е se, tim putem, izvrsiti pritisak u smislu тоје zastite.
Supruga је znala da u odredenoj situaciji, ako zapadnem u tesk06e, treba upra-
vo to uciniti. Druga mogu6nost, da se distanciram od JNA i ambijenta u koji sam
upao, bila је da se ubijem. U sebi sam ucvrstio odluku da 6u se radije ubiti, ako
пе uspije prva varijanta, nego ostati u cetnickom ambijentu.

1.4.
IZWAK IZ CEТNICKOG AMBIJENTA
Sretna је okolnost slo је sa тпот u Ratnoj skoli Ыо pukovnik Mitrovi6 Bra-
nko, koga sam poznavao duze vrijeme. Оп mi је nekada Ыо i nastavnik, kada
sam pohadao Visoku vojnopoliticku skolu u Beogradu. Odlucio sam da sa njim
odem kod generala Dusana Koturovi6a, za koga sam procjenjivao da пе6е
imati sluha za тој zahtjev da napustim JNA. Nadao sam se da 6е pukovnik
Branko u citavu situaciju unijeti razuma i pom06i mi. Do takve odluke dosao
sam negdje u prvim satima poslije pon06i, а sva kasnija preispitivanja ove odlu-
ke, sve do ujutro, navodila su те па zakljucak da sam ispravno odlucio.
Kada sam ustao i otisao u restoran па dorucak, bIizu тепе su sjela dva
cetnika, а ubrzo im је prisao jedan mladi cetnik, koji је prethodno parkirao
kombi ispred ulaza. Iz njihovog razgovora sam zakljucio da su intendanti, da
svakog dana odlaze u jedno hrvatsko selo, odakle su poubijani i prognani svi
Hrvati, а da su cetnici u tom selu ostavili nekoliko staraca i starica da cuvaju
stoku, da cetnici svakog dana odlaze u to selo, uzimaju ро nekoliko grla stoke
radi klanja za ishranu cetnika. Jedan od cetnika је u tom razgovoru rekao da
6е па kraju, kad nestane stoke, poubijali i starce koje su upotrijebili da cuvaju
stoku.
То sto sam cuo, jos те vise ucvrstilo u uvjerenju da poslupim onako, kako
sam u neprespavanoj n06i odlucio. Trazio sam samo тотепа! kada da to
uCinim. U vremenu od 08.00 - 12.00 sati, log 23.09.1991. godine, mi slu-
saoci Ralne skole, smo па celu sa generalom Dusanom KOlurovi6em obisli
komande brigada, koje su bile u Glini i Pelrinji. Kad smo se negdje oko podne
vra6ali u dom па Samaricama, obratio sam se pukovniku Branku i zamolio ga
da робето u kancelariju kod generala. Tada sam mu rekao da su razlozi za

- 97 -
тој razgovor sa generalom Koturovicem vezani za cinjenicu , sto se па domu
vihori srpska zastava sa cetiri slova "5" cirilicom, а пета nigdje jugoslovenske
zastave. Branko тј је rekao da i оп to vidi, ali da је угјјете takvo i da se па
mnoge stvari тогато naviknuti. Ipak је pristao da zajedno робето kod ge-
nerala.
Kad sam usao kod generala, ponudio тј је da sjednem . Znao је da sam
artiljerac, ра је , u toj prilici, ispoljio namjeru da bude pazljiv ргета тепј, јег је
i оп artiljerac. То је Ыо gotovo normalan пасјп ophodenja medu ојјсјгјта istog
roda vojske. Medutim, ја sam ga iznenadio. Kroz suze , tesko izgovarajuci ро­
cetak гјјесј, rekao sam mu, uz prisustvo pukovnika Branka, da ја пе mogu osta-
ti vise u JNA, da опо sto gledam пјје u skladu sa zakletvom koju sam, kao ојјсјг
JNA polizio, da тој odlazak iz JNA пе treba tretirat i kao izdajnistvo, јег sam ја
ostao onakav kakav sam i Ыо - volim 5FRJ i zalazem se za bratstvo i jedin-
stvo. Kasnije sam lakse govorio, ali i plakao. Iz mog napregnutog psiholoskog
stanja, u kome sam Ыо vec nekoliko mjeseci , uslijedila је erupcija. Uslijedilo
је i krace ubjedivanje od strane generala i pukovnika Branka da пе napustam
JNA, isticuci da sam ја perspektivan ојјсјг , da sam pred skorim dоЫvапјеm
сјпа generala, da те ocekuje sjajna perspektiva i da се se га! brzo zavrsiti, te
da cu se kajati zbog svog zahtjeva, ako se оп realizira.
Na kraju, vidjevsi moju odlucnost, naizmjenicno su otisli па rucak, а zatim
те povezli u Dvor па Uni, gdje se, navodno, nalazi neko od generala, vjerova-
tno su mislili па komandanta tadasnje 2.VO JNA, Raseta Andriju . U terensko
auto smo sjeli - general Koturovic, pukovnik Branko, vozac i ја .

1.5.
NEOPRAVDAN STRAH
ILI REALNA IIVOTNA OPASNOST

U Dvoru па Uni, parkirali su se ispred policijske stanice . Kod vozila је ostao

vozac, а ја sam nastavio sjediti па svom mjestu. Kasnije su pozvali i vozaca.
Bilo је oko 14,00 sati. Tu, u vozilu, Ыо sam sve do 17,00 sati. Nisam smio
nikuda izlaziti, јег тј se cinilo sumnjvim, sto su se prvog sata mog sjedenja
u vozilu , nadvirivali u vozilo i pogledali те, oko 50 policajaca koji su se zatim
negdje izgubili. Zakljucio sam: mozda hoce da insceniraju тоје bjegstvo , ра
ako izadem iz auta i negdje krenem, da те uhapse ili ubiju, pod izgovorom da
sam pokusao bjegstvo. Tesko је dokazati da li su тоје sumnje bile opravdane ,
ali sam gotovo siguran da Ы se tako nesto dogodilo. Blizu је Una. Mislili su da
cu izaci iz auta i prosetati. 5voju akciju hарsепја ili likvidacije opravdali Ы то-

- 98 -
јјт, navodnim, pokusajem bijega preko Une, јег se u gradu nalazi most, сјјјт
prelaskom se iz Hrvatske ulazi u Bosnu.
Tek oko 17.00 sati, vozilu su prisli vozac i pukovnik Branko. Saopcili su
тј da idemo u Komandu banjaluckog 5. korpusa, gdje се nas primiti general
Nikola Uzelac. Osjecao sam se sretnim zbog takve odluke, s obzirom па misli
koje su те progonile u vezi pomenutih policajaca, sto su se nadvirivali ргета
тепј dok sam sjedio u vozilu. Prelaskom па teritoriju Bosne, zamolio sam da
se zaustave kod jedne prodavnice, kako bih kupio nesto za pojesti. То тј је
Ыо prvi obrok od 20.09.1991. godine, uvecer, јег cijelo, vec opisano vrijeme,
nisam mogao nista jesti. U znacajnoj тјегј sam se rasteretio. Osjecao sam se
"slobodnim", iako јОБ nista nisam гјјеБјо u vezi svog zahtjeva da prestanem biti
ојјсјг JNA.

1.6.
PONUOA ОО VOJNOG VRHA
U Komandi banjaluckog 5. korpusa, poslije jednosatnog cekanja, ргјтјо
те па razgovor general Uzelac. Sa пјјт је Ыо nacelnik Staba Komande 5.К,
pukovnik, kome se пе sjecam јтепа i pukovnik Branko. Iznenadio sam se ko-
rektnoscu tog pukovnika, koji је izrazio razumijevanje za тој postupak i zelju
da ostanem u JNA, па bilo kakvom poslu, negdje па teritoriji ВјН, gdje тј bude
odgovaralo. General Uzelac те kritizirao zbog toga sto u srpskim obiljezjima
vidim razloge napustanja JNA. Isticao је da trebam prihvatiti penzioniranje i da
se u tu svrhu izda fiktivno uvjerenje da sam bolestan. Ја sam ти odgovorio da
пе prihvatam penzioniranje, јег sam zdrav i da пе zelim da тој odlazak iz JNA
bude predstavljen kao тоја bolest. Ponovio sam da sam zdrav, а da је sredi-
па, u kojoj sam proveo citav svoj oficirski staz, postala bolesna i da је to pravi
razlog mog izlaska iz Ј NA.
Ргепосјо sam u kasarni Skolskog centra oklopnih jedinica u Вапја Luci.
Dugo sam razgovarao sa potpukovnikom Jovanovic Brankom, koji је u Centru
vojnih skola obavljao duznost nacelnika bezbjednosti. Interesantno је, da је i
Jovanovic izrazio рипо razumijevanje ргета тепј, i ргјсао тј da se пе slaze sa
sve prisutnijim cetnistvom u JNA. Govorio је da је komandant korpusa, general
Uzelac, sa јОБ nekoliko ојјсјга, pljackao hrvatski narod u zaracenim zonama, da
se iz hrvatskih kuca pljackaju vrijedne stvari i vrijedni automobili, te da se mnogo
stoke iz hrvatskih sela kolje i odvozi u Beograd. Izrazio је i svoju licnu dilemu о
daljem ostanku u JNA. Zamolio sam ga da ode па Samarice i da uzme тоји
torbu u kojoj se nalazio i automatski pistolj sa јОБ nekim licnim sredstvima i da тј
sve to posalje u Sarajevo, sto је оп narednih dana i иСјпјо. U vezi s tim, nekoliko

- 99-
puta smo razgovarali telefonom, pri cemu sam osjetio da је оп stvarno razuman i
da osuduje cetnistvo. Sutradan, 24 .09.1991 . godine, u jednom kombiju, zajedno
sa kapetanom MEHIC ISMETOM i тајоroт BAJRAMOVIC ALAGOM , iz Вапја
Luke sam dosao u Sarajevo. Detaljno sam im pricao sve sto sam proteklih пе­
koliko dana dozivio. Oni su те dobro poznavali. Uz postovanje su slusali тоје
stavove о uzrocima koji su doveli da JNA postane cetnicka vojska. I oni su ubrzo
napustili JNA.

1.7.
POVRATAK KUCI
Cijelog zivota cu pamtiti detalje ро povratku u Sarajevo i susret sa supru-
gom Zlatom i kcerkama Almom i Adelom . U brojnim ranijim razgovorima , u
okviru porodice, опе su bile pripremljene па mogucnost mog napustanja JNA,
tako da ih vijest, koju su cule od тепе, nije iznenadila. Zbog toga su bile рге­
sretne. Odluku da napustim JNA saopcio sam im kroz suze, а suze su bile
odraz strepnje kako се опе prihvatiti cinjenicu da петато vise mjesecne place
i da cu, napustanjem JNA, пе samo sebi, vec i njima "nabaciti" odgovornost
"izdajnicke" porodice, porodice "antijugoslovena" i slicno. Supruga i kcerke su
se iskreno radovale i govorile mi da se пе brinem, јег su ponosne zbog mog
postupka. Njihove suze su bile izraz iskrenog radovanja. Supruga је isticala da
се опа, ako јгеЬа, cistiti stepenista ро zgradama i tako zaraditi za zivot. Nikada
do tada nisam imao takvu krizu.
Od tada, znaci od kraja septembra 1991. godine, ра do pocetka aprila 1992.
godine, kada pocinjem raditi u Stabu ТО R BiH, nastaju drugi probIemi . Sve је
obiljezeno teskom porodicnom situacijom , ЬогЬот za egzistenciju i politickom
situacijom koja nas је pribIizavala agresiji па R BiH.
Ima mojih prijatelja i poznanika kojima sam sve ovo, о svom napustanju
JNA, pricao ро dolasku u Sarajevo i oni се se, citajuci ovaj tekst, prisjetiti ovih
detalja, јег su те svi pazljivo slusali i solidarizirali se sa mojim postupcima . Се­
sto sam ovo pricao uz suze, јег је situacija u koju sam usao za тепе bila, za-
ista, teska i neizvjesna. Posebno је znacajno sto sam 1991. i pocetkom 1992.
godine ovo pricao svojim kolegama, oficirima koji su јо!; bili па sluzbi u JNA, јег
su mnogi od njih, posebno Bosnjaci i Hrvati, podstaknuti mojim objasnjenjem,
odlucili da napustaju JNA. Моје napustanje JNA imalo је odjeka u mnogim
oficirskim sredinama, sto se nije dopadalo uticajnim vodama, ра su naredili da
se о meni пе smije pricati, јег sam najveci "izdajnik i antijugosloven". Ima ofici-
га koji su afirmirani u Armiji R BiH, а koji znaju da sam tada policijski ргасеп i
da su bili u opticaju planovi о тоте hapsenju i likvidaciji, о cemu cu posebno

- 1ОО -
pisati. Hvala onima koji su mi u tadasnjoj situaciji iskazivali razumijevanje i
pruzali ротоС .

1.8.
PRVI PROBLEMI POSLIJE NAPUSTANJA JNA

1.8.1.
ZASТlТA BOLOVANJEM

Nakon sto sam 26.09.1991. godine dosao kuci u Sarajevo. nastao је рго­
Ыет kako legalizirati odsustvo iz redova JNA. Postojala је opasnost da se,
nakon nekoliko dana mog odsustva iz JNA, za тпот raspise vojno-policijska
potraga, da mi уојпа policija zakuca па vrata i da те odvedu u zatvor. Takva
mogucnost је bila vjerovatna. Cijenio sam da Ы oficiri iz Sluzbe уојпе bezbje-
dnosti i iz Vojne policije mogli poduzeti takve тјеге iz osvete sto sam, ро njiho-
уот shvatanju , Ыо "izdajnik, antijugosloven", odnosno, iz zelje da те podvrgnu
neprilikama, da те ponize i maltretiraju.
Nakon sto sam redovnim putem podnio pismeni zahtjev za prekid sluZbe
u JNA, о pitanju legaliziranja mog odsustva iz JNA dok se пе donese rjesenje
о prekidu sluzbe, razgovarao sam telefonom sa generalom Ibrahimom Alibe-
govicem. Оп mi је rekao da је u тот slucaju, radi izbjegavanja mogucih пе­
prilika, jedini izlaz da odem u Vojnu bolnicu u Sarajevu i da dobijem Ijekarski
nalaz, odnosno da dobijem bolovanje. Tako sam i postupio . Na putu do bolnice,
07.10.1991. godine, razmisljao sam da li си imati srecu da те primi neuropsihi-
jatar Ог. Mirza Cisic, јег sam ocekivao njegovo razumijevanje . Imao sam srecu .
Njemu sam sve u detalje ispricao о svojim razlozima za napustanje JNA. Оп те
pazljivo slusao. Stekao sam utisak da је njegova paznja ргета тојој , prilicno
emotivnoj prici, iskazana пе u ulozi doktora specijaliste, уес da Ijudski saosjeca
ргоЫете о kojima sam ти priCao. Na kraju, Ог. Cisic mi је napisao dokume-
nat pod naslovom "NALAZ SPECIJALISТE ", slijedeceg sadrzaja: "Na psihickom
planu izrazena akutna reakcija u kojoj dominira anksiozno-depresivno reagira-
пје . Dg: Situaciono neurodepresivno reagovanje. Th:Trenex caps а 1О mgr 3х1 .
Ladiomil, а 50 mgr 3х1 . Nesposoban, za sada, za obavljanje sadasnje funkcio-
nalne duznosti, ili bilo kakve duznosti. Neophodno bolovanje u trajanju od dva
mjeseca. Kontrola za mjesec dana. Prim. Ог. Mirza Cisic, neuropsihijatar". Оуај
nalaz је zaveden u protokol , pod Ьгојет 5510, dana 07.10.1991. godine." То
11 "Nalaz specija liste" sa potpisom Prim. Dr. Mirza Cisic, protokol 5510, od 07. 10.1991. godine, U
тојој lј сп ој arh ivi.

- 101 -
тј је upravo i Irebalo, јег sam сјјепјо da се se za dva mjeseca, koliko тј Iгаје
bolovanje, u Beogradu rijesili ро тот zahlijevu za napuslanje JNA.
Ovaj nalaz sam odmah poslao u Beograd, па adresu: Upravi VP 2102-1,
slo је Irebalo doci u Сепlаг Visokih vojnih skola, odnosno, u Ralnu skolu, u
kojoj sam lada јтао slalus redovnog slusaoca, а па ruke generala Ibrahima
Alibegovica. Inleresanlno, da је Naredba Ьгој 24-206 , Personalne uprave Sa-
veznog sekrelarijala za narodnu odbranu u Beogradu, da тј "prestaje akli-
vna vojna sluzba", lakoder, dalirana 07.10.1991. godine, ali lako da је u пјој
navedeno da тј "Sluzba preslaje 30. seplembra 1991. godine", а u "ОЬга­
zlozenju" Naredbe da је 10 ucinjeno ро тот "zahljevu za гапјје razrjesenje
od sluzbe"2J Uvjeren sam da је ishilreno donosenje naredbe ро kojoj тј је
preslala sluZba u JNA mOlivirano njihovom zeljom da тј slo vise naude, јег
је lа naredba znacila da ја necu vise dobivali placu , koja је bila jedini izvor
finansiranja porodicnih роlгеЬа. Bolovanje od dva mjeseca је za njih moglo
znacili da do iSleka islog, ро vazecim propisima пе mogu donijeli naredbu о
prekidu тоје sluZbe u JNA, slo Ы znacilo da cu jos пајтапје dva mjeseca
ргјтаlј plalu, а опј su 10 sprijecili."

1.8.2.
PONOVNI ООШДК U BEOGRAD

Prekid sluzbe u JNA је podrazumijevao da se тогат razduzili od raznih

slvari koje sam dugovao. U Beogradu, u Cenlru visokih vojnih skola, kao ге­
dovni slusalac Ааlпе skole, Ыо sam zaduzen Ьгојпот lileralurom koju smo,
ргета programu skole, morali izuzeli iz bibIioleke. Pored knjiga, dugovao sam
apartman s invenlarom i raznim ргјЬогот. Могао sam iz Sarajeva оlјсј u Вео­
grad da sve 10 razduzim, slo је Ыо uslov da dobijem rjesenje о prekidu sluzbe
u JNA. U 10 vrijeme, pocelkom oklobra 1991 . godine, риlпе, lelefonske i druge
komunikacije iz ВјН ргета Beogradu su funkcionirale, ра је тој odlazak u
Beograd Ыо moguc, ali, ipak, u тот slucaju nesiguran. U lот pogledu sam
ocekivao ротос od generala Ibrahima Alibegovica. Na pul nisam smio krenuli
21 Original Naredba Personalne uprave SSNO Ьroј 24 ·206, od 07.10.1991. gOOine, u тојој licnoj
arhivi.
31 Sefer Halilovi" је u !oku i poslije га!а u propagandi, koju је "оојо u cilju тоје kompromi!acije,
bezocno lagao о okolnostima mog napustanja JNA. Lagao је о vaznim сјпјепјсата mog Ijudsko9,
kritiGkog odnosa ргета zlocinackiт aktivnostima JNA. Znao је da те takve ёјпјепјсе u moralnom
smislu afirmiraju, sto је zelio рс svaku сјјепи sprijeciti. Zasto? Рагапојёпо је Ыо opsjednut carsijskim
ргјёата о тојјт pozitivnim profesionalnim i тогаlпјт osobinama, posebno u vezi угетепа i пасјпа
napustanja JNA. Рагапојёпо је ЬјО opsjednut ргјса та da се zbog svoje nesposobnosti i svog роli­
tiziranja protiv predsjednika Izetbegovica biti smijenjen, а da sam ја kandidat za duznosl паёеlпikа
Staba Vrhovne komande. То је ојаёаlо njegovu mrznju ргета тепј i motiviralo 9а da те kompromi-
tira. Posto пјје јmа о argumenata, monstruozno је lа9ао.

- 102 -
sam. То тј nisu dozvolili пј supruga пј тој sura Erovic Feho. Оп је јебап об 48
stradalih iz sarajevske Kasindolske ulice, koje su cetnici и јебпој гасјјј pohapsili
14.05.1992. godine i odveli, tako ба se јо!; uvijek пе zna пј za jednog об njih
gdje su. РоиЬјјапј su. Na njihovo insistiranje prihvatio sam ба sa тпот krene
i оп. Ostalo је pitanje kako ба јбето, vozom, autobusom, тојјт automobilom
ili па neki drugi moguci паСјп.
U vezi odlaska и Beograd, bilo је vazno sto su Ьгојпј ојјсјгј JNA iz koma-
пбј i јебјпјса tadasnjeg 4. korpusa, sa sjedistem и Sarajevu, imali postovanje
ргета тепј. Табаје bilo dosta ојјсјга srpske nacionalnosti koji se nisu slagali
sa nacionalistickom politikom koja ајјгтјга cetnistvo и JNA. I теби пјјта је
tada bilo dosta onih koji su se ponasali zbunjeno, ocekujuci politicka rjesenja
za SFRJ, tako ба se ocuvaju sto bolji medunacionalni odnosi. U tom pogledu,
и Котапбј 4. korpusa је bilo razumijevanja i za тоји odluku ба napustim
JNA.
Neki об ојјсјга su те posjecivali и stanu, s ciljem ба se uvjere и razloge mog
napustanja JNA. Upravo, kada је bilo aktuelno тоје ргјргетапје za odlazak и
Beograd, и stan su тј dosli potpukovnik Jankovic Radislav, potpukovnik Кагјс
Vehbija i kapetan prve klase Dervisevic Zahir. I пјјта sam detaljno opisao svoje
dozivljaje и Beogradu i па Petrovoj Gori - Samaricama, и Hrvatskoj. Slikovito
i veoma emotivno sam јт ргјсао о cetnickom divljanju i о tome ба su cetnici
postali sastavni бјо JNA, te ба је JNA postala cetnicka vojska. Ргета njihovom
reagiranju, zakljucio sam ба se solidarisu sa тојјт osudama protiv rukovodstva
JNA, koje prihvata cetnicku ideologiju i praksu. Cinilo тј se ба i Jankovic, isto
kao i Кагјс i Dervisevic, iskreno osuduje cetnicko divljanje. опј su тј govorili ба
su zabrinuti, ali ба se пабаји ocuvanju SFRJ i JNA, te ба su i mnogi ојјсјгј srpske
nacionalnosti protiv cetnicke ideologije i politike. Izrazavali su zelju ба odusta-
пет об svog zahtjeva za napustanje JNA, јег се se, kako su isticali, situacija,
najvjerovatnije, stabilizirati и korist mirnog rjesenja krize. Bili su боЬroпатјегпј.
Ја sam пјјта sugerirao ба и JNA ostanu dokle god mogu, odnosno, dok se
sami пе uvjere и sve sto sam јт ргјСао. Sa potpukovnikom Radislavom Jankovi-
сет sam se sretao posljednjih godina тоје sluzbe и JNA. Skupa smo pohadali
kurseve engleskog jezika. Оп је, и meduvremenu, usavrsio engleski jezik. Na
televizijskim snimcima о tragediji и Srebrenici, Jankovic se pojavljuje uz Ratka
Mladica kad kontaktira sa ојјсјгјта UNPROFOR-a. Сјјепјт ба је Jankovic Ыо и
ulozi prevodioca.
Tih бапа sam telefonom razgovarao sa potpukovnikom Petrom Simo-
vicem, koji је, nakon sto sam ја otisao и Ratnu skolu, тепе naslijedio па
duznosti nacelnika bezbjednosti и komandi 4. korpusa. Rekao sam ти ба
trebam otici и Beograd kako bih razduzio stvari koje dugujem. Вјо је pazljiv.
Za odlazak и Beograd оЬесао тј је staviti па raspolaganje sluzbeno vozilo i

- 103 -
jednog mladeg ојјсјга koga ја zelim, od onih koji su тј dobro poznali, Predlo-
zio sam da те vozi Јоуо Kuzmanovi6, zaslavnik, koga sam poznavao dugo
godina i koga sam Уеота сјјепјо i poslovao, Vjerovao sam da sam s пјјт
najsigurniji,
Ргета obe6anju i dogovoru, 1О, 1О, 1991, godine, sura Feho i ја smo
ispred mog stana sjeli u udobno sluzbeno vozilo koga је vozio zastavnik Kuz-
тапоуј6, Stigli smo u Beograd oko 1О sati ргјје podne, Odmah sam se јаујо
generalu Ibrahimu Alibegovi6u, U njegovom kabinetu razgovarali smo oko
40 minuta, Sve sam mu detaljno ispricao о razlozima svog napu stanja JNA.
Govorio sam mu i о sve slozenijoj situaciji u ВјН, Оп је Ыо zabrinut, najvise
za sudbinu bosnjackog naroda u ВјН, U jednom momentu, kad smo pominjali
opasnosti za ВјН i Bosnjake, kod njega sam zapazio suzne осј, Zelio је sakriti
svoje uzbudenje potaknuto тојот ргјсот , ali su suzne осј, uz crvenilo па
licu, cini le bezuspjesnim lakav njegov pokusaj, General Alibegovi6 тј је tada
rekao da је negdje sreo generala Aleksandra Vasiljevi6a i da su prokomenti-
rali тој zahtjev da napustim JNA. Vasiljevi6 је, navodno, rekao Alibegovi6u
da sam ја "kukavica" i "izdajnik" i da se ргета тепј treba odnositi onako kako
to zasluzuju "izdajice i kukavice", Kasnije, lokom гаlа, kada Ы pomenuo da
је u Beogradu ostao general Ibrahim Alibegovi6, ротјпјао sam njegove ра­
triotske osje6aje ргета ВјН, u vezi cega nisam mogao objasniti razloge zbog
kojih se пјје nasao s пата kad је trebalo graditi nasu Armiju, Сјјепјо sam da
је 10 velika sleta,
Тот prilikom, generallbrahim Alibegovi6 тј је urucio Rjesenje ро kojem se
"MUSLIMOVIC Osme FIKRET, artiljerijski polpukovnik, razresava od aktivne
уојпе sluzbe dana ЗА, seplembra 1991, godine", uz Obrazlozenje da је "za
imenovanog donijeta Naredba nacelnika Personalne uprave SSNO, Ьroј 24-
206 od 07, oktobra 1991, godine о prestanku aktivne уојпе sluzbe"41 Nakon
sto тј је urucio Rjesenje, ја sam otisao u svoj apartman, koji se nalazio u isloj
zgradi Ratne skole u okviru Centra Visokih vojnih skola па Вапјјсј, Apartman је
Ыо, сјпј тј se па Iге6ет spralu, zadnji duz hodnika koji se protezao u pravcu
ргета Topcideru, Simetricno, naspram mog apartmana, па Сјјјт је vratima рј­
salo "potpukovnik Muslimovi6 Fikrel", Ыо је apartman па сјјјт угаlјта је pisalo
"potpukovnik Tolimir Zdravko",5J Inleresanlno da se оп пјје pojavljivao па nasta-
vi u nasoj grupi Ratne skole, ВјО је prezauzel poslovima u Kninskom korpusu,
gdje је generalu Ratku Mladi6u Ыо pom06nik za bezbjednosl, odnosno, Ыо је
41 Rjesenje Vojne poste Ьг 2102, pov Ьг, 18-1125, 14,1 О, 1991, godine, Beograd, u potpisu: "ZA-
STUPA NACELNIKA general-potpukovnik Ibrahim Alibegovic",
51 Tolimir Zdravko је u "Vojsci RepubIike Srpske" шо pomocnik za bezbjednost i obavjestajne
poslave, sada najtrazenijem ratnom zlocincu Ratku Mladicu. Hasko tuziteljstvo је protiv Tolimira pod·
nijela орtuzпiсu za ratne zlotine, ali se оп, za sada, uspjesno krije.

- 104 -
па funkciji nacelnika bezbjednosti 9. korpusa JNA. Vjerovatno su i оп i njegovi
пабгебепј u Upravi bezbjednosti u Beogradu - general Aleksandar Vasiljevic
i pukovnik Simeun Tumanov, znali da се se nastava па Ratnoj skoli prekinuti,
је ба се polaznicima svih skola objedinjenih u СеПјги Visokih vojnih skola Ыјј
prekinuto skolovanje i ба се Ыјј ирисепј па vukovarsko, kninsko i banijsko га­
tiste u Hrvatskoj, sto se i dogodilo. Dok smo, tokom septembra 1991. godine,
pohadali nastavu, јтао sam veliku zelju ба se sretnem sa Tolimirom. ВјО sam
razocaran u najvise rukovodioce JNA, јег su bili u sprezi sa Сејпјсјта. Tolimira
sam poznavao veoma боЬго. Skupa smo zavrsili Vojnu akademiju i Skolu Ье­
zbjednosti JNA. Spavali smo u јпјегпаји u istoj sobi, ра те zbog svega toga
interesiralo kako оп gleda па јаба aktuelne dogadaje. Interesiralo те kako i
сјте оп opravdava spregu JNA i cetnika, ali тј se takva zelja пјје ispunila, sto
је mozda za тепе bilo mnogo bolje, јег se otvoreniji razgovor s пјјт mogao
okrenuti па тоји stetu.
Uz ротос zastavnika Kuzmanovica i suгe Fehe, knjige sam vratio u veliku
rnbIioteku Сепјга Visokih vojnih skola. Nesto об ргјЬога i vojne оргете vra-
јјо sam u magacin koji se nalazio u krugu Vojne akademije Корпепе vojske
па Вапјјсј. Ти sam sreo potpukovnika Ivana Stanimirovica, sa kojim sam se
poznavao об svojih prvih oficirskih бапа. Bili smo u istom mjesovitom arti-
Ijerijskom puku u Doboju. Ја sam Ыо komandir Ьајегјје haubica 155 тт i
komandant ratnog diviziona haubica 155 тт, а оп је Ыо komandir komandne
baterije i komandant haubickog diviziona 105 тт. Kratko smo razgovarali.
Каб sam ти rekao ба sam Ыо slusalac Ratne skole i ба sam napustio JNA,
оп те presjekao svojim pogledom. Zakljucio sam ба те јгејјга "izdajnikom",
ра sam se brzo udaljio об njega. Кljuceve об apartmana sam vratio domacinu
јпјегпаја. Na kraju sam тогао otici u SSNO gdje sam u Personalnoj upravi
uzeo Naredbu о prekidu aktivne sluzbe u JNA. Na ulazu u zgradu SSNO sreo
sam generala Zorana Stojkovica, koji је zadnjih godina postojanja Котапбе
7. агтјје u Sarajevu, Ыо па duznosti predsjednika Komiteta SKJ u 7.А, kada
sam ја Ыо па duznosti zastupnika nacelnika Odjeljenja bezbjednosti 7. агтјје.
ВјО је боЬаг ргета тепј. Gotovo svako јијго smo u тојој kancelariji pili kafu.
ВјО је ozenjen Hrvaticom. Tesko је prezivljavao гајпе sukobe u Hrvatskoj.
Na ulazu u zgradu SSNO opisao sam ти neke scene cetnickog divljanja па
Banijskom dijelu ratista, gdje se JNA ponasala kao cetnicka vojska. Upoznao
sam ga da sam upravo zbog toga napustio JNA. Dok sam ти ргјсао zaplakao
sam. Оп те tjesio i govorio ба јгеЬат razmisliti, јег se situacija moze rijesiti
u korist ostanka SFRJ i JNA, је ба ја јтат боЬги perspektivu ako ostanem u
JNA. Nisam polemizirao о njegovim, mozda dobronamjernim prijedlozima. U
popodnevnim satima, do vece smo se vratili iz Beograda u Sarajevo. Na putu
nismo imali nikakvih ргоЫета.

- 105 -
;::::

1.8.3.
PдZNJA PRIJATELJA

U pogledu ропазапја povodom mog napustanja JNA, poznanici i prijatelji

su se svrstali u dvije kategorije. Jedni su simpatizirali i odobravali, а drugi рге­
zirali тој postupak. Ргета sebi sam osjetio mrznju od strane brojnih ојјсјга
- Srba i Crnogoraca koji su уе6 bili indoktrinirani velikosrpskom cetnickom poli-
tikom. Medu опјта koji su odobravali тој postupak bili su , uglavnom, Возпјасј
i Hrvati. Prvih mjeseci, тоје napustanje JNA su s postovanjem i razumijeva-
пјет prihvatali i znacajan Ьгој ојјсјга srpske i crnogorske nacionalnosti, ali је
угетепот takvih bilo sve тапје, srazmjerno tempu njihove homogenizacije uz
program i nacionalisticku politiku Milosevi6evog rezima. опј koji su odobravali
тоје napustanje JNA nisu se mogli, odnosno, nisu se smjeli о tome otvoreno
izjasnjavati. Kad Ы se tako izjasnjavali, morali su racunati па neku vrstu sankci-
ја , prezira ргета sebi. Rizikovali su i trpili razne pritiske, ра i prijetnje. Osjetio
sam takve ргоЫете i rizike za mnoge svoje poznanike i prijatelje koje sam
sretao nakon svog napustanja JNA. Nisam mogao sasvim izbjegavati kontakte
sa пјјта ako је do njih уе6 dolazilo spontano i slucajno, ali nisam zelio пј insi-
stirati па susretima ili drugim оЫјсјта kontaktiranja. U slucajnim susretima, ја
sam пјјта kratko iznosio svoje ogorcenje ргета уојпот vrhu zato sto је uvelo
cetnicku politiku i praksu u JNA. Sagovornike sam upozoravao da paze kako se
ponasaju i da sami odluce о svom daljem ostanku ili о napustanju JNA. Insisti-
гао sam da паз susret bude kratak. Govorio sam da тј se trebaju javljati samo
u slucaju krajnje nuzde, ali da ргј inicijativama za sastanak sa тпот trebaju
koristiti konspirativne паСјпе.
Ргета tome, nakon sto sam napustio JNA, тојј kontakti i razgovori sa
poznanicima i prijateljima su bili Уеота ograniceni. Nisam se mogao druziti sa
опјта za koje sam znao da pozitivno ocjenjuju i odobravaju тоје napustanje
JNA, јег Ы i sebe i njih izlagao riziku od тјега Sluzbe уојпе bezbjednosti . Ra-
zumljivo, izbjegavao sam svaki kontakt sa опјта za koje sam осјјепјо da те
preziru zbog toga sto sam napustio JNA. Znao sam da medu takvima јта i рro­
vokatora. Izbjegavaju6i susrete i dijaloge sa takvima, ја sam se stitio. То је bila
najbolja preventiva. U takvim suzenim i ogranicenim mogu6nostima za komu-
nikaciju s Ijudima, usamljenost па koju nisam navikao, dodatno је optere6ivala
тоје lose psiholosko stanje. Zbog toga su тј od velikog znacaja prijateljska
ропазапја Dzeme Najetovi6a, koji је tada Ыо па sluZbi u ёарlјiПi, zatim Vlasi6
Stjepana, Ajnadzi6 Nedzada, Abdi Idzeta, Piskuli6 Ive, Кагј6 Vehbije, Musinbe-
govi6 Hasiba, Vis6a Hamze ...
Pocetkom oktobra 1991. godine, ubrzo nakon sto sam napustio JNA, u
уесегпјјт satima, neocekivan, ali drag gost је zazvonio па vrata. Pazljivo sam

- 106 -
preupitao:"Ko је? " . Uslijedio је odgovor: "Ја sam, Dzemo!". Prepoznao sam
glas Najetovi6 Dzeme i otvorio mu vrata. Nosio је pove6u kartonsku kutiju koju
је odlozio bIizu praga. Вјо sam iznenaden i obradovan. U kutiji su bile osnovne
zivotne namirnice - kafa, ulje, se6er, zаёiпi ... Najetovi6 је usao u stan i zadrzao
se kod тепе oko dva sata. Rekao тј је da је obavijesten о тот napustanju
JNA. Cestitao тј је i rekao da је тоје napustanje JNA izraz dostojanstva i da
6е to uticati па ponasanje mnogih oficira, posebno Bosnjaka i Hrvata koji 6е, па
osnovu saznanja о тот postupku i sami , јо!; оdluёпiје razmisljati о tome kada
6е i kako napustiti JNA. Ја sam ga detaljno upoznao о svojim dozivljajima dok
sam Ыо u Beogradu i па ratistu u Hrvatskoj - Petrova Gora, Samarice. Sugeri-
гао sam mu da оп, koliko је god mogu6e duze ostane u JNA, da prati situaciju ,
ali da prestane obavljati poslove koje је podrazumijevalo njegovo radno mjesto
паёеlпikа bezbjednosti 134. auto-nastavnog centra u Capljini . Осјјепјо sam
da је najbolje da opstruira izvrsavanje zadataka, ali da se poveze sa pouzda-
пјт Ijudima Ьоsпјаёkе i hrvatske nacionalnosti па teritoriji Hercegovine i da sa
пјјта djeluje radi odbrane ВјН i radi zastite patriotski opredijeljenog stanovni-
stva od opasnosti koje 6е ubrzo eskalirati ЬогЬепјт djelovanjem protiv njih od
strane ёеtпikа, odnosno, od strane JNA, te da u vezi s tim , svi oficiri koji se пе
slazu sa ёеtпiёkоm politikom moraju izabrati pogodno vrijeme i паёјп napusta-
пја JNA. Najetovi6u sam rekao da se osje6am ugrozenim i da bih zelio imati
гuёпu bombu za eventualnu odbranu. Kroz nekoliko dana Najetovi6 је ponovo
u vеёегпјim satima dosao kod тепе i donio тј dvije гuёпе ЬотЬе. Rekao је da
је svjestan opasnosti kojima sam izlozen i da тј гuёпе ЬотЬе mogu korisno
posluziti u krajnjoj nuzdi za odbranu.
Kad sam napustio JNA, Ajnadzi6 Nedzad је Ыо kapetan, па duznosti паёе­
Inika bezbjednosti 49. motorizirane brigade, locirane u kasarni "Slavisa Vajner
Сјёа", u Lukavici , kod Sarajeva. I оп је brzo obavijesten о тот napustanju
JNA. Posto smo bili bIiski, оп је па takvu vijest odmah reagirao. Кгајет 1991 .
i роёеtkоm 1992. godine, u vеёегпјim satima, nekolio puta smo se sastali u
тот stanu. Cijenili smo da је гiziёпо svako drugo mjesto osim mog stana i
svako drugo vrijeme osim поСпо. Isto kao i Najetovicu i njemu sam sugerirao
da opstruira izvrsavanje zadataka па radnom mjestu, da prati situaciju i da se
sam оdluёi о vremenu i паёiпu napustanja JNA. Prikriveno је iz kasarne iznio
automatski pistolj i dao тј ga u тот stanu. Posjedovanjem tog pistolja sam se
osjecao sigurnijim. Nisam ga iznosio iz stana. Сјјепјо sam da mogu biti ugro-
zen u svom stanu, јег sam оёеkivао upad policije u stan radi mog hapsenja.
Vjerovao sam da u takvim okolnostima moze uslijediti i potreba da upotrijebim
oruzje-bombe i pistolje kojima sam raspolagao. Војао sam se nailaska ёеtпikа ,
ali i provokacija od strane oficira JNA srpske nacionalnosti kojih је јо!; bilo u
svim zgradama sarajevskog naselja "Vојпiёkо Polje", gdje sam stanovao. Ајпа-

- 107 -
 dzi6 те obavjestavao о stапји и јеdiпiсата JNA, о ропаsапји ојјсјга srpske
i сгпоgогskе пасiопаlпоsti i о velikoj zаЬгiпиtоsti оЈјсјга JNA Ьоsпјасkе, hrva-
tske i аlbапskе пасiопаlпоsti koji su se pripremali za париstапје JNA.
Vlasi6 Stјерап је, takoder, dolazio kod тепе и stап . Obavjestavao те о
stапји и 288. Ьаtаlјопи vојпе policije. Ојјсјгј srpske пасiопаlпоsti и toj јеdiпiсi
su izrazavali veliku тгzпји ргета тепi. Вјо sam јт ргеtроstаvlјепi, јег је taj Ьа­
tаlјоп Ыо и тојој паdlеZпоsti . Svаkоdпеvпо su те sротiпјаli, psovali , паzivаli
"izdајпikот " i "апtiјиgоslоvепот", te izrazavali sргетпоst da liспо ucestvuju и
akciji mog hарsепја, а ројеdiпсi su se javljali kao dobrovoljci da те likvidiraju.
Vlasi6 Stјерап је , пеораzепо , iz kаsагпе izпiо pistolj i јеdпо vece тј ga dao и
тот stапи. Вјо је sргетап da uсiпi sve sto је Ыtпо za тоји zastitu, ukljucuju6i
i da те ргаvоvгетепо obavijesti о рlапiгапји i izvоdепјu akcija protiv тоје
sigurпоsti, kako Ы se ргаvоvгетепо sklопiо.

1.9.
GENERALE SARCA I POlOERCA
SAM UVЈЕRЮ ОД ЈЕ JNA POSTALд СПNlСКд

Mjesec dапа паkоп париstапја JNA, tеlеfопот sam razgovarao sa репzi­

опiгапiт gепегаlот Pozderac Sakibom, bratom bivseg пајistаkпиtiјеg bosa-
пskоhегсеgоvасkоg politicara Hamdije Pozderca. Gепегаl Pozderac i ја smo
tri gоdiпе skupa radili . Оп је Ыо kотапdапt 4. тоtогiziгапе divizije, сјја је
kотапdа bila и kаsагпi "Slavisa Vајпег Сјса" и Lukavici , kod Sarajeva. Ја sam
Ыо пасеlпik ЬеzЬјеdпоsti te divizije kojom је оп kотапdоvао. Cast тј је bilo
raditi sa gепегаlот Pozdercem. ВјО је отilјеп теои оЈјсјгјта i vојпiсiта. Svi
smo ga voljeli . lmao је smisla za kотипiсiгапје s Ijudima kojima kотапdије .
Ucio sam od пјеgа kako treba imati skготпо, ргаviспо i ргiпсiрiјеlпо ропа­
Sапје. Zпао se итјеsпо паsаliti , ali i гаzgгапiсiti salu od оzЫlјпih slиzЬепih
relacija. Postovao те i јаvпо izпоsiо, пагосitо роhvаlпе осјепе о тепi i тот
radu . Pred репziопiгапје, gепегаl Pozderac је obavljao fипkсiји kотапdапtа
RSTO ВјН.
Kad је оЬаviјеstеп da sam париstiо JNA, krajem oktobra ili pocetkom по­
vembra 1991. gоdiпе , pozvao те kod sebe и stап па Dzidzikovcu и Sarajevu .
. Ргергјсао sam ти сiпјепiсе о гаsiгепот i preovladuju6em dјеlоvапјu сеtпikа
и JNA. Opisivao sam dozivljaje и Beogradu i па ratistu и Hrvatskoj (Petrova
Gora - Samarice). lako је putem medija dolazio do sроzпаја о sprezi сеtпiсkih
огgапizасiја i JNA, gепегаl Pozderac је Ыо veoma izпепаdеп опiт sto sam ти
ргјСао. Ја sam ти prvi ргеzепtiгао uvjerljive iпfогтасiје ргета kojima је bilo

- 108 -
jasno da је JNA postala cetnicka vojska pod komandom Milosevi6evog rezima .
Posto је u bIizini njega stanovao i general Dzemil Sarac, general Pozderac те
upitao da lј sam spreman sve sto sam ve6 ispricao njemu, ispricati ponovo i u
prisustvu generala Sarca. Shvatio sam da Pozderac i Sarac cesto kontaktiraju
i da Pozderac zna da 6е тоја ргјса Ыјј veoma interesantna i generalu Sarcu.
Pristao sam. General Pozderac је odmah pozvao generala Sarca, koji је za пе­
koliko minuta dosao do nas u Pozdercev stan. Pred Sarcem sam ponovio cijelu
pricu koju је Pozderac ve6 Cuo. I genaral Sarac i general Pozderac su kasnije
cesto pominjali da sam ја odlucuju6e uticao da опј od tada prekinu svaku pricu
u prilog zastite JNA. Od tada su principijelno i odlucno osudivali procetniGku
usmjerenost JNA. опј su cesto komunicirali sa gotovo svim penzioniranim ge-
neralima JNA raznih nacionalnosti, kao i sa drugim istaknutim licnostima u Sa-
rajevu . General Sarac тј је kasnije govorio da su mu јпјогтасјје koje је dobio u
razgovoru sa тпот pomogle da оп utice kako Ы se Ьгојпе najpoznatije licnost,
funkcioneri bivseg sistema, ubrzanije distancirali od JNA, pod kontrolom Milo-
sevi6evog rezima.
Posebno isticem cinjenicu da је тоја ргјса bila odlucuju6a prilika da se ge-
nerali Sarac i Pozderac konacno uvjere da је JNA postala cetnicka vojska. Ako
su njih dvojica bili u dilemi о јоте da lј је ili пе JNA postala cetnicka vojska, iz
toga је mogu6e zakljuciti u kakvoj su dilemi, tada, krajem oktobra ili pocetkom
novembra 1991. godine, u vezi s ,јт, bili mnogi оЫспј gradani u Bosni i Негсе­
govini.

- 109-
 2.
VдZNI SIJSRПI

2.1.
SA ALIJOM IZПВЕGОVIСЕМ
О PROBLEMIMA ODBRANE ВlH 6/

Tokom novembra 1991. godine, posredstvom profesora dr. Tepielbrahima,

stupio sam u kontakt sa profesorom dr. Pelidijom Enesom. Ја sam poznavao
profesora dr. Pelidiju iz medija. Оп је bio portparol SDA. Cesto se pojavljivao
u medijima. О aktuelnim politickim zbivanjima, profesor Pelidija је јитасјо sta-
vove SDA, koja је bila па vlasti. Bila је u toku oruzana agresija па R Hrvatsku.
Agresija па R ВјН samo sto пјје pocela. Bila је ареа nesigurnost. Strah od гаја
u ВјН se prosirio i produbio. Kako su dani prolazili , cinilo se da su sanse za
тјгпо rjesenje krize sve тапје i тапје .
Naime, u vise razgovara sa profesorom dr. Терјеет , ја sam iznosio svoje
analize i ргосјепе о opasnostima za ВјН, је ukazivao па ројгеЬпе тјеге radi
sprijecavanja гаја, odnosno, па ројгеЬпе тјеге radi odbrane ВјН, ako se га! пе
bude mogao izbjeei. Najvise sam razmisljao i govorio о рјјапјјта izgradnje Оги­
zanih snaga ВјН u svim varijantama mogueeg razvoja dogadaja. Титасјо sam
da se prilikom raznih cetnickih provokacija, oruzani sukobi тогаји izbjegavati ,
пагосјјО u vrijeme dok se vodi diplomatska ЬогЬа za medunarodno priznanje
samostalnosti, neovisnosti i suverenosti ВјН. Slusajuei тоје analize i ргосјепе,
u vezi s јјт, dr. Терје је osjetio za ројгеЬпо da dr. Pelidija poduzme тјеге
kako bi se ја sreo i razgovarao sa predsjednikom Alijom Izetbegovieem. Ubrzo,
nakon nekoliko razgovora sa dr. Pelidijom i оп se uvjerio da тој razgovor sa
Izetbegovieem јта smisla. опј su insistirali da razgovaram sa Izetbegovieem.
Ја u јот pogledu nisam bio nametljiv, ali kada su тј predlozili da razgovaram
sa Izetbegovieem ја sam јјте bio obradovan. Pazljivo sam, ријет medija рга-

61 Tekst napisan па osnovu pribiljeski od 25.nоуетЬга 1991. godine. Рге та njima sam iznosio
svoja misljenja u prvom susretu koga эа т nekoliko dana kasnije ј т ао sa ргеdsјеd пi kо m Predsjedni-
stva R В ј Н Аlij от Izetbegovicem. Ј а sam tada Izetbegovicu izn io svoje осј епе Ье z Ьј еdп о sпе situa-
с јје u R В ј Н , s ciljem da se izvede zakljucak о neophodnosti р гј рге mа za odbranu R В ј Н ј za zastitu
ugrozenih naroda u пјој - narocito Bosnjaka i Hгvata .

- 11 О -
tio Izetbegoviceve izjave od samog pocetka njegove pojave па politickoj sceni,
marta 1990.godine. Na politickoj sceni bivse SFRJ nisam vidio bolje profilira-
nog politicara. Dopadalo тј se sto se Izetbegovic zalaze za opstanak SFRJ ,
sto u njegovim izjavama i ponasanjima пета ekstremizma i sto sam osjetio da
оп dobro razumije opasnosti za Bosnjake i ВјН, te da djeluje u pravcu ocuvanja
mira. Smatrao sam da mogu realno ocijeniti intelektualni i politicki profillzetbe-
govica. Ја sam njegov veliki postovalac, pored ostalog, i zbog toga sto оп пјје
сјпјо nista sto Ы dovodilo u pitanje тоје postovanje prema Titu. Znao sam za
njihove ideoloske razlike, ali је Izetbegovicevo ponasanje ostavljalo dovoljno
prostora i тепј i ostalim gradanima da mozemo postovati i njega i Tita. Zbog
svega toga sam se, zaista, obradovao razgovoru sa Izetbegovicem. Smatra-
juci taj razgovor veoma znacajnim, а pretpostavljajuci da necu imati dovoljno
vremena da Izetbegovicu kazem sve опо sto Ы zelio, па nekoliko stranica sam
sacinio teze ро kojima cu iznijeti svoje stavove о pitanjima vojske i odbrane.
U to vrijeme, novembra 1991. godine, jedno od kljucnih pitanja rjesavanja
jugoslovenske krize, bilo је dalji tretman JNA. Do tada је u dvije repubIike ы­
vse SFRJ - u Hrvatskoj i Sloveniji, nezavisnost bila па vidiku. U Hrvatskoj se
ratovalo. Nove drzave - Slovenija i Hrvatska su imale svoje vojske . Milosevicev
rezim је јтао атЫсјје da JNA i dalje funkcionira па teritorijama preostale cetiri
repubIike bivse SFRJ - ВјН, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, uz napomenu da је
tada, u formi paravojske takozvane RepubIike Srpske Krajine, JNA operirala i
па okupiranim dijelovima Hrvatske.
Dalji tretman JNA је ovisio od politicke formule za rjesavanje jugoslovenske
krize. lako se tada, novembra 1991. godine, konacna politicka formula пјје па­
zirala, neki od dogadaja su odredili granice izvan kojih пјје bilo moguce traziti
perspektivu JNA, niti је bilo moguce odrediti politicke i organizacijske elemente
za uspostavu posebnih vojski u preostale cetiri repubIike bivse SFRJ, kada опе
postanu neovisne i suverene.
Jedno је bilo sasvim jasno da JNA, kao oruzana sila svih naroda i narodno-
sti, u raspadajucoj SFRJ vise пе postoji. Опа је tada, novembra 1991.godine
bila sasvim jasno prepoznatljiva kao oruzana sila, samo srpskog i crnogorskog
naroda, u dijelu koji је u to vrijeme podrzavao politiku Milosevicevog rezima.
Znaci, JNA u to vrijeme пјје pripadala пј svim Srbima i Crnogorcima, vec samo
опјта koji su opravdavali cetnicka obiljezja, sto ih је JNA prihvatila i afirmira-
la. Slovenci, Hrvati, Bosnjaci, Albanci, Madari i Makedonci tada nisu prihvatali
JNA kao svoju oruzanu silu, а bili smo svjedoci i brojnih сјпјепјса da se znaca-
јап dio Srba i Crnogoraca distancira od tada aktuelnog politickog koncepta za
borbenu upotrebu JNA u ratu protiv Hrvatske.
Takva осјепа о JNA se direktno ticala svih naroda u ВјН. Iz takve осјепе је
proizilazilo da tada, novembra 1991 . godine, Hrvati i Muslimani, ра i dio Srba

- 111 -
 ,

u ВјН, prakticno петаји svoje vojske. U vezi s tim, veliki је sigurnosni ргоЫет
Ыо sto znacajan dio bosanskih Srba, pod uticajem Milosevicevog rezima ргј ­
hvata JNA kao svoju vojsku , sto је bilo odraz dubokih politickih podjela koje
su imale tendenciju daljeg politickog zaostravanja i sukobIjavanja , sa elemen-
tima prijetnji da prerastu u oruzane sukobe , odnosno, u agresiju Srbije i Сrnе
Gore па R ВјН. Tada, поуетЬга 1991 . godine је postojala velika opasnost
da se ВјН, kao drzava, bez svoje vojske, sa svojim patriotski opredijeljenim
gradanima, пабе pod udarom JNA. Izlaz је Ыо u potrebi samoorganiziranja za
odbranu od strane ugrozenih gradana, dok se пе ostvare nuzne pretpostavke
za izgradnju vojske ВјН.
Do tako teskog stanja је doslo u procesu snazne militarizacije u kojoj је
JNA postala Milosevicu odan faktor, koji је djelovao protiv stvarnih interesa
svih gradana i svih naroda u bivsoj SFRJ, sto ukljucuje i осјепи da је JNA dje-
lovala protivno i stvarnim interesima Srba i Crnogoraca . Milosevicev rezim је
instrumentalizirao JNA, пе samo protiv nesrpskih naroda, nego i protiv stvarnih
interesa srpskog i crnogorskog naroda.
Tokom 1990. i 1991. godine, u bivsoj SFRJ је nastala prilicno haoticna si-
tuacija u kojoj је nestala legalna kontrola nad JNA od strane legalnih politickih
autoriteta. Predsjednistvo SFRJ је onesposobIjeno za ulogu kontrole nad JNA.
Kad se u bivsoj SFRJ situacija zaostrila, rukovodstvo JNA se пјје ponasalo u
korist demokratije i тјга. Umjesto da se stavi u funkciju odbrane SFRJ, generali
su se stavili u ulogu осиуапја ideoloskog i politickog sistema ро тјегј Milose-
ујсеуе velikosrpske politike. То је bilo stavljanje JNA u funkciju velikosrpske
ideologije i politike . Kad је bila neophodna maksimalna depolitizacija JNA, i
to depolitizacija па osnovama "jugoslovenskog patriotizma", JNA је, umjesto
da se podjednako distancira od svih uskih stranackih politika, stala па stranu
politickih partija koje su djelovale па podlozi velikosrpske ideologije. Tako је
JNA, па najlosiji i па najkatastrofalniji moguci пасјп ucestvovala u produbIjiva-
пји jugoslovenske krize.
Novembra 1991. godine, ВјН је bila maksimalno militarizirana. JNA је dje-
lovala otudeno od interesa gradana ВјН. Vrh JNA је Ыо otuden od legalnih vla-
sti u ВјН. Тај уојпј vrh је bez volje legalnih vlasti , па teritoriji R ВјН kontrolirao
ogromne уојпе potencijale. Nije bilo drzave u svijetu u kojoj је tada, u odnosu
па Ьгој stanovnika i velicinu teritorije bilo vise vojnika nego u ВјН . Militarizacija
ВјН је postala krupna prepreka rjesavanju krize. Naime, уојпј faktor - JNA u
ВјН је postala uzrocnik rasplamsavanja i kompliciranja krize u ВјН. JNA је bila
faktor koji је stao па ри! nuznoj demokratizaciji odnosa u ВјН. Zbog toga su
istinski парогј za rjesavanje jugoslovenske krize mogli biti samo опј парогј koji
Ы rjesavali ргоЫет militarizacije, јег Ы ukidanje militarizacije bilo ри! za de-
mokratizaciju. Militarizacija i demokratizacija nisu mogli skupa. То su bila dva

- 112 -
suprolslavljena Iгепда. Bez оlрога mililarizaciji nije moglo d06i до afirmacije
demokralske drzave BiH. То је podrazumijevalo да demokralske snage u BiH
organiziraju vojsku род svojom konlrolom.
Ргета naprijed iznesenom, novembra 1991. godine sam cijenio да se гје­
savanje jugoslovenske krize moze dogodili u једпој од slijede6e celiri varijanle ,
i 10:
Prva varijanla, priznavanje BiH kao drzave од slrane svih relevanlnih sudi-
onika u jugoslovenskoj krizi, slo је podrazumijevalo да se JNA odrekne доlа­
dasnje prakse i да preslane bili inslrumenl polilike Milosevi6evog rezima. То Ы
omogu6ilo да dijelovi JNA па prosloru BiH, uz nuzne polilicke i organizacione
гејогте, poslanu oruzana sila svih пагода u BiH. Tako Ы R BiH , kao drzava,
mogla u savezu suverenih drzava SFRJ, imali svoju vojsku. Ova varijanla је
bila malo vjerovalna , ali је sa slajalisla mira bila najkorisnija. Ova varijanla
је podrazumijevala radikalnu рготјепи ponasanja JNA i prekid agresije па R
Hrvalsku.
Druga varijanla је bila да se u okviru medunarodnog priznanja R BiH , uz
nuzan konsenzus svih relevanlnih polilickih faklora , olvori proces demililari-
zacije BiH. Тада Ы BiH bila neka vrsla lатроп zone , koja Ы род тедипаroд­
nim garancijama bila u funkciji sprjecavanja i velikosrpskih i velikohrvalskih
ambicija. U lот slucaju BiH пе Ы imala slaja6u vojsku, а imala Ы nuznu
policiju. I ova varijanla mi је novembra 1991. godine bila malo vjerovalna. U
polilickom djelovanju mogla је sluzili kao pokusaj preveniranja i sprjecavanja
гаlа.
Тгеса varijanla, да se bez гаlа realizira polilika krnje SFRJ, slo Ы podrazu-
mijevalo да se polilicki faklori, koji su 1991. godine bili za suverenu i nezavisnu
BiH, odreknu lakvog polilickog cilja. Тада Ы JNA ojacala u funkciji velikosrpske
polilike. Porasle Ы prijelnje miru i sigurnosli, а R Hrvalska Ы bila narocilo ugro-
zena.
Cetvrta varijanla, nazalosl, i lада, novembra 1991 . godine, је bila najvje-
rovalnija. Podrazumijevala је гаl koji Ы naslao ako vrh JNA пе izvrsi krilicku
analizu svog doladasnjeg ralnog angaziranja u Sloveniji i Hrvalskoj, lе ukoliko
se vojni vrh пе dislancira од polilike Milosevi6evog rezima, posebno u vezi sa
medunarodnim priznanjem BiH, koje se lада ocekivalo. U lakvim uslovima, гаl
Ы uslijedio u BiH а vjerovalno i па Kosovu. Тада se nisu mogli iskljucili ni оги­
zani sukobi па leriloriji Sandzaka i Vojvodine. Kasnija dogadanja su polvrdila
ispravnosl ladasnjih осјепа да Ы u BiH doslo до ubrzanog vojnog i одЬгатЬе­
nog organlzlranla.
U razgovoru sa predsjednikom Izetbegovi6em iznio sam naprijed navede-
пи analizu i па kraju naveo sve naprijed navedene celiri varijanle. Zakljucio
sam да se BiH i njeni gradani тогаји pripremali zacelvrluvarijanlu.Pripreme

- 11 З -
za tu varijantu nisu mogle biti transparentne. Predlagao sam da se iskoriste
sve mogucnosti u pogledu priprema za odbranu, te da, u vezi s tim , paznju
treba usmjeriti па MUP, mirnodopski i rezervni sastav policije i legalnim vlasti-
та lojalne dijelove ТО R ВјН , ali da se stгogo тога brinuti о сјпјепјсј da JNA,
preko kadrova odanih politici SDS-a, u velikoj тјегј kontrolise i ТО R ВјН i
MUP R ВјН. Istakao sam da Ы medunarodno priznanje ВјН otvorilo velike
mogucnosti u pogledu organiziranja vojske ВјН. Zato su diplomatske aktiv-
nosti za medunarodno prizanje ВјН bile ujedno i aktivnosti radi osiguгavanja
uslova odbrane ВјН.
Predsjedniku Izetbegovicu sam predlagao da se u politickim i diplomatskim
aktivnostima drzavnih i politickih faktora ВјН , treba intenzivno zalagati za pгve
dvije varijante, znaci, za odvracanje JNA od пјепе velikosrpske orijentacije
kako Ы se dijelovi JNA u ВјН, uz medunarodno priznanje transformisali u vo-
jsku ВјН. Predlagao sam de se u cilju izbjegavanja rata razmislja i razgovara о
demilitarizaciji ВјН па osnovu opceg konsenzusa, ali u okvirima medunarodnih
garancija i medunarodnog priznanja R ВјН.
Тот prilikom, Izetbegovicu sam govorio i о svojim iskustvima u vezi stanja
u JNA, te о povodima za тоје napustanje JNA. Tada Izetbegovic пјје puno go-
vorio. Postavio тј је nekoliko pitanja i pazljivo slusao тоје izlaganje. Interesi-
rali su ga podaci о тепј licno. Mislim da mu је тоје izlaganje bilo interesantno.
Dobгo pamtim da је rekao da је najvaznije sacuvati тјг, ali da se moraju imati
u vidu opasnosti iz nerazumnog ponasanja mnogih ekstremista koji djeluju ро
diktatu iz Beograda. Nagovijestio је da сето se ponovo vidjeti i razgovarati,
sto је i ostvareno pгvih dana nakon medunarodnog priznanja R ВјН , odnosno,
kada sam ргјтјо duznost nacelnika bezbjednosti u 8ТО R ВјН .

2.2.
О PROBLEMIMA ODBRANE ВlH
SA PROF. DR. IVOM KOMSICEM

Кгајет 1991. i pocetkom 1992. godine, iz vise razgovora sa Adilom Kule-

novicem, Senadom Avdicem i nekoliko drugih novinara u listu "Slobodna Во­
sna", shvatio sam da su пјјта veoma interesantna тоја razmisljanja о aktue-
Inoj vojnoj i politickoj situaciji. Osjetio sam da su те rado slusali. Vjeгovatno је
da su razgovore sa тпот prepricavali bIiskim saradnicima i prijateljima. Adil
Kulenovic је predlozio da se sastanem sa pгofesorom dr. Ivom Komsicem, koji
је tada Ыо jedan od clanova Predsjednistva SDP-a R ВјН. Kulenovic је ргјсао
profesoru Komsicu о svojim razgovorima sa тпот, ра је Komsic izrazio zelju

- 114 -
da se i оп sastane i razgovara sa тпот. То sam rado prihvatio. Profesora Ко­
msica sam poznavao kao politickog funkcionera. ВјО тј је уеота simpatican,
ра тј је bila cast da ga sretnem i razgovaram s пјјте . Susret sa dr. Komsicem
sam prizeljkivao i zbog toga sto је Vojnu akademiju - smjer artiljerije sa тпот
zavrsio Komsic Jure iz Kiseljaka, za koga sam znao da је па sluzbi u Titogradu
ili Danilovgradu. Pretpostavljao sam da је Jure u rodbinskoj vezi sa dr. Komsi-
Сет. Na ргуот sastanku sam Komsica pitao gdje је Јиге, da li је уес napustio
JNA, te gdje је Ыо i sta је radio u угјјете kada su jedinice JNA, иргауо, опе u
kojima se оп nalazio, artiljerijom ЬогЬепо djelovale ро Dubrovniku. Neocekiva-
по, od Komsica sam dobio odgovor da se Јиге, cijelo угјјете dok se granatirao
Dubrovnik, nalazio u JNA.
Kulenovic тј је za profesora Komsica rekao da је оп, u odnosu па sloze-
nost politicke i уојпе situacije, najzrelija licnost u tadasnjem sastavu clanova
Predsjednistva SDP-a R ВјН. Isticao је da se sa Komsicem moze najbolje га­
zgovarati о pripremama za odbranu ВјН, te da је Komsic najbolji sagovornik
za pitanja koja ја pokrecem kroz svoje analize i ргосјепе. Kulenovic тј је, ta-
koder, rekao da su ostali clanovi Predsjednistva SDP R ВјН plasljivi, da nisu
spremni rizikovati, upustajuci se u konkretnija pitanja odbrane R ВјН. Posebno
је istakao da se tadasnji predsjednik SDP-a dr. Nijaz Durakovic izrazito plasi u
Sarajevu prisutnih generala JNA, te da је njegov strah postao objektivna рге­
preka ozbiljnijeg ukljucivanja SDP-a u ргјргете za odbranu R ВјН. Тај ргоЫет
sam osjetio i u kasnijim razgovorima sa Komsicem. Tada sam сјјепјо da је
strah profesora Durakovica, ako је zaista postojao, Ыо zasnovan па stvarnim
opasnostima. Nisam ga пј kritikovao пј opravdavao, ali sam јо!; ozbiljnije shva-
tio da тојј susreti sa profesorom Komsicem, Adilom Kulenovicem, Senadom
Avdicem i drugim поујпагјта, пе smiju biti transparentni. U tom pogledu sam
davao i potrebna upozorenja, sto se uglavnom, u interesu svih nas, postovalo.
I sam shvatajuci da su njihovi kontakti sa тпот уеота rizicni i ро njih i ро
тепе, а pogotovo za posao koga zelimo obaviti u pogledu doprinosa ргјрге­
тата za odbranu ВјН, Kulenovic је krajem decembra 1991. godine dogovorio
sastanak sa Komsicem, u уесегпјјт satima u Кiseljaku. Profesor dr. Komsic
nas је ргјтјо u svojoj kuci. U prijatnoj atmosferi, dr. Komsic, Kulenovic i ја smo
razgovarali do kasno u пос. Pridruzio пат se i gospodin Mate, koliko se sjecam
ро prezimenu Vukoje, iz Kreseva. ВјО је poslanik u Skupstini R ВјН. Profesor
dr. Komsi6 је postavljao esencijalna pitanja i otvoreno iznosio misljenja о tes-
kim i suptilnim рroЫетјта ргјргета ВјН za odbranu. Pazljivo su те slusali dok
sam јт ргјсао о svojim dozivljajima, u vezi sa napustanjem JNA, posebno u
pogledu сјпјепјса о ponasanju cetnika, odnosno, о ponasanju ојјсјга i vojnika
JNA па Banijskom bojistu u R Hrvatskoj. Рroсјјепјо sam da јт је bilo drago sto
sam svoju najtezu zivotnu odluku о napustanju JNA donio i realizirao upravo

- 115 -
povodom stradanja hrvatskog naroda i drzave Hrvatske od agresije izvrsene
upotrebom JNA od strane Milosevi6evog rezima.
Ог. Komsi6 је slicno, kao i ја, сјјепјо da su mogu6nosti izbjegavanja rata
sve тапје i тапје i da ргјргета za оБЬгапи ВјН пета alternative. Ја sam izno-
sio argumente ргета kojima је gotovo iskljucena mogu6nost ајјгтасјје ВјН
kao nezavisne drzave, ako se, nakon sto uslijedi пјепо priznanje, пе bude ras-
polagalo resursima za пјепи оБЬгапи. Сјјепјо sam ба је potreban politicki габ
u пагоби, kome treba objasnjavati situaciju , а gradane ВјН moralno i psiholoski
pripremati za eventualnu izuzetno tesku ratnu situaciju. Iznosio sam осјепе
ба 6е cetnici i JNA, u рorебепји sa njihovim zlocinackim ponasanjem u Hrva-
tskoj, jos vise radikalizirati zlocinacke aktivnosti ргета hrvatskom i bosnjackom
stanovnistvu u R ВјН . Isticao sam potrebu pribavljanja naoruzanja i јогтјга­
пја desetina, vodova i ceta ро mjesnim zajednicama i ба takve јебјпјсе treba
uvezati ргета legalnim strukturama MUP-a R ВјН i Stabova ТО R ВјН , gdje
тогаји biti kadrovi lojalni legalnim vlastima R ВјН, odnosno kadrovi koji 6е znati
za potrebu zastite u odnosu па obavjestajne i kontraobavjestajne sluzbe, pod
kontrolom Milosevi6evog rezima. Ukazivao sam ба zastita stanovnistva i оЬје­
kata infrastrukture тога biti osnovni zadatak јебјпјса u mjesnim zajednicama i
ор6јпата. Insistirao sam ба габ па ргјргетата za оБЬгапи Ьибе maksimalno
konspirativan, sve dok пе uslijedi тебипаroбпо priznanje R ВјН, kada 6е JNA
па teritoriji R ВјН biti пеlеgаlпа. Ukazivao sam ба se огuzапi sukobi ргјје теби­
пагоdпоg ргizпапја R ВјН тогаји izbje6i, јег Ы пјihоvо rasplamsavanje otezalo
diplomatske аktivпоsti па mеduпагоdпоm ргizпаvапјu R ВјН .
Uроzпао sam ih о svojim sаzпапјimа о sve tezem i tezem polozaju ојјсјга ,
робојјсјга i vојпikа hrvatske, Ьоsпјасkе i albanske пасiопаlпоsti, koji su se
tada , jos uvijek, паlаzili u JNA. Naglasio sam ба su svi гаzосагапi, dеzогiјепti­
гапi i da se lеgаlпе vlasti R ВјН trebaju pazljivo povezivati sa пјimа, koristiti пјi­
hovo patriotsko raspolozenje ргета R ВјН i motivirati da djeluju u korist оБЬга­
пе R ВјН, па гаzпе пасiпе, skгivапјеm паогuzапја , opstrukcijama u odnosu па
ЬогЬепе akcije JNA i сеtпikа protiv hrvatskog i Ьоsпјасkоg stапоvпistvа u ВјН i
sliСпо. Smatrao sam ба treba огgапiziгапо prihvatati ојјсјге , робојјсјге i vojnike
koji парustајu JNA, te ih odmah ukljucivati u aktivnosti za odbranu ВјН .
Posebno sam naglasavao zпасај rezervnih ојјсјга, svih пасiопаlпоsti koji
prihvataju пеzаvisпоst ВјН i pokazuju sргеmпоst za пјепu оdЬгапu . U tom ро­
gledu sam iпsistiгао па осuvапјu vојпе еvidепсiје koja se vodi u ор6iпskim
sekretarijatima za poslove оdЬгапе.
Ог. Komsi6 је iпsistiгао ба izпеоsim svoje mislјепје о aktivnostima koje Ы
trebale biti sadrzaj plana za оБЬгапи, паргimјег, ор6iпе Kiseljak. Ouze smo
razgovarali о tome. Rekao sam da plan оdЬгапе Kiseljaka treba паргаviti па
оsпоvu боЬге рroсјепе stапја i рroЫета ЬеzЬјеdпоsti i оdЬгапе ор6iпе . Ista-

- 116 -
kao sam da рroсјепа тога obuhvatiti sve elemente , izvore, snage i sredstva
ugrozavanja орсјпе , njenog stanovnistva, пјепе teritorije i пјепе infrastrukture.
Rekao sam da рroсјепот (геЬа obuhvatiti sve resurse koji se mogu angazi-
rati u odbrani od vec procijenjenih opasnosti, gdje spadaju svi gradani, razne
institucije koje postoje па nivou орсјпе i па nivou mjesnih zajednica, stabovi i
jedinice ТО i jedinice роlјсјје. Preuzimanje kasarne JNA u Kiseljaku i nekoliko
skladista naoruzanja i municije, zatim kontrola komunikacija, osiguranje raznih
objekata infrastrukture, kao sto su objekti za telekomunikacije, vodni objekti,
privredna preduzeca, ukljucujuci izradu fortifikacijskih objekata ро prioritetima
u odnosu па pravce angaziranja kopnenih snaga JNA. Naglasio sam da zastita
od djejstava iz zraka тога biti organizirana za stanovnistvo i objekte infrastru-
kture u сјеlјпј .
ОЬесао sam da cu se angazirati па takvim zadacima, ovisno od njihovih
zahtjeva u tom pogledu . Kasnije sam cesto kontaktirao sa dr. Komsicem . Divio
sam se njegovoj ozbiljnosti i motiviranosti u razmatranju situacije i u kreiranju
raznih тјега koje Ы trebalo poduzimati. Dr. Komsica sam dozivio kao vrsnog
intelektualca, izuzetnog covjeka, Ьогса za ВјН, za ostvarivanje gradanskih i
nacionalnih prava. Konstruktivno је brinuo о sudbini hrvatskog naroda u ВјН ,
ali i о sudbini drzave Hrvatske. Zakljucivao sam da је bogat опај narod koji јта
dr. Komsica.

2.3.
SUSREТ SA SAFEТOM HAOZICEM7/,
VODOM "PATRIOTSKE LIGE"
U OPCINI NOVI GRAO - SARAJEVO

Vec oktobra 1991. godine, situaciju u vezi svog napustanja JNA ispricao sam
gospodinu Rifatu Becirbegovicu i njegovim sinovima Reufu , f)idi i Nedzadu. I опј
su svjedoci о тот teskom stanju u kome sam se nalazio nakon napustanja JNA.
I пјјта sam emotivno, kroz suze, ргјсао о okolnostima napustanja JNA. Iпасе,
Reuf је Ыо rezervista u jedinici JNA za koju sam ја Ыо odgovoran, sto nas је
zbIizilo. Ova porodica Becirbegovica su vrsni stolari . Zanatsku stolarsku radnju
imaju u Sarajevu, bIizu tramvajske stanice kod "Energoinvesta", па Stupu. ОЬга-

71 Над,lс Nezlra Safe!, general годеп 28.08.1952. godlne u Rudom. Poglnuo 18.04.1992. godlne
u Vogos6i - Sarajevo, kao vojnik па duznosti pomocnika komandanta za тогаl Op6inskog staba
Teritorijalne odbrane Novi Grad - Sarajevo. Posthumno odlikovan "Ordenom heroja оslоЬоdilаёkоg
га!а" 1994.gOOlne 1 га!пlт prlznanjem "Zla!nl Ijlljan". (Monograflja ZLATNf LJILJAN, Zajednlcka
komanda Vojske F ВIН, Sarajevo 2000. godine, strana 120.)

- 117 -
6ао sam im se za stolarske usluge. Medusobno smo se postovali. S njima mi је
bilo prijatno razgovarati, јег su о mnogim pitanjima bili dobro informirani, а sto је
najvaznije, bili su veoma zainteresirani za politiGka zbivanja. Dozivljavao sam ih
kao prijatelje. Rifat, kao najstariji i najiskusniji nas је upozoravao па opasnosti
od Cetnika. Моја prica о tome, da su cetniGki ekstremisti postali vladaju6a snaga
unutar JNA, је јОБ vise opravdavala njegova upozorenja о ugrozenosti Bosnjaka
u BiH od Cetnika. Emotivno, Ijudski su dozivljavali тоје tesk06e koje sam imao
nakon napustanja JNA. Zeljeli su mi pom06i. Cijenili su da ја mogu biti veoma
koristan ako budem angaziran u odbrambenim strukturama BiH. Osje6ao sam
kao da su prizeljkivali da upravo ја budem angaziran па zadacima odbrane BiH,
sto је svakim danom bivalo sve aktuelnije i sudbonosnije pitanje.
Vjerovatno је da su i bez mog prisustva, u okviru porodice i sa prijateljima
pricali о meni. То zakljucujem па osnovu njihovog prijedloga, pocetkom јапи­
ага 1992. godine, da те upoznaju sa svojim, koliko se sje6am, zetom, koji је
stanovao па podrucju op6ine Hadzi6i. Ne sje6am se njegovog imena, ali sam
kasnije dosao do zakljucka da је оп Ыо aktivista "Patriotske lige". Rekli su mi da
те taj njihov "zet" moze povezati sa nekim ozbiljnim Ijudima kojima su potreb-
па тоја vojna znanja i iskustva. Isticali su potrebu da to bude konspirativno.
Sastanak sam rado prihvatio. Precizirali smo da se Reuf, "zet" i ја падето kod
studentskih domova u Nedzari6ima. Reuf је sa "zetom" dosao u zakazano vrije-
те oko podne. Upoznao nas је i odmah otisao, а ја i "zet" smo otisli u prostorije
op6ine Novi Grad - Sarajevo. Na nekom od visih spratova 'е zgrade, usli smo
u kancelariju gdje nas је cekao rahmetli Safet Hadzi6, о kome mi је "zet" usput
rekao da је оп vazan covjek i da 6е оп uciniti sve sto treba da budem angaziran
па nekim poslovima koji su znacajni za odbranu BiH. Odmah nakon sto smo se
Safet Hadzi6 i ја upoznali, "zet" је otisao. Nikada ga vise nisam vidio.
Sa Safetom sam imao veoma koristan razgovor. Nakon sto sam ја пјети
detaljnije ispricao о sebi, о napustanju JNA i о teskom zivotu nakon napustanja
JNA, Safet Hadzi6 је uz izraze postovanja i saosje6anja, u odnosu па tesk06e
koje sam dozivljavao, izrazio zelju da ostanemo u kontaktu. Razmijenili smo
brojeve telefona. Safet mi је rekao da је rad па pripremama za odbranu veliki
prioritet svih gradana BiH. Naglasio је vaznost da se strucni Ijudi, sa vojnim
znanjima i iskustvima ukljucuju u odbrambene aktivnosti. Rekao је da se sirom
BiH poduzimaju тјеге radi zastite i odbrane od cetnickih ekstremista па ciju se
stranu svrstala i JNA, te da se u tom pogledu dosta radi i u Sarajevu. Predlozio
је da sutradan odemo па razgovor sa nekim Ijudima u "vrhu", u rukovodstvu.
Mislio sam da Safet govori о rukovodstvu SDA i da те zeli povezati sa nekim
od zvanicnika iz Centrale SDA, ра sam ти odgovorio da sam ја ve6 stupio u
kontakt s tim Ijudima, pri ёети sam mislio па svoje razgovore koje sam ve6
imao sa portparolom SDA dr. Enesom Pelidijom, predsjednikom SDA Alijom

- 118 -
Izetbegovi6em i funkcionerom u Skupstini R ВјН Muharemom Сегот. Оп је
vjerovatno pomislio ба sam ја Ыо u kontaktu sa Ijudima koji su djelovali kao
vojno krilo "Patriotske lige". Medutim, niti је оп тепј ротјпјао јтепа Ijudi sa
kojima је mislio ба те poveze, niti sam ја njemu navodio јтепа Ijudi sa kojima
sam ve6 stupio u kontakt i razgovarao. Kasnije, kroz nekoliko mjeseci, kad
sam upoznat о postojanju "Patriotske lige", zakljucio sam ба је u ovom dijelu
razgovora izmedu тепе i rahmetli Safeta Hadzi6a Ыо nesporazum. Uvjeren
sam ба је оп mislio ба те upozna sa oficirima koji su ve6 cinili "Stab Patriotske
lige", vjerovatno, sa Karisik Кетот, Seferom Halilovi6em, Rifatom Bilajcem,
Mustafom Hajrulahovi6em, Zi6rom Suljevi6em ..
Uvjeren sam ба је боЬго sto је doslo бо takvog nesporazuma izmedu Sa-
feta Hadzi6a i тепе. Kasnije sam о tome razmisljao. Сјјепјо sam ба је Sluzba
vojne bezbjednosti JNA intenzivno pratila тоје pokrete i kontakte. Оа те kojim
slucajem Safet Hadzi6 odveo па kontakt sa Ijudima па koje је оп mislio, Sluzba
vojne bezbjednosti Ы, prate6i тепе, identificirala "Stab Patriotske lige" sto Ы
bilo veoma stetno za ргјргете оБЬгапе ВјН. Mozda sam pretjerivao, ali sam
Ыо veoma optere6en svojim uvjerenjem ба те prate. Сјјепјо sam ба је Sluzba
vojne bezbjednosti JNA тепј pridavala mnogo ve6i znacaj nego ostalim oficiri-
та bosnjacke i hrvatske nacionalnosti. О tome тј је neugodno govoriti i pisati,
јег poprilicno zvuci neskromno ako navedem ба se u oficirskim krugovima JNA
smatralo ба ја svojim znanjima i iskustvima mogu biti najozbiljnija prepreka
ostvarivanju njihovih planova.
Interesantan је јебап detalj u toku naseg razgovora. Na Safetovom stolu
se nalazilo nekoliko raznih, takozvanih "borbenih pravila". То su knjige koje
је za potrebe obuke stampala JNA. Safeta sam upozorio ба diskretnije koristi
takve knjige, јег to moze biti opasno ako Sluzba vojne bezbjednosti бобе бо
podataka ба ih оп јта i koristi. Rekao sam mu ба Ы cetnickim sluzbama, knjige
koje оп drzi па stolu, mogle posluziti kao povod za hapsenje i odmazdu. Оп је
prihvatio тоје upozorenje.
Каба sam Safetu rekao ба sam se роё:ео baviti trgovinom i ба Ы trebao svoj
габ u tom pogledu legalizirati, оп те poslao u kancelariju gospodina Ismaila
Haveri6a, koji је u ор6јпј Novi Grad Sarajevo Ыо па funkciji sekretara "Opstin-
skog sekretarijata za privredu, drustvene djelatnosti, opstu upravu i budzet".
Imao sam zadovoljstvo upoznati Ismaila i u nekoliko navrata razgovarati s пјј­
те. Оп је ucinio sto је mogao. ОоЫо sam "Rjesenje" kojim тј је обоЬгепо
"obavljanje samostalne djelatnosti, kao dopunsko zanimanje". U "Rjesenju" је
precizirano ба тј se odobrava djelatnost "pokretne trgovine ... рготе! па veliko
i malo mjesovitom гоЬот"'Ј
8/ Rjesenje - Opstina Novi Grad Sarajevo, Opslinski sekrelarijat za privredu, drustvene djelatno-
s!i, ор;;!" upr.vu i budze!, Ьroј 03-320-14192, Sarajevo, 09.01.1992. godine.

- 119 -
 Prvih dana oruzane agresije па R ВјН, kada sam роёео raditi kao паёеlпik
bezbjednosti 8ТО R ВјН, u zgradi Predsjednistva R ВјН sam se sretao sa га­
hmetli Safetom Hadzicem. Bili smo pazljivi jedan ргета drugome. Tada sam
primijetio da је оп zпаёајпа liёпоst u aktivnostima za odbranu ВјН, ali se tada,
u vezi s lјт, nisam interesirao za delalje. Prvih dana agresije Safet је poginuo ,
slo је Ыо veliki gubitak za cijelu ВјН. Mislim da sam Safetovom pogibijom i ја
liёпо mnogo izgubio.

2.4.
KONTAKТI SA MINISTROM
ALIJOM DELIMUSTAFICEM

Novembra ili decembra 1991 . godine, kada sam vec (гесј mjesec poslije
napustanja JNA Ыо bez zaposlenja, telefonom те pozvao potpukovnik Petar
Simovic. Poziv те iznenadio. Rekao тј је da se nalazi u kancelariji kod тјпј­
stra Alije Delimuslafica i da minislar zeli sa тпот porazgovarati . Telefonsku
slusalicu је preuzeo Delimustafic i kratko rekao da zna sve о тојој teskoj si-
sluaciji i da тј zeli ротосј oko zaposlenja. Ја sam Delimuslaficu odgovorio da
пе zelim zaposlenje u drzavnim organima ВјН , ргј ёеmu sam mislio па osobnu
sigurnost јег Ы 10 ројаёаlо stalne prijetnje iz Beograda da cu biti likvidiran kao
izdajnik JNA. Моје angaziranje u drzavnim institucijama ВјН, autoriteti u Вео­
gradu Ы uzeli kao argument da se Ьоsпјаёki autoriteti u Sarajevu tendenciozno
suprotstavljaju vojnom vrhu. Razgovor је zavrsen Delimustaficevim оЬесапјет
da се те pozvati i ponuditi zaposlenje u njegovoj јјгтј "Сепех" . Dvije do Iгј
sedmice sam оёеkivао Delimustaficev poziv, do ёеgа пјје doslo.
Medutim, upravo u vrijeme kada su prestala тоја оёеkivапја Delimusta-
ficevog poziva i ротосј oko zaposlenja, otisao sam u prostorije za izdava-
пје pasosa Centra sluzbi bezbjednosti u Sarajevu. Sreo sam svog poznanika
Mustafu Karovica. Radovao se susretu sa тпот. Poklonio тј је paznju , ра
smo, uz kafu , duze razgovarali. Ргергјёао sam mu mnoge ёјпјепјсе о svom
napustanju JNA i о рогоdiёпim teskocama nakon toga. Ргј tome sam pomenuo
i naprijed opisani razgovor sa ministrom Delimustaficem. Karovic је prijateljski
rekao da је u dobrim odnosima sa ministrom Delimustaficem i sugerirao тј da
оп odmah pozove ministra i osigura nastavak mog razgovora s пјјт, kako Ы
ministar izvrsio dato оЬесапје u pogledu mog zaposlenja . Slozio sam se sa
Karovicevim prijedlogom . Odmah је pozvao ministra Delimustafica. Saopcio
mu da se ја nalazim u njegovoj kancelariji, da nisam rijesio pitanje zaposlenja i
da оёеkuјеm da оп izvrsi svoje оЬеСапје . Delimustafic је Karovicu rekao da ја

- 120 -
mogu d06i odmah kod njega. Poslije ovog Karovi6evog razgovora sa Delimu-
stafi6em, za desetak minuta sam se паБао u kabinetu ministra. Delimustafi6 тј
је ропоуо оЬе6ао рот06 u zaposlenju u CENEX-u. Novost је bila u tome sto
тј је Delimustafi6 tada rekao da su mu general Vasiljevi6 i pukovnik Tumanov,
kao funkcioneri Uprave bezbjednosti SSNO "naredili" da оп тепј пе smije pru-
ziti nikakvu рот06.
Sve тј је to bilo cudno. Nije тј bilo jasno zasto је оп јпјсјгао паБ susret
pozivom preko potpukovnika Simovi6a i zasto је mogu6e da mu pomenuti ge-
пегаl i pukovnik nareduju kako 6е оп тепе tretirati. Medutim, ipak тј se cinilo
da је Delimustafi6, zbog situacije u koju sam upao napustanjem JNA, spreman
prekrsiti navedeno Vasiljevi6evo пагебепје i stvarno тј рот06ј. Poslije toga
sam раг puta Delimustafi6a pozivao telefonom . Medutim , ubrzo sam shvatio da
те Delimustafi6 уага. Nikako sebi ne6u oprostiti sto sam nasjeo ovakvoj рго­
vokaciji. Jedina тј је utjeha da to пјје тоја krivica, nego da те do toga dovela
nuzda u zaista teskoj materijalnoj situaciji u kojoj sam se nalazio. Doskora zna-
сајап rukovodilac u JNA, sada trgovac,'f bez penzije, sa 27 godina penzijskog
staza, koji se nadao da 6е se zaposliti u nekom preduze6u, koju godinu raditi i
ste6i penziju, nasjeo је Delimustafi6evim neiskrenim оЬе6апјјта. Ipak, ostaje
pitanje zasto је оп trazio тепе. То Delimustafi6 zna, ali о tome, pocetkom
agresije, s пјјт nisam razgovarao, iako sam ga ујбао.
Моја ргосјепа, u vezi s tim, је slijede6a: Potpukovnik Simovi6 Petar, kao
nacelnik bezbjednosti 4.К dobio је zadatak iz Beograda da Sluzba уојпе Ье­
zbjednosti, tajnim metodama i sredstvima prati тепе i Ijude sa kojima bIisko
kontaktiram . Моја tadasnja upu6enost па stan i па kontakte sa prijateljima i
poznanicima па otvorenom prostoru ili u kafanama, пјје bila pogodna okolnost
da те efikasno prate. Bilo јт је pogodnije da budem zaposlen u nekoj od
drzavnih institucija, gdje Ы јтао svoju kancelariju i telefon, kao i uslove da па
radnom mjestu ostvarujem sluzbene, privatne i prijateljske susrete. U takvim
uslovima, Sluzba уојпе bezbjednosti Ы u saradnji sa Sluzbom drzavne bezbje-
dnosti, ozvucili moju kancelariju i telefon. Angazirali Ы svoje saradnike koji Ы
тј se predstavljali kao prijatelji. Ocekivali su da Ы тоје radno mjesto moglo
biti udica za Bosnjake i Hrvate koji se aktivno suprotstavljaju Milosevi6evoj i
Karadzi6evoj politici. Vjerovatno је da su procjenjivali , kao mogu6e, da sam ја
nosilac ilegalnih vojnih aktivnosti, sto јт је bilo narocito vazno otkrivati. Моја
intuicija rijetko уага. Опа је bila vazan faktor тоје licne zastite. Kad sam Deli-
mustafi6u rekao da пе zelim zaposlenje u drzavnim organima ВјН, уе6 da zelim
zaposlenje samo u privredi i trgovini, odvratilo је SluZbu уојпе bezbjednosti od
daljeg kombiniranja da тј namjeste radno mjesto u MUP ili nekoj drugoj insti-
tuciji R ВјН.
91 Kako sam se bavio trgovinom, objasnio sam па 125.-126 . strani.

- 121 -
 Као dokazani i uspjesni trgovac, koji је za bosanskohercegovacke prilike
do velikog kapitala dosao uspjesnim trgovackim i finansijskim transakcijama ,
Delimustafi6 је pred agresiju maksimalno intenzivirao svoje kontakte sa ge-
neralom Aleksandrom Vasiljevicem. Сiпilо тј se glupim i smiјеsпim da bilo ko
moze, ра makar 'О ЫО i "паргеdпi trgovac" u ulozi miпistга uпutагпјih poslova,
odvratiti gепегаlа Vasiljevica od suludih velikosrpskih рlапоvа i da bilo kakvim
pogodbama ili tгапsаkсiјаmа Delimustafic moze svoje kопtаktе sa Vasiljevicem
usрјеsпо staviti u fuпkсiјu zastite ВјН. Moglo se dogoditi samo suргоtпо , da
dovitljivi Vasiljevic iskoristi Delimustafi6a za рlапоvе protiv ВјН. Na kraju, da пе
Ы bilo zabune. Ne osporavam Delimustaficev patriotizam ргета ВјН . Medutim,
smatram da оп, iako dovitljivi trgovac, пiје Ыо dorastao za igru sa Vasiljevicem,
koji ga је, u kопаспоm , i upropastio, sliспо kao sto Sefer Halilovic upropastava
Ijude sa kojima dolazi u kопtаktе , sto 6и ovom kпјigоm агgumепtiгаti.

2.5.
SUSREТI U HERCEGOVINI,
NOVEMBRA 1991. GOOINE

Tokom zime 1991./1992. gоdiпе, bavio sam se tгgоviпоm. U 'оте su тј

pomagali prijatelji . Nајvаzпiја тј је bila рот06 Najetovi6 Dzemala. Novembra
1991. godine, оп те pozvao ба бобет kod пјеgа u Сарlјiпu. Таба sam Ыо
bIizak sa direktorom "SlоЬоdпе Воsпе" Adilom Кulепоvi6еm. Оп тј је ото­
gucio ба, ро pozivu Najetovi6a, обет па робгисје Mostara i Сарlјiпе. Stavio
тј је па гаsроlаgапје vozilo i vozaca о kome zпаm ба је Ыо iz Pazari6a, а
imепа ти se пе sje6am. U ргtlјаzпiku automobila vozili smo stоtiпјаk ргјтје­
raka svjezeg izdапја поviпе "SlоЬоdпа Воsпа", sto sam 'геЬао dijeliti Ье­
sрlаtпо Ijudima sa kojima Ьибет kопtаktiгао. Војао sam se takve misije ро
Негсеgоviпi, јег је u "SlоЬоdпој Воsпi " bilo dosta sadrzaja protiv JNA, сеtпikа
i сеtпiсkih lidera, koji su 'аба kопtгоliгаli hercegovacke teritorije i па пјimа
vladali. Војао sam se ба povod hарsепја Ьибе пјihоvо еvепtuаlпо sаzпапје
ба dijelim " SlоЬоdпu Воsпu", јег Ы iz toga zakljucili ба јтат ulogu i u pogledu
kопсipiгапја tog lista, оdпоsпо, u pogledu pisanja рsеudопimimа оЫlјеzепih
Сlапаkа. Сiјепiо sam da Ы те паkоп hарsепја opteretili za sve sto јт se
пiје dopadalo u тот ропаsапјu, kako iz vгеmепа dok sam Ыо u JNA, tako i
паkоп toga.
Strah se u mепi ројасао i zbog toga sto sam пеkоlikо dапа ргјје polaska
па podrucje Негсеgоviпе, u stubistu zgrade gdje stапuјеm , vidio zаstаvпikа
JNA Ваlаtоп Ivапа. Imao је пеki alat u rukama i zagledao u kutije па zidu kroz

- 122 -
koje su prolazili razni kabIovi, vjerovatno i kabIovi од telefonskih instalacija. Ро­
zdravili smo se. Оп је Ыо zbunjen. Balaton Ivan је Hrvat, koji је ostao u JNA до
kraja njenog postojanja. Сио sam да је sa cetnickim ојјсјгјта otisao u Beograd.
Аадјо је u Котапдј 2. vojne obIasti па tehnickim poslovima prisluskivanja. Рго­
сјјепјо sam да Sluzba vojne bezbjednosti, u vezi sa poduzimanjem tehnickih
тјега ргета тепј, zaobilazi Sluzbu drzavne bezbjednosti . Ako је Balaton Ivan
boravio u stubistu zgrade gdje stanujem, гадј obavljanja tehnickih poslova za
prisluskivanje mog telefona, опда је sasvim sigurno да su izbjegavali takvu
тјеги ргета тепј postaviti preko Sluzbe drzavne bezbjednosti R ВјН. Сјјепјо
sam да је to veoma vjerovatno, s obzirom да se u zgradi gdje stanujem nala-
zio stan zastavnika Кгипјс Radislava, koji је гадјо па administrativnim poslovi-
та, takoder, u Sluzbi vojne bezbjednosti. Akcija Balaton Ivana је imala smisla,
samo u slucaju да se stan Кгипјса stavlja па raspolaganje гадј postavljanja
uredaja za snimanje razgovora u тот stanu i sa mog telefona. Оа su, гадј
takvih тјега ргета тепј, ukljucivali Sluzbu drzavne bezbjednosti , опда Ы se
to radilo u njihovom prislusnom centru, kome su dostupni glavni uredaji РТТ
sistema, ра se пе Ы moralo fizicki dolaziti до stubista zgrade u kojoj stanujem .
Кад sam duze razmisljao о takvoj mogucnosti i о takvoj misiji zastavnika Ва­
latona, ирадао sam u dilemu, misleci да nisam vec postao рагапојёап. Zbog
toga sam pokusavao да se kanim takvih misli.
Blizu PoGitelja, Najetovic те upoznao sa svojim prijateljem , од koga sam
kupio polovan kombi "Zastava 850". Platio sam ga 2.500 ОМ, pola odmah , а
pola u nekoliko rata.
Tokom boravka u Capljini, Najetovic те upoznao sa Colakovic Safetom,
uglednim i јтиспјт trgovcem. U Safetovom stanu sam proveo kratko, ali је bilo
ohrabrujuce опо sto тј је govorio. Izrazavao је simpatije i odobravanje za тоје
napustanje JNA. Iz toga је izvirala ugodna Ijubaznost i gostoprimstvo. Pitao
те сјте se bavim. Govorio sam о svojim pokusajima да se bavim trgovinom ,
u сети sam nailazio па razne teskoce. Ротепио sam да sam trgovacki posao
legalizirao, јег sam доЫо Rjesenje za bavljenje pokretnom trgovinom па veliko
i malo, te да sam u tom svojstvu uredno registriran kod opcinskih organa u
sarajevskoj орсјпј Novi Grad. Ротепио sam да sam , гадј bavljenja trgovinom ,
nabavio i kombi.
Ook те slusao, Safet se odlucio да тј pomogne. Rekao је да се svoju гоЬи
dovoziti u Sarajevo, skladistiti gdje zelim, sto је podrazumijevalo да trebam
organizirati рroдаји iste. Tako је i bilo. Sve до pocetka aprila 1992. godine,
Safet тј је dovozio гоЬи, а ја sam organizirao ргодаји па sarajevskoj рјјасј
"Stup". Safetovu гоЬи smo skladistili u kuci mog sure rahmetli Erovic Fehe , uli-
са Kasindolska. Pocetkom oruzane agresije, 14. таја 1992. godine, suru Fehu
su uhapsili cetnici. U isto vrijeme i u istoj zlocinackoj akciji stradalo је јо:'> 45

- 123 -
 Bosnjaka i Hrvata. Odvedeni su u nepoznatom pravcu. Јо!; se vode kao nestala
'јса. Njihove porodice su uvjerene da su ih cetnici zvjerski poubijali. Prilikom
hapsenja, iz Fehine kuce su opljackali i robu kojom smo trgovali, u vrijednosti
od bIizu 20.000 КМ. Od decembra 1991. do aprila 1992. godine, Feho i тоја
supruga Zlata su па рјјасј direktno prodavali od Safeta dopremljenu robu. Robu
su izlagali па роуесј, majstorski uraden drveni sto. ВјО је 'јјер, lagan i stabilan.
Za transport se jednostavno sklapao, а za izlaganje гоЬе tokom prodaje, 'а­
gano rasklapao. Mahsuz, za тепе ga паргаујо vrsni stolar Rifat Becirbegovic
sa svojim sinovima, о kojima sam, kao о svjedocima mojih teskoca, u vezi sa
napustanjem JNA, naprijed уес iznio vazne detalje.
Dok sam se sa Najetovicem i vozacem iz "Slobodne Bosne" kretao ро Не­
rcegovini, kontaktirao sam sa dosta mjestana u Capljini, Dubravskoj visoravni i
Mostaru. Sagovornicima smo ostavljali ро nekoliko primjeraka lista "Slobodna
Bosna". Pitali su те о aktuelnoj situaciji. Svi su bili zabrinuti. Hercegovci su
imali razloga za zabrinutost, mozda i vise nego gradani u drugim krajevima
ВјН. Rezervisti JNA iz Srbije i Сгпе Gore su se nalazili svuda, u svakom mjestu
u dolini Neretve, posebno па 'јјеуој obali. Provocirali su , nosali oruzje, pucali,
isticali cetnicke simbole i slicno. Govorio sam јт da је velika vjerovatnoca da
се se rat iz Hrvatske ubrzo prenijeti u ВјН, te da su mali izgledi za postizanje
dogovora kojim Ы se SFRJ i ocuvala i demokratizarala. U vezi s tim, govorio
sam da је cetnistvo osnovna opasnost, da је cijela JNA postala cetnicka уо­
jska, da u borbu protiv cetnika treba mobilizirati sve gradane ВјН, da јта Srba
koji su protiv cetnika i politike Slobodana Milosevica, ali da је уеота znacajno
da Bosnjaci i Hrvati sa drugima koji to zele, organiziraju odbranu svojih mjesta.
Isticao sam potrebu nabavke oruzja i cuvanja istog u tajnosti od cetnicke јаупе
i tajne policije.
Kad sam ovako govorio u jednoj kuci bIizu Capljine, starija zena, doma-
сјса koja nas је sa svojim sinovima 'јјеро ugostila, rekla је da опа iz Drugog
svjetskog rata јта iskustva i sa ustasama i sa cetnicima, te da se тј Bosnjaci
тогато paziti od opasnosti koje пат prijete i od cetnika i od ustasa. Rekla је
da zna da ustase mrze nas Bosnjake, te da se i njih тогато paziti. lako sam
о tome dosta znao, оУо тј је bilo dobro upozorenje. Medutim, ја sam i dalje,
do pocetka agresije i sve dok ekstremisti HDZ nisu izazvali sukobe sa пата
Bosnjacima, cesto govorio da сето pobijediti cetnike i osloboditi od njih citavu
ВјН, ako Bosnjaci i Hrvati budu organizirani za odbranu, jedinstveno i odlucno,
zajedno sa ostalima koji to zele, ра i Srbima koji su protiv cetnika. Oruzani su-
kobi izmedu Агтјје R ВјН s jedne i Hrvatske vojske sa HVO, s druge strane, za
тепе su bili veliko razocarenje. I kad god sam Ыо u prilici da govorim i pisem
о tome, sjetio sam se sta је Najetovicu, тепј i svojim sinovima govorila starica,
Bosnjakinja sa iskustvima iz Drugog svjetskog rata.

- 124-
 80ravak па podrucju Hercegovine i razgovore sa Najetovicem sam iskori-
stio da i пјети, u strogom роУјегепји izneosim kako јгеЬа da se ponasa. Оп
је tada jos Ыо па sluzbi u JNA. 8јо је па duznosti ојјсјга Sluzbe уојпе bezbje-
dnosti u 134. auto-nastavnom сепјги JNA, u Capljini. Ја sam јтао bezrezervno
роујегепје u Najetovica. Rekao sam ти da је JNA, definitivno, cetnicka vojska
i da је mala Ујегоуајпоса da се SFRJ opstati. Ispricao sam ти svoje dozivljaje
iz угетепа dok sam Ыо па Ratnoj skoli u 8eogradu i kada sam iz је skole
rasporeden па ratiste u Hrvatskoj - Samarice, Рејгоуа Gora, nadomak Gline,
Рејгјпје i Siska. Rekao sam ти da пе Ы bilo dobro da odmah napusti JNA, јег
Ы se suocio sa Ьгојпјт ргоЫетјта, је da је bolje da jos ostane u JNA, ali da
тога biti spreman svakog casa napustiti ји, уес cetnicku vojsku. Sugerirao
sam ти da ubuduce, kao ојјсјг Sluzbe уојпе bezbjednosti, пе izvjestava пј о
сети pretpostavljenu komandu, ali da јгеЬа ргајјјј i dobro poznavati situaciju.
Upozorio sam ga па moguce provokatore, је da se тога paziti i s kim i sta raz-
govara. Осјјепјо sam da Ы bilo dobro da se poveze sa svojim prijateljima, sa
kojima јгеЬа raditi па zastiti bosnjackog i hrvatskog naroda, јег се do eskalacije
sukoba sa сејпјсјта ubrzo doci. U vezi s јјт sam istakao da је najvaznije da
skupljaju oruzje i da јогтјгаји ЬогЬепе grupe, koje се, kad zatreba, povezati u
уесе уојпе јогтасјје, је da unaprijed јгеЬаји dogovoriti пасјп njihovog anga-
ziranja za odbranu ugrozenog stanovnistva па podrucju Capljine i sire cijele
Hercegovine. Zamolio sam ga da nasi kontakti ostanu u tajnosti, је da svoje
prijatelje, sa kojima sam se sretao, jos jednom upozori u pogledu тоје zastite,
јег zbog kontakata sa тпот, od cetnika i sami mogu dozivjeti neprijatnosti.

2.6.
FIKТlVNO ZAPOSLENJE

Kad sam krajem septembra 1991. godine napustio JNA, za porodicu sam
тогао rjesavati osnovna egzistencijalna рјјапја. Jedno od tih рјјапја је bilo
socijalno i penzijsko osiguranje. Radi toga sam u орсјпј Novi Grad - Sarajevo
izvadio Radnu knjizicu 101 koja тј је bila neophodna da se ргјјаујт па 8јro za
zaposljavnje, da kao nezaposleni, а prijavljeni па јај 8јго dobijem zdravstvene
knjizice koje su mogli dobiti socijalno ugrozeni, је da se zaposlim, ako је јо
101 Radna knjizica serijski Ьгој 04642 i registarski Ьroј 1840, izdata od "јгапе nadleznog organa
орсјпе Novi Grad Sarajevo, ovjerena pecatom i potpisom sluzbenog lica, па Јте Muslimovic Osme
Fikret, Sarajevo, 29.10.1991. godine.
U Radnoj knjizici, u odgovarajuce rubrike је upisano da od 31 .07.1971. godine do 30.09.1991.
godine, kao "Staz osiguranja u JNA" јтат 20 godina, 2 mjeseca i 1 dan, te da тј se taj staz osi-
guranja uvecava "ро "јор ј 12/16 i 12115 godisnje" za 5 godina, 9 mjeseci i 24 dana, "јо је utvrdeno
Rjesenjem Zavoda za SOVO, Ьroј Р-101865, od 21.10.1991. godine.

- 125 -
moguce. Zdravstvenu knjizicu za socijalno ugrozene sam dobio. Sredinom
decembra 1991. godine, о tim ргоЫетјта , telefonom sam ргјёао sa svojim
srednjoskolskim kolegom Hrvic Вајroт, tada komercijalnim direktorom u је­
dnoj оа tгgоvаёkih јјгтј u Gгаёапiсi. Оп је sugerirao da se u Sarajevu javim
njegovom prijatelju i poslovnom partneru Sceta Кетј , koji је Ыо vlasnik trgo-
vаёkе јјгте "AMADOS". Rekao је аа се se оп sa Sceta Кетот dogovoriti аа
те ргјтј u гаапј odnos, te da сето zајеdпiёki nastojati аа poslovni rezultati
njegove јјгте "AMADOS" omoguce placanje mog socijalnog i penzijskog osi-
guranja. Nakon sto је Hrvic Вајго ргјргетјо Sceta Кети, u vezi s tim , ја sam
ти se telefonom javio. Sastali smo se u јеапот sarajevskom restoranu па
Магјп Dvoru. Formalno sam se zaposlio. Ваг privremeno sam rijesio ргоЫет
socijalnog i penzijskog osiguranja . ОоЫо sam i platu . Мебutim, nakon neko-
liko mjeseci, Sceta Кето је осјјепјо da poslovni rezultati njegove јјгте пе
omogucavaju аа ispuni obaveze u pogledu uplate mog socijalnog i penzijskog
osiguranja. Тааа sam јтао nekih rezultata iz samostalnog bavljenja trgova-
ёkоm djelatnoscu , ра sam Sceti predlozio аа ја , u јте njegove јјгте, dok пе
пабеm neko drugo rjesenje, za sebe uplatim socijalno i penzijsko osiguranje.
Sceta је Ыо razuman . Оао тј је upute kako си to uёiпiti, sto sam i realizirao.
U mебuvгеmепu је uslijedila agresija . Sarajevo је bIokirano. ОЬа smo se za-
bavili drugim ргоЫетјта , tako da о tome vise nikada nismo razgovarali , тааа
smo se nekoliko puta sreli .
Kasnije sam osjecao neki moralni dug ргета Sceti i njegovoj роroајсј. Ро­
sto sam Ыо па zпаёајпim funkcijama u vojsci , Sceta тј se оЬгасао гаај regu-
liranja vojne obaveze za njegovog sina. Uёiпiо sam toliko аа bude zadovoljan.
Detalja о tome se пе sjecam.
I ova situacija је dokaz protiv Seferovih monstruoznih lazi аа ја, septembra
1991 .godine nisam napustio JNA, vec da sam penzioniran. Uostalom, dokaze
о njegovim lazima пјје tesko пасј u evidencijama koje su duzne imati institucije
socijalnog i penzijskog osiguranja i u Sarajevu i u Beogradu, kao i u nadleznoj
sluzbi орсјпе Novi Grad-Sarajevo, gdje sam аоЫо Radnu knjizicu . Evidencija
Вјгоа za zaposljavanje u Sarajevu, gdje sam se oktobra 1991 . godine prijavio
kao nezaposlen, te evidencija socijalno zdravstvenih institucija, koje su u Sa-
rajevu bile nadlezne da izdaju zdravstvene knjizice socijalno ugrozenima, tako-
бег, su nepobitni argumenti о Seferovim monstruoznim lazima i amoralnosti, јег
тј је iz svojih prljavih pobuda nanosio zlo.

- 126 -
 2.7.
ZABRINJAVAJUCA СПNlСКд РRIЈПNЈД
Sa Piskulic Ivom se nisam druzio ргјје mog napustanja JNA. Оо tada smo
se u susretu samo pozdravljali. Кгајет septembra i tokom oktobra, Piskulic је
redovno odlazio па posao u kasarnu u Nedzaricima, blizu zgrade u kojoj stanu-
јето. Оп је preko komsija saznao da sam ја vec napustio JNA, da sam ostao
bez zaposlenja i da sam u veoma teskoj porodicnoj situaciji. Saosjecajuci s
тојјт ргоblетјта, Piskulic se u susretu sa тпот pozdravljao srdacnije nego
гапјје, sto је dovelo do nasih razgovora i medusobnih porodicnih posjeta. Kada
sam ти govorio о svojim dozivljajima pred napustanje JNA, i оп i ја smo znali
pustiti ро neku suzu. Вјо је veoma iskren ргета тепј. Brzo sam ga zavolio.
Vec nakon nekoliko nasih razgovora, pocetkom oktobra 1991. godine, оп тј је
radosno saopcio vijest da је i оп pokrenuo postupak da napusti JNA, te da vise
песе пј odlaziti па posao, јег се se brzo rijesiti njegov zahtjev. I тепј је bilo
drago sto је оп donio takvu odluku.
Oruzeci se tokom jeseni, odlazili smo па тоје јтапје, gdje smo zajedno
posadili luk, jednu lijehu оп sebi, а jednu ја sebi. Тај luk su iskoristili cetnici,
јег је u proljece 1992. godine, teritorija gdje se nalazila тоја vikendica, bila
pod kontrolom cetnika. Otprilike, 20. marta 1992. godine, dok se jos moglo
kako-tako kretati, uz osjecaj da rizikujemo, Piskulic Ivo, njegova supruga Zivka,
тоја supruga Zlata i ја smo, тојјт kolima otisli do тоје vikendice. ВјО је suh
proljetni dan. Kad smo dosli do vikendice, vidjeli smo da је porusena kapija,
а kada smo se primakli vikendici vidjeli smo da su vrata razvaljena, otpaci od
razvaljenih vrata su bili ispred ulaza. Vrata su bila malo odskrinuta. Kada sam
ih sasvim otvorio, па pragu sam vidio sјеkiщ ali crvenu, u prvi mah sam ротј­
slio od obilne krvi. Na malom stolicu u hodniku vikendice bila је pletena сгпа
kapa sa kokardom. Unutra, ро prostorijama vikendice, bile su crvene fleke koje
su u potpunosti djelovale kao prolivena krv. Sve је djelovalo kao da је neko
nekoga zaklao. Kad sam usao u jednu malu sobu gdje smo cuvali rezerve па­
тјгпјса hrane, ustanovili smo da је sve od hrane pokradeno. Ти је bilo i neko-
liko tegli konzervirane cvekle, odakle su tecnost, koja u potpunosti djeluje kao
krv, prosuli ро vikendici. Кари sa kokardom i sjekira сјјј је zeljezni dio Ыо sav
u crvenilu kao od krvi, shvatio sam kao opasnu poruku. Osim hrane i potpuno
novih posteljina i drugih Ijepsih i nesto vrednijih porodicnih sitnica, iz vikendice
пјје nista vise odneseno. ёudilо те da sjekira пјје bila тоја, koju sam јпасе
јтао па vikendici. Provalnik - cetnik је donio svoju sjekiru, патосјо је u crveni
sok cvekle i ostavio је па pragu.
Ја sam insistirao da se sto ргјје vratimo kuci. Podrzavao те Ivo. Zlata је
bila veoma Ijuta. Na udaljenosti od preko stotinjak metara vidjela је komsiju

- 127 -
Miгka, kod njegove vikendice, kome nikada nisam пј znao pгezime. Pozdгavljali
smo se u pгolazu, u susгetu se ponekada zadгzali u гazgovoгu i nista vise. Ро­
znavali smo ga kao bIagog i susгetljivog covjeka. Povisenim glasom, tako da
ju је Miгko mogao cuti, Zlata је pitala - ko је ргоуаlјо nasu vikendicu. Dа је to
Ыо опај Miгko, kako smo ga poznavali, оп Ы zabгinuto dosao do nas da vidi о
cemu se гadi. Sada је samo kгatko odgovoгio da оп пе zna nista, аli је to odgo-
уогјо tako da se moglo zakljuciti da, upгavo , оп zna sve. Neznam odkuda је
Zlati Ыlо hгabгosti da jos јасјт glasom i sa jos vise Ijutnje роспе pгijetiti Miгku.
Rekla mu је: "Ako пат budete diгali nase, nek znate da cu уат se osvetiti".
Jedva sam је ucutkao, sjekiгu i kapu izbacio izvan vikendice, ekseгima zakovao
гazvaljena vгata, insistiгao da sto ргјје sjednemo u kola i da se vгatimo u stan .
Tada nisam mogao pгetpostaviti da cu do svoje potpuno poгusene vikendice
d06i tek kгoz cetiгi godine, тaгta 1996. godine, kada је ргета Dejtonskom
spoгazumu, teгitoгija IIidze stavljena pod kontгolu legalnih vlasti, odnosno, u
sastav Fedeгacije ВјН.

- 128 -
 3.
DOZIVLJAJI U POCEТKU ORUZANE AGRESIJE

3.1.
POllV VIКlCA од SE UKLJUCIM U NJEGOVU JEDINICU 11 /
Роёеtkоm marta 1992. godine, kada su ёеtпiсi uz zastitu JNA, postavlja-
пјет barikada, granatiranjem i па druge паёјпе ugrozavali sigurnost gradana
Sarajava, uvеёе је zazvonio telefon u тот stanu. Obradovao sam se, јег se
javio Dragan Viki6, koga sam poznavao kao komandira specijalne jedinice ро­
licije iz sastava MUP R ВјН. Оп те pozvao da dodem u stab njegove jedinice,
kako Ы svojim iskustvom pomogao u pogledu sto efikasnijeg angaziranja jedi-
пјсе kojoj је оп па ёеlu. Ргосјјепјо sam da пе Ы bilo dobro da se ја pojavim u
njegovoj jedinici, јег su se tada u Sarajevu јо!; uvijek nalazile mnoge jedinice i
komande JNA, odakle se pratilo тоје kretanje. Сјјепјо sam da Ы тој dolazak u
njegovu jedinicu mogao vise stetiti nego koristiti. То Ы pove6alo rizike u pogle-
du тоје liёпе sigurnosti, а ёеtпikе podstaklo da ројаёаји oruzane provokacije i
napade па legalne institucije ВјН. Ovakvu ргосјепи Viki6u nisam mogao telefo-
пот detaljnije objasniti. Zamolio sam ga za razumijevanje. Rekao sam da se ја
uklјuёuјеm u odbranu ВјН па паёјпе za koje сјјепјт da su najkorisniji. Osjetio
sam da је Viki6 prihvatio тоје objasnjenje.
Telefonski poziv od strane Dragana Viki6a sam shvatio dobronamjernim.
Viki6 se u razgovoru ргета тепј odnosio uz рипо uvazavanje i postovanje, kao
i ја ргета пјети. U tom razgovoru nisam osjetio nista пеоЫёпо. Riјеёi kojima
тј se оЬга6ао su bile odraz nasih korektnih odnosa kroz proslost , uz пароте­
пи da оп i ја nikada nismo duze razgovarali , јег su saradnju s пјјт ostvarivali
тојј podredeni . Naime, ја sam u zadnjoj godini postojanja komande 7. агтјје u
Sarajevu ј , nakon toga, kada је u Sarajevu uspostavljena komanda 4. korpusa
JNA, kao паёеlпik bezbjednosti Ыо nadreden 288. bataljonu Vojne policije, koji
је Ыо lociran u kasarni - tada pod nazivom "Viktor ВиЬапј" , а kasnije kasarna

111 Pisem о Vikicu iz dva razl09a: рГУО, ј ег se ОП, ро sarajevskim kuloarima i putem medija uklјuёiо
u kampanju protiv kadrova koji su imali veliku ulogu u odbrani ВјН ; i dгugo, zbog 10ga 510 smatram
da njegov doprinos odbrani В ј Н 'геЬа objektivizirali. Рг; 10те пе zelim negirati пјёјјј , ра пј njegov
zпаёајап doprinos, ali јтаm potrebu istaci da sirom 8јН јmа mnogo, mnogo zasluznijih od njega, ёјје
zasluge nisu medijski, kao njegove пј izbIiza predstavljene siroj javnosti.

- 129 -
pod nazivom "Ramiz Salcin", u Sarajevu. Тај bataljon Vojne policije је godinama
izvodio zajednicke vjezbe sa specijalnom jedinicom policije, kojom је komando-
уао Dragan Viki6. Njegova jedinica је bila mnogo тапја od тепј podredenog
bataljona Vojne policije, u ёјје su se vjezbe ukljucivali. Medutim, ргј јоте ја
nisam bIize kontaktirao sa Viki6em. Ја sam ga ујСЈао uzgredno, u prilikama kada
obilazim jedinice па vjezbi. Upoznao sam ga indirektno iz afirmativnih ргјса о
njemu koje su se mogle cuti medu ојјсјгјта JNA. Sluzbena saradnja s пјјт se
odvijala па пјуои komandanta 288. bataljona, kapetana Reki6 Seada i vise ko-
mandira сеја kojima је Reki6 Ыо nadredeni. Inace, ргета ојјсјгјта JNA Dragan
Viki6 se odnosio korektno, а опј su postovali Dragana Viki6a.
Ргјје гаја о Viki6evim profesionalnim osobinama, sa distance sam saznao
onoliko koliko su тј drugi pricali о пјети, i јо u rijetkim situacijama kada se
ротепе Specijalna jedinica MUP R ВјН, kojoj је оп Ыо komandir. О njegovim
moralnim vrijednostima, ргјје гаја nisam nista znao, osim sto sam indirektno,
iz сјпјепјса da је sportista i komandir specijalne policijske jedinice, mogao ро­
drazumijevati da se radi о dobrom i moralnom covjeku. МеСЈијјт, iz njegovog
ponasanja tokom гаја i poslije, takoder, indirektno, saznao sam toliko koliko
тј је dovoljno za zakljucak da se radi о losem covjeku, koji је sklon neistinitim
ргјёата, ako ти se исјпј da јјте moze ste6i bolji јгејтап u drustvu. U ргујт
danima гаја, ponasao se nadmeno dok su komponovane i ријет medija етјјј­
гапе pjesme о njemu. S obzirom па sve sto se u ВјН, tada i kasnije dogadalo,
nisam Ьа!; siguran da su tadasnje pjesme о пјети i Juki Prazini bile umjesne,
а u najmanju ruku bile su ргеигапјепе.
Naime, Viki6 је kratko, u pocetku гаја , neposredno ucestvovao u odbrani
Sarajeva. Kad su se u Sarajevu razvile Ьгојпе i snazne brigade оп је Ыо zanema-
гју. Nista пе znam о јоте zbog cega је prestao Ыјј па celu specijalne policijske
jedinice. Dа se га! zavrsio do sredine 1992. godine, оп Ы, u pogledu zasluga, u
poredenju sa drugima јтао istaknuto mjesto. Razvoj Агтјје R ВјН i intenzitet
ЬогЫ, izbacio је па povrsinu mnoge komandire i komandante, koji su neprekidno
boravili па ЬогЬепјт linijama. U nasoj Агтјјј је bilo sedam korpusa, 12 divizija,
oko 130 brigada, oko 800 jedinica ranga bataljona i diviziona. U јјт jedinicama su
stasavali Ьгојпј komandiri desetina, vodova i сеја , zatim komandanti bataljona,
brigada, divizija i korpusa. Krvarili SU, prezivljavali teske ЬогЬе u kojima su imali
Ьroјпе poginule i tesko гапјепе, ali nisu napustili linije. МеСЈијјт, Viki6eva medi-
jska pozicija је u velikoj nesrazmjeri sa realnom pozicijom koju јта u рогеСЈепји
sa mnogima, уеота zasluznim komandirima i komandantima, koji su neprekidno
bivali па ЬогЬепјт linijama, dok se Viki6 "zamarao" ро sarajevskim restoranima i
kafanama. U рогеСЈепји sa nadaleko poznatim Viki6em, о јјт Ijudima sira javnost
пе zna nista. Pred јјт сјпјепјсата, оп umjesto da 6uti ili ako govori da kon-
struktivno govori, оп spletkari, sumnjici, nagada i zali sto se о пјети пе рјеуаји

- 130 -
 pjesme. Оп se u velikoj dinamici izgradnje nase Агтјје marginalizirao i postao
izrazito nezadovoljan, јег su prosle гајпе okolnosti u kojima su оп i Juka Prazina
bili i ostali пајорјеуапјјј. Kroz medije је razmazen, tako da је i оп sam prihvatio
pogresnu sliku о sebi. I za njega bi bilo bolje da па јај пасјп пјје upropasten.
Tada bi se ponasao normalno i njegov ugled bi se uskladio sa dinamikom razvo-
ја Агтјје R ВјН. Оа је Vikic bio inteligentniji, а тапје uobrazen, njegov ugled iz
pocetka гаја bi dobro dosao u procesu razvoja Агтјје R ВјН. Оп је bio opsjednut
policijskim rezonima koji su pretijesni za ргоЫете koje патесе гај.
Маја 1991. godine, Vikic је pozvao potpukovnika Рејга Simovica i тепе
da dodemo u Krtelje - bazu u kojoj је bila smjestena specijalna jedinica MUP
R ВјН , kojoj је оп bio komandir. Otisli smo skupa kod njega. Ргјтјо nas је sr-
dacno. ВјО је уеота pazljiv. Zbog пасјпа па koji је iskazivao veliko postovanje
ргета тепј, osjecao sam neku vrstu nelagode. Pokazao пат је sve objekte u
kojima је smjestena jedinica. Trudio se da ostavi sto bolji utisak. Sjecam se da
је potpukovniku Simovicu poklonio i izvjenu kolicinu pistoljske municije , zasta
ја nisam bio zainteresiran. То је bilo mjesec ili dva ргјје mog definitivnog od-
laska sa funkcije nacelnika bezbjednosti, јег sam, nakon koriscenja godisnjeg
odmora, otisao u Ratnu skolu u Beogradu. Тај zajednicki boravak od jednog
sata u Krteljima, bilo је najduze vrijeme provedeno sa Vikicem. Ni ргјје, пј posli-
је toga, s пјјт nikada nisam bio u drustvu. Vidao sam ga samo u susretu.
U vezi s јјт sam i izveo naprijed izneseni zakljucak da је Vikic sklon neistinitim
ргјсата i da је moralno slab covjek. Kako moze ро Sarajevu raspredati ргјсе о
тепј, kad оп sa тпот, neposredno пјје јтао priliku, пјјј ја s пјјт, da se druzimo
i da se upoznamo. Kad је оп vec јтао primjedbe ргета тепј iz predratnog регј­
oda, onda пе znam zasto те zvao da, u pocetku гаја , dodem u njegovu jedinicu.
Njegov poziv је mogao biti samo izraz postovanja i nista vise. Medutim, Vikic је
u datoj situaciji zakljucio da је za njega profitabilno ako se ukljuci u kampanju
protiv тепе, ра је usao u nesto sto ga i moralno i profesionalno kompromitira.
Оп је samo па prvi pogled u ratu profitirao. Nije bio inteligentan da svoje zasluge
iz pocetka гаја dostojno nosi. Zivi u iluzijama о svojim zaslugama. Petlja.

3.2.
USРЮ SAM POBJECI ОО CEТNIКA NA ULICAMA SARAJEVA

Prvog dana Вајгата, 01.04.1992. godine, oko 09.00 sati, pjesice sam ро­
sao od svog stana u Sarajevu, па Vojnickom Polju, do kuce svog sure u Kasi-
ndolskoj ulici. Оо Kasindolske ulice sam јгеЬао јсј ulicom koja sada nosi naziv
Bosna Srebrena. Kada sam se ukljucio па јroјоаг је ulice, pored Сепјга za
osobe sa ostecenim vidom, isao sam oko 30 тејага . Iznenada sam па ulici,

- 131 -

..
а

ispred, udaljeno od тепе oko 1ОО - 150 metara ugledao grupu naoruzanih се­
tnika. Blokirali su ри! uz samu ivicu kasarne JNA u Nedzaricima. JNA i cetnici
su postali jedno. Razlike su nestale. Jedni drugima su bili zastita, ра nije slu-
сајпо sto su cetnici svoju barikadu postavili uz samu ivicu kasarne JNA. Nosili
su сгпе subare, па kojima su se izdaleka vidjele velike kokarde, preko гатепа,
ukoso preko grudi i leda, ргета pojasu, nosili su redenike municije. Automa-
tske puske i puskomitraljeze su nosili о гатепи ili u rukama. Iznenaden, stao
sam. Uplasio sam se i okrenuo nazad. Nisam smio trcati, јег Ы izazvao njihovu
paznjnu, ра Ы, mozda, poceli pucati za тпот. Ocijenio sam da је najbolje da
se normalnim korakom krecem nazad do raskrsnice па kojoj sam se od naselja
Vojnicko Polje, samo prije nekoliko minuta i ukljucio u ulicu Bosna Srebrena
kod Ьгоја 34. Tih minut-dva, koliko mi је trebalo da predem tridesetak metara
pri povratku do raskrsnice, ucinilo mi se kao vjecnost. Nisam smio trcati, а
strah те gonio da sto prije zamaknem od raskrsnice desno i da udem и nase-
Iје Vojnicko Роlје. Napokon se dogodilo опо sto mi se cinilo tako dalekim. Sa
raskrsnice sam zamakao desno, okrenuo se, uvjerio da пета opticke vidljivosti
od тепе ргета cetnicima, а zatim ubrzao korak. Uletio sam u zgradu gdje sam
stanovao, zatim и lift, te usao и stan vidno uznemiren. О opasnosti и kojoj sam
Ыо, sve sam detaljno ispricao ukucanima. Svi smo se zabrinuli .
Tih dana, pucnjava ро Sarajevu је intenzivirana. Cetnici su sijali strah и
svakom kutku Sarajeva. Poceli smo se navikavati па eksplozije granata i mina
koje su lansirane sa okolnih brda. Nije vise Ыlо slobode kretanja ро Sarajevu,
posebno ро dijelovima oko kasarni JNA ili oko naselja и kojima su cetnici imali
veca uporista i gdje su vec djelovale cetnicke jedinice. Nisu se ni nazirala politi-
cka rjesenja krize и BiH. Politicki sukobi su se rasplamsavali i sve vise dobivali
karakter oruzanih sukoba, пе samo и Sarajevu, vec i sirom BiH. Zavladalo је
beznade.

3.3.
RAZGOVOR SA MAJOROM JNA JAORANKOM JANORICEM
Kad su prvih dana aprila 1992. godine росеlе padati granate i mine ро
Sarajevu, narocito ро starom dijelu grada - Bascarsiji , jedno vece kad је cijeli
grad tutnjao od eksplozija i mitraljeskih rafala, и осајапји, telefonom sam ро­
zvao па Ьгој dezurnog Sluzbe vojne bezbjednosti и Komandi 4. korpusa JNA.
Nisam znao ko се mi se odazvati па telefon. Kad mi se odazvao тајог Jandric
Jadranko, prvo smo se pozdravili. Osjetio sam kao da ти је drago sto sam па­
zvao. Medutim, njegovo se raspolozenje ubrzo promijenilo. Povisenim tonom
sam govorio da JNA cini ogromne greske, da se stavila u funkciju Milosevice-

- 132 -
vog rezima, da је odgovorna za sirenje medunacionalnih sukoba u SFRJ, da
се kad-tad doci vrijeme krivicne odgovornosti za zlocine koje сјпј JNA, da је
neshvatljivo kako је moguce da se granatiraju kuce i ubijaju civili, te da је to
protivno ustavnoj ulozi JNA. Insistirao sam da se тој razgovor registrira, da
оп, kao dezurni, treba poduzeti sve тјеге kako bi se јебјпјсата JNA prenijelo
пагебепје ба prekinu granatirati Sarajevo i slicno. Мајог Jadranko те poku-
sao uvjeriti da eksplozije koje se cuju ро gradu nisu eksplozije granata i тјпа
ispaljenih sa polozaja JNA, nego ба se ро gradu cuju petarde i improvizirane
eksplozivne naprave. Na takve njegove гјјесј sam odgovorio ба је i оп bezo-
brazan, ба те i оп iznenaduje, јег sam о njemu гапјје јтао боЬго misljenje, ра
је razgovor i prekinut.

3.4.
POZVAO МЕ КARIC yEHВlJД
Dап nakon medunarodnog priznanja R ВјН , u vecernjim satima, u тот
stanu је zazvonio telefon. Podigao sam slusalicu. Javio se potpukovnik Кагјс
Vehbija. Pozdravili smo se i prijateljski priupitali za zdravlje. Кагј6 је, zatim ,
objasnio razlog pozivanja. Rekao је ба se uvjerio u ispravnost mojih ргосје­
па koje sam iznosio njemu, Radislavu Jankovi6u i Zahiru Dervisevicu, kada
su oktobra 1991. godine zajedno bili kod тепе u stanu. Кагјс је uznemireno
rekao ба оп vise пе moze ostati u JNA, lе ба је odlucio ба обе па bolovanje i
ба se tako distancira об tada aktuelnih aktivnosli JNA, u pogledu postavljanja
barikada, pucanja па gradane i granatiranja ро Sarajevu. Ја sam pohvalno
komentirao njegovu odluku ба se distancira об tih aklivnosli, ali nisam Ыо za-
dovoljan sa пасјпот па koji 10 оп namjerava izvesti. Rekao sam mu ба odlazak
па bolovanje пјје pravi пасјп, s obzirom ба 10 пе bi znacilo konacan odlazak
iz JNA. Insistirao sam ба odmah uzme list рарјга i ба svojim rukopisom kratko
napise ба zeli prekid sluzbe u JNA. Кагј6 је Ыо veoma korektan. Rekao је ба
6е uraditi kako sam mu savjetovao . Siguran sam , takoder, ба је, uljudni Кагј6
podrazumijevao ба njegov odlazak па bolovanje bude i konacan odlazak iz
JNA, ali је тоја sugestija, u vezi s tim , bila za njega mnogo bolja.
Iпасе, Кагј6 i ја smo se боЬго poznavali i medusobno uvazavali. Оп је
obrazovan, stalozen, elokventan, moralan, strucan i veoma обап vrijednostima
Bosne i Hercegovine koju је uvijek ispravno afirmirao kao drzavu svih gradana i
пагоба koji u пјој zive. Nije opravdano sto је kroz kadrovska rjesenja u Агтјјј R
ВјН marginaliziran. Mislim, ба је opravdano njegovo nezadovoljstvo zbog toga.
Njegovo nezadovoljstvo је stetilo nasoj Агтјјј , а koristilo Seferu za organiziran
габ protiv Izetbegovi6a. Osje6ao sam ба Кагј6 тепе izuzetno postuje, sto је

- 133-
bilo adekvatno тот postovanju njega. Zbog toga se оп тепј i оЬгајјо za savjet
о napustanju JNA. То је, сјпј тј se, ojacalo паiЗе prijateljstvo, iЗјо је trajalo sve
dok Кагјса nisam sreo ispred zgrade Predsjednistva, сјпј тј se u proljece t 995.
godine. Оа budem јоiЗ precizniji, sreli smo se i razgovarali bIizu tramvajske
stanice koja је naspram Predsjednistva. Оп је Ыо veoma nezadovoljan svojim
statusom u Агтјјј R ВјН. Rekao тј је da Sefer Halilovic јогтјга politicku partiju
i da се оп Ыјј s пјјт u rukovodstvu novoformirane partije. Tada тј пјје rekao da
се рагјјја nositi naziv "Bosanskohercegovacka patriotska stranka". Odgovorio
sam da to пјје dobro iz vise razloga od kojih је najvaznija сјпјепјса sto su опј
vojnici kojima пе lici da formiraju partije, јег је prirodnije da se do kraja rata
bave vojnim pitanjima, а da о formiranju politicke partije, eventualno, mogu,
ako zele, razmisljati poslije rata. Na kraju sam dodao:"Nije тј razumno da ti
ides za Seferovom pamecu. Bilo Ы prirodnije da оп ide za tvojom, а пе ti za
njegovom pamecu". Zakljucio sam:"Vehbija, Sefer је smutljivac, оп cete iskom-
promitirati". Vjerujem da је ove тоје гјјесј ргергјсао Seferu, sto тј је, pored
odvracanja Кагјса da ulazi u Seferovu partiju, i Ыо cilj. Vrijeme је pokazalo da
sam Ыо u pravu. Кагјс је medu gradanima Ыо jedan od najomiljenijih ојјсјга.
Velika је steta sto se u drustvu sa Seferom upropastavao. Uvodeci ih u svoju
partiju, Sefer је podlo koristio trenutna statusna nezadovoljstva civilnih i vojnih
kadrova. Tako је mnoge upropastio.

3.5.
POZVAO МЕ PRVI KOMANDANT
NOVE TERITORIJALNE ODBRANE R BIH

Uvece, 08.04.1992. godine, mediji su javili da је Predsjednistvo R ВјН doni-

jelo "Uredbu о ukidanju dosadasnjeg RepubIickog Staba teritorijalne odbrane i
obrazovanju Staba Teritorijalne odbrane RepubIike Bosne i Hercegovine". Ova
Uredba је bila nuzna posljedica medunarodnog priznanja R ВјН kao suverene
i neovisne drzave, јег је dotadasnji RepubIicki stab ТО Ыо podreden Save-
znom sekretarijatu za narodnu odbranu. Оо tada Predsjednistvo R ВјН пјје
moglo donositi odluke о upotrebi jedinica ТО, јег је to bila ustavna nadleznost
saveznih institucija u Beogradu. Zbog toga је pomenutom Uredbom regulirano
da се "Predsjednistvo RepubIike Bosne i Hercegovine donositi odluke о upo·
trebi jedinica ТО R ВјН, da се Ministarstvo za narodnu odbranu R ВјН, preko
Staba ТО ВјН, rukovoditi i komandovati sastavima ТО" . Uredbom је odreden i
"zvanicni privremeni znak svih pripadnika ТО ВјН" - stari bosanski grb stitastog
obIika plave Ьоје , presjecen bijelom dijagonalom sa ро tri zlatnozuta Ijiljana u

- 134-
svakom polju, sa oznakom ТО ВјН iznad istog. Pored toga, Uredbom su razri-
jeseni duznosti dotadasnji komandant RSTO general-potpukovnik Drago Vuko-
savljevic i nacelnik RSTO general-potpukovnik Fikret Jakic, а za komandanta
STO R ВјН imenovan је pukovnik Hasan Efendic, za nacelnika Staba pukovnik
Stjepan Siber. Uredba је stupila па snagu odmah. Uredbu је potpisao predsje-
dnik Predsjednistva Alija Izetbegovic'2J Gledajuci televizijski dnevnik, ја sam
se obradovao informacijom о toj Uredbi, jer је опа znacila оа R ВјН utemeljuje
svoje oruzane snage, kao samostalna i neovisna drzava.
Donosenje Uredbe је uzburkalo zbivanja unutar Staba ТО R ВјН. Pripa-
опјсј tog Staba su se prakticno izjasnjavali о lojalnosti drzavi ВјН. Smijenjeni
komandant, general Drago Vukosavljevic је otisao sa cetnicima. S пјјт su otisli
gotovo svi Srbi koji su bili u Stabu. Pricali su тј оа је sacinjen spisak pripadnika
Staba koji su izrazili zelju оа i dalje ostanu u Stabu, роб komandom Predsjedni-
stva R ВјН. Nadleznost Beograda је prestala. Na spisku su bili Stjepan Siber,
Sakib Mahmuljin, Sakib Selmanovic, Avdo Kajevic, Rasid Zorlak, Dzemo Hot,
Еојп Hasanspahic ... То је bilo jezgro novog, naseg Staba ТО R ВјН. Njih је, об­
mah ро donosenju pomenute Uredbe, па sastanak pozvao predsjednik Izetbe-
govic. Pitao ih је ko bi об oficira mogao biti komandant Staba ТО R ВјН. Neko
је predlozio оа to Ьиое Stjepan Siber. Medutim оп је uljudno odgovorio оа пјје
uredu оа Hrvat Ьиое i па mjestu ministra odbrane, gdje se vec nalazio Doko
Jerko i па mjestu komandanta Staba ТО. Predsjednik је Sibera pitao - koga
оп licno predlaze? Odgovorio је оа bi dobro bilo оа se па polozaj komandanta
postavi pukovnik Hasan Efendic, sto је predsjednik prihvatio.
Sutradan, 09. aprila 1992. godine, ujutro oko 09.00 sati, u тот stanu је
zazvonio telefon. Podigao sam slusalici. Javila тј se sekretarica komandanta
Staba ТО R ВјН. Tog оапа је па duznosti komandanta tog Staba, prema napri-
јеб pomenutoj Uredbi росео raditi pukovnik Hasan Efendic. Sekretarica тј је
rekla оа те trazi upravo оп. Obradovao sam se pozivu. Razgovor је bio kratak.
Оп те pitao оа li mogu оосј kod njega, jer zeli оа razgovaramo о тот anga-
ziranju u novom Stabu ТО R ВјН. Bez dilema sam odgovorio оа mogu оосј
kod njega u roku об sat vremena, kad god оп odredi. Rekao тј је оа оооет
odmah. Radosnu vijest sam saopcio svojim ukucanima. Supruga i kcerke su
se takode obradovale. Najvise ih је radovalo sto sam ја licno, nakon psihickih
i drugih opterecenja nastalih napustanjem JNA, u pozivu novog komandanta
STO RBiH nasao veliko zadovoljstvo. Ponasali smo se kao оа је uslijedio оо­
gadaj koji се iznova promijeniti nas zivot. Slicnu prelomnu zivotnu situaciju, ali
u drugacijem kontekstu , kao porodica, dozivjeli smo тојјт napustanjem JNA,
septembra 1991. godine.
12/ Predsjednistvo R ВјН, Uredba Ьroј 01-0! 1-303/92, Sarajevo, OB.aprila 1992.godine, u potpisu
predsjednik Predsjednistva R В јН АЩа Izetbegovi6.

- 135 -
-

Iz poziva pukovnika Hasana Efendica sam shvatio da је za novu ТО R ВјН

bitno okupljanje Ijudi koji su spremni da rade u korist odbrane ВјН . Zbog toga
sam samoinicijativno odlucio da sa тпот u поуј 5ТО R ВјН росе i тој komsi-
ја, Piskulic Ivo, koji је nakon napustanja JNA, kao i ја , Уес nekoliko mjeseci Ыо
bez zaposlenja. Dijelili smo slicne tegobe . S пјјт sam cesto razgovarao . Znao
sam da su njegovi stavovi о situaciji u ВјН i u cijeloj bivsoj SFRJ potpuno isti
kao i тојј. Nisam zelio otici u 5ТО RBiH, bez njegovog znanja i bez тоје ponu-
de da i оп krene sa тпот. Kad sam mu telefonom saopcio da Ы zelio da i оп
krene sa тпот, ро njegovom reagiranju sam osjetio najplemenitije radovanje .
Brzo smo se spremili i od zgrade, gdje stanujemo, krenuli па tramvajsku stani-
cu па Nedzaricima. Оп тј је u tramvaju govorio da Ы zelio da budemo skupa i
da se пе razdvajamo, u vezi cega је ocekivao тој uticaj. Ја sam mu оЬесао da
cu u razgovoru sa pukovnikom Efendicem osigurati da radim o skupa.
Oko 11.00 sati 09.04.1992. godine dosao sam u kabinet novog komandanta,
novog 5ТО R ВјН , pukovnika Hasana Efendica. Sekretarica mu је odmah javila
da sam stigao. Brzo sam usao u njegov kabinet. Srdacno smo se pozdravili .
Poznavali smo se od daleke 1972. godine kada sam ја u Doboju Ыо komandir
haubicke baterije 155 тт, а оп nacelnik artiljerije 17. pjesadijske divizije, сјја
је komanda bila u Tuzli, а jedinice koje su pripadale toj diviziji bile su u Tuzli,
Brckom i Doboju. Tada је Hasan Efendic Ыо тајог, а ја porucnik. Dolazio је u
DоЬој da kontrolira stanje u 17. mjesovitom artiljerijskom puku , u сјјет sastavu
је bila i haubicka baterija 155 тт, kojom sam ја komandovao. Bilo тј је drago
kad god Ы dosao u moju bateriju. Trudio sam se da u тојој jedinici bude stanje
kojim се оп biti zadovoljan . Od Efendica sam dobivao pohvale. Zelio sam da se
ugodno osjeca kad kontrolira rad u тојој jedinici.
Odmah ро ulasku u kabinet, pukovnik Efendic i ја smo osvjezili sjecanja iz
угетепа kada је dolazio da kontrolira stanje u тојој jedinici. Rekao тј је da
је obavijesten о тот napustanju JNA i da је tim povodom cesto razgovarao
о тепј, te da је nekim autoritetima sugerirao тоје angaziranje u bilo kojoj
bezbjednosnoj ili уојпој instituciji ВјН . Upoznao те о Odluci Predsjednistva
R ВјН za njegovo postavljenje па duznost komandanta 5ТО R ВјН i da оп ,
upravo, tog dana kada smo razgovarali, роёјпје rad па toj odgovornoj funkciji,
о cemu sam obavijesten i preko medija. Istakao је da u 5ТО R ВјН zeli ukljuciti
najsposobnije kadrove koji su spremni da se ukljuce u odbranu ВјН, te da је u
okviru takve svoje orijentacije odmah pozvao тепе па razgovor. Rekao је da
zeli da ја ргјтјт duznost nacelnika bezbjednosti 5ТО R ВјН, јег је u pogledu
mog angaziranja уес izvrsio potrebne konsultacije .
Odgovorio sam mu da sam pocascen takvom ponudom, da sam spreman
odmah poceti sa radom i da cu kvalitetom i intenzitetom rada opravdati опо sto
о п kao komandant, ocekuje od тепе . Rekao sam da sam svjestan odgovo-

- 136 -
rnosti koju preuzimam, posebno zbog sve slozenijih bezbjednosnih i politickih
okolnosti u kojima treba djelovati radi odbrane suvereniteta i teritorijalnog inte-
griteta R ВјН . Slozenost uslova za rad u ulozi nacelnika bezbjednosti 8ТО R
ВјН obiljezena је i "Odlukom" Predsjednistva R ВјН "о proglasenju neposredne
ratne ораsпоsti"1Зi, sto је podrazumijevalo da se Predsjednistvo R ВјН prosiruje
"predsjednikom Skupstine R ВјН, predsjednikom Vlade R ВјН i komandantom
ТО R ВјН". Odluka о uvodenju neposredne ratne opasnosti је znacila da се
Predsjednistvo R ВјН "donositi uгedbe sa zakonskom snagom i odluke о izboru
ili imenovanju i razrjesenju, koje се podnijeti па potvrdu Skupstini R ВјН, kada
опа bude u mogucnosti da se sazove". Shvatio sam da се тој rad biti direktno
u funkciji vrhovnog komandovanja Oruzanim snagama R ВјН . Shvatio sam, ta-
koder, da је prioritet mog djelovanja da se u okviru stabova i jednica ТО R ВјН
uspostavi adekvatna kadгovska struktuгa za efikasnu obavjestajnu, kontraoba-
vjestajnu, vojnopolicijsku i stabno-bezbjednosnu ulogu kadrova u Sluzbi vojne
bezbjednosti, kao sastavnog dijela ТО R ВјН.
Pukovniku Efendicu sam ispricao da sam prilikom dolaska kod njega sa
sobom poveo i svog komsiju Piskulic Ivu, koji је krajem 1991. godine napustio
JNA i da ја zelim da i njega ukljucim u rad sektora bezbjednosti, kojim cu licno
rukovoditi. Komandant Efendic је odobrio takvu moju namjeru.
Na kraju , Efendic тј је rekao da је tek росео raditi па novoj funkciji, da se
i sam тога u svemu bolje orjentirati i rjesavati neka formalna pitanja u vezi sa
angaziranjem novih kadrova koji се dolaziti u 8ТО R ВјН , da mogu јсј kuci i
da се те brzo pozvati da роспет raditi. Bilo тј је krivo sto se тогат vracati
kuci. Ро izlasku iz Efendicevog kabineta, Piskulicu sam objasnio da se trebamo
vratiti kuci i da се ubrzo uslijediti poziv da роспето raditi . ОЬа smo izgubili
raspolozenje koje smo samo ргјје dva-tri sata dobili prilikom polaska u 8ТО R
ВјН . Sjeli smo u tramvaj i ubrzo dosli svojim kucama. Kad su nas vidjeli da se
brzo vracamo, i clanovi nasih porodica su izgubili raspolozenje, koje su, kao i
тј, dobili kad smo pozvani da odemo u 8ТО R ВјН. Nije proslo пј pola sata od
kako smo usli u nase stanove, Efendiceva skretarica пат је prenijela da od-
mah dodemo i da ргета Efendicevim stavovima роспето raditi. Obradovani
time, spremili smo se i otisli па nasa nova radna mjesta.
Dosli smo u kancelariju kod Jusic Dzevada, koji је tada Ыо sam u Odjelenju
bezbjednosti 8ТО R ВјН. Оп nas је ргјтјо srdacno. Bilo тј је drago sto сет о
raditi skupa. Razgovarali smo о oficirima JNA koji su iz 8ТО R ВјН otisli sa
Cetnicima. Najvise smo razgovarali о pukovniku Simonovski Dimitriju, koji је
Ыо nacelnik bezbjednosti 8ТО R ВјН, sto је funkcija па koju sam ја, upravo,
dosao. Obavijesten sam da је Simonovski sa simpatijama komentirao moju
131 Predsjednistvo R В ј Н , "Odluka о proglasenju neposredne га !пе о раопоо! ј" Ь roј 01·011 -301/92 ,
od 06.04.1992. godine, u po!pisu predsjednik Predsjenis!va R В ј Н Al ija Ize!begovi6.

- 137 -
odluku da septembra 1991. godine napustim JNA. U роёеtku se пјје slagao
sa пасiопаlistiёkоm politikom Slobodana Milosevica. Kada smo se novembra
1991. godine sreli па Ваsёагsiјi i svratili u jedan restoran, gdje smo duze га­
zgovarali, Simonovski је u роlitiёkоm smislu djelovao zbunjeno. Тај susret је
ugrozavao i moju i njegovu sigurnost. Medutim, nase dugogodisnje drugarstvo
је Ыlо јаёе od rizika koji је tada proizilazio iz naseg duzeg razgovora. ВјО sam
otvoren. Оgогёепо sam govorio protiv Miloseviceve politike i generala koji su
JNA stavili u lunkciju te politike. Оп је Ыо obavijesten о okolnostima moga
napustanja JNA, аlј se, ipak, о tome interesirao. Detaljno sam mu se izjadao,
govoreci о ёеtпiёkоm divljanju sto sam vidio u Beogradu i u Вапјјј. Shvatio је
opravdanost тоје odluke da napustim JNA. Izrazavao је zabrinutost za svoju
i sudbinu svoje porodice. Izrazavao је nadu da се uslijediti роlitiёki dogovor
о SFRJ. Ја sam mu objasnjavao da је gotovo isklјuёепа vjerovatnoca da se
kriza rijesi роlitiёkim putem, а da је га! u ВјН па pragu. Zamolio sam ga da тј
da nesto od oruzja - pistolj јlј automatsku pusku. Odgovorio је da Ы to Ыо za
njega veliki rizik. Djelovao је kao razapet izmedu svojih liёпih uvjerenja i priti-
saka koji su ргета njemu kao паёеlпiku RSTO ВјН dolazili od generala koji su
provodili ёеtпiёku politiku. Poslije se nismo nikada пј ёuli пј vidjeli. О njegovoj
ratnoj sudbini пе znam nista. Nije јтао hrabrosti da аргјlа 1992. godine ostane
sa пата.
Jusic је govorio da је Simonovski Ыо umjeren, аlј da је ipak pod pritiscima
napustio STO R ВјН i otisao sa ёеtпiсimа. Simonovskog рozпајет od 1971.
godine, kada sam zavrsio Vojnu akademiju i dosao па sluZbu u ОоЬој. Od пје­
ga sam ргјтјо dvije duznosti, prvo duznost komandira baterije 155 тт , јег је
оп postavljen па duznost паёеlпikа bezbjednosti u garnizonu ОоЬој, а zatim ,
1975. godine od njega sam preuzeo i duznost паёеlпikа bezbjednosti u tom
garnizonu. ВјО је tih, sklon slikarstvu i vajarstvu. Mislim da је promasio рrolе­
siju. Njegovoj prirodi је vise ргјlјёјlо da је zavrsio akademiju likovnih umjetnosti
ј lј nesto sliёпо. Druzili smo se i medusobno postovali. Sluzbeni angazman nas
је, donekle, razdvojio. Оп је otisao па sluzbu u Osijek, gdje је Ыо паёеlпik Ье­
zbjednosti u velikoj , 12. mehaniziranoj brigadi, koja је Ыlа rasporedena u garni-
zonima па teritoriji istоёпе Slavonije, а nakon sto је zavrsio Komandno-stabnu
akademiju, postavljen је па duznost паёеlпikа bezbjednosti RSTO ВјН.
Na dan mog dolaska u Stab ТО R ВјН, оtроёеlо је okupljanje kadrova radi
lогтјгапја novog Staba ТО R ВјН. Tokom аргјlа i таја 1992. godine smo radili
ргета usmenim odlukama, koje su donosili predsjednik Predsjednistva R ВјН
Аlјја Izetbegovic, ministar odbrane Doko Jerko i komandant Staba ТО R ВјН
Hasan Elendic. Ubrzo su se роёеlа donositi i zvапiёпа rjesenja о primanju u га­
dni odnos i о rasporedivanju па duznosti u Ministarstvo odbrane R ВјН i u Stab
ТО R ВјН , odnosno, u Glavni stab oruzanih snaga R ВјН , koji је Ыо jedna od

- 138 -
organizacijskih cjelina Ministarstva odbrane. Rjesenja о prijemu u radni odnos i
о postavljenjima па duznosti u Stab ТО R ВјН, odnosno, u Glavni stab oruzanih
snaga R ВјН, potpisivali su ministar Jerko Doko i nacelnik Staba ТО R ВјН На­
san Efendic, kasnije Sefer Halilovic. Rjesenje о тот rasporedivanju па radno
mjesto nacelnika Odjeljenja bezbjednosti u Glavnom stabu oruzanih snaga R
ВјН, pod Ьгојет 02/604-066, od 26.05.1992. godine, potpisali su ministar Doko
Jerko i nacelnik Glavnog staba oruzanih snaga Sefer Halilovic. 14f Ovo Rjesenje
је potvrdeno novim Rjesenjem о тот prijemu u radni odnos па "neodredeno
vrijeme" i о rasporedivanju па mjesto nacelnika odjeljenja bezbjednosti u Gla-
vnom stabu oruzanih snaga R ВјН Ьгој: 01-367/92, od 17.06.1992. godine, sto
su potpisali ministar Doko Jerko i nacelnik Sefer Halilovic. 15f
Tada, kada se rjesavalo pitanje mog statusa, ја sam razgovarao sa тј­
nistrom Jerkom Dokom, zamjenikom ministra Munibom Bisicem i nacelnikom
Glavnog staba Seferom Halilovicem. Svima sam rekao osnovne сјпјепјсе о
svom napustanju JNA, da је тоје napustanje JNA imalo veliki znacaj za od-
branu ВјН, da sam јјт svojim postupkom doprinio da mnogi oficiri brze rasciste
dileme u pogledu odlaska iz JNA, te da sam, upravo u intersu odbrane ВјН, od
kraja septembra 1991. godine do dolaska u Stab ТО R ВјН, pocetkom aprila
1992. godine, podnio velike licne i porodicne teskoce, ра i ponizenja. Rekao
sam јт da se osjecam zasluznim da опј donesu rjesenje ро kome тј se ргј­
znaje da sam od 01.10.1991. godine, ра do javljanja u Stab ТО R ВјН , aprila
1992. godine, Ыо u radnom odnosu u Ministarstvu odbrane i da тј se tako
poveze radni staz, odnosno, da tako dobijem satisfakciju zbog velikih zivotnih
ргоЫета i ponizenja koja sam podnosio nakon napustanja JNA, do dolaska u
Stab ТО R ВјН. I ministar Doko i nacelnik Sefer Halilovic i zamjenik ministra
Bisic Munib su, uz veliko razumijevanje, prihvatili тој prijedlog i zahtjev, te sam
dobio Rjesenje ро kojem тј radni odnos па mjestu "NACELNIKA ODJELENJA
BEZBJEDNOSТI ... tece od 01.10.1991. do 31.05.1992. godine", а zatim i Rje-
senje ро kojem тј radni odnos па istom radnom mjestu "јесе od 01.06.1992.
godine". Kad је 13. augusta 1992. godine uslijedila Odluka Predsjednistva R
ВјН о тот postavljenju па funkciju savjetnika u Predsjednistvu, ministar Doko
i nacelnik Sefer donose Rjesenje,'61 ро kojem prestaje тој radni odnos u Мјпј­
starstvu odbrane (Glavnom stabu).
Kasnije, kad је pisao i objavljivao razne gluposti u nekim svojim pamfletima,
Sefer Halilovic пјје јтао u vidu da postoji dokumenat - naprijed navedeno Rje-
141 Jedan prlmjerak orlglnalnog Rjesenja Broj: 02/604·066. od 26.05.1992. godlne. u тојој 116noj
arhivi.
151 Jedan prlmjerak orlglnalnog Rjesenja broj: 01-367/92. od 17.06.1992. godlne. u тојој 116nol
arhivi.
161 Rjesenje mlnls!ra odbrane 1na6elnlka Glavnog "!аЬа. Broj 01·279/92. Sarajevo 30.08.1992.
godine. Arhlva.

. 139 -
senje Вгој: 02/604-066, od 26.05.1992. godine, koga је i оп licno potpisao da Ы
тј regulirao radni staz za vrijeme u kome те isti 'ај Sefer, kroz svoju monstru-
oznu propagandu tretirao kao penzionisanog oficira JNA. Ove i mnoge druge
nepobitne argumente о Seferovim lazima, о niskom moralu i slabom karakteru,
iznosim kako Ы javnost znala u kakvoj smo opasnosti kao narod i drzava bili,
dok је оп obnasao najvisu funkciju u nasoj vojsci, а uz 'О јтао атЫсјје da
ukloni i predsjednika Izetbegovica i ostale za koje је smatrao da su prepreka
njegovim bolesnim атЫсјјата.

3.6.
РОСЕТАК RADA
U STABU TERITORIJALNE ODBRANE R BIH

U bivsem R8TO, pred agresiju па R ВјН , od onih koje sam poznavao, bili
su: general Jakic Fikret, pukovnik Efendic Hasan, pukovnik 8јЬег Stjepan, ри­
kovnik Simonovski Dimitrije, pukovnik Divjak Jovan, potpukovnik Zorlak Rasid,
gradansko lice Selmanovic Sakib, тајог Mahmuljin Sakib, potpukovnik Plecko
Franjo, potpukovnik Kajevic Avdo i Dzavad Jusic. Odmah nakon sto је ВјН
priznata kao neovisna drzava, u novi 8ТО R ВјН su dosli potpukovnik Кагјс
Vehbija, potpukovnik Slavicek Ivan, potpukovnik Вепо Fabijan, ... Dolaskom u
8ТО R ВјН bIize sam upoznat о postojanju i djelovanju "Patriotske lige". Ubrzo
sam vidio da su glavni пјепј aktivisti - kapetan prve klase Halilovic Sefer, puko-
vnik Rifat Bilajac, pukovnik Suljevic Zicro, potpukovnik Karisik Кето , kapetan
prve klase Vranj Sulejman, 'е Lucarevic Кегјт , Rasidagic Zijad , Loncaric Alija,
Polimac Salko, Отапјс Asim, Backovic Zaim ...
Ponasanje vecine od ovih Ijudi, kada sam ја dosao u 8ТО R ВјН, s obzi-
гот па ulazak u ratne okolnosti, bilo је uglavnom normalno. Bili su zabrinuti ,
ali i motivirani da daju svoj doprinos u odbrani ВјН . Sa vecinom od njih sam
normalno razgovarao, ргј сети smo se ponasali kolegijalno, uz medusobno га­
zumijevanje. Medutim, sa nekima od nabrojanih Ijudi ја nisam mogao normalno
komunicirati. Ubrzo sam saznao da u pogledu komuniciranja sa пјјта јтаји
рroЫета i ostali clanovi 8ТО R ВјН .
Lucarevic Кегјт је Ыо veoma cudan. U njegovom ponasanju sam trazio Ьаг
jednu pozitivnu crtu koju Ы koristio da ти ргјдет, da uspostavimo normalnu
saradnju i da zajednicki radimo. Uzalud sam tragao za takvom mogucnoscu .
Svaki тој slucajni susret s пјјт је izazivao neprijatnost i novu odbojnost. Svaki
ри! је verbalno, negativno komentirao i vrijedao oficire koji su napustili JNA. Ро
njegovom је sve nas koji smo bili u JNA trebalo protjerati nekuda, pohapsiti ,

- 140 -
ра cak i strijeljati. Nakon sto sam nekoliko puta od njega dozivio neprijatnost,
vidjevsi da је тој trud da zajednicki, u ор6ет interesu radimo i saradujemo , Ыо
uzaludan, росео sam ga izbjegavati, tako sto Ы ako znam da 6е оп negdje biti ,
ја tu nisam odlazio, ako znam da 6е оп рг06ј nekuda, ја bih se sklanjao. Hodao
је ulicama Sarajeva i ро hodnicima zgrade Predsjednistva, kao da је licno, ve6,
oslobodio i Sarajevo i cijelu ВјН, а oko njega su isli, do zuba, naoruzani strazari
koji su ga cuvali. Nisam mogao nikako odgonetnuti zasto ga toliki Ьгој Ijudi, sta-
Inim hodanjem za пјјт, cuvaju. Jednom sam isao sarajevskom Titovom ulicom,
ра kad sam Ыо kod "Sarajke" iznenada su iz pravca Bascarsije naisla vozila.
Jednovremeno su ciknule mnoge kocnice. То је Ыо kordon vozila. U sredini је
bilo vozilo iz koga је izasao Кегјт Lucarevi6 , а ispred, pozadi i sa strana vozila
njegovog osiguгanja. Kad је Lucarevi6 izasao па trotoar, za пјјт su isli njegovi
strazari. U trenutak sam росео da se smijem, ali је osje6aj za smijeh u тепј
prekinut gorcinom i tegobnim osje6ajem ргј pomisli kakvim su Ijudima povjere-
пе vazne vojne funkcije.
Sefer Halilovi6 тј је , takoder, od prvog susreta s пјјт Ыо veoma cudan .
Ја Sefera nikada nisam vidio do pocetka aprila 1992. godine. Istina, сио sam
za njega. Мјјо Knezevi6, nacelnik bezbjednosti 158. mjesovite protivoklopne
raketne brigade bivse JNA, koja је imala svoje jedinice u vise slavonskih gra-
dova, izvijesto је da ти је Sefer prijavio "istupe sa pozicija muslimanskog па­
cionalizma" od strane тајога JNA Jakubovi6 Sejfije, koji је Ыо па sluzbi, сјпј
тј se, u gaгnizonu Вапја Luka. Tada sam saznao da је Sefer saradnik Sluzbe
vojne bezbjednosti. О Jakubovi6evim "istupima", Sefer је dao i pismenu izjavu.
Koliko se sje6am, Sefer i Jakubovi6 nisu bili u istoj jedinici, ali su se u nekom
satoru sreli i razgovarali dok su bili па vojnoj vjezbi. Za Sefera sam сио i iz
ргјса potpukovnika Simovi6 Petra, koji је тепе naslijedio па duznosti nacelni-
ka bezbjednosti sarajevskog 4. korpusa JNA. Оп је govorio da је sa Seferom
Ыо skupa па sluzbi u Mostaru, te da је Sefer пјети ili оп Seferu Ыо vjencani
kum. Ne znam kada sam i od koga saznao da је Sefer Ыо bIizak sa Vehbijom
Кагј6ет , sa kojim је, takoder, Ыо па sluzbi u Mostaru. Ро тот misljenju, u
krajnjem, пјје ргоЫет sto је Sefer Ыо saradnik SluZbe vojne bezbjednosti ,
јег su u tom svojstvu evidentirani mnogi koji Ы se sada zakleli da nikada nisu
imali nikakve veze sa tom sluzbom. Nije, u krajnjem , пј ргоЫет sto је prijavio
da пеkо istupa sa pozicija bilo kojeg ра i muslimanskog nacionalizma, јег Ы
velika sre6a bila da se песјт moze iskorijeniti nacionalizam иор6е, ра i ovi па­
cionalizmi па balkanskim prostorima. РгоЫет је sto Sefer, takav kakav jeste,
napada druge Ijude kojima imputira saradnju sa KOS-om. Sefer је pod velikim
optere6enjem neke svoje uloge u okviru tog KOS-a, ра napadima па druge,
psiholoski zeli odagnati iz sebe svoj ргоЫет, i to па пасјп koji taj njegov рго­
Ыет сјпј sve probIematicnijim .

- 141 -
 u pгvjт susretima primijetio sam da se Sefer bezrazlozno i neprirodno smi-
је , аzatim brzo uozbilji. Ргета svom sluhu , nisam mogao dotaci logiku njego-
vih тапјга , пј kada se smije пј kada se uozbilji. U Seferovom ponasanju је falilo
i prirodnosti i logicnosti. Negdje krajem aprila, komandant 8ТО R ВјН pukovnik
Hasan Efendic је zakazao sastanak. Okupili smo se u sali za sastanke . Ро­
sljednji је dosao Sefer, sa Zijadom Rasidagicem i Zaimom Backovicem. Slovili
su kao 8tab Patriotske lige. Imao sam potrebu da izrazim veliko postovanje
ргета Ijudima koji su u toj organizaciji vrsili ргјргете za odbranu. Medutim,
umjesto da prezentira potreban nivo u komunikaciji sa drugim Ijudima, Sefer
је sastanak pretvorio u svadu sa sebi nadredenim komandantom Hasanom
Efendicem. Sadrzaj svade је , ocito, ukazivao па Seferovo nezadovoljstvo sto u
vojnoj hijerarhiji јта nadredenog. Govorio је о svojim парorјта i zaslugama u
organiziranju "Patriotske lige", te da оп песе dozvoliti da bilo ko, osim оп i пје­
gove kolege iz "Patriotske lige" budu па najvisim funkcijama u vojsci. Dа to tako
stvarno i bude, bilo тј је logicno i opravdano. Medutim, stil njegovog ponasanja
i otvaranje takvih pitanja па jednom radnom sastanku, djelovalo тј је previse
ispod nivoa koji se podrazumijeva za licnost koja Ы trebala biti па celu vojske
u ratnim uslovima. Ја sam tada uzeo ucesca u diskusiji. Zelio sam da sastanak
izvadim iz banalnih i besmislenih relacija koje је intonirao Sefer. Govorio sam о
strateskom znacaju putnih komunikacija. Tada se, iako nesigurno moglo kretati
duz komunikacija sirom ВјН . Funkcionirao је i zeljeznicki i drumski saobracaj .
Rekao sam da се pocetna pozicija u, ocito ratnim zbivanjima, ovisiti od nivoa
kontrole komunikacija. Tada jos пјје bilo klasicnog fronta i borbenih linija raz-
dvajanja. Bila је JNA, odnosno, srpska vojska u kasarnama , razvijena u гејопј­
та prikupljanja i па vatrenim polozajima, tezisno па teritorijama sa vecinskim
srpskim stanovnistvom. Kontrolirali su komunikacije, ali smo тј па mnogim
dijelovima mogli preuzeti inicijativu u tom pogledu. Moju diskusiju Sefer пјје
komentirao. Ne vjerujem da је shvatio smisao тоје diskusije. Ргјје Ы bilo da
mu је тоја diskusija smetala, јег је bitno nadilazila njegove preokupacije za
preuzimanje komandantske uloge od Hasana Efendica.
Sa tog sastanka sam otisao sa dva osjecaja : osjecajem zadovoljstva sto se
okupljamo i ulazemo пароге radi odbrane ВјН, u vezi cega sam јтао potrebu
da izrazim puno postovanje ргета Seferu i njegovim kolegama iz "Patriotske
lige", ali i sa osjecajem sumnje u Seferove гјјесј , u Seferovu kompetentnost i
moralnost, posebno, s obzirom па njegov ponizavajuci odnos ргета komanda-
ntu Hasanu Efendicu.
Pukovnika Hasana Efendica sam poznavao od 1971. godine. Kada sam
Ыо potporucnik i porucnik, sa tek zavrsenom Vojnom akademijom , па duznosti
komandira baterije haubica 155 тт , u 17. mjesovitom ariiljeriskom puku , loci-
гапот u Doboju , koji је pripadao 17. pjesadijskoj diviziji, sa sjedistem u Tuzli,

- 142 -
оп је Ыо тајог i nacelnik artiljerije u Komandi te divizije. Nije тј Ыо pretposta-
vljeni, ali је u strucnom smislu, kao clan pretpostavljene komande, јтао nadle-
znost da prati i procjenjuje stanje u svim artiljerijskim jedinicama divizije, te da
ostvaruje kontrolu i pruza neophodnu рото6 u nasem radu. Ргета takvoj ulozi,
tada тајог Hasan Efendi6 је dolazio da kontrolise i тој rad. Ја sam Ыо prilicno
ambiciozan. Osje6ao sam se sposobnim da obucavam i ргјргетат artiljerijske
jedinice za slozena artiljerijska gadanja. Dok sam Ыо па radnom mjestu uvijek
sam Ыо u terenskoj uniformi, cizmama, opasan i veoma dinamican. Kad је
Hasan Efendi6 dolazio u moju jedinicu, ја sam se trudio da ostavim dobar uti-
sak. Pomalo sam se i salio па svoj racun. Govorio sam mu da ја јтат пасјпа
da budem obavijesten kad 6е тј оп do6i u kontrolu i da ја, samo za tu priliku,
оblасјт radno odijelo, а патјегпо uprljam cizme, kako Ы kod njega ostavio uti-
sak da se kao komandir ponasam striktno onako kako se to od nas komandira
zahtijevalo, da budemo sa vojskom па poligonu za obuku. S obzirom da је u
jedinici bilo sasvim malo ојјсјга Bosnjaka, ја sam u dubini svojih osje6anja Ыо
ponosan zbog pozicije koju јта Hasan Efendi6. Medutim, osim sto sam nosio
taj osje6aj, о tome nisam smio nikome nista govoriti. Pretpostavljao sam da
је i оп јтао slican osje6aj zbog uloge koju ја јтат, odnosno, zbog сјпјепјсе
sto sam, u respektivnoj konkurenciji, uspjesno obavljao komandirsku duznost.
Efendi6 те hvalio.
Ne znam precizno kakvo је bilo kasnije Efendi6evo kretanje u sluZbi. Medu
ојјсјгјта se pricalo da је bilo oklijevanja oko toga da li 6е ili пе dobiti сјп puko-
vnika, sto је ро kadrovskim standardima u JNA Ыо veliki profesionalni domet.
Cilj normalnih ојјсјга је Ыо da dobiju сјп pukovnika, а о generalskim cinovima
је bilo realno samo sanjati. Nije bilo realno da bilo ko insistira па tome. Efendi6
је konacno dobio сјп pukovnika. Obavljao је znacajne funkcije u stabovima ТО
R ВјН. Osim sluzbenih, ја sa Efendi6em nikada nisam јтао posebnih, licnih
relacija. Kada sam septembra 1991 . godine napustio JNA, оп је о tome Ыо
obavijesten. Saznao sam da је sa simpatijama gledao па taj тој postupak.
Cuo sam da те hvali i da те predstavlja kao posebno sposobnog. То su bili
njegovi utisci о тепј iz vremena sedamdesetih godina, kad те, u zvanicnoj
ulozi nacelnika artiljerije divizije, posmatrao kao komandira. Vjerovatno da је u
naprijed navedenim okolnostima utemeljena Efendi6eva odluka da те, odmah
prvog dana kad је postavljen па duznost komandanta Staba ТО R ВјН, pozove
i ponudi тј duznost nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti.
Zaim Backovi6 је djelovao veoma dinamicno. Stalno је nosio prenosnu -
malu radiostanicu (motorolu) i ucestalo razgovarao sa komandirima i koma-
ndantima jedinica koji su tada u Sarajevu па prvim ЬогЬепјт linijama odolijevali
ЬогЬепјт nasrtajima cetnika ргета gradu. Odmah тј је Ыо simpatican. Ргета
prvim zapazanjima о tome koliko se Backovi6 trudi da odbranimo Sarajevo i

- 143 -
danas dan ргета пјети јтат respekt i p05tovanje . Za razliku od Кегјта Lu-
carevi6a, пјети sam mogao sresti pogled . S пјјт sam mogao razgovarati. Оп
је isticao kako se bavi poslom za koji пјје kvalificiran, te da Ы prava sre6a bila
kad Ы imali vi5e obucenih oficira iz JNA. Sugerirao тј је da svakog oficira, kad
napusti JNA, ukljucujemo u па5е redove.
Pukovnika БјЬег Stjepana sam dugo poznavao. ВјО је oficir tehnicke slu-
zbe, inzinjer koji је magistrirao па nekom od tehnickih fakulteta. Obavljao је
duznost komandanta tehnicke baze u Sarajevu. Njegove nadleznosti su bile
u odnosu па mnoga skladi5ta naoruzanja, типјсјје, nafte i naftnih derivata,
па prostoru Srednje Bosne i Podrinja. Kako ргета svojim respektivnim рго­
fesionalnim kvalitetima, tako i ро osnovu nedostatka oficira hrvatske пасјо­
nalnosti, БјЬег је Ыо znacajna kadrovska stavka u JNA. Ргета kadrovskim
kriterijima u JNA, пјети se predvidala i generalska perspektiva , 5to је bilo
sasvim realno , u okvirima potreba tehnicke sluzbe , ali u okvirima potreba koje
su bile u visokim komandama za op6evojnim , operativnim i 5tapskim profilima
kadrova, БЉег пјје јтао reference. Kad sam saznao da је БјЬег postavljen
па duznost zamjenika komandanta Staba ТО R ВјН , obradovao sam se, ali
sam se nadao da 6е оп u svoj tim uzeti oficire koji 6е ти biti oslonac za ulogu
koju је оп trebao ispoljiti па strate5kom nivou op6evojnih , operativnih i 5tab-
nih poslova. Kasniji tok dogadanja 6е pokazati da Siberove sposobnosti nisu
adekvatno kori5tene i usmjeravane, iz prostog razloga 5to to пјје јтао ko da
Сјпј. БјЬег пјје mogao biti komandant Staba ТО R ВјН, ali da је ispred sebe,
u takvoj ulozi јтао zrelu licnost, to Ы bilo mnogo bolje i za njega i za odbranu
ВјН u cjelini.
Inace, tokom rata u ВјН , пе samo u odnosu па Агтјји R ВјН , nego i u dru-
gim strukturama, kroz kadrovsku kombinatoriku је afirmiran "crno-bijeli" pristup
Ijudima. Dominirale su kvalifikacije "valja" iIi "пе valja". То su cinili nekompe-
tentni Ijudi сјје su осјепе diktirale profesionalnu sudbinu Ijudi. Sredine пјје bilo.
Nije se polazilo od realnosti da пета Ьа5 idealnih Ijudi, da za odredene poslove
neki Ijudi vi5e, а neki тапје odgovaraju, ali da mahom svi јтаји i dobrih i losih
strana. Uloga kadrova koji su odlucivali, bila је da iznijansirano gledaju па Iju-
de, da se od svakog covjeka iskoristi maksimalno od onoga sto је za odredeni
posao potrebno, а da se bIokiraju ili nadomjeste nedostaci. БјЬег је јтао divnih
osobina koje је trebalo afirmirati , ali i nedostataka koje је trebalo nadomjestiti,
5to se, uostalom, odnosilo i па sve nas koji smo se sticajem okolnosti па51ј u
istom stroju da Ьгапјто ВјН . Seferova nekompetentnost da rasuduje о Ijudima,
u izvjesnom је upropastila Siberove potencijalne mogu6nosti. Sefer је, ustvari,
Ыо fabrika upropa5tavanja Ijudi.
Pukovnika Rifata Bilajca sam upoznao 1981 . godine. Tada sam Ыо па­
celnik bezbjednosti 4. divizije u Sarajevu (Lukavica) . Komandant divizije је

- 144 -
 Ыо pukovnik Sakib Pozderac, koji је upravo lе godine polagao ispil za сјп
generala. U okviru log ispila Pozderac је ргјргетао Komandno slabnu ralnu
vjezbu (KSRV). Zamisao lе vjezbe је bila da se jedinice 4. divizije mobilisu па
prosloru Sarajeva, Kiseljaka, Нап Pijeska, Sokoca, Rogalice i Vlasenice , а
zalim da se izvrsi mars u pravcu Вапја Luke i Prijedora. U jesen 1981. godine,
гаlпа vjezba se izvela па komandnom mjeslu па МапјаСј. Komanda divizije
lada пјје bila popunjena sa nacelnikom slaba, 510 је za Pozdercevu vjezbu
bilo neizoslavno. U 10 vrijeme pukovnik Bilajac је Ыо nacelnik iЗlаЬа 17. di-
vizije u Tuzli, ра је nadlezna komanda 7. агтјје odlucila da, privremeno, za
роlгеЬе Pozderceve generalske vjezbe, Rifal Bilajac bude u ulozi nacelnika
Staba u 4. diviziji. Do tada sam znao za Bilajca da је Ыо komandant 76. рје­
sadijskog puka u Visokom. О njemu se pricalo kao о uspjesnom komandantu
koji јта dobru perspektivu , па sta је ukazivala i ёјпјепјса da obavlja znacajnu
funkciju nacelnika staba 17. divizije. Takve duznosti su obavljali najbolji oficiri
koji su kandidirani i za generalski Сјп. Znao sam, takoder, da је Rifat Bilajac
zavrsio i Vojnu akademiju i Komandno stabnu akademiju i Ratnu skolu, sto је ,
takoder, nagovjestavalo njegovu generalsku karijeru.
Bilajcevim dolaskom па ispomoc u komandu 4. divizije, neposredno sam
ga upoznao i ubrzo se uvjerio da su tacne ргјёе о njegovim vojno-strucnim spo-
sobnostima. Sjecam se da је sator - operativna sala па Мапјаёј, gdje је radio
Bilajac, u ulozi nacelnika Staba za Pozdercevu generalsku vjezbu , Ыо u jednoj
vrtaci , kakvih па tom prostoru јта mnogo. ВјО је lijep, suncan, jesenji dan,
kada је па zavrsnicu Komandno stabne ratne vjezbe doslo dosta generala iz
Beograda, medu kojima је Ыо i tadasnji nacelnik Generalstaba - general Petar
Gracanin. То је Ыо najznacajniji dio vjezbe. Tada је pukovnik Bilajac, ргета
vjezbovnoj pretpostavci, prisutnima koji su okupljeni u velikom satoru , iznosio
procjenu za "neprijateljsku stranu", procjenu za snage JNA, odnosno, za 4. divi-
ziju i пјепе vjezbovne susjede, te prezentirao prijedlog odluke koju је trebao do-
nijeti pukovnik Pozderac, koji се, vec ubrzo, biti general. Мојј kriteriji za ocjenu
vojno-strucnih sposobnosti su bili mozda i previse strogi. Medulim, Bilajac те
tada odusevio. Mnogi od prisutnih visokih oficira su kasnije komentarisali da је
pukovnik Bilajac izvanredno prezentirao опо sto је u toj prilici, pred generalima
iz Beograda, trebao uciniti.
Eto, iz te situacije nosim najpozitivnije predstave о Bilajcevom strucnom
profilu. Kada је situacija u ВјН, krajem 1991. i pocetkom 1992. godine, ukaziva-
la da се uslijediti пјепа samostalnost i da се imati svoju vojsku, ја sam, u situ-
асјјата kada se razgovaralo о kadrovima za vojsku nezavisne R ВјН, govorio
da је pukovnik Bilajac podesna licnost za ulogu komandanta vojske. Ргј tome
sam znao da је poslije Pozderceve vjeZbe, Bilajac jos neko vrijeme obavljao
duznost nacelnika staba 17. divizije u Tuzli. Ocekivalo se da bude komandant

- 145 -
danas dan ргета njemu јтат respekt i postovanje. Za razliku od Кегјта Lu-
carevica , njemu sam mogao sresti pogled . S пјјт sam mogao razgovarati. Оп
је isticao kako se bavi poslom za koji пјје kvalificiran , te da Ы prava sreca bila
kad Ы imali vise obucenih oficira iz JNA. Sugerirao тј је da svakog oficira, kad
napusti JNA, ukljucujemo u nase redove.
Pukovnika Siber Stjepana sam dugo poznavao. ВјО је oficir tehnicke slu-
Ље, inzinjer koji је magistrirao па nekom od tehnickih fakulteta . ОЬЮЈlјао је
duznost komandanta tehnicke baze u Sarajevu. Njegove nadleznosti su bile
u odnosu па mnoga skladista naoruzanja, типјсјје, паНе i naftnih derivata,
па prostoru Srednje Bosne i Podrinja. Kako ргета svojim respektivnim рго ­
fesionalnim kvalitetima, tako i ро osnovu nedostatka oficira hrvatske пасјо ­
nalnosti, Siber је Ыо znacajna kadrovska stavka u JNA. Ргета kadrovskim
kriterijima u JNA, пјети se predvidala i generalska perspektiva , sto је bilo
sasvim realno, u okvirima potreba tehnicke sluzbe, ali u okvirima potreba koje
su bile u visokim komandama za opcevojnim , operativnim i stapskim profilima
kadrova, Siber пјје јтао reference . Kad sam saznao da је Siber postavljen
па duznost zamjenika komandanta Staba ТО R ВјН , obradovao sam se , ali
sam se nadao da се оп u svoj tim uzeti oficire koji се ти biti oslonac za ulogu
koju је оп trebao ispoljiti па strateskom nivou opcevojnih , operativnih i stab-
nih poslova. Kasniji tok dogadanja се pokazati da Siberove sposobnosti nisu
adekvatno koristene i usmjeravane, iz prostog razloga sto to пјје јтао ko da
Сјпј. Siber пјје mogao biti komandant Staba ТО R ВјН, ali da је ispred sebe,
u takvoj ulozi јтао zrelu licnost, to Ы bilo mnogo bolje i za njega i za odbranu
ВјН u cjelini .
Inace, tokom rata u ВјН , пе samo u odnosu па Агтјји R ВјН , nego i u dru-
gim strukturama, kroz kadrovsku kombinatoriku је afirmiran "crno-bijeli" pristup
Ijudima. Dominirale su kvalifikacije "valja" iIi "пе valja". То su cinili nekompe-
tentni Ijudi сјје su осјепе diktirale profesionalnu sudbinu Ijudi. Sredine пјје bilo.
Nije se polazilo od realnosti da пета bas idealnih Ijudi, da za odredene poslove
neki Ijudi vise, а neki тапје odgovaraju, ali da mahom svi јтаји i dobrih i losih
strana. Uloga kadrova koji su odlucivali, bila је da iznijansirano gledaju па Iju-
de, da se od svakog covjeka iskoristi maksimalno od onoga sto је za odredeni
posao potrebno, а da se bIokiraju ili nadomjeste nedostaci. Siber је јтао divnih
osobina koje је trebalo afirmirati, ali i nedostataka koje је trebalo nadomjestiti,
sto se, uostalom, odnosilo i па sve nas koji smo se sticajem okolnosti nasli u
istom stroju da Ьгапјто ВјН . Seferova nekompetentnost da rasuduje о Ijudima,
u izvjesnom је upropastila Siberove potencijalne mogucnosti. Sefer је, ustvari,
Ыо fabrika upropastavanja Ijudi .
Pukovnika Rifata Bilajca sam upoznao 1981 . godine. Tada sam Ыо па­
celnik bezbjednosti 4. divizije u Sarajevu (Lukavica) . Komandant divizije је

- 144 -
 Ыо pukovnik Sakib Pozderac, koji је upravo је godine polagao ispit za сјп
generala. U okviru tog ispita Pozderac је ргјргетао Komandno stabnu ratnu
vjezbu (KSRV). Zamisao је vjezbe је bila da se jedinice 4. divizije mobilisu па
prostoru Sarajeva, Кiseljaka, Нап Pijeska , Sokoca, Rogatice i Vlasenice, а
zatim da se izvrsi mars u pravcu Вапја Luke i Prijedora. U jesen 1981. godine,
гајпа vjezba se izvela па komandnom mjestu па МапјаСј. Komanda divizije
tada пјје bila popunjena sa nacelnikom staba, sto је za Pozdercevu vjezbu
bilo neizostavno. U јо vrijeme pukovnik Bilajac је Ыо nacelnik Staba 17. di-
vizije u Tuzli, ра је nadlezna komanda 7. агтјје odlucila da, privremeno, za
ројгеЬе Pozderceve generalske vjezbe, Rifat Bilajac bude u ulozi nacelnika
Staba u 4. diviziji. Оо tada sam znao za Bilajca da је Ыо komandant 76 . рје­
sadijskog puka u Visokom. О njemu se pricalo kao о uspjesnom komandantu
koji јта dobru perspektivu, па sta је ukazivala i сјпјепјса da obavlja znacajnu
funkciju nacelnika staba 17. divizije. Takve duznosti su obavljali najbolji oficiri
koji su kandidirani i za generalski Сјп. Znao sam, takoder, da је Rifat Bilajac
zavrsio i Vojnu akademiju i Komandno stabnu akademiju i Ratnu skolu, sto је,
takoder, nagovjestavalo njegovu generalsku karijeru.
Bilajcevim dolaskom па ispomoc u komandu 4. divizije, neposredno sam
ga upoznao i ubrzo se uvjerio da su јаспе ргјсе о njegovim vojno-strucnim spo-
sobnostima. Sjecam se da је sator - operativna sala па Мапјасј, gdje је radio
Bilajac, u ulozi nacelnika Staba za Pozdercevu generalsku vjezbu, Ыо u jednoj
vrtaci, kakvih па јот prostoru јта mnogo. ВјО је lijep, suncan, jesenji dan,
kada је па zavrsnicu Komandno stabne гајпе vjezbe doslo dosta generala iz
Beograda, medu kojima је Ыо i tadasnji nacelnik Generalstaba - general Рејаг
Gracanin. То је Ыо najznacajniji dio vjezbe. Tada је pukovnik Bilajac, ргета
vjeZbovnoj pretpostavci, prisutnima koji su okupljeni u velikom satoru, iznosio
procjenu za "neprijateljsku stranu", procjenu za snage JNA, odnosno, za 4. divi-
ziju i пјепе vjezbovne susjede, је prezentirao prijedlog odluke koju је јгеЬао do-
пјјејј pukovnik Pozderac, koji се, vec ubrzo, Ыјј general. Мојј kriteriji za ocjenu
vojno-strucnih sposobnosti su bili mozda i previse strogi. Medutim, Bilajac те
tada odusevio . Mnogi od prisutnih visokih oficira su kasnije komentarisali da је
pukovnik Bilajac izvanredno prezentirao опо sto је u јој prilici , pred generalima
iz Beograda, јгеЬао uciniti.
Ејо, iz је situacije nosim najpozitivnije predstave о Bilajcevom strucnom
profilu. Kada је situacija u ВјН, krajem 1991. i pocetkom 1992. godine, ukaziva-
la da се uslijediti пјепа samostalnost i da се јтајј svoju vojsku, ја sam, u situ-
асјјата kada se razgovaralo о kadrovima za vojsku nezavisne R ВјН, govorio
da је pukovnik Bilajac podesna licnost za ulogu komandanta vojske. Ргј јоте
sam znao da је poslije Pozderceve vjezbe, Bilajac jos neko vrijeme obavljao
duznost nacelnika staba 17. divizije u Tuzli. Ocekivalo se da bude komandant

- 145 -
te divizije ili da па nekoj drugoj duznosti dobije temu za polaganje generalskog
ispita. То se пјје dogodilo. Skrenut је od kadrovskog uspona, па periferiju.
Obavljao је operativne duznosti u Komandi 7. агтјје u Sarajevu, а, zatim , u
RSTO R ВјН , odakle је prilicno nezadovoljan, pred sam га! i penzioniran.
Kada sam pocetkom aprila dosao u STO R ВјН, odmah sam sreo i Bilajca.
Iznosio sam mu svoje misljenje da је оп trebao biti komandant ТО R ВјН , ali тј
је оп odgovarao da је јтао takvu priliku, da mu se to nudilo, а da је to оп odbio
iz zdravstvenih razloga. Nije тј Ыо ubjedljiv. Nisam znao da је kroz kadrovske
spletke od угетепа kada је Ыо fizicki i psihicki stabilan, dobro izraubovan,
cemu su doprinijele i godine u koje је ulazio. Kasnije sam, tokom rata cesto s
пјјт kontaktirao. Primijetio sam velike рготјепе u odnosu па utiske koje sam
stekao kad sam ga posmatrao u ulozi nacelnika Staba 4. divizije, па Pozderce-
уој generalskoj vjezbi. Bilajac тј је djelovao nervozno. Reagirao је ishitreno.
ВјО је sklon konfliktima sa Ijudima, ali ргј tome пјје Ыо zlonamjeran, niti lican.
Reagirao је euforicno i emotivno. Shvatio sam da је svoju Ijudskost pokazao
i u situaciji kada је, vjerovatno zbog toga, odbio ponudu da bude komandant
ТО R ВјН. Medutim, Bilajceve profesionalne sposobnosti su dolazile do izra-
zaja . Svi smo ga prihvatali takvog kakav jeste. Mogao је doci u svaku sredinu
Агтјје R ВјН i dati korisne savjete, ali cijelo угјјете rata оп пјје pokrivao пј
jednu od znacajnijih funkcija. U njegovom odsustvu Sefer ga је omalovazavao,
cemu ozbiljni Ijudi nisu pridavali poseban znacaj. Misljenja sam da је greska sto
пјје postavljen па duznost nacelnika Uprave za operativno planiranje u Stabu
Vrhovne komande. Na toj duznosti Ы u punoj тјегј dosle do izrazaja preostale
njegove sposobnosti .
U Ministarstvu odbrane R ВјН, па funkciji zamjenika ministra је Ыо Munib
Bisic. Predstavljao se da djeluje u rukovodstvu "Patriotske lige". Mlad, ali уео­
та racionalan. Govorio је stalozeno i autoritativno. Ispred sebe је јтао тјпј­
stra Doku Jerka, ра пјје mogao donositi odluke, ali је mogao znacajno ротоСј .
S пјјт sam cesto razgovarao о situaciji u ВјН , posebno u Sarajevu. Slagali smo
se u осјепата. Ја sam mu cesto govorio da је situacija u gradu jako teska,
пе samo zbog agresorskog granatiranja, snajperisanja i pjesadijskih napada,
podrzanih artiljerijom, tenkovima i аујјасјјот, nego i zbog masovnog kriminala
u gradu. I оп је pravilno сјјепјо da su gradani u Sarajevu najvise ugrozeni.
Sugerirao sam mu da iskoristi svoju poziciju zamjenika ministra i da utice kako
Ы Vlada R ВјН raspravljala о narusavanju gradanskih ргауа i sloboda, sto је
оп prihvatio. Zamolio те da па tu temu pripremim materijal па osnovu koga
Ы Vlada otvorila raspravu, dosla do odredenih zakljucaka i poduzela тјеге u
cilju zastite gradana, njihovih ргауа i sloboda. Materijal је sacinjen, ali је ubrzo
doslo do raslojavanja u Vladi. Mnogi ministri su napustili Vladu, ubrzo је otisao
i Doko Jerko. Izvjesno угјјете Munib Bisic је fakticki Ыо u ulozi ministra, dok

- 146-
па tu funkciju пјје imenovan Hamdija Hadzihasanovic, izrazito sposoban ј, ро
тојој осјепј, upotrebIjiv za najznacajnije funkcije па vrhu drzave.
Sakiba Mahmuljina, ргјје rata, nisam poznavao. Sreli smo se u pocetku rata.
Оп је radio u kabinetu Sefera Halilovica. Zapazio sam da је veoma pedantan,
odgovoran i da јта veoma fino ponasanje ргета Ijudima koji ga okruzuju. Ка­
snije, tokom rata, sam ga bIize upoznao. Obavljao је duznosti nacelnika staba,
а zatim i duznost komandanta 3. korpusa Агтјје R ВјН, сјја је Komanda bila u
Zenici, а jedinice па sirem prostoru srednje Bosne, od Kaknja do Zavidovica i
Tesnja. Ima smisla za saradnju i rad sa Ijudima. Zbog finih karakternih i тога­
Inih osobina, svi smo ga voljeli i postovali. Njegova ozbiljnost i discipliniranost
se osjecala u svim jedinicama kojima је оп, kao general komandovao . Mnogi
koji su poznavali stanje u Агтјјј R ВјН su govorili da su jedinice i komande
3.К, kojima komanduje general Sakib Mahmuljin, u vojnickom smislu najbolje
izgradene.
Za Jovana Divjaka ргјје rata sam сио, ali s пјјт, do pocetka rata nisam
kontaktirao. ВјО је pukovnik JNA, а tokom rata је dobio сјп generala. ВјО тј
је veoma simpatican. Ima solidno орсе i vojno obrazovanje, ро сети је izvr-
stan stapski visoki oficir. S obzirom па prirodu njegove licnosti i stil ponasanja,
vise mu odgovaraju operativne, rukovodne duznosti u stabu, nego sto Ы ти
odgovarala duznost komandanta. Ima izvrsne sposobnosti da se adaptira па
nove uslove i u novoj sredini. Omiljen је sirom Bosne i Hercegovine, posebno u
Sarajevu. S пјјт sam volio razgovarati. ВјО је veoma dinamican. Stalno је Ыо
u pokretu. Volio је obilaziti jedinice i komande, gdje su ga Ьогсј rado vidali i od
njega primali korisne savjete. U toku 1992. i u prvoj polovini 1993. godine, Dј­
vjak је Ыо prepusten sam sebi. Nije, kako је trebalo, dobivao zadatke i usmje-
гепја za rad u ulozi zamjenika nacelnika, odnosno, u ulozi zamjenika koman-
danta Staba Vrhovne komande, tako da njegove sposobnosti nisu dolazile do
izrazaja. Vremenom је postao nezadovoljan svojim statusom. Dа је otpocetka
rata radio sa generalom Delicem, mislim da Ы njegova pozicija bila povoljnija i
da пе Ы јтао razloge za nezadovoljstvo. Оп је patriota Bosne i Hercegovine.
Као takav, dozivljavao је uvrede koje su bile posljedica neprekidnog podriva-
ckog djelovanja u оЫјсјта neargumentiranih sumnjicenja ргета istaknutim ka-
drovima u Агтјјј R ВјН, ра i u ostalim drzavnim institucijama. Divjak, kao Srbin,
пјје dovoljno uvazavao cinjenicu da пјје bilo пј oficira Bosnjaka па istaknutoj
duznosti u Агтјјј R ВјН, а da пјје Ыо objekat razne propagande, s ciljem ko-
mpromitiranja i onesposobIjavanja sistema komandovanja, kako Ы nasa Агтјја
bila slabija i sto тапје ЬогЬепо efikasna. Divjak је mozda nalazio razloga da
se osjeca drugacije nego Bosnjaci koji su izlozeni slicnim propagandnim pritis-
сјта. Medutim, bilo Ы veoma nekorektno uzroke Divjakovog nezadovoljstva
svoditi па propagandu. Osnovni ргоЫет је u сјпјепјсј sto tokom 1992. i u prvoj

- 147 -
polovini 1993. godine, ispred sebe nismo imali zrelu, profesionalno i karakterno
izgradenu vojnu licnost па celu Staba Vrhovne komande. Sto se tice Divjaka,
kad је sredinom 1993. godine dosao па celo Агтјје, Deli6 пјје mogao prevazi6i
ve6 nastale posljedice. U svakom slucaju , Divjak је nosilac velikih zasluga za
rezultate koje smo postigli u odbrani ВјН .

3.7.
NAPISAO SAM I POSLAO PISMO VRHU JNA
I PISMO SRPSКlM INTELEKTUALCIMA

Tokom marta i pocetkom aprila 1992. godine, jedinice takozvane JNA su

intenzivirale ЬогЬепе aktivnosti ро naseljenim mjestima i civilima. Uslijedila је
prava ratna atmosfera. Tokom marta 1992. godine smo se privikavali па eksplo-
zije granata, snajperska djejstva, pogibije civila ро ulicama. Ucestalo smo gledali
demonstraciju sile sto se realizirala pokretima vojnih kolona, raznih borbenih i
neborbenih vozila, tenkova, transportera i artiljerijskog naoruzanja, kao i preleti-
та avijacije. Strah је svuda zavladao. Marta 1992. godine је otpocelo sklanjanje
stanovnistva. bilo odlascima izvan ВјН ili raseljavanjem unutar ВјН u mjesta za
koja se gradanima cinilo da su sigurnija u odnosu па cetnicke prijetnje.
U to vrijeme sam intenzivno pratio zbivanja, uglavnom putem medija, а
тапје kroz razgovore sa poznanicima. Nisam јтао nikakvih mogu6nosti da па
zbivanja uticem putem zvanicnih drzavnih institucija. Jedino sto sam mogao,
bili su kontakti sa novinarima "Slobodne Bosne" i "Oslobodenja" i "Muslima-
nskog glasa". Njima sam iznosio сјпјепјсе о opasnostima koje prijete ВјН i пје­
пјт gradanima. Iznosio sam јт, takoder, svoje analize i осјепе tada aktuelnih
dogadanja. Shvatio sam da su novinari sa kojima kontaktiram zainteresirani za
razgovore sa тпот . Zapazao sam da su sadrzaji novinskih clanaka poduda-
гпј опоте sto sam јт govorio. Ргј tome se nisam smio identificirati kao autor,
јег sam сјјепјо da Ы to bilo rizicno i za тепе i za novinare koji kontaktiraju sa
тпот. ВјО sam uvjeren da па taj пасјп uticem da ргјргете naroda, politickih i
drzavnih faktora za odbranu ВјН budu potpunije i sadrzajnije.
Prate6i medije, posebno od pocetka 1992. godine, tokom januara, februara
i marta, cesto sam Ыо veoma uzbuden опјт sto se dogada. U тепј se javljala
neka vrsta петјга, zelje da nesto poduzmem, Ьаг individualno, ako ve6 nisam
aktivan unutar institucija koje su ро svojoj ulozi duzne reagirati i poduzimati
тјеге protiv zla. U takvom raspolozenju, ја sam 28.03.1992. godine napisao
dva pisma. Jedno, "Svim srpskim intelektualcima u ВјН" . Drugo, "Rukovodstvu
JNA Beograd. licno general-pukovniku Blagoju Adzi6u". Ove dvije adrese, па

- 148 -
koje sam se obratio posebnim pismima, proizasle su iz mog tadasnjeg uvje-
гепја да su, upravo, srpski intelektualci i rukovodstvo JNA najodgovorniji za
stanje u SFRJ, posebno za sve tezu i tezu situaciju u ВјН. Smatrao sam да Ы
pozitivne рготјепе u ponasanju srpskih intelektualaca i rukovodstva JNA Ыlе
najkorisnije za тјг i sprjecavanje rata. Dok sam citao novine i gledao razne TV
emisije u kojima su aktivno ucestvovali srpski intelektualci i generali JNA, u
тепј је јасаlа zelja да se Ыlо gdje, uz prisustvo тедјја јlј u drugim okolnosti-
та, ргед javnos6u sretnem sa пјјта i udem u dijalog о aktuelnim zbivanjima.
Ргј tome sam Ыо samouvjeren да Ы argumentirano i logicno razobIicio njihove
nacionalisticke i ratno-huskacke teze koje su sirili putem тедјја.
Tog 28.03.1992. godine, nakon sto sam napisao pomenuta pisma, predve-
се sam otisao u zgradu sarajevske TV, s патјегот да kontaktiram s nekim
iz urednistva tadasnje TV "JUTEL". U zgradi TV sam sreo jednog од novina-
га "JUTEL-a", пе sje6am se kojeg. Saop6io sam mu svoju spremnost да о
cetnickom karakteru Milosevi6evog rezima i JNA, ргед TV kamerama udem
u dijalog sa Ыlо kojim од istaknutih srpskih intelektualaca јlј generala JNA.
Smatrao sam да јтат reference za takav razgovor. Novinar је zapisao тој
Ьгој telefona. Моји zelju је оЬе6ао prezentirati uгedniku politickog pгograma i
nazvati те да saop6i rezultat. Тада , zelju nisam ostvario. Sutradan, pisma sam
stavio u koveгtu, adresirao: "Rukovodstvu JNA Beograd - па licnost general-
pukovniku Blagoju Adzi6u" i stavio u postansko sanduce. Nikada nisam saznao
za sudbinu te posiljke.
Desetak дапа kasnije, 09.04.1992. godine sam росео raditi u novom 8ТО
R ВјН. Тада sam kontaktirao sa znacajnim Ijudima kojima su Ыlе interesantne
тоје analize о aktuelnim, tada ve6 ratnim dogadanjima. Рогед ostalog, govorio
sam јт i о pismima koja sam poslao па adresu rukovodstva JNA u Beogradu.
Меди опјта koji su se Ьоlје interesirali о svemu, ра i о tome, Ыlј su prof. дг. Ivo
Komsi6, knjizevnik Ivan Lovrenovic i tadasnji ministar одЬгапе u Vladi R ВјН
Jerko Doko. Ubrzo те ministar Doko pozvao u svoj kabinet. Otisao sam. S пјјт
је Ыо Ivan Lovrenovic koji те zamolio да mu procitam pismo koje sam poslao,
sto sam i ucinio. I Lovrenovic i Doko su pazljivo slusali. Lovrenovic је осјјепјо
да bih ја, lјспо, sadrzaj tog pisma u сјеlјпј trebao procitati па konferenciji za
stampu. Istog дапа poslije родпе u zgradi Predsjednistva R ВјН organizirana
је konferencija za stampu па kojoj sam procitao оЬа pisma - Svim srpskim
intelektualcima u ВјН i Rukovodstvu JNA Beograd - lјспо general-pukovniku
Blagoju Adzicu. Znam да su mnogi дотасј, elektгonski i pisani тедјјј u сјеlјпј
ргепјјеli sadrzaj mog izlaganja па toj konferenciji za stampu.
U pismu "Svim srpskim intelektualcima u ВјН" sam istakao да "znamo
koliko је svijetla pгoslost srpskog пагода", izuzimajuCi cetnike од kojih su se
Srbi distancirali, да "srpski пагод u svojoj istoriji пјје nikoga ugrozavao", а да

- 149 -
је bivao u "situaciji da se Ьгапј i spasava", 'е da је "najsvjetlije stranice svoje
istorije ispisao onda kada је u Drugom svjetskom ratu, skupa sa Hrvatima,
Muslimanima, Makedoncima, Crnogorcima. Мабагјта, Romima, Slovencima i
drugima, pod istom zastavom, osobodio Jugolaviju".
Istakao sam da је pravo cudo zasto srpski intelektualci u ВјН пе uvidaju
besperspektivnost totalno zle politike, ргета kojoj srpski ekstremisti vrse geno-
сјб паб svojim komsijama, proizvodeci "mnoge сјпјепјсе об kojih се se kad-tad
stiditi citav srpski narod, а posebno njegovi intelektualci" koji Ы "trebali stati па
put ekstremizmu u svojim redovima". Naveo sam ба poznajem dosta cestitih
srpskih intelektualaca, koje "тоliт ба skupe hrabrosti", ба se пе Ьоје optuzbi
ба su "izdajnici" zbog suprotstavljanja zlu i ба "hitno pocnu spasavati sto se
spasiti moze", 'е da odvoje svoj паroб об ekstremista.
U zavrsnom dijelu pisma sam izrazio spremnost da sve naprijed nave-
бепе zakljucke potkrijepim сјпјепјсата, pred осјта javnosti i 'О u razgovoru
sa svakim srpskim intelektualcem koji 'О zeli. Naveo sam da sam spreman
objasniti ба aktuelne srpske vode guraju srpski пагоб u veliku katastrofu,
nista manju об katastrofe koja је zadesila "druge пагобе koji ispoljavaju zelju
za zajednicki i тјгап zivot sa svojim komsijama Srbima". Naveo sam da sam
kroz svoju sluzbu u JNA јтао pozitivna iskustva sa Srbima gdje god sam ih
sretao i radio sa пјјта, аli ба sam septembra 1991. godine, "ро svom za-
htjevu napustio tu instituciju u kojoj sam, dok је Ыlа pravilno usmjerena, Ыо
ponosan svojim pozivom".
U pismu "Rukovodstvu JNA Beograd - lјёпо general-pukovniku Вlа­
goju Adiicu" sam naveo slijedece:
"Ne ulazeci u sve Ыјпе aspekte katastrofalnih gresaka koje је vojni vrh
SFRJ бо sada росјпјо , ovim pismom боЬгопатјегпо zelim da vas podstaknem
kako u vezi sa sadasnjom politickom situacijom u ВјН пе Ы ucinili опо sto vas
jos vise kompromitira i sto moze папјјејј krupno zlo narodima ВјН , Vama u
vojnom vrhu, а posebno cestitim ојјсјгјта koje gurate u га! i 'О pomocu politike
koja је totalno protiv vrijednosti za koje su se pripadnici JNA, ргета sadrzaju
date svecane obaveze , 'геЬаlј boriti.
Najveci dio naroda ВјН, sa cudenjem posmatra dvolicnu igru rukovodstva
JNA, tako sto se verbalno zalaze da се stititi svaki пагоб u ВјН koji је ugrozen,
а stvarno poduzima тјеге za sto Ьоlје ЬогЬепо osposobIjavanje 'srpskih боЬго­
voljaca' koji su роёеlј nanositi velika zla, пе samo muslimanskom i hrvatskom,
nego i svom srpskom narodu. Imajuci u vidu ба Generalstab JNA, preko Ко­
mande 2. vojne obIasti komanduje јебјпјсата 'srpskih dobrovoljaca', sto znaci
da јт postavlja i ЬогЬепе zadatke габј параба па hrvatsko i muslimansko sta-
novnistvo, ,јте је jos jasnija dvolicna igra koju vodite, zbog cega је mnogima
u ВјН postalo jasno da ste takvim vasim ponasanjem роёјпјli veliku izdaju svih

- 150 -
naroda u SFRJ, а posebno izdaju oficira i vojnika koji su Vam, sve dok niste
poceli ciniti krupne greske, bili neprikosnoveno odani.
Uvidajuci takve vase greske, ја sam jos septembra prosle godine napu-
stio JNA, u kojoj sam proveo svoje najljepse godine. Danon06nim габот sam
izvrsavao zadatke koje ste тј postavljali, sve zbog toga sto sam vjerovao u
vasu Ijudskost, ali ste, budite sigurni, razocarali, ne samo mene, nego i brojne
druge oficire sa kojima ste mogli doprinositi ба se ocuva jugoslovenska za-
jednica, ali, vi to, ili niste znali, ili zbog politicko-ideoloskih ogranicenja, niste
htjeli.
Imaju6i sve to u vidu, uvjeravam vas ба vojno rukovodstvo nista ne moze
spasiti об odgovornosti za zla koja ste poCinili. Medutim, sigurno је ба vi jos
uvijek mozete puno uciniti ба spasite narode ВјН i cijele SFRJ об jos ve6e kata-
strofe, а posebno ба mozete spasiti veliki Ьгој oficira i vojnika kojima komandu-
jete, tako sto cete prestati biti generator medunacionalnih sukoba, а to vi jeste
iz prostog razloga sto ste se stavili u funkciju sovinisticke politike, а cijelu JNA
pretvorili u polugu kojom se па silu zele ostvariti suludi politiGki ciljevi. Ako ste
prevareni i izmanipulirani, meni vas је zao, ali ukoliko ste svjesno cinili usluge
toj politici, ogorcen sam па vas, јег ste upropastili i moju licnu sudbinu, sto је u
cijeloj stvari najmanji рroЫет.
Sasvim dobronamjerno, u korist svih naroda, predlazem vam slijede6e:
- prihvatite istinu ба srpski narod u ВјН nije ugrozen об Muslimana i
Hrvata, nego ба Srbe, isto kao i Muslimane i Hrvate, ugrozava politika koju,
nazalost, i vi slijedite;
- oduzmite ogromnu borbenu tehniku koju ste dali srpskom narodu, sto
се omogu6iti oduzimanje oruzja об svih koji ga posjeduju i medu Muslimanima
i Hrvatima;
- prihvatite realnost ба је ВјН priznata drzava u kojoj i Srbi imaju suve-
renitet, isto kao i Muslimani i Hrvati, te budite lojalni ргета legalnim organima
vlasti ВјН;
- omogu6ite ба se dijelovi JNA па teritoriji ВјН transformiraju u legalnu
vojsku drzave ВјН, sto Ы bila maksimalna zastita i za vas i za ostale oficire i
vojnike kojima komandujete;
- uticite ба lideri Srba u ВјН odustanu об sulude јбеје о etniGkoj podjeli
ВјН, ё:јте Ы stekli neke zasluge kojima biste ubIazili odgovornost za velika zla
koja ste бо sada pocinili;
- ба bilo koji об kompetentnih oficira ili generala о ovome svemu sa
mnom razgovara ргеб javnos6u, ба izneosimo argumente i pokazemo ko је
upravu, а ko ne."
Znacaj ovih pisama koja sam licno saop6io тебјјјта, а тебјјј prenijeli
javnosti, mogao sam u pravim dimenzijama procijeniti tek kasnije, kada sam

- 151 -
 ,

nakon rata kontaktirao sa svojim prijateljima i poznanicima sa podrucja Tuzle,

Zenice i drugih mjesta sirom ВјН. Ргј tome treba imati u vidu da је ргјје rata
ugled JNA u narodu Ыо veliki. Za mnoge, cak i obrazovanije Ijude trebalo је
vremena da prevazidu iluzije о JNA, kao oruzanoj sili svih naroda i gradana
u SFRJ. Za mnoge, koji su aprila 1992. godine imali dilema, u vezi s tim,
bila је veoma znacajna гјјес nas ојјсјга koji smo napustili JNA. Kada smo
тј poceli iznositi argumente i осјепе da је JNA postala cetnicka vojska u
funkciji velikosrpske politike, za mnoge vise пјје bilo dilema. adlucnije su se
ukljucivali u redove Агтјје R ВјН. Ргј tome treba imati u vidu da тј, ојјсјгј koji
smo napustili JNA, ргјје medunarodnog priznanja ВјН nismo smjeli tako javno
agitirati protiv JNA. Tek kada је 08.04.1992. godine, odmah ро medunarod-
пот priznanju ВјН, donesena odluka о formiranju novog 5та R ВјН, тј smo
mogli slobodnije naslupati u javnosti i ukazivati narodu па fasislicki i cetnicki
karakter JNA.

3.8.
VELIКI PATRIOТlZAM POROOlCE POZDERAC
Kad је obavijesten da sam u 5tabu то, general Sakib Pozderac, Ьга! ista-
knutog politicara Hamdije Pozderca, је dosao kod тепе u kancelariju. Razgo-
varali smo о raznim pitanjima, uglavnom, u vezi sistuacije u ВјН, о JNA koja је
postala celnicka vojska i о potrebi da se maksimalno ocuva i iskoristi postojeca
infrastruktura jedinica i stabova то R ВјН, kako Ы se izgradila vojska, tada vec
medunarodno priznate drzave ВјН. Posto је general Pozderac pred penzionira-
пје Ыо па funkcijama nacelnika, а zatim i komandanta то R ВјН, оп је veoma
dobro poznavao mogucnosti то i 10 ро bitnim kadrovskim, organizacijskim i
malerijalnim resursima, posebno u vezi sa naoruzanjem koje је vec oduzeto
i smjesteno u magacine JNA, lе podijeljeno srpskom stагюvпistvu sirom ВјН .
Poznavao је mnogo kadrova koji su se zadrzali u slabovima то. аЬесао је da
се ојјсјге, koji su mu bIiski, pozvati telefonom ili јт па druge пасјпе poruciti da
budu lojalni novom 5tabu то R ВјН, па cel~ sa pukovnikom Hasanom Ејеп­
dicem. Ukazao је па ргоЫет raslojavanja unutar то, јег се sve jedinice i sta-
bovi, gdje dominantnu ulogu imaju kadrovi srpske nacionalnosti pod kontrolom
SDS-a, bili upolrijebIjene ро planovima Milosevicevog rezima i celnika u ВјН ,
па celu sa Karadzicem.
Generalu Pozdercu sam iznio teskoce koje јтат u pocetku svog rada
па duznosti nacelnika bezbjednosti 5taba то R ВјН. Govorio sam mu da пе
raspolazem пјсјт sto Ы тј, јпасе, trebalo da Ы mogao efikasno djelovati i
da cu morati dosta vremena i truda utrosili da usposlavim potrebnu slrukturu

- 152-
kadrova u Sluzbi bezbjednosti i Vojnoj policiji. Upoznao sam ga da trenutno
radim па okupljanju Ijudstva za potrebe spoljasnjeg i unutarnjeg fizickog osi-
guranja Staba ТО R ВјН, da sam nesto Ijudstva angazirao ali da петато
oruzja. Dok sam mu to govorio оп тј је djelovao zabrinuto. Osjetio sam da nas
zali. Pozdravili smo se. Оп је otisao kuci. Poslijepodne те pozvao telefonom
i rekao da bi zelio, sutradan ujutro, ponovo doci kod тепе. Rekao sam da cu
ga cekati.
Sutradan ujutro, oko 09.00 sati, general Pozderac је dosao sa svoja dva
sina - Hakijom i Samirom. Rekao тј је: "Fikrete, evo ti, njih јтат i neka te
slusaju. Rasporedi ih gdje zelis". ОЬесао је da се u toku dana sakupiti svo
lovacko, sportsko i trofejno oruzje koga јта оп licno i koga је јтао rahmetli
Hamdija Pozderac. I zaista, poslije podne, оп i njegovi sinovi su kod тепе
donijeli tri lovacke puske, cetiri karabina i cetiri pistolja. Izdvojio је jedan рј­
stolj u staroj futroli i rekao: "Ovo је pistolj rahmetli Nurije Pozderca. Nosio ga
је kao partizan. Kad је poginuo па Sutjesci, njegovi drugovi su sacuvali pistolj
i dali ga nasoj porodici" . Posto u Stabu ТО nismo imali oruzja, sve sto sam
dobio od generala Pozderca, osim jedne lovacke puske i pistolja, za koga тј
је rekao da ga је nosio Nurija, odmah sam dao da se koristi u jedinici Vojne
policije, koju smo poceli formirati za potrebe osiguranja Staba ТО R ВјН.
Sinovi su postali vojnici u toj jedinici. Jedan od njih - Samir је od eksplozije
cetnicke granate, ispred zgrade Predsjednistva R ВјН, ubrzo, tesko гапјеп па
strazarskom mjestu.
I Nurijin pistolj је јтао nesretnu sudbinu . Sredinom таја 1992. godine kao
zarobIjenici u cetnickim logorima, razmijenjeni su Вајго Kasumovic iz Zivinica,
zajedno sa јо!; desetak nasih Ijudi, meclu kojima i kasniji generali Nedzad Ајпа­
dzic i Vahid Karavelic. Nakon nekoliko dana provedenih u Sarajevu, Kasumo-
vic se trebao vratiti iz Sarajeva u Zivinice. Pred njegov povratak dao sam mu
Nurijin pistolj. Upoznao sam ga о znacaju tog pistolja i zamolio da ga sacuva do
zavrsetka rata. Сјјепјо sam da pripadnici nekih naoruzanih grupa u Sarajevu,
koje nisu bile pod efikasnom kontrolom пј jedne od zvanicnih drzavnih institu-
сјја, а sa kojima sam Ыо u sukobu, mogu doci u moju kancelariju i uzeti sve
sto bi ih zanimalo, а taj pistolj sigurno пе bi zaobisli. Davanje tog pistolja Вајгј
Kasumovicu је bila тјега zastite od takvih rizika.
Kasumovica nisam viclao sve do jeseni 1993. godine, kada sam boravio
па podrucju Tuzle. Kad smo se tada vidjeli pitao sam ga za pistolj, а оп тј је
odgovorio da је јтао ргоЫета kad је izlazio iz Sarajeva. Kad је pretrcavao
Sarajevski aerodrom, da bi se па teskom putu do Tuzle domogao Butmira i
Igmana, uhvatili su ga vojnici UNPROFOR-a (Francuzi) i oduzeli mu pistolj.
Zalio sam i јо!; uvijek zalim sto se to dogodilo.

- 153 -
 3.9.
СПNIСКд PROCJENA
STANJA U BIH - MARTA 1992. GOOlNE
Za ilustraciju осјепа о slozenoj i dramaticnoj bezbjednosnoj situaciji u R ВјН
u pocetku 1992. godine. vazan је dokumenat Komande 2. VO, koga је potpisao
komandant general-pukovnik Milutin Kukanjac, pod naslovom "Zakljucci iz рго­
сјепе stanja па prostoru ВјН, u zoni odgovornosti 2. VO". U dokumentu је па­
vedeno da se ргосјепа odnosi па stanje od 19.03.1992. godine. U ргуот dijelu
dokumenta se istice da su "Srbi u celini spremni za raf', ako se пе prihvate njihovi
zahtijevi da ВјН bude шедепа kao konfederacija, te da takav stav oprezno zago-
varaju i lideri HDZ, а da Alija Izetbegovi6 zagovara nezavisnu i suverenu R ВјН,
gdje Ы Muslimani "imali dominantnu ulogu". Istice se осјепа da је u ВјН "srpski
narod ugrozen", da JNA u ВјН stiti interese ugrozenog srpskog naroda i da se ,
u vezi s tim, planiraju razgovori komandanta - generala Kukanjca sa "celnim ru-
kovodiocima srpskog naroda" Karadzi6em , Koljevi6em, Plavsi6kom , Krajisnikom
i Duki6em.
Pripremaju6i se za rat, general Kukanjac analizira lokacije u ВјН, gdje su
skladista oruzja, municije i уојпе оргете. Za skladista koja se nalaze па di-
jelovima teritorije R ВјН sa ve6inskim bosnjackim i hrvatskim stanovnistvom ,
general Kukanjac iznosi planove о hitnoj predislokaciji materijalnih rezervi па
prostore koji su pod punom kontrolom SDS. Tako паргјтјег, rezerve iz skladi-
sta Rabi6, kod Dervente se premijestaju u Вапја Luku, iz Sevarlija , kod ОоЬоја
u Loznicu , iz Krepsi6a, kod Brckog , u Lopare i Ugljevik, а iz Kozlovca u Tuzli
u Lopare , iz Visokog u Mokro i Когап , iz Butila u Нап Pijesak , iz Копјјса па
Pale ...
Isticu6i осјепе о spremnosti srpskog naroda za rat, general Kukanjac
navodi da se u ВјН , formiraju "dobrovoljacke jed inice", сјје је Ьгојп о stanje
do 18.03.1992. godine dostiglo 69 .198 pripadnika, te da su "dobrovoljacke
jedinice izvan formacijskog sastava JNA i ТО" . Predstavljaju6i visok stupanj
pripremljenosti srpskog naroda za rat, general Kukanjac navodi da se u zoni
odgovornosti 2. VO u okviru ре! korpusa JNA nalazi preko 62.490 pripadni-
ka,17I u sta пјје uracunato oko 15.000 pripadnika JNA, uglavnom rezervista iz
Srbije i Сгпе Gore , koji su se nalazili u okviru 13. korpusa kojim је па podrucju
istocne Hercegovine komandovao zloglasni general Momcilo Perisi6. Ргета
. tome, sto u "dobrovoljackim jedinicama", sto u okviru pet, odnosno sest ko-
rpusa JNA, па teritoriji R ВјН se nalazilo oko 145.000 naoruzanih Srba, ргј
cemu treba imati u vidu da u оуај Ьгој пјје uracunata stavka jedinica ТО, koje
171 9. korpus - Knin 2.200, 10. korpus - Bihac 2.300, 5. korpus - Вапја Luka 16.750, 17. korpus
- Tu zla 8. 240, 4. korpus - Sarajevo 33.200.

- 154 -
general Kukanjac samo ротјпје, ali пе iznosi konkretne Ьroјсапе pokazatelje
о пјјта .
U toj рroсјепј komande 2.VO, general Kukanjac пјје propustio priliku da
istakne zajednicki nastup SDS i komandi JNA, u cilju naoruzavanja Srba, ра
konstatuje da је JNA Srbima "podelila 51 .900 komada naoruzanja (75%), а
SDS 17.298 komada". Ove zadnje cifre se odnose па oruzje koje је podijeljeno
Srbima, koji nisu angazirani u "dobrovoljackim jedinicama", JNA i ТО , sto znaci
да је uz паргјјед navedenih 145.000 naoruzanih Srba bilo јо!;; 59.128 ili ukupno
preko 200.000 naoruzanih Srba od strane JNA.
I pored toga sto је velika kolicina oruzja data u ruke Srbima i sto se ogro-
тпе kolicine nalaze род kontrolom Srba u magacinima koji se dislociraju па si -
gurnija mjesta, general Kukanjac u ovoj рroсјепј konstatira да su Srbi ugrozeni,
јег је "glavni cilj Hrvatske i ustaskih snaga u ovoj RepubIici stvaranje петјга па
pravcu Capljina - Mostar - Bugojno - Travnik - Derventa - Bosanski Brod".
U vezi s јјт, istice да su Hrvati neprijateljski usmjereni ргета JNA, да пета
nikakvih sansi za opstanak JNA па hrvatskim prostorima u ВјН , да se veci дјо
muslimanskog паroда odbojno odnosi ргета JNA, је да "gledano u celini , ru-
kovodstvo SDS i srpski narod prihvataju JNA, stite је gdje god је to objektivno
moguce, odazivaju se u ratne једјпјсе , maksimalno sагабuјu sa komandama ...
јег је ovdje objektivno srpski пагод ugrozen i analogno јоте тј stitimo interese
пагода".18I
U kojoj тјегј su najvise komandne strukture JNA bile spregnute sa се­
tnickim politickim i vojnim strukturama u R ВјН доЬго ilustrira akt Котапде
2. vojne obIasti JNA од 24.04.1992. godine poslat Saveznom sekretarijatu za
narodnu odbranu (Tehnickoj upravi) - Beograd. Komandant 2. vojne obIasti
- general-pukovnik Milutin Kukanjac obavjestava tehnicku upravu SSNO да је
од "Ministarstva unutrasnjih poslova Srpske repubIike ВјН" ргјтјо "zahtev str.
pov. Ьг. 11 од 23.04.1992. godine za ustupanje" raznih borbenih materijalno-
tehnickih sredstava koja се se koristiti za "potrebe одгеда milicije specijalne
патепе ргј Centru sluzbi bezbednosti Вапја Luka". General Kukanjac proslje-
бuје јај zahtjev Tehnickoj upravi, uz misljenje "да Ы zahtevu trebalo udovoljiti,
prvenstveno za опа sredstva koja se пе mogu пасј па trzistu i u kolicini koja
moze obezbediti najnuznije potrebe" . Iz duzeg spiska takvih sredstava pose-
bnu paznju zasluzuju zahtjevi да se MUP-u "Srpske repubIike ВјН" stave па
raspolaganje 6 helikoptera, ukupno 7 oklopnih borbenih vozila, 1О terenskih
motornih vozila, bIizu 400 komada pusaka, mitraljeza i pistolja, veca kolicina

181 Aklom slr.pov.br. 908· 1 od 20.03.1992. godine, naprijed navedeni Zаkli u ё сi iz procjen e su do-
stavljeni Generalstabu Oruzanih snaga SFRJ u Beograd, uz sugestije "da se sa ovim dokumenti ma
zaista upozna samo najuzi krug Ijudi", а dokumenta nakon koгistenj a vrate.

- 155 -
raznih miпа, granata i ЬотЫ, sredstva za vezu, iпstгumепti, razna zastitna i
sресiјаlпа оргета .. '91
Ргета sadrzaju ovog akta proizilazi da su najvise kоmапdе JNA stale iza
para-drzavne strukture koju је u R BiH uspostavljala SDS. Ovaj dokumenat
је samo јеdап od Ьгојпih kojim se jasno dokumentira da је JNA naoruzavala
paravojnu strukturu SDS u BiH koja је formirana s ciljem ргоgопа nesrpskog
stапоvпistvа u RBiH, posebno s ciljem progona i genocida nad Bosnjacima.

3.10.
МОЈА SRECA U NESRECI - 2. МАЈ 1992.GOOINE
Drugog таја 1992. godine, JNA је zestoko napadala па Sarajevo. Pjesa-
dija је djelovala uz snaznu podrsku artiljerije. Citav grad је i grmio i gorio od
pucnjave i eksplozija. Ја sam se паlаziо u zgradi Ргеdsјеdпistvа R BiH. Tog
dапа, cijeli Stab ТО R BiH је silazio u podrumske prostorije zgrade Predsje-
dпistvа koja је za cetnike bila vаzап artiljerijski i raketni cilj. Mnoge granate i
rakete su eksplodirale udarom па zidove, krov iIi па ulice i parkove oko zgrade
Predsjednistva.
Kancelarija u kojoj sam radio је bila па drugom spratu, stгапа ргета Alipa-
sinoj dzamiji. U јот pravcu, kroz prozor sam imao pogled preko ulice i parka.
Granate su padale ро dzamiji i oko пје, а geleri su dopirali do zidova zgrade
Predsjednistva. Zbog toga sam, zeljeznu kasu koja se паlаzilа do vrata ргетје­
stio па otvor prozora. Kad sam sjedio па stolici, za mojim ledima је bila zеlјеzпа
kasa, а iza пје prozor. Nije proslo ni sat vremena od premijestanja kase u јај
polozaj, mina od 120 тт је pala па kupolu Alipasine dzamije. Jedan poveci
geler је svojom duziпоm presjekao stok prozora, uletio u kancelariju, razbio
poveci luster i, па koncu, udario u zid iznad vrata. Nastala је gusta ргаSiпа.
Istоvгеmепо је nekoliko gelera od iste miпе razbilo sva stakla па prozoru. Ge-
leri su se razasuli ро cijeloj роvгsiпi zеlјеzпе kase. Da nisam, samo sat гапiје
premjestio zeljeznu kasu, lose Ы prosao. Iz zgrade sam izasao u popodvenim
satima . Tek sto sam izasao iz zgrade Predsjednistva па vrata koja se паlаzе
па prizemlju ргета Skепdегiјi, па ivici parka, odmah do zgrade, па desetak
тејага od тепе, оdјеkпulа је sпаzпа eksplozija miпе 120 тт. Od eksplozije
је prevrnuto vozilo koje se nalazilo parkirano bIizu mjesta pada mine. Vjerova-
tпо је јо vozilo па sebi zadrzalo gelere koji su isli ргета meni. Utrcao sam u
sluzbeno vozilo, ро kome је palo nekoliko gelera.

191 Prepis akta Komande 2. voine obIasti str.pov.br. 31 / 103-41, od 24. aprila 1992. godine, u mojoj
lјспој arhivi.

- 156 -
 3.11.
CEТNICI HAPSE РRШSЈШNIКд IZEТBEGOVICA

Кгајет aprila 1992. godine, predsjednik Izetbegovic је otputovao u Lisa-

Ьоп па pregovore u kojima је posredovao Zoze Kutiljero. Karadzic је u tim
pregovorima trazio da ВјН ostane u sastavu krnje SFRJ ili да se ista podijeli ро
etnickom principu. ТадаБпјј lider HDZ·a, ВоЬап, se, takoder, zalagao za etnici
ргјпсјр i isticao suverenitet пасјја, а zapostavljao suverenitet gradana, sto је
bilo па liniji Karadzicevih teznji. Predsjednik Izetbegovic se zalagao za samo-
stalnu i neovisnu ВјН, za suverenost пагода, ali пе u etnickom smislu, nego
za suverenitet naroda u "evropskom smislu", пагода - kao gradana jedne drza-
ve. Razgovori su bili bez uspjeha. Nasa delegacija, па celu sa predsjednikom
Izetbegovicem se vratila u Sarajevo, avionom, 02.05.1992. godine. Тада su, од
strane JNA, па Sarajevskom aerodromu uhapseni 2 0/ svi clanovi delegacije, па
celu sa Izetbegovicem.
Privedeni su u kasarnu JNA, u Lukavici, kod Sarajeva. S obzirom па inten-
zitet i karakter tadasnjih kontakata Fikreta АЬдјса sa najvisim politickim i poli-
cijskim strukturama род kontrolom Milosevica i Karadzica, оп је јтао uticaja u
pogledu ovog hapsenja, sto potvrduju neke bitne okolnosti. АЬдјс је ocekivao
да се izolacijom Izetbegovica оп postati predsjednik Predsjednistva R ВјН, ра
se u tom smislu ргјргетао za nastup па TV ВјН, kada Ы obznanio takvu svoju
ulogu.
Када se saznalo да је predsjednik Izetbegovic uhapsen i priveden u ka-
sarnu JNA u Lukavici, civilna policija i једјпјсе ТО R ВјН su bIokirale Komandu
2.VO, u zgradi па Bistriku, u starom dijelu Sarajeva. Srpske vlasti su dovedene
ргед izbor, ili да u Sarajevo dovedu zivog i zdravog predsjednika Izetbegovica
i ostale uhapsene ili да stave па kocku sudbinu Котапде 2. VO, па celu sa ge-
neralom Milutinom Kukanjcem. Оа пјје bilo ove okolnosti, sudbina predsjednika
Izetbegovica Ы bila veoma neizvjesna, sto Ы bilo katastrofalno i ekstremno
rizicno za perspektivu dalje одЬгапе R ВјН. Izetbegovic је sa ostalim uhap-
Бепјта, 3. таја 1992. godine poslijepodne, iz Lukavice doveden па Bistrik,
u zgradu Котапде 2.VO, kod generala Milutina Kukanjca. Када su о tome
obavijesteni, Bakir Alispahic, nacelnik CSB Sarajevo i Jusuf Pusina, tadasnji
pomocnik za policiju ministra unutarnjih poslova R ВјН, odmah su se uputili
па Bistrik u Komandu 2.VO, gdje је Ыо vec doveden predsjednik Izetbegovic.
Svuda okolo su bili паБа policija i pripadnici ТО, а s druge strane, uz zgradu
Котапде bili su naoruzani ргјрадпјсј JNA.

201 Skupa sa predsjednikom Jzetbegovi6em, uhapseni su Zlatko Lagumdzija, kao сЈап delegacije
za pregovore u Lisabonu, Nurudin Imamovic, liёпi pratilac Predsjednika Izetbegovi6a i Sabina, kcerka
predsjednika Izetbegovi6a, koja је па pregovore u Lisabon jsla u statusu prevodioca.

- 157 -
 Misija Pusine i Alispahica је bila da uvjere generala Kukanjca i njegove Iju-
de da се sa svojom Komandom , uz nase garancije, тосј napustiti Sarajevo, ali
pod uslovom da se пата sigurno vrate predsjednik Izetbegovic i ostali koji su
sa пјјте uhapseni. опј sigurno пе Ы pustili presjednika Izetbegovica da se nisu
tada plasili za svoju sigurnosl, ako пат пе угаlе nase Ijude. General Kukanjac
је u lој razmjeni vidio jedinu mogucnosl da se оп i njegova Komanda izvuku
iz Sarajeva. Pricalo se da је Ыо mokar od znoja. То је Ыо осјl dokaz njegove
uplasenosli i uspanicenosli. Kukanjac је zahlijevao da se s пјјт i cijelom kolo-
пот njegove Komande Izelbegovic угаlј do Lukavice, ра се, navodno, kada se
опј domognu sigurnog proslora, vraliti u grad Izetbegovica i oslale uhapsene
nase Ijude. Normalno, 10 пјје prihvaceno. Nasi predslavnici su zahlijevali da
пат угаlе nase Ijude, ра kada опј budu па sigurnom u zgradi Predsjednislva
R ВјН da сето lada propusliti kolonu Komande 2. VO, sa generalom Kuka-
пјсет da ode u pravcu Lukavice. опј nisu prihvatali lakvu varijantu. Uslijedio
је kompromis, da predsjednik Izetbegovic sa ostalim nasim Ijudima ide u istom
vozilu u kojem се јсј i general Kukanjac, ргј kraju kolone koja se bude formirala
za cijelu Komandu 2.VO. Dogovoreno је da, kada kolona Komande dode bIizu
mosta Suade Dilberovic (bivsi naziv Vrbanja most), da se tada iz kolone izdvoji
predsjednik Izetbegovic sa nasim Ijudima, а da Kukanjac nastavi u svojoj koloni
ргета Lukavici .
Ргета оуот dogovoru, kolona JNA је јогтјгапа unutar kasarne па Bistri-
ku. Dok se kolona formirala, nasim predslavnicima su prilazili ојјсјгј JNA, pod
punom ratnom spremom, oruzjem па ramenu i sljemom па glavi. Prijetecim
tonom su komentirali sto Pusina i Alispahic па odjeci imaju grbove ВјН sa
Ijiljanima. То su bili ekstremisti koji su predstavljali rizik za pokrel kolone, јег
se od njih moglo ocekivati da svojim ponasanjem isprovociraju nase Ijude koji
се se пасј bIizu kolone kad bude u pokretu kroz grad, ulicom Dobrovoljacka,
slo se i dogadalo. U jedno BOV (ЬогЬепо oklopno vozilo) usli su predsje-
dnik Izetbegovic sa ostalim nasim Ijudima i Kukanjac. Kad је kolona posla
i duboko zasla u grad pravcem svog kretanja od Bistrika ргета Skenderiji,
zbog vatrenih, verbalnih i drugih provokacija iz kolone, uslijedilo је otvaranje
vatre ро koloni. U takvim uslovima, орсе pometnje i strepnje u cijelom gradu
za sudbinom predsjednika Izetbegovica i ostalih nasih Ijudi, tesko se mogla
kontrolirati situacija. Dolazilo је do zasloja kolone. U tom sukobu poginulo је
реl ојјсјга JNA, cetiri su гапјепа, а 160 је zarobIjeno: 126 vojnika, 30 ојјсјга i
. cetiri civila па sluzbi u JNA. Predsjednik Izetbegovic sa ostalima zarobIjenima
је iz kolone izasao па mostu kod Skenderije i konacno stigao па svoje radno
mjesto u zgradi Predsjednistva R ВјН. Та dva dana - 02. i 03.05.1992. godine
su bili najrizicniji za odbranu ВјН.

- 158 -
 3.12.
КАКО ЈЕ MUNIR ALIВABIC POMOGAO CEТNICIMA

Dok sam Ыо u JNA, pukovnika Suput Milana nisam poznavao. Prvi ри!
sam se s njim sreo 3. ili 4. таја 1992. godine. U operaciji oslobadanja рге·
dsjednika Izetbegovica, Suput је zarobIjen, dok se kolona JNA sa Bistirika
kretala ргета Lukavici. U ulozi nacelnika bezbjednosti Armije R BiH, ја sam ,
zajedno sa svojim tadasnjim saradnicima, obavio razgovore sa nekoliko zaro-
bIjenih oficira - pukovnicima Suput Milanom, Bjelosevic Slavoljubom, Pantelic
Micom ...
Bili su preplaseni. Ја sam zelio да se opuste, ali да iskreno govore о опоте
sto је јада interesiralo Sluzbu vojne bezbjednosti. Kritikovao sam ih sto su se
stavili u sluzbu cetnicke velikosrpske politike, а oni su se trudili да mi dokazu
kako oni nisu cetnici i да se пе slazu sa politikom koju su vodili Milosevic i
Karadzic. Logicno, ја im nisam ујегоуао, ali sam trazio да svojim iskrenim iska-
zima pomognu одЬгапи BiH. Nisu se dvoumili да јо оЬесаји, u sta, takoder, ја
nisam Ујегоуао. Pitao sam ih о najaktuelnijim planovima Котапде 2.VO, је о
planovima i naredenjima koja su dobivali iz Beograda, од Generalstaba JNA.
Njihovi odgovori su bili sturi. Bilo mi је jasno да znaju odgovor, ali да песе да
kazu. Nesto su otvoreniji bili u odgovorima па pitanja о trenutnom rasporedu i
aktivnostima jedinica i komandi iz sastava 2.VO. Nisu se libili да о Karadzicu i
Milosevicu izgovaraju rijeci osude: да su nacionalisti, да su ucinili zlo svim па­
rodima SFRJ, да се srpski пагод imati teskih posljedica zbog politike koju уоде
Milosevic i Karadzic i slicno.
Suputove osude, vise од ostalih, su kompromitirale politiku Milosevica i
Karadzica. Zelja mi је bila да cijeli srpski паroд сије sta оп govori. U vezi s tim,
bile su vazne тоје осјепе да је јада, u srpskom пагоди, bilo dosta onih koji su
bili protiv cetnicke politike, dosta onih koji su se kolebali i dosta onih koji su pri-
hvatili nacionalisticku politiku Milosevica i Karadzica, ali su se mogli, uz доЬги
akciju anticetnicki opredijeljenih kadrova srpske nacionalnosti, odvratiti од је
politike. Suputova kritika protiv Milosevica i Karadzica, s једпе i оуа тоја осје­
па о mogucnostima pridobijanja znacajnog dijela Srba па stranu одЬгапе BiH ,
s druge strane, osnova је za тоји ideju да izjavu Suput Milana tajno snimim TV
kamerom i да snimak prikazemo ријет medija, о сети Ы kasnije razgovarao
sa Suputom i УјегоуајПО доЫо i njegovu saglasnost u vezi s tim. Cijenio sam,
да ako Suput пе pristane па medijsko predstavljanje njegove izjave, да Ы sni-
mak mogao posluziti kao kompromitirajuci materijal za nastavak razgovora ро
pitanjima па koja nije iskreno odgovarao u pogledu ratnih planova Котапде
2. VO, Generalstaba JNA i jedinica о kojima је Suput, sticajem okolnosti imao
vise informacija.

- 159 -
 Osjecao sam zadovoljstvo sto тј predstoji ovaj vazan posao. Znao sam da
Ы realiziranje tog plana omogucilo djelovanje u mnogim pravcima, radi јасапја
odbrambenih snaga i slabIjenja agresorske strane. Tadasnja, nasa, Sluzba vo-
јпе bezbjednosti пјје mogla samostalno realizirati moju zamisao. Nismo imali
nikakvih sredstava za snimanje. Za ротос sam se obratio nacelniku Centra
SDB Muniru Alibabicu. Zahtijevao sam da опј osiguraju tehnicke uslove i da se
snimi тој razgovor sa Suputom. ОоЬго sam mu objasnio sta је cilj - da se snimi
pukovnik Suput kad argumentirano osuduje Milosevica, Karadzica, SDS i пјј­
hovu agresorsku praksu u Hrvatskoj i ВјН. Alibabic је rekao da се osigurati sve
uslove. Ubrzo su тј javili u koju prostoriju Centra Sluzbe drzavne bezbjednosti
u Sarajevu treba da dodem .
Suputu sam objasnio da za nastavak razgovora тогато ргесј u drugu
zgradu, sto је оп prihvatio bez ikakvih sumnji. U nastavku razgovora sam
trebao obnoviti pitanja о kojima smo vec razgovarali , kako Ы Suput u situaciji
kad se razgovor tajno snima izrekao sve , sto i гапјје, u pogledu osuda Milo-
sevica, Karadzica, SDS-a i njihove agresorske politike i prakse u Hrvatskoj
i ВјН. Sve је islo ро planu. Suput је ponavljao svoje kritike i isticao potrebu
ocuvanja ВјН , te da se srpski narod treba distancirati od politike Milosevica
i Karadzica. Osjecao sam zadovoljstvo i nakon dva sata razgovora, otisao u
prostorije odakle se tajno snimalo. Trazio sam da тј operativci, pod kontro-
lom Alibabica, pokazu snimljeni materijal. Sokirao sam se . опј su ро nalogu
Alibabica snimali тепе а пе Suputa. Оа su snimali Suputa, пе Ы Ыо nikakav
ргоЫет sto su snimali i тепе . Pozalio sam se Alibabicu . Djelovao је rav-
nodusno. Postao тј је sumnjiv. Nije se puno пј trudio da тј objasni gresku.
Govorio је da se greska moze ispraviti.
Ponovo sam upozorio da trebaju snimati razgovor u cjelini i da је poenta па
snimku Suputa, јег planiram da se snimak njegovih kritika protiv Milosevica i Ка­
radzica, uz pozive Srbima da se ukljucuju u redove odbrambenih snaga ВјН , те­
dijski iskoristi, kako Ы se umanjili efekti cetnicke nacionalisticke propagande. Kad
sam sa Suputom nastavio razgovor, тојј uporni pokusaji da оп i treci put ponovi
navedene kritike, nisu uspjeli. Bilo тј је jasno da је Suput napokon posumnjao
da ga snimamo. Nije htio da govori. Tako је Alibabic pomogao cetnicima.

- 160 -
 3.13.
ODNOS PREMA ZAROBLJENICIMA

Pukovnika Bjelosevic Slavoljuba sam upoznao 1971 . godine, kada sam u

Doboju zapoceo oficirsku karijeru, а оп se nalazio u tom garnizonu па duznosti
ојјсјга bezbjednosti. Stanovali smo jedan do drugog u istoj zgradi. Upoznao
sam mu porodicu. lmao је dva sina - Вгасапа i ВоЬапа. Zadnjih godina do
agresije па R ВјН, pukovnik Bjelosevic је Ыо nacelnik bezbjednosti u Sekreta-
rijatu za narodnu odbranu R ВјН. Na celu te institucije је Ыо general Muharem
Fetahagic. Sluzbeno smo rijetko saradivali. Povremeno smo se sretali па sa-
stancima. Nivo njegovih razmisljanja о ргоЫетјта u sluzbi је Ыо znatno ispod
funkcija koje је obavljao. U profesionalnom smislu, пјје Ыо poseban autoritet.
Postovali smo ga kao znatno starijeg oficira.
Nalazio se u koloni koja se sa Bistrika 02.05.1992. godine kretala ргета
Lukavici. Tada је i zarobIjen. Као i sa Suputom i Мјсот Pantelicem, u zgradi
Predsjednistva R ВјН obavio sam sluzbeni razgovor i sa Bjelosevicem. Razgo-
voru је prisustvovao i Zaim Backovic. U strahu је kritikovao Milosevica i Кага­
dzica. lmao sam namjeru da se s пјјт duze razgovara, da se uspostavi opu-
stenija atmosfera i da пат оп iznese vazne podatke koji su mu poznati. Zalio
se da пета cigareta. Radi opustanja i stvaranja atmosfere za razgovor, ја sam
mu kupio cigarete i dao mu novaca da moze kasnije kupiti jos nekoliko paklica.
Ргј kraju razgovora, pozvao sam policajce da ga vode i da ga jos jednom dobro
pretresu. Kad је pred policajcima skinuo obucu, орјгао se da skine i Сагаре.
Policajci su bili uporni i u сагарата su nasli nekoliko hiljada njemackih maraka
koje su tada, pored domaceg dinara, bile najvaznije platezno sredstvo.
Bez mog znanja, kasnije, u popodnevnim satima, Bjelosevica su ispitivali
neki Ijudi za koje sam осјјепјо da su pod kontrolom tadasnjeg ministra odbrane
Doke Jerke. Naime, u vecernjim satima, ministar Doko те pozvao da odemo
skupa па zadnji sprat zgrade Predsjednistva gdje ispituju Bjelosevica, kako Ы
ga vidjeli. Do tada nisam znao da su Bjelosevica uzeli па ispitivanje. Zacudio
sam se, ali sam posao sa ministrom Dokom. Kada smo dosli u kancelariju ,
јтао sam sta i vidjeti. Isljednici, ocito pod kontrolom ministra Doke, su Bjelose-
vica postavili па stolicu koja se nalazila па sredini povece kancelarije . Ispred
Bjelosevica Ыо је postavljen povelik reflektor koji је isijavao jaku svjetlost i jaku
temperaturu. Efekti reflektora su bili primijetni па Bjelosevicevom licu. Zgadili
su тј se i ministar Doko i isljednici pod njegovom kontrolom. Izricito sam za-
htijevao da se prekine zlostavljanje. Svojom rukom sam ротјегјо reflektor па
udaljenost sa koje пе ugrozava Bjelosevicevo lice i оСј. Rekao sam da nas
takvo ponasanje vodi u propast i da cu se boriti protiv takvih ponasanja. Istakao

- 161 -
sam da се se ral zavrsili i da се se kad-Iad odgovarali za svaki slucaj zlosla-
vljanja Ijudi, bez obzira ko 10 Сјпј.
Nisam se dopao пј minislru Doki пј njegovim isljednicima. ВјО sam duboko
uvjeren da је pravda па тојој slrani i nisam puno razmisljao о posljedicama ро
тепе. Znao sam da се se 10 povezivali sa тојјт oficirskim statusom u bivsoj
JNA, ali о lоте nisam hlio razmisljati i opterecivati se, jer sam јтао pametnijeg
posla. Minislru Doki sam rekao da је ратеlпјје da se u razgovoru sa Bjelose-
ујсет usposlavlja opuslena i Ijudska almosfera i da s пјјт Irebaju razgovarali
normalni i ратеlпј Ijudi koji znaju о cemu Bjelosevic Ireba da prica, jer su
informacije koje se mogu od njega dobiti kapilalne za odbranu ВјН. Ministar
Doko пјје јтао argumente protiv ovih mojih rijeci . Besmisleno је isticao da је
Bjelosevic opasan covjek i da se s пјјт Ireba obracunali. Medutim, shvalio sam
da је minislar Doko zelio poravnati svoje racune sa Bjelosevi6em. U росејпот
periodu Dokine ministarske funkcije, Bjelosevi6 је Ыо u ulozi nacelnika bezbje-
dnosli Minislarslva odbrane. Tada је Ыо podreden minislru Doki. Medulim, Вје­
losevi6 је djelovao proliv inleresa odbrane ВјН, а samim lјт i proliv ministra
Doke. Znaci, пјје bilo nikakvih dilema da је Bjelosevi6 obavljao prljave poslove
u korisl Karadzi6eve polilike u ВјН. Medutim, probIem је Ыо u prislupu prilikom
ispilivanja Bjelosevi6a. Ја sam smalrao da se represijom пе moze posli6i korisl
za odbranu ВјН , а da se 10 moze posti6i ako se Bjelosevi6u, kao zarobIjeniku,
prislupi profesionalno, u duhu propisa о postivanju stalusa zarobIjenika. Poslije
је Bjelosevi6 razmijenjen za nase Ijude, koje su сеlпјсј zarobili, medu kojima su
bili Ajnadzi6 Nedzad, Bajro Kasumovic, Vahid Karavelic, Huso Paravlic ...

3.14.
AKTUELNOSТI U SUKOВlMA SA JNA,
МАЈА 1992. GODINE

Маја 1992. godine, oruzana agresija па R ВјН је maksimalno intenzivirana.

U mnogim mjeslima sirom ВјН, JNA, odnosno сејпјсј, su prognali bosnjacko i
hrvalsko civilno slanovnislvo, а mnogi su zaloceni u logorima. Zbog loga је oru-
zana borba proliv agresora bila najvazniji sadrzaj odbrane ВјН, njenih gradana
i svih njenih vrijednosti. Zbrinjavanje prognanika i oslobadanje zatocenih civila
је bilo izuzetno osjelljivo i lesko рјlапје, u vezi koga se ocekivala odgovarajuca
polilicka ра i уојпа akcija medunarodne zajednice. Znaci, zauslavljanje geno-
cida nad gradanima ВјН i oslobadanje iz zatocenistva, таја 1992. godine, su
bili glavni pravci djelovanja odbrambenih snaga R ВјН, а narocilo vojske (ТО R
ВјН) i policije. U vezi s lјт , polilicki i уојпј faktori su zahlijevali da se teska ralna

. 162 .
tehnika - tenkovi, oklopna vozila, artiljerija i rakete, iz tadasnjeg razmjestaja па
ЬогЬепјт polozajima oko teritorija pod kontrolom legalnih vlasti R ВјН, povuku
u kasarne. Оа Ы se uspostavili normalniji uslovi za zivot, legalni organi vlasti R
ВјН su zahtijevali da se debIokiraju drumske i zeljeznicke kоmuпikасiје, а da
se Sarajevski aerodrom preda pod kontrolu mеduпагоdпih snaga i nadleznim
сјУilпјт sluzbama. Pocetkom таја 1992.godine, јо:'; uvijek se smatralo da u
redovima JNA јта onih koji Ы rado napustili tu vojsku i prikljucili se u redove
odbrambenih snaga R ВјН, zbog cega se zahtijevalo izjasnjavanje pripadnika
JNA о tome gdje se zele angazirati ili ојј6ј, te da јт se omogu6i dolazak u jedi-
пјсе ТО R ВјН, ako to zele. S obzirom па politicki smisao i posljedice meduna-
rodnog priznanja R ВјН, politicki i уојпј faktori R ВјН su zahtijevali da jedinice
JNA napuste R ВјН, sto је znacilo njihov odlazak iz svih kasarni i iz svih гејоп
а gdje su, dugo, pod vidom vjezbi, bili u ЬогЬепот rasporedu. U okviru toga
trazili smo da jedinice JNA, prilikom парustапја kasarni odu bez oruzja, i јо:
oruzja koje је гапјје oduzeto od ТО i oruzja koje Ы raspadom SFRJ, u diobnom
bilansu pripalo ВјН. То Ы bilo oruzje kojim Ы se mogle naoruzati jedinice ekvi-
valenta 3-4 velika korpusa i odgovaraju6e komande, logisticke i zracne forma-
сјје. Smatralo se da u uslovima mirnog rjesavanja krize јгеЬа izvrsiti klasicnu
primo-predaju јтоујпе u kasarnama.
Za razgovore sa predstavnicima cetnika, odnosno JNA, definirani su nasi
uslovi: -prekid vatre u cijeloj ВјН; - da zvanicnici UNPROFOR i Crvenog kriza
omogu6e sanaciju - prukupljanje tijela poginulih, posebno ро ulicama Sarajeva,
koje su bile pod snajperskom vatrom; - da se prekine granatiranje ро naseljenim
mjestima i da cetnici prekinu praksu uzimanja talaca i иројгеЬе zivog stita ispred
tenkova kojima se nastoji и6ј u Sarajevo; - da se debIokiraju prilazi Sarajevu;
- da se Sarajevski aerodrom preda pod kontrolu UNPROFOR, Evropskih ро­
smatraca i civilnih sluzbi; - da svo oruzje i druga tehnika ostane u kasarnama,
dok se пе zavrse pregovori; - da se пе vrse nikakvi pokreti bez пајеуе organima
MUP-a ili ТО R ВјН; - da se pod kontrolom medunarodne zajednice povuce
sva artiljerija oko Sarajeva, narocito divizion 155 тт, koji granatira Sarajevo sa
polozaja па Hresi; - da se iz Vojne bolnice u Sarajevu uklone teroristi, odnosno,
snajperisti, da se bolnica preda organima Vlade R ВјН, а da se bolesnici орге­
dijele u pogledu daljeg lijecenja - da li 6е ostati u јој bolnici ilј 6е se premjestiti
u cetnicke bolnicke kapacitete; - da se napuste sve kasarne, је da se sve to u
Sarajevu realizira do 07.05.1992. godine, odnosno, da JNA napusti kаsагпе
"Marsal Тјјо", "Viktor Bubanj", "Jusuf Dzonli6", Butile i Nedzari6i.
Sporazum о prekidu уајге u Bosni i Hercegovini, 18.05.1992. godine, u јте
Predsjednistva R ВјН potpisali su Fikret Abdi6 i Stjepan Кljui6, u јте "srpske
strane" Biljana Plavsi6, а u јте JNA pukovnik Branko Cado. U tekstu Sporazu-
та је navedeno da ргјтјгје stupa па snagu odmah па cijeloj јегјјогјјј ВјН i da

- 163-
6е јгајајј пајтапје јгј sedmice, роёеv od 18.05.1992. godine, da 6е se debIoki-
гајј svi putevi u ВјН, tako da kontrolne tаёkе па putevima obezbjeduje policija
"sa svake strane",211 а da 6е vojna policija kontrolirati komunikacije samo u
роdгuёјimа od vojnog zпаёаја, da 6е policija па kontrolnim tаёkаmа pregledati
putnike i prtljag, da 6е se omogu6iti slobodan protok humanitarne рот06ј, da
6е se omogu6iti slobodno kretanje osobIja UNPROFOR-a, је da 6е se па cijeloj
јегјјогјјј ВјН slobodno kretati osobIje humanitarnih organizacija 22J
Nakon Sporazuma о prekidu vatre, 22.05.1992. godine, izmedu predstavni-
ka legalnih vlasti R ВјН, koje su zastupali ёlапоvi Predsjednistva Stjepan Кljui6
i Fikret Abdi6, је ministar odbrane Jerko Doko, i predstavnika JNA - generala
Nede Boskovi6a i Branka Саде, potpisan је Aneks Ugovora о odlasku koma-
ndi, jedinica i ustanova JNA iz garnizona - kasarni Zenica, Travnik, Копјјс i Sa-
rajevo. Ovim Ugovorom regulirano је da 6е JNA predati Ministarstvu odbrane
R ВјН naoruzanje, municiju, minsko-eksplozivna sredstva i opremu ТО ор6јпа
Сепјаг Sarajevo, Novi Grad Sarajevo, Stari Grad Sarajevo i Novo Sarajevo; da
6е se isporuka tih sredstava izvrsiti 23.05.1992. godine; da se nakon isporuke
polovine tih sredstava, mogu isprazniti kasarne Pazari6, "Viktor Bubanj", "Jusuf
Dzonli6" i "Marsal Тјlо" u Sarajevu; da 6е se osobIje JNA sa роdгuёја Sarajeva
povu6i izvan ВјН najkra6im i najsigurnijim putem, је da 6е sve је aktivnosti
nadgledati UNРRОFОR2З1
Odredbe ovog Ugovora, od strane JNA nisu realizirane. Samo dјеlimiёпо
su predali пеБјо od naoruzanja i municije vlasnistvo ТО, Бјо је Ыо glavni pred-
те! tog Ugovora 24J Nisu napustili teritoriju R ВјН. Naprotiv, опј su u 10 vrijeme ,
Бјгот ВјН intenzivirali ЬогЬепа djejslva, progone, deportacije u logore i maso-

211 lroпiёпо је 5tO su U Qvom Sporazumu predstavnici JNA i "srpska strana~ tretirani kao posebni
sudionici, јег su оп! faktitki bili jedna lе isla strana, naspram predstavnika legalnih organa vlasti ,
odnosno Predsjednistva R ВјН. U sadгiaju sporazuma se jasno 1 51ј(:е da се komunikacije kontrolirali
Џ роlјсјја sa svake stгane". То је znaci10 da се komunikacije па teritorijama pod kontrolom SDS-a i
JNA kontrolirati njihova роl ј с јј а , а da се komunikacije па teritoгij ama pod kontrolom legalnih organa
vlasti kontrolirati роlјсјја МUР-э R ВјН . Тјте је оsрогепо djelovanje legalnih institucij a R 8јН па сјј е­
Јој teritoriji, lega!izirane su "strane u sukobu", 510 је samo ро sebi ugrozava[o s!obodu kretanja, пјје
davalo nikakve garancije u 'от pog!edu, tako da od ovog Sporazuma i пЈје bilo nikakvih efekata.
221 Ргета tekslu "Sporazuma о prekidu vatre u Bosni i Hercegovinin , Sarajevo, 18.05.1992. godi·
пе , Arhiva.
231 Aneks Ugovora о od!asku komandi, jedinica i ustanova JNA iz garnizona - kasarni Zenica,
Travnik, Копј јс i Sarajevo. Sarajevo. 22.05.1992. godine, Arhiva.
241 " DоЫlј smo od JNA та! ; dio naoruzanja al; bez municije. Nismo dobili П! 50% umanjenih kоl i СlПа
naoruzanja, koje smo trebali primiti od agresora, odnosno, od JNA. Uocljivo је da smo dobili najvecu
ko!icinu starih pusaka, koje nasi Ьогс! zovu 'tandzare', kalibra 7,9 тт, [е nesto mitraljeza , ali пе
koliko smo trebali, odnosno, dobi1i smo samo desetinu тЈпоЬаса с а , automalskih i poluautomatskih
pusaka. Municiju uopste nismo dobili ... Trebali su пат vralili vise od dvije milijarde metaka ka1ibra
7,62 тт .. .!е oko 13 hiljada гаzп i h vrs!a тiпа .. .". Siber S!јерап, PREVARE ZдBLUDE ISTINA,
Rа!п i dпеvп i k 1992. god i пе , АаЫ с, Sarajevo 2000. gоd i п е. s!гапа 82.

- 164 -
vпе likvidacije Воsпјаkа i Hrvata. Velika је mапјkаvоst tog Ugovora u сiпјепiсi
sto sa agresorske stгапе ugovor пisu potpisali politicki ргеdstаvпiсi. Tesko је
opravdati sto su пајvisi politicki autoriteti R ВјН - сlапоvi Ргеdsјеdпistvа, radi
sklарапја Ugovora, usli u dijalog samo sa ргеdstаvпiсimа agresorske vojske
- JNA, јеdпim gепегаlоm i јеdпim рukоvпikоm. Niko od politicara sa agreso-
rske stгапе пiје dao пikаkvе gагапсiје da 6е se Ugovor ispostovati.

3.15,
OONOS MEВUNAROONE ZAJEONICE
PREMA SIТUACIJI U BIH, МАЈА 1992. GOOINE

Tokom aprila i таја 1992. gоdiпе, diplomatskim kапаlimа, putem паsih i

stгапih medija, mеduпаrodпа јаvпоst је uроzпаtа о mопstгuоzпim zlосiпimа
koji se od stгапе vојпih i policijskih struktura, pod kопtгоlоm Milosevica i Кага­
dzica, u ВјН provode паd Ьоsпјасkim i hrvatskim stапоvпiStvоm. Uslijedile su
reakcije гаzпih faktora i autoriteta mеduпаrodпе zајеdпiсе , uglаvпоm u smislu
osude zlосiпа i poziva па mirпо гјеsаvапје krize u ВјН.
Оdпоs mеduпагоdпе zajednice ргета situaciji koja је паstаlа u ВјН 'о­
kom таја 1992. gоdiпе se moze ilustrirati ргета sadrzaju triju rezolucija Sa-
vjeta sigurпоsti UN: 752, od 15.05.1992. gоdiпе; 755, od 20.05.1992. gоdiпе;
i 757, od 30.05.1992.g0diпе. Rezolucijom 752 se zahtijevalo: da se јеdiпiсе
JNA i dijelovi Hrvatske vojske povuku iz ВјН ili da se podrede lеgаlпim огgапi­
та vlasti R ВјН; da se odmah zaustave гаtпа djejstva; da se ргеkiпu svi оЫјсј
miјеsпја izvапа; da se sprijece pokusaji ргоmјепе еtпiсkоg sastava stапоvпi­
stva. Rezolucijom 755 se zahtijevalo: da Gепегаlпа skuрstiпа UN ргјтј R
ВјН u сlапstvо Uјеdiпјепih пасiја. Rezolucijom 757 је оdluсепо da se protiv
Savezne RepubIike Jugoslavije - Srbije i Сгпе Gore uvedu mеduпагоdпе
sапkсiје.'5I upravo zbog toga sto se пisu pridrzavali odredaba Rezolucije 752,
u pogledu пеmiјеsпја u uпutагпје stvari R ВјН i zbog povrede mеduпагоdпо
ргizпаtih gгапiса R ВјН'61
251 Sankcije su obuhvatale: da п ј jedna zemlja сlапјса UN пе uvozi robu porijeklom iz Srbije i
Сгпе Gore; da se пе рготоујгаји ГОЬе porijeklom iz Srbije i Сгпе Gore; sprijecavanje prodaje roЬа
gradanima i preduzecima iz Srbije i Сrnе Gore: sprjecavanje financijskih transakcija sa Srbijom i
Сгпот Gorom, пјепјт gradanima i preduzecima; sprjecavanje avionskih letova koji Ы koгistili Srbiji i
Сгпој Gori i пјепјт gradanima; sprjecavanje koristenja brodova; reduciranje osobIja u diplomatskim
misijama Srbije i Сгпе Gore; suspendiгanje nau6ne i tehnicke saradnje sa Srbijom i Сгпот Gorom;
prekidanje svih ugovora sa Srbijom i Crnom Gorom; informiranje u vezi sa provedbom sankcija ...
Rezolucija 757.
261 Rezolucije Vijeca sigurnosli UN о В ј Н i bivsoj SFRJ, Press сеп!аг Агтјје R В ј Н , Vojna ЫЫјо!е­
ka 20. decembar 1995. godine, s!rana З . 6.

- 165 -
 Rezolucije UN donesene u таји 1992. godine su ргета svom sadrzaju
veoma znacajne, јег su potvrdivale pozitivan odnos ргета drzavnosti R ВјН .
Obavezivale su susjedne zemlje da se vojno dezangaziraju u ВјН . Otpocele
su i konkretne sankcije ргета Milosevicevom rezimu. Za razliku od naprijed
pomenutih majskih rezolucija Savjeta sigurnosti koje su se konkretno odnosile
па ВјН, sve dotadasnje koje su donesene tokom 1991 . i do таја 1992. godi-
пе su se odnosile па citav prostor bivse SFRJ: uvodenje embarga па oruzje
i vojnu оргети (713 od 25.09.1991.), odobravanje орегасјје ocuvanja тјга u
SFRJ (721 , od 27.11.1991.), ргјргета орегасјје "odrzavanja тјга" (740 , od
07.02.1992.), formiranje UNPROFOR-a (743, od 05 .03.1992.g0dine); razmje-
stanje UNPROFOR-a (749, od 07.04.1992.godine)271
Tokom јипа 1992. godine, paznja UNPROFOR-a је usmjerena па stanje
oko Sarajeva. Stalni prekid vatre је dogovoren za 15.06.1992. godine. S obzi-
гот па ulogu UNPROFOR-a da kontrolira prekid vatre , ispoljeni su pokusaji
da se svo tesko naoruzanje, ukljucujuci i protivavionsko i teske mitraljeze, u i
oko Sarajeva koncentrira па lokacije па kojima се ih nadgledati UNPROFOR.
Na svakoj lokaciji prikupljenog teskog oruzja u i oko Sarajeva, 'геЬао је sta-
Ino biti predstavnik UNPROFOR-a i predstavnik vojne formacije kojoj pripada
prikupljeno oruzje. Ova odgovornost UNPROFOR-a, koja је pгoizilazila iz vise
rezolucija Savjeta siguгnosti , nikada пјје ispostovana, niti је ikada, oko Saraje-
va, ргета postignutim sporazumima, uspostavljen stalni prekid vatre. Мебипа­
rodna zajednica је padala па ispitu, јег пјје efikasno kontгolirala stanje u ВјН,
mada је u 'от pogledu imala mehanizme koje пјје htjela upotrijebiti. Sa nase
strane su ispunjavane sve sporazumno prihvacene obaveze, ра i obaveza kon-
centriranja aгtiljerije па lokacije u Sarajevu , gdje се ih posmatrati UNPROFOR.
lako agresorska strana пјје ispunila svoje obaveze u pogledu grupiranja teskog
oruzja oko Sarajeva, odnosno, iako UNPROFOR пјје uspostavio nadgledanje
agresorskog teskog oгuzja , тј smo dozvolili da se nadgleda nase oruzje u Sa-
rajevu, grupirano па vise lokacija od Koseva do Stupa.

3.16.
NAPUSTANJE КASARNI ОО STRANE JNA
Као posljedica medunarodnog priznanja R ВјН, bila је i obaveza da jedini-
се i komande JNA napuste nasu zemlju do 19. јипа 1992. godine. Od polovine
таја do polovine јипа, komande, jedinice i ustanove JNA su napustile kasarne
koje su bile locirane па teritorijama pod kontrolom legalnih vlasti R ВјН. U ро-

271 1510.

- 166 -
 litickom, vojnom i medijskom pogledu , najveci znacaj је јтао njihov odlazak iz
kasarni u Sarajevu, Tuzli, Mostaru, Zenici i Bihacu.
U vezi napustanja kasarni, Generalstab JNA је јтао veoma rizicnu ј, ргета
пата , provokativnu strategiju. Dok su se jos pojedini dijelovi jedinica, komandi
i ustanova JNA nalazili u kasarnama unutar gradova, tokom aprila, таја i јипа
1992. godine, snaznim vojnim јогтасјјата su okruzili, te granatiranjem, sna-
jperisanjem i па druge пасјпе napadali gradove u ВјН u kojima SDS пјје јтао
kontrolu, odnosno, gradove pod kontrolom legalnih vlasti R ВјН, а u kojima su
se i dalje nalazile jedinice JNA. Cilj јт је Ыо da па taj пасјп isprovociraju nase
odbrambene snage - jedinice ТО i civilnu policiju da u toku odbrane ugrozenih
gradova, иби u oruzani sukob sa jedinicama JNA koje su ostale u kasarna-
та. U Generalstabu JNA su , najvjerovatnije, racunali da Ы u takvim sukobima
теби pripadnicima JNA u kasarnama doslo do velikih zrtava za koje Ы , pred
domacom i medunardonom javnoscu i politickim faktorima optuzili rukovodstvo
legalnih organa vlasti R ВјН i nase odbrambene snage. Generalstab JNA Ы
tako dobio alibi za radikalnu vojnu ofanzivu s ciljem okupacije i preostalih teri-
torija R ВјН. U tom slucaju, situaciju Ы bilo teze kontrolirati. Teze Ы djelovali па
јогтјгапји Агтјје R ВјН. Racunali su da се zbog rizicnog zivota u okruzen im
gradovima, zbog granatiranja, snajperisanja i drugih obIika ugrozavanja, mnogi
gradani napustiti svoje domove i da се se tako suziti mogucnosti njihove odbra-
пе . Jedino se tako moze objasniti okolnost sto је Generalstab ostavio dijelove
JNA u kasarnama okruzenih gradova. U slucaju da takvu situaciju nisu planski
kreirali, sto је mala vjerovatnoca, onda Ы se za generale u Generalstabu i
politicke lidere u Beogradu moglo ocijeniti da su bili jako neodgovorni ргета
Ijudima koje su ostavili u kasarnama dok su intenzivno granatirali, snajperisali i
па druge пасјпе ugrozavali stanovnistvo u gradovima pod svojom vojnom ор­
sadom . Оа nisu bili provokativni ргета пата ili da nisu bili neodgovorn i ргета
svojim pripadnicima JNA u kasarnama gradova pod opsadom , опј Ы u procesu
uspostavljanja frontova oko okruzenih gradova, do aprila i таја 1992. godine,
iselili kasarne.
Dogovor о napustanju "Kasarne Marsal Tito" u Sarajevu postignut је
04.06.1992. godine. Ро tom dogovoru iz, te kasarne odlazak jedinica JNA је
realziran 05. јипа 1992. godine. Glavni akteri sa nase strane su bili ministar
odbrane Doko Jerko, zamjenik komandanta Staba ТО Stjepan Siber i sef р о­
licije R ВјН Jusuf Pusina. Sa cetnicke strane glavnu ulogu su imali general
Dragoljub Simonovic i pukovnik Jankovic.
Ulaskom u kasarnu "Marsal Tito" ргопабепе su znacajne kolicine vojne
оргете. Negativno raspolozenje nasih Ьогаса ргета cetnicima, odnosno, рге­
та JNA se ocitovalo i raznim neprihvatljivim postupcima. Ulaskom u kasarnu
bilo је slucajeva da nasi Ьогсј unistavaju ostatke ипјјогтј JNA. Cijepali su i

- 167 -
palili knjige i udzbenike. koji su. da nisu unisteni. za obuku u nasoj Агтјјј bili
dragocjeni. Pucali su ро namjestaju u kabinetima i kancelarijama . Brzo se
reagiralo da stete пе budu jos ve6e. Karakter stete . koja је ргјсјпјепа па taj
паСјп. osjetit 6е se u zimu koja dolazi . kad smo osjetili nedostatak odje6e.
posebno obu6e - cizama. јег su Ьогсј bili u rovovima iz kojih пјје bilo mogu-
6е iscijediti vodu . 1 гапјје. kad su nasi Ьогсј usli u zgradu па Bistriku. odakle
је 03 .05 .1992. godine otisla Komanda 2.VO. ostetili su dosta vrijednog па­
mjestaja. Unutrasnjost objekta је bila devastirana. U Sarajevu. gdje su bile
najvise institucije vojske i policije. gotovo ро svim рјјапјјта је vladao najve6i
nered . U Biha6u. Tuzli . Zenici . Travniku i drugim gradovima. nasi Ьогсј su
disciplinirano ulazili u kasarne koje su napustali cetnici . odnosno. JNA. U
cjelini. jedinice Агтјје R ВјН u tim mjestima nisu bolje od jedinica u Sarajevu.
Medutim. destruktivni i podrivacki uticaji su u Sarajevu bili јаСј. Zbog toga је
sredivanje stanja u Sarajevu bilo direktno u funkciji odbrane ВјН.
Istog dana. jedinice JNA su napustile i kasarnu "Viktor Bubanj" u Svraki-
пот Selu. u Sarajevu. U toj kasarni је Ыо smjesten jak bataljon Vojne policije.
Komandant tog bataljona је Ыо тајог Тотсј6 Мјотјг. Dugo sam mu Ыо nadre-
deni. Uvijek је Ыо discipliniran. Сјјепјо sam da тој autoritet ргета пјјта пјје
sasvim potrosen i da 6е se u uslovima njihovog straha i osje6aja da јт mogu
рот06ј . јај autoritet aktivirati . Мј smo zeljeli da odlazak jedinica JNA iz svih
kasarni protekne bez oruzanih sukoba i zrtava. Ocekivali smo da 6е mnogi ргј­
padnici jedinica JNA. koji trebaju napustiti kasarne i ВјН. d06i па nasu stranu .
prijaviti пат se radi ukljucivanja u odbranu ВјН. Takvih slucajeva је bilo dosta.
Zeljeli smo da se i citave jedinice JNA ili njihovi dijelovi distanciraju od cetnicke
politike i da se prikljuce u jedinice ТО R ВјН . U jedinicama JNA. koje su se
spremale za napustanje kasarni . је vladao veliki strah. Negdje se to granicilo i
sa panikom. Cetnicka propaganda ih је plasila da 6ето ih prilikom povlacenja
napasti i da 6е pretrpjeti velike gubitke u Ijudstvu. U tom pogledu propagandno
su koristili slucaj zaustavljanja kolone. koja је 15.05.1992. godine napustala ka-
sarnu u Tuzli . Tada su cetnici iz kolone provocirali okolno stanovnistvo. Pucali
su iz automatskog oruzja. Pogadane okolne zgrade. Месј su probijali prozore i
vrata. То је izazvalo aktivnost jedinica ТО R ВјН. koje su se nalazile u zahvatu
komunikacije . Uslijedile su i zrtve па strani JNA.
Znaju6i za strah koji vlada u redovima jedinica koje su se pripremale za
napustanje. ргосјјепјо sam da Ы bilo opravdano da telefonom razgovaram sa
komandantom kasarne "Viktor Bubanj". тајогот ТотСј6ет. О јоте sam do-
Ыо saglasnost od komandanta ТО Hasana Efendi6a. Pozvao sam па Ьroј u
njegovoj kancelariji . Javio тј se оп licno. Obradovao se kada те Cuo . Lijepim
гјјесјта smo se medusobno ispitali za zdravlje. а zatim sam mu saop6io zasto
sam ga nazvao. Rekao sam mu da Ы bilo dobro da пат se preda оп licno i da

- 168 -
пагедј predaju cijelog bataljona Vojne policije. Istakao sam да se nase једјпјсе
ТО nalaze oko kasarne i да mu ја garantujem punu sigurnost, да пат је vazno
да sve protekne bez zrtava, да сето, nakon ргедаје cijele jedinice, svakom
пјепот pripadniku omoguciti da se odluci da lј се otici па teritoriju pod kontro-
lот cetnika, da lј се ostati sa пата ili, pak, da lј zeli otici bilo gdje, ostati u ВјН
ili otici izvan ВјН.
Na taj тој zahtjev ili prijedlog, Тотсјс је odgovarao veoma uplaseno. Duze
smo razgovarali, ра је u nekim momentima Ыо bIizu odgovora da се postu-
piti ро тојјт zahtjevima, odnosno, prijedlozima. Progonio ga veliki strah od
posljedica, ako uradi опо sto zahtijevam od njega. Osjetio sam da пјје sam u
kancelariji i da se i zbog toga пе odlucuje povinovati тојјт zahtjevima, odno-
sno, prijedlozima. Na kraju sam mu govorio koliko је pogubna politika kojom se
usmjerava JNA i да се se kriza u ВјН i sire u SFRJ konacno zavrsiti porazom
Milosevi6eve i Karadzi6eve politike. Тотсј6 se tome пјје suprotstavljao, ali пјје
smio пј odobravati. Shvatio sam да mu је u tom trenutku bilo najvaznije da spa-
si zivot. Ја sam ga hrabrio, govore6i да se пе plasi, da, kada ve6 пе6е da se
preda, да treba imati u vidu iskustva iz Tuzle, da niko iz kolone, kada krenu iz
Sarajeva, ргета Lukavici, пе Ы smio pucati ili па druge пасјпе provocirati, sto
se dogodilo u tuzlanskom slucaju napustanja kasarne od 15.05.1992. godine.
Тотсј6 тј је obe6avao da se to пе6е dogoditi. Ја sam mu па kraju ostavio
mogu6nost da тј se javi, ako se u meduvremenu predomisli i odluci da postupi
ро тојјт prijedlozima i zahtjevima. Nije se javljao, ali тј tada пе Ы bilo iznena-
депје da se i javio da 6е se predati.

3_17_
RAZMJENA ZAROBLJENIКA

Na pitanjima razmjene zarobIjenika, pocetkom таја 1992. godine, angazi-

гап је дг. Musir Brki6'81 Оп је azurirao podatke о svim zarobIjenim u ulici Dobro-
voljacka, te podatke о nasim Ijudima koje su zarobili pripadnici cetnicke vojske i
policije. Na spisku nasih Ijudi koji su zarobIjeni, pored ostalih su bili Vahid Кага­
veli6, Вајго Kasumovi6, Nedzad Ajnadzi6, Husein Paravlic ... Oko 160 zarobIje-
nih u Dobrovoljackoj, smjestili smo u fiskulturnu dvoranu - FIS, bIizu zgrade Рге­
dsjednistva. Zauzeli smo stav да јт se ponudi da ostanu u nasim redovima, da

281 Predsjednik Vlade R ВјН Jure Pelivan је 16. jula 1992. godine donio Odluku о obrazovanju
Drzavne komisije о razmjeni ratnih zarobIjenika: Pгedsjednik Komisije је ро funkciji zamjenik ministra
unutarnjih poslova, а clanovi su bili: dr. Rasim Gacanovi6, Filip Vukovi6, Dzevad Hadzi6, Ilija Rozi6,
Suzana Badankovic ј Franjo ТорЈС. (Sluzbeni list RepubIike Bosne i Hercegovine, Вгој 10, Sara-
jevo, cetvrtak, 23. jul; 1992. god;ne)

- 169 -
ih oslobodimo kako Ы otisli svojim ku6ama јlј da ih ро zahtjevu Komande JNA,
odnosno, cetnicke vojske, vratimo пјјта . U pregovore sa cetnickim generalom
Мјlапот Aksentijevi6em i komandantom UNPROFOR-a generalom Mekenzi-
јет, u vezi s ,јт је ukljucen zamjenik komandanta 5ТО R ВјН Stjepan 5јЬег.
Pored razmjene zarobIjenika, pocetkom таја 1992. godine, u pregovori-
та su Ыlе aktuelne i Ьгојпе druge 'ете, kao sto su: stavljanje Sarajevskog
aerodroma pod zastitu snaga UNPROFOR-a;291 odlazak jedinica JNA iz ВјН ,
sto је podrazumijevalo odlazak iz ВјН - napustanje svih kasarni i borbenih ро­
lozaja jedinica JNA, koje su tada Ыlе rasporedene па teritoriji R ВјН; prekid
vatre; kontrola komunikacija; povratak naoruzanja koga је JNA oduzela od ТО
R ВјН; da se iz jedinica JNA otpuste i demobilisu gradani ВјН, kako regruti,
tako i rezervisti i slicno. Uslozavanje situacije је diktirala volja Cetnika. Nisu
htjeli prekid vatre. Nastavili su oruzanu agresiju, odbijana su nasa insistiranja
па тјгпот rjesavanju krize. Jedinice JNA, odnosno cetnici , ekstremisti SDS-a,
su bIokirali i pod svoju kontrolu stavili ve6i dio komunikacija. Prekinuli su radio,
геlејпе i telefonske veze, а centre tih veza stavili pod svoju kontrolu. Iz mjesta
pod kontrolom SDS-a, postupno su napustali kasarne. Iz njih su iznosili oruzje
i vredniju vojnu i drugu opremu. Medutim, jedinice koje su napustale kasarne
nisu odlazile iz ВјН nego su zaposijedale ЬогЬепе polozaje oko teritorija pod
kontrolom legalnih vlasti R ВјН.
Insistirao sam па razmjeni zarobIjenika, pod uslovom da se па spisku za
razmjenu nadu Ajnadzi6, Karaveli6, Kasumovi6, Paravli6 ...

3.18.
DOKUMENTA PRONADENA
U ZGRADl KOMANDE 2.VO JNA, NA ВlSТRIKU

U kasarnama koje su napustale jedinice JNA, osim oruzja i municije, Ыlо је

razne vojne оргете. U nekim kasarnama se pronalazila i vazna dokumenta-
сјја. Najinteresantnija su Ыlа dokumenta ргопаоепа u zgradi koju је napustila

291 Као korak u provedbi Rezolucije Savjeta sigurnosti UN 757, od 30.05.1 992. godine, "Spora-
zum о otvaranju Aerodroma Sarajevo za humanitarne potrebe" postignut је 01.06.1992. gоdiпе.
Тim Sporazumom је pored 051аl09 regulirano: da strane u sukobu svoje sisteme protivavionske ar1i-
lјегЈје ј raketa, kao i zemaljsku aгtiljeriju ј тјпоЬасасе lociraju па polozaje sa kojih пе6е biti ргЈјејпј а
funkcioniranju Aerordroma; da се svi takvi sislemi Ыјј pod kontrolom UNPROFOR; da се se preko
Sarajevskog aerodroma osigurati slobodno odvijanje zracnog saobracaja za humanitarne potrebe,
za misiju UN, EZ i drugih sli6nih misija; da se Aerodrom stavlja pod kontrolu UN; da се UN uspostaviti
odgovarajuce aerodromske sluzbe, unularnju i spoljnju kontrolu Aerodroma; i da се se kontrolirati
гez im embarga па uvoz oruzja ј уојпе оргете, Arhiva.

- 170 -
Komanda 2. VO па Bistriku. Dokumentacija iz te zgrade је donesena u prostori-
је 8ТО R ВјН - zgrada Predsjednistva. Izdvojili smo dokumentaciju iz koje smo
mogli do6i do bitnih podataka za procjenu о trenutnim aktivnostima i planovima
komandi i jedinica JNA па teritoriji R ВјН. Pronadena dokumenta su evidenti-
гапа i smjestena па "sigurnom" u zgradi MUP-a R ВјН. Mnoga 6е se kasnije
koristiti kao dragocjeni dokazi protiv glavnih haskih optuzenika, odgovornih za
izvrsene zlocine genocida u agresiji па R ВјН .
Ргета sadrzaju pronadenih dokumenata sagledane su bitne сјпјепјсе о
ulozi JNA u pogledu naoruzavanja srpskih ekstremista u ВјН, јогтјгапја cetni-
ckih jedinica, aktivnostima Generalstaba iz Beograda u formiranju vojske ta-
kozvane RepubIike srpskog naroda u ВјН, premijestanja ratnih rezervi oruzja,
municije i vojne оргете па podrucja koja su za njih sigurnija, о formacijskoj
i organizacijskoj integriranosti vojnih efektiva u ВјН, u cjelinu, Vojske SFRJ
pod kontrolom Milosevi6a i slicno. Tako паргјтјег, u tekstu "Zabeleske", sa
sastanka u Beogradu 25.03.1992. godine, kojim је rukovodio zastupnik save-
znog sekretara za narodnu odbranu, general Blagoje Adzi6, stoji: "1. U sto kra-
6ет roku pristupiti formiranju stabova, odreda i brigada, dobrovoljackih jedinica
smanjenog sastava i njihovoj adekvatnoj popuni staresinskim kadrom iz JNA
i naoruzanjem i оргетот. Dobrovoljacke sastave vojno organizirati i povezati
sa komandama JNA u zoni njihove odgovornosti ... 2. Ubrzati izvlacenje RMR,
posebno vrednih i savremenih SRT (NVO) ... Napraviti analizu prostora па karti
sa koje 6е se jasno videti: - sta se nalazi па bezbednom prostoru; - sta se us-
pesno moze braniti ... -sta se moze pretnjom i upotrebom sile evakuisati ... - sta
se пе moze evakuisati i тога unistiti rusenjem, uпiStаvапјеm ... "ЭОЈ

3.19.
OOKUMENTA "OOMEТNUТIH"
CLANOVA PREOSJEONISТVA R ВIН

U vrijeme kada su jedinice JNA napustale kasarne i pojacavale svoje Ьо­

гЬепе polozaje oko teritorija pod kontrolom legalnih vlasti R ВјН, uslijedilo је
napustanje svojih radnih mjesta u Predsjednistvu, Vladi i Skupstini R ВјН, prvo
od strane funkcionera iz reda srpskog, а zatim i iz reda hrvatskog naroda, te,
napokon, i od strane clana Predsjednistva R ВјН Fikreta Abdi6a. Clanovi Рге­
dsjednistva R ВјН Nikola Koljevi6 i Biljana Plavsi6, sa Ьгојпјт ministrima i ро-

ЗОI 88NO, Nacelnik Generalstaba 08 8FRJ general-pukovnik Blagoje Adzi6: "Zabeleska sa sa-
stanka zastupnika saveznog sekretara za narodnu odbranu u vezi informacije Komande 2. VO о sta·
пј" u В ј Н i prijedloga za izmijestanje jedinica JNA i RMR", Beograd, 10.04.1992. godine, Arhiva.

- 171 -
 slanicima su otisli па Pale, gdje su bili ve6 uspostavili paradrzavu "RepubIiku
srpskog naroda u ВјН ". Franjo Boras i Мјго Lasi6 su sa Ьгојпјт ministrima i
poslanicima otisli u Grude, gdje su bili ve6 uspostavili paradrzavu "Hrvatsku za-
jednicu Herceg-Bosnu". Fikret Abdi6 је otisao u Veliku Kladusu, gdje је , nesto
kasnije , pod kontrolom Milosevi6a i Tudmana, pokusao uspostaviti paradrzavu
"Autonomna pokrajina Zapadna Bosna". Njihov odlazak је па osnovu spora-
zuma izmedu Tudmana i Milosevi6a koordiniran. Politicka osnova i politicki cilj
napustanja Predsjednistva od strane Fikreta Abdi6a, potpuno su isti kao i u
slucaju Plavsi6ke , Koljevi6a, Borasa i Lasi6a.
Nakon sto su napustili svoja radna mjesta, kabineti Clanova Predsjednistva
R ВјН Koljevi6a, Plavsi6ke, Borasa, Lasi6a i Abdi6a su ostali zakljucani . U ро­
cetku nismo bili sigurni da li 6е se vratiti ili пе. О statusu njihovih kabineta niko
пјје postavljao nikakva рјјапја. Ја se, u vezi s јјт , nisam osje6ao nadleznim sve
dok nisam postavljen па funkciju savjetnika za vojna рјјапја u Predsjednistvu R
ВјН . Pocetkom augusta 1992. godine sam organizirao da se njihove kancelarije,
zeljezne kase i fijoke па stolovima otvore, da se izuzmu izuce i рroсјјепе sva do-
kumenta i drugi predmeti koji se evntualno nadu u njihovim kabinetima. Koordini-
гао sam akciju u јот pogledu. Formiran је zajednicki јјт od predstavnika SluZbe
drzavne bezbjednosti, Sluzbe vojne bezbjednosti, Vojne policije i policije МИР-а
R ВјН. Propisno је sacinjen zapisnik о pretresima njihovih kancelarija, sa deta-
Ijnim spiskom dokumenata i raznih predmeta koji su tokom pretresa ргопабепј .
Ispred Predsjednistva R ВјН potpisao sam Zapisnik о izvrsenom pretresu.
Pored sluzbenih lica - policajaca, Zapisnik su potpisali i svjedoci, koji su ргет а
zakonskim obavezama prisustvovali pretresu. Dokumenta su predata па izuca-
vanje, analizu, koris6enje i cuvanje SluZbi drzavne bezbjednosti.
Od tada је proslo 1О godina, kada sam u jesen 2002 . godine dobio poziv iz
kancelarije Haskog tribunala u Sarajevu. Svjedocio sam. Тета svjedocenja је
bila provjera autenticnosti Zapisnika о pretresu kabineta clana Predsjednistva
Biljane Plavsi6, kojoj se tada sudilo za гајпе zlocine росјпјепе u ВјН od strane
Milosevi6evih, Karadzi6evih i njenih cetnika . Istrazitelj те рјјао da li sam ја
organizirao јај pretres. Odgovorio sam da jesam. Pokazao тј је primjerak Za-
pisnika i тој potpis па njemu, је , u vezi s јјт рјјао da Ii priznajem autenticnost
tog svog potpisa. Odgovorio sam da је јо тој potpis. Моје svjedocenje је bilo
vazan dokaz da su dokumenta ргета predmetnom Zapisniku zaista ргопабе­
па u kasi Biljane Plavsi6 i da ih је опа koristila u svom politickom djelovanju u
ргјргетата i izvodenju agresije па R ВјН. U јјт dokumentima bilo је znacajnih
tekstova koji su bili dokaz о teroristickoj djelatnosti ekstremista SDS-a, је о
agresorskoj ulozi Milosevi6evog rezima i JNA s ciljem unistenja drzave ВјН ,
odnosno u cilju "ujedinjenja svih srpskih zemalja". Istrazitelj тј је rekao da је
Zapisnik о pretresu sacinjen profesionalno i da јта veliku dokaznu vrijednost u

- 172 -
optuzbama pred Haskim tribunalom za ratne zlocine za koje su odgovorni lideri
bosanskih Srba.
Ovaj slucaj је indicirao zakljucak da tadasnja SluZba drzavne bezbjednosti
R ВјН , пјје kako је trebala poduzimala тјеге kontraobavjestajne zastite Рге­
dsjednistva R ВјН. Dа је to cinila пе Ы se dogodilo da do augusta 1992. godine,
kabineti odmetnutih clanova Predsjednistva budu bez kontrole, јег se moglo
dogoditi da dragocjena dokumenta, do kojih smo dosli pretresom , neko ргјје
nas uzme i skloni . Bilo је pojedinaca u toj Sluzbi kojima пјје bilo drago sto sam ,
upravo ја, u ulozi savjetnika za vojna pitanja, pokrenuo i koordinirao realizaciju
tih тјега.

3.20.
ZA ZLOCINE PRVA KRIVICNA PRIJAVA
PROТlV КARADZH';A ...

Kad sam росео raditi па duznosti nacelnika bezbjednosti ТО R ВјН , tokom

aprila, таја, ра i juna 1992. godine, mnogi oficiri JNA bosnjacke i hгvatske
nacionalnosti su se javljali u stabove ТО R ВјН siгom ВјН . Medu oficirima koji
su пат se javljali bilo је i Srba, ali, nazalost, veoma malo. Mnogi su se javljali
direktno u Stab ТО R ВјН. Poduzeo sam тјеге da svi koji se javljaju dodu
па razgovor sa pripadnicima Sluzbe bezbjednosti. U pocetku, razgovore smo
obavljali Jusic Dzevad, Piskulic Ivo i ја, а nesto kasnije па tim poslovima sam
angazirao Ajnadzic Nedzada, Brekalo Tadiju, Visca Hamzu, Topalovic Vladu ,
Vlasic Stjepana i druge, koji su nakon napustanja JNA poceli da rade u nasoj
novoj Sluzbi bezbjednosti ili Vojnoj policiji. Svi koje sam angazirao па ,јт za-
dacima, razgovore sa oficirima koji napustaju JNA i javljaju u ТО , obavljali su
ро istim orjentirnim tezama. Cilj је Ыо da se prikupe podaci о sprezi cetnickih
politickih paгtjja, vojnih, policijskih, obavjestajnih i bezbjednosnih struktuгa sa
kadrovima i komandama JNA, te da se prikupe podaci о stavljanju efektiva JNA
па raspolaganje struktuгama pod kontrolom Milosevica i Karadzica. Posebnu
paznju smo poklanjali podacima о naoruzavanju cetnickih vojnih formacija i
srpskog stanovnistva, kao i о njihovom angaziranju па progonima nevinog sta-
novnistva bosnjacke i hrvatske nacionalnosti sirom ВјН.
Od svakog starjesine sa kojim smo tako razgovarali, uzeli smo pismene
izjave. Кгајет juna 1992. godine, па osnovu mnostva takvih izjava, sacinili
smo analizu kojom smo objedinili, sistematizirali i procijenili sve pribavljene
podatke od znacaja za sigurnost i odbranu ВјН. Izjave i druga analiticka do-
kumenta, koja smo sacinjavali па bazi izjava, redovno smo dostavljali Sluzbi

- 173 -
drzavne bezbjednosti, smatrajuei da еето па taj пасјп inicirati vazne mjere iz
nadleznosti te sluzbe.
Analiza је pokazala da se raspolaze sa dosta podataka i dokumenata koji-
та mozemo argumentirati zlocinacko djelovanje Karadziea i drugih istaknutih
politicara oko njega, te da krivicnu odgovornost u istom smislu mozemo doku-
mentirati za pojedine generale, posebno za komandanta 2. vojne obIasti JNA
generala Kukanjac Milutina i za komandanta 4. korpusa JNA, generala E>urde-
vac Vојislаvа. З11
Кгајет јипа ili pocetkom jula 1992. godine sam organizirao da se, па bazi
izjava koje smo uzeli od mnogih ојјсјга koji su napustili JNA i javili se пата
u ТО, jer su znali сјпјепјсе о zlocinackom djelovanju kadrova SDS-a i JNA,
sacine krivicne prijave i Tuzilastvu u Sarajevu podnesu protiv pojedinih srpskih
politicara i generala. Ne mogu se sjetiti koje smo politicare i generale obuhvatili
tom prijavom, ali sam siguran da su па spisku bili Karadzie, Krajisnik, Kukanjac,
E>urdevac ј ...

3.21.
PONASANJE PENZIONIRANIH GENERALA JNA
Poznato тј је da su se, pocetkom agresije па ВјН, od penzioniranih gene-
rala JNA u Sarajevu nalazili: Mirko Vranie, Dzemil Sarac, Milan Асје, Andelie
Milenko, Ahmet Dzubo, Anton Lukezie, Muharem Fetahagie, Sakib Pozderac,
Fikret Jakie, Abaz Deronja, Ante Karanusie, Ekrem Ошје i Ahmet Hodzie. Od
njih 13, па funkcijama komandanta 7. агтјје JNA сјја је komanda do 1988. go-
dine bila u Sarajevu, а zona odgovornosti obuhvatala cijelu ВјН i Slavoniju, bili
su Mirko Vranie, Milan Асје i Anton Lukezie. Na funkciji komandanta ТО R ВјН
su bili: Mirko Vranie, Anton Lukezie i Sakib Pozderac. Ротоепјсј komandanta
7.А su bili Ahmet ШиЬо i Milenko Andelie. Nacelnik Staba ТО ВјН Ыо је Fikret
Jakie. Abaz Оеroпја је Ыо funkcioner za obIast уојпе industrije. Nacelnik staba
4. korpusa је Ыо Ante Karanusie. Muharem Fetahagie је Ыо repubIicki sekretar
za narodnu odbranu u Vladi R ВјН. Ahmet Hodzie је Ыо glavni tuzilac JNA.
Ahmet Dzubo је Ыо predsjednik Organizacije SKJ u Komandi 7. armije. Dzemil
Sarac је Ыо pomoenik saveznog sekretara za narodnu odbranu i predsjednik
Organizacije SKJ u JNA. Ekrem Ошје је Ыо partijski funkcioner i ambasador
SFRJ u Vijetnamu.

311 Dok sam ргјргетао tekstove ove knjige, nastojao sam pribaviti primjerke dokumenata u vezi s
tim, u ёеmu nisam uspio. Bit cu uporan da ih dobljem i obradim u najvjerovatnijem drugom dopunje-
пот izdanju ove knjige.

- 174 -
 Od ovih generala тепе su licno, тапје ili vise poznavali Dzemil Sarac,
Milan Асј6, Milenko Andeli6, Ante Karanusi6, Anton Lukezi6, Sakib Pozderac,
Muharem Fetahagi6, Fikret Jaki6, Ekrem Dшј6 i Ahmet Hodzi6.
Iskustva u тот radu s пјјта imali su generali Anton Lukezi6, Sakib Ро­
zderac, Milenko Andeli6, Muharem Fetahagi6, Ante Karanusi6, uz napomenu
da su тј generali Anton Lukezi6 i Sakib Pozderac bili prvi nadredeni i da sam
neposredno radio sa пјјта, а da su ostali bili u istim komandama i jedinica u
kojima sam bio i ја, ра smo se tako upoznali.
Ргета duznostima koje su obavljali navedeni generali , proizilazi da su ро­
cetkom agresije па R ВјН u Sarajevu bili visoko rangirani vojni kadrovi. Осе­
kivao sam da 6е se staviti па raspolaganje Predsjednistvu R ВјН i angazirati
па slozenim zadacima organiziranja odbrane. Medutim, u Агтјјј R ВјН перо­
sredno su angazirani samo Fikret Jaki6 i Muharem Fetahagi6 . Ostali su imali
razloge objektivne prirode, zbog cega nisu neposrednije angazirani. Medutim,
istina је da su svi опј podrzavali пароге koji se сјпе u odbrani ВјН. Odazvali
su se inicijativi iz Staba Vrhovne komande da djeluju u Vojnom savjetu ргј Рге­
dsjednistvu R ВiНЭ21
Genaral Dzemil Sarac је па razne пасјпе pomagao nasu odbranu. Djelovao
је u nekim patriotskim politickim strukturama, borackim i drugim organizacijama.
Njegove korisne izjave su putem medija dolazile do sire javnosti. Pisao је pismo
hrvatskim generalima Janku Bobetku i Antonu Tusu, kritikuju6i ih zbog angazi-
гапја Hrvatske vojske i HVO u ratu protiv Bosne i Hercegovine, па strani пасјо­
nalisticke politike Franje Tudmana. Upozorio ih је da "ponasanje sadasnjih ruko-
vode6ih faktora HDZ i HVO" slabi odbranu R ВјН i potkopava odnose RepubIike
Hrvatske i R ВјН , а posebno odnose Hrvata i Bosnjaka. Istakao је da је "R ВјН
sprijecila da se veliki potencijal u zivoj sili - njihov najve6i dio (vojni obveznici , ге­
zervne vojne starjesine , regrutni kontingenti), kao i znacajna materijalna sredstva
ukljucuju u Oruzane snage agresora па RepubIiku Hrvatsku. Napominjem da se
radi о vise stotina hiljada Ijudi". U vezi s tim, Sarac је svojim kolegama Bobetku i
Tusu stavio do znanja da bi bez takvih тјега, koje је poduzela ВјН , "odnos snaga
па frontu bio u RH bitno drugaciji", па stetu odbrane Hrvatske. Jedan primjerak
tog pisma general Sarac је dao тепј, tako da ga јтат u svojoj агhiviЗЗ/
321 "OdJuku о obrazovanju Vojnog savjeta", Вroј 02-011-54092, predsjednik Predsjednistva R В ј Н
АЈјја Jzetbegovie је donio 07. juJa 1992. godine. U Vojni savjet su imenovani: АЈ јј а Jzetbegovie; dr. Мј г­
ko Pejanovie, сЈап Predsjednistva; тг. Магј ојјЈ Ljubie, potpredsjednik Skupstine R ВјН ; Јше PeJivan,
predsjednik VJade R ВЈН ; Jerko Doko, ministar odbrane R ВЈН ; Pusina Jusuf, ministar unutrasnjih
poslova R ВјН ; Sefeг НаШоviс, nace!nik Glavnog staba то R Вј Н; penzionirani general Miгko Vranic;
penzionirani gепегаl Di:emil Sarac; penzionirani general Milan Асје; Stjepan Siber i Јоуо Oivjak, koji
su kasnije dobiJi cinove generaJa. Predsjednik Savjefa је Ыо АЈјја Jzetbegovie. (Sluzbeni list Repu-
bIike Bosne i Hercegovine, Вгој 10, Sarajevo, tetvrtak, 23. juli 1992. godine)
331 Pismo generala Sarca hrvatskim generalima Janku Bobetku ј Antonu Tusu је napisao u Sara·
jevu 30.11.1992. godine, Arhiva.

- 175 -
 •

Апјоп Lukezi6 је digao svoj glas protiv velikosrpskog fasizma. Govorio је i

pisao u korist nase odbrane. Osudivao је svoje bivse kolege koji organiziraju
agresiju па R ВјН. Narusenog zdravlja, general Pozderac је prvih dana agresije
па R ВјН u ЁЈјаЬ ТО R ВјН doveo svoju dvojicu sinova, od kojih је kasnije jedan
tesko гапјеп па zadatku. Ustupio пат је trofejno i lovacko oruzje - svoje i Ьгаја
Hamdije Pozderca da ga upotrijebimo u nasim jedinicama. Milan Асј6 se hvalio
sto njegova k6erka kao Ijekar u Јаblапјсј daje doprinos u zbrinjavanju i lijecenju
pripadnika Агтјје R ВјН, bolesnih i ranjenih civila. Ahmet Hodzi6 se odazivao
pozivima iz ЁЈјаЬа Vrhovne komande kad је trebalo strucnih misljenja za oblast
prava u sistemu odbrane. Abaz Оегопја је davao korisne savjete u pogledu
organiziranja proizvodnje naoruzanja i vojne оргете, јег је dobro poznavao
takve kapacitete па јегјјогјјата pod kontrolom Агтјје R ВјН .
Posebno zelim ista6i generala Pozderca , ali ovoga puta u kontekstu сјпјепј­
се da se оп i njegova Ьга6а Hamdija i Hakija, znaci cijela porodica Pozderaca,
mogu uzeti kao paradigma teske sudbine citavog bosnjackog naroda. Hamdija,
veliki Ьогас protiv Milosevi6evog ekstremizma , podmuklo је "ubijen" kako Ы
Ыо iskljucen iz odbrane ВјН. Zdravstveno stanje generala Sakiba пјје moglo
izdrzati saznanja о losem drzanju Ьгаја Hakije, koji se nalazio u Beogradu. Ро­
rodica Pozderaca је, zaista, simbol bosnjacke tragedije, а sto se јјсе Hamdije i
Sakiba i simbol bosnjackog ponosa.

- 176 -
 4.
ORGANIZIRANJE
SШZВЕ BEZBJEDNOSТl I VOJNE POLICIJE

4.1.
О KONCEPТU RAZVOJA ARMIJE R BIH

Pocetkom jula uslijedila је "Odluka о organizaciji Oruzanih snaga RepubIi-

ke Bosne i Hercegovine". Odluku је potpisao predsjednik Predsjednistva R ВјН
Alija Izetbegovi6. Odluka је imala bitne manjkavosti, posebno u pogledu па­
rusavanja osnovnih ргјпсјра u komandovanju vojskom. Davala је prostora za
narusavanje ргјпсјра jedinstva komandovanja. Sadrzajem Odluke se рготоуј­
raju prostorne i manevarske jedinice, tako da prostornim komanduju opstinski
stabovi, а manevarskim okruzni stabovi. Bez ulazenja u sustinu, Izetbegovi6
је potpisao tekst koga mu је Sefer podnio za potpis. Ako ve6 postoje okruzni
stabovi опј su morali biti odgovorni za sve snage koje se organiziraju па nivou
ор6јпа i okruga. Uloga Okruznog staba је imala smisla samo ako objedinjava
komandovanje i rukovodenje svim jedinicama koje se nalaze па teritoriji okru-
ga. U pogledu strukture vojske, iskazano је postoje6e stanje, bez da se ulazilo
u perspektivu izgradnje Агтјје R ВјН. Posto је 'О Odluka koju о pitanjima orga-
niziranja vojske donosi Vrhovna komanda, onda је ista trabala imati karakter
konceptualnog pristupa razvoju vojske. Оа se 'О imalo u vidu, onda Ы se, уе6
tada, afirmirali korpusi i brigade, а prevazilazili op6inski i okruzni stabovi. То је
bila nuzda, tako da је stvarni proces, ve6 u narednih dva do ,гј mjeseca deman-
,јгао naprijed navedenu Оdluku. З41
О ovim pitanjima, dobrog sagovornika sam јтао u licnosti generala Bilajac
Rifata. Njemu sam govorio о potrebi formiranja korpusa, сјје Ы komande оЬје­
dinjavale sve brigade u odredenoj zoni, а i оп је ve6 јтао takav stav. I Seferu
sam govorio о 'оте da је za organizaciju Агтјје R ВјН bitno zauzeti jasan
stav о duzini rata. Isticao sam da је opasno da Armiju organiziramo ргета
осјепата da 6е га! trajati kratko. Осјепа о dugotrajnosti rata је obavezivala па
organiziranje jakih vojnih formacija, brigada, divizija i korpusa, јег samo takvim
341 PREDSJEDNISTVO R BIH: "Odluka о organizaciii Oruzanih snaga RepubIike Bosne i Негее­
govine", Ьгој: 02-011-461/92, od 4. iula 1992. godine, Arhiva.

- 177 -
-

formacijama mozemo pruziti otpor agresorskim snagama koje се пат пате­

tnuti dugotrajan i iscrpljujuci rat. Isticao sam da nase pripreme za dugotrajniji
rat, па taj паёјп sto Ы odmah organizirali jake korpuse i sa istima usli u zimu
koja је pred пата, пе nose sa sobom nikakav rizik, ako Ы slucajno doslo бо
prekida rata i prije zime, odnosno, ako Ы rat trajao kratko. Medutim, ukazivao
sam da Ы dimenzioniranje Armije R ВјН, prema осјепата о kratkotrajnosti
rata, nosilo sa sobom ogromne rizike. Naime, bilo је misljenja ба се se rat u ВјН
zavrsiti jos u toku Ijeta 1992. godine i ба samim time пе treba јсј па formiranje
brigada, divizija i korpusa. опј koji su tako procjenjivali, па nas ротеп brigada,
divizija i korpusa, ushiceno su govorili kako se takve vojne formacije пе smiju
organizirati, jer Ы time kopirali JNA.
Naime, "Odluka о organizaciji Oruzanih snaga RepubIike Bosne i Hercego-
vine" koju је, пе znam s kim, pripremio Sefer, је dobar dokument za ilustraciju
njegove nekompetentnosti. Predsjednistvo R ВјН, preko nekompetentnog па­
celnika Staba Vrhovne komande пјје moglo operacionalizirati strateske politiG-
ke stavove о odbrani. Ukazao sam Seferu па manjkavosti tog dokumenta, ali
se nisam zadrzao samo па tome. Javio sam sepredsjedniku Izetbegovicu. Iznio
sam svoje misljenje о razvoju Armije R ВјН.
Predsjedniku su se cinila logicnim тоја objasnjenja о tome zasto је vazno
ба pri organiziranju vojske polazimo об рroсјепе da се rat trajati dugo i da, u
vezi s tim, moramo formirati klasicne vojne formacije - brigade, divizije i korpu-
se. Rekao sam, ako u zimu udemo sa jakim korpusima, divizijama i brigadama,
а rat se zavrsi, da се пат biti lahko demobilizirati јебјпјсе, ali ба се biti pogub-
по ako se, па bazi осјепа о kratkotrajnosti rata пе organiziramo, а nametne
пат se dugotrajan rat.
Tada, u Ijeto 1992. godine, kontaktirao sam sa brojnim i veoma uticajnim
politicarima kojima sam detaljno objasnjavao svoje stavove i analize u vezi
ovih pitanja. То је bilo svojevrsno lobiranje za јебјпо ispravan koncept izgrad-
пје vojske. Mislim, ба sam па ovaj паёјп, u bitnim sredinama koje okupljaju
intelektualce i politicare promovirao stavove koji su dobili opcu podrsku. Ne
mislim ба sam јт govorio опо sto опј пе znaju , ali sam siguran ба sam doprinio
nuznom jedinstvu о pravcima naseg zajednickog djelovanja. U kontaktima sa
brojnim intelektualcima i politicarima ја sam о probIemima odbrane, koje sam
identificirao, davao najvisi moguci stupanj ozbiljnosti.

- 178-
 4.2.
О SISТEMU BEZBJEONOSТl ARMIJE R ВIН

Kada sam 09.04.1992. godine росео raditi u ulozi nacelnika bezbjednosti

Staba ТО R ВјН, za sebe sam definirao dva glavna pravca djelovanja. Jedan је
Ыо rjesavanje teku6ih ргоЫета bezbjednosti u Stabu то R ВјН i u jedinicama
koje su se tek formirale. Drugi pravac djelovanja је Ыо koncipiranje i uspostava
nove Sluzbe vojne bezbjednosti, da kreiram i uspostavljam sistem bezbjednosti
jedinica i stabova ТО R ВјН. U tom sistemu пјје bila samo Sluzba vojne bezbje-
dnosti. Тај sistem је podrazumijevao da se, pored Sluzbe vojne bezbjednosti,
kreira i uspostavlja struktura jedinica Vojne policije, koje su vazan cinilac si-
stema bezbjednosti u oruzanim snagama. Sluzba vojne bezbjednosti i Vojna
policija su u sistemu bezbjednosti samo strucni nosioci poslova od znacaja za
borbenu spremnost vojske. Njihova strucna uloga se пјје mogla ostvarivati, ako
sistem bezbjednosti пе obuhvati odgovornost svih cinilaca u komandama i је­
dinicama: Ьогсј, starjesine, svi organi u komandama - operativni, obavjestajni ,
logisticki, pravni, za moral ... , а narocito komandiri i komandanti jedinica. Zelio
sam da u nasoj vojsci izgradimo sistem bezbjednosti koji 6е se, u uzem smislu
sastojati iz dvije komponente: (а) strucnih nosilaca bezbjednosti gdje spadaju
Sluzba vojne bezbjednosti i Vojna policija ј, (Ь) svi ostali сјпјосј vojne organiza-
сјје u komandama i jedinicama - Ьогсј, starjesine, komandiri, komandanti i razni
organi unutar komandi.
Medutim, izgradnja sistema bezbjednosti oruzanih snaga R ВјН, ргета то­
јјт stavovima пјје se smjela svesti samo па unutarnje, interne elemente, kako
је to naprijed navedeno. Smatrao sam da sistem bezbjednosti oruzanih snaga
u sirem smislu obuhvata i razne civilne faktore odgovorne za bezbjednost
drzave u cjelini, јег опј сјпе атЫјеп! u kome gradimo oruzane snage, атЫјеп!
iz koga se Ьгјпе о njihovoj ЬогЬепој izgradnji. Ргета tome, ја sam tezio da inte-
гпј sistem bezbjednosti vojske, odnosno, sistem bezbjednosti u uzem smislu,
bude povezan u sistem drzavne bezbjednosti, da Sluzba drzavne bezbjednosti
i civilna policija, takoder, djeluju u korist sto bolje bezbjednosti vojske i oruzanih
snaga u cjelini. Tezio sam da razne drzavne institucije sa nivoa Predsjednistva,
Skupstine i Vlade R ВјН, te razni politicki faktori zainteresirani za odbranu R
ВјН, sukladno svojim ulogama, budu, takoder, ukljuceni u odgovornost za јаса­
пје ЬогЬепе spremnosti nase агтјје, sto је podrazumijevalo i njihove pozitivne
uticaje u pogledu bezbjednosti i zastite агтјје i oruzanih snaga u cjelini. Znaci,
ргета тот pristupu izgradnji sistema bezbjednosti nase агтјје, takav sistem
је u sirem smislu obuhvatao sve armijske - interne faktore bezbjednosti, te
razne civilne, drzavne, politicke, kulturne, obrazovne, zdravstvene, privredne i
druge elemente organiziranja drzave i drustva u cjelini.

- 179 -
 Na prvim sastancima koje sam 10.04.1992. godine јтао, odvojeno sa ko-
mandantom Staba ТО R ВјН pukovnikom Hasanom Efendicem i ministrom
odbrane u Vladi R ВјН Jerkom Dokom, iznio sam svoju viziju za uspostavu i
funkcioniranje sistema bezbjednosti ТО R ВјН, odnosno sistema bezbjednosti
u oruzanim snagama. опј su se slozili s тојјт ујбепјет tih ргоЫета i obecali
podrsku. Prihvatili su тоје prijedloge о prioritetima za uspostavu i funkcioniranje
sistema bezbjednosti. Prvi prioritet је Ыо da sacinim dokumenta ро kojima се se
uspostavljati i razvijati sistem bezbjednosti , posebno Sluzba уојпе bezbjednosti
i Vojna policija. Tada su тј rekli da о politickim pitanjima u vezi sa uspostavom
i funkcioniranjem sistema bezbjednosti trebam saradivati sa dr. Munirom Jahi-
сет , ministrom za prostorno uredenje, gradevinarstvo i zastitu covjekove oko-
line u Vladi R ВјН i sa gospodinom КеЬот Mirsadom , сјја тј funkcija пјје bila
poznata, osim sto sam vidio da јта kancelariju u okviru Staba ТО R ВјН , da se
predstavlja kao covjek iz uzeg vodstva "Patriotske lige" i iz vodstva SDA . Nisam
ulazio u sve njegove politicke zadace, ali sam ga prihvatio da је relevantan au-
toritet s kojim trebam saradivati, trazeci podrsku koja тј је potrebna, posebno
u pogledu razumijevanja velikih zahtjeva koje cu postavljati radi osiguravanja
uslova i resursa za formiranje Sluzbe уојпе bezbjednosti i Vojne policije.
О tim pitanjima sam aprila 1992. godine duze razgovarao sa gospodinom
Hasanom Cengicem. Оп se interesirao о тепј i dosao u тоји kancelariju da
razgovaramo . Djelovao је smireno i уеота razumno . Pazljivo је pratio тоје
analize i ргосјепе tadasnje уојпе i politicke situacije, u vezi cega sam insistirao
па тјегата sto efikasnijeg oganiziranja Sluzbe уојпе bezbjednosti i Vojne poli-
сјје. Slozio se sa тпот о svemu sto sam mu govorio, је тј оЬесао podrsku .
Sredinom aprila , znaci pocetkom svog angaziranja u Staba ТО RBiH, nocu
do kasno, pisao sam razna орегајјупа dokumenta, od kojih је Ыо najvazniji doku-
тепа! pod naslovom "Копсерсјја organiziranja i funkcioniranja sistema bezbje-
dnosti oruzanih snaga R ВјН " . Nakon sto sam ih uvjerio о ројгеЫ da se u pisa-
пој formi elaborira zamisao, odnosno, koncepcija za uspostavu i funkcioniranje
sistema bezbjednosti, па оуот dokumentu su insistirali ministar odbrane Doko
Jerko, komandant Hasan Efendic i КеЬо Mirsad. Njima sam prezentirao svoje
zamisli. Zelio sam izazvati njihov, sto уесј interes za uspostavu sistema bezbje-
dnosti. Zelio sam da se koriste njihove ovlasti s ciljem otklanjanja prepreka koje
се se javljati u implementaciji mojih zamisli. Ministar Doko Jerko је , nakon nasih
prvih razgovora, izrazio interes da se dokumenat sacini sto ргјје i sto potpunije.
Sematski i u tekstu sam predstavio da Stab ТО R ВјН јгеЬа јтајј Upra-
vu bezbjednosti sa dijelovima za kontaobavjestajni rad, za tehnicku podrsku u
kontraobavjestajnom radu , za analitiku , za poslove Vojne policije, kadrovske
i орсе stabno-bezbjednosne poslove. Uprava bezbjednosti је trebala Ыјј ог­
gan za strucno rukovodenje pripremama i upotrebom jednog bataljona Vojne

- 180 -
policije u sastavu Staba ТО R ВјН sa komandom bataljona, сејот za protivte-
roristicka djejstva, сејот za obezbjedenje objekata, odjeljenjem za protivdiver-
zionu zastitu, vodom za kriminalisticko uvidajne poslove , saobra6ajnim vodom
i pozadinskim vodom, sa ukupno 296 ргiраdпikа. З51 Imaju6i u vidu pove6an
оЫт kriminala, ratnog profiterstva, pljacki , ubistava i slicno, planirao sam da
se organizira јаса vojno-policijska sluZba za kriminalisticke poslove, sa oko
ЗА izvrsilaca, kako Ы se mogli formirati timovi za intervencije па опе dijelove
ratista gdje ргоЫетј kriminala najvise ugrozavaju borbenu spremnost jedinica
ТО, odnosno, jedinica Агтјје R ВјН.
Tada је predvideno da se па nivou komandi ranga korpusa organizira Odje-
Ijenje bezbjednosti sa dijelovima za kontraobavijestajne i ор6е stabno-bezbjed-
nosne poslove i ро jedan bataljon vojne policije slicnog sastava , kao i bataljon
па nivou Staba ТО R ВјН . Na nivou komandi ranga divizija predvideno је orga-
niziranje Odsjeka bezbjednosti sa nekoliko izvrsilaca za kontraobavijestajne
i stabno-bezbjednosne poslove i jedne сеје vojne policije za poslove перо­
srednog osiguranja osjetljivih elemenatau sistemu komandovanja, za kriminali-
sticko tehnicke poslove, је za kontrolu i reguliranje vojnog putnog saobra6aja.
Na nivou komandi brigada predvideno је organiziranje Organa bezbjednosti za
kontraobavijestajne i op6estabno-bezbjednosne poslove i jedne сеје vojne ро­
licije za poslove neposrednog osiguranja osjetljivih elemenata u sistemu koma-
ndovanja. Na nivou komandi bataljona, predvideno је da djeluje jedan izvrsilac
kontraobavijestajnih i stabno-bezbjednosnih poslova.
U sematskom i tekstualnom obIiku predstavljen је sistem rukovodenja
strucnim nosiocima u sistemu bezbjednosti oruzanih snaga - Sluzbom vojne
bezbjednosti i jedinicama Vojne policije. Objasnjeno је da su SluZba vojne Ье­
zbjednosti i Vojna policija sastavni dio vojne organizacije i da su podredeni
komandantima jedinica u komandama gdje se nalaze. Ро рјјапјјта stabno-
bezbjednosne i vojno-policijske funkcije, u potpunosti su bili podredeni svojim
komandantima bataljona, brigada, divizija, korpusa i Staba ТО R ВјН.
Medutim, kontraobavjestajna funkcija SluZbe vojne bezbjednosti је u smi-
slu rukovodenja spadala u nadleznost komandanta Staba ТО R ВјН , odnosno,
u nadleznost vojnog starjesine preko koga civilni Vrhovni komandant vrsi Ьог­
benu upotrebu vojske, а јо је u nasim uslovima Ыо komandant Staba ТО R
ВјН, odnosno, komandant Staba Vrhovne komande. То је prakticki znacilo da
rezultati rada, koje pripadnici Sluzbe vojne bezbjednosti ostvaruju ргјтјепот
posebnih - specijalnih metoda i sredstava, mogu Ыјј poznati samo komanda-

351 То је bila poce!na formacija ba!aljona Vojne policije, од aprila 1992. godine род oznakom Т
- 411.103. Krajem 1992. godine, ba!aljon Vojne policije ј е доЫо novu formaciju, Т - 412.204: ko-
manda, !г; се!е vojne policije, saobracajna се!а , voo za obezbjedenje i logis!icki vod, sa ukupno 482
pripadnika.

- 181 -
 ntu Staba ТО R ВјН, odnosno, komandantu Staba Vrhovne komande i preko
njega Predsjednistvu R ВјН, kao civilnom Vrhovnom komandantu. То је Ыо
ргјпсјр koji se fleksibilno primjenjivao, tako sto је svaki starjesina u Sluzbi vojne
bezbjednosti mogao svog komandanta bataljona, brigade, divizije јlј korpusa
informirati i о podacima do kojih se doslo ргјтјепот specificnih metoda i sre-
dstava rada Sluzbe vojne bezbjednosti, аlј se ргј tome тогаlо strogo brinuti о
nacinu koristenja takvih podataka.
Objasnjen је, takoder, i smisao principa tajnosti u radu SluZbe vojne Ье­
zbjednosti. Postoje dva krupna razloga za afirmiranje ргјпсјра tajnosti u tom
radu. Prvi razlog је u tome sto su vecina podataka, do kojih dolazi Sluzba vo-
јпе bezbjednosti, neprovjereni. Rizici ustupanja neprovjerenih podataka izvan
Sluzbe bezbjednosti su veliki, јег је moguce da se осјепе о Ijudima i dogada-
јјта formiraju ргета neprovjerenim i laznim podacima, ргј cemu mogu uslije-
diti veoma teske posljedice ро тогаlпј integritet Ijudi. Ustupanje neprovjerenih
podataka povecava rizike u pogledu ometanja rada па njihovom provjeravanju.
Drugi razlog zbog koga se u radu Sluzbe vojne bezbjednosti insistira па ргјпсј­
pu tajnosti је sadrzan u potrebi da se zastite konkretne тјеге Sluzbe vojne Ье­
zbjednosti i da se, uz to, komandantima jedinica i ostalih organa komandovanja
пе odvraca paznja od njihovih osnovnih obaveza i zadataka.
Veci dio teksta u dokumentu Копсер! organiziranja i funkcioniranja Sluzbe
vojne bezbjednosti i Vojne роlјсјје, posvecen је mjestu, ulozi i zadacima za
svaki dio strukture i za svakog nosioca poslova u sistemu bezbjednosti oruza-
nih snaga R ВјН. Posebna paznja је posvecena pitanjima informiranja unutar
sistema i pitanjima odgovornosti za preventivne i druge тјеге koje treba ро­
duzimati u cilju zastite jedinica, komandi, vojnih objekata i vojnih aktivnosti.
Nagovijesteno је da se ргета tom Konceptu treba pristupiti izradi odgovaraju-
cih formacija, sistematizacija, zakona, uputstava, pravilnika i drugih normativ-
nih akata. Prioritetno је (геЬаlо dograditi Zakon о unutarnjim poslovima R ВјН,
saciniti organizacijsko formacijsku strukturu za Sluzbu vojne bezbjednosti па
svim nivoima komandovanja, saciniti organizacijsko formacijsku strukturu Ьа­
(аlјопа i ceta Vojne роlјсјје, pripremiti Uputstvo za primjenu metoda i sredstava
rada Sluzbe vojne bezbjednosti, Pravilo SluZbe vojne bezbjednosti i Pravilo
sluzbe Vojne роlјсјје. Ја sam zelio, da izradom navedenih i drugih dokumenata
obIikujemo sistem bezbjednosti oruzanih snaga, (е da se па taj пасјп osigura
jedinstvo organiziranja i jedinstvo funkcioniranja tog sistema, ргета smjernica-
та koje (геЬа da proizilaze iz svake konkretne vojne i politicke situacije.
Veoma brzo smo sacinili pocetnu organizacijsko formacijsku strukturu i si-
stematizaciju radnih mjesta za Upravu bezbjednosti i za bataljon Vojne роlјсј­
је . Struktura Uprave bezbjednosti Staba ТО R ВјН је Ыlа slijedeca: nacelnik,
Odjeljenje za operativne kontraobavjestajne poslove, sa osam izvrsilaca, Od-

- 182 -
sjek za stabno-bezbjednosne i vojno-policijske poslove, sa tri izvrsioca, Odsjek
za analiticko-informativne poslove sa cetiri izvrsioca i Odsjek za pravne i admi-
nistrativne poslove, sa dva izvrsioca.
Мој zamjenik је Ьјо Sliskovic Stanko. Оп је veoma komunikativan i ргј­
stupacan covjek. Imali smo ista misljenja ро svim vaznim politickim pitanjima.
Zelio је da se ocuva ВјН u svojim povijesnim granicama, kao samostalna, пео­
visna drzava, u kojoj се svi gradani i narodi biti ravnopravni. Osudivao је svaki
nacionalizam. S пјјт sam mogao uspjesno raditi. Razmisljali smo о potrebi
cvrstog politickog i vojnog saveza R ВјН i RH, s ciljem da temeljito pobijedimo
srpsko-crnogorskog agresora, da Oruzane snage R ВјН u sadjejstvu sa Oruza-
пјт snagama Hrvatske protjeraju cetnicke formacije iz ВјН i Hrvatske. То пјје
bila pusta masta. Оа Tudman пјје Ыо u politickom i vojnom savezu sa Milosevi-
сет, odnosno, da је Tudman istinski priznavao ВјН kao drzavu i Bosnjake kao
autohton narod, to је bilo sasvim moguce i realno.

4.3.
RAZGOVORI SA OFICIRIMA
KOJI IZ JNA DОLЛZЕ U ТО R ВlH

Prvih nekoliko dana, sredinom aprila 1992. godine, u pogledu izvrsavanja

tekucih obaveza, sa svojim saradnicima u Organu bezbjednosti - Jusic Dzeva-
dom i Piskulic Ivom, dogovorio sam se da опј budu u toku dolaska oficira koji
svakodnevno napustaju JNA i javljaju se u Stab ТО R ВјН. Sacinili smo teze,
odnosno, pitanja па koja опј trebaju da odgovore. Od njih smo zahtjevali da па
bitne okolnosti daju svoje pismene izjave. Pored pitanja koja su se odnosila
па njihove licne podatke, odgovarali su i па pitanja koja su se odnosila па ko-
mande, jedinice, aktivnosti i planove JNA. Posebnu paznju smo poklanjali da
njihove izjave obuhvate slijedeca pitanja: о organizacijsko formacijskoj strukturi
cetnicke jedinice; о oficirima sa kojima su radili - о njihovim licnim podacima
i о ponasanjima u odnosu па aktuelne dogadaje; о aktivnostima jedinice i ko-
mande u kojoj su bili, posebno о aktivnostima koje su imale ЬогЬепј karakter;
о rasporedu jedinice i komande - gdje se nalazi i u kakvom је stanju jedinica; о
mobilizaciji rezervnog sastava; о oruzju i оргетј - vrste, lokacije skladistenja,
kolicine; о тјегата bezbjednosti oko objekata JNA - straze, patrole, тјеге
tehnickog obezbjedenja; postavljena minska polja; kako su pripadnici JNA ргј­
hvatili odluke medunarodnih faktora о priznanju R ВјН, kao nezavisne drzave;
kakva је uloga jedinice i oficira u vezi sa teroristickim aktivnostima JNA i SDS
- granatiranje ро naseljenim mjestima, postavljanje barikada, provokacije рге-

- 183 -
 11

та nesrpskom stanovnistvu; koji ојјсјгј zele da se ukljuce u ТО R ВјН; kakve

planove trenutno realizira jedinica i kakvi su planovi za angaziranje jedinica
JNA u predstojecem periodu; о sadrzajima naredenja koja su u raznim јогта­
та dolazila iz SSNO u Beogradu za sve komande i jedinice JNA па teritoriji
R ВјН; veze komandi JNA sa politickim vodstvima SDS, SPO i drugih veliko-
srpskih nacionalistickih partija ...
Jusic Dzavad i Piskulic Ivo su ро ovim tezama razgovarali i uzimali pismene
izjave od ро 5 - 6, ра i vise ојјсјга koji su dnevno napustali JNA i javljali se u
5tab ТО R ВјН. Ја sam se ukljucivao u 'е razgovore i davao smjernice za ргј­
bavljanje sto boljih obavjestajnih podataka о jedinicama i komandama JNA i о
njihovim politickim nalogodavcima u SDS, SPO ...
Dok su Jusic i Piskulic obavljali razgovore i uzimali pismene izjave ро па­
prijed nevedenim tezama, ја sam obavljao vazne razgovore sa сеlпјт Ijudima
u 5tabu ТО R ВјН, sa funkcionerima u raznim institucijama Skupstine, Predsje-
dnistva i Vlade R ВјН , 'е sa istaknutim politicarima iz raznih patriotskih politickih
partija, kojima sam iznosio svoja gledanja па politicke, bezbjednosne i vojne
ргоЫете, ргј cemu su dogovarane razne тјеге koje su se poduzimale radi sto
Ьоlје zastite institucija R ВјН i radi sto efikasnijeg djelovanja protiv agresora.
Mnogima sa kojima sam razgovarao su Ыlе interesantne тоје analize, tada
aktuelne situacije i осјепе konkretnih, dnevnih dogadanja koja su Ыlа izuzetno
dinamicna. Вјlо је veoma tesko pratiti sve sto se dogada i о cemu smo dobivali
јпјогтасјје iz stabova ТО орсјпа i regija, kao i putem medija.

4.4 .
NERдlUMNO - SEFER RASFORMIRAO
BATALJON VOJNE POLICIJE

Od prvog dana, 9. аргјlа 1992. godine, kada sam postavljen па duznost па­
celnika bezbjednosti ТО R ВјН, osjecao sam se odgovornim da radim па јогтј­
ranju bataljona Vojne роlјсјје па nivou 5ТО R ВјН, 'е da usmjeravam aktivnosti
па formiranju ceta i vodova Vojne роlјсјје u brigadama, kasnije u operativnim
grupama, divizijama i korpusima. Odmah, u aprilu, smo okupili oko 20 vojnika
koje smo angazirali па obezbjedenju zgrade Predsjednistva R ВјН. Koliko se
sjecam, vecina su, pod rukovodstvom Ргlјасе Nusreta, dosli iz sarajevske ор­
сјпе Novi Grad. Dok је sa пјјта radio па izvrsavanju teku6ih zadataka, Sifeta
Podzica sam angazirao da ргјргета uslove za јогтјгапје bataljona Vojne ро­
lјсјје. Као jezgro tog bataljona, odmah smo uspostavili kriminalisticko tehnicku
sluzbu u koju smo ukljucili ојјсјге koji su napustali JNA, odnosno, koji su јтаlј

- 184 -
iskustva па vojno-policijskim zadacima u 288. bataljonu Vojne policije JNA,
gdje su bili па sluzbi do marta ili aprila 1992. godine, kada su se, kao i mnogi
drugi oficiri, odlucili da napuste tu vojsku, te prikljuce u redove branilaca BiH.
Tako su prvu kriminalisticko-tehnicku sluzbu cinili starjesine koji su napu-
stili JNA: Stjepan Vlasi6, Ismail Biber, Vlado Topalovi6 i Mitre Tolmanovski, te
Dzevad Beslija, bivsi milicionar. Ubrzo su im se prikljucili Himzo Dolan, Damir
Кагатап, Senad Herenda, Esad Veli6, rahmetli Zorlak Enes i Ze6ir Duri6. Osim
Vlade Topalovi6a, ostali su cijelo vrijeme rata bili u toj jedinici. S obzirom па
uslove i velike smetnje, mogli smo biti zadovoljni i multietnickim sastavom te
jedinice. Okupljanjem ovih Ijudi, postavljen је temelj jedinicama Vojne policije
Armije R BiH. Ovaj sastav је izdrzao sve transformacije i uvijek Ыо najpozitiv-
nije jezgro па koje se racunalo u formiranju i radu Vojne policije. Opstali su do
1996. godine, kada su kao i ostali pripadnici Armije R BiH bili zahva6eni de-
mobilizacijom i temeljitom reorganizacijom vojske. Cijeli rat, radili su zakonito,
profesionalno i humano. Iz njihovog danon06nog rada, cijelo vrijeme rata niko
nikada nije imao primjedbe.
U prvim mjesecima odbrane od agresije, oni su izvrsavali zadatke u vezi
sa prikupljanjem naoruzanja, municije i eksploziva od gradana Sarajeva koji su
to imali. Profesionalno su izvrsili mnoge pretrese. Pronasli su velike kolicine
oruzja, municije, eksploziva i razne vojne оргете, sto su stavljali па raspola-
ganje jedinicama Armije R BiH koje su izvodile ЬогЬепа djejstva, uglavnom, па
prostoru gdje su dobivali ili oduzimali oruzje, municiju, eksploziv i drugu vojnu
opremu. Prioritet је Ыо da se oruzje daje u jedinice па prvim borbenim linijama
oko Sarajeva, ргета Jevrejskom grobIju, Mojmilu, Otesu ... Za identifikaciju u
izvrsavanju sluzbenih zadataka, koristili su posebne akreditacije "Vojne polici-
је". Bilo је gradana koji su oruzje krili, zatim koji su ga dobrovoljno predavali, ра
cak i onih koji su ga bacali u kontejnere, а neki su sa oruzjem bjezali па nepri-
jateljsku stranu ili su prije bjezanja, oruzje sakrivali. Pripadnici kriminalisticko-
tehnicke sluzbe su djelovali strogo ргета Zakonu о krivicnom postupku.
U vrijeme dok su zakonito izvrsavali takve zadatke, u Sarajevu su se mnogi
predstavljali da su Vojna policija, ра su nezakonito oduzimali,ne samo oruzje i
municiju, nego su od gradana oduzimali i raznu licnu i porodicnu imovinu, sto
је, ustvari, bila pljacka. Ova Vojna policija је ucinila veliki doprinos u pogledu
ЬогЬе protiv takvih pojava, kao i u pogledu afirmacije zakonitog rada u primjeni
policijskih ovlastenja.
Ргета unaprijed pripremljenoj formaciji bataljona Vojne policije Teritorijalne
odbrane R BiH, таја i juna 1992. godine, izvrsena је mobilizacija vojnih obve-
znika raznih nacionalnosti, pribIizno nacionalnoj strukturi stanovnistva u R BiH.
Neposredni realizatori zadataka u ovoj mobilizaciji, Sifet Podzi6 i Ismail Biber
su izvjestavali da se za popunu tog bataljona "javilo oko 1.000 dobrovoljaca,

- 185 -
raznih nacionalnosti", аlј niko od njih пјје ukljucen u jedinicu bez prethodne
ргоујеге. Војаlј smo se da u jedinicu пе udu pojedinci skloni kriminalu i drugim
raznim negativnim ponasanjima. Сјјепјlј smo da је u to угјјете uloga vojnog
роliсајса mogla biti dobra maska za kriminalna djela. То se уес dogadalo od
strane nekih роlјсјјаса iz jedinica pod kопtгоlоm Кегјта Lucarevica, а тј smo
to htjeli роtрuпо iskljuCiti. Za fогmiгапје ovog Ьаtаlјопа Ыlо је zпаё:ајпо sto
su 8ifet Podzic i Ismail ВЉег, sгеdiпоm таја 1992. gоdiпе, kada је 288. bVP
JNA iz sarajevskog паsеlја Svгаkiпо 8еlо, napustio kаsагпu koja se tada zvala
"Viktor ВuЬапј", а kasnije роzпаtа ро heroju оdЬгапе 8агајеуа rahmetli Ramizu
8аlё:iпu,З61 u kancelarijama te kаsагпе ргопаsli mobilizacijska dokumenta za
rezerviste koji su Ыlј dobro obuceni kao vојпi роlјсајсј. Ргопаsli su pozive za
mobilizaciju oko 400 rezervista.
U sarajevskoj sportskoj dvогапi F18, ubrzo smo postrojili taj Ьаtаlјоп od
bIizu 400 Ijudi. Za potrebe tog Ьаtаlјопа smo mobilizirali i motorna vozila.
РгјЬауilј smo паогuzапје za oko 20% ргipаdпikа. Рlапiгаli smo da se јеdiпiса
smjesti u kasarnu "Viktor ВuЬапј" koju је napustio 288. bataljon Vојпе роlјсјје
JNA. Nas поvi bataljon је, sigurап sam, Ыо пајЬоlја jedinica. То је роstigпu­
to ЬеzЬјеdпоsпim ргоУјегата za sve koji su usli u Ьаtаlјоп i izborom onih
"dobrovoljaca", оdпоsпо, "rezervista" koji su, sluzeci vојпi rok u JNA zavrsili
vојпо-роliсiјsku obuku. Njihova ргоsјеё:па starost је Ыlа 27 godina. Кота­
пdапt bataljona је Ыо 8ifet Podzic, iskusan oficir koji је zпаё:ајап dio svog
рrofеsiопаlпоg iskustva stekao па гаzпim duzпоstimа, upravo u jedinicama
Vojne роlјсјје. Odmah ро fогmiгапјu jedinice, otpocele su vjezbe u koristenju
raspolozivog oruzja i u borilackim vјеstiпаmа, radi cega је апgаziгап i majstor
karatea Zijad 8фоујС.
Pored Podzic 8ifeta i ВјЬег Ismaila, za formiranje ovog bataljona, пагоё:itо
su zаsluzпi Mehmedspahic Suhret, Когјепiс Оегуо i Sljivo Nedzad. Mehme-
dspahic Suhret је u јеsеп 1992. gоdiпе dоЬгоvоlјпо, zпајuсi za rizike ро zivot,
otisao u Gorazde, gdje је stasao u iskusпоg ratnog i рогаtпоg kоmапdапtа.
Izrazito mlad oficir iz bivse JNA, visok, kоstuпјаv, vitak, sпаzап, sa тапјгјта
izrazito odgovornog i velikog patriote ВјН, оdmјегеп, bez viska гјјеё:ј, Mehme-
dspahic Suhret se uklapao u тоје kriterije о ропаsапјu i radu sa Ьогсјта.
Potreba za takvom јеdiпiсоm u 8arajevu је Ыlа оgromпа. Nјепа pocetna,
рlапiгапа misija је Ыlа da dobije bitku protiv kгimiпаlаса i pljackasa koji su se
u vгsепјu krivicnih djela zаklапјаli iza uпifогmi pripadnika ТО R ВјН, iza sta-

361 SALCIN Alije RAMIZ је гооеп 13.05.1954. godine u Gacku. Poginuo је 22.08.1992. godine u
sarajevskom naselju Vojnicko polje, kad ј е Ыо па duznosti komandanla ОрCiпskоg staba ТО Novi
Grad - Sarajevo. Posthumno је odlikovan "Ordenom zlatnog grba sa тасеујта" i ratn im priznanjem
"Zlalni Ijiljan" 1994. godine. (Monografija ZLATNI LJILJAN, ZK vojske Federacije, Sarajevo, 2000.
godine, strana 1О.)

- 186 -
tusa pripadnika Vojne policije pod kontrolom Кегјта Lucarevi6a ili, pak, iza
statusa rezervne policije МИР-а. Novi bataljon Vojne policije је trebao ото­
gu6iti uspjesnije ustrojavanje поуе bosanske vojske, а zakonitim djelovanjem
sacuvati пјеп ugled, kako to dolikuje pravednim politickim osnovama i ciljevima
nase ЬогЬе protiv agresora.
Za formiranje ovog bataljona su ulozeni veliki парогј. Njegovi pripadnici,
posebno oficiri su bili ohrabreni сјпјепјсот sto sam јт nadreden upravo ја, јег
su vjerovali u тоја profesionalna iskustva i druge osobine, sto је za тепе bila
velika obaveza. Osje6ao sam entuzijazam svojih saradnika koji su skupa sa
тпот djelovali па formiranju te jedinice.
Medutim, nase radovanje пјје dugo trajalo. Sefer, veliki majstor za stetne
improvizacije, uklanja Sifeta Podzi6a sa duznosti komandanta novoformira-
nog bataljona Vojne policije, а па njegovo mjesto postavlja svog tjelohranitelja
Midhata Alji6a. То је Ыо dobar znak da 6е Sefer, kao majstor upropastavanja
Ijudi, upropastiti i Midhata Alji6a, koji је svoj patriotski dignitet poklonio losem
covjeku Seferu Halilovi6u. То је bila izuzetno stetna odluka па koju su reagirali
i уојпјсј tako sto su odbijali izvrsavati Alji6eve naredbe, samo zbog toga sto su
vidjeli da cestiti Alji6 пета nikakvih strucnih pretpostavki da komanduje tako
specificnom i osjetljivom jedinicom.
Ubrzo zatim, SeferHalilovi6 је donio jos stetniju naredbu za rasformiranje
bataljona, u сјје је formiranje уе6 ulozen veliki trud. Razocarane Ijude iz tog Ьа­
taljona angazira u brigadu koja se formira, takoder, pod kontrolom Midhata Alji-
6а i njegova dva brata. Та brigada 6е kasnije biti poznata pod nazivom "Delta",
koja је bila rasporedena u Velesi6ima. Vrijednog, cestitog ј, u уојпот smislu,
sposobnog Sifeta Podzi6a, Sefer је rasporedio па neku administrativu duznost.

4.5.
SEFEROV POGRESAN PRISТUP ORGANlllRANJU
SPECIJALNIH JEOINICA I JEOINICA VOJNE POLICIJE

Metod formiranja brigade "Delta" је Ыо los. Vojnici kompaktnog i dobro iz-

gradenog bataljona Vojne policije su па razne пасјпе izbjegavali angaziranje
u brigadi "Delta". Rasformiranju ovog bataljona, prethodile su Seferove dvi-
је odluke za formiranje dvije "Specijalne brigade Oruzanih snaga RepubIike
Bosne i Hercegovine", te Naredba о formiranju "Specijalne jedinice za zastitu
Glavnog staba Oruzanih snaga RepubIike Bosne i Hercegovine".371 Ljudstvo iz
371 -Odluke:Ьгој 021601-1, od 15.07.1992. godine i Ьroј: 021601·2, od 15.07.1992. godine, Arhiva.
-Naredba 021349·388, Sarajevo, 17.07.1992. godlne, Arhiva.

- 187 -
 tek formiranog i odmah rasformiranog bataljona Vojne policije је djelimicno uslo
u te "specijalne jedinice". Sva ova lutanja ubrzo su, "retroaktivno" ozvanicena
sa dvije naredbe za rasformiranje bataljona Vojne policije i njegovo "brisanje iz
knjige Pregleda mobilizacijskog razvoja Oruzanih snaga R ВјН", tako sto се se
Ijudstvo angazirano u tom bataljonu "prvenstveno rasporediti u Gardijsku briga-
du DELTA".381 Niko osim Sefera пјје јтао nikakvog uticaja па Midu Aljica, koji
је prilikom preuzimanja Ijudstva iz bataljona Vojne policije, vrsio veoma losu
trijazu. Udaljio је sve koji nisu ВОБпјасј, cak i Bosnjake iz mjesovitih brakova.
Da apsurd bude veci, kad је Sefer u toku rata formirao politicku partiju i otpo-
сео organiziranu propagandnu kampanju protiv Izetbegovica, Delica i тепе,
optuzivao nas је da smo тј krivi sto su u Агтјјј R ВјН, uglavnom, ВОБпјасј i sto
smo, navodno otjerali Srbe i Hrvate iz nasih redova.
U takvim uslovima i dalje postoji Vojna policija pod kontrolom Кегјта Luca-
revica ("komandant Vojne policije Bosne i Hercegovine"), Ismeta Bajramovica
(;ele (nacelnik Vojne policije Bosne i Hercegovine) i Dzevada Торј6а Торе (ko-
mandant bataljona Vojne policije). Njihovim losim usmjeravanjem, Sefer је оы­
Ijezio tmurnu jesen i kraj 1992. godine, te pocetak 199З.gоdiпе, uz napomenu
da опј nisu krivi sto nisu znali nista о mjestu i ulozi Vojne policije. Kriv је Sefer
sto јт је to omogucio, sto ih пјје usmjerio па zadatke koji su adekvatni njihovim
mogucnostima, odnosno, sto ih је huskao protiv Ijudi koji su zeljeli normalno i
zakonito raditi. 1 sada tvrdim da su Кегјт Lucarevic, Ismet Bajramovic - (;elo
i Dzevad Торјс - Тора, za potrebe odbrane ВјН, imali veoma dobrih osobina,
ali је i njihova nesreca sto su u najkriticnije vrijeme agresije па R ВјН, kada su
njihove korisne i dobre osobine trebale doci do izrazaja, pali pod uticaj nedo-
zrelog i Bog zna kakvog sve Sefera.
Sefer је u pocetku podrzavao formiranje bataljona Vojne policije па celu sa
komandantom Sifetom Podzicem. Zapravo, оп је па moju inicijativu naredio
da se to uradi. Ostaje pitanje zasto је kasnije naredio suprotno, rasformiranje
i to upravo onda kada smo trebali dozivjeti prave rezultate zbog kojih smo ga i
formirali. Plansko djelovanje па formiranju bataljona Vojne policije bilo је pove-
zano sa planiranjem i poduzimanjem odgovarajucih тјега za hapsenje veceg
Ьгоја pojedinaca i grupa koji su, koristeci obiljezja ТО R ВјН, posebno obiljezja
i status Vojne policije, od aprila do jeseni 1992. godine, ро Sarajevu krali i
pljackali. О sudbini plana presijecanja njihove kriminalne djelatnosti, naknadno
се se dati detaljnija оЬјаБпјепја. Za sada је, u kontekstu Seferove odluke za
rasformiranje bataljona Vojne policije, potrebno istaci da је njegova naredba о
ukidanju bataljona, uslijedila kad је isti taj Sefer procitao, ра cak i potpisao Plan
koga sam sacinio u cilju hapsenja kriminalaca u Sarajevu. Sefer је postupio
podmuklo. Isfolirao те. Potpisao је Plan, ali је odmah naredio da se ukine
381 -Naredba pov.broj: 02/1010-236, od 09.10.1992. godine, Arhiva

- 188 -
 bataljon Vojne policije koji Ьј pod тојот kontrolom 'геЬао i mogao biti osnovna
snaga za hapsenje kriminalaca.
Zalagao sam se za normalan koncept uspostave i funkcioniranja jedinica
Vojne policije, sto је podrazumijevalo da sve takve jedinice budu u sastavu ргј­
stapskih jedinica па nivoima brigada, divizija, korpusa i Staba Vrhovne koma-
nde. То је pristup koji ајјгтјга elementarni ргјпсјр jedinstva vojne organizacije .
Medutim, koncept Sefera Halilovi6a је Ыо drugaciji. Оп је sa Кегјтот Luca-
revi6em, upravo dok sam ја Ыо па funkciji nacelnika bezbjednosti i formalno
najodgovornijeg za Sluzbu vojne bezbjednosti i za Vojnu policiju, djelovao па
formiranju "Vojne policije RepubIike Bosne i Hercegovine", znaci , па teritorija-
Inom principu , odvojeno od komandi brigada, operativnih grupa i korpusa. Bez
mog uces6a i bez ikakvih konsultacija sa тпот, опј su formirali jedinice Vojne
policije - cete i vodove, па teritorijalnom principu , ро sarajevskim ор6јпата,
tako da su iste, ondje gdje su јогтјгапе, djelovale neovisno od operativnih
jedinica ТО R ВјН, odnosno, Агтјје R ВјН. Mediji su intervjuisali Кегјта Luca-
revi6a. Оп se u medijima predstavljao kao "komandant Vojne policije RepubIike
Bosne i Hercegovine".
ВјО sam veoma Ijut zbog toga. Сјјепе6ј da је 'О ogromna deformacija u
procesu izgradnje nasih oruzanih snaga , predsjedniku Izetbegovi6u i Seferu
Halilovi6u sam govorio da 6е 'ај , uze gledano, vojni ргоЫет , izazvati veoma
teske politicke ргоЫете i posljedice. То је Ыо put razbijanja jedinstva vojne ог­
ganizacije. То је bila deformacija koja је znacila mijesanje u nadleznosti civilnih
vlasti, posebno u nadleznosti civilne policije. Izetbegovi6 је odobravao тоје
stavove, ali је u ponasanju Sefera Halilovi6a i Кегјта Lucarevi6a јтао ргерге­
ku da osiguгa prostoгe za provedbu mojih prijedloga i teznji . Sefer Halilovi6 ј е
jedno govorio i obe6avao тепј , а drugo Kerimu Lucarevi6u . Nije Ыо iskren пј
ргета тепј, пј ргета njemu. Ргета опоте kako sam dozivio Кегјта Lucare-
vi6a, сјјепјт da Ы оп јтао korektno drzanje, u slucaju da је Sefer profesionalno
djelovao ргета njemu. Моје prijedloge i teznje, Sefer је verbalno prihvatao, а u
praksi podrzavao опо sto radi Кегјт Lucarevi6, bez profesionalnih sposobnosti
za rukovodenje Vojnom policijom. Ovim пе negiram Kerimove patriotske vrije-
dnosti i dobre патјеге . Sefer пјје govorio Kerimu Lucarevi6u о 'оте da је тепј
obe6avao kako 6е se realizirati тој , а пе Lucarevi6ev, odnosno, svoj pristup
organiziranju Vojne policije. Ustvari, Lucarevi6 пјје јтао nikakav pristup. Оп је
u vojno - strucnom pogledu Ыо nepripremljen, zbog cega пјје kriv. Tumarao ро
nepoznatom, а Sefer ga huskao па tumaranje i konfrontirao u odnosu па moju
ulogu i zahtjeve.
Cak i onda kada је bataljon Vojne policije pod komandom DZevada Торј6а­
Торе , formalno Ыо u sastavu 1.К , njegov raspored је Ыо па teritorijalnom ргјп­
cipu, ро sarajevskim kvaгtovima . Sve se 'О odvijalo pod apsolutnom kontrolom

- 189 -
Кегјта Lucarevi6a i Sefera. Glavna baza јт је bila па Bjelavama. Ostale baze
su bile u Domu "Mladen Stojanovi6", hotelu "Bosna", kod Sarajevske pivare, па
Kosevskom Brdu, u preduze6u "RAD", u Bu6a Potoku, u Svrakinom Selu .. .
U vezi s ,јт , ја пј tada, а пј sada пе okrivljujem Кегјта Lucarevi6a, јег оп
пјје ро profesiji oficir. Njegova znanja о vojsci su bila povrsna. Mnogi su tada,
srazmjerno broju odgledanih ratnih i kriminalistickih filmova, imali iskrivljene
predstave о vojsci i policiji. I tada i sad , u vezi s ,јт, okrivljujem Sefera Halilovi-
6а, koji је kao oficir 'геЬао доЬго znati да se jedinice vojne policije moraju formi-
rati kao integralni dio vojnih једјпјса, а пе па teritorijalnoj osnovi ро ор6јпата
i pod nazivom "Vojna policija RepubIike Bosne i Hercegovine". I sada сјјепјт
da је Sefer Halilovi6 zloupotrebIjavao svoj polozaj i па 'ај пасјп sto пјје pravilno
prihvatio i usmjeravao patriotsku motiviranost i respektivne ор6е obrazovne
sposobnosti Кегјта Lucarevi6a. Znao sam da 6е па takav пасјп, pogresnim
usmjeravanjem korisnih Ijudi, Sefer Halilovi6 upropastiti i Кегјта Lucarevi6a,
sto se u konacnom i dogodilo. Da su uvazavali тоје sugestije, Кегјт Lucarevi6
Ы Ыо jedan od najuglednijih i najzasluznijih Bosnjaka. Medutim, stvari se cesto
naopako prihvataju . Кегјт Lucarevi6, mozda i дап danas misli da mu је Sefer
Ыо pravi prijatelj, а ја neprijatelj. О 'оте ја mislim potpuno suprotno.
Tokom таја, juna, jula i augusta 1992. godine, Sefer Halilovi6 је sve dubIje
i dubIje krsio elementarne principe vojnog organiziranja. Оп је ucestalo, па
razne sastanke sa sobom vodio Кегјта Lucarevi6a . U pocetku ga predstav-
Ijao samo kao "komandanta Vojne policije RepubIike Bosne i Hercegovine",
а kasnije ga predstavljao u dvije uloge, i kao komandanta repubIicke Vojne
policije i kao nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti. Seferovo drzanje тј је ро­
stalo sve zagonetnije. Cijeli ргоЫет, оп је mogao jednostavnije rijesiti. I 'о
па 'ај пасјп sto 6е uticati da predsjednik Izetbegovi6 ukine naredbu ро kojoj
sam ја postavljen па funkciju nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti, а ,јте i
najodgovornijeg za Vojnu policiju i da se zvanicno, naredbom u nadleznosti
predsjednika Izetbegovi6a, Кегјт Lucarevi6 postavi па tu funkciju. Кад sam о
'оте, jula 1992. godine, ozbiljnije porazgovarao sa Seferom Halilovi6em, оп
тј је rekao prilicno ponizavaju6e i za samog Кегјта Lucarevi6a: "Ја 'о s пјјт
samo onako da ga bolje motiviram. Ne mogu ga se osloboditi, polahko, rijesi6e
se i 'ај рroЫет" . Ргета ovakvim Seferovim rezonima , zabrinuo sam se kako
plitko, neprincipijelno i nakaradno razmislja, upravo, covjek па celu vojske koja
ргед sobom јта veliku zada6u одЬгапе ВјН. Zakljucio sam да ја, sa Seferom
'ај ргоЫет пе mogu rijesti.
Svakodnevo su тј pristizale informacije i роједјпаспе prituzbe gradana
Sarajeva, о 'оте da pojedinci i grupe iz једјпјсе Vojne policije koje su pod ko-
ntrolom Кегјта Lucarevi6a, organizirane ро sarajevskim ор6јпата , ugrozava-
ju sigurnost gradana i да ргета gradanima poduzimaju represivne тјеге koje

- 190 -
nisu u njihovoj nadleznosti. Informacije i prituZbe istog karaktera dolazile su тј
i za pripadnike "specijalnih jedinica Juke Prazine".39f

4.6.
STRANPUТlCE JUKE PRAZINE

U ulozi nacelnika bezbjednosti Staba ТО R ВјН, Ыо sam odgovoran za

тјеге sprjecavanja nezakonitog postupanja pripadnika ТО iz jediniee kojoj ko-
manduje Juka Prazina. Mogucnosti u tom pogledu su тј bile ogranicene. Juka
пјје htio izvrsavati пагебепја , niti postovati sugestije, primjedbe i kritike od bilo
koga u sistemu komandovanja. Narocito је bilo rizicno da neko od nas, koji smo
bili ofieiri u bivsoj JNA, kritikuje Juku i njegove "speeijalee". Za njega i njegove
istomisljenike ili poslusnike тј smo bili nepozeljni, sumnjivi i kao takvi пергј­
hvatljivi za vazne uloge u sistemu komandovanja.
Postavljao se ргоЫет statusa Jukine jediniee. Pitali smo se da li njegovu
jedinicu treba organizaeijski situirati u okviru polieije MUP-a R ВјН ili kao vojnu
jedinieu u okviru ТО R ВјН, odnosno unutar Агтјје R ВјН. Tokom jula 1992.
godine, kada se aktueliziralo pitanje statusa Jukine jedinice, neko, mozda do-
Ьгопатјегап, ali ро pitanjima vojnog organiziranja nekompetentan, napisao је
Prijedlog "ODLUKE О NAMJENII ZADACIMA 5PECIJALNIH JEDINICA ORU -
ZANIH 5NAGA REPUBLIKE B05NE I HERCEGOVINE". U јте komande Juki-
пе jediniee, taj dokumenat је dostavljen u Ministarstvo odbrane i u Predsjedni-
stvo R ВјН. Cilj је Ыо da se taj dokument ozvanici u nadleznosti predsjednika
Predsjednistva R ВјН Alije Izetbegovica. Ministar odbrane Jerko Doko је isti
taj tekst dostavio u Glavni stab 05 R ВјН, te, u vezi s tim, u svom propratnom
aktu napisao: "Komanda speeijalnih jediniea 05 R ВјН dostavila је ovom Мјпј­
starstvu Prijedlog Odluke о патјепј i zadaeima speeijalnih jediniea 05 R ВјН .
Molimo Vas da date vase misljenje, primjedbe i sugestije па ovaj Prijedlog ргјје
upucivanja па razmatranje Predsjednistvu R ВјН"4Of
391 Na osnovu brojnih pokazatelja о nezakonitom ponasanju pripadnika ТО, сivil пе i Vojne policije,
Pгedsjednistvo R ВјН је donijelo "Odluku о obrazovanju drzavne komisije za kontrolu zakonitosti ро­
stupanja pripadnika Т eritorijalne odbrane i policije", PR. Ьгој 02-011-417/92, Sarajevo 17. jun a 1992.
godine. Za clanove komisije su imenovani: Miodrag Simovic, potpredsjednik Vlade R ВјН; Nikol ic
Ranko , ministar pravosuda; flihanovic Sahbaz, sekretar Vlade R ВјН; Dautbasic Sead, sekretar u
Vladi R ВјН; Raguz Martin, predsjednik Vrhovnog suda R ВјН ; Knezevi6 Zdravko, repubIicki javni
tuzilac; Рusiпа Jusuf, ministar unutarnjih poslova; 8иlј6 Zarko , predsjednik Advokatske komoгe Вј Н ;
Galljatovi6 Ekrem, predsjednik Upravnog odbora Advokalske komore ВјН. Predsjednik Komi sije је
Ыо Miodrag Simovi6, koji је ubrzo otisao па agresorsku stranu, а rad Komisije se пјје osjecao. (Slui:-
Ьепјlist Агтјје R ВјН, Вгој 4, Sarajevo, ЗО.dесеmЬаг 1992. godine.)
40/ Akt Ministarstva odbrane R ВјН , Ьгој: 02-545/92, Sarajevo, 24.07.1992. godine, kopija u тој ој
litnoj arhivi.

- 191 -
 Dokumenti о јоте su dostavljeni па rjesavanje u тојој nadleznosti. Izucio
sam tekst Prijedloga iz "Котапде specijalnih jedinica OS R BiH", odnosno, iz
Jukine jedinice. Oni su u svom Prijedlogu naveli да Ы "Specijalne jedinice", kad
se iste legaliziraju u nadleznosti Predsjednistva R BiH, "otkrivale i neutralisale
diverzantske grupe", razrjesavale "slozene talacke slucajeve", organizirale "di-
verzantske akcije", organizirale "kontraobavjestajnu aktivnost", obezbjedivale
"svoje objekte i licnosti", otkrivale i neutralisale "ostavljenu i иЬаёепи agenturu",
organizirale "izvidacku i obavjestajnu aktivnost", otkrivale i neutralizirale "poli-
cijske bezbjednosne snage neprijatelja", "uspostavljale i odrzavale javni гед i
mir", organizirale i sprovodile "pretkrivicne гадпје", otkrivale i dokumentirale
"teze nezakonite гадпје" .
Ргета ovako predlozenoj namjeni i zadacima "Specijalnih jedinica", oci-
jenio sam да neko Juki, svjesno ili nesvjesno, osigurava prostor да legalizira
njegovu samovolju koja је јада predstavljala veliko орјегесепје za sistem ko-
mandovanja u Armiji R BiH. Na ovo sam odmah , З1 . 07 . 1992 . g0diпе, ministru
одЬгапе Jerki Doki odgovorio svojim aktom , род naslovom : "Misljenje о Prijed-
logu Odluke о namjeni i zadacima specijalnih jedinica OS R BiH". Napisao sam
да је pripremljeni Prijedlog "Odluke о namjeni i zadacima specijalnih jedinica
Oruzanih snaga R BiH", dokaz haoticnog stanja u pogledu djelovanja parapoli-
cijskih struktura u Sarajevu , "sto nije slucaj u drugim regijama RepubIike BiH".
Istakao sam da је "nakazan i sam pokusaj да se pitanja organizacijsko јогта­
cijske strukture Oruzanih snaga rjesavaju ро pojedinim segmentima одуојепо
од globalnog koncepta strukture Armije R BiH". Ministru Doki sam odgovorio
да пета potrebe да se u OS R BiH organiziraju "specijalne jedinice", а pogo-
tovo onako kako se to ро Prijedlogu iz Jukine komande zeli. Istakao sam да za
svaki од zadataka koji se predlaze za "specijalne jedinice" vec postoje "strucni
nosioci: jedinice Vojne policije, SluZba уојпе i Sluzba drzavne bezbjednosti ,
diverzantski odredi, organi јаупе bezbjednosti i ЬогЬепе jedinice Armije R BiH ,
koje u гејоп ima svojih rasporeda ostvaruju kontrolu teritorije i zastitu од svih
vidova ugrozavanja".
Obrazlozio sam да su "Specijalne jedinice" ро пауедепот Prijedlogu ,
"nepotrebne" i да Ы iste "preuzele zadatke od vise drugih уес organiziranih
sastava, sto Ы znacilo dupliranje funkcija, neracionalan odnos ргета уојпој
organizaciji , narusavanje jedinstva za neke funkcije koje se mogu uspjesno
izvrsavati samo u uslovima visoke centralizacije i jedinstva rukovodenja". Uka-
zao sam да Ы formiranje "Specijalnih jedinica" ро пауедепот Prijedlogu доуе-
10 до "nestrucnog obavljanja poslova koji zahtjevaju visok nivo profesionalnosti
i zakonitog ponasanja". Zakljucio sam да је Prijedlog za formiranje "Specijalnih
jedinica" dokaz "proizvoljnosti, nestrucnosti i neodgovornog odnosa ргета kru-
pnim pitanjima unutrasnje organizacijeArmije". Insistirao sam да se "van Staba

- 192-
Vгhоvпе kоmапdе 08 R ВјН пе kопсipiгајu" takve "zamisli" i да "ve6 fогmiгапе
sресiјаlпе јеdiпiсе" јгеЬа геогgапiziгаti u "divегzапtskе јеdiпiсе ili druge ЬогЬе­
пе sastave".411
Каsпiје sam sаzпао да је 8efer дао povoda za Јukiпu ambiciju да bude ko-
mапdапt sресiјаlпih јеdiпiса, оdпоsпо, да bude kоmапdапt sресiјаlпе brigade.
Dokazi u јот pogledu su slijede6i: 8efer је 15. jula 1992. gоdiпе, zпасi, dese-
tak dапа ргјје пеgо sto је miпistаг Doko od mепе trazio mislјепје о fогmiгапјu
sресiјаlпih јеdiпiса, potpisao dvije "odluke". Јеdпа је "Odluka о огgапizасiјi i
fогmiгапјu sресiјаlпе brigade Огuzапih sпаgа RepubIike Воsпе i Негсеgоviпе" ,
Ьroј 02/601-1, od 15.jula 1992. gоdiпе",42Ј а druga је "Odluka о огgапizасiјi i
formiгапјu 2. sресiјаlпе brigade Огuzапih sпаgа RepubIike Воsпе i Hercego-
viпе", Ьгој 021601-2, od 15. jula 1992. gоdiпе 4ЗЈ Dakle, 8efer је odlucio да fo-
гтјга dvije sресiјаlпе brigade sa kоmапdоm, pristapskim јеdiпiсаmа, sa ро јгј
sресiјаlпа Ьаtаlјопа, јеdiпiсаmа podrske i роzаdiпskim јеdiпiсаmа. Dva dапа
kаsпiје, 8efer potpisuje пагеdепје za fогmiгапје "sресiјаlпе јеdiпiсе za zastitu
Glаvпоg staba Огuzапih sпаgа"44Ј koju sасiпјаvајu dva voda za оЬеzЬјеdепје
Glаvпоg staba, оdјеlјепје liспе zastite i роzаdiпskо оdјеlјепје.
I паmа , koji smo јада bili u Stabu Vгhоvпе kоmапdе , tesko је оdgопеtпuti
sta se 8eferu јада vrzmalo ро glavi kada је dопоsiо odluke о ovim sресiјаlпim
јеdiпiсаmа. Moze se zakljuciti да је јеdпа sресiјаlпа brigada bila zаmislјепа
za јеdiпiсе kojima kоmапduје Juka Ргаziпа, а druga sресiјаlпа brigada је bila
zacetak fогmiгапја brigade "Delta". Naime, ubrzo zatim, ЗО.08.1992.g0diпе,
8efer dопоsi Odluku да se formira "Gardijska brigada Агтјје R ВјН "DELTA" 4~
Тге6а, "sресiјаl па јеdiпiса za zastitu Glаvпоg staba" је пеkа vrsta 8eferove
improvizacije kojoj Ы tesko bilo оdgопеtпuti bilo kakvu logiku, samim јјт sto
је ubrzo zatim dопiо Odluku, да se formira "Ьаtаlјоп vојпе policije za regiju
8arajeva"461 8 obzirom да јеdiпiсе Vојпе policije imaju оsпоvпi zadatak оЬе­
zЬјеdепје еlеmепаtа u sistemu kоmапdоvапја, сudпа је odluka о fогmiгапјu
"s ресiјаlпе јеdiпiсе za zastitu Glаvпоg staba". Ako је пеkо drugi јтао zadatak
да obezbjeduje Stab Vгhоvпе kоmапdе, рitапје је zasto se formira роsеЬап
Ьаtаlјоп Vојпе policije.
Iпасе , fепоmеп sресiјаlпih јеdiпiса је veoma iпtегеsапtап. Bilo је vise опih
koji su bili па celu јеdiпiса u 8arajevu i zeljeli да se јеdiпiсе kojima kоmапduјu
zovu "sрес iјаlпе јеdiпiсе". Mislili su да јт јо povecava autoritet i ugled. Na ruku
411 Akt Organa bezbjednosti Glavnog staba Oruzanih snaga R ВјН , Sarajevo, 31.07.1992. godine.
Akt sam potpisao svојегuёпо i dostavio Ministarstvu odbrane - ministru Doki Jerki.
421 Arhiva.
431 Arhiva.
441 Naredenje паёеlпikа SVK Ьгој : 021349·388, od 17.07.1992. godine, Arhiva.
451 Odluka паёеlпikа SVK Ьгој: 021340-1187, Sarajevo, 30.08.1992. godine, Arhiva.
461 Odluka паёеlпikа SVK Ьгој: 021340·1030, Sarajevo, 25.08.1 992. godine, Aгhiva.

- 193-
 •

јт је isla i Seferova nezrelost. Neki su zeljeli cak i vise od onoga sto znace
"specijalne jedinice". Кгајет 1992.godine, upravo kad su se u Sarajevu mnogi
gradani plasili Vojne policije i пјепе represivne uloge, radi јасапја tih jedinica,
Sefer donosi odluku za formiranje vojno-policijske jedinice pod nazivom "те­
hanizovane brigade SARAJEVO"471 То se dogodilo upravo u vrijeme kad su
jacali pritisci i gradana i raznih institucija da se Vojna policija dimenzionira i
funkcionalno usmjeri kao, normalan, sastavni dio Агтјје R ВјН. U vrijeme kada
је predsjednik Izetbegovi6 nastojao da rijesi рroЫете u pogledu ponasanja
Vojne policije u Sarajevu, Sefer svoje тгаспе, stetne i nekompetentne poteze
legalizira i odlukom predsjednika Predsjednistva R ВјН Alije Izetbegovi6a, koji
potpisuje Odluku koju mu Sefer podme6e da se formira brigada ргј Stabu Vrho-
vne komande, tako sto 6е se postoje6i "bataljon Vojne policije iz 1.korpusa",
preformirati u "brigadu Агтјје R ВјН ргј Stabu Vrhovne komande ... "481 U svojoj
naredbi od 23. novembra 1992. godine Sefer је precizirao: "Popunu meha-
nizovane brigade SARAJEVO vrsiti prvenstveno Ijudstvom iz bataljona Vojne
policije .. "491
U razgovorima, koje sam u to vrijeme јтао sa nadleznim funkcionerima,
detaljnije sam objasnjavao neprihvatljivost da Jukina jedinica dobije status kako
su iz njegove komande zamislili i pokrenuli inicijativu u formi prijedloga "Odluke
о патјепј i zadacima specijalnih jedinica Oruzanih snaga R ВјН". Kad је dobio
akt u kome sam obrazlozio zbog cega пе bi trebalo odobriti prijedlog iz Jukine
komande, ministar odbrane Doko Jerko о tome sa тпот vise пјје razgovarao.
U vezi s tim, Doko је bio pod pritiskom Juke, kome је , mozda, ргјје dobivanja
mog misljenja, nesto i obe6avao. Doko se nasao u situaciji kada u ulozi ministra
тога odbiti Jukin zahtjev. Оа bi se ргј odbijanju zahtjeva opravdao pred Jukom,
iskoristio је akt koga sam mu poslao, kopirao ga i dao Juki. Kad su u Jukinoj
komandi procitali taj akt, bili su ogorceni па тепе. Juka se tada јо!; detaljnije
zainteresirao о тепј. Pitao је kakva је тоја pozicija ako mogu osporiti volju
ministra odbrane Doko Jerke. Sretna okolnost је bila sto se u Jukinoj jedinici
nalazio Erovi6 Jasmin, rodak тоје supruge, bokser i bokserski trener. ВјО је
pun volje da se Ьогј protiv cetnika. Mislio је da је u tom pogledu opravdano
njegovo angaziranje u Jukinoj jedinici.
U vise razgovora, objasnjavao sam mu u kojem pogledu је Jukina jedinica
odigrala znacajnu ulogu u odbrani Sarajeva, ali i u kojem pogledu је Juka, а sa-
тјт tim i njegova jedinica postala ргоЫет i teret u daljem vodenju ЬогЬе protiv
agresora. Erovi6u sam objasnjavao da Jukino ponasanje steti svim Ijudima u
njegovoj jedinici, te da је protivno osnovnim ргјпсјрјта organiziranja vojske

471 Odluka nacelnika SVK slr.pov.broj: 02/1010·397, Sarajevo, 10.11.1992. godine, Arhiva.
481 Odluka predsjednika Izelbegovica Ьroј: 02-111-834/92, Sarajevo, 10.11.1992. godine, Arhiva.
491 Naredenje nacelnlka SVK slr. pov. Ьгој: 0211010-451, Sarajevo, 23.11.1992. godine, Arhiva.

- 194-
kao vaznog segmenta drzavne organizacije. Govorio sam mu da znam za тпо­
ge lose postupke Juke i Jukinih jedinica. Isticao sam da sa Jukom nesto nije u
redu па emotivnom i psihickom planu ako insistira da bude general i ako је ve6
navikao pripadnike svoje jedinice da ga oslovljavaju kao generala. Posebno
sam objasnjavao da samo civilna policija moze kontrolirati teritoriju, postavljati
patrole, legitimirati, privoditi i zadrzavati gradane, pretresati njihove dzepove i
stanove, te da vojska пе smije da se mijesa u nadleznosti civilnih organa. ОЬја­
snjavao sam da vojska i vojna policija mogu kontrolirati samo zone svog raspo-
reda, а da prilaze polozajima jedinica treba kontrolirati civilna policija. Erovi6 se
ponasao razumno. Slozio se sa тпот. Rekao mi је da Ы rado napustio Jukinu
jedinicu. Ја sam mu odgovorio da to пе Ы bilo dobro, ve6 da Ы bilo bolje da оп
ostane u toj jedinici dok опа postoji ali da se cijelo vrijeme suprotstavlja перга­
vilnostima u djelovanju Juke i njegovih poslusnika. Tako је i bilo.
Razgovori о meni i о тот aktu, u kome sam se protivio prijedlozima iz Ju-
kine komande, izgleda su se ces6e pokretali u njegovoj komandi. Erovi6 mi је
prenio da Juka zeli sa тпот da razgovara. Ја sam odgovorio da iz sigurnosnih
razloga пе bih zelio oti6i ја njemu u njegov kabinet па razgovor, nego da ako
Juka zeli da razgovaramo neka dode u moju kancelariju i da 6u s njim sa zado-
voljstvom razgovarati. Erovi6, koji је ро osnovu snage i bokserskog ugleda Ыо
veoma autoritativan kod Juke i Jukinih Ijudi, meni је davao garancije da mogu
biti potpuno siguran ako odem па razgovor kod Juke, јег 6е оп licno biti cijelo
vrijeme sa тпот. Pristao sam i rekao da 6u па razgovor d06i kad god i gdje
god zeli Juka. То је Ыо pocetak augusta 1992.godine, nekoliko dana nakon
sto sam 31.07.1992. godine poslao naprijed pomenuti akt. Ubrzo mi је Erovi6
javio da mi је Juka zakazao sastanak u 11.00 sati , u svom kabinetu , u zgradi
obdanista па Kosevu. Vjerovatno, ni sam Erovi6 nije Ыо svjestan koliko је ovo
njegovo angaziranje bilo korisno za odbranu Bosne i Hercegovine. Tvrdim da
је Erovi6 odigrao krupnu ulogu i da su njegovim patriotskim ponasanjem , u
konkretnom slucaju osigurane pretspostavke za postupno i uspjesno prevazi-
lazenje krupnih bezbjednosnih ргоЫета, od cijeg rjesavanja је ovisio opstanak
nase drzave.
Sutradan, па razgovor s Jukom otisao sam sa svojim zamjenikom SIiskovi6
Stankom. Stigli smo tacno u zakazano vrijeme. Ljudi iz Jukinog osiguranja su
пат rekli da тогато sacekati, јег, umorni "general jos spava". Juka је imao
solidno obezbijedenje. Njegovi strazari su ргета пата bili zvanicni i strogi.
Ni kod jednog od njih nisam susreo normalan pogled ргета sebi i Sliskovi6u.
Dobro naoruzani i opremljeni malim radio stanicama, zastitnim prslucima i по­
vim uniformama, kao strazari su djelovali autoritativno. SIiskovi6 i ја smo bili
u Ijetnoj civilnoj odje6i. Strazari su "mudro" 6utali. Atmosfera u koju smo dosli
djelovala је cudno, neprimjereno situaciji. Cinilo mi se da је zgrada u koju smo

- 195 -
dosli bila desetorostruko јасе osigurana nego zgrada Predsjednistva R ВјН.
Uvjeren sam da пј Juka пјје znao zbog cega 6е mu toliko obezbjedenje. Zaklju-
сјо sam da Juka, jakim osiguranjem naglasava svoj znacaj i da tako pribavlja
obzir sarajevske sredine ргета sebi.
Nije пат smetalo da sacekamo. Nakon pola sata rekli su пат da podemo
па ргуј sprat zgrade. Usli smo u poveliku prostoriju. Izgleda da је to najve6a
prostorija u zgradi obdanista, gdje se, vjerovatno, do pocetka agresije igralo
па desetine djece. Na sredini sobe је Ыо prostran "francuski lezaj". Juku smo
zatekli da u kratkim ga6ama sjedi па ivici lezaja. Cekao је da mu kurir doda
pantalone. Obukao ih је pred пата. Dok smo se pozdravljali, zazvonio је tele-
fon. Iz razgovora sam zakljucio da ga zovu iz Radija Sarajeva i pitaju koju 6е
pjesmu da emitiraju za njegov "jutarnji" ugodaj. Inace, tada su pjesme о Juki i
Draganu Viki6u cesto emitirane preko medija. Shvatio sam da је svaka pjesma
о Juki numerisana brojevima. Juka је sagovorniku iz Radija rekao: "trica", а za-
tim prekinuo vezu. Shvatio sam da је Juka pjesme koje zeli slusati numerisao
brojevima. Bilo је dovoljno da uredniku Radija kaze samo Ьгој pjesme koju zeli
slusati. Za раг sekundi, preko radija u Jukinoj sobi, dok smo razgovarali, slusali
smo jednu od pjesama о njemu . Okolo тепе su sjedili Jukini Ijudi, medu kojima
је Ыо i Erovi6.
Ројасао sam svoj motiv za otpor takvom ponasanju . Pomislio sam па ulogu
koju јтат u sistemu komandovanja nasom vojskom. Nisam smio biti pasivan .
Jedva sam cekao da паспето temu zbog koje sam dosao. Ргуј је росе о Juka.
Rekao је da njegova jedinica тога dobiti status specijalne brigade, а da ја to
ne6u т06ј sprijeciti, isticu6i da је vidio akt kojim se odbacuje njegov prijedlog ,
te da је vidio тој potpis па tom aktu. Strogo те upozorio da "Ьогсј" пе6е do-
zvoliti da se u ВјН formira vojska ро uzoru па JNA, te da KOS-ovci u nasim
redovima pokusavaju vratiti JNA u ВјН. Inace, prvih mjeseci rata је bila rasirena
pojava da u raspravama о raznim рroblетјта, Ijudi slicni Juki, kad nemaju
argumenata za svoje stavove, isticu kako se njihovi prijedlozi пе prihvataju
zbog prisustva KOS-ovih Ijudi u nasim redovima. Kad se nisu imali argumenti,
posezalo se s optuzbama о prisustvu KOS-a. Smatrao sam da su takva ропа­
sanja bila stetna, upravo za neophodno djelovanje па otkrivanju i eliminaranju
prisustva agenata agresorskih obavjestajnih sluzbi па prostorima i u sredinama
pod nasom kontrolom. Medutim, bilo је i previse opasno afirmirati тоја razmi-
sljanja i suprotstavljati se vulgariziranju velikog ргоЫета koji stvarno postoji i
ugrozava nasu sigurnost. Imao sam sluha da u tom pogledu пе rizikujem.
Nivo Jukinog ponasanja те obeshrabrio u pogledu zelje da sire elaboriram
i argumentiram svoje осјепе da njegova jedinica пе moze dobiti status "Speci-
jalne jedinice" sa ulogom i zadacima kako su iz Jukine komande predstavljeni
prijedlogom teksta "Odluke о патјепј i zadacima specijalnih jedinica Oruzanih

- 196 -
snaga R ВјН". Istakao sam da su cesti ekscesi koje u gradu izazivaju pripadnici
Jukine jedinice, veliki razlog zbog koga se пе moze prihvatiti njihov pomenuti
prijedlog. Juku sam upozorio па njegovu licnu odgovornost za svaki eksces u
pogledu ugrozavanja prava i sloboda gradana Sarajeva. Pomenuo sam da do-
Ьro znam mnoge сјпјепјсе о tome. Kad sam to rekao, ispred тепе је histericno
dosao jedan od dobro naoruzanih Jukinih Ijudi. Galamio је , govoreci da su опј
najbolja jedinica i da niko пета nikakvih argumenata о njihovim greskama. Ne
znam sta је тепј bilo da роспет vikati jos glasnije, govoreci da sam siguran u
опо sto ргјсат i da dobro znam sta govorim.
Ekstremno uzbuden Jukin covjek, opasan dobrim naoruzanjem, radio sta-
пјсот i zastitnim prslukom, unosio se ргета тот licu i zahtjevao od тепе da
kazem bilo kakav argumenat о njihovim propustima . Povisenim tonom rekao
sam da znam dosta о tome , ali da cu гесј samo jedan detalj koji se dogodio u
toku zadnje поСј . Naveo sam da znam da је "Krusko sinoc pretresao stanove
i uznemiravao gradane u jednoj zgradi па Alipasinom Polju". Uzrujani Jukin
covjek koji тј se do tada unosio u lice, odjednom se ohladio i rekao: "Ја sam
Krusko. Ја sam Krusko. Nije tacno sto pricas". Medutim, iz сјпјепјсе da је рге­
stao da histericno i agresivno galami, unoseci se тепј ргета licu, zakljucio
sam da је i Krusko siguran da ја znam istinu i о svemu drugome sto su grijesili.
Pomenuo sam јте Krusko, ali da sam znao da је upravo оп sjedio iza mojih
leda, mozda пе Ы smio ispoljiti takvu hrabrost. Mozda i Ы, јег sam u prisustvu
Erovica јтао garancije za svoju sigurnost. Mislim da пј Juka пј Krusko, ра
пј ostali njegovi Ijudi koji su bili па obezbjedenju zgrade пе Ы tolerirali тоје
ponasanje da јт Erovic пјје rekao da sam ја njegov zet i da јт zelim iskreno
ротоСј.
Razgovor је роргјтао drugaciji smjer. DоЫо sam sansu da јт ргјсат, а da
опј slusaju. Ukazivao sam па znacaj uspostave normalne vojne i policijske orga-
nizacije koja се biti ргјтјегепа pravednim politickim osnovama i ciljevima nase
ЬогЬе protiv agresora. Juka se ротјгјо sa сјпјепјсот da njegova jedinica песе
тосј imati ulogu kako је navedeno u prijedlogu teksta "Odluke о патјепј i zada-
сјта specijalnih jedinica Oruzanih snaga R ВјН". Krusko је djelovao zabrinuto
zbog тоје kritike. Osjetio sam da је u njegovom karakteru bila jedna jako dobra i
pozitivna komponenta koja тј је bila izazovna. Pozelio sam da Krusko bude bIizu
тепе da afirmiram tu komponentu i da ga spasim od loseg ponasanja. Mislim da
је i u Jukinom karakteru bilo takvih dobrih i pozitivnih osobina. Neko је ometao da
se јасе afirmiraju takve njegove osobine. Neko se oslanjao па njihove lose osobi-
пе kojih su imali. То је bila velika steta i za njih i za jedinicu u kojoj su djelovali.
Ovo tvrdim i ргета tome sto se u nastavku razgovora Krusko trudio da те
odvede u svoju jedinicu koja је bila razmjestena па Alipasinom Polju, па Trgu
ZAVNOBiH-а . Орјгао sam se koliko sam mogao, ali је Krusko Ыо uporan. РгјЬо -

- 197 -
javao sam se da odem gdje те оп zove. Ропоvо тј је gагапсiја Ыо Eгovic. Кад
је гekao да се i оп јсј sa тпот, bez dvojbe sam pгihvatio Кгuskiп zahtjev. Kгus­
ko se sve vise i vise tгudio да ga pгihvatim kao sаgоvогпikа i да ispгavim svoje
тislјепје о пјетu. Juka је odobгavao да одет u sve dijelove пјеgоvе јеdiпiсе.
Obecali smo јеdап dгugome да сето ubuduce cesce гazgovaгati i да се оп
postovati тоје stгuёпе upute za огgапiziгапје пјеgоvе јеdiпiсе. Mislim да u tom
pogledu пisто vjeгovali јеdап dгugome. Ја, Ьаг, пisат vjeгovao пјетu, ali sam
zelio ostaviti utisak да mu vjeгujem. Каsпiје се se pokazati да пi оп пiје vjeгovao
тепi. Pozdгavio sam se sa Jukom i kгепuо sa Koseva па Аliраsiпо Polje.
Sjeo sam u vozilo koje је vozio Eгovic. Na ёеlu su bila vozila род kопtгоlот
Kгuske, а u јеdпот од пјih Ыо је оп. Tгebali smo ргосј dijelom ulice па Ма­
гiјiп Dvoгu koji је Ыо izlоzеп sпајрегskiт djejstvima sa ёеtпiёkih polozaja па
оkоlпiт Ьгдјта. Mislio sam да је to оsпоvпi гazlog zasto su tim dijelom puta
vozili, тепi zastгasujucom Ьгziпот u kojoj su i bIage kгiviпе djelovale kao да
su u toj Ьгziпi tesko savladive i да su род uglom од 90 stерепi. Medutim, to
је Ыо stil пјihоvоg kгеtапја. Istom Ьгziпот su те vozili i паkоп sto su pгestale
diгеktпе sпајрегskе ргiјеtпје. Pomisljao sam па veliku stetu sto tako hгabгi i u
оsпоvi роzitivпi Ijudi, u гаtпiт uslovima пisu род boljom kопtгоlот i род boljim
usтјегепјiта. Zпао sam о пјihоviт пеgаtivпоstiта, ali sam s пјiта u dгustvu
uоёаvао пјihоvе роzitivпе stгапе. Zпао sam да се Juka sргiјеёiti bilo kakvo
тоје sаdгzајпiје i tгајпiје pгisustvo u svojoj јеdiпiсi.
Кад smo dosli па lokaciju dijela Јukiпе јеdiпiсе, kojom је kотапdоvао
Kгusko, uveli su те u pгostoгiju u kojoj је bilo djevojaka koje su гadile па kom-
pjuteгima. ОЬјаsпјаvаli su тј да опе vode еvidепсiјu za "гobu" koju пјihоvа је­
diпiса јта u svojim skladistima. Cutao sam i u sebi se pitao - ёетu tolika ргјёа
о skladistima tako male јеdiпiсе. Ubгzo sam se uvjeгio о kakvim skladistima se
гадј. Hvaleci se da su svu гobu доЬго slozili, odveli su те u podгumske рго­
stoгije пеkоlikо zgгada па Аliраsiпот Polju. Bile su рuпе гаzпоvгsпе i to поvе
гоЬе. Tu је bilo поvih motoгa za golfove i dгuga vozila, гаzпih alata i тпоgо
ёеgа sto se пе moze u takvom аsогtiтапu vidjeti пi u bolje sпаЬdјеvепој гоЬпој
kuci. Rekao sam јт да је i гоЬа koju тј pokazuju dokaz да se bave опiт sto
пiје пјihоv posao. Zahtjevao sam да svu гobu, uz zарisпik, pгedaju u Lоgistiёku
bazu 1. koгpusa i да se о svemu uроzпа i сivilпа policija.
Zatim su те odveli до Bгdskog topa В-1 76 тт, koji је Ыо роstаvlјеп u Ьо­
гЬепi polozaj, sa ukорапiт lafetama, оtvогепiт zаtvагаёет i sa пеkоlikо gгапаtа
poгed lafeta. Cijev је bila оkгепutа ргета ВаSёагSiјi. Pitao sam ih zasto је cijev
оkгепutа u tom pгavcu, kad ih, пероsгеdпо, ugгozavaju ёеtпiсi iz sasvim dгugog
pгavca. Na ovo је Kгusko odgovoгio da јта ргоЫета sa пеkiт gгupama па Ва­
sёагsiјi i да јт је zapгijetio topovskim gгапаtiгапјет, te да је top роstаvlјеп гадј
isрuпјаvапја takve ргiјеtпје. Pitao sam да li su te gгupe па teгitoгiji koju kопtгоliга

- 198 -
Агтјја R ВјН, odgovorili su potvrdno. Savjetovao sam јт da рготјјепе borbenu
namjenu topa i da top usmjere za borbu protiv ёеtпikа. Objasnio sam da za ru-
kovanje topom moraju imati оЬuёепе vojnike i ојјсјге. Insistirao sam da se top
rasporedi ргета odluci Staba Vrhovne komande. Cutali su. Znao sam da је u
konkretnom sluёајu njihova 6utnja znak da пе6е ispuniti тој zahtjev.
Poslije, tokom jeseni i u zimu 1992/1993. godine, Juka је sa dijelovima
svoje jedinice izasao iz Sarajeva. Кгејао se od Igmana do Mostara. Tada је
bilo sasvim jasno da Jukom manipuliraju ekstremisti HDZ-a. Dijelovi njegove
jedinice su ostali u Sarajevu, rasporedeni u, oko 20 takozvanih "baza". Uprava
Sluzbe vojne bezbjednosti је u prolje6e 1993. godine izvela akciju kojom su uki-
nuti dijelovi Jukine jedinice koji su preostali u Sarajevu. Oduzeli smo јт oruzje,
sredstva veze, raznu vojnu i drugu opremu. Posto su pripadnici Jukine jedinice
u јјт "bazama" bili mladi6i od oko 20 godina, па!; metod је Ыо da s пјјта оЬа­
vimo razgovor, uzmemo pismene izjave, posavjetujemo ih, pozovemo roditelje
ili nekoga od ostalih starijih ёlапоvа porodice, objasnimo i пјјта razloge zbog
kojih moraju postupati ро nasim uputama, а zatim smo ih sve rasporedili u sa-
rajevske brigade, odnosno, u 1. korpus Агтјје R ВјН. Postigli smo da i "Jukini
Ijudi" i njihovi roditelji budu zadovoljni тјегата koje smo poduzeli radi kona-
ёпоg njihovog distanciranja od Juke i njegovih postupaka.

4.7.
ARGUMENТI О BOHВI
ZA STABILIZIRANJE BEZBJEONOSТI

Tokom aprila i таја 1992. godine, pokretao sam Ьгојпе inicijative radi stabi-
liziranja bezbjednosnih prilika, posebno u Sarajevu, ali sam, nailaze6i па mnoge
prepreke, осјјепјо da Ы ёlапоvi Predsjednistva R ВјН , ministar odbrane, koma-
ndant Staba ТО R ВјН, zatim pojedini komandanti u Sarajevu , а posebno Juka
Prazina, Кегјт Luёагеvi6 i Етјп Svraki6, mogli гјјеБјјј sve Ыјпе рroblете па
koje sam ukazivao. Sa ёlапоvimа Predsjednistva sam јтао kontakte, pojedini-
та sam iznosio konkretne podatke i осјепе о ргоblетјта bezbjednosti, u vezi
ёеgа su тј davali podrsku, ali sam осјјепјо da пј опј пе mogu autoritativno ak-
tivirati glavne i najodgovornije sudionike unutar MUP-a i ТО R ВјН da se podu-
zimaju тјеге sa efektima stabiliziranja bezbjednosne situacije u ВјН, пагоёјјо u
Sarajevu. Sa ministrom odbrane Doko Jerkom, njegovim zamjenikom Munibom
Bisi6em, је sa komandantima Staba ТО R ВјН - Hasanom Efendi6em, kasnije
Seferom Halilovi6em, takoder, sam raspravljao о bezbjednosnim ргоblетјта,
od njih dobivao паёеlпu podrsku, uz napomenu da је podrska Bisi6a i Efendi6a

- 199-
 bila iskrena, јег su pokusavali da poduzimaju neke тјеге, ali је verbalna ро­
drska od strane Doke i Sefera bila neiskrena. Govorio sam јт da treba ostva-
riti potrebnu kontrolu ргета Juki i Lucarevi6u, te da njih treba usmjeriti da и
jedinicama kojima komanduju sprijece ekscesna ponasanja i da и saradnji sa
civilnom policijom uspostave dobru saradnju и pogledu sprijecavanja pljacke i
ugrozavanja sigurnosti gradana Sarajeva. Posebno sam insistirao da i опј uticu
radi sprijecavanja da se Vojna policija Кегјта Lucarevi6a i specijalne jedinice
Juke Prazine mijesaju и nadleznosti civilne policije, te da se civilna policija odgo-
уогпјје angazira и okvirima svoje nadleznosti, sprjecavaju6i pripadnike Jukinih,
Lucarevi6evih i drugih jedinica da јт se mijesaju и nadleznost.
U vezi s tim, pripremio sam tekstove slijede6ih naredbi, izvjestaja i drugih
dokumenata:
1. Naredbom komandanta Staba ТО R ВјН , za sve stabove то и ВјН , koju
је 24.04.1992. godine potpisao komandant Hasan Efendi6, regulirano је uspo-
stavljanje strogog rezima bezbjednosti и pogledu protivteroristicke zastite i и ро­
gledu zastite tajnih podataka. Naredeno је da se и svim stabovima zavede "strog
rezim kontrole ulaska i izlaska u prostorije razmjestaja, posebno и опе prostorije
gdje se vrsi planiranje i priprema borbenih djejstava"; da se ispred operativnih
sala postavi straza i da se odredi ko moze и njih ulaziti; da se razgovori uzeg di-
jela Staba и vezi ргосјепа ЬогЬепе situacije i planiranja borbenih djejstava vode
uz stroge тјеге tajnosti, samo и posebno odredenoj i zasti6enoj prostoriji; da
oficiri svoje pribiljeske vode и sveskama сјје su stranice posebno numerisane i
ovjerene, а da se redovno, spaljivanjem, unistavaju рот06пј рарјгј; da se telefo-
пот mogu obavljati samo kratki, unaprijed pripremljeni razgovori, bez iznosenja
podataka о jedinicama i о ргјргетата jedinica za izvodenje borbenih djejstava,
te da se и telefonskim razgovorima koriste dokumenta za tajno komuniciranje;
da se pokloni рипа paznja izboru i ргјргетата oficira za rad и stabovima, te da
se svaki novoprimljeni oficir za rad и stabu ргјргетј и pogledu postivanja тјега
ргета ovom naredenju; da se ogranici Ьгој funkcionera и stabovima koji mogu
и svoje kancelarije primati stranke (komandant, zamjenik komandanta, organ
bezbjednosti i personalac), а da ostali sa strankama komuniciraju и posebnoj
prostoriji za ргјјет stranaka; da vojna policija па prijavnicama za ulazak и stabo-
ve i jedinice ostvaruje kontrolu sta se unosi а sta iznosi iz prostorija; da se organi
Sluzbe vojne bezbjednosti planski angaziraju па poduzimanju potrebnih тјега
kontraobavjestajne zastite stabova, и сети је svaki pripadnik staba obavezan
па saradnju sa pripadnicima Sluzbe vojne bezbjednosti; te da nacelnici stabova,
. njihovi zamjenici i nacelnici bezbjednosti poduzimaju тјеге kontrole provodenja
naprijed navedenih тјега 5О1
501 Naredenje komandanla Slaba ТО R Вј Н , pod naslovom: "Мјеге zaslile slabova i jedinica".
Vojna lајпа, Slr090 povjerljivo, Вroј: 02196-1 , od 24.04.1992. 9odine, Arhiva.

- 200 -
 2. Posto nisam јтао nikakvih izgleda ба mogu uspostaviti kontrolu паб
Vojnom policijom, sto тј је bila funkcionalna obaveza, ја sam о 'от рroЫе­
mu, 28.04.1992. godine, znaci nepunih 20 бапа nakon sto sam 09.04.1992.
godine росео raditi u 8tabu ТО R ВјН па funkciji nacelnika bezbjednosti,
napisao kratak izvjestaj koga sam dostavio ministru i komandantu 8taba ТО.
Naveo sam ба raspolazem saznanjima ба Vojna policija роб kontrolom Кегј­
та Lucarevica koji se u 'О vrijeme predstavljao kao "komandant vojne policije
Bosne i Hercegovine" poduzima represivne тјеге ргета gradanima Sarajeva
об kojih oduzima oruzje, municiju "ili, pak, drugu vrstu predmeta i гоЬе stece-
пе kriminalnim габпјата", ali ба postoje јпбјсјје ба se takvi poslovi obavljaju
"uz dosta zakonskih propusta". Upozorio sam ба se uloga Vojne policije пе
smije suzavati samo па kriminalisticko-tehnicke poslove, јег istoj treba ро­
staviti slijedece zadatke: "fizicko obezbjedenje najvitalnijih vojnih objekata,
posebno elemenata u sistemu rukovodenja i komandovanja; fizicko obezbje-
бепје licnosti; protivdiverziono obezbjedenje objekata i licnosti; reguliranje
i kontrola vojnog putnog saobracaja, uspostavljanje rezima bezbjednosti, u
smislu kontrole гејопа i teritorije; protivteroristicka ЬогЬа; ucesce u sprovode-
nju istraznih габпјј iz svoje nadleznosti i ро nalogu tuzilastava i vojnih sudo-
va". U vezi s tim, iznio sam svoje strucno misljenje "ба Ы 8ТО R ВјН тогао
obezbijediti kadrovske, materijalne i politicke pretpostavke za kvalifikovano
uspostavljanje, usmjeravanje i kontrolu vojno-policijskih funkcija, јег propusti
u ovoj obIasti mogu imati negativne politicke posljedice ро ugled oruzanih
snaga ВјН, а time i ро cjelokupni politicki koncept sasvim pravedne ЬогЬе za
suverenu i nezavisnu R ВјН"511
З. Ргјргетјо sam tekst Naredbe komandanta 8taba ТО R ВјН, koju је
17.05.1992. godine potpisao komandant Hasan ЕјепбјС. Тот Naredmom је
regulirano ба se јебјпјсе Vojne policije ТО organiziraju: (а) па nivou 8taba ТО
R ВјН bataljon sa komandom, odjeljenjem veze, odjeljenjem za obezbjedenje
i zastitu licnosti, odjelenjem za protivdiverzionu zastitu, vodom za kriminalistic-
ko-tehnicke i uvidajne poslove, saobracajnim vodom, cetom za obezbjedenje
objekata i cetom za protivteroristicku borbu; i (Ь) cete па nivou regionalnih sta-
bova ТО, izuzev Regionalnog staba ТО u Sarajevu gdje Ы vec postojao bata-
'јоп u sastavu 8taba ТО R ВјН - sa komandom, odjeljenjem za obezbjedenje
licnosti, odjeljenjem za kriminalisticko tehnicke i uvidajne poslove, vodom za
obezbjedenje objekata i vodom za protivteroristicku borbu.
Pored пагебепја za јогтјгапје bataljona i ceta vojne policije, ovom паге­
dbom је regulirano da se rasformiraju "sve ostale jediniceVojne policije ТО koje
nisu organizovane" u skladu sa ovom Naredbom. Izricito је пагебепо ба se па
511 Мојјт potpi50m ozvani';en akt Staba ТО R ВјН, 5tr090 pov. Ьroј: 03/129·1 od 28.04.1992.
godine, dostavljen ministru i komandantu STO, Arhiva.

- 201 -
teritorijalnoj osnovi "па nivou opstine пе formiraju jedinice Vojne policije ТО
R ВјН". Istaknuto је da se od glavnine postoje6ih jedinica Vojne policije, koje
nisu organizirane ргета оуој naredbi, formiraju ЬогЬепе jedinice ТО, sto se
posebno odnosilo па Sarajevo. Za provedbu оуе naredbe, odgovorni smo bili:
ја, kao nacelnik bezbjednosti Staba ТО R ВјН, te komandanti regionalnih sta-
Ьоуа ТО R ВјН. Organ za mobilizacijske poslove se trebao angazirati па izradi
formacija za bataljon i cete Vojne policije. Pozadinski organi su bili obavezani
ба izvrse popunu јебјпјса oruzjem i ostalom оргетот. S obzirom ба је u ро­
cetku agresije па R ВјН, bilo dosta slucajeva nezakonite i nenadlezne ргјтје­
пе policijskih ovlas6enja ргета gradanima, posebno u pogledu legitimisanja,
zadrzavanja, ргјуобепја, pretresanja, oduzimanja licne јтоујпе i slicno, оуот
пагеБЬот је regulirano ба "zakonom ргебујбепа ovlas6enja уојпе policije"521
mogu primjenjivati "samo starjesine Vojne policije ... kao i cjelokupni sastavi
уобоуа (odjeljenja) za kriminalisticko tehnicke i uvidajne poslove", te ба тјеге
"koje sada izvrsava Vojna policija па oduzimanju naoruzanja об lica izvan sa-
stava ТО" treba ба realiziraju "iskljucivo organi MUP-a R ВјН", сјте se zeljela
razgraniciti nadleznost уојпе, u odnosu па civilnu policiju. Rok za izvrsenje
zadataka ро оуој Naredbi је Ыо 31.05.1992. gоdiпе 5З1
О toj svojoj Naredbi, general Hasan Efendi6 је u svojoj knjizi " Ко је Ьгапјо
Bosnu", napisao: ..... Могат ге6ј ба је mnogo lakse bilo formirati neku novu
jedinicu уојпе policije nego rasformirati ve6 stvorene. Оуо se moralo uraditi, јег
se sa velikim Ьгојет јебјпјса vojne policije umanjivao Ьгој borbenih јебјпјса, а
u gradu su јебјпјсе уојпе policije bile pocele preuzimati zadatke MUP-a, sto u
svakom slucaju пјје bilo боЬго ... "541
4. "Izvjestaj о ргоblетјта u radu Vojne policije" ја sam 27.05.1992.godine
napisao i dostavio ministru оБЬгапе u Vladi R ВјН Doko Jerki i komandantu
Staba ТО R ВјН Hasanu Efendi6u, te Seferu Halilovi6u koji је tih бапа preuzi-
тао duznost об Hasana Efendi6a 551 Sadrzaj Izvjestaja је slijede6i:

521 Ovlaslena lica уојпе policijesu рс zakonu mogli poduzimati slijedece тјеге: legitimisati gradani~
па па licu mjesta i da 9а privedu nadleznom organu; da udu u ludi stan i druge zаtvогепе prostorije,
da se zadrze u пјјта i da izvrse pretresanje bez naredbe nadleznog organa; da nose уајгепо oruzje
i da ga upotrijebe pod uslovima predvidenim zakonom; da se posluze tudim saobracajnim sredstvom
i sredstvom veze u slucajevima predvidenim zakonom; da oduzmu naoruzanje, vojnu opremu, muni-
ciju, minsko-eksplozivna i druga sredslva.
531 Naredenje komandan!a Э!аЬа ТО pod naslovom: "Organizacija jedinicaVojne роlјсјје", povjer-
Ijivo, Ьгој: 238-1, od 17.05.1992. godine, Arhiva.
541 Efendic Hasan, Ко је Ьгапјо Bosnu, Udruzenje gradana plemi6kog porijekla ВјН , Sarajevo,
1998.godine, s!rana 130.
551 "Odluku о razrjesenju i imenovanju komandan1a Staba Teritorijalne odbrane RepubIike Bosne
i Heгcegovine", Predsjednistvo R ВјН је donijelo па sjednici odrzanoj 25. таја 1992. godine. Ро toj
odluci razrijesen је duznosti komandanta STO R ВјН Hasan Efendic, а za komandan1a је јтепоуап
Sefer Halilovic.

- 202 -
 "Od pocetka ratnih dejstava u ВјН, mnogi gradani Sarajeva se obra6aju u
Stab ТО RepubIike Bosne i Hercegovine sa molbom da budu zasti6eni od пе­
odgovornih, nezakonitih, samovoljnih ј, ро svemu, pljackaskih postupaka koje ,
ргета пјјта , vrsi Vojna policija Teritorijalne odbrane RepubIike Bosne i Не­
rcegovine, tako sto јт se iz stanova i drugih prostorija oduzima razna imovina,
najces6e naoruzanje, razna vrsta skupocjene tehnicke гоЬе , zlatni nakit, devi-
zni novac i slicno, uz istovremene verbalne uvrede, ра i fizicko zlostavljanje .
Veoma su ucestale telefonske i druge dojave gradana о drskim provalnim kra-
дата prodavnica, magacina i slicnih prostora u kojima se nalazi vrijedna гоЬа,
sto se, takoder, stavlja па teret pripadnicima Vojne policije ili "viki6evcima" kako
su mnogi gradani Sarajeva nazivali pripadnike jedinice kojom је komandovao
Dragan Viki6.
Dnevna ucestalost i grubost ovakvih postupaka Vojne policije sve vise za-
brinjava i zacuduje gradane, tako da se stvara i siri nepovjerenje ргета ТО kao
instituciji koju је , јпасе, narod odmah prihvatio kao vlastitu oruzanu silu kojom
zeli da ostvari slobodu. Gradani zabrinuto i zacudeno pitaju : Ко kontrolira Vo-
jnu policiju? Ко stoji iza ovakvih postupaka? Dа li је rukovodstvo ВјН svjesno
da narodu teze pada zulum koga сјпе mnogi pojedinci i grupe iz ТО, nego teror
i zulum koga сјпе cetnici? Kad 6е se organizirati akcija oduzimanja ukradene
гоЬе, zatvaranja i sudenja kriminalcima u ТО?
Stab ТО RepubIike Bosne i Hercegovine пјје efikasan u suprotstavljanju
ovom probIemu. Osim pukog registriranja ovakvih slucajeva i ispravnih ргосје­
па da ovako ponasanje Vojne policije nanosi krupne i nesagledive negativne
politicke posljedice, Stab ТО RepubIike Bosne i Hercegovine пјје ЬјО u то­
gu6nosti uticati па prevazilazenje ovakvog kriminala, сјјј su nosioci pripadnici
ТО.
U radu Vojne policije zapazaju se i drugi ргоЫетј, posebno u vezi sa ргј ­
vodenjem gradana u Centralni zatvor i u vezi sa njihovim obezbjedenjem u
Centralnom zatvoru: Vojna policija пета kriterija ро kojima Ы se odlucivalo о
privodenju gradana, tako da se mnogi privode bez ikakvih razloga; gradani se
uvode u zatvor bez rjesenja; pustanje iz zatvora је bez razloga stavljeno u па­
dleznost iskljucivo komandanta policije, sto otezava izvrsavanje slozenih radnji
u bezbjednosnoj оЬгадј pritvorenika.
Bez obzira па cinjenicu sto Vojna policija djeluje u ratnim uslovima, dalje
odrzavanje ovakve prakse znacilo Ы da stvaramo totalitaristicku drzavu u kojoj
је policija izvan kontrole i otrgnuta од drzavnih subjekata kojima је podredena.
Sadasnja situacija је takva da је policija u sebi koncentrirala zakonodavnu ,
izvrsnu i sudsku vlast, koje Ы, s obzirom па orijentaciju да tezimo savremenoj
evropskoj drzavi ВјН, trebala biti odvojene kao i u ostalim demokratskim siste-
тјта .

- 203 -
 Сјјепјто da ponasanje Vojne policije u gradu Sarajevu predstavlja jedan
od glavnih izvora opasnosti koje mogu ugrozavati, odnosno, bitno umanjivati
mobilnost stanovnistva u ЬогЫ protiv agresora, sto se posebno odnosi па то­
bilnost stanovnistva srpske nacionalnosti koje ovakve postupke Vojne policije
moze dozivljavati kao smisljenu antisrpsku kampanju intoniranu iz rukovodsta-
va muslimanskog i hrvatskog naroda, па sto posebno ukazujemo.
Predlazemo da se hitno razrijesi pitanje organizacije rukovodenja jedini-
сата Vojne policije, ali tako da kvalitet funkcije rukovodenja obezbijedi hitno
prevazilazenje ovih рroЫета, te da se, u vezi s tim, sto ргјје okonca zapoceto
formiranje bataljona Vojne policije ргј Stabu ТО RepubIike Bosne i Hercegovi-
пе, а da se ostali dijelovi policije rasformiraju , odnosno, prerastu u adekvatne
ЬогЬепе sastave.
Predlazemo, takoder, da se исјпе парогј u cilju osposobIjavanja MUP-a
RepubIike Bosne i Hercegovine, da se MUP angazira па zastiti gradana, bez
obzira tko ih ugrozava u obIiku pljacke, ра i u slucajevima kada to сјпе pripa-
dnici ТО, normalno, sve to u suradnji sa jedinicama Vojne policije ТО koje Ы
funkcionirale zakonito."56/
5. Vidjevsi da тоја ukazivanja nadleznim funkcionerima, koja sam usmeno
i u pisanoj formi poduzimao zbog usloznjavanja bezbjednosne situacije, pose-
Ьпо u Sarajevu, ја sam se10.06.1992. godine, јо!; jednim izvjestajem - pismom
obratio ministru odbrane Jerki Doki i komandantu Staba ТО R ВјН Seferu Hali-
lovi6u. Sadrzaj izvjestaja је Ыо slijede6i:
"Znamo da se bavite pitanjima od povijesnog znacaja za sve narode koji
zive па tlu ВјН, i da Ы nametanje perifernih tema odvlacilo Vasu paznju i оте­
talo postizanje glavnih ciljeva oslobodilacke ЬогЬе u koju smo usli.

561 Akt pod naslovom: "Izvjestaj о ргоЫетјта ј, rada vojne policije", Вгој : SU92, od 27.05.1992.
godine, Arhiva.
Poda1ke о nezakonitom radu vojne policije, tokom aprila, таја, juna, jula ... 1992.godine, funk-
сЈопегј Vlade А ВјН (ministar odbrane, ministar uпutагпјih роslоvэ , minislar pravosuda ... ), le koma-
ndant Staba ТО , su doblvali i iz drugih izvora. Tako парптјег, tadasnji upravnik Okruznog zatvora u
Sarajevu. Esad Osmanbegovic је 20.05.1992. godine о 10те dostavio akt u Stab ТО. Ministars1Vo
odbrane, Ministaгstvo unularnjih poslova i Ministarstvo za pravosude i upravu, u kome је naveo: da
је ргета odluci Vlade R ВјН , dio prostora Okruznog zatvora u Sarajevu (V sprat) dat па privremeno
koriscenje Vojnoj policiji, аlј da ta odluka Vlade пЈје uslijedila u рЈзапој formi; da Okruzni zatvor пета
kompetencija u vezi ргЈјета , zаdгzаvапјэ, istrage , saslusanja i dгugih radnj i Vojne policije; da, ргета
осјепј sluzbenika Оkгuzпоg zatvoгa, Vojna policija пе radi profesionalno; da se о zatvorenicima пе
, vodi odgovarajuca medicinska ј dгuga dokumentacija, kao sto su гjesenja о pгitvaranju i slicno, ра
se, u vezi 5 'јт, zahljeva da nadlezni organi ... razmolre funkcioniranje voj nog zatvora unutar zgrade
gdje је smjesten Okruzni zatvor u Sarajevu, а posebno da se sagleda pravni osnov pritvaranja, пасiп
rada i ovlastenja Vojne policije u radu sa zatvorenicima. Akt Okruznog zatvora Sarajevo, Вгој : str.
pov. 01-8/92, od 20.05.1992. godine, u potpisu upravnik Esad Osmanbegovic.

- 204-
 Medutim, sasvim оdgоvогпо tvrdimo da о пеkim ргоЫетјта morate biti
iпfогmiгапi, јег сiјепimо da eskalacija пеkih od пјih moze Ыtпо ugroziti ciljeve
oslobodilacke ЬогЬе - izgгаdпјu sаvгеmепе i demokratske drzave ВјН.
Prvo, zelimo ukazati da dгzаvпi огgапi ВјН, koji јтаји оvlаs6епја za ро­
duzimапје гергеsivпih тјега ргета gгаdапimа, пisu огgапiziгапi lako da se
паd пјimа moze uspostaviti роtгеЬпа kопtгоlа , ра је uslijedilo da пеkе polici-
jske i parapolicijske iпstituсiје i grupe teroriziraju пагоd , sto gгаdапimа psihicki
teze pada od terora koji potice od fаsistiсkо-сеtпiсkih sпаgа. Naime, ројеdiпсi
i grupe u ТО R ВјН, posebno grupe sa obiljezjima Vojne policije ТО, te ргјра­
dпiсi геzегvпе policije, па razne пасiпе zloslavljaju gradane, otimaju i pljackaju
njihovu imovinu, posebno поvас , zlаtпi паkit, mоtогпа vozila i drugu vrijednu
lehnicku гоЬи .
U vezi s lјт islicemo sto gгаdапе vise zаЬгiпјаvа сiпјепiса da пikо пislа пе
poduzima radi sргјесаvапја ovakvog slanja, nego sama okolnost da se sve ovo
uisliпu desava. Kad Ы gradani vidjeli da se politicki i drzavni faktori hvataju u
kostac sa ovim ргоЫетјта, imali Ы koliko-Ioliko nade u bolju budu6nost. Na-
proliv, ovakvo slanje uvjeluje slvaranje dubokog пероvјегепја ргета postoje-
6јт dгzаvпim i politickim iпsliluсiјаmа, теои Ijudima је zavladao osje6aj bespe-
гsреktivпоsti i осеkivапја da 6е паkоп pobjede паd agresorom паslаli uпulагпјi
sukobl i otpor пагоdа tOlalilaristickoj praksi koju obe6avaju sаdаsпје policijske
i parapolicijske iпstituсiје . Сiпјепiсе koje ukazuju da su se zпасајпiјi policijski i
parapolicijski sastavi оtгgпuli od bilo kakve kопtгоlе predstavljaju јеdап od glav-
пih izvora ораsпоsti za mоЫlпоst slапоvпislvа u ЬогЫ proliv agresora, sto se
роsеЬпо оdпоsi па mоЫlпоsl stапоvпislvа srpske пасiопаlпоsti koje ovakve
postupke policije moze dozivljavali i kao smislјепu апlisгрsku kаmрапјu .
Bez obzira 510 u uvjelima гаlа огgапizасiја огuzапе ЬогЬе тога blti glаvпа
preokupacija Vгhоvпе kоmапdе i Vlade R ВјН , рroсјепјuјеmо da se ргоЫетј
гергеsivпоg ропаsапја ргета stапоvпistvu od stгапе MNO (ТО R ВјН) i MUP-
а R ВјН тогаји postaviti па dпеvпi red Ргеdsјеdпistvа i Vlade R ВјН. Опi Ы
trebali dati politicku осјепu, ргvепstvепо sa stапоvistа пеgаtivпih posljedica ро
ugled ВјН i ро еfikаsпоst zapocete oslobodilacke ЬогЬе, lе se opredijeliti za ејј­
kаsпе тјеге za uspostavu sislema zaslite slапоvпistvа i пјеgоvоg iпtегеsа da
ostvari slоЬоdпu, demokratski i evropski огiјепliгапu drzavu ВјН . U tom smislu
smalramo пеizоSlаvпim da se Vојпа policija vrati u svoje dimепziје i pravilnim
гukоvоdепјеm usmjeri па ulogu koja јој pripada па zastiti vilаlпih еlеmепаlа u
sislemu kоmапdоvапја, suргоtstаvlјапја kгimiпаlпој dјеlаlпоsti, сјјј su поsiосi
vојпа lica - оdпоsпо, ргipаdпiсi ТО R ВјН, а da se огgапi MUP-a u svojoj ulozi,
u duhu zаkопа pojavljuju гергеsivпо ргета civilima. Ako Ы se паstаvilа praksa
гергеsivпоg ропаsапја Vојпе роliсјје ргета stапоvпistvu , роsеЬпо ako se 10
сiпi metodama pljacke i zlоstаvlјапја, za sto јта dosta ргјтјега, vojska R ВјН

- 205 -
 јта sansu da poslane omrznula umjeslo omiljena u svom narodu. Роliliёkе
posljedice lakvih implikacija za drzavu ВјН пјје lesko prelposlavili.
Drugi рroЫет па koji zelimo ukazali jesle Irelman ојјсјга biV5e JNA u ТО
R ВјН. Drzavni organi R ВјН su sasvim pravilno poslupili 510 su omogucili ојј­
сјгјта bivse JNA da se u redovima ТО sa svojim narodom Ьоге za suverenu ,
nezavisnu , ро evropskim mjerilima, demokralsku drzavu ВјН. Medulim, рго­
cjenjujemo da jos uvijek nisu slvorene prelposlavke za ispoljavanje cjelovilih
slгuёпih kvalilela ојјсјга, odnosno, da posloje роliliёkо-рsihоlоskе bIokade па
pulu oslobadanja njihove palriolske molivacije i slгuёпih kvalilela u pravcu slo
boljeg organiziranja oruzane ЬогЬе proliv agresora.
Kroz dosadasnji rad u ТО R ВјН ојјсјгј bivse JNA su slekli osjecaj оа јт se
пе vjeruje , da se u njih sumnja, da se u svakom oficiru vidi agenl KOS-a, da se
za sve ојјсјге smalra kako јт је jedini moliv dolaska u ТО "prigrabili vlasl i fole-
Iju", оа samim ,јте пј jedan ојјсјг bivse JNA пе moze bili pouzdan i da se опј ,
kao lakvi, пе mogu smalrali ravnopravnim sa опјт Ijudima u ТО koji su па sa-
тот роёеlku uklјuёепi u pripremanje naroda za odbranu od fаsisliёkе agresije.
Сјпјепјса da se ovi ојјсјгј, shodno svojim duznoslima, пе uklјuёuјu u proces
donosenja i realizacije odluka, u vezi sa oruzanom ЬогЬот , dozivljava se kao
odraz nepovjerenja ргета ојјсјгјта bivse JNA. То lesko pada, јег se zna da su
ovi ојјсјгј dosla palnje imali dok su bili u redovima JNA, da su prelrpjeli mnogo
loga slo је lesko objasnili drugima i da su prislupili u ТО iz najiskrenijih palrio-
Iskih razloga, iz ubjedenja da је fаsisliёkо-Iегогisliёkа polilika, koja је inspirirala
agresiju па ВјН, ugrozila opslanak naseg naroda i da Ы bilo monslruozno ро­
nasanje svakog onog ko Ы evenlualno dosao u ТО kako Ы pomagao agresoru.
Zgrazavamo se па lakvu pomisao.
Тгесј ргоЫет па koji zelimo ukazali jesle slvaranje proceduralnih leskoca
u vezi sa razmjenom zarobIjenika, slo је slvar usko povezana sa ponasanjem
Vojne policije, slo је vec паргјјеб objasnjeno u ovom pismu . Naime, komisija za
razmjenu zarobIjenika, ро spisku lica koja su u zalvoru , dogovara razmjenu sa
nadleznom komisijom па slrani agresora. Poslo је rukovodslvo Vojne policije
jedino "nadlezno" dali prislanak za izlazak bilo koga iz zalvora, 10 se dogada
da опј пе dozvoljavaju izlazak onih koji su па spisku za razmjenu, slo izaziva
velike leskoce u radu nase komisije. Zar u nasoj drzavi isklјuёivо rukovodslvo
Vojne policije јта povjerenje i па bazi log povjerenja svu vlasl? Sla zпаёi kad
islo 10 rukovodslvo kaze da пјјта u ovoj drzavi пе moze niko nisla naredili - "пј
minislar, пј komandanl, пј predsjednik drzave". Valjda је posao policije da u
duhu zakona privede odredeno lice, а оdluёivапје о Irelmanu lih lica slvar је
zakona i inslilucija kojima је policija podredena.
Zbog ovakvog ponasanja, па sloline i sloline nasih gradana koji borave
u zаlоёепislvu produzavaju svoju agoniju i palnju 'гресј zlikаvаёkе ёеlпiёkе

- 206-
torture. Оуј nasi gradani 6е kad-tad saznati ko је, рогеб onoga sto сјпе fasisti,
produzavao njihovu zatocenicku patnju.
Cetvrti ргоЫет, koji izdvajamo kao aktuelan za razmatranje па Vasem
nivou i u Vasoj ulozi, jeste pitanje funkcioniranja Вјгоа za istrazivanje ratnih
zlocina, koji је uzurpirao ргауо па primjenu policijsko-represivnih тјега ргета
gradanima, sto izaziva ogorcenje i negodovanje ргета instituciji ТО R ВјН.
Clanovi ovog Вјгоа hapse, ргјуобе, zatvaraju, ispituju i maltretiraju gradane,
vrse pretrese stanova, а registrirani su i slucajevi pljacke. Stice se utisak ба ро­
stoji nesrazmjera u delikatnosti posla koji Ьј trebao obavljati ВјГО i obrazovnih,
odnosno ukupnih kvaliteta ljudi koji su u njemu angazirani.
Predlazemo ба se sa sadrzajem ovog pisma upozna Predsjednistvo Repu-
bIike Bosne i Hercegovine." 571
6. Nakon sto sam 10.06.1992. godine dostavio izvjesaj, odnosno, pismo тј­
nistru оБЬгапе i komandantu Staba ТО, nastavili smo sa poduzimanjem тјега
габј zastite ргауа i sloboda gradana koja su ugrozena agresorskim ЬогЬепјт,
psiholosko - propagandnim i teroristickim djejstvima, ali i samovoljom роје­
бјпаса i naoruzanih grupa kojih је bilo па teritorijama роб kontrolom legalnih
organa vlasti R ВјН. Сјјепе6ј ргоЫете ugrozavanja ljudskih ргауа i sloboda
za gradane R ВјН, ргјргетјо sam i Predsjednistvu R ВјН dostavio informaciju
роб naslovom: "PROBLEMI UGROZAVANJA LJUDSKIH PRAVA 1 SLOBODA
GRAfJANA R ВјН".
Оуа јпјогтасјја se sastojala iz буа dijela. U prvom dijelu, роб naslovom:
"Ugrozenost ljudskih ргауа i sloboda gradana R ВјН zbog dejstava agreso-
га" паУео sam ба su zaprepas6uju6e razmjere " genocida паб Muslimanima i
Hrvatima" u ВјН, јег "snage agresora pokusavaju" razbiti ВјН, uspostaviti etni-
cki ciste prostore i "okupacionu vlast па teritorijama takozvanih srpskih ор6ј­
па, srpskih autonomnih obIasti i Srpske repubIike ВјН, сјте se nanose teske
posljedice i za "srpsko stanovnistvo па оујт prostorima, јег se zele unistiti sve
pretpostavke zajednickog zivota Srba, Hrvata i Muslimana". lstakao sam ба је
па sceni "fasisticko - teroristicka, u sustini, genocidna aktivnost agresora" koji
јта za cilj "potpuno istrebljenje hrvatskog i muslimanskog пагоба, пе samo u
smislu fizicke likvidacije ljudi koji pripadaju tim nacionalnim entitetima, nego i
u smislu potpunog potiranja svih kulturno-historijskih tragova о zivotu tih ljudi
па оујт prostorima", te ба su па meti unistenja kulturno-historijski spomeni-
сј, vjerski objekti, groblja i sve sto obiljezava posebnost Bosnjaka i Hrvata.
Radi ilustracije velikog stupnja ugrozenosti stanovnika R ВјН, пауео sam ба
је teroristicka Srpska demokratska stranka, ргеб rat, iz mnogih gradova i sela
organizirala iseljavanje Srba, а zatim па ta mjesta usmjerila уојпе akcije u ko-
571 Izvjestaj - рј5то u Arhivi. ,апјје objavljeno: Fikret MU5limovic, Kako 5U па5 5lagali. Ljiljan, Sa-
rajevo, 1993. godine, 5trana70.-73.

- 207 -
jima se uni15tava sve "15to su vijekovima Ijudski um i ruka gradili". Ukazuju6i па
posljedice cetniGkog divlja15tva, istakao sam da nije realno pitanje ko је stradao
а ko пе, а da је realno pitati da li ima bilo ko, ko nije pretrpio stradanja, odno-
sno da li postoji bilo 15ta 15to уе6 nije potpuno uni15teno ili znacajno o15te6eno.
Ukazao sam da se па prostorima koje kontroliraju teroristicke snage agresora
uspostavljaju logori za uhap15ene Нгуаје i Bo15njake, ра i Srbe za koje cijene
da su "izdajnici", је da su zatocenici u tim logorima izlozeni raznovrsnim, Iju-
dskoj ma15ti te15ko dokucivim obIicima јегога i mucenja, 15to potvrduju gradani
koji su imali sre6u da kroz razmjenu zarobIjenika budu spa15eni. Posebno sam
naglasio da Ijudska ргауа i slobode stanovni15tva R BiH ugrozava i agresorska
propaganda, јег SRNA, pod kontrolom Milo15evi6evog i Karadzi6evog rezima ,
neprekidno 15iri gnusne lazi, је da је ЬогЬа protiv neprijateljske propagande
otezana zauzimanjem radio i televizijskih oda15iljaca, 15to је omogu6i10 agresoru
da od ociju javnosti prikriva Ьгојпе cinjenice о progonima i genocidu nad Во-
15njacima i Hrvatima.
U drugom dijelu , pod naslovom: "Ugrozenost Ijudskih ргауа i sloboda gra-
dana R ВјН, zbog odsustva funkcioniranja ргаупе drzave", пауео sam da grupe
kriminalaca u mnogim mjestima BiH, а posebno u Sarajevu , pljackaju drzavnu
i privatnu imovinu, ulaze u stanove, maltretiraju gradane, otimaju јт imovinu ,
privode u zatvore, tuku i zlostavljaju , а ргј јоте se legitimiraju kao pripadnici
ТО ili pripadnici MUP-a. Naglasio sam da su ovakvi ргоЫетј najvi15e izrazeni
u Sarajevu, gdje su gradani ogorceni, kako zbog toga 15to su izlozeni raznim
obIicima ugrozavanja njihovih ргауа i sloboda, tako i zbog cinjenice 15to drzavni
organi пе poduzimaju ројгеЬпе тјеге ргета nosiocima kriminalnog pona15a-
пја , "15to је nanosilo veliku 15tetu ugledu ТО R ВјН , u koju su , bez obzira па sve
оуо, uprte nade gradana јег уе6јпа njih znaju da iza pljacke пе stoji zvanicna
politika i уојпо rukovodstvo R ВјН ".
Осјјепјо sam da "пета gradanina Sarajeva koji пјје osjetio тапје ili уе6е
posljedice ovakvog haoticnog stanja", је istakao da је "potpuno pogre15na рга ­
ksa angaziranja pripadnika ТО i Vojne policije ТО u represiji ргета stanovni-
15tvu". Upozorio sam da агтјја moze јтајј ulogu represivne sile samo u odno-
su па agresora i "petu kolonu", 15to је ор6ј ргјпсјр па kojem se zasniva uloga
агтјје u svakoj drzavi, а zatim осјјепјо da su se organi MUP-a distancirali od
svoje osnovne uloge - za15tite imovinske i licne sigurnosti gradana, 15to se cesto
opravdava izbjegavanjem sukoba sa pripadnicima ТО , za koje se zna da su u
mno15tvu slucajeva, upravo опј, izvr15ioci kriminalnih radnji, ali da su izvr15ioci
takvih djela cesto i pripadnici rezervnog sastava civilne policije. Istakao sam da
је Vojna policija preglomazna, nestrucna i орјеге6епа nepodobnim osobama
za izvr15avanje policijskih zadataka, је da su u јот smislu ројгеЬпе i осјепе о
osposobIjenosti i radu civilne policije, о cemu ја nisam mogao suditi. Nagla-

- 208 -
sio sam da "pojedinci i grupe daju osnova za zakljucak da је Vojna policija
otudena od sistema rukovodenja i komandovanja, da kao takva пјје podlozna
kontroli, sto је, pored ostalog, bitan uzrok haoticnog stanja" u Sarajevu. Ovom
informacijom sam upozorio Predsjednistvo R ВјН da se u radu Vojne policije
пе postuju zakonske odredbe ргј privodenju, zadrzavanju i zatvaranju lica, da
јта slucajeva revansistickog odnosa ргета pripadnicima srpske nacionalnosti,
te da stradaju gradani koji пе nose nikakvu krivicu. Istakao sam da se u Мј­
nistarstvu odbrane i u 8tabu ТО poduzimaju тјеге za otklanjanje navedenih
slabosti, posebno u pogledu adekvatnog dimenzioniranja i usmjeravanja rada
Vojne policije.
U vezi naprijed iznesenog, predlozio sam slijedece:
- Ministarstvo odbrane i MUP R ВјН trebaju razmijeniti i azu rirati podatke
о nosiocima kriminalne djelatnosti od pocetka ratnih dejstava u ВјН, tezisno u
Sarajevu i saciniti plan hapsenja, sprovodenja, pretkrivicnog postupka i јпјсјга­
пја sudskih тјега.
- Ostvariti orijentaciju Ministarstva odbrane i 8ТО R ВјН u izgradnji jedi-
пјса Vojne policije, tako da опе budu dimenzionirane, struktuirane i popunjene
u skladu sa ulogom koja pripada tom dijelu агтјје u ukupnoj vojnoj organizaciji,
sto podrazumijeva sprjecavanje bilo kakvog represivnog ропаБапја ТО ргета
stanovnicima.
- Ukinuti sadasnji Вјго za istrazivanje ratnih zlocina i uspostaviti insti-
tuciju koja Ы па prihvatljiv пасјп djelovala па skupljanju dokumenata о ratnim
zlocinima, prvenstveno s analiticko-arhivskog aspekta, iskljucujuci bilo kakve
metode koje su u nadleznosti postojecih organa bezbeijednosti'6I
- Zbog aktuelnosti pitanja zastite prava i sloboda gradana, Vlada R ВјН
treba imati posebnu programsku orijentaciju u toj obIasti i razradene instrumen-
te dnevnog ргасепја tih ргоЫета, sve u cilju aktiviranja nadleznih faktora па
zastiti gradanskih sloboda .
- Dа se putem sredstava javnog informiranja Vlada R ВјН javno ogradi
od svih pljackaskih aktivnosti u toku rata i da se efikasnim тјегата Vlade sta-
novnistvu pokaze da се biti istrajna u zastiti Ijudskih prava i sloboda." 59/
581 Tada је уес postojala "Dri:avna komisija za prikupljanje ёјпјепјса о ratnim zlocinima па ра­
druciu Bosne i Hercegovine". Ova Komisija је uspostavljena ро Odluci Predsjednistva R ВјН ВГОЈ
1216192, od 28.04.1992. godine. Clanovi Komisije su bili: Stjepan К1jui6, clan Predsjednistva R ВјН.
ujedno predsjednik Komisije; Munir Jahic minislar za ргоstогпо uredenje i Мјго Lazovic, poslanik
Skupstine R 8јН. (Sluzbeni lisl R ВјН, Вгој 9, Sarajevo, nedjelja 12. juli 1992. godine)
Ргета Uredbi sa zakonskom snagom Predsjednistva R 8јН, РА. Ьгој 1297192, od 04.09.1992. godi-
пе, Institut za istrazivanje zlocina protiv covjecnosti i medunarodnog ratnog prava, treba da osnuje
Skupstina R 8јН. (Sluzbeni IlsI R ВјН, Ьгој 16, Sarajevo 18.09.1992. godine).
591 Jedan primjerak teksta informacije, koju sam dostavio Predsjednistvu R 8јН 20.06.1992. godi-
пе, u тојој licnoj arhivi, гапјје оЬјаУlјепо: Fikret Muslimovic, Kako su nas slagali, Цilјап , Sarajevo,
1993. godine, strana 78 - 83.

- 209 -
 7. Tokom јипа, ргоЫетј ugrozavanja Ijudskih prava i sloboda, posebno и
Sarajevu su nastavljeni. Мјеге koje sam poduzimao, ukljucujuci pisma, izvje-
staje , informacije, 'е usmena оЬгасапја Ьгојпјт zvanicnicima и Predsjednis-
tvu i Vladi R ВјН, nisu davale rezultate. U ulozi nacelnika bezbjednosti ТО R
ВјН , nisam mogao neposredno kontaktirati sa Кегјтот Lucarevicem, Jukom
Prazinom i Етјпот Svrakicem, об kojih је , unutar faktora оБЬгапе ВјН ovisila
siguгnosna situacija, narocito и Sarajevu. Ovi Ijudi su davali veliki doprinos и
ЬогЬј protiv Cetnika. Angazirali su se и оБЬгапј Sarajeva, ali nisu poklanjali ра­
znju ponasanju njihovih podredenih ргета gradanima i njihovoj imovini и Sa-
rajevu. Tako su и znacajnoj тјегј rusili vlastiti ugled i umanjivali doprinos koga
su davali и pogledu ЬогЬе protiv Cetnika. Nastala је situacija kada se njihovim
znacajnim doprinosom и оБЬгапј grada пјје moglo pravdati i zanemarivati ve-
lika steta koju ргјрабпјсј njihovih јебјпјса ёјпе ugrozavajuci prava i slobode
gradana, njihovu licnu i imovinsku siguгnost . Uslijedila је situacija и kojoj su
stete об njihovog djelovanja ugrozavanjem gradana, bile vece об koristi koju su
cinili ucescem и ЬогЫ pгotiv Cetnika . U vezi s ,јт, posebno su bile naglasene
stete и politickom i moralno-psiholoskom smislu. Zbog toga sam se odlucio ба
napisem pismo koga sam и istom sadrzaju , 01 .07.1992. godine, angaziranjem
patrole Vojne policije poslao Juki Prazini, Кегјти Lucarevicu i Етјпи Svrakicu.
Sadrzaj pisma је slijedeci:
"Gospodo Prazina, Lucarevicu i Svrakicu ,
петат drugog паёјпа ба vam izlozim svoja videnja nekih dogadaja и vezi
s ЬогЬот koju vodimo protiv fasistiGko-сеtпiGkоg agresora, ра vas ипаргјјеб
molim ба ovo pismo pazljivo procitate i ба shvatite тоји боЬги namjeru, јег cu
ukazati па neke ргоЫете koji dovode и pitanje rezultate zapocete ЬогЬе .
Sudionici smo dogadaja kojima se ispisuju kгvave stranice povijesti musli-
manskog i drugih пагоба и ВјН . Ljudi koji su stali ispred drugih ба ih vode и
ЬогЬи, snose posebnu odgovornost za sve sto га! donosi, posebno и pogledu
Ijudskih zivota. Svaki ројебјпас па celu bilo koje јебјпјсе Oruzanih snaga R
ВјН, и aktuelnom trenutku, 'и odgovornost тога ispoljiti и rjesavanju slijedecih
ргоЫета:
Prvo, misljenja sam ба и povijesti ratova пјје bilo пагоба koji је Ыо tako
odlucan za ЬогЬи protiv zla, kao sto је sada muslimanski пагоб, zajedno sa
drugima koji zele ocuvati ВјН . Medutim, nivo organiziranosti пагоба za vodenje
rata пјје пј pribIizno па nivou njegove motiviranosti i odlucnosti za ucesce и
ЬогЫ protiv cetnika - fasista. То znaci ба politiGki sudionici ovoga rata, odgo-
vorni za organiziranje oruzanih snaga, и 'от pogledu nisu ispunili ocekivanja
пагоба.
Drugo, ali konkretnije и vezi s ,јт , misljenja sam ба је osnovni nedostatak
naseg vojnog organiziranja u narusenom jedinstvu rukovodenja i komandova-

- 21 О -
 пја. Dok па jednoj strani јтато izrazito jedinstven muslimanski narod, па dru-
goj strani уојпа organizacija јта osnovnu slabost u nejedinstvu rukovodenja i
komandovanja, ргј cemu treba imati u vidu da se jedinstvom komandovanja i
rukovodenja dokazuje пјуо i kvalitet уојпе organiziranosti. Ako је narod jedi-
nstven i odlucan, а njegova уојпа organizacija pokazuje nejedinstvo upravo u
obIasti rukovodenja i komandovanja, onda је tacno sto sam naprijed пауео, da
pojedini Ijudi koji su se stavili па celo jedinica Агтјје R ВјН nisu uskladili svoje
aktivnosti s interesima naroda. Interes је naroda da јта cvrstu i jedinstvenu
vojnu organizaciju, а taj interes пјје ostvaren. Narod tu пјје kriv, naгod tu moze
biti samo ргеуагеп. Ako se па temeljima visokog morala i jedinstva stanovni-
stva пе izgradi cvrsta i efikasna уојпа organizacija, povijest се znati јтепот i
prezimenom markirati krivce.
Trece, smatram da kadrovi , koji se nalaze u ulogama organiziranja vojske,
imaju izrazito visoke kvalitete u smislu patriotskog odnosa ргета ciljevima Ьо­
гЬе, sto znaci: vole ВјН, zele njenu suverenost, zele da ВјН bude slobodna i
evropski demokratska, ali da se pojedini od njih, iz тепј neobjasnjivih razloga,
totalno neodgovorno odnose ргета zahtjevima uspostavljanja nuznog jedinstva
уојпе organizacije, posebno jedinstva sistema rukovodenja i komandovanja u
nasoj Агтјјј. Postavlja se рјјапје kako rijesiti ovu suprotnost, odnosno, kako
dovesti ponasanje pojedinih kadrova ргета nuznom jedinstvu komandovanja
i rukovodenja па пјуо njihovog visokog patriotskog odnosa ргета R ВјН? Ne
sumnjam da се se dati odgovor па оуо pitanje, ali тј је zelja da se оуа supro-
tnost rijesi svjesnim odnosom pojedinaca koji su nosioci ovog ргоЫета . Tako
Ы se nasoj Агтјјј dao поу kvalitet koji Ы omogu6io potpunije postizanje ciljeva
rata, uz тапје zrlve, sto је najvaznije.
Cetvrto, misljenja sam da vojska koja пјје cvrsta, u kojoj пе vladaju dobri
odnosi posebno u obIasti komandovanja i rukovodenja, пе moze dugo imati ро­
ујегепје svog naгoda. То znaci da Ijudi koji su se stavili па сеје jedinica Агтјје
R ВјН, а svojim ponasanjem narusavaju jedinstvo komandovanja i rukovode-
пја, uzrokuju pad morala kod Ьогаса, pad morala kod stanovnistva koje, zbog
takvih slabosti moze izgubiti povjerenjeu svoju Armiju. Suvisno је govoriti koliko
Ы Ыо stetan pad morala kod Ьогаса i stanovnistva, јег su осј naroda usmjerene
ргета Агтјјј R ВјН koja treba biti garant za dostizanje slobode. Zbog toga se
gradani cude kako је mogu6e da se u ovakvoj situaciji, pojedinci па celu jedi-
пјса nase Агтјје ponasaju suprotno ројгеЫ da se izgradi cvrsta i jaka уојпа
organizacija. Ргета 'оте, ја smatram da kadгovi u nasoj Агтјјј, svoj doprinos
u oslobodilackoj ЬогЫ, prioritetno trebaju mjeriti koliko su doprinijeli izgradnji
cvrste i jedinstvene vojske, u kojoj su тјегј doprinijeli postivanju ргјпсјра је­
dnostarjesinstva, subordinacije i neprikosnovenog, discipliniranog izvrsavanja
пагебепја , ра tek onda svoj doprinos тјегјјј i ро tome da li su osvojena uporista

- 211 -
.....

agresora. Ako se doprinese cvrstini i jedinstvu komandovanja, onda се osva-

јапје agresorskih uporista postati posljedica takvih unutarnjih kvaliteta nase
vojske. Tada се se uporista osvajati cesce i sa тапје zrtava.
Peto, misljenja sam da za uspjesnu borbu, роб hitno treba odgovoriti па
pitanje kako је moguce ба pojedinci i grupe pripadnika Oruzanih snaga R ВјН,
posebno u Sarajevu, postanu nosioci pljacke drustvene i privatne јтоујпе,
odnosno, kako to da subjekti komandovanja nisu mogli sprijeciti pripadnike
Oruzanih snaga, da noseci obiljezja Vojne policije pljackaju, odnosno, kako se
dogodilo i kako se јо!; uvijek dogada da ројебјпсј i grupe pripadnika Oruzanih
snaga, umjesto da se kod svog naroda afirmiraju kao faktor njegove zastite, ро­
stanu faktor ugrozavanja пагоба, i to u isto угјјете i па istom prostoru gdje ја­
sisticko-cetnicke snage agresora genocidno unistavaju taj пагоб. Zar se moglo
dogoditi bilo sta, sto Ы bilo sramnije od ovoga? Zar ovo пјје sramna posljedica
nejedinstva u гебоујта nase Агтјје, nejedinstva i neefikasnog sistema ruko-
уобепја i komandovanja? Оа li se ponizavajuci polozaj naseg naroda moze
pravdati осјепата da se па zastiti od pljacke пјје moglo nista uciniti zbog toga
"sto пе funkcionira ргаупа drzava"? Оа li se ovo moze pravdati time sto neko
smatra da zna, а ustvari, пе zna kako treba u ratnim uslovima organizirati rad
sluZbi bezbjednosti, MUP-a, Vojne policije i drugih institucija.
Zbog toga smatram ба se neznanje, zaklonjeno iza fraza о visokom ра­
triotizmu ргета ВјН, пе smije narodu predstavljati kao opravdanje za torturu
koja se јо!; uvijek primjenjuje. U vezi s tim treba ciniti пароге i hitno razrijesiti
ргоЫете unutarnjih odnosa u nasim Oruzanim snagama.To treba ciniti s сј­
Ijem korektnog i discipliniranog odnosa ргета zahtjevima i zadacima koji se
postavljaju sa nivoa Vrhovne komande, odnosno, sa пјуоа Staba Vrhovne ko-
тапбе.
1, па kraju, isticem ба sam se u vezi s ovim pitanjima obratio upravo vama
zbog toga sto vjerujem u vasu spremnost ба uCinite sve sto је potrebno za бо­
ЬгоЫ! пагоба .... Fikret Мuslimоviс"БOl
8. U kojoj se тјегј Sefer Halilovic ponasao licemjerno i dvolicno, jasno se
moze argumentirati njegovim odnosom ргета тојјт inicijativama ба se rijesi
pitanje neodgovornog i stetnog ponasanja ројебјпаса i grupa u sastavnu Vojne
policije роб njegovom i Lucarevicevom kontrolom. U razgovoru sa тпот, kada
sam mu iznosio svoje kriticke осјепе о ugrozavanju Ijudskih prava i sloboda u
Sarajevu i kada sam predlagao тјеге, Sefer тј је davao verbalnu podrsku, ali
nikada nista пјје htio prakticno poduzeti. Naprotiv, pruzao је otpor cak i опо­
те sto је па moju inicijativu potpisivano . Potpisivao је i naredbe koje sam ја

601 Jedan primjerak svog pisma koga sam dostavio 01.07.1992 . godine Juki Prazini, Кегјти Luca-
гevi6u ј Етјпи Svrakicu, u тојој licnoj arhivi, гапјје objavljeno: Fikret Muslimovic, Kako su nas sla9a1i ,
Ljilian, Sarajevo, 199З.gоdiпе, s!rana 74.-77.

- 212-
pisao radi prevazilazenja ргоЫета u radu i ponasanju Vojne policije. lako nista
пјје htio poduzimati, kad mu је zatrebalo, оп se zelio predstaviti javnosti da је
djelovao u cilju zastite gradana u Sarajevu. Tako је u nekim svojim , za javnost
pubIikovanim tekstovima u kojima је парабао тепе , Delica i Izetbegovica,
upotrijebio tekst koji sam ја pisao, ба Ы predstavio svoju "zrelost" u odnosu
па рroЫете ugrozavanja gradana u Sarajevu. I тојјт mislima i djelima те
парабао, zato sto пјје јтао svojih . Каб је objavljivao 'ај tekst, znao је ба sam
ga ја napisao, ali mu se борао kao valjan "argument" za njegovu "borbu" protiv
negativnih ројауа u Sarajevu. Каба је objavljivao 'ај tekst, upravo kad zestoko
параба тепе, пјје htio napisati ба sam ја pisao 'ај tekst i ба је оп podmuklo ,
koristeci poziciju nacelnika Staba, sabotirao borbu protiv kriminala, јег пјје htio
ба djeluje па zastiti gradana u Sarajevu i ба uradi опо sto sam ја ргета 'от
tekstu smatrao ба 'геЬа uraditi. То је , ustvari, tekst u kome sam ја , а пе оп ,
subIimirao sve sto sam паргјјеб naveo u raznim pismima i јпјorтасјјата о рго­
Ыетјта ugrozavanja gradana u Sarajevu. Medutim , Sefer је upotrijebio tekst
kome sam ја autor, ба , upravo, kad те zestoko параба , preko mojih rezultata
"dokaze" svoju "zrelost".
Naime, u пајуесет intenzitetu svojih nastojanja ба se zastite gradan i Sa-
гајеуа об neodgovornog djelovanja ројебјпаса i grupa iz гебоуа ТО , odnosno ,
Агтјје R ВјН , ја sam ргјргетјо tekst Naredbe koju је potpisao Sefer. Оа је
Sefer u svojim propagandistickim tekstovima оЬјаујо faksimil 'е пагеБЬе , kao
sto је оЬјаујо faksimile drugih dokumenata, vidjelo Ы se ба sam ја autor. Ме­
dutim, njemu је imponiralo ба se preko teksta, koga sam ја napisao, оп licno
predstavi kao pozitivna licnost, ali mu пјје imponiralo ба se otkrije тоја uloga
u 'оте . Zbog toga је u okvire svojih propagandistickih tekstova doslovce рге ­
pisao опо sto sam ја napisao. Тај tekst cu па оуот mjestu citirati, а citaocima
sugerirati ба sadrzaj istog uporede sa паргјјеб пауебепјт јпјогтасјјата i
pismima koja sam pisao raznim funkcionerima ба Ы se stalo па put опјта koji
ugrozavaju gradane Sarajeva. Тај tekst је samo јебпа u nizu mnogih тјега
koje sam poduzimao radi zastite gradana, narocito u Sarajevu. Citaoci mogu
'ај tekst uporediti i sa sadrzajem tekstova koje је Sefer bilo gdje napisao, ра
се lahko zakljuciti ба 'ај пе ргјраба Seferu. Ako 'ај tekst uporede sa bilo kojim
тојјт tekstom, zakljucit се ба sam upravo ја , а пе оп, autorteksta slijedeceg
sadrzaja:
"Об samog pocetka rata , па cijelom prostoru ВјН , а posebno u Sarajevu ,
gradane ugrozava пе samo teroristicka i pljackaska aktivnost snaga agresora,
об cega su nastala zastrasujuca stradanja nevinog stanovnistva, nego se па
imovinsku, pravnu i licnu sigurnost gradana ustremilo mnostvo samovoljnih,
izvandalistickih i bezumnih ројебјпаса i grupa koje se u svojim kriminalno-
pljackaskim aktivnostima lazno predstavljaju kao ргјрабпјсј јебјпјса Oruzanih

- 213 -
snaga RepubIike ВјН, veoma cesto i kao pгipadnici snaga Vojne роlјсјје i гeze­
гvnog sastava тјlјсјје.
Ovakvo ugгozavanje lјспе, imovinske i pгavne siguгnosti uzima ve6e га­
zmjeгe, zbog cega se nanosi steta ugledu pгipadnika Oгuzanih snaga R ВјН,
sto moze slabiti mobilnost stanovnistva па neposгednom uces6u u oslobodi-
lackoj ЬогЫ koja zbog svoje pгavednosti i humanosti dobija sve ve6u podгsku
citavog napгednog covjecanstva. Zbog toga сјјепјто da pljacka i dгugi оЫјсј
ugгozavanja gгadana, koгis6enjem obiljezja i simbola Oгuzanih snaga R ВјН,
koгisti ciljevima agгesoгsko - cetnickih snaga kojima је u inteгesu da oslabi ро­
vjeгenje stanovnistva u oslobodilacke snage ВјН , гadi cega su usmjeгile i svoju
ogгomnu fasisticko-teгoгisticku pгopagandu .
Radi pгevazilazenja ovakvog stanja, а u cilju maksimalne zastite lјспе, јто­
vinske i pгavne siguгnosti gгadana ВјН u nastalim гatnim uvjetima, te u cilju
pгavilnog djelovanja pгipadnika Oгuzanih snaga, posebno Vojne роlјсјје,
NAREf)UJEM
1. Pгipadnici Oгuzanih snaga R ВјН пе mogu poduzimati гepгesivne роlјсј­
jske тјеге ргета stanovnistvu.
2. Vojna роlјсјја moze pгeduzimati kгiminalisticko-tehnicke i uvidajne ,u
skladu sa ovlas6enjima za гad u pretkгivicnom postupku samo kada su u рј­
tanju kгivicna djela сјјј su izvгsioci pгipadnici Oruzanih snaga R ВјН. Uz перо­
sгedno uces6e i saгadnju sa ovlastenim oгganima MUP-a R ВјН, ovakve тјеге
ргета civilnim lјсјта, Vojna роlјсјја moze pгeduzimati samo onda ukoliko је
predmet kгivicne radnje koju је izvrsio civil, vojna imovina јlј ako su u pitanju
kгivicna djela kojima se podгiva odbгana RepubIike ВјН.
3. Мјеге legitimisanja, zadгzavanja , pгivodenja, pгetгesa lјса , njihovih stam-
benih i drugih prostora i isledivanje u pгetkrivicnom postupku, mogu vrsiti samo
опј pгipadnici Vojne роlјсјје koji su za to strucno osposobIjeni i koji u tom smi-
slu dobiju ovlastenja sa nivoa Glavnog staba Oruzanih snaga R ВјН. Ostali
pгipadnici Vojne роlјсјје, koji пе dobiju takva ovlastenja, пе mogu pгeduzimati
navedene гepгesivne тјеге.
4. Radi sprovodenja zadataka iz tacke tгi (3.) ovog пагедепја, pгoglasavam
nevaze6im sve akгeditacije sa oznakama Vojne роlјсјје koje su do sada izda-
te.
5. Pгipadnici Vojne роlјсјје kao pгipadnici Oгuzanih snaga, nisu nadlezni
za pritvaranje lјса. Pгitvaranje lјса u vojni zatvor do 3 (tri) dana moze uslijedi-
ti samo ро pismenom гjesenju nacelnika oгgana bezbjednosti Glavnog staba
Oгuzanih snaga R ВјН. Zadгzavanje u pгitvoru duze od 3 (tгi) dana moze usli-
jediti samo ро гjesenju nadleznog sudije.
U Saгajevu oгganiziгati samo jedan vojni pritvor pod punom kontгolom za-
konitosti i humanosti postupanja ргета pгitvoгenim lјсјта. Ргета lјсјта koja

- 214 -
 zloupotrebIjavaju svoju ulogu u pritvaranju lica, suprotno обгебЬата ovog па­
гебепја, preduzimati najstrozije zakonske тјеге.
6. Prilikom preduzimanja kriminalisticko-tehnickih, uvidajnih i drugih poslo-
va iz nadleznosti Vojne policije, zabranjeno је svako ponasanje kojim se naru-
sava dostojanstvo licnosti koja se tretira u postupku.
7. U skladu sa пагебепјет 8ТО R ВјН Ьгој 238-1 об 17.05.1992.godine,
sto ргјје okoncati zadatke па reorganizaciji јебјпјса Vojne policije, а u skladu sa
пагебепјет 8ТО R ВјН 03/187-1 об 06.05.1992.godine ostvarivati zakonitost
u sprovodenju zadataka i uspostavljati tijesnu saradnju sa MUP-om R ВјН. " 611
Каба sam ovaj tekst napisao, Sefer пјје mogao ба ga пе potpise, јег Ы ga
оБЫјапје kompromitiralo. Naredbu sam napisao upravo габј potrebe ба Sefer
u svojim kontaktima sa Lucarevi6em rijesi sva pitanja koja se tim dokumntom
probIematiziraju. Sefer је znao ба niko u vojsci osim оп licno о tome пе moze
razgovarati sa Lucarevi6em . Medutim, Sefer nista konkretno пјје сјпјо u pogle-
du insistiranja ба se пагеБЬа izvrsi. Vjerovatno је ба se sa Lucarevi6em ро­
dsmijavao пјепот sadrzaju. Оа Sefer, svojim ponasanjem пјје pravio amoralan
атЫјеп! об 8taba Vrhovne komande i ба пјје sabotirao borbu protiv kriminala,
odnosno, ба se iskreno odnosio ргета svim паргјјеб navedenim i drugim тојјт
inicijativama габј zastite licne, imovinske i pravne sigurnosti gradana, оп пе Ы
Ыо smijenjen sa najvise funkcije u nasoj Агтјјј . I паргјјеб navedeni tekst koga
sam ргјргетјо u obIiku Seferove пагеБЬе, argumentira ба sam pokusavao ба
Seferu pomognem, ба ga afirmiram, ба uticem kako Ы оп izrastao u cijenjenog
vojnog rukovodioca. Medutim, u strukturi Seferove licnosti пјје bilo plodnog tla
za prihvat bilo cijih, ра пј mojih konstruktivnih , smatram visoko profesionalnih
i za strateski nivo komandovanja i rukovodenja vojskom , primjerenih uticaja.
Оп је u moralnom i profesionalnom smislu ostao па niskom i probIematicnom
nivou, sa koga је , sve sto је bilo vezano za njega, vukao u propast . Оа Arm iju R
ВјН nismo zastitili об njegovih uticaja, Bosna i Hercegovina Ы otisla u propast
i sada пе Ы postojala kao drzava. ТгеЬа analizirati kako је ko individualno рго­
sao об onih koji su bili bIiski Seferu Halilovi6u. Svako ko se пјје distancirao об
njega kao rukovodioca, ili је ve6 pretrpio veliku stetu ili је dosao ргеб veliki rizik
ба istu pretrpi. Ја sam se Ьогјо protiv stanja koga је Sefer tolerirao , stanja koje
је ozbiljno ugrozavalo ВјН kao drzavu. Као odgovoran za bezbjednost Агтјје
R ВјН, distanciranje об Sefera nisam smio zadrzati па individualnom nivou.
Могао sam uticati ба se об njegovog tolerantnog i neozbiljnog drzanja, zastiti
Агтјја kao institucija drzave R ВјН, а time i drzava u cjelini.
Каб god бобе u situaciju ба odgovara za stanje u pogledu ugrozavanja
gradanskih prava , narocito u Sarajevu , Sefer 6е imati potrebu ба tekst, koji
611 Naredba паёе l пikа Glavnog staba Oruzanih snaga , Ьroј 021349-239, od 29.06.1 992.godin e,
Arhiva.

- 215 -
 sam ја napisao, а сјје smjeгnice је upгavo оп i potpisao i sabotiгao, iskoгisti
kao aгgument u svoju koгist, da dokazuje svoju "pozitivnu ulogu", da dokazuje
svoju "zгelost". Оп пета pгavo da se kiti sadгzajem tog teksta iz пајтапје dva
гazloga: ргуо, zbog svoje saboteгske uloge i dгugo, zbog moгalne tjeskobe u
kojoj пета snage da kaze da sam mu konstгuktivno i visoko pгofesionalno
pomagao. Napгotiv, оп se nepгijateljski odnosi ргета тепј. То mogu bolje
objasniti psiholozi, koji najvjeгovatnije imaju dosta spoznaja о јоте da se Ijudi
loseg moгala i kaгakteгa, nepгijateljski okгecu pгotiv onih od kojih su dobivali
vaznu ротос i paznju.

4.8.
SEFER ZASТlTIO
KRIMINALNE GRUPE U SARAJEVU

Kada sam осјјепјо da Sluzba bezbjednosti u Stabu ТО R ВјН гaspolaze

sa dovoljno podataka о nosiocima kгiminalne djelatnosti medu pгipadnicma
ТО u Saгajevu, skupa sa svojim zamjenikom, Stankom Sliskovicem i Dzeva-
dom Jusicem, ојросео sam konsultacije u cilju planiгanja i pгesijecanja njiho-
ve djelatnosti i konacne zastite ugгozenih gгadana. То је podгazumijevalo da
гaspoloziva орегајјупа saznanja pгetocimo u odgovaгajucu dokumentaciju za
pokгetanje kгivicnih postupaka, а zatim da izvedemo akciju jednovгemenog
hapsenja veceg Ьгоја osumnjicenih 'јса . Radi toga smo azuгiгali i sistemati-
ziгali гaspolozive podatke. Sacinili smo spiskove osumnjicenih 'јса i odгedili
njihov tгetman . Identificiгali smo sгedine u kojima se kгecu. Utvгdili smo da su
u gгupama гaspoгedeni ро cijelom gгadu - па Bascaгsiji , Магјјјп Dvoгu, Otoci,
Alipasinom Polju , DоЬгјпјј ... , је da u zajednickim pгostoгijama, ро gгupama,
kasno u пос lijezu i odmaгaju do pгed podne.
U okviгu konsultacija , ргјје izгade plana, obavio sam гazgovoгe sa pгed­
sjednikom Izetbegovicem, komandantom Sefeгom i sefom civilne policije
Avdom НеЫЬот. Izetbegovic је podгzao moju namjeгu. Sefeг је, takodeг,
podгzao, ali тј је njegovo dгzanje bilo sumnjivo. Osjetio sam da njegova
podгska пјје iskгena. Medutim, ostavio sam mogucnost, da је njegov hladan
pгistup тојјт pгijedlozima uzгokovan velikim, komandantskim pгeokupaci­
јата . Avdo НеЫЬ је Ыо уеота zainteгesiгan za poduzimanje тјега kojima
. се se stati па put kгiminalnom ponasanju. Od НеЫЬа sam tгazio da izvгsi
odgovaгajuce konsultacije sa ministгom unutaгnjih poslova Jusufom Pusinom
i nacelnikom Сепјга sluzbi bezbjednosti Saгajevo Bakiгom Alispahicem , te da
se sagleda mogucnost angaziгanja civilne policije u izvodenju akcije za koju

·216·
sam trebao napraviti plan, istu organizirati i izvesti. Nakon ovih konsultacija,
Stanko Sliskovic i ја smo sacinili Plan akcije rasCiscavanja kriminalne djela-
tnosti pojedinaca i grupa - pripadnika ТО u Sarajevu. Tekst Plana је svojim
potpisom trebao odobriti Sefer. Zapravo, ја niti sam smio niti sam htio da
se tako ozbiljna i opsezna akcija planira i realizira bez obaveze da па sebe
ргјте odgovornost svi сјпјосј bezbjednosti i da i опј u svojim nadleznostima
poduzmu тјеге kojima се se olaksati izvodenje akcije, odnosno, kojima се se
osigurati pretpostavke za uspjeh akcije.
Sadrzaj Plana је Ыо slijedeci:
Operativna situacija: "Od pocetka rata u ВјН, u Sarajevu је eskalirala kri-
minalna djelatnost pojedinaca i grupa. Mnostvo organizovanih kriminalaca su ...
opljackali gotovo sve prodavnice, kioske, magacine i druge poslovne objekte,
а opljackanu robu smjestali па skrovita mjesta ... otpocelo је pljackanje napu-
stenih stanova ... iz kojih se iznosi sve sto је vrijedno, а posebno zlatni nakit,
novac, radio, TV i video aparati ... pljackaske grupe su brutalno postupale sa
gradanima koji su se nalazili u svojim stanovima, od kojih su prakticno otimali
imovinu i па razne пасјпе ih maltretirali. Sasvim је realan zakljucak da u Sa-
rajevu пета objekta koji пјје тапје ili vise opljackan i da пета gradanina koji
пјје тапје ili vise ostecen ovakvim djelovanjem kriminalaca. Koristeci okolnost
izvrsavanja zadataka u pogledu oduzimanja naoruzanja koga su gradani kod
sebe posjedovali, u pretrese stanova ukljuceni su i pripadnici ТО, posebno
Vojne policije i rezervnog sastava milicije. Вгојпе prijave gradana ukazuju da
su pljacku vrsila uniformisana lica, koji su se koristili akreditacijama Vojne ро­
licije, MUP-a ili drugim obiljezjima pripadnika ТО, сјте su nanosili stetu ugle-
du Oruzanih snaga ВјН ... uvijek su se predstavljali kao Ьгапјосј Sarajeva i da
pljacku vrse u interesu odbrane i za potrebe jedinica, sto је јОБ vise izazivalo
revolt gradana. Prakticno, gotovo vec tri mjeseca u Sarajevu se sistematski
pljacka, а da nadlezni organi MUP-a i Oruzanih snaga R ВјН nista пе сјпе па
presijecanju takve aktivnosti. Organi MUP-a se pravdaju tvrdnjama da pljacku
vrse pripadnici Oruzanih snaga koji nisu u njihovoj nadleznosti i da опј ргета
пјјта пе preduzimaju тјеге zbog toga sto пе zele politicke posljedice mogu-
cih sukoba MU Р-а i Oruzanih snaga. Organi bezbjednosti i Vojna policija nisu
poduzimali sve potrebne тјеге protiv pljackasa, zbog toga sto su ocekivali da
to сјпј MUP i zbog toga sto ove formacije u Oruzanim snagama nisu organi-
zirane i pripremljene za ovakve zadatke ... kod svih postoji realan strah da se
pristupi hapsenju pljackasa, јег su isti naoruzani i spremni па suprotstavljanje
svakome ko dovodi u pitanje njihovu poziciju koju su stekli pljackom. Odsustvo
funkcionisanja pravne drzave u zastiti imovinske i pravne sigurnosti gradana i
dimenzije pljacke izazivaju osjecaj velike ugrozenosti stanovnistva koje пе vidi
nikakvu perspektivu za slobodan zivot, а Ьогсј па frontu sve ovo dozivljavaju

- 217 -
 kao argumentaciju da се i опј, nakon oslobodenja od agresora, biti izlozeni
drugim оЫјсјта ugrozavanja njihove slobode, zbog cega odlucno traze hapse-
пје pljackasa i ucesce u direktnoj ЬогЫ svih onih koji u uniformama i nosenjem
oruzja zavaravaju gradane da su Ьогсј". б2!
Identificirani su pojedinacni izvrsioci kriminalnih radnji, organizirane grupe i
prostorije u kojima su smjestali opljackanu robu. Plan о tome sadrzi konkretne,
ројтепјёпе podatke, koji su se izvodenjem akcije trebali upotpunosti provjeriti.
Zbog mogucnosti da Plan sadrzi makar jedan netacan detalj, dijelove Plana u
tom pogledu izostavljam.
Ciljevi akcije: doprinijeti da gradani Sarajeva steknu povjerenje u drza-
vne organe R ВјН; sprijeciti anarhicno ponasanje pripadnika Oruzanih snaga R
ВјН; doprinijeti da organi komandovanja mogu kontrolirati sve pripadnike svojih
jedinica; osigurati uslove za zakonito tretiranje svih izvrsilaca kriminalno-pljat-
kaskih radnji; pribaviti podatke za identifikaciju nepoznatih izvrsilaca krivicnih
djela; informiranje stanovnistva; doprinijeti ugledu Vojne policije i MUP-a; osi-
gurati da se predmeti krivicnih djela vrate njihovim vlasnicima.
Zamisao za izvodenje akcije: u prvoj fazi organizirati rad ро sacinjenom
Planu, uz ргјргете svih ucesnika u akciji; u drugoj fazi u trajanju od 2-3 dana,
izvesti akciju hapsenjem, pritvaranjem, obavljanjem razgovora, pretresima ,
oduzimanjem inkriminiranih predmeta; u trecoj fazi zaokruziti dokaznu doku-
mentaciju, prosiriti podatke о izvrsiocima krivicnih djela, saciniti krivicne prijave,
ostvariti potrebnu saradnju sa organima tuzilastava i sudova.
Planom је odreden tim za rukovodenje akcijom: Sliskovic Stanko, pred-
stavnik MUP-a, pravnik iz Staba Vrhovne komande Duran Refik i ја, kao паёе­
Inik Sluzbe vojne bezbjednosti, rukovodilac akcijom. Predvideno је formiranje
desetak timova za hapsenje sa ро 3-1 О policajaca iz bataljona Vojne policije i
civilne policije MUP-a, te nekoliko timova za uvidaje па licu mjesta iz krimina-
listicke sluzbe Vojne policije i MUP-a, sa potrebnom оргетот za fotografsko ,

621 Stanje unutar elemenata bezbjednosnog sistema u Sarajevu је tokom 1992. i 1993. godine bilo
уеоmа 105е. U MUP-u је Ыlо raznih slabosti koje su onesposobile сјУilпи policiju da poduzima тјеге
iz svoje паdlеZпоsti. Sefovi bezbjednosnih sluzbl su se kгitiёki izjasnjavali о teskoj situaciji u Sarajevu.
Кгiliёkо izjasnjavanje пјје bilo dovoljno. Trebalo је poduzimati konkretne i elikasne тјеге. Naprimjer,
Мипјг Alibabic , о ladasnjem stanju u Sarajevu pise: u ••• unutrasnji red i poredak је Ыо ozbiljno ugrozen,
harale su bande i neformalne grupe, grad је петјliсе рlјаёkап, а drzavne inslitucije su Ы!е bIokiгane",
а о slanju u MUP pise, da su odgovorni u MUP jedni druge sputavali u dokumentovanju kriminalnih
radnji, da su se sluzbenici MUP bavili krimina!nim radnjama i пеdоzvоlјепоm Irgovinom, da su se funk-
сiопегi MUP-a mijesali u iпgегепсiје Centra sluzbi bezbjednosti Sarajevo i da se od strane sluzbenih
, lјеа MUP·a nepropisno postupalo ргета gradanima. Ргета Alibabicevim konstatacijama, moglo se
zаklјuёli da је unutar MUP·a vladao kагiјегistiёki rivalitet. Postojali su razni klanovi. Nije Ыlо jedinstva,
s10 је pogodovalo опјта koje је Atibablc nazvao da su "bande i neformalne gгupe~, опјта za koje је
Alibabi6 rekao da su "harali i nemilice pljackali". (д1ЉаЫ6 Munir, u pismu - zalbi funkcionerima SDA
zbog svoje smjeno, Sarajevo, 13.08.1994. godine.)

- 218 -
TV i ostale obIike dokumentiranja. Oko 20 ојјсјга Sluzbe vojne bezbjednosti,
Vojne policije i strucnjaka iz МИР-а su planirani u timove za informativne raz-
govore. Timovi za hapsenje, uvidaje i obavljanje informativnih razgovora su
trebali dobiti konkretna zaduzenja za rad, u odnosu па identificirane grupe kri-
minalaca. Planom su predvideni detalji u pogledu јогтјгапја dokazne doku-
mentacije, provjeravanja i prosirivanja podataka о nosiocima kriminalnih radnji
i тјега osiguranja akcije.
Plan sam potpisao i u tri primjerka ga predocio Seferu. То је bilo pocetkom
jula, poslijepodne . Rekao тј је da се Plan procitati i da trebam uvece istog
dana doci da ga potpisanog uzmem. Ocekivao sam da u rukama јтат , njego-
vim potpisom, legaliziran Plan. Tada Ьј mogao uci u slijedecu fazu , da poduzi-
тат konkretne тјеге radi organiziranja i izvodenja akcije . Ргета odobrenom
Planu, ocekivao sam krupne obaveze u pogledu ргјргете ucesnika i koordini-
гапја тјега iz nadleznosti ostalih organa Staba ТО , civilne policije , tuzilastva i
suda. Вјо sam uvjeren da се akcija biti uspjesna i veoma korisna.
Uvece, oko 21.00 sati sam otisao u Seferov kabinet da uzmem Plan, ako
је potpisan. Kada sam usao, sa Seferom su za stolom sjedili Кегјт Lucarevic
i njegov Ьга! Muamer. Sokirao sam se kad sam vidio da citaju Plan, koga niko
drugi, osim Sefera, пјје smio vidjeti , а narocito se to пјје smjelo omoguciti Ьгасј
Kerimu i Muameru, s obzirom da su se u tekstu Plana pominjala јтепа osu-
mnjicenih nosilaca kriminalnih radnji koji su, јпаёе, bili pod Kerimovom i Mu-
amerovom zastitom. Kad su те vidjeli, Ьгаса Lucarevici su poceli galamiti па
тепе. Pitali su те sta ја to radim i zasto se igram zivota. Prijetili su тј i vrijedali
те. Sefer se samo smijao, kako to оп јпаёе zna, i sarkasticno i јгопјёпо . ЈОБ
vece licemjerje, Sefer је pokazao potpisivanjem Plana. Odjednom sam spalio
svoje iluzije da mogu, u okruzenju ovakvih Ijudi bilo sta uraditi. Nisam krivio
bracu Lucarevic, krivio sam Sefera. То sto је оп uradio bilo је krajnje grubo, пе­
ozbiljno i u, konacnom, veoma stetno. Zakljucio sam da odbrana ВјН пе moze
biti uspjesna dok је Sefer па funkciji nacelnika Staba Vrhovne komande .
Smogao sam snage da odgovorim Ьгасј Lucarevic da se Plan пјје smio пасј
u njihovim rukama, da јт Sefer svojim ропаБапјет пјје ucinio korisnu stvar,
пј za njih пј za situaciju u gradu, te da Ы se ја radovao da је stanje u gradu
takvo da se nisam тогао angazirati па planiranju тјега ргета osobama koje
su osumnjicene za kriminal i ugrozavanje sloboda i prava gradana Sarajeva.
Sva tri primjerka Plana sam uzeo iz ruku Ьгасе Lucarevica, а zatim razocaran i
zabrinut, udaljio se od njih. Ljudi sa kojima sam razgovarao о planiranju akcije ,
zeljno su ocekivali da poduzmemo konkretne тјеге i da se stanje u gradu sta-
bilizira. lmao sam brigu kako cu јт obrazloziti, zbog cega песето poduzimati
тјеге koje smo planirali. Odlucio sam da svima ispricam istinu, da nas је Sefer
provalio, ustupajuci паБ Plan, upravo опјта koje smo smatrali odgovornim i

- 219 -
 ргета kojima su slijedile odgovarajuce policijske тјеге. Od tada sam јтао jos
vise razloga da Ьгјпет о svojoj licnoj sigurnosti. Војао sam ih se. О ovome sam
upoznao i predsjednika Izetbegovica, te nekoliko Ijudi za koje sam сјјепјо da su
dovoljno politicki odgovorni da iz ovih сјпјепјса izvuku odgovarajuce zakljucke
о perspektivama nase ЬогЬе protiv agresora.
U to vrijeme, pocetkom jula 1992. godine, u zavrsnoj fazi је bilo јогтјгапје
bataljona Vojne policije. Izvodenje akcije bilo је moguce, tek kada se konsolidi-
га bataljon Vojne policije. Zbog toga sam paralelno i koordinirano djelovao па
formiranju bataljona Vojne policije i па planiranju akcije hapsenja kriminalaca.
Као odgovor па Plan akcije, Sefer је rasformirao vec јогтјгапј bataljon Vojne
policije koji је trebao biti pod тојот kontrolom. Citaocima ponovo оЬгасат
paznju па Seferovu licemjernost, јег је potpisao Plan, а zatim ga kompromitirao
па dva пасјпа: stavljanjem Plana па uvid Ьгасј Lucarevic i ukidanjem bataljona
Vojne policije koji је trebao biti glavna snaga za realizaciju Plana. Bez tog bata-
Ijona nisam јтао nikakvih uslova da izvedem akciju. Razocarao sam se. Росео
sam razmisljati kako da odem sa funkcije nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti.
Ubrzo sam to ostvario. Ро svom zahtjevu, otisao sam sa te funkcije. Narede-
по тј је da, do daljnjeg, budem savjetnik za vojna pitanja u Predsjednistvu R
ВјН.

4.9.
SJEDNICA SAVJEТA
ZA ZASТlТU USTAVNOG POREТКA63/

Tokom Ijeta 1992. godine, stanje u pogledu ugrozavanja ustavnosti i zako-

nistosti је imalo tendenciju pogorsavanja. Zbog toga је krajem augusta 1992.
godine, о stanju sigurnosti u Sarajevu, odrzana sjednica Savjeta za zastitu
ustavnog poretka, kojom је predsjedavao clan Predsjednistva R ВјН i predsje-
dnik te Komisije dr. Mirko Pejanovic. Na sjednicama Savjeta su оЫспо ргј­
sustvovali poneki od ostalih clanova Predsjednistva (Ganic, Komsic, Кljujic,
Tatjana Ljujic-Mijatovic), ministar unutarnjih poslova i poneko od ostalih reso-
rnih ministara, savjetnik u Predsjednistvu za vojna рitапја б4l , savjetnik za Ье­
zbjednost, predstavnici Staba Vrhovne komande ... , sve ovisno od pitanja koja

' 631 Tekst тоје diskusije па Sjedinici savjeta za zastitu ustavnog poretka, u тојој licnoj arhivi, а isli
је vjerodostojno interpretiran u оуот tekstu.
641 Sjednicama Savjeta za zastitu ustavnog poretka sam redovno prisustvovao dok sam tokom
1992. i 1993. godine obavliao funkciju savjetnika za vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН i funkciju
nacelnika Иргауе bezbjednosti Staba Vrhovne komande.

- 220 -
se па sjednici Savjeta razmatraju. I па pomenutoj sjednici Savjeta odrzanoj
krajem augusta 1992. godine, prisustvovali su, uglavnom, naprijed navedeni
funkcioneri, ali se пе sje6am da li је neko od njih pojedinacno Ыо odsutan ili је
neko јо!; Ыо prisutan. Siguran sam da је tom sjednicom predsjedavao dr. Mirko
Pejanovi6. Inace, тепј se dopadao sistematican, konstruktivan i pedantan rad
Pejanovi6a, kao predsjednika Savjeta za zastitu ustavnog poretka. Оп је zelio
da se identificiraju ргоЫетј, da se analiziraju njihovi uzroci, da se usaglase
politicke осјепе о рroЫетјта ugrozavanja i zastite ustavnog poretka R ВјН,
te da se iniciraju najodgovrniji drzavni i politicki faktori па poduzimanje тјега
u funkciji efikasne zastite ustavnog poretka. Mnogi imaju iskustva da komisije
i savjeti, koji se, јпасе, cesto formiraju, za razna pitanja, оЫспо rade slabo ili
nikako, ali Savjet za zastitu ustavnog poretka R ВјН, upravo, zahvaljuju6i licnoj
inicijativi Pejanovi6a, је djelovao kontinuirano, sadrzajno i pedantno.
Raspravu о stanju sigurnosti u Sarajevu sam smatrao veoma znacajnom.
Zbog toga sam se ргјргетјо da па sjednici Savjeta diskutujem о рroЫетјта
koji su bili od velike vaznosti za odbranu ВјН. Nakon sto sam ucestvovao u
raspravi, unaprijed pripremljeni tekst svoje diskusije sam prilozio organizatoru
sjednice Savjeta. Rekao sam da је zastita ustavnog poretka R ВјН kljucno pita-
пје, а da је oruzana ЬогЬа osnovni sadrzaj zastite ustavnosti i zakonitosti. Uka-
zao sam па postojanje i spoljnih - objektivnih i unutarnjih - subjektivnih cinilaca
ugrozavanja ustavnosti i zakonitosti. Istakao sam ocjenu о vaznosti identifika-
сјје raznovrsnih sadrzaja i obIika ugrozavanja ustavnosti i zakonitosti, te ocjenu
о vaznosti organiziranog i koordiniranog djelovanja raznih drustvenih i drzavnih
institucija, kako Ы se efikasno suzbijalo ugrozavanje ustavnosti i zakonitosti, te
da је u tom pogledu vazno znati sta koja od institucija u tom pogledu treba da
radi. U vezi s tim, ukazao sam па znacaj jedinstva u djelovanju drzavnih fakto-
га. Zatim sam паЬгојао ргоЫете u pogledu ostvarivanja ustavnosti i zakonito-
sti, uz ocjenu da se razne greske u toj obIasti skupo pla6aju zivotima mnogih
nevinih Ijudi, gradana сјја је sudbina u rukama odgovornih drzavnih faktora koji
su duzni organizirati njihovu efikasnu zastitu.
Као prvi ргоЫет ugrozavanja ustavnosti i zakonitosti, naveo sam oruzanu
agresiju u kojoj se vrsi genocid i etnicko cis6enje, gdje su ugrozeni citavi narodi
- Bosnjaci i Н rvati , ali da тјеге drzavnih organa, u pogledu zastite ustavnosti
i zakonitosti, moraju biti u funkciji zastite svih gradana i naroda u ВјН, u vezi
cega sam осјјепјо da је га! атЫјеп! u kome su ugrozeni svi, sto znaci i Srbi i
Hrvati i Bosnjaci. Naglasio sam da agresorske vojne i policijske formacije ruse i
pale sve sto је vijekovima gradeno, sva materijalna i kulturna dobra, ali i vjeko-
vnu pozitivnu tradiciju zajednickog zivota Ijudi razlicitih kultura, vjera i civilizaci-
ја u ВјН. Ргета tome, осјјепјо sam da је oruzana ЬогЬа protiv agresora kljucni
pravac djelovanja, u cilju zastite ustavnosti i zakonitosti u R ВјН. Naglasio sam

- 221 -
znacaj јасапја Агтјје R ВјН, јег se bez пјепе uloge пе moze uspostaviti usta-
vnost i zakonitost u ВјН. Radi јасапја Агтјје R ВјН, predlozio sam da Savjet
za zastitu ustavnog poretka, па osnovu rasparave па toj sjednici, putem medija
u javnost prezentira Saopcenje, kojim poziva sve gradane i narode u ВјН, sve
politicke, drzavne i druge organizacije i institucije, da ргета svojim mogucno-
stima, pruze ротос komandama i jedinicama Агтјје R ВјН.
U svom izlaganju sam осјјепјо da је drugi ргоЫет zastite ustavnosti i za-
konistosti sadrzan u Ьгојпјт slabostima drzavnih sluzbi nadleznih da stite licnu,
imovinsku i pravnu sigurnost gradana, te da је taj ргоЫет narocito izrazen u
Sarajevu, gdje је MUP R ВјН potisnut iz svoje uloge. Istakao sam da su se
pojedine уојпе formacije, protiuustavno i protuzakonito stavile u ulogu koja ргј­
pada MUP-u, narocito u pogledu kontrole teritorije, bezbjednosne, imovinske i
licne zastite gradana. Naglasio sam da је neprihvatljivo da vojska - pripadnici
уојпе policije i takozvanih specijalnih jedinica, u pogledu ргјтјепе represivnih
тјега, u ulozi policije, primjenjuju represivne тјеге ргета civilima. Upozorio
sam da u tim jedinicama јта dosta sklonih kriminalu, emocionalno nezrelih
licnosti, osoba sklonih alkoholu i konzumiranju droge, te da upravo takvi, kao
razni policajci, vrse represiju nad gradanima. Istakao sam da u Sarajevu јта
dosta slucajeva pljacke, sikaniranja i zlostavljanja gradana od strane pripadnika
Vojne policije i takozvanih specijalnih jedinica, te da је ргета takvim jedinica-
та tesko ostvariva kontrola. Ukazao sam па potrebu da kontrolu nad zatvorima
ostvaruju pravosudni organi, а пе policija, sto је slucaj u Sarajevu, gdje Vojna
policija protuzakonito ostvaruje kontrolu civilnih zatvorenika. Осјјепјо sam da је
zabrinjavajuce sto nadlezne drzavne institucije пе poduzimaju potrebne тјеге
kako Ы se prekinula takva praksa i dodao: "Ја se plasim nijemog posmatranja
tih ргоЫета, а пе njihovog postojanja, јег sam uvjeren da se uz malo vise volje
nadleznih politickih i drzavnih faktora оуе slabosti mogu prevazici". Na kraju
svoje diskusije sam predlozio slijedece:
- da clanovi Predsjednistva R ВјН, koji ucestvuju u radu Savjeta za zasti-
tu ustavnog poretka, osiguraju da Predsjednistvo R ВјН, u svojoj nadleznosti,
naredi preformiranje jedinica Vojne policije kojima komanduje Кегјт Lucarevic
i specijalnih jedinica kojima komanduje Juka Prazina u adekvatne ЬогЬепе sa-
stave, te da se уојпа policija dimenzionira i organizacijski postavi ргета struc-
пјт standardima koji su poznati Stabu Vrhovne komande;
- da se hitno osigura odvajanje Vojne policije od zatvora i da se svi za-
tvori koji trebaju postojati stave u nadleznost pravosuda;
- da Predsjednistvo R ВјН, u svojoj nadleznosti, naredi MUP-u da civilna
policija uspostavi potrebnu kontrolu teritorije, zastitu licne i imovinske sigurnosti
gradana, da se identificiraju krivci za obimnu pljacku ро gradu Sarajevu, te da
se ргета krivcima poduzmu odgovaraju6e zakonske тјеге;

- 222-
 - da Savjet koji zasjeda, za javnost prezentira Saopcenje о svojim осјепа­
та ovih ргоЫета i da se, u vezi s tim, istakne оdluёпоst u poduzimanju adekvat-
nih i efikasnih тјега, sto Ы bilo veliko ohrabrenje za sve gradane Sarajeva.
Na sjednici Savjeta za zastitu ustavnog poretka, odrzanoj krajem augusta
1992. godine, uglavnom su prihvaceni тојј naprijed navedeni prijedlozi, ali se
ро istima, osim saopcenja za javnost, nista efikasno пјје poduzimalo, а рго­
Ыетј zastite ustavnosti i zakonitosti u Sarajevu su poprimali zabrinjavajuce
razmjere.

4.10.
ODNOSI R BIH I R HRVATSKE,
U LJEТO 1992. GODINE

Predsjednik R ВјН Alija Izetbegovic i predsjednik R Hrvatske Franjo Tudman

su u Zagrebu, 21.07.1992. godine, potpisali "Sporazum о prijateljstvu i saradnji
izmedu RepubIike Bosne i Hercegovine i RepubIike Hrvatske". U tekstu tog
Sporazuma od strane predstavnika R ВјН se istiёе zahvalnost RepubIici Hrva-
tskoj za "prihvat i zbrinjavanje izbjeglica iz RepubIike Bosne i Hercegovine",
u vezi ёеgа је naglasena spremnost dviju drzava da medusobno saraduju па
pitanjima zbrinjavanja izbjeglica. Izrazena је spremnost da se redovno i konti-
nuirano odrzavaju sastanci najvisih drzavnih predstavnika R ВјН i R Hrvatske.
Konstatirano је da је "oruzani dio Hrvatskog vijeca odbrane sastavni dio jedi-
nstvenih oruzanih snaga R ВјН" i da се HVO imati svoje predstavnike u "zaje-
dпiёkоm zapovjednistvu oruzanih snaga" R ВјН, te da се se "privremena civilna
vlast, nastala u okviru HVO, uskladiti sa ustavno-pravnim poretkom RepubIike
Bosne i Hercegovine". Istaknuto је da се gradani dviju drzava dobivati dvojno
drzavljanstvo. Najvazniji ёјпјосј medunarodne zajednice su pozvani da "podu-
zmu stvarne i djelotvorne тјеге za епегgiёпо zaustavljanje agresije" па R ВјН
i R Hrvatsku. U vezi s tim, izrazena је spremnost za koordinaciju odbrambenih
aktivnosti R ВјН i R Hrvatske. Istaknuta је spremnost da se odmah uspostave
diplomatski odnosi izmedu R ВјН i R Hrvatske'51
Hrvatska strana је opstruirala provedbu Sporazuma. Opstrukcije su se najvi-
se osjecale u vojnim pitanjima. Tudmanov rezim је neprekidno prisutan u ВјН, ali
пе u cilju provedbe Sporazuma, nego u cilju јогтјгапја posebnih vojnih јогтасјја
па koje legalni organi vlasti u R ВјН nemaju nikakvog uticaja. HVO u ВјН је tada
Ыо pod efikasnom komandom Vrhovne komande i Glavnog stozera Hrvatske

651 Sporazum о prijateljstvu i saradnji izmedu RерuЫikе Bosne i Hercegovine i RерuЫikе Hrva-
tske, Zagreb, 21.07.1992. godine, Arhiva.

- 223-
 vojske iz Zagreba. Tokom jula1992. godine, u bIazim obIicima, u Sarajevu do-
lazi do narusavanja odnosa izmedu HVO i Armije R BiH. HVO u sarajevskom
naselju Stup sabotira da u okviru jedinica Armije R BiH ucestvuje u borbenim
akcijama protiv cetnika. Dolazimo do konkretnih podataka о saradnji Stozera
HVO па Stupu sa cetnicima па Ilidzi. Сепјаг njihovog sastajanja је hotel "Delmi-
nijum". Sadrzaj saradnje su kriminalne operacije od Kiseljaka preko Kobiljace,
ргета Sarajevu i оЬгајпо. Organiziraju se razni sastanci па kojima se predsta-
vnici HVO, па celu sa Velimirom Maricem, zale па postupke jedinica Armije i
policije R BiH. Kada su se njihovi navodi provjeravali, utvrdili smo da su nekoliko
puta pripadnici HVO, od strane policije R BiH, sprijeceni u kriminalnim radnjama i
da su u takvim situacijama razoruzavani. Bilo је slucajeva da borci Armije R BiH
skidaju zastave koje su postavljali pripadnici HVO па mjestima gdje јо nije bilo
primjereno. Predstavnici HVO su zahtijevali da se jedinica Armije R BiH povuce
iz kruga preduzeca "Zora", па Stupu, u Sarajevu. Zahtijevali su da se HVO izjed-
naci sa Armijom R BiH, odnosno, da HVO bude posebna vojska. Nisu prihvatali
da HVO bude sastavni dio jedinstvenih Oruzanih snaga R BiH. Isticali su da пе
zele uci u sastav Armije R BiH, sve dok se пе rijese odnosi u Armiji R BiH, u vezi
cega su isticali ponasanje Juke, Cele i Сасе i jedinica pod njihovom kontrolom, је
da postojanje takvih jedinica u sastavu Armije R BiH, koje niko пе kontrolira, daje
njima za ргауо da se HVO organizacijski distancira od Armije R BiH.
То је Ыо samo njihov izgovor, а пе pravi razlog sto nisu htjeli uci u sastav
jedinistvenih Oruzanih snaga R BiH. Voda sarajevskog HVO, Velimir Mari6, је
Ыо prilicno podmukao. Ostvarivao је bIisku saradnju sa Jukom i vodama Jukinih
grupa ро gradu, ali је па sastancima, objasnjavajuci zbog cega se distancira od
Armije R BiH, navodio, pored ostalih, i probIematicna ponasanja Juke. 1 tada smo
cijenili da su, pored ostalog, i u јоте stetne posljedice djelovanja Juke, Cele,
Сасе i njima slicnih u Sarajevu. Predstavnici HVO su naglasavali da пе zele gra-
dansku drzavu BiH i da se u јот pogledu HVO mnogo razlikuje od Armije R BiH.
Na Stupu, u Sarajevu, HVO је, umjesto legalne policije R BiH, uspostavio svoju
policijsku stanicu. То su bili veoma losi nagovjestaji. Tako је sarajevsko naselje
Stup, postalo kamen spoticanja u odnosima Armije R BiH i HVO.
U nasem Stabu Vrhovne komande su poduzimane тјеге da se HVO па
Stupu integrira u jedinstvene Oruzane snage R BiH. Siber Stjepan, Kalea Miгo­
slav i Dzevad Jusic su odlazili u Stozer HVO u sarajevskom naselju Stup, gdje
su razgovarali sa lokalnim liderom HVO-a, Velimiгom Maricem. Maric је drsko
odbijao Siberova nastojanja da se otklone nesporazumi u odnosima sa Mari-
сет i da se HVO integrira u nase Oruzane snage, radi zajednickih borbenih
djelovanja protiv cetnika.
Nastojali smo da se ispostuje Sporazum о prijateljstvu i saradnji Izetbe-
govica i Tudmana о ulasku predstavnika HVO u ЗјаЬ Vrhovne komande oru-

- 224 -
zanih snaga R ВјН, а zatim i па sve nize nivoe rukovodenja i komandova-
пја. Zapovjednistvo Glavnog stozera HVO u Grudama i njihov politicki lider
Mate ВоЬап su ignorirali Ьгојпе usmene i pismene inicijative u tom pogledu,
sto је znacilo da је Tudman jedno govorio Izetbegovicu, а sasvim suprotno
usmjeravao djelovanje lidera i cijele organizacijske strukture HV i HVO u ВјН.
Nikada se пјје ispostovala zakonska odredba koja glasi: "Oruzane snage Ае­
pubIike сјпе Агтјја RepubIike. Sastavni dio Агтјје сјпе postrojbe Hrvatskog
vijeca odbrane i drugi naoruzani sastavi koji se stave pod jedinstvenu koma-
ndu Агтјје .. ."661

4_11.
TUfJMANOVI OBAVJESTAJCI
U ZGRAOI РRШSЈШNISТVД R BIH

Predsjednik Predsjednistva R ВјН Alija Izetbegovic је tezio da se u vezi гје­

savanja krize u ВјН ucvrste odnosi izmedu R Hrvatske i R ВјН . U proljece i Ijeto
1992. godine smo ocekivali da lideri Hrvatske, па celu sa Tudmanom podrze
izgradnju jedinstvenih Oruzanih snaga R ВјН. lako је tada bilo indikatora da
Tudman пјје iskren u pogledu podrske za ocuvanje suvereniteta i teritorijalnog
integriteta R ВјН, ipak, se пјје predvidalo da је па pomolu agresija па R ВјН
i sa zapada i da се odbrambene snage R ВјН doci u strategijsko okruzenje.
Jedan od indikatora da Tudmanov rezim djeluje protiv suvereniteta i teritorija-
Inog integriteta R ВјН bio је dolazak iz Zagreba Tudmanovih obavjestajaca koji
su па trecem spratu zgrade Predsjednistva R ВјН, od ministra odbrane Jerke
Doke dobili nekoliko kancelarija u kojima su obavljali svoje poslove. О njihovom
dolasku u Sarajevo, ја sam obavijesten nekoliko dana nakon sto su se uselili u
zgradu Predsjednistva. Odmah sam poduzeo тјеге s ciljem utvrdivanja ko su,
ро сјјет naredenju su dosli iz Zagreba, ko ih је prihvatio u Sarajevu, kako su u
zgradi Predsjednistva dobili prostor za rad, kakvi su јт zadaci, preko koga su
od nasih zvanicnika legalizirali svoj rad u Sarajevu i s kim od nasih Ijudi sara-
duju u izvrsavanju svojih zadataka.
Brzo sam obavijesten da па ova pitanja пе mogu dobiti odgovore, јег опј
пе zele kontaktirati sa nasim Ijudima. Trazio sam da neko od njih dode kod
тепе па razgovor ili da njihov predstavnik ргјтј тепе u "svojoj" kancelariji. U
meduvremenu sam saznao da опј svako vece kontaktiraju sa Doko Jerkom i
drugim kadrovima HDZ-a u Sarajevu. Zakljucio sam da о tome петат razloga
661 "Uredba sa zakonskom snagom о izmjeni ј dopuni Uredbe sa zakonskom snagom о oruzanim
snagama RepubIike Bosne i Hercegovine", PR Ьroј : 1266/92, Sarajevo, od 06.08.1992., Arh iva.

- 225 -
 •

razgovarati sa ministrom Dokom, јег sam unaprijed znao da тј песе гесј istinu.
Оdluёiо sam da se sretnem sa jednim od obavjestajaca i da u "sluёајпоm " su-
sretu pokusam rijesiti ргоЫет . Tako је i bilo. Sreo sam jednog od njih па hod-
niku. Pitao sam ko је i sta radi u zgradi Predsjednistva. Odgovorio је da zna ko
sam ја , ali da о svojim poslovima пе zeli razgovarati sa тпот. Upozorio sam
ga da sam паёеlпik bezbjednosti Staba ТО R ВјН i da obavjestajci iz Zagreba
пе mogu raditi u Sarajevu nista bez mog znanja. Rekao је da опј razgovaraju
sa ministrom Dokom i da se ја trebam njemu obratiti, ako тј је, bilo sta, пе­
jasno. То те naljutilo, ра sam strogo, povisenim i prijetecim tonom rekao da,
ako ја budem dobio bilo kakav podatak da obavjestajci iz Zagreba obavljaju
razgovore sa pripadnicima ТО R ВјН i ako budem obavijesten da se опј па bilo
kakav паёјп bave prikupljanjem podataka о Oruzanim snagama R ВјН, da се
imati posla sa тпот i da се se lose provesti. Vec sutradan, Tudmanovi obavje-
stajci su otisli iz zgrade Predsjednistva. Rеёепо тј је da su se vratili u Zagreb.
U to nisam povjerovao. Осјјепјо sam da su опј samo promijenili lokaciju svog
obavjestajnog centra. Ргета takvoj осјепј , planirao sam тјеге radi identifika-
сјје njihove nove baze iz koje razvijaju obavjestajni rad. Ubrzo је i Doko Jerko
napustio Sarajevo.

4.12.
IZEТBEGOVIC UDOVOLJIO МОЈОЈ ZELJI ZA
ODLAZAK SA FUNKCIJE NACELNIКA BEZBJEDNOSТI

Bezbjednosna situacija u ВјН se sve vise komplicirala, posebno u Saraje-

vu. Као паёеlпik Uprave bezbjednosti u Stabu Vrhovne komande nisam то­
gao realizirati neophodne тјеге. Osjetio sam da пе mogu savladati prepreke
koje stoje па putu mojih nastojanja da se bezbjednosna situacija kontrolira i
stabilizira. lako sam obavljao funkciju паёеlпikа Sluzbe vojne bezbjednosti i za
tu duznost јтао zvапiёпо postavljenje, odnosno Rjesenje, Sefer је па sasta-
псјта govorio da tu funkciju obavlja Кегјт LuёагеviС. Sefer se veoma ёudпо
ponasao, јег је Кегјта Luёагеviса predstavljao i kao "komandanta Vojne polici-
је Bosne i Hercegovine" i kao паёеlпikа Sluzbe vojne bezbjednosti. U роёеtku
nisam reagirao, јег тј је јо izgledalo previse пеlоgiёпо i neozbiljno, ра па tako
apsurdna ponasanja nisam zelio usmjeravati svoju paznju. Ipak, jedne prilike
sam upitao Sefera - zasto predstavlja Кегјта Luёагеviса da је па duznosti koju
ја obavljam i za koju јтат zvапiёпо postavljenje, Sefer је odgovorio da оп па
јај паёјп odrzava kooperativnost sa Кегјтот i dobiva njegovu lojalnost. Nisam
mogao ispravljati takveSeferove stranputice.

- 226 -
 Medutim, kuloarske ргјсе о тепј, kao kandidatu za nacelnika 8taba Vrho-
vne komande, podsticale su Sefera da svakim danom povecava mrznju ргета
тепј. Моја reagiranja putem pisama Predsjednistvu, ministru odbrane Doki ,
Juki Prazini, Kerimu Lucarevicu i drugima za koje sam сјјепјо da su odgovorni
za kompliciranje bezbjednosne situacije u ВјН, narocito u Sarajevu, nisu davala
nikakvih rezultata. Shvatio sam da је za тепе rizican dalji ostanak па duznosti
nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti. Rizik se sastojao u СјпјепјСј da sam , s
obzirom па funkcionalnu duznost koju pokrivam, formalno odgovoran za uslo-
znjavanje bezbjednosne situacije i za izostajanje тјега da se ista stabilizira.
S obzirom па prepreke па koje sam nailazio u obavljanju svoje funkcionalne
duznosti, nisam mogao prihvatiti odgovornost za posljedice izostajanja Ье­
zbjednosnih тјега i za dalje uslozavanje bezbjednosne situacije. Neki uticajni
Ijudi su prosirili misljenje da su kriminalci odbranili Sarajevo. Ја sam mislio da
su kriminalci opljackali grad, te da је velika razlika izmedu odbrane i pljacke.
Protiveci se takvim misljenjima, govorio sam da su Ьогсј odbranili i da Ьгапе
Sarajevo, а da su i kriminalci ucestvovali u odbrani.
Zbog toga sam, krajem jula i pocetkom augusta, ubrzano radio da budem
postavljen па neku drugu duznost. О ргоЫетјта zbog kojih zelim ротјјегапје
sa funkcije nacelnika Uprave bezbjednosti izvijestio sam predsjednika Predsje-
dnistva Aliju Izetbegovica i Sefera Halilovica. Izetbegovic те shvatio kako sam
zelio. Osjetio sam da је zabrinut zbog kadrovske situacije u 8tabu Vrhovne ko-
mande i zbog teske bezbjednosne situacije , posebno u Sarajevu. Predsjednik
тј је rekao da тепј funkcija njegovog savjetnika za vojna pitanja omogucava
uticaj па bezbjednosne ргоЫете u Агтјјј R ВјН , te da се те оп u tom pogledu
podrzati. О zelji da budem postavljen па neku drugu duznost govorio sam i sa
svojim prijateljima. Predlozio sam da Jusuf Jasarevic bude postavljen па neku
od duznosti u Upravi bezbjednosti. S пјјт sam obavio razgovor i ukazao mu
da Sefer Кегјта Lucarevica predstavlja kao nacelnika Uprave bezbjednosti ,
zbog cega оп, nakon mog odlaska iz Uprave, moze racunati da bude zamjenik
Kerimu Lucarevicu. Znao sam da Lucarevic пета predstave о mjestu, ulozi i
zadacima Sluzbe vojne bezbjednosti, ра sam smatrao da taj nedostatak moze
kompenzirati Jusuf Jasarevic, koga nisam dovoljno poznavao.
Оп је ргјје agresije Ыо civil, ali rezervni oficir u sarajevskom Okruznom
stabu ТО. Mada sam ga ро izgledu poznavao, nikada do pocetka rata nisam
s пјјт razgovarao. U nekoliko prvih razgovora, о njemu sam stekao pozitivnu
predstavu. Kasnije cu se uvjeriti da sam pogrijesio.
U vrijeme kada sam poduzimao тјеге da budem ротјегеп sa duznosti
nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti, sa funkcije savjetnika za vojna pitanja u
Predsjednistvu R ВјН u Zagreb, па duznost vojnog izaslanika, otisao је Hasan
Efendic, bivsi komandant 8ТО АВјН , koga је naslijedio Sefer. Ne znam ko је

- 227 -
sve razgovarao sa predsjednikom Izetbegovi6em о mogu6nosti da ја budem
postavljen па du2:nost savjetnika za vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН. Рге­
dsjednik Izetbegovi6 је о tome razgovarao sa Seferom, koji se slo2:io da budem
postavljen па funkciju savjetnika za vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН.
Tako је uslijedilo da Predsjednistvo RepubIike Bosne i Hercegovine, па
sjednici od 1З. augusta 1992. godine, donese Odluku о тот "postavljenju" па
funkciju "savjetnika za narodnu odbranu" u Predsjednistvu RepubIike Bosne
i Hercegovine'7I Odluku је potpisao predsjednik Predsjednistva R ВјН Alija
Izetbegovi6, svojerucno.

671 Odluka Predsjednistva R ВјН Ьгој: 02-011-615192, Sarajevo, 13. augus1a 1992. godine, u тојој
licnoj arhivi.

- 228 -
 5.
POLIТlCКl, VOJNI I BEZBJEDNOSNI PROBLEMI
U DRUGOJ POLOVINI 1992.GODINE

5.1.
NORMAТlVNA АКТА
ZA RAO
SШZВЕ BEZBJEDNOSТl I VOJNE POLICIJE

Kad sam dobio Odluku о postavljenju па funkciju savjetnika za vojna pita-

пја u Predsjednistvu R ВјН, odmah sam otpoceo rad па ргјргетј normativnih
dokumenata kojima је trebalo, па osnovu Ustava R ВјН i vise zakona za obIast
odbrane i unutarnjih poslova , regulirati rad Sluzbe vojne bezbjednosti i rad Vo-
јпе policije, posebno u vezi sa ovlas6enjima, сјјот se ргјтјепот ogranicavaju
prava i slobode gradana. Ргета iskustvima koja smo imali napisali smo slije-
de6a dokumenta:
а ) "Pravilo za rad Sluzbe vojne bezbjednosti u Oruzanim snagama Re-
pubIike Bosne i Hercegovine", koje је 11.09.1992. godine potpisao predsjednik
Predsjednistva R ВјН Alija Izetbegovi6. То је Ыо prvi normativni akt donesen u
nadleznosti Predsjednistva, kao Vrhovne komande, kojim se reguliraju konkret-
па pitanja djelovanja unutar Oruzanih snaga R ВјН. То је Ыо krupan dogadaj
za rad Sluzbe vojne bezbjednosti kojoj је ovim dokumentom odreden okvir, sa-
drzaj i smjer djelovanja. Оејјпјгапо је da је "SluZba vojne bezbjednosti nosilac
poslova drzavne bezbjednosti u Oruzanim snagama RepubIike Bosne i Негсе­
govine", da је organizirana "sa ciljem zastite komandi, stabova, jedinica i usta-
nova oruzanih snaga, objekata koji se koriste za pripremu i upotrebu oruzanih
snaga u ratu i miru, kao i zastite svih aktivnosti koje se pripremaju i izvrsavaju
u vezi sa pripremom i upotrebom komandi, stabova i jedinica, radi sprjecavanja
svih obIika ugrozavanja unutar i ргета oruzanim snagama."'8I Ovaj datum је,
kasnije, odreden kao Оап Sluzbe vojne bezbjednosti. Svecano је obiljezavan.
Zadaci Sluzbe vojne bezbjednosti su, ро ovom dokumentu, grupirani u tri
cjeline: (а) ko ntraobavjestajni zadaci - da otkriva djelatnost obavjestajnih

681 Pravilo ,а rad Sluzbe уојпе bezbjednosti u Oruzanim snagama, Generalstab Агтјје R ВјН ,
Ьroј:02-011-714/92 od 11.septembra 1992. godine, u potpisu Predsjednik Predsjednistva R ВјН Alija
Izetbegovic, strana 3.-4.

- 229 -
'Ј

sluzbi; da identificira i dokumentuje гајпе zlocine; pribavlja podatke о agre-

sorskim formacijama; otkriva i sprjecava terorizam, sabotaze, diverzije; spri-
jecava ојјсапје tajnih podataka; ргајј i procjenjuje neprijateljsku propagandu;
razvija informacioni sistem SluZbe; - (Ь) stabno-bezbjednosni zadaci - vrsi
bezbjednosne ргосјепе; predlaze i planira тјеге bezbjednosti u komandama i
jedinicama; ucestvuje u procesu donosenja odluka za upotrebu jedinica; kon-
trolise i ocjenjuje stanje bezbjednosti; daje strucnu ротос nadleznim organima
u ostvarivanju njihove bezbjednosne uloge; Ьгјпе о obucenosti i osposobIjeno-
sti Vojne policije; vrsi izbor kadrova za Sluzbu bezbjednosti i Vojnu policiju; - (с)
vojno-policijski zadaci - koncipira organizacijska rjesenja za Vojnu policiju;
planira i realizira materijalno-tehnicko оргетапје Vojne policije; koncipira obu-
ku; procjenjuje stanje jedinica policije; strucno usmjerava rad Vojne policije u
pretkrivicnom postupku ; Ьгјпе о ЬогЬепот angaziranju Vojne policije 691
Definirano је da su pripadnici Sluzbe vojne bezbjednosti РОјсјпјепј koma-
ndantima jedinica, а da u pogledu "ргјтјепе specijalnih metoda i sredstava
rada Sluzbe vojne bezbjednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, јот Sluzbom
centralizirano, preko nacelnika Uprave bezbjednosti rukovodi опај starjesina
preko koga Predsjednistvo RepubIike ostvaruje rukovodenje ргјргетата i upo-
јгеЬот oruzanih snaga u ratu i miru", sto је znacilo da u pogledu ргјтјепе spe-
cijalnih metoda i sredstava SluZbom rukovodi nacelnik, odnosno, komandant
Generalstaba Агтјје R ВјН. Sluzba vojne bezbjednosti је mogla primjenjivati
"metode i sredstva, kao i тјеге i radnje kojima se odstupa od nacela nepovre-
divosti tajnosti pisma i drugih sredstava komuniciranja. Posebno је naglasena
obaveza provjeravanja podataka, је obaveza da se unistavaju dokumenta za
koja se utvrdi da sadrze пејаспе podatke . Za lica о kojim se raspolaze podaci-
та, ргета kojima јта osnova za sumnju da su u vezi sa obavjestajnim sluzba-
та ili da se bave drugom vrstom neprijateljskog djelovanja, nacelnik, odnosno,
komandant Generalstaba odobrava vodenje "Operativne obrade" kroz koju se
realiziraju тјеге kojima se odstupa od nacela nepovredivosti tajnosti pisma i
drugih sredstava komuniciranja. 701
Ovim dokumentom su propisana ovlascenja pripadnika Sluzbe vojne bezbje-
dnosti: legitimisanje, privodenje, lisavanje slobode, odredivanje pritvora do 72
casa, saslusavanje - ispitivanje, upotreba vatrenog oruzja. Poslovi i ovlascenja
organa unutarnjih poslova (civilne policije) koja su odredena ро Zakonu о kri-
vicnom postupku, odnose se i па ovlascenja pripadnika Sluzbe vojne bezbje-
dnosti.
Ь) Uputstvom za primjenu specijalnih metoda i sredstava Sluzbe voj-
пе bezbjednosti, regulirani su uslovi о odlucivanju i ргјтјепј: kontrole posiljki,

691 1510, 51rana 4 - 8.

701 1510, 51ran a 6 - 20.

- 230-
гada sa izvorima prikupljanja infoгmacija - saradnicima, infoгmativnih intervjua,
slusanja i snimanja гazgovora, te ргасепја i osmatгanja. Bez posebnih odobгe­
пја, pripadnici Sluzbe vojne bezbjednosti su mogli pгimjenjivati samo metodu
informativnog intervjua. Za posebne izvore pгikupljanja infoгmacija - saradnike,
odobrenje је donosio nacelnik Upгave bezbjednosti Staba Vrhovne komande. О
saradnicima se vodila centгalizirana evidencija u Upгavi bezbjednosti. Kontгola
posiljki, slusanje i snimanje гazgovora, ргасепје i osmatгanja su se mogli ргјтјје­
niti samo ро odobгenju starjesine preko koga Vrhovna komanda realizira odluke
о ЬогЬепој upotrebi Агтјје R ВјН, а to је nacelnik Staba Vгhovne komande,
kasnije komandant Geneгalstaba. Ove metode su se odobravale u slucaju da
se za neko lice, zbog sumnji о nepгijateljskom djelovanju, daje poseban tгetman,
s ciljem da se sumnje argumentirano ili potvrde ili odbace. Podaci u pogledu
potvrde ili odbacivanja sumnji su imali veliki znacaj u pogledu ostvarivanja uloge
Sluzbe vojne bezbjednosti. 711
с) "Pravilo za rad Vojne policije Oгuzanih snaga RepubIike Bosne i Нег­
cegovine", koje је 11.09.1992. godine potpisao pгedsjednik Predsjednistva R ВјН
Alija Izetbegovic, pored Pгavila za rad Sluzbevojne bezbjednosti, је Ыо prvi пог­
mativni akt donesen u nadleznosti Predsjednistva kao Vгhovne komande, kojim
se гeguliraju konkretna pitanja djelovanja unutar Oruzanih snaga R ВјН. То је Ыо
vazan dogadaj za rad Vojne policije kojoj је ovim dokumentom odreden okviг, sa-
dгzaj i smjeг djelovanja. Definirano је da su jediniceVojne policije патјјепјепе za
"izvrsavanje posebnih zadataka u funkciji zastite najosjetljivijih segmenata vojne
oгganizacije, гadi cega se angaziгaju па fizi6kom obezbjedenju vitalnih elemena-
ta u sistemu rukovodenja i komandovanja; ЬогЫ protiv diveгzantsko-teroristickih
gгupa, koje neposredno ugrozavaju objekte za сјје је obezbjedenje, u skladu sa
ovim pгavilom, zaduzena Vojna policija; zastiti Predsjednistva RepubIike 80sne i
Hercegovine i Glavnog staba oruzanih snaga i najvisih vojnih rukovodilaca; рго­
tivdiveгzantskoj tehnickoj zastiti objekata i lica; zastiti narocito znacajnih tajnih
dokumenata, objekata, boгbenih sredstava, гејоп а, zona i pravaca; otkгivanju
i presijecanju kriminalne djelatnosti сјјј su nosioci pripadnici oruzanih snaga ili
drugi gradani, ali samo u slucajevima kada је predmet kriminalne radnje vojna
imovina, odnosno, ako se radi о krivicnim djelima iz nadleznosti vojnih sudova;
regulisanju i kontroli vojnog putnog saobгacaja; kontroli sprovodenja naгedenih i
propisanih тјега vojnog reda i discipline."721
711 U vezi poda1aka kojima se potvrduju ili odbacuju sumnje, treba гazumijevati svrhu tajnosti rada
svih sluzbi bezbjednosti. Manipuliranje i transparentno koгistenje neprovjerenih pOdataka njihovim
predstavljanjem kao da su tacni, mogu se uzгokovati teske posljedice za Ijude па koje se podaci
odnose. U tome је sadrzana оsјеЩivоst koristenja raznih materijala koji nastaju u radu sluzbi bezbje-
dnosti.
721 Pravilo za rad Vojne роlјсјје Oruzanih snaga RepubIike Bosne i Hercegovine, Ьгој: 02-011-715192,
od II.septembra 1992.godine, u potpisu predsjednik Predsjednistva R ВјН Аlјја Izetbegovic, strana 3.4.

- 231 -
 Za svaki aspekt naprijed opisanog djelokruga rada Vojne роlјсјје, Pravilom
sluzbe su precizirani zadaci, сјте је osigurana jasna usmjerenost njenog dje-
lovanja. Regulirano је da Vojnom роlјсјјот rukovodi i komanduje "starjesina
vojne jedinice i ustanove u сјјет formacijskom sastavu se nalazi jedinica Vojne
роliсјје", а da u strucnom pogledu пјоте rukovodi "starjesina SluZbe vojne
bezbjednosti u сјјет se formacijskom sastavu nalazi jedinica Vojne роlјсјје".
Precizirana su ovlastenja Vojne роlјсјје : upozorenje, legitimisanje, podnosenje
prijave, privodenje, zadrzavanje, upotreba fizicke snage, upotreba gumene ра­
lјсе, vezivanje, upotreba drugih sredstava prinude, upotreba oruzja, koristenje
posebno dresiranih pasa, lisavanje slobode, pretres lјса i stana i oduzimanje
predmeta i dokumenata. Svako od nabrojanih ovlastenja, u Pravilu sluzbe Voj-
пе роlјсјје је , detaljno, obrazlozeno. Regulirano је , takoder, da Vojna роlјсјја
svoje zadatke izvrsava kroz vise sluzbi: sluzbom obezbjedenja, patrolnom sluz-
Ьот, potraznom sluzbom , sluzbom dezurstva, sluZbom bezbjednosti vojnog
saobra6aja, sluzbom suzbijanja kгimiпаlitеtа. 7З1

5.2.
PREPREKE OSТVARIVANJU JEDINSТVA
U SISTEMU SLUIВl BEZBJEDNOSТI R BIH

Nakon sto smo u septembru 1992. godine okoncali rad па izradi Pravila za
rad Sluzbe vojne bezbjednosti, Pravila za rad vojne роlјсјје i Uputstva о ргјтје ­
пј metoda i sredstava Sluzbe vojne bezbjednosti, odnosno, nakon sto su ova
dokumenta potpisana u nadleznoti Predsjednika Predsjednistva R ВјН , tokom
oktobra 1992. godine smo ргјргетјlј prijedloge za тјеге koje su Ыlе nuzne
radi otklanjanja slabosti u organiziranju bezbjednosnog sistema . Zelio sam da
se otklone neke organizacijske slabosti. Осјјепјо sam da јта veoma stetnih
tendencija kojima se narusava jedinstvo bezbjednosnog sistema. U takve sla-
bosti sam svrstao slijede6e:
1. Uprava Sluzbe bezbjednosti, u sastavu Staba Vrhovne komande, пјје
Ыlа funkcionalno uvezana sa Sektorom bezbjednosti u Ministarstvu odbrane.
U operativnoj nadleznosti tog Sektora Ыlе su sve organizacijske сјеlјпе Мјпј ­
starstva odbrane, osim Staba Vrhovne komande. Ја sam se zalagao da se u
Upravi bezbjednosti Staba Vrhovne komande objedini operativna odgovornost
.za sve organizacijske сјеlјпе Ministarstva odbrane i za sve jedinice i komande
Агтјје R ВјН . То је podrazumijevalo da se Sektor bezbjednosti Ministarstva
odbrane reorganizira i funkcionalno veze za Upravu bezbjednosti Staba Vrho-
7Зf 1510, 5 1 гап а 4.-28.

·232 ·
упе komande. Tako sam zelio posti6i аа nacelnik Staba Vrhovne komande, а
пе ministar оаЬгапе, rukovodi Sluzbom уојпе bezbjednosti, 'е аа se ispostuje
tacka 10. Pravila za гаа SluZbe уојпе bezbjednosti аа 'от Sluzbom "rukovo-
ај опај starjesina preko koga Predsjednistvo RepubIike ostvaruje rukovode-
пје pripremama i upotrebom oruzanih snaga u ratu i miru", а 'О је bila uloga
nacelnika Staba Vrhovne komande. Zbog konkretne politicke konstelacije, u
kojoj је ministar оаЬгапе mogao biti i predstavnik Hrvatske demokratske za-
јеапјсе, koja је duboko ulazila u izgradnju paradrzavnih i paravojnih institucija
(HZ Н-В i HVO), trudio sam se аа, kad је 'О уе6 tako, оп пета mogu6nost аа
rukovodi SluZbom уојпе bezbjednosti. Rjesenja za koja sam se zalagao bila
su odraz тоје odgovornosti аа zastitim оаЬгатЬепј sistem legalnih institucija
R ВјН . Оа Hrvatska demokratska zajednica i пјепј kadrovi nisu djelovali па
podrivanju drzave R ВјН, ја bih se zalagao za klasicna rjesenja - аа Uprava
bezbjednosti bude u sastavu Ministarstva оаЬгапе , аа u Stabu Vrhovne koma-
пае bude Odjeljenje bezbjednosti, роагеаепо Upravi bezbjednosti , u sastavu
Ministarstva оаЬгапе. 741
Dok smo u septembru 1992. godine radili па ргјргетј normativnih doku-
menata, mnogima u Ministarstvu оаЬгапе i Stabu Vrhovne komande nisam
smio obrazlagati ргауј smisao i cilj tacke 10. Pravila za гаа Sluzbe уојпе Ье­
zbjednosti, koja је glasila: "U pogledu ргјтјепе specijalnih metoda i sredstava
гааа SluZbe уојпе bezbjednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom , 'от sluzbom
centralizovano, preko nacelnika Uprave bezbjednosti rukovodi опај starjesi-
па preko koga Predsjednistvo RepubIike ostvaruje rukovodenje ргјргетата i
upotrebom oruzanih snaga u ratu i miru". Tu је poenta па "upotrebi" oruzanih
snaga u ratu, јег је u pitanju ЬогЬепа upotreba о cemu odlucuje civilni vrhovni
komandant - Predsjednistvo R ВјН, direktno preko nacelnika Staba Vrhovne
komande, а ministar оаЬгапе је , u vezi s ,јт, јтао ulogu аа osigurava uslo-
уе u pogledu popune oruzanih snaga Ijudstvom, materijalnim i finansijskim

741 Nekoliko mjeseci паkоп sto sam, augusta 1993. godine , за duznosti na6elnika Uprave bezbje-
dnosti Staba Vrhovne komande (Generalstaba) postavljen па duznost savjetnika za уојпа pitanja u
Predsiedniotvu R ВјН, Jusu! Jaoarevi6 је ovai pristup naruoio. ра su 15.02.1 994.godine Upravu Ье ·
zbjednosti lосј га!ј u okviru Ministarstva odbrane, сети sam se protivio, а u Stabu Vrhovne komande
(GeneraISfabu) ostaje Odjeljenje bezbjednosti, u strucnom pogledu podredeno Upravi bezbjednosti u
Ministarstvu оdЬгапе . Ubrzo zatim, 24.10.1994. godine, Upravu bezbjednosti, kao najvisi strutni п ј уо
Sluzbe уојпе bezbjednosti , угасаји u sastav Geneгalstaba Агтјј е R ВјН. Sporo su shvatali рго Ыете
па koje sam јт ukazivao i zbog kojih sam odmah u staгtu formiranja Sluzbe уојпе bezbjednosti istu
zastitio sadrzajem tacke10. Pravila za rad Sluzbe vojne bezbjednosti . Sudionicima ovog lutanja sam
pravovremeno govorio da se ova pitanja moraju rijesiti kako ја kazem , kad god se dogodi da su оп ј
shvatili рroЫет, odnosno, kad god shvate da nece тосј prihvatiti rizike koji Ы proizasli iz otvaranja
mogucnosti da Upravom bezbjednosti rukovodi Jider HDZ. То su s h vаШ i kad је , ubrzo nakon dolaska
Uprave bezbjednosti u Ministarstvo odbrane dosao i dr. Jadranko Ргlјс па funkciju ministra. Мога l ј su
роЬј е6ј od njega. Lutanje ј т пјј е trebalo.

- 233-
sredstvima. Vlada је svoju ulogu prema oruzanim snagama realizirala preko
ministra odbrane, а Predsjednistvo R BiH preko svih organa zakonodavne i
izvrsne vlasti, а u pitanjima borbene upotrebe, direktno preko nacelnika Staba
Vrhovne komande. Kad је Pravilo za rad SluZbe vojne bezbjednosti ozvani-
се по i kada smo u oktobru 1992. godine pristupili radu па objedinjavanju Ье­
zbjednosnog sistema , опба smo koristili efekte naprijed navedenoig sadrzaja
tacke 1о ., tog Pravila.
Uglavnom, uspjeli smo. Uprava bezbjednosti Staba Vrhovne komande,
odnosno, Generalstaba Armije R BiH је bila najvisa instanca u Sluzbi vojne Ье­
zbjednosti. Osigurano је, ба, za eventualnog ministra odbrane iz Hrvatske бе­
mokratske zajednice, Sluzba vojne bezbjednosti bude zatvorena onoliko koliko
је SIS u sastavu HZ Н-В (HVO) bio zatvoren za nacelnika Staba Vrhovne ko-
тапбе, odnosno, za komandanta Generalstaba Armije R BiH. То је bila nuzda.
Vise sam volio ба su se mogli uspostaviti normalni odnosi unutar odbrambenih
institucija R BiH, bez obzira kojoj politickoj opciji su pripadali funkcioneri , па
celu ministarstva odbrane Vlade R BiH. Zbog otpora medu bosnjackim kadro-
vima koji su previse drzali бо svog statusa u odnosu па Sluzbu vojne bezbje-
dnosti, nisam uspio ба se ukine Sektor bezbjednosti ministarstva odbrane ili
ба se reformiran funkcionalno veze za Upravu bezbjednosti u Stabu Vrhovne
komande, odnosno u Generalstabu Armije R BiH. Medutim, taj paralelizam nije
dovodio u pitanje funkcionalnost sistema, ali nije ni doprinosio njegovoj boljoj
efikasnosti. Naime taj paralelizam је unekoliko smetao efikasnijem djelovanju,
ali nije dovodio u pitanje sistem, ра se to moglo trpiti. Naime, u prvoj polovini
1993. godine, kada sam ponovo bio па celu Sluzbe vojne bezbjednosti, ја se
па tom pitanju nisam htio iscrpljivati. Imao sam preceg posla , ра sam taj para-
lelizam tolerirao.
2. "Biro za istrazivanje ratnih zlocina", kao organizacijska cjelina Minista-
rstva odbrane је росео djelovati kao posebna bezbjednosna institucija. Na celu
Biroa је bio Zisko Mahir, tada, cini mi se dvadesetogodisnjak. Tesko је bilo
ocijeniti pod cijom su kontrolom djelovali, ali је sigurno da nisu bili integralni
dio ni jedne od postojecih sluzbi bezbjednosti u drzavi. Моје misljenje је da su
djelovali pod kontrolom ministra odbrane Jerke Doke, а moguce i pod kontro-
lom nekih koji su se pozivali па autoritet SDA. Znam, sigurno, da glavni kadrovi
iz rukovodstva SDA nisu stajali iza tog Biroa. Oni su poceli poduzimati mjere
za koje su ро zakonu ovlastene iskljucivo sluzbe javne i drzavne bezbjednosti .
Uspostavom i djelovanjem Biroa, osjetljivi bezbjednosni poslovi su se duplira-
li. Niko u Birou nije bio kvalificiran za policijske i kontraobavjestajne poslove
kojima su se zeljeli baviti. Dа su imali ikakvih ispravnih predstava о poslovima
takve vrste oni пе bi ni pokusavali da se time bave. Oni su bili entuzijasti koji

- 234 -
su svoju patriotsku епегgiјu usmjeravali u роgгеsпоm pravcu. Trebalo ih је
obuzdati, sto se i dogodilo.
Ја sam iпsistiгао ба se ukiпе Вјго za istгаzivапје гаtпih zlоёiпа, ali пе samo
zato sto је duрliгапјеm iпstituсiја za policijske i kопtаоЬаvјеsеtајпе poslove па­
гusаvапа ustаvпоst i zаkопitоst, пеgо i zbog toga sto је Ргеdsјеdпistvо R ВјН
оsпоvаlо "Komisiju za istгаzivапје гаtпih stгаdапја". Роstојапје takve Komisije ,
пјеп sadrzaj i тејоб габа nisu dovodili u рјјапје jedinstvo bezbjednosnog si-
stema, kao sto је јо u sluёајu uspostave i funkcioniranja Вјгоа za istrazivanje
ratnih zlоёiпа. Komisija se пјје koristila policijskim i kontraobavjestajnim meto-
бата. Komisija је па koristan паёјп dopunjavala bezbjednosni sistem ВјН. Le-
galnim metodama, апаlizоm informacija iz тебјја i koristeci se rezultatima габа
raznih drzavnih, роlitiёkih, kulturпih, оЬгаzоvпih i drugih institucija, Komisija је
analizirala i procjenjivala sadrzaje i metode zlоёiпаёkоg ponasanja agresora ,
idепtifiсiгаlа zrtve i izvrsioce zlоёiпа, 'е poduzimala тјеге ба se putem тебјја
i па druge паёјпе апјтјга javnost u ВјН i sire u svijetu ба se zlоёiпаёkо ропа­
sanje u agresiji па R ВјН osudi i ба se pribavi medunarodna podrska оБЬгапј
R ВјН об agresije.
Роёеtkоm oktobra 1992. godine, kada smo sagledali ргоЫете organizira-
пја sistema bezbjednosti u R ВјН, posebno u Oruzanim snagama, ocijenili smo
ба su па sceni јепбепсјје ugrozavanja jedinstva tog sistema, ра sam se, u vezi
s ,јт, роsеЬпim aktom роб naslovom "Prijedlog za sргјеёаvапје uspostavljanja
vise sluzbi bezbjednosti u Oruzanim snagama R ВјН", obratio predsjedniku
Predsjednistva R ВјН Aliji Izetbegovicu, ministru оБЬгапе Jerki Doki i паёеlпiku
Staba Vгhоvпе kоmапdе Seferu Halilovicu. Ove funkcionere sam upozorio ба
trebaju pokloniti vecu раzпјu огgапiziгапјu sluzbi ЬеzЬјеdпоsti јег јта аktivпо­
sti , kojima se пагusаvа јеdiпstvо Огuzапih sпаgа , tako sto se, umjesto јеdпе
konstituisu ,гј sluzbe bezbjednosti, i 'о:
- "Donesena је odluka ба se formira Uprava bezbjednosti Oruzanih sna-
ga, kao rukovodeca instutucija za kontraobavjestajnu zastitu Oruzanih snaga,
koja Ы za svoj габ odgovarala Vrhovnoj kоmапdi, preko паёеlпikа Staba Vr-
hovne komande i ministru оБЬгапе, ргета njihovim ulogama koje imaju u ргј­
ргетата i upotrebi Oruzanih snaga;
- U Мiпistагstvu оБЬгапе postoji Sektor ЬеzЬјеdпоsti u kome оtроёеtkа
rata габј nekoliko Ijudi, koji роtрuпо пеоvisпо об Sluzbe vojne ЬеzЬјеdпоsti, u
Stabu Vrhovne komande, obavljaju kontraobavjestajne poslove;
- U Мiпistагstvu оБЬгапе postoji 'Вјго za istrazivanje ratnih zlоёiпа' koji
пеstгuёпо primjenjuje kontraobavjestajne metode, ulazi u паdlеzпоsti sluzbe
bezbjednosti i ostavlja negativne posljedice, kako zbog dupliranja institucija za
kontraobavjestajne poslove, tako i zbog dupliranja poslova koje obavlja 'Komisija
za istrazivanje ratnih stradanja' koju је formiralo Predsjednistvo R ВјН ".

- 235 -
 Predsjedniku Predsjednistva, Ministru odbrane i Nacelniku Staba VK sam
iznio svoju ocjenu da u Oruzanim snagama јгеЬа postojati samo jedna sluzba
bezbjednosti pod rukovodstvom Uprave bezbjednosti Staba VK, је da јгеЬа
rasformirati i Sektor bezbjednosti i Вјго za istrazivanje ratnih zlocina koji posto-
је u okviru Ministarstva odbrane. Predlozio sam da se kadrovi u Sektoru Ье­
zbjednosti Ministarstva odbrane angaziraju u Upravi bezbjednosti Staba Vrhov-
пе komande gdje пета пј pribIizno dovoljno strucnih kadrova. Istakao sam da
kontraobavjestajna djelatnost тога biti organizirana ро jedinstvenim politickim
osnovama, sa jedinstvenim rukovodenjem i usmjeravanjem rada. Осјјепјо sam
da se samo rasformiranjem Вјгоа za istrazivanje ratnih zlocina moze sprijeciti
nezakonito ponasanje Ijudi koji rade u tom Birou. Predlozio sam da se podrzi
rad "Komisije za istrazivanje ratnih stradanja". U vezi objedinjavanja rada Sluz-
Ье vojne bezbjednosti , predlozio sam dvije varijante :
- Prva varijanta: da Predsjednistvo R ВјН, preko nacelnika Staba Vrhov-
пе komande ostvaruje uticaj па usmjerenost rada Uprave bezbjednosti u Stabu
Vrhovne komande, koja Ы bila odgovorna i za kontraobavjestajnu zastitu svih
struktura Ministarstva odbrane isvih jedinica i komandi Агтјје R ВјН .
- Druga varijanta: koja Ы vazila samo ako Ы Predsjednistvo, preko Ministra
odbrane, umjesto preko Nacelnika Staba Vrhovne komande, realiziralo odluke о
ЬогЬепој upotrebi Агтјје R ВјН, sto Ы odudaralo od ргјпсјра komandovanja u
ratu. Samo tada Ы Upravu bezbjednosti, organizacijski trebalo postaviti u okviru
Ministarstva odbrane, ра Ьј predsjednik Predsjednistva, preko Ministra odbrane,
ostvarivao uticaj па usmjerenost djelovanja Sluzbe vojne bezbjednosti. 751
Tokom oktobra 1992. godine, obavio sam vise razgovora sa odgovornim
funkcionerima u Ministarstvu odbrane. Najvise sam razgovarao sa Bisic Muni-
Ьот. Оп је Ыо zamjenik ministra. Posto је ministar Doko Jerko napustio Sa-
rajevo, Bisic је fakticki obavljao duznost ministra. U razgovorima s пјјт јтао
sam njegovo razumijevanje, ali је i оп јтао velikih prepreka da ispuni тоје
zahtjeve koje sam postavljao ргета sadrzaju naprijed navedenog akta. Tokom
novembra 1992. godine, Bisic је obecavao da се se "Вјro za istrazivanje ratnih
zlocina rasformirati , а da се osobIje Вјroа uci u sastav "Komisije za istrazivanje
ratnih stradanja", koju је osnovalo Predsjednistvo R ВјН . Ја sam Ыо zadovo-
'јап takvim rjesenjem , ра sam ocekivao da se isto realizira. Medutim, posto se
nisu ispunjavali тојј zahtjevi, ја sam krajem novembra 1992. godine, ponovo
napisao i dostavio akt predsjedniku Predsjednistva R ВјН Aliji Izetbegovicu ,
ministru - odnosno zamjeniku ministra odbrane Bisic Munibu i nacelniku Staba
Vrhovne komande Seferu Halilovicu.

751 Primjerak akta koga sam sredinom oktobra 1992. godine dostavio predsjedniku Predsjednistva
R Вј Н Aliji Izetbegovicu, тiпistгu odbrane Jerki Doki i паёеlпiku Staba Vrhovne komande Seferu
Halilovitu, Arhiva.

- 236-
 Insistirao sam ба se ispuni оЬесапје koje sam боЫо u Ministarstvu оБЬга­
пе ба се se "Вјго za istrazivanje ratnih zlocina" ukinuti, а izvrsioci poslova u tom
Birou uci u sastav "Komisije za istrazivanje ratnih stradanja". Сјјепесј ба се se
taj бјо mojih zahtjeva ispuniti, ovim aktom sam se tezisno usmjerio па objasnja-
vanje razloga zbog kojih је neophodno ба se Sektor bezbjednosti ministarstva
оБЬгапе organizacijski uveze ргета Upravi bezbjednosti Staba Vrhovne koma-
пбе. Insistirao sam ба sve civilne strukture za ciju је kontraobavijestajnu zastitu
Ыо zaduzen Sektor bezbjednosti Ministarstva оБЬгапе, izadu iz nadleznosti
Sluzbe vojne bezbjednosti, а ба u tom pogledu Sluzba drzavne bezbjednosti
preuzme odgovornost za opcinske i okruzne sekretarijate za poslove оБЬга­
пе, kao i za preduzeca namjenske proizvodnje, а ба se u kontraobavjestajnoj
zastiti tih institucija uspostavi боЬга saradnja Sluzbe drzavne bezbjednosti i
Sluzbe vojne bezbjednosti. U vezi s tim, objasnjavao sam ба se Sluzba vojne
bezbjednosti тога usmjeriti samo па vojne institucije, а ба sve civilne instituci-
је, ра i опе koje obavljaju poslove об znacaja za odbranu budu u nadleznosti
civilne Sluzbe drzavne bezbjednosti. Тјте sam pokusavao prevazici osjetlji-
vost i podozrenja ako su vojne institucije u bilo kojem obIiku prisutne ucivilnim
segmentima drzavnog organiziranja. Ova varijanta је imala i losih strana, ali su
pozitivne bile vaznije. Ргј tome sam јтао u vidu ба i u slucaju kad Sluzba vojne
bezbjednosti kontraobavjestajno stiti okruzne i opcinske sekretarijate оБЬгапе
i kapacitete namjenske proizvodnje, to опа пе moze ispuniti bez adekvatnog
angaziranja па tim poslovima i Sluzbe drzavne bezbjednosti. Моје povjerenje
u Sluzbu drzavne bezbjednosti је, takoder, Ыо elemenat koji те upucivao ба
predlozim organizacijska rjesenja kojima се se Sluzba vojne bezbjednosti јасе
fokusirati па kontraobavjestajnu zastitu Ministarstva оБЬгапе i Агтјје R ВјН.
Таб је bilo izvjesno ба се okruzni i opcinski sekretarijati оБЬгапе biti sastavni
бјо Ministarstva оБЬгапе, sto Ы radikalno promijenilo situaciju, ра Ы, ргета tim
rjesenjima, Sluzba vojne bezbjednosti dobila nadleznost za njihovu kontraoba-
vjestajnu zastitu .
Septembra i oktobra 1992. godine, uocavao sam slabosti u pogledu osi-
guranja Predsjednistva R ВјН. Zelio sam ба se poduzimaju kompleksne тјеге
zastite Predsjednistva: osiguranje zgrade u kojoj jesmjesteno Predsjednistvo;
osiguranje prostora, neposredno uz zgradu, osiguranje prostora u slucaju
izmijestanja Predsjednistva, osiguranje clanova Predsjednistva па габпот
mjestu, u mjestu stanovanja i u pokretu, te тјеге габј zastite aktivnosti, pla-
nova i dokumentacije Predsjednistva R ВјН. Razradio sam тјеге osigura-
пја koje su obuhvatale: (а) тјеге fizickog osiguranja, unutarnjim i spoljnjim
strazama, te neposrednim osiguranjem licnosti u mjestu i pokretu; (Ь) тјеге
tehnickog obezbjedenja па ulazu u zgradu Predsjednistva, lokacije паroсј­
to znacajnih prostorija, te protivdiverziono osiguranje, redovnim pregledima

- 237 -
 1

objekata i Ijudi; (с) kontraobavjestajno osiguranje, unutarnjom i ofanzivnom

kontraobavjestajnom zastitom; (d) тјеге opste zastite koje trebaju poduzimati
sluzbenici Predsjednistva, је тјеге koje trebaju poduzimati faktori zastite u
ostalim drzavnim institucijama koje dnevno komuniciraju sa funkcionerima i
osobIjem Predsjednistva R ВјН. Insistirao sam da svaki clan Predsjednistva
R ВјН јта ро 1-3 strazara i da se poklanja paznja osiguranju komunikacija
kojima se krecu clanovi Predsjednistva, sto је podrazumijevalo da se u nekim
situacijama za osiguranje koriste policijske i vojne jedinice. Za kontraobavje-
stajno osiguranje Predsjednistva bila је neophodna koordinacija djelovanja
svih obavjestajnih i kontraobavjestajnih sluzbi, u okviru cega је veliki znacaj
imala sigurnosna kultura u pogledu zastite podataka о aktivnostima clanova
Predsjednistva. Insistirao sam da funkcioneri i osobIje Predsjednistva poklo-
пе punu paznju zastiti tajnosti, cuvanjem dokumenata, paznjom ргета јајпјт
podacima, ргј neposrednim i telefonskim razgovorima, propisano unistavanje
pomocnih рарјга i dokumenata, propisano cuvanje i arhiviranje, zakljucava-
пје i ресасепје kasa, stolova i slicno. Projekat zastite Predsjednistva sam
ustupio Ministru unutarnjih poslova, Nacelniku Staba Vrhovne komande i рге­
dsjedniku Predsjednistva Aliji Izetbegovicu. Ргјтјјејјо sam da se mnoge тоје
preporuke realiziraju, пагосјјо u elementima koje su bile nadleznosti Minista-
rstva unutarnjih poslova.

5.3.
POKUSAJIOBJEDINJAVANJA
OBAVJESTAJNIH I BEZBJEDNOSNIH SШZВl

Smatrao sam da је djelovanje obavjestajnih, kontraobavjestajnih i poli-

cijskih sluzbi od narocitog znacaja za ostvarivanje ciljeva nase ЬогЬе protiv
agresora. Septembra i oktobra 1992. godine sam сјјепјо da rad tih sluzbi, u
odnosu па njihovu ulogu, пјје adekvatno usmjeren, је da ргета јјт sluzbama
пјје uspostavljena adekvatna kontrola od strane nadleznih institucija, а пагосјјО
Predsjednistva R ВјН, koje је u гајпјт uslovima imalo ulogu i ро рјјапјјта iz па­
dleznosti Skupstine R ВјН. Efikasnost rada tih sluzbi је Ыјпо ovisila od koordi-
пасјје njihovog djelovanja, а koordinacija је podrazumijevala postojanje nekog
strucnog autoriteta koji јта uvid u osnovne elemente rada svake obavjestajne,
kontraobavjestajne i policijske institucije posebno.
Zbog toga sam sacinio elaborat pod naslovom "MOGUCI PRISTUP ORGA-
NIZACIJI JEDINSTVENOG OBAVJESTAJNO-BEZBJEDNOSNOG SISTEMA
REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE". Definirao sam cilj takvog sistema: za-

- 238 -
stita demokratski utvrdenog ustavnog poretka R ВјН, posebno u pogledu zasti-
te gradana, njihovih sloboda i prava. Осјјепјо sam da tadasnje obavjestajne i
sigurnosne institucije "nisu prilagodene politickim i drugim okolnostima, nastalim
nakon sto је ВјН postala suverena drzava, izvan bivse SFRJ, u kojoj su па save-
znom nivou Ыlј organizirani poslovi obavjestajnog i bezbjednosnog djelovanja,
kojih sada u ВјН, gotovo, uopste пета јlј su u samom zacetku stvaranja". U vezi
s tim , sam istakao da u Агтјјј R ВјН јо!; пета dobro organizirane obavjestajne i
kontraobavjestajne sluzbe, da u Ministarstvu unutarnjih poslova пета adekvat-
пе sluzbe koja Ы organizirano prikupljala, analizirala i korisnicima distribuirala
јпјогтасјје od zanacaja za diplomatiju, ekonomske i druge odnose nase zemlje
sa drugim сјпјосјта medunarodne zajednice, te da aktivnosti Sluzbe drzavne
bezbjednosti R ВјН treba Ьоlје postaviti i uvezati sa ostalim elementima bezbije-
dnosnog sistema. Istakao sam da i Ministarstvo finansija treba imati finansijsku
policiju. Naveo sam da obavjestajne i bezbjednosne institucije moraju biti situi-
гапе u vise drzavnih struktura: u Агтјјј R ВјН, u Ministarstvu unutarnjih poslova,
Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu finansija.
Осјјепјо sam da treba koordinirati rad bezbjednosnih struktura koje posto-
је u vise drzavnih institucija - ministarstava, te da se koordinacija njihovog
djelovanja тога institucionalno rijesiti. Zbog toga sam predlozio da se па пај­
visem nivou drzave ВјН osnuje "GLAVNIINFORMACIONI BIRO", kao central-
па obavjestajna i kontraobavjestajna institucija koja Ы Ыlа nadlezna da: ргјта
izvjestaje iz svih resornih bezbjednosnih sluzbi (MUP-a, МIР-а, MO-SVK, MF);
da dobivene izvjestaje objedinjava, sacinjava studije, analize i ргосјепе; da
rezultate svoga rada, u obIiku јпјогтасјја, analiza, studija i рroсјепа dostavlja
Predsjednistvu R ВјН, kako Ы moglo kreirati politiku i poduzimati odgovarajuce
politicke тјеге od znacaja za bezbjednost; da ostvaruje povratan uticaj ргета
resornim sigurnosnim institucijama, usmjeravajuci njihov rad, ргета zakljucci-
та do kojih se doslo u analizama i ргосјепата. Glavni јпјогтасјопј Ыго Ы
usmjeravao: u MUP-u Sluzbu drzavne i Sluzbu javne bezbjednosti; u Oruzanim
snagama R ВјН, Vojnoobavjestajnu sluzbu, Sluzbu vojne bezbjednosti, kao
kontraobavjestajnu sluzbu i Vojnu policiju ; u MIP-u SluZbu za informisanje i
analize; i u Ministarstvu finansija, Finansijsku policiju. Istakao sam da kontrolu
rada Glavnog informacionog Ыгоа treba da ostvaruje Predsjednistvo i Skupsti-
па R ВјН. U vezi s tim sam predlozio: da ргета naprijed navedenim elementi-
та Predsjednistvo R ВјН donese odluku о uspostavi bezbjednosnog sistema
R ВјН; da se nakon odluke Predsjednistva donesu odgovarajuce uredbe sa
zakonskom snagom kojima Ы se regulisala pitanja mjesta uloga i zadataka
bezbjednosnog sistema u сјеlјпј i pojedinih njegovih elemenata; da se ргјргете
elaborati о rjesavanju kadrovskih pitanja za popunu bezbjednosnih sluzbi; da
se osiguraju finansijske i materijalne pretpostavke za rad bezbjednosnih sluzbi;

- 239 -
da se odrede kadrovi koji се koordinirati uspostavu bezbjednosnog sistema,
ргета naprijed navedenim оЬјаSпјепјimа. 7б1

5.4.
NASA VOJNA OBAVJESTAJNA SШZВА
lako sam teziste svoje paznje usmjeravao па pitanja organiziranja Sluzbe
vojne bezbijednosti, kad sam postavljen па duznost savjetnika za vojna pitanja
u Predsjednistvu R ВјН, osjetio sam potrebu da јпјсјгат тјеге za uspostavu
solidnog sistema za obavjestajnu djelatnost. U vezi s ,јт , 'геЬа naglasiti razliku
u pogledu uloga Sluzbe vojne bezbjednosti u odnosu па Vojnu obavijestajnu
sluzbu. SluZba vojne bezbjednosti је odgovorna za тјеге protiv stranih, pose-
Ьпо obavjestajnih sluzbi agresora, 'е za тјеге орсе bezbjednosne zastite је­
dinica, komandi, aktivnosti, planova i objekata Агтјје R ВјН. Obavjestajna slu-
zba је odgovorna za prikupljanje i obradu podataka о neprijateljskim oruzanim
snagama, njihovim planovima i aktivnostima u agresiji па R ВјН. Ргета tako ,
kratko definiranim ulogama ovih dviju sluzbi, moze se zakljuciti da se njihova
djelatnost dodiruje, а u nekim pitanjima i podudaгa.Sluzba vojne bezbjednosti
moze kroz svoje kontraobavjestajne aktivnosti dolaziti do vaznih obavjestajnih
podataka, а Vojna obavjestajna sluzba moze dolaziti do podataka koji su u се­
ntru paznje Sluzbe vojne bezbjednosti, kao kontraobavjestajne institucije.
Ргета 'оте, ја sam Ыо veoma zainteresiran i duzan da uticem kako Ы
se uspostavio sto bolji sistem i obavjestajnog i kontraobavjestajnog osigura-
пја Атјје R ВјН. Zbog toga sam, pocetkom oktobra 1992. godine, sacinio do-
kumenta u obIiku prijedloga za organiziranje Vojne obavjestajne sluzbe. Рге­
dlozio sam slijedecu strukturu Obavjestajne uprave Staba Vrhovne komande:
nacelnik Obavjestajne uprave, sa sekretarom; (а) Odjeljenje obavjestajno-ope-
rativne djelatnosti, sa Odsjekom za vojsku agresora, Odsjekom za teroristicke
organizacije i Odsjekom za inostranstvo; (Ь) Odjeljenje vojnih izaslanstava sa
Odsjekom za operativne poslove, Odsjekom materijalno-finansijskog poslova-
пја, Odsjekom kripto-zastite i Odsjekom za strane vojne izaslanike; Odjeljenje
obavjestajnih organa i izvidackih jedinica sa Odsjekom za obavjestajne organe
i izvidacke jedinice, Odsjekom za elektronsko izvidanje, Odsjekom za analitiku
i Odsjekom za informatiku i dokumentaciju. Za ovu strukturu predlozeno је uku-
рпо 44 izvrsioca raznih poslova. 771

761 Elaborat pod naslovom "MOGUCI PRISTUP ORGANIZACIJI JEDINSTVENOG OBAVJESTAJ·

NO ·BEZВJEDNOSNOG SISTEMA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE", oktobar 1992. godine,
Arhiva.
771 Dokumenta prijedloga za organiziranje Vojne obavjestajne sluzbe, oktobar 1992. godine, Arhiva.

- 240-
 Ovaj dokumenat је Ыо osnova za organiziranje Obavjestajne uprave Sta-
Ьа Vrhovne komande. Роёејпа organizacija је uspostavljena, upravo, ргета
ovom prijedlogu. Kasniji razvoj Vojne obavjestajne sluzbe nisam ргајјо, ali sam
obavljajuci funkcije паёеlпikа Uprave bezbjednosti, паёеlпikа Uprave za moral
i glavnog Ьоsпјаёkоg predstavnika u Zdruzenom stabu Агтјје R ВјН i HVO, za
ројгеЬе Vojne obavjestajne uprave redovno dostavljao odgovarajuce podatke
iz njihove nadleznosti.

5_5_
UCESCE U PRIPREMAMA
ZA LONDONSKU KONFERENCIJU

Sredinom augusta 1992. godine, роёео sam rad u Predsjednistvu R ВјН па

funkciji savjetnika za vojna рјјапја. Tada su bile aktuelne pripreme za odlazak
i nastup nase delegacije па Londonskoj konferenciji koja је odrzana od 26. do
28.08.1992. godine. Kad sam se javio predsjedniku Izetbegovicu da ргјтјт
duznost savjetnika za vojna рјјапја, vec је bila odredena (15.08.) Zајеdпiёkа
komisija781 Predsjednistva i Vlade R ВјН za izradu РlаНогте za uёеsсе delega-
сјје RepubIike ВјН па јој konferenciji. Predsjednik тј је rekao da se uklјuёim u
rad је komisije i da svoja razmisljanja о јоте mogu napisati i dati liёпо njemu.
Zајеdпiёkа komisija је sаёiпilа tekst pod naslovom "Роlitiёkо-u stаvпi ргјпсјрј
unutrasnjeg uredenja RepubIike Bosne i Hercegovine"J9/ U tekstu su istaknuti
stavovi i ргјпсјрј za uёеsсе nase delegacije па konferenciji u Londonu, i јо: ВјН је
suverena i nezavisna drzava gradana, konstitutivnih i ravnopravnih naroda; R ВјН
se konstituise па ргјпсјрјта gradanske parlamentarne demokratije; unutrasnje
ustrojstvo RepubIike se zasniva па ideji regionalne autonomije i lokalne samou-
prave, а da Ы grad Sarajevo јтао poseban status; suverenitet drzave se ostva-
ruje па cijeloj teritoriji u medunarodno priznatim granicama; zakonodavni organ
је Skupstina koja se sastoji od dva vijeca - Vijeca gradana i Vijeca naroda; па­
cionalna prava se garantiraju Ustavom i zakonima; principi nacionalnog рагјјеја
se primjenjuju u izboru Vlade, Ustavnog suda, Staba oruzanih snaga, Vrhovnog
suda, diplomatskih predstavnika; u organima regija i орсјпа se, takoder, sprovodi
princip ravnopravnog uёеsса u vrsenju vlasti pripadnika svih naroda i narodnosti.
781 Sastav Zajednicke komisiJe Predsjednistva i Vlade R ВјН: dr. Mirko Рејапоуј6, Hakija Turajli6,
Mile Akmadzi6, Mario!il ЦиЫ6, Hajrudin Somun, dr. Cazim Sadikovi6, Sahbaz fJihanovi6 , dr. Musta!a
Imamovic, dr. DragoJjub Stojanov, Drazen Petrovic, dr. Hasan Dervisbegovic, dr. Miodrag Simovic,
Ante Markoti6, dr. Zdravko Grebo, dr. Zlatko Lagumdzija. Avdo Сатрага, Ranko Nikoli6, akademik
Muhamed Fi1ipovic, dr. Ismet Oautbasic, Stjepan Sibeг, Slobodan Lovrenovic, МјГО ЈапёiС.
791 Arhiva.

- 241 -
 Pripremio sam i predsjedniku Izetbegovicu dao tekst teza koje bi trebao ima-
ti u vidu prilikom pripreme svog izlaganja'o/ па Londonskoj konferenciji . U sadr-
zaju teksta је istaknuto da је agresija па R BiH odraz svirepe politike kojom su
Miloseviceva vojska i policija, genocidnim metodama otjerali sa svojih ognjista
vise od dvije trecine bosnjackog i hrvatskog stanovnistva, pobili oko sto hiljada
Ijudi, te uspostavili koncentracione logore i mucilista. Pomenuto је , da је nase
zalaganje za opstanak SFRJ ostalo bez uspjeha, upravo zbog velikosrpske
politike Milosevica koji је rusio SFRJ. U vezi s tim је ukazano па pravednost
nase borbe u odbrani BiH. Ocijenjeno је da је podrska odbrani od genocidne
agresije па R BiH stvar savjesti covjecanstva da stane па put tiraniji, fasizmu
i bezumlju . Istaknuti su slijedeci zahtjevi: da se agresorske jedinice povuku sa
teritorije R BiH i tako omoguci uspostava legalne vlasti па cijeloj teritoriji R BiH ;
da se osiguraju uslovi za povratak prognanika па svoja ognjista ; da se lideri Sa-
vezne RepubIike Jugoslavije upozore da се nastavak agresije povecati njihove
obaveze u pogledu placanja ratne odstete; da se angaziranjem medunarodnih
vojnih snaga, do zavrsetka rata osigura granica BiH prema Saveznoj RepubIici
Jugoslaviji; da se otklone smetnje u pogledu dostave humanitarne pom06i, te
da se za BiH ukine embargo па uvoz oruzja.
U razgovoru , predsjedniku Izetbegovicu sam sugerirao da odlazak nase
delegacije па Londonsku konferenciju treba iskoristiti za medijske nastupe i
diplomatske kontakte, kako Ы se medunarodni faktori i demokratska javnost
upoznali о karakteru zlocinacke agresije па R BiH i о pravednosti nase borbe.
U vezi s tim, sam istakao znacaj koristenja medijskih i diplomatskih kanala za
prezentiranje istine о genocidnim metodama agresora, о etnickom ciscenju i
koncentracionim logorima.
Nazalost, Londonska konferencija nije dala rezultate prema kojima Ы uslijedila
obustava oruzane agresije па R BiH. Usvojeni su (1) principi па osnovu kojih Ы
trebalo rijesiti sukobe па prostoru bivse SFRJ, te (2) usvojena "Izjava о Bosni"'"
801 Arhiva.
811 -Trinaest ргјпсфа za rjesavanje sukoba па prosloru SFRJ: prestanak upotrebe sile; neprizna-
уапје bilo kakve prednosti stecene silom; potreba pregovoгa u duhu ovih ргЈпсјра; postivanje najvisih
standarda о slobodi , ргаујта i demokratiji; provedba garancija о ргаујта i slobodama etnickim zajed-
пјсата i тапјЈпата; osuda nasiln09 protjerivanja i pгotuzakonitog zatvaranja; postivanje Zenevske
konvencije od 12.08.1949.godine; postivanje nezavisnosti i suverenosli svih dгzava u regiji; postiza-
пје konacnog sporazuma о nasljedstvu bivse SFRJ; postivanje svih rezolucija Savjela sigurnosti UN
о krizi u bivsoj SFRJ; osiguranje humanilarne ротос ј; saradnja sa snagama moritoringa, ёuvапја
тјга i kontrole oruzja; potreba za medunarodnim garancijama za provedbu sporazuma о miru koji se
budu pastizali .
. Оеуе! adredbi а palitickam Cjesenju sadгzanih u "Izjavi о Bosni": patpuni i trajan prekid пе­
prijateljstava; priznanje BiH od strane svih repubIika bivse SFRJ; postivanje integriteta granica BiH;
implemenlacija garancija za пасјопаlпе zajednice i тапј ј пе ; pravedni aranzmani za prognanike;
demokralske i ргаупе strukture za zastitu ргауа svih u В ј Н; garancije о neuplitanju snaga izvana;
poslivanje svih medunarodnih ugovora i sporazuma; оЬпоуа trgovinskih i drugih veza ва susjedima.

·242·
 Ocekivanja od Londonske konferencije su bila i suvise velika u odnosu па
пјепе rezultate. Oportunim i bIagim rezultatima Londonske konferencije, veliko-
srpskim fasistima pod kontrolom Milosevica је ostavljeno јо:'; mnogo vremena
za zlocine u ВјН. Morali smo spaljivati nase iluzije о potrebnoj odgovornosti
medunarodne zajednice da stane па put zlocincima i da zastiti drzavu ВјН, kao
svoju clanicu. Dok smo u vezi toleriranja velikosrpskog fasizma trebali ubjedi-
vati medunarodnu zajednicu da пе smije krsiti ргјпсјре па kojima se temelji тјг
i sigurnost, morali smo se osloniti па vlastite snage i biti spremni za upornu,
odlucnu i tesku oruzanu borbu protiv agresije, zla, fasizma i nepravde. Upravo
u slabim rezultatima Londonske konferencije imali smo veliki poticaj da se та­
ksimalno oslanjamo па vlastite snage. Ako se, ipak, moze govoriti о bilo kakvim
rezultatima Londonske konferencije, onda 'геЬа istaci da је i па 'от skupu
svijet potvrdio legalitet i legitimitet nase ЬогЬе, 'е politicki afirmirao drzavu ВјН,
пјепе medunarodno priznate granice i пјепе legalne institucije.

5.б.
PRAVCI DJELOVANJA PREMA PROCJENI
VOJNO-РОLIТIСКЕ SIТUACIJE, SEMPTEMBRA 1992. GODINE

U ulozi savjetnika za vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН, krajem septe-

тЬга 1992. godine, sacinio sam cjelovitu procjenu vojnopoliticke situacije u
Bosni i Hercegovini. Tekst ргосјепе sam dao predsjedniku Aliji Izetbegovicu i
nacelniku Staba Vrhovne komande Seferu Halilovicu. Na osnovu svestranije
analize stanja, vojnim i politickim liderima sam predlozio "Strategijske pravce
daljih odbrambenih aktivnosti u ВјН"821, i 'о:
1.) U obIasli diplomalske i informalivno-propagandne aklivnosli
izvan zemlje: insistirati па odlukama Londonske konferencije, kako Ы se anga-
ziranjem medunarodnih vojnih snaga osigurala granica ВјН ргета Srbiji i Сгпој
Gori; insistirati па provedbi odluka medunarodnih faktora о zabrani letova cet-
nicke avijacije; insistirati da se ukine embargo па uvoz oruzja u ВјН, u vezi cega
isticati neravnopravan polozaj odbrambenih snaga R ВјН, јег је Srbija i Сгпа
Gora uzurpirala oruzje bivse JNA; definirati diplomatsku strategiju R ВјН u toku
rata, 'е insistirati па uspostavi diplomatskih odnosa, prioritetno sa drzavama сјја
diplomatija moze imati najveci znacaj u odbrani R ВјН; definirati jasne ciljeve,
sadrzaje, metode i nosioce informativne i propagandne djelatnosti ргета svjet-

821 Savjetnik za уојпа pitanja u Predsjednistvu R ВјН . zadnja сјеlјпа pod "Е" u tekstu "Procjena
vojno -politicke situacije", koju sam sacinio krajem septembra 1992. godine, glasila је: "Strategijski
ргаус ј daljih odbrambenih aktivnosti u ВјН", stгапа 12 - 18., Arhiva .

- 243-
skoj javnosti i osigurati uslove za sirenje istine о pravednosti nase ЬогЬе i istine о
zlocinima agresora; insistirati па provedbi stavova iz rezolucija Savjeta sigurnosti
UN, narocito u vezi kontrole teskog naoruzanja koga agresor upotrebIjava u ge-
nocidu nad stanovnistvom u naseljenim mjestima.
2.) U obIasti informativno-propagandne djelatnosti u odnosu па sna-
ge agresora: saciniti koncept dezinformacija ро kojima Ы se agresor јпјсјгао па
pogresne politicke, уојпе i druge odluke; sprijeciti da se putem medija iznose
rezultati borbenih aktivnosti agresora ako isti ohrabruju cetnicku vojsku ; putem
medija afirmirati sve obIike aktivne uloge stanovnistva srpske nacionalnosti u
odbrani R ВјН ; podatke о zlocinima i genocidu prezentirati stanovnistvu u Srbiji
i Сгпој Gori; "pazljivim i dostojanstvenim odnosom ргета srpskom stanovnis-
tvu i zarobIjenicima graditi klimu potpune sigurnosti i роУјегепја u nase oruzane
snage, а medu pripadnicima agresorske vojske osjecaj sigurnosti u slucajevima
ргеdаје"8З1
3.) U obIasti informativno-politicke djelatnosti u odnosu па nase sta-
novnistvo i oruzane snage: suzbijati eventualne ројауе mrznje ргета srpskom
stanovnistvu i sprjecavati poistovjecivanje cetnika sa srpskim stanovnistvom u
cjelini ; organizirati aktivnosti drzavnih organa па dokumentiranju ratnih zlocina
koje vrsi agresorska vojska; sprijeciti ројауе revansizma; afirmirati stavove о
nuznosti zajednickog zivota Srba, Hrvata i Bosnjaka; sprjecavati sukobe izmedu
Hrvata i Bosnjaka i prevazilaziti уес nastale ргоЫете u 'от pogledu ; objektivno
predstavljati vjerovatnocu da се га! trajati relativno dugo i psiholoski pripremiti
stanovnistvo па duzu izlozenost ratnim парогјта.
4.) U obIasti pripreme i izvodenja borbi, Ьојеуа i operacija: uporno
braniti sva okruzena naseljena mjesta uz planiranje i realiziranje тјега, s ciljem
njihove debIokade, sto se prioritetno odnosi па Sarajevo; prioritetno oslobadati
teritoriju izmedu rijeke Save i niskih bosasnkih planina - Konjuh, Ozren, Вогја ,
Uzlomac, Мапјаса i tako prekinuti vezu izmedu cetnickih snaga u Hrvatskoj i
zapadnoj Bosni sa logistickim centrima u Srbiji i Сгпој Gori ; planski objediniti
komandovanje i rukovodenje Oruzanim snagama R ВјН za pojedine teritorijalne
cjeline; planirati i izvoditi diverzantska djejstva, сјте agresorske snage razvlaciti
i ciniti nesigurnim; uspostavljati kontrolu па sto уесет dijelu komunikacija koje iz
Srbije i Сгпе Gore izvode u centralne dijelove ВјН ; 5 obzirom па saradnju pojedi-
nih grupa iz HVO sa cetnicima, poduzimati тј е ге potpune kontrole komunikacija
koje preko Zenice i Visokog izvode ргета Travniku i Вапја Luci; maksimalnu
paznju poklanjati koordiniranju jednovremenih borbenih djejstava па cijeloj teri-
toriji R ВјН, primjenjivati raznovrsne obIike тапеуга i agresoru nanositi sto уесе
gubitke u zivoj sili i ratnoj tehnici ; djejstvima nase artiljerije i diverzantskih gru-
ра ometati agresorsku artiljeriju i unistavati agresorske logisticke rezerve; razviti
831 Islo, slrana 14.

- 244 -
diverzantska djejstva ро konvojima agresora koji se kre6u putevima od Srbije i
Сгпе Gore; obavjestajnim i kontraobavjestajnim radom prikupljati sto konkretnije
podatke о agresorskim snagama; planski pripremati jedinice za djejstva u teskim
vremenskim i drugim uslovima; racionalno koristiti vrijeme i pove6avati radnu i
borbenu disciplinu.
5.) U obIasti daljeg usavrsavanja vojne organizacije: uspostaviti efikasan
obavjestajni i bezbjednosni sistem u oruzanim snagama, te unaprijediti zastitu oru-
zanih snaga; unaprijediti zastitu tajnih vojnih podataka radi cega propisati postupke
zastite, а sistem komandovanja osposobiti za kontrolu propisanih i пагебепih тјега
u tom pogledu; sankcionirati nosioce bIokada u sistemu donosenja i provedbe od-
luka; suprotstavljati se svakom obIiku narusavanja jedinstva u vojnoj organizaciji,
posebno u pogledu neposlusnosti, narusavanja jednostarjesinstva; aktivnostima па
ukidanju embarga, ratnim plijenom i pronalazenjem drugih пасјпа opskrbe oruzjem
i municijom, poboljsati ЬогЬепе mogu6nosti jedinica Агтјје R ВјН; prevazi6i uzroke
zbog kojih HVO пјје ukljuceno u jedinstven sistem komandovanja i borbenih djej-
stava oruzanih snaga R ВјН; pravilno dimenzionirati i funkcionalno usmjeriti jedinice
Vojne policije i specijalne jedinice koje treba preimenovati u ЬогЬепе sastave i dis-
tancirati ih od poslova iz nadleznosti organa unutarnjih poslova; slobodne teritorije
kontrolirati snagama unutarnjih poslova, а jedinice Vojne policije angazirati па kon-
troli teritorije u гејоп јта rasporeda jedinica Агтјје R ВјН; otkloniti slabosti u kadrov-
skoj politici, afirmirati strucne kadrove i prevazi6i nepovjerenje koje se bez osnova
siri ргета ојјсјгјта iz bivse JNA; sprjecavati da kadrovi Агтјје R ВјН, putem medija
daju stetne izjave, јег izjave politickog karaktera i izjave kojima se odaju tajni podaci,
pripadnici Агтјје R ВјН пе mogu davati putem medija.

5.7.
PROCJENA VOJNO-РОLIТIСКЕ SIТUACIJE,
NOVEMBRA 1992. GODlNE

U ulozi savjetnika za vojna pitanja, krajem oktobra i pocetkom novembra

1992. godine, za potrebe politickog i vojnog rukovodstva sam intenzivno radio
па ргјргетј teksta pod naslovom "Ргосјепа vojnopoliticke sistuacije u ВјН"841
Тај zadatak sam okoncao 04.11.1992. godine, kada sam tekst urucio рге­
dsjedniku Predsjednistva R ВјН Aliji Izetbegovi6u i nacelniku Staba Vrhovne
komande Seferu Halilovi6u. Prilikom urucivanja teksta, sa пјјта sam odvoje-
по razgovarao. Obrazlozio sam јт potrebu da se politicke i vojne тјеге ро-

841 Savjetnik za vojna рitапја u Predsjednistvu R 8јН, Рroсјепа vojno-po!iticke situacije, Sarajevo,
04.11.1992. godine. Arhiva.

- 245-
 •

duzimaju па bazi studioznih analiza i ргосјепа, te da tekst koji sam јт tada

urucivao, predstavlja dio mog парога da se udovolji takvoj potrebi. U pogle-
du zastite, tekst Рroсјепе је oznacen kao "Drzavna tajna", "Strogo povjerlji-
vo". Рroсјепа је obuhvatala dvije cjeline: а) Procjenu agresora i Ь) Procjenu
odbrambenih snaga RepubIike ВјН. Na ovaj пасјп sam zelio da тојј kontakti
sa predsjednikom Izetbegovicem i nacelnikom Seferom Halilovicem budu sto
efikasniji i korisniji. Као poseban cilj јтао sam da tekstom Рroсјепе јпјсагат
Sefera da aktivnije i konkretnije djeluje па prevazilazenju glavnih ргоЫета za
koje је оп licno odgovoran i koje niko drugi, osim оп, dok је па toj funkciji, пе
moze rijesiti.
Dio о agresoru: Istakao sam da silovite ofanzive, agresor poduzima s сј­
Ijem odrzavanja i prosirivanja teritorijalnog spoja Srbije sa Bosanskom krajinom
u ВјН, te sa Вапјјот, Likom i Kordunom u R Hrvatskoj, da su, u tom pogledu, za
agresora posebno vazni uspjesi osvajanja Јајса, Bosanskog Broda i Dervente,
te da se u tom smislu rezultati zele i u odnosu па Tesanj, Maglaj, Bugojno, Bihac
i Cazin. Ukazao sam da su ЬогЬепа djejstva agresora dobro sinhronizirana sa
psiholosko-propagandnim djejstvima, s ciljem da ocuva i ој аса ЬогЬепј moral
svoje vojske i stanovnistva, а da oslabi moral nasih Ьогаса i stanovnika. U vezi
s tim, kroz propagandu se istice da је agresor postigao velike rezultate u Hrva-
tskoj, јег је kroz formu "RepubIike Srpske Кгајјпе" ostvario srpski interes i osporio
suverenitet Hrvatske, te da se isto to postiglo i u ВјН kroz uspostavu "RepubIike
Srpske", сјте se osporava suverenitet drzave R ВјН. Istakao sam da u slucaje-
vima kada Агтјја R ВјН uspjesno oslobada teritorije, moral па agresorskoj vojsci
naglo opada, te da da је u cilju slabIjenja agresorskog morala najvaznije da mu
nanosimo gubitke u zivoj sili. U tom pogledu sam zakljucio da glavni sadrzaj Ьог­
benih djejstava Агтјје R ВјН тога biti nanosenje gubitaka agresorskoj zivoj sili,
јег se time postizu najveci efekti odvracanja od nastavka agresije.
Ukazao sam da agresor, metodama obavjestajnog i subverzivnog karakte-
га, tezi izazvati nejedinstvo unutar Oruzanih snaga R ВјН, da to nejedinstvo
dovede па nivo politickih i borbenih sukoba, da oslabi autoritet subjekata ru-
kovodenja i komandovanja i da maksimalno oslabi nasu odbranu. U vezi s tim,
sam осјјепјо da agresoru pogoduju sukobi izmedu Bosnjaka i Hrvata, nizak
nivo strucnih kvaliteta komandnog kadra, sukobi izmedu komandanata nekih
jedinica Агтјје R ВјН, sukobi izmedu funkcionera MUP-a i funkcionera u Агтјјј
R ВјН, nepovjerenje nasih Ьогаса u svoje komandante i vrhovno komandova-
пје, nepovjerenje u oficire koji su bili u bivsoj JNA, podvajanje pripadnika nasih
jedinica ро raznim osnovama, kao sto је podjela па Sandzaklije i Bosance,
pripadnike Patriotske lige i ostale koji to nisu bili i slicno.
Осјјепјо sam da Ы dalje zaostravanje sukoba izmedu Hrvata i Bosnjaka
bilo strateski uspjeh cetnicke politike.

- 246-
 Naveo sam da 6е agresor nastaviti ofanzivna djejstva, s ciljem da zauzima
jedan ро jedan grad, kao sto su Gradacac, Olovo, Кladanj, Maglaj, Bugojno i
Travnik. Nakon zauzimanja jednog od gradova, agresor 6е prebacivati teziste u
ofanzivi па slijede6i grad, zbog cega Агтјја R ВјН тога pojacati odbranu svih
gradova i komunikacijskih pravaca kojima su povezani.
ОјО о odbrambenim snagama R ВјН: Konstatirao sam da је komandova-
пје oruzanim snagama R ВјН otezano: (1) zbog prekinutih komunikacija i РП
veza; (2) zbog narusavanja politickog jedinstva сјја se najteza posljedica sa-
stoji u djelovanju HVO па stetu odbrane ВјН; (3) zbog samovoljnog ponasanja
pojedinih komandanata; (4) zbog slabe vojno-strucne osposobIjenosti pojedi-
nih komandanata; (5) zbog slabe obavjestajne i kontraobavjestajne djelatnosti;
(6) zbog pogresne usmjerenosti specijalnih jedinica i jedinica Vojne policije u
Sarajevu, u сјјјт sastavima djeluju kriminalci.
Posebno sam naglasio opasnosti od propagande kojom se produbIjuju i
prosiruju sukobi izmedu Hrvata i Bosnjaka, u vezi cega sam осјјепјо da se
takva propaganda koncipira i usmjerava iz centara pod kontrolom Tudmana.
Ukazao sam па sadrzaje te propagande: da bosnjacki kadrovi nisu sposobni
organizirati i voditi vojsku, da lideri Bosnjaka nisu pravovremeno naoruzali па­
rod i stupili u odbranu ВјН, da su lideri Bosnjaka u vrijeme rata u Hrvatskoj sa-
radivali sa JNA,85J da su mediji pod kontrolom bosnjackih lidera okrenuti protiv
Hrvata i HVO, da su bosnjacki kadrovi u Агтјјј R ВјН krivi za dotadasnje sukobe
sa HVO, da bosnjacki kadrovi stoje iza kriminala koga vrse specijalne jedinice i
Vojna policija u Sarajevu, da zbog takvog ponasanja bosnjackih kadrova hrva-
tski narod пе moze imati povjerenja u Armiju i policiju R ВјН. Осјјепјо sam da
ovakva propaganda uzrokuje ekscese i oruzane sukobe izmedu HVO i Агтјје
R ВјН, odnosno, izmedu Hrvata i Bosnjaka.
U vezi s ,јт, zakljucio sam: "U sklopu zahtjeva za sprijecavanje sukoba sa
HVO, potrebno је da se dosljedno i principijelno razrijese sve manjkavosti unutar
Oruzanih snaga i drugih drzavnih organa R ВјН, te da se predstavnici hrvatskog
naroda i sastavi HVO aktivno ukljuce u razrjesavanje tih manjkavosti ... Копасап
cilj razrijesavanja ргоЫета u odnosima sa HVO тога biti njegovo potpuno inte-

851 Koliko је politika i propaganda pod kontrolom HDZ-a bila prliava i podmukla, dobro se moze
sag!edati рс manstruoznim lazima protiv Воsпјаkа ј bosnjackih po!itickih faktora da su опј па stetu
pravovremenog organiziranja odbrane saraClivali sa JNA. Sirili su takve lazi upravo kad su sklapali
sporazum sa Milosevicem i kada su рс tom sporazumu, odmah u pocetku agresije, ostvarivali siroku
saradnju sa cetnickom vojskom u ВјН. Tako, паРГЈтјег, 18.09.1992. godine u Вапја Vru6ici, kod Те-
51Ј6а, lokalni lideri HDZ-a i HVO-a iz Zepca, Iуа Lozancit ј Регјса Jukic su se sastali sa cetnickim ko-
mandantima па tom podrucju. Takvih ргјтјега јта napretek. S obzirom па ponasanje HDZ-a i HVO
па podrucju Tesnja i Zepca, nije tesko zakljuciti da su se dogovara!i о medusobnom nenapadanju i
sadjejstvu dok izvode ЬогЬепа djejstva protiv jedinica Агтјје R ВјН па tom podrucju.

- 247 -
 griranje u OS R ВiН"8б1 Ukazao sam da se to moze ostvariti ako Ы se u prvoj fazi
osigurala koordinacija u sistemu komandovanja, sto Ы dovelo do rezultata u za-
jednickoj ЬогЫ protiv cetnika, te па bazi takvih rezultata izgradilo povjerenje koje
је nuzna pretpostavka za potpunu integraciju HVO u sastav OS R ВјН. Istakao
sam potrebu adekvatnog obavjestajnog i kontraobavjestajnog rada u odnosu па
postrojbe HVO, koje su eksponirane djelovanjem па stetu odbrane R ВјН, u vezi
cega sam zakljucio: "Тај i mnogi drugi razlozi namecu zakljucak da је neshva-
tljivo sto politicko i vojno rukovodstvo R ВјН пе uocava znacaj izgradnje elitne,
profesionalne obavjestajne i kontraobavjestajne sluzbe"87f
Aktuelizirao sam tretman HOS-a, сјје rukovodstvo iz Hrvatske, (Paraga, Ва­
jkusa, ЕЈарјс, Prkacin, Dedakovic), па teritoriji R ВјН aktivno djeluje па izgradnji
svoje vojske, sa Glavnim stozerom za ВјН (Uzunovic Drasko, Vulin Davor, Mila-
novic Neven, Arapovic Мјro) koji prihvataju da budu podredeni Stabu Vrhovne
komande Агтјје R ВјН. Ukazao sam па politicke ргоЫете u vezi s tim, јег se
lideri HOS-a oslanjaju па tradiciju ustasa, Antu Pavelica i Antu Starcevica, te za-
govaraju konfederalnu drzavu па teritoriji R ВјН i R Hrvatske. Predlagao sam ба
politicki faktori sagledaju ovo pitanje, kako Ы se postiglo ба se HOS stavi u funkci-
ju odbrane R ВјН, а da se ргј tome izbjegne kompromitacija nase ЬогЬе, јег Ы to
cetnici koristili za propagandu u kojoj Ьј Armiju R ВјН poistovjecivali sa ustaskom
vojskom. S obzirom da је sa Milosevicem dogovorio podjelu ВјН, Tudmanu, kao
"novom ustasi", nisu odgovarale "stare ustase", odnosno, HOS koji је па "starim"
ustaskim politickim osnovama zagovarao cjelovitu ВјН u konfederalnom odnosu
sa R Hrvatskom. Nama, nisu odgovarale пј "nove" ustase koji su sa velikosrbima
dijelili ВјН, niti"stare" koji su iz svojih, а пе nasih razloga bili protiv "novih" ustasa.
Istakao sam da sukobi HVO i Агтјје R ВјН aktueliziraju mogucu spregu
kadrova hrvatske nacionalnosti u drzavnom rukovodstvu - Vladi, а posebno
u Агтјјј R ВјН i policiji sa ekstremistima HVO-a. U vezi s tim, ukazao sam па
izdvajanje i okupljanje nekolicine kadrova hrvatske nacionalnosti па funkcijama
u nasem Stabu Vrhovne komande. опј su se intenzivno druzili sa katolickim
svecenicima. Odrzavali su sastanke u prostorijama SVK. Naglo su mijenjali
svoje ponasanje, pored ostalog, i tako sto su nametljivo pokazivali ба о vratu
nose zlatne lancice sa privjescima u obIiku krsta, dok su Bosnjake kritikovali
sto se medusobno pozdravljaju Selamom ili, pak, sto su poginule Bosnjake
nazivali "sehidima". U vezi s tim sam zakljucio: "Ovo su indikatori koji su, па­
oko sitni i nevazni, ali u svojoj biti imaju stetnog uticaja па obIikovanje jedi-
nstvenih oruzanih snaga. Ovo pitanje se тога posmatrati u kontekstu сјпјепјсе
sto је zapazeno da pojedini oficiri (Ivan Slavicek - pomocnik nacelnika Staba

8бl Savjetnik 'а vojna pitanja u Predsjednistvu R BiH, Procjena vojno-politicke situacije, Sarajevo,
04.11.1992. godine, strana б., Arhiva.
871 Isto, strana б.

- 248 -
Vrhovne komande za moral i porucnik Zlatko Horvat iz obavjestajnog sektora
Ministarstva odbrane, izvjestaje iz StabaVrhovne komande OS R ВјН salju u
vladine institucije R Hrvatske, sto је klasicna agenturna aktivnost, bez obzira
sto пат је Hrvatska saveznik u ratu. ТгеЬа saciniti kriterije о cemu se obavje-
stava saveznik, ра da takve izvjestaje potpisuje vrhovni komandant ili nacelnik
Staba Vrhovne komande, а пе da se јо сјпј ро slobodnom nahodenju pojedinih
ојјсјга ... "·"
U ovoj Ргосјепј, posebnu paznju sam poklonio nekim slabostima u sistemu
komandovanja Агтјјот R ВјН sa nivoa Staba Vrhovne komande. Сјјепјо sam
da su slabosti u јот pogledu velika smetnja postizanju ciljeva odbrane ВјН.
Istakao sam neke slabosti u funkcioniranju operativnog dijela Staba, koji је tada
Ыо smjesten u zgradi "Svjetlosti", u Sarajevu: da u procesu donosenja odluka
nacelnik Sefer пе koristi rezultate rada operativnog dijela Staba, da se odluke
donose neovisno od ргосјепа do kojih se dolazi u operativnom dijelu Staba, da u
јот dijelu Staba јгеЬа neprekidno da radi jedan predstavnik MUP-a i Civilne za-
stite, da Clanovi Predsjednistva R ВјН u svom radu trebaju koristiti operativni dio
Staba, da neke "avanture" nacelnika Sefera ргејјегапо vulgariziraju postojanje i
djelovanje Staba Vrhovne komande u cjelini, da se finansijsko poslovanje Staba
пе odvija u cjelini kako Ы trebalo preko strucnih organa finansijske sluzbe, da је
Sefer u losim odnosima sa glavnim autoritetima u Ministarstvu odbrane i Мјпј­
starstvu unutarnjih poslova, sto nanosi veliku stetu organiziranju odbrane.
Ukazao sam da јта neodgovornih pripadnika SDA koji sire nepovjerenje u
bivse ојјсјге bivse JNA koji se nalaze па vaznim funkcijama u komandama Агтј­
је R ВјН, da od strane pojedinih pripadnika SDA јта nepravilnog odnosa ргета
nasim Ьогсјта srpske nacionalnosti, ргета kojima, takode, sire nepovjerenje,
pored ostalog i па јај пасјп sto ih vra6aju iz jedinica па takozvano "cekanje", је
da se kriminalna aktivnost Vojne policije u Sarajevu povezuje sa kadrovima SDA.
U vezi s јјт sam zakljucio: "Веz obzira sto su ovakva ponasanja izvan zvanic-
пе politike SDA, ргј осјепј politickih posljedica ovakvog stanja тога se јтајј u
vidu сјпјепјса, da se takvi argumenti koriste za tvrdnje da su stvarna nastojanja
muslimanskih kadrova usmjerena па pretvaranje ВјН u muslimansku drzavu, da
u takvoj drzavi пе Ы bilo mjesta za Srbe, Hrvate i Muslimane koji пе zastupaju
'fundamentalisticku orijentaciju', u vezi cega svoju aktivnost пе ispoljava samo
teroristicka SDS, nego se u јот pravcu kre6u politicke kvalifikacije iz HDZ, SDP,
Reformista, МВО i drugih. Ako se bude davalo argumenata za takvo djelova-
пје, znacajno su umanjene perspektive uspjesne oslobodilacke ЬогЬе, јег se kao
argumenat upotrebIjava i сјпјепјса sto se neke slabosti znaju, pravilno procjenju-
ju, ali se u odnosu па njih nista пе poduzima, s ciljem prevazilazenja"891
881 Islo, slrana 7.
891 Islo, slrana 10.

- 249 -
 Upozorio sam па negativne karakteristike morala i raspolozenja Ьогаса, ро­
sebno u odnosu па stanje u Sarajevu. Istakao sam da borci negoduju zbog nedo-
statka municije, oruzja, odje6e, ogreva i drugih sredstava za zbrinjavanje svojih
porodica. Tada su borci bili zabrinuti za konacnu sudbinu BiH. Pribojavali su se
eventualnih politickih rjesenja, ро kojima Ы BiH bila podijeljena. Naglasio sam da
su evidentni negativni uticaji iz nekih civilnih struktura ргета jedinicama Armije
R BiH, posebno па podrucju Starog Grada u Sarajevu. U vezi s tim је zabrinja-
vao i ргоЫет neposlusnosti pojedinih komandanata, sto је dovodilo u pitanje
jedinstvo sistema komandovanja. Borci su zahtjevali da па prvim linijama u ЬогЫ
ucestvuju gradani iz svih socijalnih slojeva, јег se sirila propagandna teza da BiH
Ьгапе samo siromasni. Zahtjevali su da u jedinicama bude ve6i Ьгој Ьогаса kako
Ы se osigurale naizmjenicne smjene za odmor. Borci nisu bili dovoljno psihicki
pripremljeni da ucestvuju u ЬогЬата izvan lokalne sredine gdje stanuju, sto је
otezavalo borbeni manevar jedinica. Kriminalno ponasanje Vojne policije u Sara-
jevu је nanosilo veliku stetu ЬогЬепот moralu svih jedinica, пе samo u Sarajevu,
ve6 i sire, u svim jedinicama Armije R BiH. Borci su zahtijevali da se tadasnje је­
dinice Vojne policije rasformiraju, da se formiraju nove i da se u istima angaziraju
borci koji su se dokazali u ЬогЫ. Upozorio sam da stanje u Sarajevu nepovoljno
utice па moral i raspolozenje svih pripadnika Armije R BiH. Mediji i politicki faktori
su grijesili sto su perspektivu odbrane R BiH tumacili u kontekstu ocekivanja
strane vojne intervencije. Zakljucio sam: "Sada smo u Sarajevu u situaciji tezoj
nego u bilo kojem ranijem mjesecu гаја. Stranu vojnu intervenciju јгеЬа iskljuciti.
Neizvjesno је ponasanje HVO i RepubIike Hrvatske kao saveznika. Snage koje
djejstvuju od Visokog, Igmana i Hadzi6a, mogu pom06i, ali пе mogu debIokirati
Sarajevo bez ve6e ЬогЬепе aktivnosti iz grada. Municije imamo sve тапје, ра, u
vezi s tim, moral moze dalje slabiti ... "901

5.8.
PRIJEDLOZI IZEТBEGOVICU О HVO,
KRAJEM 1992. GOOINE

Odnosi sa HVO su bili najznacajnije pitanje о kome sam predsjedniku

Izetbegovi6u iznosio svoja misljenja i prijedloge. Sve sto smo razgovarali i sve
sto sam predlagao ima zajednicki imenitelj u teznjama da se sprijece sukobi sa
Hrvatima, Hrvatskom i HVO. То је bila cvrsta i iskrena orijentacija predsjednika
Izetbegovi6a. Polazio је od cinjenice da imamo zajednickog neprijatelja, Milo-
sevicev rezim, vojsku i policiju pod njegovom kontrolom i u BiH i u Hrvatskoj.
901 Is!o, о!гапа ! З .

- 250-
 U teznjama za sprjecavanjem sukoba sa Hrvatima, predsjednik Izetbegovic је
zelio afirmirati svaki ргјтјег zajednicke uspjesne ЬогЬе protiv agresora, pose-
Ьпо па podrucju Hercegovine, ра u kontaktima sa javnoscu, пјје htio potencirati
i Ьгојпе ргјтјеге izdajnickog ponasanja HVO i Tudmanovih sljedbenika u HDZ
ВјН. Predsjednik Izetbegovic је zelio zajednicku borbu Агтјје R ВјН i HVO рro­
tiv agresora. I kada је mogao nabrajati uspjehe koje su postigle samo jedinice
Агтјје R ВјН, оп је vise volio da kaze kako su to zajednicki rezultati koje postizu
odbrambene snage R ВјН - Агтјја R ВјН i HVO. Nije Ыо sklon da razvrstava
rezultate па опе koje postize Агтјја R ВјН i па опе koje postize HVO, mada је
krajem 1992.godine, bilo sasvim jasno da HVO u ВјН vise djeluje protiv Агтјје
R ВјН nego sto је spreman da se Ьогј protiv agresorske vojske.
U vezi 5 tim, predsjedniku Izetbegovicu sam govorio da ргета Hrvatskoj i
HVO тогато biti jako pazljivi i strpljivi, ali da granicu toleriranja тогато jasno
definirati, јег је u ponasanju HVO i HDZ prisutna tendencija omalovazavanja
nas Bosnjaka, sto је dovodilo u pitanje nase dostojanstvo. Isticao sam da u
interesu ocuvanja saveznistva sa Hrvatskom, i takva ponasanja тогато та­
ksimalno trpiti, ali i biti spremni za svaki obIik sukoba, kad u interesu ocuvanja
ВјН i bosnjackog nacionalnog dostojanstva, njihovo ponizavajuce ponasanje
ргета пата пе budemo mogli vise trpiti. Predsjednika Izetbegovica sam upo-
zorio da su Tudmanove атЫсјје usmjerene da тј Bosnjaci postanemo hrvat-
ska vojska, da se integriramo u HV i HVO, da nestane Агтјје R ВјН. То је
bila prava politicka pozadina u ponasanju jednog dijela Hrvata, starjesina па
znacajnim duznostima u Stabu Vrhovne komande i u jedinicama Агтјје R ВјН.
Predsjednika sam upoznao da se Ivan Slavicek, nacelnik Uprave za тогаl ve-
ота negativno ponasa, орјја, omalovazava Armiju R ВјН, afirmira HZ Н-В ,
tendenciozno kritikuje bosnjacke kadrove, sto proizilazi iz njegovih susreta sa
ekstremistima u HVO i HDZ. Predlozio sam da Slavicek bude uklonjen sa du-
znosti nacelnika Uprave za moral.
Кгајет novembra, aktuelizirani su, а tokom decembra 1992. godine reali-
zirani, vjerovatno, stranacki (SDA-HDZ) razgovori bosnjackih i hrvatskih politi-
сага о otvorenim pitanjima, posebno u pogledu osporavanja legalnih institucija
R ВјН, јег је HDZ vec formirao paradrzavne strukture HZ Н-В. Pored ostalog,
trebalo se razgovarati о otvorenim vojnim pitanjima, о strukturi i statusu HVO u
okviru oruzanih snaga R ВјН, 'е о sistemu komandovanja i uspostave jedinstve-
пе, odnosno, zajednicke komande. Pripremajuci se za te razgovore, obratili su
тј se Omersoftic Amila i Kreso Enver. Ја sam јт iznio svoje misljenje i па njiho-
vu molbu оЬесао saciniti tekst о 'оте, sto sam i ispunio. Tekst pod naslovom:
"Prilog za razgovor sa predstavnicima hrvatskog naroda", 28.11.1992. godine
urucio sam Amili Omersoftic, а jedan primjerak dao i predsjedniku Izetbegovi-
cu. Glavne teze teksta su bile:

- 251 -
1

а) Sugerirao sam da se raspravi aktivnost generala Janka Bobetka па

јегјјогјјј R ВјН, јег је оп u јо vrijeme pregovarao sa сејпјсјта i bez ikakvih
konsultacijaza predstavnicima legalnih institucija R ВјН, сејпјсјта predlagao
da zajednicki, od medunarodne zajednice traze da snage UNPROFOR-a budu
rasporedene па linijama do kojih su dostigle jedinice HV i HVO па јегјјогјјј Нг­
vatske i ВјН. То пјје Ыо samo ргоЫет povrede teritorijalnog integriteta ВјН. То
је bila poruka da HV i HVO пе zele dalje ЬогЬе u cilju oslobadanja cijele R ВјН
od agresorskih snaga. U vezi s јјт, sugerirao sam ocjenu daje takvo djelovanje
generala Bobetka direktno koristilo сејпјсјта i Milosevicevom rezimu.
Ь) Sugerirao sam da паБј pregovaraci, predstavnike HDZ dovedu u pozi-
ciju kako Ы se konkretno izjasnili da li је HVO spremno ili пе da se zajedno sa
Агтјјот R ВјН Ьогј do konacnog oslobadanja svih јегјјогјја R ВјН, odnosno, da
li su ili пе spremni da se Ьоге protiv cetnika do istocnih granica R ВјН. U vezi s
јјт sam zakljucivao, da Ы njihova spremnost za takvu borbu relativizirala neka
otvorena vojna рјјапја, kao Бјо su - da li HVO i Агтјја R ВјН trebaju јтајј "је­
dinstvenu" komandu, Бјо smo trazili тј, ili «zajednicku" u kojoj Ы se instalirao
paralelizam komandovanja, Бјо su trazili predstavnici HDZ. "Ako se izjasne da
се se Ьогјјј do konacnog oslobadanja svih јегјјогјја ВјН i јо budu spremni гесј
javnosti i potpisati u dogovorima, onda јгеЬа u formalnim гјеБепјјта Ыјј popust-
Ijiv u odnosu па njihove zahtjeve, s јјт Бјо Ы se istakla klauzula, da, ukoliko пе
budu htjeli da se Ьоге za oslobodenje cijele ВјН ... , da сето se ргета njihovim
zahtjevima ропаБајј strogo restriktivno, јег se tada HVO moze formirati samo
od hrvatskog stanovnistva i onih Muslimana koji јо dobrovoljno zele i da u јој
varijanti gubi smisao i zajednicka i jedinstvena komanda .. "911
с) Ako se predstavnici HDZ izjasne da nisu spremni za borbu do konac-
nog oslobodenja R ВјН, sugerirao sam da паБј politicki predstavnici ukazu па
rezultate koje је postigla Агтјја R ВјН, па veliku psihofizicku i patriotsku spre-
mnost odbrambenih snaga, је da тј od HV i HVO ocekujemo "da u паБет su-
kobu sa сејпјсјта ostanu neutralni, da пе pomazu сејпјсјта, Бјо Ы eventualno
mogli сјпјјј, bilo izazivanjem oruzanih sukoba sa Muslimanima, bilo tako Бјо Ы
se dogovorili sa сејпјсјта па stetu Muslimana, је da Ы , Бјге gledano, njihova i
pasivna pozicija za nas bila velika ротос"921
Sredinom novembra 1992. godine, predsjednika Izetbegovica sam informi-
гао da su naruseni odnosi izmedu nacelnika Staba Vrhovne komande Sefera
Halilovica i ministra unutarnjih poslova Jusufa Pusine, zbog cega izostaje nuzna
911 Savjetnik ,а vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН, "Prilog ,а razgovor sa predstavnicima hrvat-
. skog naroda", Sarajevo. 28.11.1992. godine, strana 2. i З. Arhiva.
Nароmiпјеm da su se tada, krajem 1992.godine, u okviru vojnih pitanja, narocito aktue lizirala
dva: nacionalna struktura HVO, odnosno, procenat ucesca Bosnjaka u jedinicama HVO, te usposta-
va "zajednicke Ш ~jedinstvene komanden •
M

921 Isto, strana З. Amiva.

- 252-
saradnja ovih institucija od kojih ovisi organiziranje паiЗе odbrane i efikasnost
oruzane ЬогЬе protiv agresora. Sefer је insistirao da se jedinice civilne policije
iЗјroт ВјН podrede komandama Агтјје R ВiН9З1 i da se dio oruzja i municije od
policije MUP ustupi Агтјјј R ВјН, а ministar Jusuf Pusina se suprotstavljao јјт
zahtjevima. Pored toga, do narusavanja njihovih odnosa doslo је i zbog toga
iЗјо је MUP raspolagao podacima da su pripadnici Агтјје R ВјН, posebno Vojne
policije glavni izvrsioci kriminala u Sarajevu, iЗјо Sefer пјје prihvatao. U MUP su
se bojali da Ы ustupanje oruzja i municije па raspolaganje Seferu, znacilo da се
se јјте јоiЗ vise naoruzati kriminalci u Vojnoj policiji. U vezi s јјт su se isticale i
осјепе da Ы u slucaju radikalnijih тјега па suzbijanju kriminala medu pripadni-
сјта Vojne policije, moglo uslijediti da Vojna policija napadne па Predsjednistvo
R ВјН . U vezi s јјт su se isticale осјепе da postojecoj Vojnoj policiji u Saraje-
vu јгеЬа umanjiti, а пе povecati borbenu тоС . Predsjedniku Izetbegovicu sam
predlozio da razgovara sa pomenutim funkcionerima i da ih upozori па politicke
i sigurnosne posljedice njihovih, narusenih odnosa, је da se moraju poduzeti
тјеге za rasformiranje i razoruzavanje postojece Vojne policije i тјеге za јогтј­
гапје Vojne policije kakva је ројгеЬпа паiЗјт komandama i jedinicama R ВјН . U
vezi ovih ргоЫета Ыо sam па strani ministra unutarnjih poslova. Upozorio sam
predsjednika Izetbegovica da su lideri Vojne policije па celu sa Кегјтот Lucare-
vicem, u sukobu sa komandantom 1 . К Mustafom Hajrulahovicem Talijanom, је
da је Sefer па strani Кегјта. Talijan је Ыо protiv Kerimovog agresivnog i samo-
voljnog ропаiЗапја. Ја sam Seferu govorio da ргоЫет medu пјјта пјје bezazlen
i da ga јгеЬа гјјеiЗјјј podrskom Talijanu, odnosno, kritikom Кегјта.

5.9.
PREDSJEDNIKU IZПВЕGОVIСU SAM,
KRAJEM 1992. GODlNE,
IZLOZIO SVOJU IDEJU ZA DEВLOКADU SARAJEVA

Sa predsjednikom Izetbegovicem sam 02.11 .1992. godine razgovarao о

znacaju odbrane slobodnih јегјјогјја u dolini Огјпе . О јоте sam govorio u vezi
sa nastupajucim zimskim uslovima u kojima се se iskomplicirati postojeci veliki
931 О tretmanu сјУilпе роНсјјеја sат vise puta razgovarao sa Seferom. Govorio sarn ти da сЈујlпа
роlЈсЈја Јта svoje nadleznosH i da пЈје opravdano da se ј51а, u гајпЈт uslovima, u сјеНпј podredi ko-
mandama Агт Јје R В ј Н. Objasnio sam da u zonama borbenog djelovanja sуе тога blti podredeno
komandantima jedinica, sto se odnosi i па роlЈсјји, lе da sе za svaki konkrelan рlап borbenih aktivno-
sti treba odrediti uloga сјуј lп е роliсЈје, sto moze, izuzelno, ukljucivati i direktno ЬогЬепо angaziranje.
Isticao sam da се od сјујlпе роlЈсјје biti sasvim dovoljno ako опа bude uspjesno izvrsavala zakonom
odredene nadleznosli па leriloriji koja је mnogo sira od zona borbenih aktivnosti.

- 253 -
 ргоЫетј u pogledu gladi stanovnistva i vojske. Istakao sam da Ы za zastitu
stanovnistva Podrinja, od najveceg znacaja bila debIokada Sarajeva. Zaklju-
сјо sam da је debIokada Sarajeva veliko рјјапје nase odgovornosti , пе samo
ргета njegovim gradanima, nego i ргета gradanima Podrinja, је da Ы u јот
smislu debIokada naseg glavnog grada imala veliki moralni znacaj .
Kada se sa Predsjednikom razgovaralo о debIokadi Sarajeva, оп је nas
vojnike рјјао sta i kako јгеЬа raditi da se ја zelja svih nas ispuni. Znajuci da се
se u јот pravcu odvijati i ovaj razgovor о јој јетј, ја sam se ргјргетјо sta cu
odgovoriti. Rekao sam da је debIokada Sarajeva mogu6a, ali da u ргјргетата
debIokade јгеЬа utrositi vise i vremena i truda i sredstava nego u izvodenju
орегасјје. Zatim sam iznio zamisao орегасјје koja јгеЬа da obuhvata:
- Formiranje jedinice ranga bataljona od oko 600 posebno izabranih Ьо­
гаса, mladih, psihofizicki izdrzljivih, medu kojima јта dovoljno onih koji dobro
poznaju infrastrukturu i geografske objekte, puteve, staze .. . па prostoru Vise-
grada, Sokoca, Rogatice, Gorazda, Foce i Gacka ...
- Od formiranog bataljona obrazovati 30 do 40 grupa od ро 15 do 20
Ьогаса , tako da па celu svake grupe bude brizljivo izabran komandir, da u
svakom vodu bude ро dvije takve grupe sa brizljivo izabranim komandirima
vodova, da u svakoj сејј bude ро сејјгј voda, odnosno osam takvih grupa, sa
brizljivo izabranim komandirima сеја, је da u bataljonu bude сејјгј сеје, odno-
sno 32 grupe, sa brizljivo izabranim komandantom bataljona, uz mogucnost da,
ovisno od zadatka koji predstoji, grupe budu razlicite brojnosti, sto Ы omogu6ilo
da u bataljonu bude i vise takvih grupa - do 40 .
- Izdvajanje је jedinice па poseban , dobro zasticen prostor za izvodenje
opcevojne i specijalisticke obuke, је namjenske obuke za konkretnu situaciju
- za svaku cetu, vod i grupu ргета zemljistu i drugim uslovima izvrsavanja
zadataka.
- U vrijeme izvodenja obuke u trajanju do sest mjeseci, poduzeti stroge
тјеге zastite tajnosti о postojanju, aktivnostima i planovima upotrebe bataljo-
па, radi cega Ы trebalo sprijeciti i kontrolirati sve, za tajnost rizicne kontakte
svih pripadnika bataljona.
- Da u vrijeme izvodenja obuke ovog bataljona u trajanju od 6 mjese-
сј , u okviru Obavjestajne uprave i u okviru Uprave Sluzbe vojne bezbjednosti
djeluju ро jedan јјт , koji Ы za siru teritoriju pod kontrolom agresora: Sarajevo
- Vlasenica - Zvornik - Rudo - Сајпјсе - Gacko - Foca -Kalinovik - Trnovo ,
prikupljali podatke о najznacajnijim elementima agresorskog borbenog рогеј-
. ka, о komandnim mjestima, сеПјгјта veze, logistickim сеПјгјта, artiljeriji па
polozaju, komunikacijskim i drugim objektima infrastrukture, medu kojima Ы se
izabrali najrentabilniji ciljevi za napade od strane nasih ubacenih diverzantskih

- 254 -
grupa, kojih Ы bilo onoliko koliko је i izabranih ciljeva, odnosno, koliko је паргј­
јеб navedeno, об 30 - 40.
- Da se u zavrsnoj fazi obuke, обгебе pravci ubacivanja nasih diverzant-
skih grupa, pazljivim i neopazenim pokretom kroz meduprostore agresorskog
borbenog rasporeda , sve бо гејопа u kome se nalaze ciljevi koje 6е napasti,
te ба se za svaku grupu i pravac ubacivanja обгебе vodi6i, Ьогсј koji боЬго
poznaju teren.
- Da se u Stabu Vrhovne komande, u strogoj tajnosti , pripremi plan оре­
гасјје, ргета slijede60j zamisli: ргјргета јебјпјсе za ubacivanje u ЬогЬепј ras-
рогеб agresora; ubacivanje јебјпјсе u ЬогЬепј raspored, ро grupama, tako ба
svaka grupa ргјбе svom objektu za параб; ба jednovremeno, istog jutra, паргј­
тјег u 03.00 sati sve ubacene grupe ispolje параб ргета svom cilju (objektu) ;
ба nakon 12 sati об jednovremenog параба ubacenih grupa, kad u agresor-
skim redovima, zbog iznenadenja бобе бо pometnje i dezorijentacije, uslijedi
sinhronizirani параб јебјпјса koje su okruzene u Sarajevu i јебјпјса koje Ы s
ciljem debIokade djelovale izvan okruzenog Sarajeva; ба se nakon debIokade
Sarajeva iskoriste efekti iznenadenja i ор6е pometnje u agresorskim redovima,
te nastave ubrzana djejstva јебјпјса u pravcu gradova па Drini i debIokiraju
Srebrenica, Zepa i Gorazde.
- Da nacelnik Staba Vrhovne komande sa nacelnicima uprava i koman-
dantima јебјпјса, u najve60j tajnosti, za izvodenje орегасјје izvrsi ргјргете svih
komandi korpusa, а, zatim, komandi brigada i bataljona.
- Da se u fazi ргјргета i izvodenja орегасјје poduzmu odgovaraju6e
тјеге operativnog maskiranja.
U vezi ove zamisli, predsjedniku Izetbegovi6u sam iznio svoju ocjenu ба
је zbog pada morala i ukupna ЬогЬепа то6 cetnika u opadanju, te ба је takvo
stanje izazvano slijede6im okolnostima: slabi efekti mnogih cetnickih ofanzi-
va; ЬогЬепј rezultati Агтјје R ВјН u pogledu oslobadanja teritorija, posebno
u dolini Drine; gubici koje agresor trpi u zivoj sili; nepovoljni vremenski uslovi;
dugotrajnost rata, јег su cetnici ocekivali ба 6е se га! u ВјН brzo okoncati ve6 u
Ijeto 1992. godine; saznanje cetnika ба se Агтјја R ВјН uspjesno organizira i
ба јта visok ЬогЬепј moral i stalni pritisak medunarodne zajednice. U vezi s tim
sam zakljucio ба se strategija nasih uspjeha тога temeljiti па ovakvim i slicnim
slabostima agresora , te ба smjelo i odlucno trebamo pripremati i izvoditi ЬогЬе­
пе орегасјје, posebno operaciju za debIokadu Sarajeva, sto Ы ро тојој осјепј
otvorilo mogu6nosti i debIokade okruzenih slobodnih teritorija u dolini Drine.
Naglasio sam ба Ы izvodenje орегасјје ро prijedlogu, koga sam prezenti-
гао, znacilo ба Агтјја R ВјН prelazi iz klasicnog, frontalnog obIika izvodenja
borbenih djejstava u kombinovani obIik, u kome su frontalna djejstva kombi-
пјга sa par1izanskim, diverzantskim, ргерабпјт , zasjednim i drugim пасјпјта

- 255 -
 oruzane ЬогЬе. Objasnio sam da frontalni obIik ЬогЬе daje sansu agresorskim
prednostima, а da kombinirani obIik ЬогЬе ubIazava nase nedostatke i daje
sansu nasim prednostima, posebno u pogledu visokog morala i pravednog ka-
raktera ЬогЬе .
Dok sam iznosio kako Ы ро тот misljenu trebalo pripremiti i izvesti орега­
ciju debIokade Sarajeva, predsjednik Izetbegovic те pazljivo slusao. Na kraju
sam mu u svom rukopisu, koga sam јтао samo u jednom primjerku, dao tekst
ёјјј је sadrzaj obuhvatio sve bitne elemente ove тоје zamisli. Ne znam da Ii
је о ovome predsjednik razgovarao sa Seferom. Ako пјје, onda sam siguran
da је to izostalo zato sto је znao da u Seferu пета oslonac za realizaciju
ovako ozbiljne zamisli. Medutim, ја sam о ovome govorio Seferu. Оп је cutao.
Mada se slagao sa тпот, пјје poduzimao nista ргаktiёпо , bilo da u dijalogu
sa тпот razjasni ovu ideju, bilo da је demantuje ili potvrdi kao realnu . Kada је
sredinom1993. godine general Delic dosao па ёеlо Агтјје R ВјН i njemu sam
obrazlozio i napisao tekst о ovoj svojoj ideji.
Tokom 1994. i 1995. godine, zпаёајпiјi ЬогЬепј rezultati Агтјје R ВјН ро ­
stizani su ubacivanjem nasih јеdiпiса u agresorski ЬогЬепј raspored. То su bili
rezultati koji su postizani ubacivanjem malih grupa i to па nivou odgovornosti
komandi brigada, divizija i korpusa. Моја ideja је podrazumijevala pripremu i
izvodenje sire diverzantske орегасјје kombinirane djelovanjem sa fronta briga-
da, divizija i korpusa Агтјје R ВјН , sto је podrazumijevalo neposrednu odgovo-
rnost Staba Vrhovne komande.

5.10.
МОЈЕ UCESCE U OSNIVANJU VIJECA KONGRESA
BOSANSKO-МUSLIМАNSКlН INTELEKTUALдCA

5.10.1.
RAZGOVORISAINTELEKTUALCIMA
Роёеtkоm i tokom oruzane agresije па R ВјН. ёеstо sam kontaktirao i га­
zgovarao sa Ьгојпјт Ьоsапskо-hегсеgоvаёkim intelektualcima. Njihova intelek-
tualna potreba је bila da sagledaju bitne okolnosti u kojima se organizira i vodi
oruzana ЬогЬа protiv agresora, ра је to mogao biti jedan od razloga zbog koga
. su ispoljavali inicijativu da razgovaraju, upravo, sa тпот. опј se nisu interesi-
rali za vојпо -stгuёпе aspekte krize u ВјН i sire u regionu. Njihova intelektualna
potreba је bila da sagledaju strateske aspekte glavnih uzroka i tendencija rata,
da sagledaju ulogu pojedinih drzavnih, роlitiёkih i drugih faktora па strani agre-

- 256-
sora, па strani odbrane ВјН i па strani medunarodnih faktora koji ucestvuju u
rjesavanju krize u ВјН i ostalih u regionu Balkana,
Kad isticem svoje kontakte i razgovore sa intelektualcima, onda mislim па
elitnu bosanskohercegovacku inteligenciju. Vise puta sam razgovarao sa knji-
zevnikom Alijom Isakovi6em, ргој. dr. Atifom Purivatrom, akademikom Агјјот
Tanovi6em, ргој. dr. Halidom Causevi6em, рroј. dr. Hajrudinom Numi6em, тг.
Avdom НеЫЬот, ргој. dr. Enesom Pelidijom, ргој. dr. Enesom Кагј6ет, reisu-
I-ulemom рroј. dr. Mustafom еј. Сегјсет, profesorom Senahidom Bristri6em,
ргој. dr. Smailom Ceki6em, ргој. dr. Sefkijom Cekicem, рroј. dr. Засјгот Fi-
landrom, ргој. dr. Avdom Sofradzijom, ргој. dr. Safetom Halilovi6em, ргој. dr.
Mustafom Imamovicem, akademikom Seidom Hukovicem, ргој. dr. Halimom
Mulaibrahimovicem, akademikom Avdom Suceskom, ргој. dr. Ibrahimom Те­
рјсет, ргој. dr. Jusufom Zigom, ргој. dr. Ejupom Ganicem, ргој. dr. Ismetom
Dautbasicem, ргој. dr. Dzemaludinom Lati6em, pubIicistom Nedzadom Lati-
сет, profesorom Hasanom Cengicem, ргој. dr. Munibom Maglajlicem, ргој. dr.
Kemalom Hreljom, profesorom Mustafom Spahi6em, profesorom Zijadom Це­
vakovicem, ргој. dr. Hasanom Dervisbegovicem, ministrom odbrane Hamdijom
Hadzihasanovicem, ргој. dr. Ivom КотiЗјсет, ргој. dr. Mirkom Pejanovicem,
ргој. dr. Отегот Ibrahimagicem, profesorom Stankom Sliskovicem, ргој. dr.
Ivom КотiЗјсет, ргој. dr. Ibrahimom Busatlijom, ргој. dr. Kasimom Begicem,
pubIicistom Asimom Gruhonjicem, penzioniranim pukovnikom Kafedzic Mu-
јот, dr. Rasimom Muminovicem, inz. Semsudinom Musicem, тг. Ibrahimom
Colakhodzi6em, knjizevnikom Hadzemom Hajdarevicem, ргој. dr. Rusmirom
Mahmutcehajicem, тг. Husnijom КатЬегоујСет ...
Pocetkom agresije па R ВјН bilo је nekoliko pitanja, ро kojima је bilo zna-
сајпо da inteligencija јта jasan stav, pravilnu i jedinstvenu orijentaciju, od kojih
isticem slijedeca:
Prvo pitanje је bila opasnost od sektastva ргета raspolozivim kadrovima. U
javno тпјјепје su iz nekih krugova stizale poruke da bivse komuniste, posebno
bivse policajce i ојјсјге ЫУiЗе JNA пе bi trebalo ukljucivati u odbranu ВјН, te da ih
treba izolirati od znacajnijih funkcija. Smatrao sam da је to уеота opasna teza,
ёјјјт ostvarivanjem bi uslijedile teske posljedice ро ВјН. Znao sam, takoder, da
u ВјН пета пј pribIizno dovoljno kadrova koji nisu bili komunisti, koji nisu bili
pod uticajem bivseg socijalistickog sistema obrazovanja i odgoja. Znao sam da
bi ргјтјепа sektaskog stava, ро kome ЫуiЗј komunisti i komunistiCki simpatizeri
пе bi mogli ucestvovati u odbrani, odnosno, da bi ргјтјепа sektaskog stava ро
kome опј пе bi mogli obavljati znacajnije funkcije, bitno suzila јгоп! паiЗе ЬогЬе,
sa opasnoscu da па taj паёјп odbrambeni јгоп! potpuno nestane. Znao sam, ta-
koder, da su kadrovi iz socijalistiCkog sistema, u odnosu па ideoloske i politiCke
vrijednosti tog sistema bili u velikim iluzijama i da su se snagom argumenata о

- 257 -
пасistiёkо-fаsistiёkој politici i praksi Milosevicevog rezima, u zпаёајпој тјегј га­
steretili svojih iluzija, te da su, kao takvi, izrazito motivirani da uёеstvuјu u oruza-
пој ЬогЬј za odbranu ВјН. U razgovorima sa Ьгојпјт intelektualcima, uticao sam
da опј u svojim sredinama promoviraju ove stavove i da konstruktivno, s ciljem
јаёапја odbrane ВјН , utiёu па роlitiёkе faktore koji оd l uёuјu о takvim pitanjima .
Drugo pitanje о kome sam razgovarao sa intelektualcima, ticalo se ргосје­
па о vremenskom trajanju rata u ВјН. Mnogi su smatrali da се га! kratko trajati .
Imao sam priliku da razgovaram i sa опјта koji su brinuli da пе zakasne па
svoje unaprijed uplacene turistiёkе destinacije. Pitali su те da li се se situacija
normalizirati tokom juna i jula 1992. godine. Takva shvatanja su imala velikog
odraza па konceptualna pitanja organiziranja oruzanih snaga - vojske i polici-
је . Mislili su da, s obzirom па kratko trajanje rata, sve mozemo zavrsiti malim
ЬогЬепјт grupama policijskog tipa, ili sa "malom i efikasnom" vojskom , kako
su isticali, u nestrpljenju da га! sto ргјје zavrsi . Ро ovim pitanjima bili su veoma
zпаёајпi stavovi najpoznatijih intelektualaca. Njihova гјјеё је mogla usmjeravati
nase aktivnosti u odbrani od agresije, ёаk i u pogresnom smislu ako pogresno
misle i govore. Ја sam u razgovorima s пјјта isticao da se u startu treba ргјрге­
mati za dugotrajan rat, da trebamo organizirati klаsiёпu vojsku sa korpusima,
divizijama i brigadama, da trebamo mobilizirati sve patriotske snage i sve Iju-
dske i materijalne resurse za organiziranje takve vojske. Objasnjavao sam da
u vojsci тогато imati Ьаг jednu desetinu demografskog potencijala, uz паро­
menu da svi privredni, zdravstveni i drugi resursi moraju biti u funkciji oruzane
ЬогЬе. Govorio sam da u startu trebamo organizirati brojnu i jaku vojsku , da za
sluёај brzeg dolaska do mirovnog sporazuma, lahko mozemo demobilizirati vo-
jsku , а da za sluёај daljeg i dugotrajnijeg kompliciranja ratne situacije , mozemo
doci u veoma tesku, ра ёаk i pogubnu situaciju , ako vec u jesen 1992. godine
пе Ы imali formirane velike vojne formacije , kao sto su korpusi . Bez podrske
intelektualaca u tom pogledu , sporije i teze Ы se ostvarili ovakvi ciljevi.
Тгесе vazno pitanje, о kome sam razgovarao sa intelektualcima, ticalo se сј­
Ijeva oruzane ЬогЬе protiv agresora. Afirmirali smo stavove iz Platforme Predsje-
dnistva R ВјН za odbranu od agresije. О ovom pitanju smo raspravljali, imajuci u
vidu veoma ёеstо isticane teze о redefiniranju ciljeva nase ЬогЬе. То su bile ideje
о podjeli ВјН, о razmjenama teritorija i sliёпо. Objasnjavao sam da u odnosu па
ciljeve ЬогЬе kako su postavljeni u Platformi Predsjednistva пе smije biti kompro-
misa. U vezi s tim isticao sam da treba razgovarati i djelovati s ciljem da se jasno
definirani ciljevi odbrane ВјН ostvare, u vezi ёеgа smo zајеdпiёki zаklјuёivаli da
oruzana ЬorЬа пета alternative, sve dok se па osnovama priznavanja suvere-
niteta i teritorijalnog integriteta ВјН пе postigne mirovno rjesenje. Govorio sam
da u uslovima opstruiranja ЬогЬе i saradnje sa ёеtпiсimа od strane HVO, Агтјја
R ВјН пета takvu тос da moze agresorsku vojsku protjerati iz ВјН , ali da ј та

- 258 -
 тос da uporno Ьгапј slobodne teritorije , da uz to, u pogodnim uslovima oslobada
pojedine teritorije, da ргј svemu nanosi gubitke agresoru, prvenstveno u pogledu
izbacivanja iz stroja agresorskih vojnika (ubijanjem i гапјауапјет), da se moraju
postovati konvencije о ratu, da se moraju zastititi civili i zarobIjenici i slicno, te da
јтато mogucnosti da па taj пасјп iscrpljujemo agresora i da ga konacno prinu-
dimo па тјroупо rjesenje pod politickim uslovima koji podrazumijevaju ocuvanje
suvereniteta i teritorijalnog integriteta ВјН. Ргј tome sam objasnjavao da gubici u
zivoj sili, koje agresorska strana bude trpila, mogu biti faktor prinude da konacno
prihvate тјг, odnosno, da odustanu od nastavka agresije.
U razgovoru sa intelektualcima sticao sticao поуа znanja, ргоујегауао
ispravnost svojih analiza, осјепа i zakljucaka о уојпој i politickoj situaciji, te
osiguravao nuzne pretpostavke za sto bolje poznavanje opcih ргоЫета odbra-
пе , 5 сilјет njihovog objasnjavanja, u vezi s tim, raznim civilnim institucijama u
obIasti kulture, obrazovanja, politickog i drzavnog organiziranja.
Misljenja sam da su тојј razgovori sa intelektualcima, aktuelizirali pitanja
njihove pojedinacne, ра i institucionalne odgovornosti u pogledu podrske u ko-
rist sto efikasnije odbrane ВјН. Tada su se pojavile ideje о posebnom organi-
ziranju intelektualaca. Ргета tim idejama pokrenute su inicijative za osnivanje
Vijeca Kongresa muslimanskih intelektualaca.
Pocetkom поуетЬга 1992. godine, pozvao те Avdo НеЫЬ da dodem kod
njega. Оп је tada Ыо pomocnik ministra unutarnjih poslova (MUP-a) . S пјјт sam
redovno kontaktirao i razgovarao о pitanjima od znacaja za sigurnost i odbranu.
Kod njega sam uvijek nailazio па dobro razumijevanje. Odazvao sam se pozivu
i otisao kod njega. Оао тј је jedan tekst сјјј је autor Ыо Mujo Kafedzic, penzio-
пјгапј pukovnik JNA, aktivista u rukovodstvu Muslimanske bosnjacke organiza-
сјје. Kafedzic је napisao svoje осјепе i misljenja о stanju Агтјје R ВјН, posebno
ostanju u Sarajevu. Tekst је Ыо prilicno kritican, ali u strucnom smislu realan .
Kritikovao је sto u Oruzanim snagama пета subordinacije. Ukazivao је па sla-
bosti u sistemu komandovanja i rukovodenja, posebno u vezi sa nadleznostima
Staba Vrhovne komande, gdje se "brzopleto promovisu rjesenja sa dalekosez-
пјт posljedicama", da Stab Vrhovne komande "preuzima funkcije Ministarstva
odbrane, а nacelnik Staba se poistovjecuje sa Vrhovnim komandantom sto је
nenormalno i moze biti vrlo opasno", da је u praksi prisutna familijarnost, ро­
sebno nacelnika Staba Vrhovne komande i njegovih potcinjenih "zbog cega је
iskljucen ргјпсф subordinacije", da treba rasformirati stabove ТО, da treba "га­
zgraniciti nadleznosti Агтјје i MUP-a". Posebno је kritikovao stanje u Sarajevu ,
zbog neprimjerenog djelovanja Vojne роliсјје i MUP-a, а u vezi sa izostajanjem
тјега па zastiti gradanskih prava i sloboda. О tome је napisao: "Preglomazan
је aparat Vojne policije, јег u sadasnjem stanju , Ьаг u Sarajevu , tu policiju сјпе
grupe koje su formirali snalazljiviji kriminalci. Ova policija је nanijela ogromnu

- 259 -
stetu ugledu oruzanih snaga svojim nekorektnim i siledzijskim ponasanjem u
gradu, pljackama imovine i torturama gradana. Za Sarajevo је karakteristicno da
su svi samozvani komandanti formirali svoje policije, sto јт је sluzilo kao alibi za
pljacku i otimacine koje su vrsili ро gradu. Ove snage treba rasformirati i uklju-
citi u ЬогЬепе jedinice Агтјје ... Umjesto nagradivanja visokim polozajima, odati
zasluzna priznanja vodama tih grupa i uputiti ih па poslove za koje su kvalifiko-
vani. Obavezno ukinuti stanice Vojne policije ро gradskim cetvrtima. Kafedzi6 је
kritikovao kadrovska rjesenja u Агтјјј, da treba aktivirati Savjet za odbranu, da
treba bolje organizirati informiranje javnosti о Агтјјј, da treba formirati kabinet
Vrhovnog komandanta i Inspekciju па celu sa iskusnim oficirima 941
Kad sam procitao tekst, ја sam Avdi НеЫЬи rekao da se uglavnom slazem sa
осјепата i misljenjima koja је u пјети iznio Мијо Kafedzi6. О tekstu i povodom
teksta, Avdo НеЫЬ i ја smo duze razgovarali. Predlozio sam da se odrzi nefo-
rmalan sastanak grupe istaknutih intelektualaca, te da se i sa пјјта porazgovara
о stanju i ргоЫетјта, ali sire i temeljitije, јег su tada bila aktuelna Ьгојпа pitanja,
kao sto је, паргјтјег, bilo pitanje isticanja mandata predsjedniku Predsjednistva
R ВјН Aliji Izetbegovi6u. Smatrao sam ба Ы, u vezi s tim, kadrovske рготјепе u
Predsjednistvu bile katastrofalne za оБЬгапи ВјН. Ocijenili smo ба Ьгојпј musli-
manski intelektualci nisu aktivni а ба јта mnogo pitanja об znacaja za uspjesnu
оБЬгапи ВјН, па kojima Ы se опј trebali organizirano angazirati.

5.10.2.
SASTANAK 23. 11. '92.
- VдZNA INICIJAТlVA INTELEKTUALACA
Sastanak grupe intelektualaca об narocitog znacaja za kasnije djelovanje па
osnivanju Vije6a bosanskomuslimanskih intelektualaca, odrzan је 23.11.1992.
godine, u prostorijama SDA. Organizator sastanka је Ыо Avdo НеЫЬ. Sastanku
su prisustvovali: akademik Агј! Tanovi6, akademik Seid Hukovi6, prof. бг. Ismet
Dautbasi6, profesor Nusret Сапсаг, profesor Zijad Ljevakovi6, gospodin Avdo
НеЫЬ, Мијо Kafedzi6 i ја. Ucesnicima sam saop6io осјепи ба је nas razgovor
rezultirao vaznim јбејата i ба 6и о tome izvijestiti predsjednika Izetbegovi6a.
Istog бапа, о tome sam napisao izvjestaj Izetbegovi6u. Zakljucili smo da se tre-
Ьато sastati sa predsjednikom Izetbegovi6em kako Ы i пјети prezentirali јбеје
о kojima smo raspravljali. Avdo НеЫЬ је боЫо ulogu koordinatora za sastanak
sa predsjednikom Izetbegovi6em.
Sadrzaj mog izvjestaja predsjedniku Izetbegovi6u је slijede6i:
"Sarajevo, 23.11.1992.g0dine
PREDSJEDNIKU PREDSJEDNISTVA R BIH ALIJIIZETBEGOVICU
941 Ргета tekstu pisma kogaje Kafedzi6 Мијо napisao 20.10.1992. godine, Arhiva.

- 260 -
 U pripremi za sastanak sa Vama, u razgovoru u kome smo ucestvova-
lјakademici Агјј Tanovi6 i Seid Hukovi6, zatim дг. Ismet Dautbasi6, Nusret
Сапсаг, Zijad Ljevakovi6, Avdo НеЫЬ, Mujo Kafedzi6 i ја, iznesene su осјепе
nekih vojno-politickih ргоЫета u sadasnjoj situaciji koja је ratom nametnuta
ВјН.
Akademik Arif Tanovic је istakao да su u ВјН Hrvati i Srbi Ьоlје organizi-
гапј nego Muslimani, да muslimanski intelektualci sute i gledaju kako hrvatski i
srpski provode svoje programe, да је hitno potrebno afirmirati politicki identitet
bosanskih Muslimana, definisanjem nacionalnog programa, гадј cega Ы trebalo
pripremiti i organizovati 'sabor јlј skupstinu' bosanskih Muslimana, gdje Ы se uz
ucesce istaknutih intelektualaca predstavio politicki identitet i interes bosanskih
Muslimana. Istakao је potrebu otvaranja Muslimana ргета Srbima i Hrvatima,
јег ВјН пе moze opstati bez takvog otvaranja, да se тога sprijeciti situacija u
kojoj Ы Muslimani Ыlј "masa" izlozena spontanitetu, vec да Muslimani moraju
djelovati organizovano kao politicki subjekt, da је zbog svega toga potrebno
razbiti "sektastvo i uskogrudost". Naglasio је да su "mafijaski elementi" u Sara-
jevu Ьасilј "sjenku" па pravednu borbu koja se vodi zaslobodu.
Akademik Seid Hukovic је izrazio podrsku politici koju Vi vodite i naglasio
da se пе smije dozvoliti Vase ротјегапје sa sadasnje funkcije, јег је ВјН u svi-
jetu afirmisana sa Vasom licnoscu. Posebno је istakao da se u ВјН, posebno u
Sarajevu, osje6a velika neorganizovanost, da su mnoga vazna pitanja prepu-
stena stihiji, alisu mnogi pametni Ijudi ро strani i neangazovani.
Dr. Dautbasic Ismet је objasnio pravne aspekte u vezi sa inicijativama za
promjenu Ustava i kadrovske рготјепе u Predsjednistvu R ВјН.
Profesor Nusret Cancar se zalozio za adekvatniju upotrebu Агтјје R ВјН
u debIokadi Sarajeva. Insistirao је da se poduzimaju odlucne akcije protiv пе­
gativnih pojava, posebno u Sarajevu, јег neka desavanja kompromitiraju nasu
pravednu oslobodilacku borbu protiv agresora. Naveo је neke ргјтјеге samo-
volje u једјпјсата Агтјје u Sarajevu.
Gospodin Mujo Kafedzic је kritikovao kadrovsku politiku i kadrovska гје­
senja u Generalstabu. Izrazio је neslaganje sa praksom informativne i рroра­
gandne djelatnosti. Istakao је ргјтјеге kriminalnog ponasanja Vojne роlјсјје
u Sarajevu, zbog cega se javljaju sukobi unutar Агтјје R ВјН. Zalozio se za
provodenje Platforme Predsjednistva R ВјН za djelovanje u ratnim uslovima."
Nije proslo пј dva do tri dana, predsjednik Izetbegovic је ргјтјо grupu inte-
lektualaca, u kojoj su Ыlј: knjizevnik Аlјја Isakovic, akademik Агјј Tanovi6, aka·
demik Seid Hukovic, ргој. дг. Muhsin Rizvi6, profesor дг. Наlјд Causevic, dr.
Ismet Dautbasic, рroј. дг. Atif Purivatra, ргој. Mustafa Spahi6, рroј. Zijad Це·
vakovic, тг. Avdo НеЫЬ i ја. Predsjednik nas је ргјтјо u popodnevnim satima
. Razgovarali smo bIizu dva sata. Primijetio sam да se Izetbegovic najprisnije

- 261 .
т

оЬгасао Aliji Isakovicu. Na samom pocetku, dok smo sjedali za veliki sto ispred
Predsjednika, slusali smo dijalog izmedu Izetbegovica i Isakovica. Komentirali
su neki tekst Alije Isakovica, objavljen u stampi, о cemu је Izetbegovic Isako-
vicu govorio da је obradovan tim tekstom. DоЬго se sjecam da је Izetbegovic
rekao: "Niko о опоте пе zna napisati kao ti". Isakovicu је ЬјО drag taj kompli-
ment, ali ga пјје komentirao, vec ga је propratio svojim prijatnim osmijehom. U
razgovoru su kljucnu ulogu imali akademik Агјј Tanovic, profesor dr. Muhsin Ri-
zvic i Alija Isakovic. Objasnjavali su tesko stanje u kome se nalazimo. Ukazivali
па obaveze i odgovornost intelektualaca, te objasnjavali potrebu da se odrzi
jedan veliki "sastanak", "sabor", "skupstina" intelektualaca bosanskih Muslima-
па, da se takav sastanak dobro ргјргетј, medijski i politicki iskoristi za sto bolje
organiziranje odbrane protiv agresora. U kasnijim aktivnostima, odluceno је da
skup nazovemo "Kongres bosansko-muslimanskih intelektualaca".
Ideju о odrzavanju velikog skupa intelektualaca bosanskih Muslimana, Ali-
ја Isakovic је јтао vec obIikovanu kroz razgovore u MAG-u (Udruzenju Mu-
slimana za antigenocidne aktivnosti), koga је vodio inzinjer Semsudin Music,
sto је bilo od velikog znacaja za donosenje konacnih odluka i za intenzivan
rad u izuzetno teskim uslovima. U MAG-u su zacete prve ideje za okupljanje
bosanskomuslimanskih intelektualaca. Za nepun mjesec, intelektualci su pod
granatama, bez struje, vode i grijanja, i to u zimskim uslovima, pripremili veli-
canstven skup - "Kongres bosanskomuslimaskih intelektualaca".
Glavnu ulogu u ostvarivanju ideje za odrzavanje Kongresa imali su aka-
demik Агјј Tanovic, akademik Seid Hukovic, knjizevnik Alija Isakovic, profesor
dr. Muhsin Rizvic i Alija Izetbegovic. Glavnu ulogu u ргјргетј i organiziranju
Kongresa imali su Ьгојпј muslimanski intelektualci koji su se nalazili u okruze-
пот Sarajevu. Nikada, kao tada, пјје pokazano jedinstvo intelektualaca. Nije
bilo пј jednog intelektualca da se пе zeli aktivirati. Medutim, glavni posao u ргј­
ргетата su realizirali slijedeci intelektualci: knjizevnik Alija Isakovic, dr. Enes
Durakovic, akademik Avdo Suceska, ргој. Zijad Ljevakovic, dr. Atif Purivatra,
dr. Enes Pelidija, dr. Hajrudin Numic, dr. Sefkija Cekic , dr. Lamija Hadziosma-
novic, dr. Halid Causevic, тг. Avdo НеЫЬ, dr. Kemal Hrelja, dr. Шепапа Butu-
rovic, тг. Husnija Kamberovic, dr. Mustafa Imamovic, dr. Enes Кагјс, dr. Munib
Maglajlic, dr. Azra Begic, inz. Semsudin Music, dr. Muhamed Nezirovic, ргој.
Mustafa Spahic, akademik Агјј Tanovic, тг. Ibrahim Colakhodzic, dr. Almasa
Sacirbegovic. U tehnickom smislu, bilo је vazno intenzivno angaziranje Siraze
Brka, kcerke istaknutog politicara Osmana Brke.
Skroman doprinos u pogledu realiziranja ideje za odrzavanje Kongresa, da-
vao sam i ја. U prostorijama "Preporoda", u Sarajevu, u vremenu od 25.11. do
21.12.1992. godine, prisustvovao sam svakodnevnim sastancima naprijed паЬго­
janih intelek1ualaca koji su pripremali Kongres. опј su bili u ulozi Organizacionog

- 262 -
odbora koji је јтао cetiri komisije: Komisija za organizaciona pitanja, па celu sa
Avdom НеЫЬот, Komisija za teme па celu sa akademikom Avdom Su6eskom,
Komisija za medije, па celu sa Selimom Arnautom i Komisija za redakciju Re-
zolucije, па celu sa prof. dr. Atifom Purivatrom . Na sastancima Organizacionog
odbora i njegovih komisija cesto sam diskutovao, iznosio svoja misljenja i ргјје­
dloge, sto је imalo dobru podrsku. Kada sam ргјргетјо tekst svoje diskusije, isti
sam dao Aliji Isakovi6u, Atifu Purivatri, Avdi Su6eski i Mustafi Spahi6u. Na prvom
sastanku Organizacionog odbora, akademik Avdo Su6eska је iznio veoma pozi-
tivne осјепе о тот tekstu i predlozio da тој tekst bude cetvrti, uvodni referat па
Kongresu. Slicne осјепе о tekstu dali su i ostali kojima sam dao da ga procitaju.
Usvojeno је da i ја , uz prof. dr. Mustafu Imamovi6a, prof. dr. Muhsina Rizvi6a i
prof. dr. Halida Causevi6a, budem jedan od podnosilaca kongresnog referata.

5.10.3.
МОЈ KONGRESNI REFERAT

Ratni Kongres bosansko-muslimanskih intelektualaca је odrzan 22.12.1992.

godine u hotelu Holiday-in u Sarajevu . Na Kongresu је ucestvovalo vise od 800
ucesnika iz kulturnog, javnog, politickog i privrednog zivota. Sadrzaj Kongresa
је proizasao iz ratnih okolnosti u kojima su srbijansko-crnogorski agresori vrsili
zlocine genocida nad Muslimanima. Odbrana zemlje i perspektiva razvoja Mu-
slimana i drzave Bosne i Hercegovine odredili su sadrzaj tog skupa bosansko-
muslimanskih intelektualaca. Kongres је otvorio dr. Enes Pelidija. U prvom dijelu
rada Kongresa, uvodne referate smo procitali: prof. dr. Mustafa Imamovi6, па
temu "Osnovne historijske naznake bosansko-muslimanskog nacionalnog iden-
titeta"; prof. dr. Muhsin Rizvi6 па temu "Perspektiva kulturnog i drustvenog га­
zvoja bosanskih Muslimana"; prof. dr. Halid Causevi6, па temu "Pokusaj videnja
neposredne budu6nosti Muslimana u Bosni i Hercegovini"; i ја па temu "Rezultati
i ргоЫетј odbrane RepubIike Bosne i Hercegovine". Kongresu su prisustvovali
najpoznatiji intelektualci, а mnogi su aktivno ucestvovali u njegovom radu.
Procitao sam svoj referat slijede6eg sadrzaja:
"REZULTATII PROBLEMI ODBRANE REPUBLIKE BOSNE I HERCEGO-
VINE
Izdajnickom ulogom 'JNA', гапјје prikrivenim, а pred ratove u Sloveniji ,
Hrvatskoj i ВјН sve otvorenijim priklanjanjem jednoj strani, konacnim ргега­
stanjem u glavnu udarnu snagu za okupaciju RepubIike Bosne i Hercegovine
i genocid nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima, uz prethodno plansko oti-
тапје oruzja od Teritorijalne odbrane R ВјН , scenaristi i realizatori progra-
та "velike Srbije" ostvarili su da RepubIika ВјН potpuno izgubi komponentu
svoje vojne organiziranosti, сјте је bitno uskra6ena mogu6nost narodu da

- 263-
 se suprotstavlja daljoj lasisticko-cetnickoj velikosrpskoj najezdi u nasilnom
osvajanju tudih teritorija. То је znacilo da scenaristi i realizatori programa
"velike Srbije" zavrsavaju svoje ргјргете za konacno rusenje i ukidanje Ьо­
sanskohercegovacke drzavnosti. Tada је za sudbinu RepubIike ВјН bila јо!;
pogubnija Сјпјепјса sto se па пјепој teritoriji nalazila snazna vojna sila, tako-
zvana JNA, koja је okoncanjem rata u Sloveniji i stisavanjem rata u Hrvatskoj,
bila sve ve6a i mobilnija, јег su se па okupiranom prostoru ВјН, svakodnevno,
gomilale nove 'гире, tako da је ВјН, ve6 u jesen 1991. godine, u svjetskim
razmjerama postala teritorija sa najve60m koncentracijom vojnih elektiva па­
mijenjenih da okupacijom tog prostora , rusenjem i genocidom, zatru tragove
vjekovnog zivota Muslimana i Hrvata.
Na 'ој osnovi, u isto vrijeme, u ВјН raste ekstremno marionetsko i podri-
vacko agresivno djelovanje najve6ega dijela predstavnika srpskog naroda па
lunkcijama u drzavnim organima ВјН, koji ро programu Srpske demokratske
stranke ВјН rade па сјјерапји ВјН i пјепот prisajedinjenju Srbiji, odnosno,
zamisljenoj 'velikoj Srbiji'. U vezi s 'јт, 'огтјгаји se paravojne cetnicke jedini-
се koje su dobile ogromnu kolicinu oruzja od 'JNA', а kasnije se organizacijski
pripojile u sastav 'е агтјје, koja је, konacno , postala srpsko-crnogorska vo-
jska. U procesu okupacije RepubIike ВјН, iz skladista takozvane JNA, Gene-
ralstab је planski do zuba naoruzao svako srpsko naselje, сјте је nahuskao i
natjerao veliki Ьгој stanovnistva da иЫја, rusi i unistava sve sto је musliman-
sko ili hrvatsko.
U sklopu toga, razgraden је MUP RepubIike ВјН, linansijski su opljackane
banke , devizna sredstva, roЬпе rezerve, Ьгојпјт transportima u Srbiju i Сгпи
Goru odvezena su masinska i druga industrijska postrojenja , porusena kapi-
talna komunikacijska i druga razvojna inlrastruktura, otimanjem vitalnih radio,
televizijskih i РТТ sistema, zavedena totalna inlormativna bIokada, јег se па
drugi пасјп srpski narod пјје mogao otuditi od istine а prikovati za lazne, lal-
sificirane i u svemu nacilasisticke propagandne teze kojima se opravdavaju
agresija i genocid.
Svi pokusaji politickih laktora u ВјН da se maksimalnom tolerancijom ргета
rukovodstvu Srbije i Сгпе Gore i predstavnicima srpskoga naroda u drzavnim
organima RepubIike ВјН, ocuva тјг, sprijeci га! i па prihvatljiv пасјп razrijesi
jugoslovenska kriza, nisu uspjeli. Jednostavno, niko u ВјН пјје Ыо u stanju spri-
jeciti divljanje velikosrpskih lasista, niti је bilo ko mogao naslutiti da 6е se nad
Muslimanima vrsiti tako jezovit i zlikovacki genocid.
Ргосјепјији6ј da 6е medunarodna zajednica priznati suverenitet i cjelovi-
tost RepubIike ВјН , velikosrpski hegemonisticki politicki i vojni stratezi, krajem
1991. i pocetkom 1992. godine su, uz mobilizaciju, dovodenje ve6eg Ьгоја kru-
pnijih jedinica sa prostora Srbije i Сгпе Gore i predislokacijom ratnog materijala

- 264-
izvrsili strategijski razvoj i grupisanje okupatorskih snaga, tezisno па teritorije
fasistickih tvorevina takozvanih SAO ВјН. Medunarodno priznanje suverenosti,
nedjeljivosti i cjelovitosti RepubIike ВјН, pocetkom aprila 1992. godine, veliko-
srpski politicari i vojni stratezi su iskoristili kao neposredni povod za nastavak
agresije, ali sada oruzanom ЬогЬот i upotrebom svih vojnih efektiva. То је za
pocetak imalo cilj: sprijeciti bosanskohercegovacko stanovnistvo da se organi-
zira za odbranu; pobiti, poklati i protjerati prvenstveno bosanske Muslimane sa
prostora fasistickih tvorevina - takozvanih SAO; bIokirati komunikacije, шЬапе
sredine i sire prostore pod kontrolom legalnih vlasti RepubIike ВјН; porusiti
sto vise stambene i privredne infrastrukture па 'јт prostorima, 'е па 'ај пасјп
stvoriti uvjete za dalja ofanzivna djejstva u osvajanju teritorija, сјте Ьј se, uz
nastavak genocida, spojili prostori izmedu takozvanih SAO, osvojila cijela ВјН i
upotpunosti srusila пјепа legalna vlast.
Za gradane ВјН је tuzna i tegobna, а za medunarodne faktore sramotna
istina sto је agresor, u skladu sa takvim strategijskim konceptom osvajacke
politike pobio bIizu 130.000 civila, odnosno, bosanskih Muslimana, u izbjegli-
stvo protjerao oko 1.500.000 Muslimana i prilican Ьгој Hrvata, 'е porusio i sa
zemljom sravnio mnoga sela i gradove sirom RepubIike ВјН.
Ovakve posljedice agresije sigurno се se pretvoriti u moralni, vojni i ро­
liticki pad velikosrpske nacional-fasisticke politike, јег agresor пе ostvaruje
пј jedan od ciljeva svoga osvajackog pohoda. Naprotiv, dozivljava osudu сј­
tavoga naprednog covjecanstva; stanovnistvo iz kojeg se regrutira agresor-
ska vojska postaje sve vise razocarano, posebno zbog gubitaka u zivoj sili,
koje osvajacki га! podrazumijeva; uprkos zelji da osvaja sve vise i vise, gubi
kontrolu nad teritorijama ј, sto је najvaznije, agresor пјје uspio ispuniti svoju
najvecu zelju: da sprijeci organiziranje bosanskohercegovackoga naroda za
efikasnu borbu, sto mu је najveci gubitak ali i najveca opasnost. U odnosu па
cilj agresora da forsiranjem genocida 'ocisti' prostore takozvanih SAO, koje
su u strategijskom smislu bile pocetna operacijska osnovica za dalja osva-
јапја teritorija izvan fiksiranih srpskih prostora i s патјегот da u perspektivi
etnicki 'ocisti' citavu ВјН, 'е је, kao takvu, prisajedini u sastav zamisljene
'velike Srbije', sasvim је ocito da se i 'ај kljucni zadatak пе realizira ро pla-
nu agresora. Naprotiv, agresor u odnosu па pocetnu operacijsko-strategijsku
poziciju kontrolira sve тапје teritorija јег su oruzane snage ВјН efikasno oslo-
bodile veliki prostor па lijevoj obali Neretve, opcinu Gorazde, zepsku regiju,
veliku povrsinu орсјпа Visegrad, Srebrenica, Rogatica, Rudo, Foca, Сајпјсе,
Zvornik, Kalesija, Tuzla, Brcko, Bihac, Visoko, Zavidovi6i, Maglaj, Tesanj, Sa-
rajevo, itd.
То је sve uradio narod svojim oruzanim snagama koje је stvarao uporedo
sa ЬогЬот za spas svoga fizickog opstanka.

- 265 -
 Naime, u spomenutoj situaciji , kada је izdajnickom ulogom 'JNA' i razo-
ruzanjem Teritorijalne odbrane, RepubIika ВјН, kao drzava, ostala bez vo-
јпе komponente svoje organiziranosti, prioritetno pitanje ЬогЬе za ocuvanje
kroz historiju obIikovanih temelja bosanskohercegovacke drzavnosti, bilo је
izgradnja vlastite oruzane sile. То se moglo ciniti osloncem па visok stupanj
patriotske svijesti gradana RepubIike ВјН, сјја је odlucnost za suprotstavljanje
agresoru u pocetku izrazena spontanim procesom ilegalnoga opreznog sa-
moorganiziranja naroda, u cemu је pribavljanje oruzja i municije bio osnovni
sadrzaj otpora agresoru .
Aktivisti Patriotske lige i HVO su nosioci historijskih zasluga sto su u takvoj
klimi, u elemente sve bolje samoorganiziranog i sve bolje naoruzanog naroda
unijeli organiziranost kao faktor snazenja odbrambene т06ј naroda i stvaranja
moralno cvrste, disciplinirane i u svemu ЬогЬепо snazne oruzane sile gradana i
naroda ВјН. Medutim , bez obzira па takvu ocjenu , bosanskomuslimanski narod
пјје zadovoljan narusavanjem odnosa izmedu HVO i Агтјје R ВјН. Djelovanje
па drzavnom ustrojstvu 'Herceg-Bosne' i ponasanje pojedinih rukovodstava
HVO muslimanski narod dozivljava kao grub atak па cjelovitost i suverenost
RepubIike ВјН. U vezi s tim procjenjuju se uzroci pada Јајса , а posebno Во­
sanskog Broda, koji је јтао dobre uvjete za logisticku podrsku, nasuprot ор­
koljenim gradovima, kao sto su Gorazde, Maglaj, Tesanj i mnogi drugi, koji
natcovjecanskim парогјта mjesecima odolijevaju savremeno naoruzanom, ali
moralno zapustenom agresoru.
Bosanskomuslimanski narod odlucno istice da пе prihvata nikakav obIik
razgradnje RepubIike ВјН i u tome пе6е imati kompromisa bez obzira da li ta
opasnost dolazila od rukovodstva takozvane "Herceg - Bosne" ili od nekog
drugog. Muslimanski narod се izbjegavati svaki oruzani sukob sa jedinicama
HVO, јег znamo da takvi sukobi vode u opasnost i Muslimane i Hrvate Repu-
bIike ВјН, ali i RepubIiku Hrvatsku, јег bez slobodne ВјН , sigurno, песе biti
пј cjelovite i slobodne RepubIike Hrvatske. U hrvatskom narodu i RepubIici
Hrvatskoj Muslimani vide glavne saveznike u borbi protiv zajednickog пергј­
jatelja. Zbog toga se тогато zalagati za izgradnju zajednickoga strategij-
sko-politickog okvira u kojemu се se ЬогЬа protiv agresora odvijati tako da
poraz velikosrpske fasisticke politike bude sto temeljitiji i па nivou poraza koji
је dozivio svaki dosadasnji fasizam. То се biti doprinos орсјт stremljenjima
covjecanstva u borbi protiv zla. Oruzane snage RepubIike ВјН osposobIjene
su da se u oruzanoj borbi sa agresorom nose uspjesno, Ьгапесј teritorije pod
kontrolom legalnih vlasti, uz istovremeno izvodenje ofanzivnih djejstava па
pojedinim pravcima, tako da su па prostoru Gorazda, Zepe, Tuzle, Gradacca,
Sarajeva, istocne Hercegovine, Brckog, Tesnja i Bihaca izvedene briljantne
bitke koje се ро hrabrosti i uspjesima oruzanih snaga ВјН, sasvim је sigurno,

- 266 -
 biti markirane u historiji ratovanja. U takvim rezultatima па одЬгапј RepubIike
ВјН ucestvovale su једјпјсе MUP-a, koje su sa oko 34.000 policajaca родпј­
jele veliki teret pocetnih agresorskih udara, ра su njihove zasluge педуојЬе­
по historijske. Dosadasnje uces6e једјпјса MUP-a u одЬгапј RepubIike ВјН
obiljezeno је i сјпјепјсот sto је zivote izgubilo 183 radnika MUP-a, а njih oko
600 tesko su гапјепј .
Opstanak bosanskomuslimanskoga пагода nerazdvojiv је од opstanka
drzave RepubIike ВјН. Zbog toga је nasa oslobodilacka ЬогЬа za opstanak
ВјН, па temeljima ravnopravnosti svih пагода koji u пјој zive, ustvari, ЬогЬа
za bioloski i duhovni opstanak Muslimana па оујт prostorima, sto је vazan
faktor zastite i Hrvata i Srba i Јеугеја i drugih, јег ugrozavanje mirnoga zivota
Muslimana predstavlja rusenje slobode i za sve ostale. Ugrozenost bilo kojega
пагода u ВјН rusi slobodu i drugima. Takva uslovljenost i medusobna ovisnost
slobodnoga zivota паroда u ВјН , predstavlja temelj nuznom zajednickom zivotu
u kojemu је одЬгатЬепа komponenta drzavnosti ВјН sazet izraz medusobne
ovisnosti u ostvarivanju mirnoga i slobodnoga zivota za svaki паroд posebno.
ОдЬгатЬепе snage RepubIike ВјН, ро svome unutarnjem ustrojstvu i ustavno-
politickim osnovama па kojima pocivaju , moraju slijediti i odrazavati stvarne
interese svih gradana i пагода .
Zbog toga , prioritet u одЬгатЬепот i zastitnom ustrojstvu RepubIike ВјН
тога biti дејјпјгапје koncepta unutrasnjega uredenja ВјН, u kojemu 6е se
Ustavom i zakonima garantirati i realizirati Ijudska ргауа i ravnopravnost svih
gradana i пагода. U skladu s tim, тога biti izgradnja racionalnih i profesiona-
Inih, vojnih, policijskih i drugih bezbjednosnih institucija podloznih efikasnoj
kontroli koja Ы onemogu6ila bilo kakav obIik otudenja tih institucija, njihove
politizacije, ideologizacije i ponasanja izvan okvira definiranih Ustavom i za-
konom.
Odbrambeno-zastitni sistem RepubIike ВјН тога biti osposobIjen za одЬга­
nu од svih obIika ugrozavanja suvereniteta i teritorijalnoga integriteta, kao i
ustavnoga poretka, bez obzira odakle takve opasnosti i djelatnosti prijetile i
dolazile - unutar zemlje ili iz inozemstva.
Izgradnja efiksanih drzavnih institucija i njihovo funkcioniranje u skladu
sa Ustavom i zakonom predstavlja okosnicu odbrambeno-zastitnoga siste-
та . Sprjecavanje uspostavljanja efikasnih drzavnih institucija i eventualna
podrivacka djelatnost unutar njih, najtezi је obIik protivnarodnoga djelovanja
i uskra6ivanja Ijudskih ргауа, sloboda i interesa gradanima i пагодјта ВјН.
Izgradnja efikasnog odbrambeno-zastitnog sistema i ostvarivanje slobodnog
i ravnopravnog polozaja gradana i пагода RepubIike ВјН mogu se posti6i
samo konstituiranjem efikasnih drzavnih institucija. То је, uostalom , bitan ele-
тепа! i zadatak domovinsko-patriotskog odbrambenog mehanizma u koje-

- 267 -
1

mu intelektualci imaju posebnu odgovornost i ulogu. Ako ostvare takvu svoju

ulogu i doprinesu izgradnji drzavnih institucija koje (;е efiksano vrsiti vlast,
intelektualci 6е pruziti пајуе(;ј doprinos u odbrani i zastiti intersa gradana i
naroda ВјН.
Оујт Kongresom bosanskomuslimanski intelektualci pozivaju svoje kolege
ostalih nacionalnosti u ВјН аа zajednicki rade па zadacima demokratskog ure-
оепја nase RepubIike i izgradnji efikasnih drzavnih organa, аа оЬјеајпе svoja
znanja, moralne i ukupne Ijudske vrijednosti i tako zastite nase gradane i naro-
de od svakoga obIika nepravde i zla.
Politicki smisao izgradnje efikasnih drzavnih institucija sastoji se u potrebi
zastite ао sada postignutih i budu6ih, konacnih rezultata oslobodilacke borbe
protiv agresora. Bez efikasnih drzavnih organa , posebno Armije i MUP-a,
oslobodilacki napori i zrtve naroda ВјН bili Ы uzaludni. Zbog toga se sada, u
uvjetima agresije, borba mora voditi u ауа tezisna pravca. Prvo - masovna
i uporna oruzana borba protiv agresora ј , drugo, stvaranje efikasnih drzavih
organa koji 6е zastititi rezultate oslobodilacke borbe . U tome је kljucni za-
datak, usavrsavanje jedinstva i efikasnosti Armije i snaga MUP-a i njihovo
sinhronizirano djelovanje. Drugi aspekt politickog smisla izgradnje efikasnih
drzavnih institucija sastoji se u сјпјепјсј аа propusti u јој obIasti otvaraju pro-
store za nastavak genocida koji agresor bestijalno provodi паа nesrpskim
zivljem u nasoj drzavi.
Odbrambena uloga svih politickih cinilaca u RepubIici ВјН sazeta је u ро­
trebi da se njihovim djelovanjem doprinese prevazilazenju svih drustvenih pro-
tivurjecnosti, zbog kojih је doslo do rata i da se па osnovama pune ravno-
pravnosti gradana i naroda uspostavi stanje mira i prosperiteta . Pri 'оте , уојпј
uspjesi oruzanih snaga RepubIike ВјН jedini su put ао konstruktivnih politickih
rjesenja.
U uvjetima роЬјеае nad agresorom i uspostavljanjem mira u ВјН , odbram-
Ьепа uloga se пе6е iscrpljivati samo u daljoj izgradnji racionalnih, profesiona-
Inih, depolitiziranih i dezideologiziranih snaga Armije i MUP-a, nego се ukupni
privredni , kulturni i svaki drugi progres па temelju znanja i iskustva naroda i
intelektualaca Ыјј temelj па kojemu (;е se garantirati ekonomski , socijalni, ku-
Iturni i svaki drugi aspekt sigurnog i dostojanstvenog zivota gradana i naroda
RepubIike ВјН .
Na kraju, agresoru porucujemo аа је, upravo, ukupnom svijescu i casnim
patriotizmom organiziran svenarodni oslobodilacki pokret; u njemu је kon-
. denzirana visoka motivacija, hrabrost, istrajnost, dostojanstvo, cast i ponos
zbog uces(;a svakog ројеајпса па iskorjenjivanju fasisticko-cetnickoga zla
koje је pritislo, пе samo Muslimane i Hrvate, nego i sam srpski narod. Zato
се u sigurnoj роЬјеај svih nas - Hrvati, Muslimani, Srbi, Jevreji i drugi cestito

- 268 -
i dastajanstvena zivjeti u miru i slabadi, u zajednickaj damavini Basni i Не ­
rcegavini".
Kangres је бапја: "Rezaluciju basanskamuslimanskih intelektualaca";
"Ratni praglas basanskamuslimanskih intelektualaca"; "Praglas а basanska-
те jeziku"; "Praglas za acuvanje kulturne bastine basanskih Muslimana";
"Praglas majkama i sestrama zenama stradalnicama"; "Praglas а pragnani-
сјта"; te "Odluku а asnivanju Vije6a Kangresa basanska-muslimanskih inte-
lektualaca".
Izabrani su 51 clan Vije6a Kangresa basanskamuslimanskih intelektualaca,
medu kajima sam i ја. Тајпјт glasanjem, па prvaj sjednici Vije6a, izabran је
Izvrsni аБЬаг аб 15 clanava,'5J medu kajima sam i ја. Na prvaj sjednici Izvrsnag
аБЬага , 24.12.1992. gadine, za predsjednika Vije6a је izabran knjizevnik Alija
Isakavi6, а za generalnag sekretara рга!. бг . Ati! Purivatra.

951 Clanovi Vije';a Kongresa Ьо;;пјаёkih in!elek!ualaca: prof.dr. Meho Ва;;ј';. dipl. pravnik Edah
Be6irbegovi6, prof. dr. Azra 8egi6, prof. dr. Kasim 8е9 ј 6, prof. dr. Dzenana Buturovic, prof. dг. Ibrahim
Busa!lija, рroЈ. dr. Mus!afa ef. Ceri';, dipl. ing. Muhamed Сјсо, prof. dr. Halid Cau!;evi';, mr. dipl. есс.
Ibrahim Colakhodzic, prof. dr. Sefkija Cekic, general Rasim Оеlје, dipl. ing. Muhamed Orino, prof. dr.
Nijaz Ourakovie, doc. dr. Sacir Filandra, akademik Ejup Ganie, doc. dr. Isme! Grbo, prof. dr. Safe!
Halilovi6, prof. dr. Resid Hafizovi6, novinar Senad Hadzifejzovic, prof. dr. Lamija Hadziosmanovi6,
dipl. pravnik Nihad Halilbegovic, prof. dr. Sabira Hadzovie, рroЈ. Muharem ef. Hasanbegovic, mr.
Avdo НеЫЬ dipl. psiholog, akademik Ozevad Hozo, prof. dr. Кетаl Hrelja, akademik Seid Hukovie,
prof. dr. Оте, Ibrahimagie, prof. dr. Enver lmamovic, knjizevnik Nedzad Ibri!;imovic, dipl. pravnik
Аl јј а Izetbegovic, akademik Muhamed Karamehmedovie, prof. dr. Enes Karie, akademik Faruk
Konihodzic, prof. dr. Sead Kreso, akademik Tvrtko Kulenovie, knjizevnik Nermina Kurspahic. mr.
Nurudin Kus!urica, prof. dr. Nedzad Kur!o, prof. dr. Munib Maglajlie, prof. dr. Rusmir Mahmu!eehajic,
novinar Enver Mehmedbasi6, prof. dr. Rasim Muminovi6, prof. dr. Hasan Muгatovi 6 , knjizevnik Jas-
тјпа Musabegovi6, dipl . ing. Semsudin Musi6, general Fikгet Muslimovi6, dr. Bakir Nakas, prof. dr.
Fehim Name!ak, prof. dr. Нјlто Neimarlija, prof. dr. Muhamed Nezirovic, prof. dr. Enes PelidiJ a, prof.
dr. Атј, Pleho, prof. dr. А!ј ! Puriva!ra, akademik Abdulah Sidran, prof. dr. Haris Silajdzic, akademlk
Avdo Sueeska, prof. dr. Avdo Sofradzija, profesor Mus!afa ef. Spahie, prof. dr. Almasa Saeirbegovie,
dr. Nedzib Sacirbegovic, akademik Arif Tanovic, prof. dr. Kasim Trnka, novinar Arif Zuli6, prof. dr.
Jusuf 2:iga, generalni sekretar Vije6a.
Clanovi prvog Izvrsnog odbora Vijeca Kongresa bosansko-muslimanskih intelektualaca:
dr. Kasim Begic, Senahid Bris!rie, dr. Enes Ourakovic, mr. Hadzo Efendie, mr. Avdo НеЫЬ, Ф. Кетаl
Hrelia, dr. Mus!afa lmamovie, knjizevnik Аlјја Isakovic, dr. Enes Karie, dr. Munib Maglajlie, dr. Muhamed
Nezirovi6, dr. Enes Pelidija, dr. Atif Purivatra, akademik Avdo Su6eska ј general F i kгet Muslimovic.
(Vijeee Kongresa Ьо;;пјаёkih in!elek!ualaca 1992.-1997., pripremili Mus!a!a Cengie i Агј!
Zulie, Sarajevo, 1997. godine, s!rana 22.)

- 269 -
1
5.11.
STANJE NA IGMANU
KRAJEM 1992. I РОСПКОМ 1993. GODINE
Za odbгanu Saгajeva i cijele ВјН . kontгola Igmana је imala ogгoman zna-
ёај . То је pгostoг од koga је ovisila nasa sudbina. Saгajevo је bilo okгuzeno .
Род zastitom посј, pгeko piste Saгajevskog аегодгота, Butmiгa i Hгasnice, iz
Saгajeva se samo pгeko Igmana moglo досј до Тагёјпа i Вгадјпе. Odatle smo
isli ргета ЈаЫапјсј i Mostaгu, а planinskim putevima Bitovinje i Pogoгelice, uz
гizike , moglo se otici до Fojnice i Visokog, а zatim до Zenice, Tuzle, Tгavnika i
Bugojna. Gubitkom Igmana, одЬгапа Saгajeva Ы bila veoma ugгozana, а sud-
Ыпа Копјјса i doline Neгetve Ы bila neizvjesna. Nije pгetjeгivanje istaci да је
одЬгапа Igmana bila klјuё одЬгапе cijele ВјН .
Кгајет 1992. i роёеtkоm 1993. godine, stanje одЬгапе Igmana је bilo veoma
lose. Nije bilo dovoljno пј једјпјса пј Ьогаса. Рогед toga, u 'О vгijeme, odbгanu
Igmana је teгetila destгuktivna uloga Juke Pгazine. Stanje је bilo hаоtiёпо. Код
тепе, kao savjetnika za vojna pitanja u Pгedsjednistvu R ВјН, mnogi su sa Igmana
dolazili u Saгajevo. Zabгinjavajuce su djelovali i iznosili ёјпјепјсе koje su ilustгiгale
jako lose stanje па Igmanu. Upozoгavali su те i оёеkivаli да nesto poduzmem.
Опо sto sam 'ада mogao ёiпiti, bilo је да odmah infoгmiгam i pгedsjednika Izetbe-
govica i Sefeгa, 'е да јт izneosim svoje осјепе о mogucim teskim posljedicama
takvog stanja. Као pгvj i osnovni koгak, pгedlagao sam да se па Igmanu uspostavi
jaka komanda u kojoj се biti zгele, iskusne i odgovoгne osobe.
Pгilikom nekoliko takvih upozoгenja, Sefeг је djelovao ёudпо. Govoгio је
kako su infoгmacije koje mu iznosim пеtаёпе, да оп vlada stanjem па Igmanu,
да па Igmanu јта oko 3 .000'6/ доЬго oгganiziгanih Ьогаса , 'е да је iz opeгativ­
nih гazloga доЬго sto se 'О пе vidi. Nisam mu vjeгovao , ali sam , ipak, i о 'оте
izvijestio Pгedsjednika. Rekao sam mu да је ogгomna гazlika izmedu, veoma
pozitivnih, Sefeгovih осјепа stanja па Igmanu ј, veoma negativnih, осјепа koje
sugeгiгaju ёјпјепјсе sto iznose Ijudi koji dolaze sa Igmana да Ы nas о 'оте
upoznali i upozoгili . Pгedsjednik је Ыо zabгinut. Rekao је да ga Sefeг izvjestava
да је па Igmanu sve род kontгolom , ali да i kod njega kao Pгedsjednika dolaze
Ijudi koji mu govoгe dijametгalno supгotno. Vjeгujem да је tokom десетЬга
1992. godine, о stanju па Igmanu, Pгedsjednik гazgova гao sa Sefeгom i да је
insistiгao да se гealiziгa тој pгijedlog да se па Igmanu foгmiгa komanda u kojoj
961 Kad је Sefer govor;o da Igman Ьгап; 3.000 Ьогаса. па 'от prosloru su stvarno bil;: Odred .,Ig-
тап" , sa oko 300 Ьогаса , jedinica "Zulfikar", sa oko 150 Ьогаса i oko 60 "specijalaca" Juke Prazine.
Prostore Sokolovi6 Kolonije, Butmira , Hrasnice, Pazari6a, Trnova, Bjelimi6a i Ljute su Ь гапili odredi.
Znac;, decembra 1992. ; januara 1993. god;ne па Igmanu је bilo samo oko 500 Ьогаса ; 10 u jed;n;-
сата koje su djelovale nepovezano, а neke i probIematicno. Sve је bllo daleko od Seferovi h tv гdnj i
da је odbra na Igmana slabilna ; pod kOnlrolom.

- 270 -
се biti zrele, iskusne i odgovorne osobe. Vjerujem, takoder, da је па јај пасјп,
тјто svoje volje, 15.12.1992. godine, Sefer bio prinuden narediti da па "Ista-
knutom komandnom mjestu" Staba Vrhovne komande, па Igmanju budu: ko-
mandant Vehbija Кагјс, njegov zamjenik Causevic Mirsad, nacelnik staba Alija
Ismet, nacelnik za operativno-nastavne poslove Маје Sarlija-Daidza, njegovi
рото6пјсј Haznadar Medo i Hasanovi6 Hajrudin, pomo6nik komandanta za
pozadinu Polutak Mustafa, nacelnik tehnicke sluzbe Gagula Mustafa, је clanovi
staba Mirsad Сајјс, Агјј Pasalic i Zdravko Sagolj'7I Divjak Jovan se nalazio u
Konjicu, djeluju6i u Stabu sa Zejnilom Delalicem, ali se ukljucivao i u rad IKM па
Igmanu. Iz Logistickog сепјга u Visokom, па Igman је dolazio i Rasim Delic.
Dolazak Vehbije Кагјса па Igman је ulijevao najvise pouzdanja da се se
situacija popraviti. Оп је obilazio jedinice, davao јт korisne upute i naredbe,
је u svemu pozitivno uticao па prevazilazenje tadasnjeg, haoticnog, stanja.
Causevic Mirsad i Ismet Alija su od postojecih odreda па Igmanu i oko Igma-
па, uz dodatnu mobilizaciju, pomagali Јогтјгапје brigada: 8. brdska brigada, u
koju ulaze odred "Zulfikar"'6J, је odredi Trnova, Ljute i Bjelimica; 4. motorizirana
brigada, u koju ulaze odredi Sokolovic Kolonije, Butmira i Hrasnice; 9. brdska
brigada, u koju ulaze jedinice sa prostora Hadzica, Pazarica i ТагСјпа. Ove
aktivnosti је razbojnicki отејао Juka Prazina sa svojim specijalcima'9I Zbog
njegovih destruktivnih uticaja, је zbog nejedinstva i narusenog sistema koma-
ndovanja sa nivoa Staba Vrhovne komande, "Istaknuto komandno mjesto" па
Igmanu se raspalo. Njegovi pripadnici su odlazili kuda је ko htio. Кагјс пјје
uspio, јег su destruktivni uticaji bili јаёј i masovniji. U орсој ротејпјј nisu bili
bezazleni пј njegovi nesporazumi sa Divjakom. U cijelu situaciju se umijesao i
Jasmin Jaganjac, koji је bio па strani Juke Prazine.
Predsjedniku Izetbegovicu пјје bilo lahko. Prizeljkivao је uspostavu efika-
snog sistema komandovanja. Naivni Bosnjaci - Jasmin Jaganjac i jos naivniji
Juka Prazina, svaki па svoj паёјп su zloupotrijebIjeni od strane vodstva HZ Н­
В. Predsjednikovo distanciranje od njih moglo је jos vise iskomplicirati odnose

971 Naredba nacelnika Staba Vrhovne komande, Ьroј 02/1091-476, Sarajevo, 15.12.1992. godine,
Arhiva.
981 Komandant odreda "Zulfikar" је bio Zulfikar Alispago, о kome se govorilo da је u JNA, kao vo-
jnik, bio pomorski diverzant, da је dugo boravio u Njemackoj i Spanjolskoj, da је bogat ј, navodno, da
Јта роvјегепје muslimanskih lidera Sandzaka. Ргјса10 se da је veoma snazan, da 9а ЬогсЈ "postuju"
ј da ga se Ьоје. Вјо је poslusan samo Seferu, dobronamjerno.
991 Rad па stаЬiliziгапјu stanja odbrane Igmana grubo ometa Juka Prazina, cineCi slijedeca
razbojnicka djela: pretukao Aliju Ismeta i Mirsada Causevica, kome је роlотјо zube; postrojavao
Vahbiju Кагјса, njegovog sina Етјга i Jovana Divjaka, veгbalno ih maltretirao i pucao iznad njihovih
glava, kada su Етјг ј Divjak lakse гапјепј; pretukao је Vehbiju Кагјса, njegovog sina Етјга i Medu
Haznadara; pretukao је Citavu posadu 10ра 130 тт ("sultап"); па putevima је uspos1avio kon1rolne
punktove, а prolaznike pretresao, tukao i pljackao, zbog cega је prosiren strah od susreta s пјјт ј
njegovim poslusnicima; izazivao је oruzane sukobe sa odredom "Zulfikar",

- 271 -
па stetu odbrane BiH . Predsjednik је Ыо u situaciji da ih eliminira ili da s njima
taktizira dok se u dovoljnoj mjeri sami пе iskompromitiraju. Оа ih је eliminirao,
imao Ы velikih ргоЫета, јег Ы ga zestoko i dan danas napadali da је перга­
vedno postupio ргета "herojima", јег su za zasluge u odbrani Sarajeva о Juki
pjevane pjesme, а о Jasminu Jaganjcu se prii':alo da је oslobodilac Mostara.
Pretjerivalo se. Predsjednik је Ыо dovoljno mudar da taktizira, da pokusava
i njih, takve, kakvi jesu, angazirati u odbrani BiH, па taj nai':in izbje6i ili, pak,
odloziti јо!; direktniji i radikalniji sukob sa Jaganji':evim i Jukinim mentorima -
vodama HZ Н-В i HVQ. Tako је omogu6eno da se gradani sami uvjere u Jukinu
i Jaganji':evu ulogu, koju su imali u korist HZ Н-В. Та varijanta predsjedniko-
vog odnosa ргета Juki i Jaganjcu је imala svojih losih posljedica, ali Ы steta
za odbranu BiH bila daleko ve6a da ih је оп, krajem 1992. i poi':etkom 1993.
godine, svojom naredbom eliminirao. Qvo је suptilnija strana predsjednikove
mudrosti koju neki пе mogu а neki, iz svojih politii':kih razloga, пе6е da shvate.
То пе6е da shvate ni Jukini protivnici, ni Jukini simpatizeri. Qvo је, naprimjer,
bilo pretesko da shvati Sefer, i':ije је protivljenje Juki bilo· previse lii':ne naravi,
ali i Viki6 Dragan, kao Jukin simpatizer. То su dubIji slojevi ratne realnosti u
BiH. Meni је bilo ruzno gledati i slusati vojnike i policajce koji пе rade kako
treba svoj posao, ali se nekompetentno mijesaju u nadleznost svog vrhovnog
komandanta.

- 272-
 6.
PRVI NUZAN ZAOKREТ ОО HISTORIJSKOG ZNACAJA
RADlКALNE PROMJENE U VOJNOJ POLICIJI
I SMJENA ШСАRЕVIСА

6.1.
IENEVSКI PREGOVORI I VENS-OWENOV PLAN

Zenevski pregovori su uslijedili u jesen 1992. godine, nakon augustovske Lon-

donske konferencije. Odvijali su se tokom septembra, oktobra i decembra 1992.
godine. U to vrijeme, kao dio scenarija Tudmanovog i Milosevicevog rezima, bila
је proizvodnja hаоtiёпоg stanja u nasim redovima. Proizvodili su se konflikti , пе ­
red i nejedinstvo u nasoj vojsci. Cilj јт је Ыо da dobiju argumente za propagandu
da Ьоsпјаёki kadrovi пе znaju i пе mogu organizirati vojsku i odbranu ВјН. Kad
sjednu za ргеgоvагаёki sto u Zenevi, Karadzicu i ВоЬапи је trebalo da Izetbe-
govic bude opterecen sa sto vise ргоЫета unutar odbrambenih snaga, da јта
sto dubIji osjecaj besperspektivnosti i петоСј . Isti unutarnji ргоЫетј koji Ы imali
takve posljedice za Izetbegovica i ostale ёlапоvе ргеgоvагаёkоg tima, Karadzi-
cu i Bobanu su koristili za nastupe ргета autoritetima medunarodne zajednice,
objasnjavajuci јт da је Izetbegovic па ёеlu kriminalnih i fuпdаmепtаlistiёkо-tего­
гistiёkih grupa koje teze uspostaviti muslimansku drzavu, te da је jedini izlaz iz
takve situacije podjela ВјН. Distanciranje od Агтјје R ВјН i aktivnosti па osamo-
staljivanju HVO, lideri i kadrovi HDZ su tada objasnjavali kao odraz neslaganja
u odnosu па 105e, hаоtiёпо stanje, posebno u Sarajevu. Normalno, ргј tome, za
sebe nisu govorili da su glavni рroizvоdаёi takvog stanja. То је роlitiёkа pozadina
destruktivnih aktivnosti, usmjeravanih preko pojedinih Bosnjaka koje su па vezi
drzali Bobanovi i Karadzicevi obavjestajci. Proizvodnja nereda i haosa u nasim
redovima је trebala zenevskim ргеgоvагаёimа, koji su radili па podjeli ВјН.
Za nas su u tom pogledu, Zenevski pregovori uslijedili u jako lose угјјете .
Mnogo је bilo bolje da smo prvo rijesili takve ргоЫете, ра da tek onda uslijede
pregovori. Kada sam predsjedniku Izetbegovicu obrazlagao teske posljedice koje
nastaju zbog unutarnjih рroЫета kojih smo tada imali sa Jukom, Сасот, Celom,
Luёагеviсеm i Seferom, isticao sam da је , upravo, zbog toga otezan polozaj nase
delegacije па pregovorima koji su se odvijali u Zenevi. Objasnjavao sam da па

- 273 -
tim pregovorima, zbog nasih unutarnjih slabosti, sudionici medunarodne zajedni-
се, па stetu ВјН mogu biti naklonjeni prijedlozima Karadzica i ВоЬапа, te da Ы
takva naklonjenost bila тапје vjerovatna ako konsolidiramo nase redove.
Januara 1993. godine u Zenevi је predstavljen Vens-Owenov mirovni plan.
Ргета tom planu ustavni okvir za Bosnu i Hercegovinu је, pored ostalog, obu-
hvatao i postupnu "demilitarizaciju pod supervizijom Ujedinjenih naroda f Evrop-
ske zajednice".'oOJ Nakon sto sam izucio u Zenevi predstavljeni Vens-Owenov
plan о kome su se tek trebali nastaviti pregovori , krajem januara 1993.g0dine, u
ulozi savjetnika za vojna pitanja, predsjedniku Izetbegovicu sam iznio svoje тј­
sljenje о vojnim i sigurnosnim aspektima toga plana. Tvrdio sam slijedece:,oll
а) Imajuci u vidu za nas nepovoljan odnos agresorskih i odbrambenih
vojnih potencijala па ratistu, kao i usloznjavanje odnosa izmedu legalnih vlasti
R ВјН i paradrzave HZ Н-В , odnosno, izmedu Hrvata i Bosnjaka, istakao sam
da је Vens - Owenov plan , u osnovi, prihvatljiv, ali da su neophodne cvrsce ga-
гапсјје da се provincije biti multietnickog karaktera i da se, bez cvrstih meduna-
rodnih garancija za sigurnost i odbranu ВјН пе moze prihvatiti demilitarizacija.
Ь) Objasnio sam da Ы Bosnjaci , jedino u provincijama gdje su vecina,
za svoju sigurnost i odbranu imali samo dio policije, а da се Srbi i Hrvati imati i
policiju u ВјН i jake vojne sile u Srbiji i Сгпој Gori, odnosno, u Hrvatskoj.
с) Осјјепјо sam da se demilitarizacijom ВјН legalizira opasan debalans
nacionalne bezbjednosti, odnosno, da drzava ро Vens-Ovenovom planu пе
daje svakom od tri konstitutivna naroda jednake sigurnosne garancije. U vezi s
tim, istakao sam ргоЫет zbog nerijesenog pitanja osiguranja drzavne granice
ВјН. Zakljucivao sam, da uz сјпјепјсе о djelovanju ekstremnih velikosrpskih i
velikohrvatskih snaga, taj ргоЫет ugrozava drzavu ВјН i predstavlja prijetnju
sigurnosti Bosnjaka, ostavljajuci nerijesenim pitanje njihove odbrane od budu-
cih, vjerovatnih agresija i genocidnih nasrtaja.
d) Istakao sam da тјг ро Vens-Owenovom planu , пе Ы Ыо utemeljen
па porazu nacistickih i fasistickih snaga, nego па kompromisu ро kome Ы ratni
zlocinci usli u strukture vlasti па nivou provincija i па nivou drzavnih institucija
ВјН. Zakljucio sam da ta okolnost jos vise komplikuje рroЫет prognanika i da
Ы se опј tesko usudili па povratak pod vlast svojih progonitelja i koljaCa.

1001 Ргета Vens-Owenovom рlапи , principi ustavnog uredenja ВјН su slijedeci: decentralizirana
drzava u kojoj се vecinu vladinih funkcija јта!ј пјепе obIasti - ргоу јпсјје (devet i distгikt Saгajevo);
obIasti - provincije песе јта!! medunarodno pravni subjektivitel; sloboda kгetanja kroz cijelu ВјН;
ustav se moze mijenjati samo konsenzusom konslitutivnih naгoda; Predsjednistvo се se sastojati od
tri predstavnika iz tri konstitutivna naroda; u Ustavni sud, U роёеtku се svoje predstavnike imenovali
medunarodna zajednica; postupna demilitarizacija; najvisi standaгdi Ijudskih prava; mehanizmi те­
dunarodnog mопitогiпgа i kontгole.
1011 Tekst pod naslovom: "Teze u vezi Zenevskih pregovoгa", sаёiпјеп u toku liёпih ргјргета za
razgovor, dao sam predsjedniku Izetbegovicu роёеtkоm januaгa 1993. godine, Arhiva.

- 274-
 е) Predlozio sam da se па pregovorima ро Vens-Owenovom planu u
Zenevi, insislira па bezbjednosnim garancijama za Bosnjake, kako od mogu6ih
agresija па ВјН, lako i od ekslremisla, velikosrpskih i velikohrvalskih nacionali-
sla koji 6е d06i па vlasl, koja Ы se ро lот planu usposlavila, u lokalnim sredi-
пата, па nivou provincija i па nivou ВјН,
То је bilo тоје росеlпо reagiranje па ponudeni Vens-Owenov plan, Ро­
slo su pregovori о lот planu naslavljeni, sve do таја 1993,godine, kada је
plan ргорао, azurno sam ргаlјо dogadaje, u vezi s lјт, Осјјепјо sam da se
medunarodna zajednica ргета agresiji па R ВјН ponasa oporluno i da пјепј
deklaralivni slavovi u pogledu podrske ocuvanju ВјН, kao drzave, nisu рга6е­
пј adekvalnim, praklicnim тјегата radi zauslavljanja agresije i genocida nad
Bosnjacima, ISlakao sam , lakoder, da је medunarodna zajednica, u loku Ze-
nevskih pregovora, naklonjena principima elnicke podjele ВјН, па cemu insisli-
raju i Karadzi6 i ВоЬап, То те јо!; vise uvjerilo da је u korisl naseg zalaganja za
ocuvanje ВјН u Zenevskim pregovorima роlгеЬпо brze prevazilazili unularnje
slabosli - rasformirali Vojnu policiju, па celu sa Lucarevi6em, lе slali па pul
neposlusnim komandanlima Seferu, Juki, Сасј i Celi,
Kada sam krajem januara 1993, godine, u vezi sa Zenevskim pregovorima
lakvu ocjenu iznosio predsjedniku Izelbegovi6u, islakao sam јо!; i slijede6e:'021
а) Medunarodna zajednica dugo vremena lansira патјеге za vojnu јПlег­
venciju, ali nisla пе poduzima, slo odgovara agresoru, јег agresor, ро osnovu
lakvih ргјјеlпјј, lakse mobilizira srpsko slanovnislvo za uces6e u raznim оЫјсј­
та agresije па R ВјН, Осјјепјо sam da medunarodna zajednica па lај пасјп
olezava polozaj odbrambenih snaga R ВјН i da su о ovome роlгеЬпа jasna
upozorenja ргета UN, EZ , SAD i drugim Ыlпјт сјпјосјта u svijelu ,
Ь) ISlakao sam da su sudionici medunarodne zajednice u Zenevskim
pregovorima spremni патеlаlј rjesenja elnicke podjele ВјН i da se 10 moze
dogodili demagoskim zalaganjem za ocuvanje ВјН, а slvarnom ајјгтасјјот
elnicke podjele u obIiku provincija koje Ы bile srpske, hrvalske ili bosnjacke, slo
Ы znacilo ignoriranje mullielnickog karaklera nase zemlje,
с) Zenevskim pregovorima se zele legalizirali sporazumi Tudmana i Milo-
sevi6a о razmjeni lегјlогјја, odnosno, о podjeli ВјН, u vezi cega su indikalivni isli
slavovi koje u Zenevskom procesu pokazuju Tudman , Milosevi6, Sajrus Vens i
Dejvid Oven, "Tudmanu IгеЬа Islocna Slavonija, Оп је moze dobili ako sa log
proslora па silu оlјега celnike ili ako сеlпјсј , bez Tudmanove sile, sami odu sa
log proslora, Ali, сеlпјсј пе6е 0lј6ј bez razloga, Razlog moze Ыlј Tudmanova
sila ili da Tudman podari neslo Srbiji od lегјlогјја R ВјН, Тегјlогјја koju u lот
smislu Tudman тјјепја sa сеlпјсјта za Slavoniju је Posavina",
1021 Tekst sacinjen u toku licnih ргјргета za razgovor, dao sam predsjedniku Izetbegovicu, krajem
januara 1993. godine, Arhiva.

- 275 -
 d) Sugerirao sam predsjedniku Izetbegovicu da iskoristi svoj veliki autori-
tet i diplomatske mogucnosti s ciljem da se SAD uvjere da se stabilan mir u BiH
moze postici samo ako srpski fasizam bude temeljito vojno porazen, sto bi se
moglo postici ukidanjem embarga i vojnom intervencijom protiv Milosevicevog
rezima. Istakao sam da u vezi s tim treba ulagati dodatne пароге kako bi medu-
narodna zajednica shvatila anticivilizacijsku i fasisticku prirodu Milosevicevog
rezima i agresije па R BiH.
Tokom pregovora, agresorska strana је demonstrirala svoju taktiku trose-
пја vremena i odugovlacenja. Takva taktika је odgovarala strategiji iznurava-
пја odbrambenih snaga i dobivanja па vremenu u kome su zeljeli, metodama
lobiranja i propagande uticati па sudionike medunarodne zajednice da budu
naklonjeni Tudmanovom i Milosevicevom konceptu i dogovoru za podjelu BiH.
Politicki lideri, koji su zastupali agresorsku stranu, demonstrirali su sklonost
lazima, prevarama i intrigama. То је bilo vrijeme kada је agresorska strana,
zbog vitalnosti odbrambenih snaga , morala razmisljati о odustajanju od svojih
konacnih ciljeva, па sta su se tesko odlucivali . Vens - Owenov plan, u sadrzaju
u kome је prihvacen od strane bosnjackih i hrvatskih lidera, је Ыо formula ро
kojoj је srpska strana trebala odustati od radikalno postavljenih ciljeva agresije.
Uz sve to, tadasnji srpski lideri па vlasti - (;osic, Milosevic i Karadzic su morali
uzimati u obzir pritiske medunarodne zajednice u obIiku prijetnji vojnom inter-
vencijom, sto ih је upucivalo da prihvate Vens-Owenov plan.
Medutim, u suprotnom pravcu, protivno prihvatanju Vens-Owenovog plana,
su djelovale ргосјепе о reagiranju srpskog naroda, koji се se kad - tad upitati
zasto se uopce vodio га! i ko је odgovoran za uzaludne zrlve. Tada, tokom
Zenevskih pregovora, agresorske ofanzive nisu davale ocekivane rezultate,
sto је usloznjavalo poziciju (;osica, Milosevica i Karadzica. Оа bi koliko - toliko
zadovoljili medunarodnu zajednicu i odvratili је od vojne intervencije, prihvatili
su Vens-Owenov sporazum , ukoliko to potvrdi i paljanska Skupstina. То је Ыо
prevarantski potez.
Taktika Izetbegovica је bila da se pred medunarodnom zajednicom jasno
pokaze ko је kriv ako pregovori propadnu i ako se nastavi rat. I ovog puta је bilo
jasno da su lideri agresora krivi za nastavak rata. Nije im uspjela gluma da su
za mirno rjesavanje krize. Nije im uspjelo da odvrate medunarodnu zajednicu
od nastavka ekonomskih sankcija i politicke izolacije protiv Srbije i Сгпе Gore.
Uspjeli su da odvrate medunarodnu zajednicu od ispunjavanja prijetnje vo-
јпоm intervencijom, ali su takve prijetnje nastavljene. U znacajnoj mjeri, ali пе
dovoljno uspjesno, su obmanjivali medunarodne faktore da је u BiH unutarnji
medunacionalni konflikt, da Karadzic i paljanska Skupstina imaju konacnu rijec
pri odlucivanju о formuli za mir u BiH. Glavnim sudionicima medunarodne zaje-
dnice је bilo jasno da се Karadzic i paljanska Skupstina uraditi опо sto narede

- 276 -
 Cosic i Milosevic, koji su imali potrebu аа maskiraju svoju ulogu odlucujuceg
faktora u pogledu zapocinjanja, vodenja i prekida rata u ВјН.
Naprijed navedenu analizu i осјепе sam predstavio u pisanom materijalu
koji тј је sluzio za medijske nastupe, јег su kod тепе u to vrijeme cesto ао­
lazili аотасј i strani novinari kojima sam odgovarao па pitanja i objasnjavao
sustinu odnosa i stanja u vezi Zenevskih pregovora, u vrijeme ргеа zasijedanje
paljanske Skupstine, па kojoj је Vens - Owenov plan оаЫјеп ро diktatu Cosica
i Milosevica. Na kraju tog materijala sam zapisao: "Zbog svega toga, patriotski
raspolozen паroа u ВјН тога, sada ја ikada, smognuti maksimalno snage za
vlastitu mobilnost, аа se sprijeci svako opustanje i shvatanje аа се ovaj rat brzo
stati. Могато biti spremni za dalju uspjesnu oruzanu borbu, јег samo uspjesi
па Ьојпот polju mogu odvratiti agresora оа suludih, divljackih, genocidnih ро­
stupaka. Zbog toga, ucvrstimo nase redove i паiЗјт jedinstvom u оаЬгапј ВјН
uspostavimo odnose koji се пат garantovati dostojan i covjecan zivot Musli-
тапа, Srba i Hrvata па ovim ргоstогimа".'ОЗI

6.2.
РRЕSUDNД INIСIЈДТlVД О VOJNOJ POLICIJI
I OTPORI NJENOM NОRМДLIZIRДNЈU

Pismo, роа naslovom "MJERE ZA USPOSTAVLJENJE PRAVILNO ко­

. NCIPIRANE VOJNE POLICIJE", 1о. januara 1993. godine sam napisao i ао­
stavio predsjedniku Izetbegovicu. Pismo је bilo slijedeceg sadrzaja:
"Gospodine Predsjednice, u funkciji uspostavljanja pravilno koncipirane
Vojne policije, potrebno је rasformirati sadasnje јеајпјсе Vojne policije u Sara-
jevu. Eventualna пагеаЬа za rasformiranje izazvat се njihovo nezadovoljstvo, а
sasvim је izvjesno i organizovani otpor, koji moze prerasti u oruzane ekscese.
Ргј tome Ы mogli biti ugrozeni Predsjednistvo R ВјН, Stab Vrhovne komande,
Котапаа 1. korpusa, MUP R ВјН i Centar Sluzbi bezbjednosti Sarajevo. U cilju
zastite ovih institucija potrebno је:
- Pojacati postojece obezbjedenje Predsjednistva R ВјН, Staba Vrhovne
komande, Котапае 1. korpusa i MUP-a R ВјН.
- U pojedinim brigadama pripremiti ро jednu jedinicu, ranga cete do Ьа­
taljona, za intervenciju u slucaju potrebe, odnosno, za ројасапје postojeceg
obezbjedenja па pomenutim objektima.
- Jedinice 101. mtbr, u kasarni "Ramiz Salcin", gdje se nalazi i ајо sporne
јеајпјсе Vojne policije, podici па najvisi stupanj ЬогЬепе spremnosti.

1031 Т ekst bez naslova koga sam pred krah Vens~Owenovog plana koristio u svojim medijskim
nastupima, april 1993. godine, lјёпа aгh iva.

- 277 -
 - Narediti da specijalne jedinice MUP-a R ВјН, u Sarajevu, do daljnjeg
budu odgovorne za vojno-policijsko obezbjedenje, posebno па zastiti objekata,
kao i preduzimanja kriminalisticko-tehnickih тјега.
- Narediti da se odmah pristupi formiranju jedinice Vojne policije ро for-
тасјјј sacinjenoj u junu 1992. godine, te da se, nakon formiranja, Vojna policija
tezisno angazuje па zadacima fizickog obezbjedenja vitalnih elemenata u si-
stemu rukovodenja i komandovanja i suprotstavljanju kriminalnoj djelatnosti сјјј
su росјпјосј vojna lica.
- Nakon uspostavljanja ove jedinice, ukinuti naredbu ро kojoj specijalne
jedinice MUP-a obavljaju vojno-policijske zadatke.
- Izvrsiti kadrovsku obnovu Uprave bezbjednosti i3taba Vrhovne komande
OS R ВјН, sto znaci, da se svi kadrovi koji ро svom profilu пе odgovaraju slo-
zenosti predvidenih poslova rasporede па druge duznosti, а da se izvrsi izbor i
postave drugi kadrovi za koje је ocekivati bolje snalazenje u ovoj vrsti poslova.
- Cjelokupan sadasnji sastav Vojne policije rasporediti u jedinice патјје­
пјепе za izvrsavanje borbenih zadataka u debIokadi Sarajeva, ргј cemu nasto-
jati da se cjelokupno naoruzanje i municija, kojom raspolazu ove jedinice, stavi
u funkciju djejstava jedinica upotrijebIjenih па tezistu debIokade.
- Intenzivirati politicku i informativnu djelatnost kojom се se ubIaziti пе­
gativne posljedice do kojih је doslo dosadasnjim stetnim пасјпот organiziranja
i djelovanja Vojne policije."104J
U drugoj polovini januara 1993. godine, otpocelo se sa тјегата koje sam
naprijed navedenim pismom predlozio predsjedniku Izetbegovicu. Naredeno
је da se ukine bataljon vojne policije, pod kontrolom Кегјта Lucarevica, kao
nacelnika Uprave bezbjednosti, а da se formira novi bataljon vojne policije, kao
pristapska jedinica 1. korpusa i to od izabranog Ijudstva u sarajevskim briga-
dama. Ukinute su cudne funkcije: Lucareviceva funkcija "komandanta Vojne
policije RepubIike Bosne i Hercegovine" i funkcija "nacelnika Vojne policije"
Ismeta Bajramovica - Cele.
Obistinile su se осјепе da 6е se Кегјт Lucarevic opirati. Kad је naredeno
da se rasformira bataljon Vojne policije, pod njegovom kontrolom, а da se od
posebno izabranog Ijudstva formira bataljon Vojne policije, kao sastavni dio 1.
korpusa, Lucarevic Кегјт је zahtijevao da u taj novi bataljon udu Ijudi koje оп
izabere. То Ы znacilo da се u taj novi bataljon uci i mnogi izvrsioci kriminalnih
radnji u Sarajevu. Pored toga, Кегјт Lucarevic је zahtijevao da se, umjesto
rasformiranja, bataljon Vojne policije pod njegovom kontrolom, а kojim је dire-
ktno komandovao Dzevad Торјс - Тора, preformira u brigadu Vojne policije.

1041 Akt pod naslovom "МЈЕАЕ ZA USPOSТAVLJENJE PRAVILNO KONCIPIRANE VOJNE РО·
LICIJE", koga sam nap;sao ; dostavio predsjedniku Predsjednistva R ВјН Aliji Izetbegovi6u, od 10.
јапоага 1993. godine, Arhiva.

- 278 -
 То sam осјјепјо veoma stetnim, јег tako velikih (brigadnih) formacija Vojne
policije пјје bilo пј u najvecim агтјјата svijeta. Odmah sam reagirao. Predlozio
sam da se nastavi sa zapocetim тјегата, а da se Кегјт Lucarevic sprijeci da
оп komanduje Ijudima, јег Ы to kompromitiralo nasu borbu. Upozorio sam da
su jedinice Vojne policije, pod kontrolom Кегјта Lucarevica, postale omrazena
struktura mебu gгабапimа Sarajeva.

6.3.
IZEТBEGOVIC NUDI од PONOVO
BUDEM NACELNIK BEZBJEDNOSТl
Кгајет 1992. i pocetkom 1993. godine, situacija u ВјН је bila izuzetno tes-
ka. U Hercegovini i u centralnim dijelovima ВјН su se pogorsavali odnosi izme-
бu Агтјје R ВјН i HVO. Situacija u Sarajevu se dalje komplicirala. Ја sam tada
ostro reagirao па svaki slucaj narusavanja jedinstva Агтјје R ВјН i Oruzanih
snaga u cjelini. Zbog toga sam se, vec do pocetka 1993. godine, konfrontirao
sa опјта koji su odobravali ili tolerirali ponasanja grupa i ројеdiпih manjih jedi-
пјса, koje su se otimale kontroli, narusavale ргјпсјре vojnog organiziranja, рго­
vodili samovolju i bIokirali nuznu borbu protiv pljacke i drugih obIika kriminala.
Sredinom januara 1993. godine pozvao те predsjednik Izetbegovic. Razgo-
varali smo о vojnoj i sigurnosnoj situaciji, а najvise о stanju u Sarajevu. Iznio sam
mu svoje осјепе u vezi s tim. Predsjednik Izetbegovic тј је saop6io da је vec iz-
vrsio роtгеЬпе konsultacije da ја, ponovo budem postavljen па funkciju nacelnika
Uprave bezbjednosti Staba Vrhovne komande i da su mu u tom pogledu dolazili
prijedlozi sa raznih strana. Rekao је da је odlucio poduzeti тјеге za smjenu Ке­
гјта Lucarevica sa te duznosti, te da се se, istovremeno, rasformirati bataljon i
ostale jedinice Vojne policije koje su pod kontrolom Кегјта Lucarevica. Ја sam
rekao da те raduju тјеге о kojima тј predsjednik Izetbegovic govori, ali da тј је
zao sto је u tom pogledu izgubIjeno dragocjenih sest mjeseci, јег sam takve тјеге
zelio i predlagao odmah otpocetka mog rada u Stabu ТО R ВјН, aprila, таја, juna
i jula 1992. godine. Tada sam intenzivno objasnjavao, usmепо , pismima i raznim
sluzbenim aktima, da је organiziranje i ponasanje Vojne policije pod kontrolom
Кегјта Lucarevica nespojivo sa ргјпсјрјта vojnog organiziranja i djelovanja u
ratu, оdпоsпо , da је пеsројivо sa ciljevima nase ЬогЬе protiv agresora. Shvatao
sam da predsjednik, гапјје, sredinom 1992. godine, пјје јтао uslova za тјеге
koje poduzima pocetkom 1993. godine. Моје је misljenje da је vec tada, росе­
tkom 1993. godine predsjednik Izetbegovic odlucio smijeniti i Sefera, ali је za
realizaciju takve odluke trebalo pripremiti uslove, а jedan od uslova је Ыо da se
prvo rijesi pitanje Кегјта Lucarevica i Vojne policije pod njegovom kontrolom.

- 279-
 Prihvatio sam ponudu predsjednika Izetbegovi6a, da ропоуо, ро drugi put
budem postavljen па mjesto nacelnika Uprave bezbjednosti Staba Vrhovne
komande. Pripremao sam se da ргјтјт tu duznost, ali nikome nista о tome пј­
sam govorio, sve do 1O.02.1993.g0dine kada sam dobio zvanican dokumenat
- Naredbu о postavljenju. ' 051
Nisam јтао od koga primiti duznost. Uprava bezbjednosti, tada, kao da
пјје пј djelovala. Nije imala пј kadrova. Zamjenik тј је Ыо Jasarevi6 Jusuf, za
koga sam уе6 znao da se povezao sa pojedincima koji su ometali uspostavu
i normalno funkcioniranje SluZbe уојпе bezbjednosti. Оп је јтао interesantan
stil ponasanja. Zelio је da bude sa svakim "dobar", а, ustvari, svima је Ыо sklon
govoriti neistinu . Ја sam ga prihvatio, nadaju6i se da 6е, ako mu se nametnu
obaveze, korigirati svoje ponasanje. Nije rado prihvatao konkretne zadatke.
Postao sam mu optere6enje, taman koliko ти је bilo mrsko da radi , odnosno,
taman koliko је јтао smisla da maskira nerad. Jedan Ьroј pripadnika Uprave
bezbjednosti оп је organizirao da napisu i svi potpisu pismo Ministru odbrane i
Predsjedniku Predsjednistva da mu treba dodijeliti сјп generala.

6.4.
INТЕLЕКПЈДLСI О ZABRINJAVAJUCEM
STANJU U STABU VRHOVNE KOMANDE
Sredinom januara 1993. godine, kod тепе је u Predsjednistvo R ВјН do-
sao knjizevnik Alija Isakovi6, tada predsjednik Vije6a Kongresa bosanskomu-
slimanskih intelektualaca. Оо tada smo vise puta razgovarali i bolje se upoznali
tokom поуетЬга i decembra 1992. godine kroz aktivnosti па osnivanju Vije6a
intelektualaca, па сјјет је оп celu . Ces6e smo razgovarali, uglavnom, па пје­
govu inicijativu, јег su ga interesirale тоје analize уојпе i politicke situacije, о
cemu те оп sa velikim interesiranjem slusao. Ovoga puta, kod тепе је do-
sao posebno zabrinut. Rekao тј је da је proteklih dana razgovarao sa mnogo
znacajnih Ijudi u Sarajevu i da svi isticu Уеота lose stanje u Stabu Vrhovne
komande. Trazio је da mu iznesem svoje misljenje о tome. Istakao је da Vije6e
Kongresa muslimanskih intelektualaca пе treba пј postojati ako пе Ы reagiralo
па ројауе kojima se ugrozavaju vrijednosti ВјН, svih njenih gradana i naroda, а
posebno Bosnjaka, te da zbog toga, оп licno, kao predsjednik tog Vije6a, тога
reagirati i па drasticne slabosti u Агтјјј R ВјН.
Bilo тј је уеота drago sto se оп interesira о ргоЫетјта za koje sam i sam
сјјепјо da bitno ugrozavaju odbranu ВјН. Znao sam da је Alija Isakovi6 najautori-

1051 Naredba predsjednika Predsjednistva R ВјН Alije Izetbegovica, broj: 01-011-57/93 , Sarajevo,
10.02.1993. godine, Arhiva.

- 280 -
tativniji bosnjacki intelektualac, te da Ы njegovo reagiranje па negativne ројауе u
nasem odbrambenom sistemu moglo dovesti do efikasnih тјега za poboljsanje
stanja u Агтјјј R ВјН, posebno u Stabu Vrhovne komande, gdje је bilo losije nego
bilo gdje drugdje. Pazljivo те slusao i роугетепо postavljao pitanja iz kojih sam
zakljucio da је о mnogim detaljima уе6 јпјогтјгап. Nakon dvocasovnog razgo-
уога, Isakovi6 те zamolio da sve о cemu sam njemu govorio, u obIiku uvodnog
izlaganja, izneosim i па sastanku Izvrsnog odbora Vijeca Kongresa bosanskomu-
slimanskih intelektualaca,106/ gdje Ы se definirali zakljucci о тјегата koje trebaju
poduzeti intelektualci i оп lјспо kao predsjednik Vijeca Kongresa. Isakovic тј је
tada rekao da се poslije tog sastanka Izvrsnog odbora razgovarati sa predsjedni-
kom Izetbegovicem i drugim bosnjackim intelektualcima koji obavljaju znacajne
drzavne funkcije, te zahtijevati da опј u okviru svojih nadleznosti ispolje vecu
brigu za stanje u Агтјјј R ВјН, а posebno za stanje u Stabu Vrhovne komande.
U narednih nekoliko dana, ргета molbi Alije Isakovica ргјргетјо sam uvo-
dno izlaganje za sjednicu Izvrsnog odbora Vijeca Kongresa bosanskomuslima-
nskih intelektualaca koja је odrzana 29.01.1993. godine. Tada sam ukazao da
је Predsjednistvo R ВјН jedino nadlezno da ocjenjuje stanje u Oruzanim snaga
R ВјН kao cjelini, а da su komandanti nadlezni da donose осјепе stanja za је­
dinice kojima komanduju. Istakao sam da sam kao savjetnik za уојпа pitanja u
Predsjednistvu R ВјН , осјепе koje cu prezentirati пјјта, "vise puta уес iznosio, u
pismenom ili usmenom obIiku, nadleznim funkcionerima u Predsjednistvu R ВјН
i Stabu Vrhovne komande", da "niko пјје osporavao te осјепе, ali isto tako пјје se
nista пј cinilo da se neki ргоЫетј brze otklone", te da је ispalo "da је ргоЫет koji
nadilazi sve ostale ргоЫете u tome sto se zna za mnoge nedostatke, ali se nista
пе сјпј da Ы se te slabosti otklonile". Rekao sam da cu nabrojati i objasniti samo
subjektivne slabosti. Ukazao sam па politicke posljedice takvih slabosti koje smo
mogli sami otkloniti, "gdje nas пјје mogao omesti пј jedan destruktivni faktor koji
nastoji da nasa Агтјја bude sto slabija, koji nastoji da se па slabostima Агтјје
gubi politicki subjektivitet Muslimana а time i ВјН, odnosno, koji nastoji da se gu-
Ысјта па уојпот planu osiguraju pretpostavke za konacno razbijanje, сјјерапје
i nestanak ВјН. U tome su sadrzane politicke posljedice subjektivno uslovljenih
slabosti"107/0d kojih sam па tom sastanku пауео slijedece:

1061 Tada su сlапоvi Izvгsпоg odbora Vijece Kongresa bosanskomuslimanskih intelektualaca bili:
pгof.dr. Kasim Begi6, Senahid еј. Bristri6, prof.dr. Enes Durakovi6, тг. Hadzo Efendi6, тг. Avdo
НеЬјЬ, pгof.dr. Kemal Hrelja, ргоЈ. dr. Mustafa Imamovi6, knjizevnik Alija Isakovi6, prof.dr. Enes Ка­
гј6, dr. Munib Maglajli6, ргоЈ. dr. Muhamed Nezirovi6, dr. Enes Pelidija, prof.dr. Atif Puгivatra , ргој.
dr. Avdo Su6eska i Fikret Muslimovi6. Predsjednik је Ыо knjizevnik Alija Isakovi6. (Almanah, Vijece
Kongresa Ьоsпјаёkih iпtеlеktuаlасз, Sarajevo, 2003. godine, strana 66.)
1071 Rukopis mog uvodnog izlaganja па sjednici Izvrsnog odbora Vijeca bosanskomuslimanskih
intelektualaca, u Sarajevu , 29. januara 1993. godine, Агћјуа .

- 281 -
 - Istakao sam da sadrzaj i metod габа Staba Vrhovne komande odudara
об elementarnih ргјпсјра rukovodenja i komandovanja u oruzanoj ЬогЫ . Na-
glasio sam da је Stab Vrhovne komande strateski пјуо па kome је "potrebno,
adekvatnim ргосјепата, odlukama i kontrolama ргоуооепја odluka, politicku
strategiju koju obIikuje Predsjednistvo R ВјН u ulozi Vrhovne komande, tran-
sformirati u strategiju oruzane ЬorЬе , tako ба se osigura korespondentnost ро­
litike i rata, kao njenog sredstva". U vezi s tim, sam objasnio ба па nivou Staba
Vrhovne komande svakodnevno treba biti "upitan koliko rezultati oruzane ЬогЬе
otklanjaju Ьагјјеге za politiku, а ба se об politike тога traziti otvaranje prostora
za uspjesnije уојпе akcije". U vezi s tim, сјјепјо sam ба "Predsjednistvo kao
Vrhovna komanda, пјје svjesno ба Ijudi kojima је dala u ruke га! kao sredstvo
svoje politike, nisu uskladili sadrzaj i metod strategijskog пјуоа rukovodenja sa
elementarnim ргјпсјрјта koje патесе svaki, ра i оуај rat".
- Тугбјо sam ба sa пјуоа Staba Vrhovne komande nisu uspostavljene
vazne funkcije rukovodenja i komandovanja, sto јта teske posljedice ро uku-
pnu usmjerenost уојпе organizacije. Konkretnije sam objasnio teske poslje-
бјсе, zbog toga sto Sluzba уојпе bezbjednosti, gotovo, i пе postoji, јег је " па
celo Uprave bezbjednosti postavljen covjek u сјје patriotske kvalitete пе treba
sumnjati, ali Cije su strucne" i ostale osobine u suprotnosti sa potrebnim profi-
lom licnosti za takvu funkciju. Ukazao sam па posljedice, јег је јебап бјо dobrih
kadrova u toj Sluzbi obeshrabren, ба је citava Sluzba bIokirana i ба ista, kao
takva, пе treba nikako ба postoji .
- I оуот prilikom sam rekao ба је u Sarajevu , "роб uticajem Staba Vrhov-
пе komande , sasvim nakazno postavljena sluzba Vojne policije, ба је pregloma-
zna, ба se пј јебап policajac пе nalazi u ulozi osiguranja vitalnih elemenata u
sistemu rukovodenja i komandovanja, ба su ргјрабпјсј Vojne policije dugo уге­
тепа poduzimali represivne тјеге ргета civilima i cinili razna kriminalna djela"
i ба smo zbog toga, "ргеб medunarodnom javnoscu izgubili dosta ugleda, dali
argumenata za uspjesniju agresorsku propagandu, uz napomenu ба su sve 'О
zlurado prihvatili i inspiratori velikohrvatske politike i ,јте pravdali distancu HVO
об Агтјје R ВјН ". Istakao sam ба је "tesko izmjeriti stetu koja је nanesena габот
Vojne policije u Sarajevu , роб rukovodstvom Lucarevica koji se oslonio па ista-
knute kriminalce, uz napomenu ба је nacelnik Staba Vrhovne komande ргопа­
sao oslonac Ьа!; u пјјта, а mnoge sposobne kadrove udaljio об sebe, margina-
lizirao njihov габ i donosenje sudbonosnih odluka робуео роб kriterije iskljucivo
svog znanja i iskustva".
- Naglasio sam ба u Агтјјј R ВјН пјје razvijen unutararmijski informativ-
пј i politicki габ , sto se negativno odrazava па stanje borbenog morala, "tako
ба su u јебјпјсата prisutni slijedeci ргоЫетј: psihologija pozicionog оБЬгат­
benog rata bez ofanzivnog duha, domobranska logika i spremnost za уојпјс-

- 282 -
 ke duznosti samo u svojim ор6јпата , оо drasticnih slucajeva ispoljenih па
Igmanu". Informirao sam intelektualce оа је u Stabu Vrhovne komande , па
celu Uprave za тогаl Ivan Slavicek, "ро mnogim zapazanjima glavni nosilac
opstrukcije, vjerovatno ро zadacima iz HVO koji ispoljavaju interes оа Агтјја
R ВјН bude sto slabija i da tako nastaju pretpostavke za podjelu i nestanak
ВјН", sto znaci оа smo "dozvolili da пат HVO postavlja kadrove u Агтјјј R
ВјН". Zakljucio sam оа је velika steta sto је u Агтјјј R ВјН prekinuta djelatnost
па izgradnji morala.
- Rekao sam оа se, "ргета izjavama i осјепата visoko strucnih kadrova
za materijalno-finansijsko poslovanje, u vojsci, logistika, posebno finansijska
sluZba ооујја nezakonito, јег пета jedinstvene evidencije prispjelih novcanih,
deviznih i drugih skupocjenosti, samovoljno se raspolaze gotovim devizama,
пета uspostavljene kontrole finansijskog poslovanja, usporava se donosenje
normativne regulative za finansijsko poslovanje .. ".
- Istakao sam оа "uspjesnost u izvodenju орегасјја umnogome zavisi od
stepena poznavanja agresorskih planova, snaga, njihovog rasporeda, тапе­
уга, zamisli djejstava i slicno, sto јгеЬа obezbijediti Obavjestajna sluzba vojske,
koja u svom objedinjenom obIiku пе postoji", је оа је ista па пјуои Staba Vr-
hovne komande, kadrovski iskarikirana", а da Sejo (;иај6, "koji Ы јпасе па celu
оуе sluzbe mogao dosta исјпјјј је deprimiran losim јгејтапот оуе djelatnosti,
koja se banalizira i marginalizira".
- Posebno sam ukazao da su "naruseni odnosi izmedu БјаЬа Vrhovne
komande i Ministarstva odbrane" i оа njihov sukob nanosi veliku stetu odbram-
Ьепој sposobnosti ВјН . Осјјепјо sam da "krivica postoji i па jednoj i па drugoj
strani, јег i јеопј i drugi zele u svojoj nadleznosti zadrzati pojedine funkcionalne
obIasti, tako da su neke od njih izduplirane i па пјуои Staba i па пјуои Мјпј­
starstva". Istakao sam da је "grijeh Ministarstva u јоте sto zeli postati stepen
u komandovanju иројгеЬот oruzanih snaga, sto пјје prisutno пј u jednoj zemlji
svijeta, јег upotrebu oruzanih snaga пета ргауо пј Stab пј Ministarstvo. То је
iskljuciva nadleznost Vrhovne komande . Ministarstvo је sebi organiziralo ОЬа­
vjestajnu sluzbu i Sluzbu bezbjednosti, sto јгеЬа hitno staviti u nadleznost Бја ­
Ьа Vrhovne komande". О krivici Staba za narusene odnose sa Ministarstvom,
iznio sam da Stab тога shvatiti da је "Ministarstvo spoj izmedu уојпе organiza-
сјје i civilne vlasti, је da Ministarstvo, kao takvo, јгеЬа voditi probIematiku тоЫ­
lizacije, regrutiranja, рорипе Агтјје kadrom, obezbjedivanja finansijskih sred-
stava, ргаупо-погтајјупе podrske, proizvodnje za уојпе ројгеЬе i sliCno .. "
- Istakao sam, takoder, da se velika steta odbrambenoj sposobnosti ВјН
nanosi losim odnosima izmedu Staba Vrhovne komande i Ministarstva ипијаг­
njih poslova. Naveo sam оа se опј sukobIjavaju zbog toga sto "nisu definisali
ko је krao ро Sarajevu - оа li уојпа ili civilna policija, ko је Ыо duzan da obez-

- 283-
bijedi ргаупи sigurnost gradana - da li уојпа ili civilna policija, ko је trebao da
komanduje milicijom u ratu - da li Stab Vrhovne komande ili da milicija ostaje
samostalna i slicno. Sve u svemu, prosto djecija posla". U vezi s tim sam оЬја­
snio da "па пјуои svake opstine, MUP тога imati snage milicije, organizirane
u ре! cjelina: snage za kontrolu teritorije, patrolama i osmatracima; snage za
obezbjedenje znacajnih objekata u obIiku straza; snage za brzu intervenciju
u slucaju ugrozavanja objekata koje stite ргуе dvije grupe; snage za kontrolu
saobracaja; i snage za kriminalisticko tehnicku obradu i vezu sa pravosudnim
organima. Kad jedna opstina zadovolji оуе potrebe, ostatak snaga moze biti
pretpotcinjen jedinici Агтјје R ВјН, ali samo za izvrsenje doticnog zadatka.
Poslije izvrsenja zadatka, ропоуо se угаса u sastav organa MUP-a".
- Као veliku slabost Агтјје R ВјН, istakao sam stanje u Sarajevu, zbog
toga sto su па celo nekoliko brigada postavljeni nestrucni, kriminalu i drugim
рогосјта skloni pojedinci, u javnosti poznati kao lokalne уоде. Осјјепјо sam da
samovolja komandanta nekih brigada u Sarajevu nanosi veliku stetu ukupnom
stanju u Агтјјј R ВјН.
- Na kraju sam zakljucio: "О svim оујт slabostima sadrzani su uzroci јо!;
uvijek bIokiranog Sarajeva, koje је moglo biti debIokirano prvih mjeseci rata.
Sada је bIokada otezana јег је agresor konsolidirao ЬогЬепј poredak, fortifi-
kacijski uredio polozaje, usavrsio vatreni sistem, bolje upoznao nase snage,
taktiku i mnoge slabosti па kojima zasniva ргосјепе о mogucnosti trajne Ыо­
kade. Medutim, odlaganje debIokade пе moze se pravdati samo оујт za nas
objektivnim okolnostima, ргј сети se zapostavljaju subjektivne slabosti kojima
se тогато okrenuti, tako da ozdrave unutarnji kvaliteti уојпе organizacije, јег
Ы ucvrsceni unutarnji kvaliteti za svoju normalnu posljedicu imali debIokadu.
DebIokada Sarajeva Ы imala krupan vojno-strategijski i politicki znacaj. То Ы
bila istorijski prelomna situacija. Тјте Ы Ыо slomljen agresorski moral. То Ы
bila dodatna motivacija za nase Oruzane snage. Тјте Ы se nasoj diplomatiji
dalo mnogo snage za uspjesnije pregovore. Тјте Ы se ucvrstila ВјН. Pitanje
debIokade Sarajeva treba objasnjavati kao pitanje opstanka i perspektive mu-
slimanskog пагода. Za takve ciljeve se vrijedi boriti."
- Predlozio sam: da se осјепе i zakljucci, koje sam izlozio, prihvate kao
осјепе i zakljucci Izvrsnog odbora Vijeca Kongresa bosanskomuslimanskih inte-
lektualaca; da se obrazuje grupa, koja се па celu sa predsjednikom Vijeca Alijom
Isakovicem, odrzati sastanak sa predsjednikom Izetbegovicem; te da se musli-
manskim kadrovima predlozi да u svojoj nadleznosti kriticki ргосјјепе stanje u
sistemu komandovanja Oruzanim snagama, да se ргј svojim осјепата koriste
i nasim razmisljanjima, te da hitno poduzmu odgovarajuce тјеге za poboljsanje
stanja.

- 284 -
 Мојј prijedlozi su prihvaceni. Predsjednik Vijeca Kongresa bosanskomusli-
manskih intelektualaca Alija Isakovic је sa nekoliko clanova Vijeca primljen od
strane predsjednika Izetbegovica. Izlozio ти је сјпјепјсе ргета kojima је Vije-
се bilo zabrinuto za stanje u Агтјјј R ВјН, posebno u Stabu Vrhovne koman-
de. Isakovic пат је ргјсао da mu se Izetbegovic zahvalio па podrsci koju јта
od intelektualaca. Nagovijestio је konkretne тјеге za prevazilazenje slabosti u
Oruzanim snagama'081

б.5.
EFEKТI AKCIJE KNJIIEVNIКA ISAKOVICA
Sutradan, poslije sjednice Izvrsnog odbora Vijeca Kongresa bosanskomusli-
manskih intelektualaca, 30. јапиага 1993. godine, razgovarao sam sa Seferom
u njegovom kabinetu. Obavijestio sam ga о sastanku intelektualaca i о glavnim
sadrzajima svog uvodnog izlaganja па tom sastanku. Predlozio sam ти da оп,
svojim ротоспјсјта u Stabu Vrhovne komande naredi da svaki u svojoj па­
dleznosti sacini ргосјепи stanja, rezultata i рroЫета kojih јтато u ratu, da se
narocita paznja pokloni subjektivnim slabostima i da se pristupi otklanjanju istih.
Upozorio sam da пе Ы bilo dobro ako faktori komandovanja i rukovodenja u
Агтјјј R ВјН пе Ы sami uocavali i otklanjali slabosti za koje su odgovorni. Sefer је
izrazio negativan stav ргета Vijecu Kongresa bosanskomuslimanskih intelektu-
alaca. Rekao је да је glupost јогтјгапје tog Vijeca, da se u пјети okupljaju рго­
fesori koji su "izlapili" i koji "nemaju sta raditi", ра se nenadlezno petljaju i u vojna
pitanja. О тот prijedlogu да оп pokrene sagledavanje subjektivnih slabosti u
Агтјјј R ВјН, posebno u Stabu Vrhovne komande i u једјпјсата 1.К u Sarajevu,
Sefer se пјје izjasnio.
Dva dana nakon ovoga razgovora, Sefer те pozvao kod sebe u kabinet.
Rekao је да је razgovarao sa predsjednikom Izetbegovicem, te da ти је оп
sugerirao да se i ја, kao savjetnik za vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН,
angaziram kako Ы se u Stabu Vrhovne komande procijenila situacija i poduzele
тјеге za vecu efikasnost u одЬгапј ВјН.

1081 Tokom јеЬгиага 1993. godine: (1) dogodiJa se smjena Lucarevi6 Кегјта. Ыте је prekinuto do-
Jadasnje nepodnosJjivo ponasanje Vojne роЈјсј!е u Sarajevu; (2) аргј!а i таја 1993. godine smo defini-
tivno uk!oniJi sve Jukine baze u Sarajevu; (3) јипа 1993. godine је usJijediJa smjena Sefera HaJiJovi6a;
(4) oktobra 1993. godine, napokon se dogodiJo uklanjanje Сасе i СеЈе. Кгајет 1992. i pocetkom 1993.
godine, Jzetbegovic је zпао da se moraju rijesiti оуа сеlјгј рroЫета. Jednovremeno se 10 пјје moglo
ucinili. Могаlа se osiguгati postupnost. Izetbegovic је ЬјО opravdano oprezan da rasciscavanje sa Lu-
сагеујсет, Jukinim bazama, Seferom, Сеlот i Саеот, пе izazove 105е posljedice рс stanje па poloza-
јјта za odbranu Sarajeva. Aizici u 'ат pogledu Ьј Ьјlј уесј da se пјје djelovalo postupno.

- 285 -
 I Sefer i ја smo znali da је taj predsjednikov zahtjev uslijedio nakon razgo-
vora koga је Alija Isakovi6 obavio sa predsjednikom Izetbegovi6em, а u vezi sa
zakljuccima па sjednici Izvrsnog odbora Vije6a Kongresa bosanskomusliman-
skih intelektualaca. Stav Sefera ргета тепј је tada Ыо pozitivan. Djelovao је
kao da је shvatio svoje iluzije u pogledu oslonca па Ijude koji mu proizvode
рroЫете , umjesto da ти ih rjesavaju. Рroсјјепјо је da ро njegovu poziciju nisu
bezazleni тојј uticaji preko intelektualaca, јег је predsjednik Izetbegovi6 drzao
do njih, а posebno је сјјепјо uticaj knjizevnika Alije Isakovi6a. Djelovao је kao
da је shvatio svoje greske kojima је uzrokovao тој odlazak iz SVK па funkciju
savjetnika u Predsjednistvo R ВјН. Govorio је da сјјепј тоје strucne sposob-
nosti, te da Ы najvise zelio da pomognem u organiziranju Obavjestajne sluzbe
i Sluzbe vojne bezbjednosti. Istakao је da su тј otvorena vrata u svakom dijelu
Staba Vrhovne komande, da trebam razgovarati sa nacelnicima Uprava i sa
пјјта saciniti procjenu stanja, rezultata i ргоЫета kojih smo tada imali u ЬогЫ
protiv agresora. Sefer тј је, zatim, rekao da mu је predsjednik Izetbegovi6
zahtijevao da оп, kao nacelnik SVK, i ја, kao savjetnik za vojna pitanja u Pred-
sjednistvu, trebamo svakodnevno biti u kontaktu, analizirati situaciju i dogova-
rati se о тјегата koje treba poduzimati, te da ја u svojoj ulozi, trebam djelovati
5 ciljem ипаргебепја stanja u Агтјјј R ВјН . 1О" То је bilo vrijeme kada sam ја
ocekivao konacno ukidanje Vojne policije u Sarajevu , па celu sa Кегјтот Lu-
carevi6em. Ргета ponudi predsjednika Izetbegovi6a, ocekivao sam naredbu
za postavljenje па duznost nacelnika Uprave vojne bezbjednosti.
Nerednih dana, poslije ovoga razgovora sa Seferom, pocetkom februara
1993. godine, ја sam intenzivno kontaktirao sa nacelnicima Uprava SVK, uz
napomenu da nisam јтао 5 kim kontaktirati u Upravi Sluzbe bezbjednosti, јег
te Sluzbe, prakticno, пјје пј bilo, te u Upravi za moral, јег је bilo besmisleno
kontaktirati sa nacelnikom te Uprave Slavicek Ivanom, koji је , fakticki, u nasem
SVK djelovao kao delegat ekstremista HVO i HDZ. Konstruktivno sam razgova-
гао sa Suljevi6 Zi6rom, tadasnjim nacelnikom Operativnog centra SVK i Bilajac
Rifatom. Korisni su bili kontakti sa Кагј6 Vehbijom. Uz konsultacije sa пјјта i
Ьгојпјт ozbiljnijim Ijudima u raznim upravama SVK, 09.02.1993. godine sam
okoncao rad па " Ргосјепј vojnopoliticke situacije па bosanskohercegovackom
ratistu"."OI U sadrzaj te рroсјепе ugradio sam gotovo sve elemente iz svog
uvodnog izlaganja па sastanku Izvrsnog odbora Vije6a intelek1ualaca. Sljede-
1091 Ја sam od tada svakodnevno, u 08.00 sati dolazio u Seferov kabinet. Svako jutro sam zaticao
Fahrudina Radonbla koji је tada ispred SVK djelovao и obIasti medija. Cesto se dogadalo da, dok
Sefer ustane, Radoncic i ја poduze razgovaramo. Ргета теп; је Ьјо korektan. С јјепјо те, а теп ј su
razgovori s пјјт bili zanimljivi, Мојј svakodnevni jutarnji kontakti sa Seferom su nastavljeni nekoliko
mjeseci, sve dok јипа 1993. godine, па oelo SVK пјје postavljen Rasim Delic.
1101 Stab Vrhovne komande Oruzanih snaga R Вј Н , "Ргосјепа vojnopoНticke situacije па bosasnka·
hercegovackom ratistu", Sarajevo, 09. februar 1993. godine, Arhiva.

- 286 -
 7.
POLIТlCКl, VOJNI I BEZBJEDNOSNI
PROBLEMI U PRVOJ POLOVINI 1993. GODINE

7.1.
MOJI PRIORITEТI Nд
FUNKCIJI NДСЕLNIКд BEZBJEDNOSТl

Ја sam u ulozi nacelnika Upгave bezbjednosti nametnuo veliki intenzitet

u гadu. Oгganiziгao sam Upгavu bezbjednosti u nekoliko vaznih elemenata.
Jedan elemenat је bila zastita Staba Vгhovne komande. Dгugi elemenat је Ыо
opeгativni гad u odnosu па cjelinu oгuzanih snaga, odnosno, u odnosu па Aгmi­
ju R BiH, sto је podгazumijevalo uspostavu veza sa nacelnicima bezbjednosti
u komandama koгpusa i dгugih jedinica па diгektnoj vezi Staba Vгhovne koma-
nde. Tгeci elemenat је bila analitika, gdje su se objedinjavali i analiziгali svi ро­
daci do kojih је dolazila Sluzba vojne bezbjednosti. Cetvгti elemenat је Ыо гad
па pгikupljanju, analiziгanju i pгocjenjivanju podataka о гatnim zlocinima. Peti
elemenat је obuhvatao ргоЫете Vojne policije i kгiminalisticke sluzbe. Ргета
tome, odmah ро dolasku па duznost nacelnika, poduzeo sam тјеге za dogгad­
nju Upгave bezbjednosti, ра је ista dobila slijedeci sastav: nacelnik; sekгetaг;
Odjeljenje za kontгaobavjestajne poslove sa Odsjekom za specijalne kontгao­
bavjestajne poslove, Odsjekom za kontгaobavjestajnu zastitu Staba Vгhovne
komande i pгistapskih jedinica i Odsjekom za opeгativno-tehnicka sгedstva i
Odsjekom za istгazivanje гatnih zlocina; Odsjek za stabno-bezbjednosne i voj-
no-policijske poslove; Odsjek za administгativne i pгavne poslove; Odsjek za
analiticko-infoгmativne poslove.
Ргета ovoj stгuktuгi, pгedvideno је da Upгava bezbjednosti ima 36 izvгsi­
laca poslova, od kojih 31 oficiг i 5 podoficiгa. Ovakva stгuktuгa Upгave Ье­
zbjednosti је bitno dogгadena u odnosu па pocetnu stгuktuгu koju sam sacinio
гanije, sгedinom 1992. godine, kada smo tek poceli sa foгmiгanjem Staba ТО
R BiH. Poboljsanja su u pogledu uspostave posebnog Odsjeka za istгazivanje
гatnih zlocina i Odsjeka za opeгativno-tehnicka sгedstva, te u pogledu pove-
сапја Ьгоја izvгsilaca poslova u ostalim odsjecima. Dogгadnju Uprave bezbje-
dnosti smo zapoceli odmah ро тот ponovnom dolasku па duznost nacelnika,

- 287 -
]
februara 1993. godine. Odmah , u mar1u, smo formirali naprijed pomenuta dva
odsjeka za istrazivanje ratnih zlocina i za operativno-tehnicka sredstva. Cjelina
оуе strukture је уегјјјсјгапа naredenjem komandanta Staba Vrhovne komande,
generala Deli6a, od 09.08.1993. godine." l1
U Upravi bezbjednosti Staba Vrhovne komande su bili : Jusuf Jasarevi6,
Vahid Boguni6, Hamza Vis6a , Goran Radevi6, Zoran Кагјп, Dzevad Jusi6, Se-
nad Miki6, Вгапјтјг Dzamonja, Midhat Кагоуј6 , Himzo Ророуј6 , Zahid Hubi6,
Ivica Pinjuh, Izet Avdi6, Muris Se6eragi6, Ivan Piskuli6, Amel Krdzali6, Fehim
Bicakci6, Rasim Radovovi6, Dzemal Vuckovi6, Mersad Bilki6, Nurko Delali6,
Enes Jaki6, Husnija Sejdinovi6, Mitre Tolomanovski, Jasminka Zametica, Ru-
smira Ganijun, Sakib Varaji6, Sifet Redzovi6. Neki od navednih, kao sto su Ја­
sminka Zametica i Rusmira Ganijun su postali clanovi Uprave ро kriterijum ima
Jusufa Jasarevi6a. Kasnije sam saznao da је Jasarevi6evo ponasanje u Upravi
odudaralo od elementarnih погтј u sluzbi.
U kriminalistickoj sluZbi Vojne policije su bili : Stjepan Vlasi6, Nijaz Graci6,
Zlatko Kapetanovi6, Fuad Catovi6, Hidajet Arnautovi6, Етјг Hasanovi6, Ет­
sudin Рајеуј6 , Suada Isailovi6, Ismail ВјЬег , Jasmin Gljiva, Оатјг Кагатап,
Osman Kukoljac, Vekaz Turkovi6, Izet Karsi6, Dzevad Beslija, Almir Jonuz,
Muhamed Smailovi6, Admir НеЫЬ , Kemal Којј6 , Senad Herenda, Zlatan Вг­
kanovi6, Salahudin Zulci6. То је Ыо уеота dobar kolektiv, hrabrih, skromnih,
discipliniranih i moralnih Ijudi. Svaki od clanova tog kolektiva је odgovarao kri-
terijumima za obavljanje poslova ЬогЬе protiv kriminala.
Ocijenili smo da је bitna obuka pripadnika Агтјје R ВјН u pogledu zastite
tajnih podataka. Bilo је uocljivo da mnogi pripadnici Агтјје R ВјН, kada Ьога­
уе izvan jedinice, u kontaktima sa gradanima, clanovima svojih porodica, ра i
strancima, nehoticno iznose razne podatke о stanju u jedinicama i komanda-
та , сјте se otvaraju siroke mogu6nosti za oticanje tajnih podataka i njihovo
slivanje u centre neprijateljskih obavjestajnih sluzbi , iz cega nastaju teske ро­
sljedice. Ргета takvoj осјепј, pripremili smo tekst naredenja kojim је regulirano
da se komandiri , komandanti i njihovi рот06пјсј, narocito kadrovi za moral i
bezbjednost, maksimalno angaziraju па edukaciji , radi odgovornog ponasa-
пја svakog pripadnika Агтјје , da nigdje i nikome пе iznose podatke о stanju
morala, discipline, tehnicke opremljenosti i drugih aspekata ЬогЬепе gotovosti
nasih jedinica. Naredenje ovog sadrzaja је dostavljeno svim organima Staba
Vrhovne komande i svim jedinicama Агтјје R ВјН.1121

1111 Naredenje komandanta Staba Vrhovne komande str.pov. 14/104 ·20 оо 09.08. 199З .gоdiпе. Аг·
hiva.
1121 Naredenje nacelnika Staba Vrhovne komande, pod naslovom: "Obuka pripadnika Агтјје R Вј Н
za za.titu tajnih podataka, пагеаепј е. · ", Ьгој 182 - 1, Sarajevo. 07.0 З . 199З. gо di пе , Arh iva.

- 288 -

\
1,
 Мјегата Sluzbe vojne bezbjednosti smo utvrdili da jedan Ьгој stranaca,
uglavnom ојјсјга UNPROFOR-a, novinara, predstavnika humanitarnih i drugih
organizacija, obilaze teritoriju R ВјН, dolaze u stabove i komande Агтјје R ВјН
i prikupljaju podatke koji se trebaju cuvati kao 'ајпа. Raspolagali smo podaci-
та ргета kojima smo imali osnova za sumnju da опј takve podatke ustupaju
agresorskim obavjestajnim sluzbama, zbog cega su mogle nastati stetne ро­
sljedice ро sigurnost jedinica Агтјје R ВјН. U vezi s ,јт, Uprava bezbjednosti
је pripremila tekst naredenja ргета kojem se od svih pripadnika Агтјје R ВјН
zahtijevala maksimalna paznja u pogledu zastite tajnih podataka. Naredeno је
da se pokloni posebna paznja zastiti podataka u kontaktima sa strancima, da
sluzbeni kontakti sa strancima moraju biti usmjereni sa nivoa komandi korpusa,
gdje se odreduje koji pripadnik Агтјје R ВјН i sa kakvim ciljem kontaktira sa
strancima. Naredeno је da se poslije ostvarenih sluzbenih kontakata sa stranci-
та moraju sacinjavati sluzbeni izvjestaji, а da se privatni kontakti sa strancima
moraju prijavljivati nadleznim sluzbenim organima. Zahtijevano је da se prili-
kom davanja intervjua novinarima, pokloni puna paznja zastiti tajnosti."'1

7.2.
NOVA FAZA U RAZVOJU VOJNE POLICIJE
Odmah ро preuzimanju duznosti nacelnika Uprave bezbjednosti, tokom је­
bruara i pocetkom marta, koordinirao sam rad па ргјргетата za јогтјгапје по­
vog bataljona Vojne policije. Ponovo smo morali raditi опо sto smo sredinom
1992. godine jednom vec uradili, а Sefer unistio svojom naredbom za rasformi-
гапје bataljona Vojne policije. Kad smo pripremili neophodne uslove, zajednicki
sa kadrovima u Upravi za organizacijsko-mobilizacijske poslove, Uprava bezbje-
dnosti је koncipirala naredbu za јогтјгапје bataljona Vojne policije. Naredbom је
regulirano da se popuna tog bataljona izvrsi angaziranjem prethodno odabranog
i provjerenog Ijudstva, koje se vec nalazi па osiguranju objekata Staba Vrhovne
komande, zatim iz redova rasformiranog bataljona Vojne policije i izborom пај­
boljih Ьогаса iz brigada 1. korpusa. Rok za јогтјгапје bataljona Vojne policije је
Ыо 22.03.1993. godine. '141 Као pocetno jezgro za јогтјгапје ovog bataljona, bila
је grupa koju smo, nekoliko mjeseci гапјје, od aprila do jula 1992. godine okupili
u kriminalisticko-tehnicku sluzbu Vojne policije. Sada је 'а jedinica djelovala pod

1131 Naredenje nacelnika Staba Vrhovne komande, pod naslovom: "Мјеге za sprjecavanje oticanja
podataka u kontaktima pripadnika Armlje R ВјН sa strancima, naredenje.-", broj 183 - 1, Sarajevo,
07.03.1993. godine, Arhiva.
1141 Naredba nacelnika Staba Vrhovne komande pod naslovom: "Foгmiranje Ьаtаlјопа vојпе polici-
је, naredenje.-", str.pov. 14П5 - 27, od 20.03.1993. godine, Arhiva.

- 289 -
nazivom "Vod za kriminalisticko uvidajne poslove i protivdiverzionu zastitu"."~
Iz sastava 9. motorizirane, 2. brdske, 7. brdske, 10. brdske, 101. motorizirane
i 1. motorizirane brigade izabrano је Ijudstvo za рорипи novog bataljona Vojne
policije. То su bili casni i vec dokazani Ьогсј. U tome је bila osnova povjerenja
koga su kasnije Ьогсј i gradani imali u Vojnu роliсiјu Ш1 Za komandanta bataljona
је postavljen Rado Dzevad, dotadasnji komandant 9. brdske brigade. Na razne
duznosti, u komandi bataljona postavljeni su: zamjenik komandanta СогЬо Атјг,
pomocnik komandanta za logistiku Osmanagic Daut, pomocnik komandanta za
moral Duvnjak Hamza i pomocnik komandanta za personalne poslove Когјепјс
Dervo." 71 lmali smo stroge kriterije za ргјјет ојјсјга i vojnika u ovaj bataljon. Sva-
ki је prosao Ijekarski pregled. Za svakog је izvrsena sigurnosna provjera. Svaki
је тогао savladati odgovarajucu obuku. То је bila prva jedinica Агтјје R ВјН
koja se popunila па eksteritorijalnom ргјпсјри. U bataljonu su angazirani vojnici
iz Tuzle, Zenice, Kaknja, Mostara, Travnika i drugih mjesta. Uprava bezbjednosti
i vod za kriminalisticko uvidajne poslove i protivdiverzionu zastitu su smjesteni u
zgradu sarajevskog studentskog doma "Mladen Stojanovic", а bataljon u kasa-
ти "Marsal Tito". Kasnije, tokom 1994. i 1995. godine ovaj bataljon Vojne poli-
сјје се biti vazan elemenat u ЬогЬепот poretku па mnogim ratistima sirom ВјН:
Vitez, Kupres, Vlasic, Nisici, Igman, Treskavica, Visoko, Maglaj, Gorazde, Zuc,
Оопјј Vakuf, Kupres, Sanski Most. Komandant ovog bataljona, Dzevad Rado, је
stasao u jednog od najiskusnijih ојјсјга nase Агтјје, u pogledu komandovanja је­
dinicom u ргјргетата i izvodenju borbenih djelovanja. Takva iskustva је stekao
i kao komandant Gardijske brigade.
То је bio veliki zaokret u organiziranju i usmjeravanju Vojne policije u Sara-
jevu. Od tada nastaju uslovi za rasciscavanje i presijecanje djelatnosti krimina-
Inih grupa u Sarajevu, posebno onih koje su djelovale pod zastitom neposlusnih
komandanata. Sefer је osjetio da se dogadaji odvijaju тјто njegove volje, ali
se tome пјје mogao suprotstaviti. Ргјпибеп је da bude "kooperativan" u odnosu
па тјеге koje su se poduzimale, ali је ostao па strani neposlusnih komandana-
ta. Od tada, Sefer ulazi u ozbiljniju fazu podrivanja sistema komandovanja i ru-
kovodenja. Pojedine komande huska па neposlusnost. Usmjerava ih da budu
1151 Vod za kriminalisticko uvidajne poslove i pгotivdiverzionu zastitu: Stjepan Vlasit, Fuad Catovi6,
Dzevad Beslija, Кетаl Којј6, Izet Karsi6, Admir НеЫЬ, Emsudin Рајеујс, Zlatan Kape1anovi6, Ет јг
Hasanovi6, Salahudin Zulci6, Senad Heгenda , Ismail ВјЬег, Jasmin Gljiva, Dатјг Кагатап, Osman
Kukoljac, Vekaz Turkovic, Suada Isailovi6, Nijaz Gracic i Hidajet Aгnautovi6.
1161 Naredenje str.pov. Ьroј: 14П5 - 32, Sarajevo, 20.03.1993. godine, Arhiva.
1171 U ovom bataljonu Vojne роlјсјје, ve6inom SU bili Bosnjaci, ali је bilo i Srba i Hrvata. U teznji da
bataljon bude multietnickog sаstаvэ, ја sат, u startu njegovog formiranja za zamjenika komandanta
pos!avio KARLUSIC JURU. U 10 vrijeme је djelovala jaka propaganda s сilјет da Hrvali, angazirani
u Агтјјј R ВјН, odu u HVO. Тоте se пјје odupro пј Kar!usic, koji је ubrzo, radi pгik!jucenja u HVO,
samovo!jno napustio jedinicu. Ро njegovom od!asku, па duznost zamjenika komandanta poslav!jen
је СогЬо Атјг.

- 290 -
protiv civilne policije i MUP-a. Uporno ih plasi da 6е Ыјј uhapseni od strane
nove Vojne policije i policije MUP-a, је ih stalno upozorava па opreznost. Tako
је proizvodio jako napetu i rizicnu situaciju u gradu. Kakve su mu bile stvarne
патјеге i pod сјјјт uticajem se Sefer tako ponasao, ја пе znam.
Nastao је period normalnog organiziranja i funkcioniranja jedinica Vojne ро­
licije. Ukinut је teritorijalni ргјпсјр јогтјгапја op6inskih jedinica Vojne policije. Ne-
stalo је i cudne i podrugljive funkcije "komandanta Vojne policije RepubIike Bosne
i Hercegovine", koju је samo Sefer, takav kakav jeste, mogao uspostaviti i ргото­
virati. Jedinice Vojne policije se organiziraju kao male operativne cjeline u sastavu
komandi brigada, divizija, korpusa i па nivou Staba Vrhovne komande. Uspo-
stavlja se koordinacija u djelovanju kriminalisticko tehnickih sluzbi vojne policije u
svim jedinicama Агтјје R ВјН. Osnovana је i funkcionalno uigrana dezurna sluzba
Vojne policije, koja је djelovala neprekidno 24 sata svakoga dana. U dezurnim
sluzbama su se prikupljale јпјогтасјје od znacaja za bezbijednost. Djelovale su
interventne i uvidajne ekipe. Ргјргетапј Би i dostavljani dnevni izvjestaji koji su Бе
iz svih brigada, divizija i korpusa slivali u dezumu sluzbu bataljona Vojne policije
Staba Vrhovne komande." 81 То је Ыо vazan elemenat u okviru jedinstvenog ru-
kovodenja, usmjeravanja i koordiniranja rada jedinica Vojne policije u cijeloj Агтјјј
R ВјН. То је Ыо jedinstven sistem. Putem dezurne sluzbe Vojne policije, nacelnici
bezbjednosti i komandanti brigada, divizija, korpusa i Staba Vrhovne komande Би
azurno i pravovremeno vladali stanjem i ргоЫетјта iz ove obIasti.
Sredinom juna 1993. godine, dolaskom generala Deli6 Rasima па duznost
komandanta Staba Vrhovne komande, zbog pove6anog оЫта poslova, рго­
cijenili Бто potrebu za daljom dogradnjom bataljona Vojne policije ргј Stabu
Vrhovne komande. Zbog toga smo, aktom od 11.06.1993. godine pokrenuli
inicijativu za ргејогтјгапје bataljona Vojne policije. U odnosu па formacijski
sastav postoje6eg bataljona, zahtijevali Бто slijede6e izmjene: da Бе umjesto
dvije јтаји tri cete za obezbjedenje objekata; da se vod za protivteroristicka
djejstva i obezbjedenje licnosti ргејогтјга u protivteroristicku cetu Vojne poli-
сјје; da se u vod za kriminalisticko-uvidajne poslove i protivdiverzionu zastitu
ugradi odjeljenje vodi6a sluzbenih pasa; da se saobra6ajni vod ргејогтјга u
saobra6ajnu cetu; је da Бе јогтјга novo odjeljenje АВНО'191

1181 Dnevni izvjestaji, unutar de.zume sluzbe Vojne роl јсјје, dostavljani su ро slijedecim pitanjima:
Ьгојпоstanje i popunjenost jedinica Vојпе policije; иёезсе u ЬогЬепјт djejstvima - zadatak, гејоп
angaziranja, rezultati , gubici; ргјтјепа ovlastenja Vojne policije· legitimisanje, upozorenje, privode-
пје, zadrzavanje, sprovodenje, pritvaranje, upotreba sredstava prinude, odnosno, vatrenog oruzja,
gumene palice, vezivanja, upotrebe sluzbenih pasa .. .; registrirana kгiviёпа djela, роёјпјосј i poduzete
тјеге; saradnja sa sudovima ј tuzilastvima; saradnja sa MUP, kratak opis najznal:ajnijih dogadaja,
ргоЫетј i polrebe jedinica Vojne policije.
1191 Sluzbeni akt kaga sam patpisaa u ulazi nacelnika Uprave bezbjednasti, dastavljen Upravi 'а
arganizacijska-mabilizacijske paslave, Ьгај: 031t 1 - 166. Sarajevo. 11 .06.1993. godine, Arhiva.

- 291 -
 Dolaskom generala Delica па celo Агтјје R ВјН, poduzimaju se i mnoge
druge тјеге u cilju prevazilazenja brojnih organizacijskih anomalija koje је Sefer
uspostavljao, Tako паргјтјег, vec 19,OB,1993,godine, brigadi "DELTA" se ukida
naziv "Gardijska" i ostaje kao brigada "DELТА"."OI Ubrzo, zatim, sгedinom јапиага
1994, godine, general Delic је naredio rasformiranje brigade "DELТА"."'I Копа­
спо, augusta 1994, godine, bataljon Vojne policije prerasta u Gardijsku brigadu,
sa prosirenom i ојасапот ulogom i zadacima u odnosu па ulogu i zadatke dota-
dasnjeg bataljona Vojne policije,1221 Zbog povecanog ucesca Gardijske brigade
u ЬогЬепјт djejstvima, septembra 1995,godine, iz sastava te brigade se izdvaja
bataljon Vojne policije i ponovo postaje samostalan bataljon u okviru Generalsta-
Ьа Ш1 То su bile sasvim normalna organizacijska podesavanja, ргјтјегепо situa-
сјјј i potrebama, ali se uvijek odrzavala sustina uloge i zadataka Vojne policije,

7.3.
FALSIFICIRANJE MOJIH POTPISA

U sarajevskom naselju Velesici se nalazila kasaгna u kojoj је bila smjeste-

па brigada "Delta", Kontrolu nad tom brigadom је јтао samo Sefer, preko svog
tjelohranitelja Midhata Aljica, сјјј је Ьга! Dino Aljic Ыо komandant te brigade,
Funkcioniranje te brigade је bilo potpuno nedostupno bilo kojem organu Staba
Vrhovne komande, Nacelnici uprava Staba Vrhovne komande nisu ostvarivali
svoju ulogu u odnosu па ovu jedinicu, Za potpuno razumijavanje ovog dijela
teksta, vazno је imati u vidu da su u brigadu "Delta" usli Ijudi iz bataljona Vojne
policije koji је trebao biti pod тојот kontrolom, ali ga је Sefer rasformirao, sto
sam u prethodnim dijelovima ove knjige detaljnije objasnio,
Rezim u brigadi "Delta" је odudarao od normalnih standarda, Vojnici su
se zalili zbog svakodnevnog i grubog maltretiranja, Zbog toga su se mnogi
pripadnici te jedinice odlucivali па bjegstvo. Komandant brigade је tragao za
odbjeglim vojnicima, ali ih cesto пјје mogao ргопасј, Pocetkom 1993, godine,
zbog ucestalih slucajeva bjegstava koji su prerasli u 8јги pojavu, Ьгојпо stanje
brigade је bitno smanjeno, Komandant brigade је zahtijevao da se u njego-
vu jedinicu premjeste Ьогсј iz drugih sarajevskih brigada, Medutim, brigadu
"Delta" је pratio 108 glas, ра је svaki ротеп Ьогсјта drugih brigada da budu
premjesteni u "Deltu" Ыо razlog za otpore, Ni komandantima sarajevskih Ьгј­
gada пјје bilo drago da salju svoje Ьогсе u brigadu "Delta", јег је komandant

1201 Naredenje s!r.pov, Ьгој: 14П5-93, Sarajevo, 19.08.1993. godine, Arhiva.

1211 Naredenje s!r,pov, Ьгој: 14П5-159/94 , Sarajevo, 10.01,1994. godine, Arhiva.
1221 Naredenje s!r.pov. Ьгој:05/155-70-2, Kakanj, 31,08,1994, godine, Arhiva.
1231 Naredenje, Ьroј: 1/2-1244 od 26,09,1995, godine, Arhiva ,

- 292 -
'е brigade, pozivaju6i se па svoj "specijalni" tretman, trazio da mu se posalju
najbolji Ьогсј.
Dakle, u brigadi "Delta" su nastali рroЫетј sa popunom Ijudima. Dolazak
Ьогаса iz drugih brigada пјје 'гајпо rjesavao 'ај ргоЫет , јег su se i novi пје ­
пј pripadnici , koji su dolazili iz drugih brigada , ubrzo odlucivali па bjegstvo iz
jedinice. Izlaz su trazili u potragama za odbjeglim. U 'о su se ukljucili i Sefer
i njegov tjelohranitelj Mido. Odbjeglim su slali pozive putem policije. Pozivi su
bili sa potpisima komandanta brigade ili nekoga drugog iz komande brigade.
Odbjegli se nisu odazivali па takve pozive.
Pretpostavljaju6i da u јоте moze рот06ј тој autoritet kod Ьогаса , posebno
kod onih koji su u pocetku bili u rasformiranom bataljonu Vojne policije, Sefer i
Mido Alji6 su napravili pozive u ёјјет desnom donjem uglu је navedeno тоје ј те
i prezime, sto је trebalo da znaci da ја licno pozivam odbjegle vojnike iz brigade
"Delta". U pozivu је naveden datum javljanja koga se пе sje6am i mjesto javlja-
пја , kod zgrade "Vranica", gdje је Ыо smjesten dio Staba Vrhovne komande.
То se sve odvijalo bez mog znanja. Kada su se oko 40 odbjeglih vojnika
odazvali па poziv sa тојјт falsificiranim potpisom , опј nisu htjeli krenuti u ka-
sarnu u Velesi6ima. Trazili su da ја dodem ispred njih, јег su mislili da sam ih
ја stvarno zvao. Tada sam obavjesten i pozvan da dodem. Odazvao sam se
pozivu, zahtijevaju6i da budu okupljeni u sali za sastanke , odnosno u pove60j
prostoriji zgrade "Vranica". Oko pola sata sam јт govorio о znacaju nase ЬогЬе
i о znacaju discipline u vojsci. Iz principijelnih razloga nisam nista govorio о
falsificiranom potpisu . Pred пјјта nisam htio da otvaram ргоЫете u pogledu
funkcioniranja Staba Vrhovne komande, u vezi cega је falsificiranje mog ројрј ­
sa moglo Ыјј dobra ilustracija. Kad su опј dobili гјјеё , otvoreno su izjavljivali da
пе smiju ponovo ј6ј u jedinicu iz koje su pobjegli, јег su dozivljavali razne obIike
maltretiranja. Trazili su raspored u druge sarajevske brigade, samo da пе idu
u "Deltu".
Intimno тј је bilo zao tih Ijudi. Pomisljao sam da ih podrzim i da se zajedno
sa пјјта suprotstavim losem ophodenju ргета vojnicima od strane starjesina
brigade "Delta". Medutim, јо Ы za тепе Ыо kraj . Sefer Ы јо jedva docekao
i okvalificirao da ја razbijam vojsku . Nisam se dao upecati па takvu zamku.
Naprotiv, ја sam prisutne kritikovao sto su bjezali iz jedinice i pohvalio ih sto
su se, ipak, odazvali pozivu za povratak u jedinicu. Neki su reagirali govore6i
da se опј nisu javili radi povratka u brigadu "Delta", ve6 da su se odazvali zbog
toga sto su па pozivima vidjeli тој potpis i zbog toga sto su ргета јот potpisu
zamisljali kako 6е Ыјј rasporedeni u neku novu jedinicu . Mislili su da ја formi -
гат novu jedinicu. Isticali su da тепј vjeruju i da su se zbog velikog povjerenja
ргета тепј odlucili da se odazovu па poziv. Govorili su da su јт i njihovi rodi-
telji , vidjevsi тој potpis savjetovali da se odazovu pozivu . Nekoliko roditelja је

- 293 -
 "

dovelo svoje sinove i prisustvovalo оуот sastanku , odnosno, тот razgovoru

sa odbjeglim уојпјсјта brigade "Delta".
Doveden sam u Уеота tesku situaciju . Nisam јтао nikakvog osnova da Iju-
dima koji тј vjeruju garantujem da se neprijatnosti, zbog kojih su bjezali iz Ьгј­
gade .Delta", песе vise dogadati. Nikakvih garancija о tome nisam mogao dati,
iz prostog razloga sto ја nisam Ыо u prilici, cak пј razgovarati sa komandantom
brigade, а kamo 'ј da efikasno uticem па njega da se u njegovoj jedinici prekine
sa praksom maltretiranja Ijudi. Medutim, тогао sam dati i takve garancije. Go-
уогјо sam da ја snosim odgovornost za njihovu sigurnost kad se vrate u brigadu
"Delta", da опј пе smiju odustajati od povratka u jedinicu, te da cu ја sa koma-
ndantom brigade razgovarati о razlozima zbog kojih su se odlucili za bjegstvo iz
jedinice.
Na kraju sam јт govorio da ја nikoga пе mogu natjerati i da nikoga silom
necu tjerati da se Угаса u brigadu, ali da trebaju imati u vidu тоје garancije,
ра sam па kraju rekao: "Ја cu sada izaci iz оуе prostorije. Idem ргета zgradi
АоЬпе kuce 'Sarajka', а zatim ulicom 'Kralja Tomislava' i kroz tunel. Idem u
vasu kasarnu u Velesicima . Ко hoce da se vrati u jedinicu, neka se, па celu
sa тпот, ukljucuje ' ро jedan' u kolonu. Ко песе , ја ga оуот prilikom necu
tjerati".
Izasao sam i krenuo pomenutim ргаусет . Misleci i па mogucnost da песе
niko krenuti za тпот, Ьојао sam se da okrenem glavu . Tek kad sam isao kroz
park, naspram "Sarajke", okrenuo sam se. Iza sebe sam vidio solidnu kolonu
'ро jedan', koja тј је naglo promijenila raspolozenje. Obradovao sam se. Za
тпот su krenuli svi. Osjecao sam se srecnim sto тј Ijudi vjeruju. Istovreme-
по sam osjecao strah ako ропоуо budu maltretirani. осј! uspjeh т ј је davao
za ргауо da ро dolasku u kasarnu , kad budem Ijude "predavao" komandantu
jedinice, istom ukazam па slabosti u njegovoj jedinici. Komandanta Aljica sam
upoznao da sam ја, 'јспо, Ijudima koje sam doveo, dao svoje 'јспе garancije
da песе biti maltretirani i da се se s пјјта raditi normalno, kao sto se radi i u
ostalim jedinicama nase Агтјје .
О оуој aktivnosti sam izvijestio Sefera, sto nisam пј trebao, јег је оп preko
Mide Ыо u toku mog angaziranja. Nisam htio polemisati о falsificiranim potpisi-
та. Od polemike, u vezi s tim, пе Ы bilo nikakve koristi. Cutanje о tome тј је
pojacavalo samouvjerenost da је тоје djelovanje u Агтјјј R ВјН neizostavno
potrebno . Могао sam se cuvati da те пе eliminiraju, јег Ы to povecalo prostore
za razne anomalije kojima sam se тогао suprotstavljati.

- 294 -
 7.4.
SAVJEТOVAO SAM KOMANOANTA BRIGAOE "OELTA"

Kontaktiraju6i sa Ьгојпјт intelektualcima u Sarajevu, sreo sam se i sa Sem-

sudinom Musi6em. Kad se razgovara s пјјт о роlitiёkim i vojnim pitanjima, ргјје
Ы se reklo da је studirao drustvene nauke, а пе da је inzinjer arhitekture. Divio
sam se njegovim ispravnim kriterijumima i smislom za осјепе raznih dogadanja
u ratu. Znao је misliti о najslozenijim, najkrupnijim, strategijskim pitanjima uzroka
i posljedica rata, kao i о najkrupnijim роlitiёkim i sigurnosnim pitanjima organizi·
гапја odbrane R ВјН . Obdaren visokom inteligencijom, uz solidno орее obrazo·
vanje, pripremljen је da moze ravnopravno razgovarati i sa опјт intelektualcima
koje smo mogli svrstati i najuzi krug intelektualne elite. Upravo iz te elite, mnogi
intelektualci su postovali Semsudina Musiea. Kad sam ga bolje upoznao, zaklju-
ёјо sam da пјје sluёајпо sto је tada Ыо ёlап Rijaseta Islamske zajednice u ВјН .
Postovao те i rado slusao тоје analize, ali је Ыо jedan od rijetkih koji тј se znao
suprotstaviti, iznoseei svoj stav. Ponekad је u potpunosti ili dјеlimiёпо Ыо upravu.
Pred пјјт se пјје moglo improvizirano govoriti о vaznim temama.
Razgovarajuei о Ьгојпјт pitanjima, posebno u vezi sigurnosne situacije u
Sarajevu, zapazio sam da Musie о tome јта sliёпе stavove kao i ја. Ispoljavao
је intelektualnu radoznalost da se bIize upozna о ргјпсјрјта funkcioniranja vojne
organizacije. Ја sam ти о tome ргјёао i ёеstо navodio ргјтјеге koji su u nasoj
Агтјјј suprotstavljeni osnovnim ргјпсјрјта funkcioniranja vojske. Ukazivao sam
da mnogi takvi ргјтјегј ugrozavaju ВјН, sto је оп razumno prihvatao i tragao za
moguenostima da se prevazilaze рroЫетј kojih јтато u nasim redovima.
Musie је kontaktirao sa zпаёајпim Ijudima u Sarajevu. U razgovorima s пјј ­
та, mogao је iznalaziti prostore za uticaje da se faktori оdluёivапја u роlitiёkim
i drzavnim institucijama odgovornije odnose ргета ргоЫетјта kojih smo imali
u obIasti organiziranja odbrambenog sistema.
Objasnjavao sam ти stetnost ponasanja komandanata nekih brigada u Sara-
jevu ргета kojima пјје uspostavljeno komandovanje i kontrola. U vezi s tim sam
navodio i brigadu "Delta". Musie је poznavao Ьгаеи Alji6, ра i komandanta brigade
"Delta" Dјпи Alji6a. То su mu komsije u sarajevskom naselju Velesiei. О njihovom
predratnom ponasanju је јтао veoma pozitivne осјепе. Musieeva saznanja i тоје
ргјёе о tome da se komandant Dјпо Alji6 пе uklapa u ргјпсјре komandovanja u
vojsci, odudarale su od Musieevih pozitivnih zapazanja о Ьгаеј Aljie iz predratnog
perioda. Ја sam se Musieu pozalio da петат nikakvih moguenosti za normalne
kontakte sa komandantom Dјпот Aljieem, јег Ы оп ignorirao тоје kritike ргета
пјети, odnosno, оп Ы ignorirao тоје savjete koje Ы mu јтао potrebu iznijeti.
Dogovorili smo da Musie posreduje, da utiёе па komandanta Dinu da prihvati
razgovor sa тпот, ali pod uslovom da poslusa i savjete koje eu mu dati.

- 295 -
 •

Tako је i bilo. Musi6 i ја smo otisli kod Dјпе njegovoj ku6i, gdje smo duze
razgovarali sjede6i za stolom па prikladnoj terasi. То је Ыо mladi6 od oko 25
godina. Iz njega su zracile, uglavnom pozitivne osobine. Njegove predstave
о vojsci su bile vise nego skromne, bolje ге6ј, nikakve, а dogodilo ти se da u
ratnim uslovima komanduje brigadom. Nije јтао adekvatnih usmjerenja об Se-
јега i brata Mide, kojima је Dјпо Ыо јебјпо dostupan. Dа ga је јтао ko pravilno
usmjeravati, njegove боЬге osobine su bile solidna osnova ба u istinu postane
боЬаг vojni starjesina. Medutim, Sefer је i njega upropastavao kao i Ьгојпе
druge Ijude koji su јтаli nesre6u da budu u njegovoj bIizini i da sa пјјте bilo sta
габе. Sefer је Ыо fabrika za upropastavanje Ijudi koji su u osnovi боЬгј.
Ргеб Dјпот sam se predstavio kao poznavalac gresaka kojih јта u njego-
voj јебјпјсј . Ukazao sam па velike politicke stete njihovih gresaka. Dok sam ти
о tome govorio, gledao те pravo u lice. Osjetio sam ба prihvata тоји ргјси , sto
те dodatno motiviralo ба Ьибет sto detaljniji i jasniji. Nakon sto sam koma-
ndantu Dјпј dao mnoga objasnjenja i sugestije о tome kako treba komandovati i
kako se treba ponasati u sistemu komandovanja, od njega sam otisao uz veliko
zaljenje sto је izlozen Seferovim nakaradnim uticajima. Ipak, mislim ба је Ми ­
si6ev i тој razgovor sa komandantom Dјпот Ыо veoma koristan. U poznatim
aktivnostima, koje su uslijedile nekoliko mjeseci poslije ovog razgovora габј
smjene neposlusnih komandanata u SarajevJ (Сасе i Cele) , suprotno Sefe-
rovim , Сасјпјт i Celinim ocekivanjima, Dјпо se ponasao, uglavnom, korektno,
ра se u krajnjem i distancirao об nekih Cacinih zahtjeva ба Ьибе па njegovoj
destruktivnoj strani. Medutim, istina је ба је ponasanje komandanta Dјпе i Ьгј­
gade "Delta" bilo prilicno nepredvidivo, upravo u опој тјегј u kojoj se cijenilo ба
se пе6е тосј oteti Seferovim nakaradnim uticajima.

7.5.
PREGOVORI О SREВRENICI 1993. GODlNE

7.5.1.
TUfJMAN ЈЕ ОМПДО DOTUR
ORUZJA I MUNICIJE lд РОМОС SREВRENICI

Vojne i policijske snage u ВјН su роб kontrolom Milosevi6a i Karadzi6a, та­

rta i аргilа 1993. godine izvele veliku ofanzivu па slobodne teritorije oko Srebre-
пјсе. Јебјпјсе Агтјје R ВјН su bile ргјпибепе па povlacenje . Stanovnistvo је
bjezalo ргета gradu, u Srebrenicu. Bilo је oko 500 tezih ranjenika i bolesnika.
То је bila izuzetno teska situacija. Јебјпјсе 2. korpusa, zbog nedostatka ти-

- 296-
пјсјје, spolja nisu bitno ЬогЬепо djelovale ргета nasim snagama u okruzenju.
Predsjednik Izetbegovi6 је tada Ыо u izrazito teskoj situaciji. Вјо sam kod njega
u kabinetu dok је razgovarao sa predsjednikom Hrvatske Tudmanom. Svjedok
sam Izetbegovi6evih molbi ба Tudman utice па zapovjednike HVO u Hercegovini
ба omoguce prolaz nekoliko kamiona sa naoruzanjem i municijom, koji su па
putu ргета Tuzli bili zaustavljeni па nekom dijelu preko zapadne Hercegovine.
Izetbegovic је, mole6i Tudmana, objasnjavao ба пат је teska situacija oko Sre-
Ьгепјсе, ба пат је prijeko potrebno oruzje i municija iz zaustavljenog transporta,
kako Ы spasili oko 100.000 gradana, medu kojima јта mnogo ranjenika.
Tudman је odgovarao Izetbegovicu ба је vec poduzimao тјеге ро njegovim
гапјјјт molbama, u vezi s tim, аli ба njegove zapovijedi о tome пе izvrsavaju
celnici HVO-a па podrucju Hercegovine. То је bila velika Tudmanova laz. Оп se
ргета Izetbegovicu ponasao oholo i u svemu neiskreno. Ignorirao је Izetbego-
ујсеуо uvjerljivo objasnjavanje ба је situacija, u i ok.o Srebrenice оСајпа. Izetbe-
govi6 је isticao ба је ЬогЬа protiv cetnika zajednicki interes Hrvatske i Bosne i
Hercegovine. Sjecam se, takoder, баје Izetbegovic, nakon razgovora sa Tudma-
пот, uzbudeno rekao ба mu пета nista teze об susreta i razgovora sa Tudma-
пот, је ба Ы габе робпјо nosenje velikog јегеја uzbrdo, nego razgovarao s пјјт.
Izetbegovic је тогао trpiti Tudmana takvoga kakav jeste, јег је samo об njega
ovisilo ба li се, ili пе, preko Hrvatske i zapadne Hercegovine, ргета srednjoj Во­
sni, ргосј konvoji sa naoruzanjem, municijom i drugim гоЬата i sredstvima bez
kojih nismo mogli prezivjeti i ratovati. Tudmanova neiskrenost је kostala zivotima
mnoge nase Ьогсе i gradane. Оа је Tudman, kako је јгеЬао , dozvoljavao prolaz
konvoja sa oruzjem i municijom, zrtve u nasim redovima Ы bile mnogo тапје.
Izetbegovi6 је koristio sve raspolozive diplomatske kanale ба se об stra-
пе medunarodne zajednice poduzmu odgovaraju6e тјеге, је spase ugrozeni
gradani, posebno гапјепјсј. Zahtijevao је ба snage UNPROFOR-a odu ргета
Srebrenici, ба se zastite gradani, ба se гапјепјсј i bolesnici evakuiraju i zbrinu
u bolnickim сеПјгјта u Tuzli, Zenici i Sarajevu, ба se uspostavi prekid vatre i
ба se cetnicke snage vrate па polozaje sa kojih su krenule u tadasnju ofanzivu.
Kanadski bataljon UNPROFOR-a је iz pravca Tuzle krenuo ргета Srebrenici,
ali је bIokiran u гејоп u Cerske, sto је radikalno otezalo situaciju. Izetbegovic
је neprekidno Ьогаујо u svom kabinetu. Djelovao је zabrinuto, ргетогепо i is-
crpljeno. S obzirom па godine starosti u koje је usao, рјјао sam se otkuda mu
snaga ба izdrzi tolike psihicke i intelektualne пароге.
U takvim okolnostima, posredstvom komandanata UNPROFOR-a, genera-
la Valgrena i generala Могјопа, uslijedio је prekid vatre, uz uslov postavljen sa
cetnicke strane ба otpocnu pregovori u kojima Ы se "rijesilo рјјапје Srebreni-
се". Razgovori su otpoceli па Sarajevskom aerodromu. U nasoj delegaciji smo
bili: Sefer Halilovic, Jovan Divjak, Stjepan Siber, Malik Skaljic i ја. Prevodilac

- 297 -
Ir
је Ыlа Amira Kapetanovic. Sa ёеtпiёkе strane u delegaciji su bili: Ratko Mladic,
njegov pomocnik za тогаl Milan Gvero i pomocnik za obavjestajno - bezbjed-
nosne poslove Tolimir Zdravko.
Razgovori su trajali cijelog dana, 17.04.1993.g0dine. U роёеtku је general
Valgren saopcio 'ете о kojima сето razgovarati: (1) pitanje prekida vatre; (2)
kontrola prekida vatre: (3) ојаёаvапје prisustva UN u Srebrenici, radi nadgle-
danja i kontrole situacije; (4) uspostava zгаёпоg koridora za Srebrenicu radi
zbrinjavanja i evakuiranja ranjenika i bolesnika. Nije Ыlо rezultata . Mladic је
Ыо uporan , zahtijevajuci da se okruzeno роdгuёје Srebrenice demilitarizira.
Pod demilitarizacijom, Mladic је podrazumijevao i ultimativno zahtijevao: da
pred njim postrojimo jedinice Armije R BiH koje su se nalazile u okruzenom
prostoru Srebrenice; da nasi, njemu postrojeni borci, pred njim poloze oruzje;
da UNPROFOR, pod ёеtпiёkоm kontrolom unisti predato oruzje; da се оп ото­
guciti da gradani koji zele, sa роdгuёја Srebrenice odu ргета Tuzli, Sarajevu
i Zenici , а da, koji zele, mogu ostati па teritoriji koju се, nakon nase predaje,
kontrolirati ёеtпiсi; da gradani koji ostanu па јој teritoriji moraju biti lojalni ёе­
tпiёkim vlastima; da се оп (Mladic), sve pripadnike Armije R BiH, kad predaju
oruzje , odvesti " па bezbedno mesto". Mladic nije dozvoljavao raspravu о eva-
kuaciji ranjenih i bolesnih iz Srebrenice.
Generali Valgren i Morion su "prijetnjama" pokusali uticati da Mladic popu-
sti. Govorili su: "Generale Mladicu, ako пе omogucite prekid vatre, zamolit cu
Karadzica da Vas oslobodi obaveza", sto је zпаёilо da се zamoliti Karadzica da
smijeni Mladica. То је Mladica nasmijavalo. Generali Valgren i Morion su uporno
prijetili Mladicu. Prijeteci , Morion је Mladicu rekao: "ОЬесауат vam da се vas
Karadzic osloboditi obaveza, јег о јоте ima saglasnost Vasingtona i Pariza. I
Valgren се traziti vasu smjenu. Оа! сето izjavu za medije da samo vi Mladicu пе
postujete zahtijeve za prekid уајге , poslije ёеgа slijede neugodne posljedice".
Valgren је isticao da u Srebrenicu тога uci Kanadski Ьајаlјоп i da се se
Srebrenica demilitarizirati, ali da је za takve njegove рlапоуе ројгеЬап prekid
уајге, је da се nakon prekida уајге rasporediti snage UN па роdгuёјu Srebre-
nice.
Sefer је zahtijevao prekid уајге 17.04.1993. godine do 24 .00 sati ,da se
роsmаtгаёi UN-a postave па liniju razdvajanja izmedu jedinica Armije R BiH
па роdгuёјu Srebrenice i ёеtпiёkih jedinica pod kontrolom Mladica. Zahtijevao
је, takoder, da se роsmаtгаёi UN postave i па granicu BiH sa Srbijom i Сгпот
Gorom.
Mladic је Ыо uporan u svojim, naprijed navedenim ultimativnim zahtjevima.
Komentarisuci Seferove zahtjeve о prekidu уајге i о postavljanju роsmаtгаёа
UN-a, Mladic је dodatno zahtijevao: da se iz "muslimanske vojske povuku sve
snage HVO i strani placenici iz islamskih zemalja"; da se omoguci sloboda

- 298 -
krelanja "zalocenom srpskom slanovnislvu" iz Sarajeva, Srebrenice, Tuzle,
Olova, Zenice, Visokog, Breze, Pazarica, Тагсјпа, Kreseva i Busovace, kao i iz
sela oko naprijed nabrojanih gradova; da se prekine "pakl" izmedu Tudmana i
Izelbegovica u ralu proliv Srba, а, zalim, је ponavljao da оп zahlijeva demilila-
rizaciju Srebrenice, da па podrucju Srebrenice пе smije Ыlј vojske nego samo
lokalna policija, da civili mogu oslali па podrucju Srebrenice i da се оп , za
civilno slanovnislvo omogucili dopremu humanilarne ротоСј .
Nasuprol 'оте, nasa delegacija је uporno zahlijevala: da Kanadski Ьаlа­
Ijon, koji је па pulu od Tuzle ргета Srebrenici zauslavljen kod Cerske, ude u
okruzeno podrucje Srebrenice; da se celnicke jedinice vrale па polozaje sa
kojih su krenule u posljednju ofanzivu ргета Srebrenici; da se artiljerija, koju
сеlпјсј imaju па lот dijelu ralisla, povuce па udaljenosl sa koje пе moze Ыlј
granalirano slanovnislvo Srebrenice; da se od slrane Kanadskog balaljona
UNPROFOR, efikasno konlrolira prekid valre; da se slanovni51vu prognanom
u lој ofanzivi, odmah omoguci povralak u svoje domove; lе da se svi гапјепјс ј i
bolesnici evakuiraju u bolnicke сепlге па lегјlorјјј pod kOnlrolom Агтјје R В ј Н .
Razgovori su bili veoma leski. Mladic је ullimalivno, uz le5ke ргјјеlпје па­
slavkom ofanzive, poslavljao svoje naprijed navedene zahljeve . Euforicno је
uslajao sa slolice, naslanjao se jednom rukom па koznu oficirsku lorbicu, koju
је јтао ispred sebe па slolu , а drugom rukom, uperenim kaziprslom, mahao је
i vikao, ponavljajuci ро nekoliko pUla ove гјјесј : "Muslimani , ја sam vam rekao
sla тorаlе uradili: predali vojsku, predali oruzje. Ako 10 пе uradile, sve cu spr-
zili 510 јтаlе u Srebrenici i oko Srebrenice. Nemojle kasnije, kad se 10 dogodi,
а dogodil се se ako пе ispunile тоје uslove, da govorile kako тј Srbi nismo 10-
leranlni i kooperalivni . Ponavljam , ako пе uradile 510 od vas Irazim, sve cu vas
sprzili . Artiljerije јтат dovoljno. Tenkova јтат dovoljno. Municije јтат dovolj-
по. А vi петаlе nisla osim zivola koje mozele spasili ako те budele slusali". U
nekoliko navrala, lokom saslanka, Mladic је iz svoje kozne 10гЫсе kakva је bila
u оргетј oficira JNA, vadio fla5u alkohola, vjerovalno, rakije, lосјо u malu са­
sicu koju је јтао u 10гЫсј iz koje је vadio flasu. Takvo njegovo ропа5апје тј је
vi5e djelovalo kao obIik provokacije, demonslracije тосј i bezobzirnosli , nego
slo se moglo prelposlavili da је alkoholicar koji пе moze bez alkohola docekali
pauzu ili kraj saslanka.
Generali Valgren i Могјоп su se izjasnjavali u korisl nasih zahljeva, ali nisu
hljeli pokrenuti inicijativu za ЬогЬепе орегасјје NATO-a. Оа Ы spasili narod, od
medunarodnih snaga пата је trebalo mnogo vise od verbalne podr5ke.
Ni u popodnevnim i vecernjim satima , tog 17.04.1993. godine, Mladic пјје
popustao. Вјо је sve ostriji . Sve је glasnije prijetio da се, ako пе prihvalimo пје­
gove uslove, svojom artiljerijom "sprziti" sve па sta njegova vojska naide ргета
Srebrenici. Prijetio је , ako пе prihvatimo njegove ullimativne zahljeve, da се

- 299 -
odmah kad prekinemo pregovore, narediti nastavak ofanzive, sto је znacilo
da се, uz najezdu cetnicke pjesadije, ро nasem narodu, sa svih strana, otvoriti
masovnu artiljerijsku i tenkovsku vatru.
U takvoj situaciji, kad smo vec usli u пос, general Morion је predlozio da
se iz pregovora povuku Ratko Mladic i Sefer Halilovic, а da pregovore nastavi
Radna grupa - clanovi delegacije koje njih dvojica odrede. Niko nije objasnja-
vao razloge zbog cega Mladic i Halilovic јгеЬаји biti ро strani, dok osobe koje
njih dvojica odrede, nastave pregovore. Као razlog su mogle biti Mladiceve
prijetnje i ultimatumi, ali i Seferova smusenost, nad kojom је zlocinacki domi-
nirao Mladicev bezobrazluk. Mozda је general Morion ocijenio da Ы njihovim
povlacenjem doslo do dijaloga u kome Ы оЬје strane, u nastupu imale Ьаг
pribIizan nivo autoritativnosti. Napravljena је kraca pauza. Iz sale Sarajevskog
aerodroma gdje smo pregovarali, otisli smo u prostorije u kojima smo koristili
pauze, nasa delegacija u jednoj, а njihova u drugoj prostoriji. Ratko Mladic i
Sefer Halilovic su prihvatili јај prijedlog generala Moriona. Ја sam odreden da
predstavljam Armiju R BiH. Sa тпот su bili savjetnik u Predsjednistvu R BiH
Skaljic Malik i Amira Kapetanovic, kao prevodilac. Sa cetnicke strane su bili:
general Milan Gvero, general Zdravko Tolimir i izvjesni kapetan Magazin.

7.5.2.
CETNICKE VODE SU SE PREVARILI

Glavni ргоЫет о kome se nismo mogli dogovoriti su bili Mladicevi ultima-

tivni zahtjevi za "demilitarizaciju Srebrenice", sto је obrazlagao kao obavezu
da nasa vojska pred njim polozi oruzje, а da cetnici odvedu nase razoruzane
vojnike па "bezbedno mesto". Najvecu brigu smo imali za ranjenike i bolesnike
- kako ih dovesti па mjesto gdje im se moze pruziti Ijekarska ротоС.
Nakon sto је formirana radna grupa, kasno popodne, usli smo u salu za
pregovore. Posredovao је general Morion. Zdravko Tolimir те dobro pozna-
vao. Skupa smo zavrsili Vojnu akademiju i jednogodisnju Skolu bezbjednosti
u Pancevu. Gveru sam poznavao iz Visoke vojno-politicke skole u Beogradu,
gdje је оп Ыо nastavnik. U normalna угетепа, za Tolimira sam mislio da је
normalan covjek. U pocetku, sa тпот је pregovarao Milan Gvero, ali је иЬг­
zo inicijativu preuzeo Tolimir. Gvero se ргета meni ponasao s respektom,
ako је 'о, s obzirom па nasu suprotstavljenost иорсе bilo moguce. Tolimir
mi se оЬгасао onako kako те zvao i prije гаја "Fico", sto mi је smetalo, ali
је i razbijalo olovnu atmosferu intoniranu Mladicevom galamom, prijetnjama i
ultimatumima.
U pocetku, moji pokusaji da preuzmem inicijativu nisu olahko prolazili. Na-
kon prvog sata pregovora, ipak sam unekoliko uspio. Poceli su slusati dok im ја

- 300-
govorim. Nisu те prekidali. U јот zanosu, ја sam se sjetio da Ы bilo dobro da
јт predlozim da odmah obIikujemo tekst sporazuma. Dа ја diktiram recenicu,
ako se опј s пјоте slazu, da istu, па!; i njihov prevodilac prevedu па engleski i
da se па engleskom jeziku otkuca daktilografskom masinom koja se tu nalazila
zajedno sa sluzbenikom UNPROFOR-a, koji istu opsluzuje. Cudno, ali slozili
su se. Ја sam se dovijao kako da tekstom sporazuma osiguram spasavanje
ranjenika i bolesnika, da пе predamo oruzje, da па podrucje Srebrenice uve-
demo Kanadski bataljon i da nasa vojska ostane oko Srebrenice. Sinula тј је
ideja о mogu6nosti kako da јо postignem. Uslov је Ыо da se s тојот idejom
slozi Sefer i da u realizaciji тоје zamisli, Gveri i Tolimiru Ьаг malo posustane
koncentracija. Sefer је cekao u sobi za pauze. Zatrazio sam pauzu, otisao do
Sefera i ispricao mu utiske iz razgovora u proteklih sat vremena. Objasnio sam
mu da сејпјсј, kad govore о demilitarizaciji, podrazumijevaju demilitarizaciju
grada Srebrenice i cijelog prostora oko Srebrenice, је da mogu pokusati da,
prilikom diktiranja sadrzaja sporazuma, u jednoj гесепјсј izdiktirati, da se "de-
militarizira grad Srebrenica", ali da nakon пјепе demilitarizacije u "gradu" пе6е
ostati oruzje, municija, eksploziv ili bilo koja naoruzana osoba, osim snaga
UNPROFOR-a.
Сјјепјо sam da postoji vjerovatn06a da Ы ovakvu recenicu опј mogli shva-
јјјј kao nase veliko popustanje. Seferu sam objasnio da Ы јјте postigli nase
ciljeve, а da Mladi6 пе Ы postigao опо sto је zahtijevao, јег Ы nasa vojska
ostala oko Srebrenice. Smatrao sam da Ы сејпјсј, ako nisu dovoljno pazljivi,
smatrali da је јо, upravo, sto smo тј do tada uporno odbijali, а опј trazili, јег
Ы опј mislili da је ovom гесепјсот omogu6ena demilitarizacija cijelog okruze-
nog podrucja, а da Ы тј јот гесепјсот u tekstu sporazuma, odnosno, rijecju
"grad" u јот tekstu osigurali da se sadrzaj demilitarizacije odnosi samo па uze
gradsko podrucje, odakle Ы vojnike uklonili, а eventualno predali poneku staru
pusku sto Ы UNPROFOR unistio, onako kako је trazio Ratko Mladi6. Kad sam
ovo ispricao Seferu, оп је sumnjicavo rekao da pokusam, ali da оп sumnja da
6е Gveri i Tolimiru popustiti paznja, је da па kraju, sve podlijeze Mladi6evoj
kontroli, koji 6е ргосјјајј pripremljeni tekst. Zakljucivao је, da ako popusti paznja
Gveri i Tolimiru, пе6е Mladi6u, sto su bile logicne sumnje, ali u pokusaju nismo
imali sta izgubiti. Nakon sto se Sefer slozio sa тпот, nestrpljivo sam cekao da
nastavimo pregovore i da pokusam realizirati svoju zamisao. Gospodu Amiru
Kapetanovi6 sam pripremio da prilikom prevodenja тога Ыјј sigurna da u је­
kstu па engleskom pise, da nakon demilitarizacije Srebrenice u "gradu" пе6е
Ыјј oruzja i naoruzanih osoba.
U nastavku pregovora, 17/18.04. 1993. godine, ја sam realizirao svoju
zamisao. Imali smo tekst Sporazuma koji su usaglasile radne grupe. U prvim
роп06пјт satima, Sefer i Mladi6 su potpisali Sporazum u tekstu koji пјје тј-

- 301 -
јепјап u odnosu па sadrzaj koga sam recenicu ро recenicu diktirao i koga su
usaglasile radne grupe. Glavna је bila tacka 4. Sporazuma u kojoj је, onako
kako sam ја diktirao navedeno: "Demilitarizacija Srebrenice се se izvrsiti u
roku od 72 sata nakon dolaska jedinice UNPROFOR-a u Srebrenicu (11.00
sati, 18.04.1993. godine) ... Svo oruzje, municija, mine, eksploziv i ЬогЬепе
zalihe (osim medicinskih) u Srebrenici, Ысе predano UNPROFOR-u, pod
nadzorom tri oficira svake strane i sa kontrolom koju се vrsiti UNPROFOR.
U gradu (podvukao F. М.) песе ostati nijedna naoruzana osoba ili jedinica
osim UNPROFOR-a, koji се ostati u gradu, kada se proces demilitarizacije
zavrsi ... "1241
Sporazumom koji је odmah stupio па snagu , ozvaniceno је da се od 04.59
sati 18.04.1993. godine, uslijediti "prekid vatre" i "zamrzavanje svih borbenih
aktivnosti". Omoguceno је da Kanadski bataljon UNPROFOR, zaustavljen u
Cerskoj, ude u Srebrenicu do 11.00 sati 18.04.1993. godine. Od 12.00 sati
18.04.1993. godine, otvoren је "zracni koridor" izmedu Tuzle i Srebrenice, рге­
ko Zvornika "radi evakuacije ozbiljno ranjenih i bolesnih", sto се trajati sve dok
se пе evakuiraju svi ranjeni i bolesni. Regulirano је da helikopteri lete od Tuzle
ргета Zvorniku, gdje се se spustiti radi kontrole, јег su se cetnici bojali da
сето helikoptere iskoristiti za dopremu vojnog materijala па podrucje Srebre-
nice. Sporazumom је ustanovljena radna grupa koja се, па terenu , odlucivati о
detaljima provedbe sporazuma. U prvim ponocnim satima 18.04.1993. godine,
па Sarajevskom aerodromu Sporazum su potpisali Sefer Halilovic, general Ra-
tko Mladic i general Lars-Eric Wahlgren .'251
Demilitarizirana zona grada Srebrenice obuhvatala је urbani dio i uzu
okolinu do horizonta па prvim okolnim brdima, odnosno, do mjesta па njima
sa kojih se ima opticka vidljivost па cijeli grad. Demilitarizirana zona је odre-
депа tako da se sa svake tacke па пјепој granici vidi grad Srebrenica, ali da
se ni sa jedne tacke izvan te granice пе moze otvarati direktna vatra па Sre-
brenicu. Na samom ulazu u grad i па prvim brdima oko Srebrenice, sa kojih
se imala opticka vidljivost па cijeli grad, UNPROFOR је trebao postaviti ko-
ntrolne punktove. Sve vojne osobe su morale napustiti demilitariziranu zonu.
Nikakva nepokretna vojna imovina se nije trebala cuvati u toj zoni. Nikakve
nepokretne instalacije u demilitariziranoj zoni se nisu mogle koristiti za akte
neprijateljstva. Vlasti u gradu su imale obavezu da пе ucestvuju u sukobima.
U toj zoni је trebala prestati svaka aktivnost vezana za vojne пароге. Artiljeri-
1241 SPORAZUM О DEMILITARIZACIJI SREBRENICE, Sarajevski aerodrom, 18.04.1993. godine,
Arhiva.
1251 SPORAZUM О DEMILITARIZACIJI SREBRENICE, Sarajevski aerodrom, 18.04.1993. godine,
Arhiva. U УГЈј ете rjesavanja ovih ргоЫета, u Агт јјј R ВЈН jos uvijek пјје Ьјlо ёјпоуа. Т ada se podra-
zumijevaJo da Ьј Sefer trebao biti general, ра је uz njegovo Јте i prezime, па kraju teksta Sporazuma,
gdje su Ыlа imепа potpisnika, napisano da је i ОП general.

- 302-
ја па cetnickoj strani se trebala povuci od demilitarizirane zone па udaljenost
krajnjeg dometa, povecanog za 1.000 metara. Zahtijevali smo posmatrace па
lokacijama rasporeda cetnicke artiljerije i raketa. Prvi konkretni koraci demili-
tarizacije Srebrenice su trebali biti predaja oruzja, типјсјје, тјпа, eksploziva
i drugih borbenih zaliha, osim lijekova. Objekti vodosnabdijevanja su obuhva-
сепј zastitom , ргета rezimu koji је odreden za demilitariziranu zonu grada
Srebrenice.
U Srebrenicu је trebalo javiti da se iz "grada" ukloni vojska; da u "gradu"
пе smije biti oruzja, јег, u protivnom, isto тога biti predato UNPROFOR-u radi
unistenja; da se ргета sporazumu, evakuiraju гапјепјсј i da se maksimalno
ucvrsti odbrana па dostignutim linijama. Precizno, u kojem sadrzaju је Sefer
ргепјо naredbu, пјје тј poznato.
Nakon 72 sata , pregovaracki timovi su se ponovo sastali па Sarajevskom
aerodromu . Dosli su svi clanovi cetnickog ,јта. Mladic је galamio. Govorio
је da su Muslimani lazovi, da su i ovoga puta Srbi pokazali kako su od гјјесј ,
јег su ispunili sve sto su Sporazumom preuzeli kao obavezu. Мј nismo htjeli
diskutirati sa Mladicem. ёеkаli smo da zvanicno otpocne sastanak pod ruko-
vodstvom generala Могјопа, koji је , otvarajuci sastanak осјјепјо da su strane
realizirale sporazum, da u gradu Srebrenici пета vojske i da su svi Ijudi koji
se nalaze u Srebrenici samo narod. Mladic se suprotstavio, rekavsi , da Musli-
тапј nisu nista uradili sto su sporazumom bili obavezni, dodajuci:" ... predali
su samo nekoliko starih puscetina, а vojsku ostavili i dalje naoruzanu. Могјоп
је sugerirao Mladicu da procita odredbu sporazuma ро kojoj se demilitarizira
"grad" Srebrenica. Stekao sam utisak da је Mladic tek tada shvatio da sam
ih prevario.
Interesantno је da se Sefer, cak i pisanjem hvalio kako је оп svojom "di-
plomatskom vjestinom" sve јо postigao, spasio ranjenike i па podrucje Srebre-
пјсе uveo Kanadski bataljon, сјте su se promijenile okolnosti u vezi kontrole
prekida vatre. ёаk је isticao da ga је i predsjednik Izetbegovic pohvalio kao
dobrog pregovaraca. Ја sam Ыо mnogo puta u situaciji da ispricam predsje-
dniku pravu istinu, ali је bilo neumjesno da ga о јоте zamaram , kako Ы sam
sebe hvalio. Sefer se osjecao inferiornim i "ugrozenim", misleci da se ја , ргета
nekim kuolarskim ргјсата nalazim samo јо!; korak do Predsjednikove odluke
da sa duznosti nacelnika Staba ukloni njega, а postavi тепе . Sefer је , u vezi
s (јт , ргјсао i pisao kako је Izvrsni odbor SDA, jos u julu 1992. godine, donio
zakljucak da ја budem postavljen па njegovo mjesto. Nisam пј slutio da се те
ove "sitnice" kostati visegodisnje, sistematske medijske, klevetnicke kampanje,
iskonstruirane u Seferovoj bolesnoj masti.

- 303-
 7.5.3.
SPORAlUM О OEMILITARIZACIJI
SREВRENICE I ZEPE ОО 08.05.1993. GOOINE

Sporazum о demilitarizaciji Srebrenice, potpisan 18.04.1993. godine, пјје

Ыо dovoljan. Njime пјје tretirana Zepa. Мј smo postigli nase osnovne ciljeve
oko иуобепја Kanadskog bataljona па роdгuёје Srebrenice, evakuirali smo га­
njenike i bolesnike, оёuvаli smo nase jedinice i izbjegli Mladiceve ultimatume
za predaju oruzja. Medutim, stanje па terenu se i dalje kompliciralo. Srebrenica
i Zepa su, ргета Rezoluciji 824 Savjeta bezbjednosti UN bile u statusu "si-
gurnosnih zona". Сеtпiёkа artiljerija је bila nadomak tih роdгuёја , а trebalo је
istu роуисј па odstojanja sa kojih, ргета svom dometu, песе тосј ugrozavati
"sigurnosne zone" Srebrenice i Zepe. U cilju reguliranja tih pitanja, па Saraje-
vskom aerodromu smo, роёеtkоm таја, nastavili pregovore.
Nakon nekoliko dana pregovora, u kojima је, izmedu Mladica i Sefera, ро­
sredovao general Могјоп, kопаёпо, 08.05.1993. godine, potpisan је "SPORA-
ZUM О DEMILITARIZACIJI SREBRENICE I ZEPE".
Sporazum је геајјгтјгао Rezoluciju 824 Savjeta bezbjednosti , kojom se
Zepa i Srebrenica i njihova okolina proglasavaju "sigurnosnim zonama" па ko-
јјта se "пе trebaju poduzimati oruzani napadi ili bilo kakve druge neprijatelj-
ske akcije". Sporazumom је "potvrdeno" da се strane u sukobu primjenjivati
odredbe Zепеvskе kопvепсiје od 12. augusta 1949. godine, sto se odnosi па
zastitu zrtava mеduпагоdпih oruzanih sukoba.
Posebno је vazno sto је u preambuli tog Sporazuma, istaknuto da se, рге­
та гапјјет Sporazumu od 18.04.1993. gоdiпе, " геајјгтјга demilitarizacija gra-
da (podvukao F. М.) Srebrenice", te da se па tim оsпоvаmа trebaju postovati
i realizirati slijedece odredbe: da се UNPROFOR па terenu odrediti i obiljeziti
precizne gгапiсе demilitarizirane zone; da се se iz demilitarizirane zone роуисј
svaka "vojna ili рагауојпа jedinica"; da 6е se UNPROFOR-u predati паогuzа­
пје, типјсјја, eksploziv i druge ЬогЬепе zalihe; da се UNPROFOR kontrolirati
demilitarizirane zопе Srebrenice i Zepe; da се se omoguciti odrzavanje objeka-
ta od zпаёаја za prezivljavanje stanovnistva, роsеЬпо objekata za vodosnab-
diјеvапје; da се se gагапtiгаti evakuacija гапјепikа i Ьоlеsпikа u Ьоlпiсе ргета
njihovoj zelji; da се оЬје strane UNPROFOR-u dati podatke о minskim poljima;
te da се se oko Zepe i Srebrenice роуисј artiljerijsko паогuzапје па udaljenje
izvan kгајпјеg dometa, па pozicije sa kojih песе predstavljati prijetnju za demi-
litarizirane zопе'2б1

1261 SPORAZUM О DEMILITARIZACIJI SREBRENICE I ZEPE od 08.05.1993. godine, Stab Vrho·

vne komande OS R BiH , Ьroј 0211594-332, od 26.02.1 994. godine, polpisnici Sefer Halilovic, general
Ratko Mladic i general Filip Morion, Arhiva.

- 304-
 7.6.
МОЈ NAJVAlNIJI RдZGOVOR SA IZEТBEGOVICEM

7.6.1 .
VOJNA SIТUACIJA I POLIТICКA STRATEGIJA BORBE

Prvog dana КшЬап Ьајгата, krajem таја 1993. godine, oko 10.00 sali
dosao sam u kabinel predsjednika Izelbegovi6a da mu ceslilam. Osim njega
u kabinelu i sekrelarice ispred, пјје bilo vise nikoga. Usao sam , ceslilao mu.
Rekao тј је da sjednem. U razgovoru sam se zadrzao cilava dva sala. Рro­
veo је godinama ро zalvorima, ali nikada пјје docekao lezi 8ајгат. U prolje6e
1993. godine, па svim fronlovima, сеlпјсј su kidisali i pjesadijom i lenkovima
i artiljerijom. Vise su granalirali naseljena mjesla i ubijali civile, nego slo su 10
cinili ро nasim odbrambenim polozajima. Pored loga, olvarali su se fronlovi
izmedu Агтјје R 8јН i HVO. Komunikacije od Hrvalske, preko zapadne Не­
rcegovine, ргета srednjoj 80sni, su bile polpuno zalvorene. Najleze slanje је
bilo u Moslaru, Slocu, Capljini, Prozoru, Gornjem i Оопјет Vakufu, 8ugojnu ,
Travniku, Vilezu, Kaknju i Varesu. Svugdje gdje su cijenili da imaju dovoljno
snage za oruzane provokacije, ekslremisli HVO su 10 i cinili. Uz leske ргоЫете
па fronlovima , predsjednik Izelbegovi6 је Iгрјо i lose slanje u Slabu Vrhovne
komande. Slanje u Sarajevu је bilo lesko, posebno u pogledu оlрога efikasnoj
konlroli, koju smo zeljeli usposlavili ргета svim jedinicama.i komandama.
Dok smo razgovarali , пјје bilo mnogo lelefonskih poziva da nas prekidaju .
Zakralko, razgovor smo prekidali samo kada је Predsjednik ргјтао nekoliko
kurbana. Divio sam se predsjednikovim poslupcima. Nakon slo ргјтј kurban ,
pozove sekrelaricu, ро imenu naglasi kojoj od radnica u Predsjednislvu 6е dali
kurban , koji је оп maloprije dobio. Zakljucio sam da kurbane salje radnicama
koje cisle dio zgrade Predsjednislva, gdje se nalazi njegov kabinel.
U 10 vrijeme, Izelbegovi6 је i sebi i drugima poslavljao рјlапје : Sla da se
radi? Dilema пјје bilo: Irebalo se Ьгапјlј па fronlovima i od napada celnika i od
napada ekslremisla HVO. U vezi s lјт, postavljalo se pitanje: Kako snabdijevali
Armiju R 8јН raznim ЬогЬепјт potrebama, kad su пат sa svih strana presjece-
пе komunikacije za dotur? 8ili smo u potpunom okruzenju.
Ova pitanja predsjednik Izetbegovi6 је postavljao i тепј. Odgovarao sam
da nasim diplomatskim kanalima тогато poduzimati тјеге, kako Ы se sto ргјје
uspostavio тјг, uz osnovni uslov da 80sna i Hercegovina, kao drzava, ostane u
svojim medunarodno priznatim granicama. Isticao sam da тјг пе6ето doceka-
ti ako racunamo da Агтјја R 8јН moze, sa teritorije R 8јН protjerati sve vojne i
policijske snage koje nas napadaju pod kontrolom Milosevi6evog i Tudmanovog

- 305 -
rezima. Naglasavao sam da se пе smije odustajati od ciljeva ЬогЬе definiranih
u Platformi Predsjednistva R ВјН za djelovanje u ratnim uslovima. Kad sam ovo
govorio predsjednik те pitao, kako to ја mislim da mozemo ostvariti ciljeve iz
Platforme, u uslovima kada сјјепјто da пе mozemo, posebno zbog sukoba sa
HVO, temeljito poraziti snage koje nas napadaju pod kontrolom Milosevicevog
i Tudmanovog rezima.
Predsjedniku sam uvjerljivo odgovarao da је moguce i to postici, ali da se
dostizanje ciljeva nase ЬогЬе u odbrani i ајјгтасјјј ВјН, kao drzave, тога uslov-
по podijeliti u dvije faze: па bIizi cilj, i dalji, kопаёап cilj.
Blizi cilj пат тога Ыјј uspostava trajnog тјга, јег је тјг атЫјеп! u kome
moze doci do izrazaja demokratija, pravda i sloboda, а da su u ratu тапје то­
gucnosti za afirmaciju tih vrijednosti. Posto тјг пе mozemo postici , potpunom
vojnom pobjedom, predsjedniku sam objasnio da se time пе umanjuje, vec,
naprotiv, da se time naglasava zпаёај јаёапја Агтјје R ВјН , koja тога nanositi
ЬогЬепе gubitke snagama pod kontrolom Milosevicevog i Tudmanovog rezima,
uporno braniti teritorije koje kontroliraju legalne vlasti R ВјН ј, koliko је god
moguce, vise oslobadati teritorije i па пјјта uspostavljati nasu kontrolu. Сјјепјо
sam da se Milosevic i Tudman mogu odvratiti od nastavka rata u ВјН, samo ako
znaju da su nase odbrambene snage jake, stabilne i da јт, kao takvi , nanosimo
zпаёајпе ЬогЬепе gubitke, posebno u zivoj sili. U uslovima kad nismo u stanju
postici temeljitu vojnu pobjedu , u interesu тјга se тога zrlvovati nesto drugo
- а to је, da ргј definiranju unutrasnjeg шедепја Bosne i Hercegovine, prihvati-
то veoma tesku i gorku okolnost: da sljedbenici Milosevicevog i Tudmanovog
rezima, koji гајот zele unistiti nasu drzavu i Bosnjake kao narod, budu zajedno
sa пата u institucijama vlasti i da ravnopravno obnasamo vlast. Ргј јоте пе
smije Ыјј kompromisa sa teritorijalnim integritetom i sa pozicijom koju ВјН јта
kao medunarodno priznata drzava. То Ы Ыо bIizi cilj - тјг па osnovama opsto-
jnosti ВјН, kao drzave ravnopravnih naroda i gradana koji u пјој zive.
Dok sam objasnjavao kako јгеЬато definirati bIizi cilj nase ЬогЬе, Рге­
dsjednik те pazljivo slusao. Ргета izrazu njegovog lica, zаklјuёiо sam da mu
је drago sto tako razmisljam, ali је ёеkао sta cu dalje govoriti, ра је priupitao:
А kako Ы definirali dalji cilj? Odgovorio sam, da bIizi cilj - тјг јгеЬато postici
sto ргјје , јег vrijeme u јот pogledu пјје nas saveznik. Objasnio sam da сето
u dostizanju daljeg cilja potrositi mnogo vremena i da јо mogu biti decenije, u
kojima se тогато, estetikom nase роlitiёkе ЬогЬе, zalagati za afirmaciju uni-
verzalnih, u svijetu opceprihvacenih vrijednosti demokratije, pravde i slobode.
Ајјгтасјјот tih vrijednosti јгеЬа prevazilaziti nedostatke u pogledu unutarnjeg
uredenja ВјН, sto се se postizati u тјегј kojoj budu slabile пасiопаlistiёkо ја­
sistiёkе snage zla, kao nosioci antidemokratskih i anticivilizacijskih ideja i ро­
nasanja.

- 306 -
 Rekao sam da za postizanje i bIizeg i daljeg cilja, тогато imati podrsku
medunarodne zajednice, а da u 'от pogledu тогато znati da пат meduna-
rodna zajednica песе ротосј ako пе sredimo stanje u nasim redovima, ako пе
eliminiramo samovolju pojedinaca, posebno u pogledu ugrozavanja Ijudskih
ргауа i sloboda u Sarajevu.
Predsjednik se sa тпот slozio. Rekao је da takav pristup ајјгтјга ргјпсјре
Platforme za djelovanje Predsjednistva R ВјН u ratnim uslovima, ali da se то­
raju razumjeti nijanse 'е strategije, kako u pogledu vremenskih etapa, tako i u
pogledu ргјтјепе razlicitih obIika i sadrzaja ЬогЬе, s obzirom da se uz ostale
sadrzaje rata, oruzanoj ЬогЬј daje znacaj u ostvarivanju bIizeg cilja, а demo-
kratskim оЫјсјта politicke ЬогЬе u ostvarivanju daljeg, konacnog cilja nase
ЬогЬе.
Rekao sam da za ovu strategiju 'геЬа mobilizirati sve gradane, patriote Во­
sne i Hercegovine, а da u 'от pogledu veliku ulogu imaju intelektualci. Pose-
Ьпо је znacajno da se gradanima i pripadnicima nasih Oruzanih snaga objasni
gorka okolnost da сето morati skupa sa tadasnjim уојпјт i politickim vodama
cetnika i ekstremista HVO, graditi zajednicke drzavne institucije.

7.6.2.
О КADROVIMA U ARMIJI RВlH

Predsjednik Izetbegovic se, zatim, interesirao za kadrove u Агтјјј R ВјН.

Pitao је ko su ојјсјгј iz bivse JNA па koje Ы se moglo racunati za najvise funkci-
је u Агтјјј R ВјН. Rekao sam da је u JNA bilo malo ојјсјга Bosnjaka sa visokim
сјпоујта i sa iskustvima u obavljanju visokih vojnih duznosti. Pomenuo sam
da је velika steta sto iz Beograda пјје dosao general Ibrahim Alibegovic, koga
smo aprila 1992. godine pozivali telefonom, ali пат је odgovorio da iz рого­
dicnih razloga пе moze napustiti Beograd i d06i u Sarajevo. Pomenuo sam
zatim generala Dzemila Sarca, smatraju6i da Ы njegova iskustva i autoritet
mnogo znaCili za izgradnju Агтјје R ВјН, ali da тј је Sarac govorio kako zbog
zdravstvenih razloga i starosti пе moze prihvatiti konkretnu duznost, 'е da је
spreman, savjetodavno pomagati. Rekao sam da se u Visokom nalazi Delic
Rasim, koji је u cinu potpukovnika, pocetkom agresije napustio JNA. Posto ga
dobro pozanjem, јег smo skupa zavrsili Vojnu akademiju - smjer zemaljske аг­
tiljerije , о njemu sam iznio уеота pozitivne осјепе . Ukazao sam па neke сјпје­
пјсе. Poslije zavrsene Vojne akademije zavrsio је Visoku vojno-politicku skolu,
а zatim i Ratnu skolu. Obavljao је komandne duznosti. РГУО је Ыо komandir
baterije, zatim komandant diviziona i komandant aгtiljerijskog puka. Posljednje
godine sluzbovanja u JNA obavljao је operativne duznosti u Komandi Korpusa .
Istakao sam da је Deli6 izuzetno moralan i discipliniran, 'е da је privrzen рого-

- 307 -
dici i sluzbenim obavezama. Осјјепјо sam da је оп pogodan za najznacajnije
duznosli u Агтјјј R ВјН, odnosno, da mu је mjeslo u Slabu Vrhovne komande,
па nekoj od najvisih funkcija.
Тот prilikom predsjednik те рјlао za slanje u Slabu Vrhovne komande.
Odgovorio sam da, nazalosl, пе smijemo Ыlј zadovoljni u pogledu djelovanja
Slaba. ISlakao sam da је komandovanje i rukovodenje Агтјјот R ВјН sa nivoa
Slaba Vrhovne komande prilicno ispod nivoa koga је роlгеЬпо usposlavili ako
zelimo poslizali znacajnije rezullale u ЬогЬепјт djelovanjima. Rekao sam da
је Slab Vrhovne komande mjeslo gdje se па razne пасјпе, ocigledno, krse
osnovne moralne погте, zbog cega, nacelnik Slaba Sefer пјје uspio izgradili
vlaslili aulorilel. Осјјепјо sam da Sefer, u profesionalnom smislu, пјје u slanju
пј razumjeli пј rjesavali vojne ргоЫете koji пат se гаlот пате6и.
Iskorislio sam priliku da predsjedniku Izetbegovi6u ukazem da su odno-
si izmedu njega i Sefera jedno od najkrupnijih i najosjelljivijih рјlапја kojem
IгеЬа poklonili paznju. Izrazio sam роlгеЬи da predsjednik preispila Seferovu
lojalnosl ргета sebi, јег јтат argumenle za sumnju da u lот pogledu јта
ргоЫета. Predsjednik те priupilao, па sla mislim. Ја sam naslavio, govore6i
da sam u posljednjih dva do Iгј mjeseca, nekoliko риlа Ыо prisulan kada је
Sefer, prilikom pojave Izelbegovi6a па TV ekranu, njegove гјјесј komenlarisao:
"Еlо budale. Neznam sla da radim sa ovim таlогјт. Ја ти govorim jedno, а
оп radi drugo" i slicno. Ја sam u svakoj lakvoj prilici, па pogodan пасјп Seferu
govorio da ја mislim da је dobro 10 slo govori Predsjednik, lе da пе vidim razlo-
ga da ти Sefer ири6ије pogrdne гјјеСј. Seferu sam govorio da је veoma Ыlпо
da оп podrzava Predsjednika, јег, naruseni odnosi izmedu njih mogu јтаlј i
kalaslrofalne posljedice. U vezi s lјт, Predsjedniku sam opisao svoje licne рго­
Ыете. U pocelku sam mislio da те Sefer provocira. ВјО sam zabrinuI, јег пј ја
nisam zelio da u Seferu јтат prolivnika, а тоја, jasna podrska predsjedniku
Izetbegovi6u је objeklivno mogla Ыlј Seferu razlog da те pokusa eliminirali.
Zalim sam Predsjedniku objasnio svoje muke oko dileme da li da ти 10 odmah
preneosim ili пе.
Сјјепјо sam da тој izvjeslaj, koji Ы ти podnio о naprijed navedenim izjava-
та па osnovu kojih se moze sumnjali u Seferovu lojalnosl ргета пјети, kao
vrhovnom komandanlu, јта veliku lezinu, јег Ы, bez mogu6nosli dokazivanja
da је 10 uislinu lako, moglo ispasli da ја zelim sukobe па najvisem nivou koma-
ndovanja vojskom, slo је obIik subverzije. Islo lako, ako пе podneosim izvjeslaj
о lоте , moglo Ы тј se zamjerili slo sam о lоте сиlао, јег, u lот slucaju, nisam
јтао profesionalnog sluha za lakav ргоЫет iz koga mogu proizaci nesagledive
posljedice, koje se podrazumijevaju kad generali nisu odani civilnom vrhovnom
komandanlu. Znaci, i тоје сиlапје о lоте Ы bilo obIik subverzije. ISlakao sam
da su u poslednje vrijeme i druge osobe cule kada је Sefer govorio proliv njega,

- 308 -
te da sam siguran da Ы potvrdili moju izjavu u vezi s tim. Rekao sam da тј је
drago sto smo spontano dosli па ovu temu, јег sam se ргјргетао da, u vezi s
tim, posebno dodem kod Predsjednika i da ga о tome, kопаёпо, izvijestim.
Predsjednik тј је rekao da оп to vec zna i da razumije тоје рroЫете koje
sam јтао, u vezi s tim . Kasnije sam razmisljao о vjerovatnoci da је Predsjednik
znao i to, da ја znam za naprijed navedene argumente ргета kojima se moglo
sumnjati u Seferovu lojalnost svom vrhovnom komandantu , te da је ёitаv raz-
govor о оуој temi Ыо test i za тепе, da li cu ili пе ukazati па veliku opasnost
koja se mogla pretpostavljati iz odsustva Seferove lojalnosti ргета «svom"
vrhovnom komandantu. Poslije ovog razgovora osjecao sam se mnogo lakse.
Posebno тј је bilo drago sto је i sam Predsjednik znao za ёјпјепјсе i ргоЫете
па koje mu о Seferu ukazujem. Posto је Predsjednik znao za odsustvo Sefero-
уе lojalnosti ргета sebi, nisam јтао potrebu da dokazujem опо о ёеmu sam
mu ја u vezi s tim rekao. Kasnije, visegodisnje Seferovo јаупо neprijateljsko
ponasanje ргета predsjedniku Izetbegovicu, indirektan је dokaz i naprijed па­
vedenih ёјпјепјса.

7.7.
МОЈЕ IZLAGANJE FUNKCIONERIMA
NA SASTANKU КОD IZEТBEGOVICA

Роёеtkоm aprila 1993. godine, predsjednik Izetbegovic тј је rekao da се

u njegovom kabinetu biti sastanak па kome се prisustvovati ёlапоvi Predsje-
dnistva, nekoliko ministara Vlade R ВјН i neki drugi funkcioneri, te da Ы ја
za taj sastanak, u ulozi паёеlпikа Sluzbe уојпе bezbjednosti, trebao pripremiti
izlaganje u obIiku рroсјепе aktuelnih vојпо-роlitiёkih ргоЫета. Shvatio sam
da Izetbegovic zeli ёuti misljenja najodgovornijih funkcionera u pogledu осјепе
stanja i u pogledu orijentacije za djelovanje роlitiёkih, drzavnih i vojnih faktora u
skladu sa ciljevima ЬогЬе protiv agresora. Моје uvodno izlaganje је trebalo biti
poticaj za iznosenje misljenja od strane uёеsпikа sastanka. Znam da је konfe-
rencijski sto u Predsjednikovom kabinetu upotpunosti Ыо okruzen uёеsпiсimа
sastanka. Ne mogu se sjetiti svih koji su bili prisutni, ali sam ргiliёпо siguran, da
su bili dr. Nijaz Durakovic, dr. Ivo Komsic, dr. Ejup Ganic, dr. Rusmir Mahmu-
kehajic, dr. Abdulah Копјјсјја, sr. Ismet Dautbasic ... Sastanak је роёео uvеёе
i trajao је oko dva sata.
То пјје Ыо пј sastanak Predsjednistva, пј sastanak Vlade. То је Ыо skup
funkcionera do ёiјеg misljenja је Izetbegovicu posebno bilo stalo. Tada је za
ВјН i пјепе gradane, u ёitаvој пјепој hiljadugodisnjoj povijesti, najvjerovatnije,

- 309-
 .

bila najteza situacija, !Зtа da se radi? То је bilo osnovno pitanje па koje је i

predsjednik Izetbegovi6 trazio odgovor,
Odmah па pocetku sastanka Predsjednik је kratko rekao da zeli cuti mislje-
пја prisutnih о situaciji u kojoj smo se nasli, а zatim је dao гјјес тепј, Ја sam
procitao tekst iz kojeg izdvajam slijede6e sadrzaje:
".. ,Proizvedena је situacija u kojoj su dominantni slijede6i ргоЫетј koje
treba rjesavati: Prvo, sprijeciti opsti vojni sukob izmedu Агтјје R ВјН, s jedne, i
HVO, ojacanog Hrvatskom vojskom, s druge strane, јег је taj sukob па pomolu,
сјте 6е se proizvesti strahovite posljedice ро muslimanski i hrvatski narod па
prostoru Bosne i Hercegovine, Drugo, potrebno је sprijeciti vojni pad Srebre-
пјсе, јег Ы time za agresora nastale pretpostavke da u sadjejstvu sa snaga-
та HVO i HV, planski stupi u objedinjenu ofanzivu, tezisno ргета jedinicama
Агтјје R ВјН па prostoru Tuzle, doline rijeke Bosne i Sarajeva,
Ovaj zakljucak proizilazi iz mnostva сјпјепјса о vojnim i politickim ciljevima
koje zajednicki zele posti6i vodstva susjednih drzava - R Hrvatske i takozvane
Savezne RepubIike Jugoslavije, Njihov cilj је da se јасапјет pritisaka па R
ВјН, ista росјјера па nacionalnoj osnovi, а Ьгојпј su argumenti koji ukazuju da
јт је, u vezi s tim, zajednicki cilj fizicki unistiti i protjerati Muslimane sa prostora
ВјН, te па osnovama takvih rezultata, uspostaviti novu drzavnu granicu izmedu
RepubIike Hrvatske i takozvane Savezne RepubIike Jugoslavije,
U pogledu daljeg vodenja rata, RepubIika Hrvatska se moze postaviti u
jednoj od tri slijede6e varijante: Prva, da se u izvodenju borbenih djejstava
tezisno usmjeri ргета cetnickim snagama па prostoru Kninske krajine, Ва­
пјје i Slavonije, sto Ы se moglo ciniti u sadjejstvu sa snagama Агтјје R ВјН
i HVO u ВјН, sto Ы podrazumijevalo da prestanu politicki i vojni pritisci HVO
(HV) ргета Агтјјј R ВјН, Druga varijanta Ы bila da Тибтап i Milosevi6 ојасаји
sporazum sto se ve6 dogodilo kroz razgovore predstavnika srpskih ekstremista
u Hrvatskoj sa predstavnicima Vlade R Hrvatske, da se u Hrvatskoj obustave
ratna djejstva i da se па temelju toga oslobodi dio vojnih efektiva koji Ы se sa
prostora Hrvatske usmjerili ргета ВјН, ра Ы Hrvatska prakticno ratovala samo
па prostoru ВјН, Тге6а mogu6a varijanta је da RepubIika Hrvatska vodi га! i па
prostoru Hrvatske i па prostoru ВјН, sto је malo vjerovatno,
Сјјепјт da se politicko vodstvo Hrvatske opredijelilo za saveznistvo sa
agresorom па R ВјН, Politicki motiv za takvo ропаiЗапје је lakse i bez rata
rjesavanje pitanja statusa takozvanih "Srpskih Кгајјпа" u Hrvatskoj u korist
zaokruzivanja suvereniteta Hrvatske i ргоiЗјгепја tog suvereniteta па teritorije
drzave R ВјН,
Agresorska strana iz takvog ропаiЗапја vodstva Hrvatske izvlaci ogromnu
korist za postizanje politickih ciljeva vodenja rata, S obzirom па Vens-Ovenov
plan, agresor, odbijanjem potpisa, zeli odugovlaciti postizanje тјга i u tom vre-

- 31 О -
menu jacati vojni pritisak, sto se narocito ispoljava gdje је пата najteze, u Sre-
Ьгепјсј, s tim da se agresor u tome sluzi i efektima pritisaka koje vrsi politiGko
vodstvo Hrvatske, posebno u pogledu ё:јпјепјсе da пе dozvoljava prolazak kroz
Hercegovinu konvoja sa ratnim materijalom патјјепјепјт za potrebe Агтјје R
ВјН u debIokadi Srebrenice .
.. .ZnaCajno је napomenuti da agresorska strana u sadasnjoj situaciji , od-
Ыјапјет Vens-Ovenovog plana, zeli uci u pregovore па nivou vojnih predsta-
vnika - Агтјје R ВјН, HVO i agresora, sto је u funkciji lazne propagande da је
agresor za тјг, da se па uspostavi тјга djeluje i da se time odlaze akcija те­
dunarodne zajednice u ргјтјепј ekonomskih, politiGkih i vojnih sankcija ргета
Srbiji i Сгпој Gori, te da se odgovornost za nastavak rata ргеЬасј па legalne
organe vlasti R ВјН.
Odugovlacenjem stavljanja potpisa па Vens - Ovenov plan, agresorska
strana zeli testirati ponasanje drugih u tri pravca: Prvo, zele provjeriti da li се
medunarodna zajednica ili пе , biti dosljednija u provedbi prijetnji Srbiji i Сг­
пој Gori oko ргјтјепе sankcija. Drugo, zele testirati politiGku, vojnu i moralnu
izdrzljivost odbrambenih snaga R ВјН, da li сето biti odlucni da i dalje, bez
obzira па teskoce, јаё:ато Armiju R В ј Н ili сето u tome posustati , sto је cilj
agresora. I trece, agresor zeli testirati odnos Hrvatske i R ВјН , јег se, u vezi s
tim, provjerava Tudmanov odnos ргета svom sporazumu sa Milosevicem, s
obzirom па Miloseviceve sumnje da Tudman moze, umjesto njega za savezni-
ka uzeti odbrambene snage R ВјН.
Ро sva ova tri pitanja, situacija se za sada odvija u skladu sa politiGkim
interesima agresora. Prvo , medunarodna zajednica se ponasa oportuno, јег
svojim akcijama daje samo humanitarni smisao i nista efikasno пе poduzima
da se sprijeci genocidno ponasanje agresora. Drugo, u redovima odbrambenih
snaga R ВјН se пе poduzimaju potrebne тјеге radi suzbijanja shvatanja da
је па pomolu тјг, odnosno, пе ё:јпј se dovoljno da se narodu kaze da је ratno
stanje i dalje nasa sudbina, te da se тогато angazirati па јо!; upornijoj i odlu-
ё:пјјој odbrani. Тгесе, odnosi izmedu R ВјН i R Hrvatske se i dalje zaostravaju,
ekstremisti HVO, podrzani snagama HV, napadaju jedinice Агтјје R ВјН , dok
su njihove ЬогЬе protiv cetnika prestale .
... U vezi s tim predlazem:
- da nadlezni politiGki faktori u ВјН , u svojoj ulozi осјјепе ponasanje R
Hrvatske ргета R ВјН , ali u smislu zakljucka da li пат је Hrvatska saveznik ili
agresor;
- da se iz drzavnog i politickog vodstva R ВјН, od medunarodnih faktora
trazi vojna i politiGka zastita od akcija pod kontrolom R Hrvatske i akcija pod
kontrolom takozvane Savezne RepubIike Jugoslavije, odnosno Srbije i Сгпе
Gore;

- 311 -
 - da se od medunarodne zajednice trazi zastita granice R BiH ргета оЬа
susjeda, da se ukine embargo па uvoz oruzja u BiH, је da se omoguci vazdusni
transport oruzja па prostor koga kontrolise Armije R BiH;
- da se cjelokupnoj svjetskoj javnosti prezentira осјепа da bi vojna in-
tervencija radi zastite drzave R BiH i ugrozenih gradana u пјој bila i moralna i
politicka obaveza svih relevantnih svjetskih faktora;
- da Predsjednistvo R BiH bude u stalnom zasjedanju, da se svi clanovi
Predsjednistva okupe па jednom mjestu ... а da sve clanove Predsjednistva,
koji se пе vrate u sjediste, јгеЬа smijeniti i. izabrati druge predstavnike svih
naroda. U јот smislu postupiti i sa Vladom R BiH."
Моје uvodno izlaganje је podrzano. Diskutovali su svi prisutni. Nije bilo
kompromisa u odnosu па odlucnost da se nastavi sa јасапјет odbrambenih
snaga. Posebno se diskutiralo о diplomatskim aktivnostima u cilju postizanja
mira. Osnovni cilj diplomatskih aktivnosti је Ыо da se iskoristi svaka mogucnost
za uticaj па Т udmana da obustavi vojna djejstva protiv Armije R BiH i da se
obnovi saveznistvo u ЬогЫ protiv zajednickog agresora. Stav је Ыо da se i da-
Ije odnosimo ргета Hrvatskoj kao ргета savezniku, ali da se medunarodnim
faktorima ukazuje па Tudmanovu odgovornost u pogledu izazivanja oruzanih
sukoba izmedu Armije R BiH i HVO (HV). Ргета diskusijama svih ucesnika
sastanka, oruzana ЬогЬа, diplomatija i informativna djelatnost, uz aktivnosti па
opskrbi stanovnistva i Armije R BiH, su bili glavni pravci djelovanja.

7.8.
ELIMINIRANJE DVADESEТAK Bдlд
JUKE PRAllNE U SARAJEVU

U zimu 1992./93. godine, Juka Prazina је sa grupom sebi najodanijih "speci-

jalaca" operirao duz komunikacija od Igmana ргета Konjicu, JabIanici i Mosta-
ги. Djelovao је ро uputama kriminalaca koji su se nalazili u zapovjednim stru-
kturama HVO. Pljackao је i fizicki zlostavljao mnoge Ijude. Grupa "specijalaca",
koja је па celu sa Jukom Prazinom izasla iz Sarajeva, krajem 1992. godine,
vec u proljece 1993. godine bila је potpuno integrirana u strukture HVO. Pod
kontrolom lidera HVO stacionirali su se u Mostaru, gdje su jedinicama i koma-
ndama Armije R BiH pricinjavali velike ргоЫете. Juka је iz Mostara redovno,
svojim sistemom veza, razgovarao sa vodama grupa koje је ostavio u okruze-
пот Sarajevu. Karakter Jukinih grupa, dobro ilustrira sadrzaj njegovog razgo-
vora koga је sredinom јеЬгиага iz Mostara imao sa vodom jedne od "baza" u
okruzenom Sarajevu. Juka је rekao: "Ovdje u Mostaru smo dobro smjesteni,

- 312-
obuceni, dobro se hranimo, dobro se vozamo, јтато рага , а kad роспето
otimati od tih lopova koji su oteli od nas dva miliona maraka, јта! сето јо!)
vise ... Prekosutra се svi punktovi Herceg-Bosne biti pod komandom Vrhovnog
zapovjednistva HVO".127f Znaci, dok su Ьогсј Агтјје R ВјН prezivljavali najteze
dane u krvavoj ЬогЫ protiv agresora, Juka је Ыо preokupiran milionima тага­
ka. Takav Juka је trebao liderima HDZ i HVO, da njega instrumentaliziraju za
svoje interese protiv Агтјје R ВјН i bosnjackog naroda.
Do aprila 1993. godine, u Sarajevu је bilo 19 takozvanih "Jukinih baza".
Rasporedeni su u svim dijelovima grada. Bili su dobro naoruzani. Raspolagali
su sredstvima veze i dobrim motornim vozilima. 128/ Nisu ucestvovali u ЬогЬепјт
aktivnostima. Gdje su smjeli, sukobIjavali su se sa Ьогсјта koji su angazirani
па prvim ЬогЬепјт linijama. Dok su smjeli, odrzavali su, takozvane, kопtгоlпе
punktove ро gradu, па kojima su pljackali i maltretirali gradane. Juku Prazinu
su oslovljavali "generalom". U prostorijama svojih baza mnogi su se bavili рго­
stitucijom, konzumiranjem droga i sliСпо. Medu пјјта је bilo dosta dobrih omla-
dinaca koji su zavedeni. U Jukine "specijalce" su usli pod uticajem sistematske
medijske ајјгтасјје о Juki, kao heroju i oslobodiocu.
Pocetkom agresije, dok је Ыо u Sarajevu, Juka је kontaktirao sa Магјс
Velimirom, tadasnjim zapovjednikom HVO u sarajevskom naselju Stup, gdje
su zajednicki pljackali magacine mnogih јјгтј. Магјс је podsticao Juku па га­
zbojnicke postupke '29/ Iz objekata mnogih јјгтј, danima su evakuirali vгiјеdпu
opremu, masine, repromaterijal i gotove proizvode. Pretresali su privatne sta-

1271 Сј1а! - Jukina izjava, ргета snimku radio·1elefonskog razgovoгa, 510 smo obradili u okviru
Informacije Uprave bezbjednosli S!aba Vrhovne komande, Sarajevo, 18.02.1993. godine, Arhiva.
Informacija је dostavljena predsjedniku Izetbegovicu ј Seferu НаШоviСu .
1281 U sarajevskom naselju Breka, Jukini "specijalci" о" imali jednu od baza koja је bila Сеп!аг veze
Jukine "Specijalne brigade". U !от Сеп!г" је bilo oko 50 dobro naoruzanih Jukinih "specijalaca". Kad
ое rasformirala "Specijalna brigada" mnogi о" odbili da "д" u sas!av 102. mo!orizirane brigade Агтјје
R ВјН. Veci dio "specijalaca" !og Сеп!га о" ое prikljucili u sas!av HVO.
1291 Svaki od incidenata pojedinacno, СЈјЈ је vinovnik Ыс Juka Prazina moze biti ilustracija, пе samo
о karak!eru njegove licnos!i, nego i о karak!eru nosilaca poli!ike HVO, kojoj је Ыо ро!геЬап !akav
Juka. Is!icem jedan od !akvih ргјтјега: Juka Prazina је 29.06.1992. godine oko 22.00 оа!ј. licno anga·
z.iгao veci Ьroј svojih "specijalaca~ da Ы opkolio ј bIokiгao Stab то орсiпе Novo Sarajevo. Pгetukao је
nekoliko pripadnika !og S!aba. Povod је Ыо i previ;;e banalan slucaj . jedan od pripadnika !og S!aba
је svojim vozi!om mimoisao vozilo u kome se vozio Juka duz ulice Отега Маs1iСэ. То је Ыс dovo~an
razl09 da Juka zaustavi vozilo koje ga mimoislo. PrilazeCi vozacu , iпасе pripadniku pomenutog Sta·
Ьа, Juka је u njegovom pravcu, iz neposredne bIizine ispalio nekoliko hitaca iz pistolja. Pogodio је
prednji dio vozila. Vozaca је pretukao. Svi iz Slaba koji su se pokrenuli da pomognu pretucenom, su
bili razoruzani i pretuceni od stane Juke i njegovih pralilaca. Incidenl se рroiЗјгЈо, јег је Juka isprobao
ЬогЬепи golovost vise od slolinu svojih "specijalaca" kojj su hitno sligli i орkоШi Stab. Vikali su i риса·
li. Sve pripadnike Staba Juka је istjerao iz zgrade, розlroјЈо ih Ј , ирегепЈт oruzjem па njih, pretresao
ih, te od svih oteo oruzje. Udarali su ih rukama i kundacima. Juka se, ipak, smilovao i угаlЈо dio
o!e!og oruzja. (Zabiljeska Organa bezbjednos!i Opstinskog ;;1аЬа Novo Sarajevo, 12.08.1992.
godine).

- 313 -
nove i pljackali. Zauzeli su veci Ьгој opljackanih stanova i и пјјта foгmiгali svoje
magacine opljackane гоЬе. U svoje baze su pгivodili gгadane i maltгetiгali ih.
Gгadani su negodovali, ali zbog opasnosti od odmazde te5ko su se usudivali
da slucajeve svog maltгetiгanja pгijave. Vladala је орса nesiguгnost u kojoj se
bilo te5ko odluciti о tome kome to pгijaviti. 13OJ Gгadani i Ьогсј su se najvi5e zalili
па Juku, KГU5kic Samiгa i Matic Davoгa. Као lideг HVO, Магјс је odгzavao kon-
takte sa kгiminalcima па teгitoгiji pod kontгolom cetnika. Pгicalo se da su Магјс
i Juka bIiski sa Мотот Mandicem. Juka је Ыо bIizak i sa Dгaganom Vikicem
koji је Ыо omiljen kod vecine Jukinih "specijalaca" па koje је mogao uticati.
Jukini kontakti sa komandantom 10. bгdske bгigade Ми5апот Topalovicem
Сасот su bili veoma cesti . 1 Dгagan Vikic је kontaktiгao sa Сасот . Iz Vikicevih
kontakata sa Сасот i Jukom su se ocekivali efekti njihovog odvгacanja od
ekscesnog i kгiminalnog ропа5апја. Medutim, takvih efekata пјје bilo. Ljudi za
koje su Juka i Сасо znali da se pгotive njihovim postupcima, nisu imali 5anse
za гazgovoгe sa пјјта. Vikic zna kako је osigurao Сасјпи i Jukinu lojalnost
ргета sebi.
Zapovjednik saгajevskih postгojbi HVO Slavko Zelic је па гazne пасј­
пе otezavao гad komande I.К i komandi bгigada tog koгpusa. U pгvoj ро­
lovini 1993. godine, Zelic је pOdsticao Jukine "specijalce" па neposlU5nost
ргета oгganima komandovanja Агтјје R ВјН. Sгedinom јапиага 1993.
godine Juka је boгavio па Igmanu odakle је pгeko гadio uгeдaja podsticao
pгipadnike "Specijalne bгigade" da izlaze iz gгada i dolaze па Igman. Upu-
tio ih је da ргјје polaska па Igman pгodaju naoгuzanje , а da се dolaskom па
Igman kupiti 5tO јт od naoruzanja tгеЬа'З11 Neke gгupe Juke Prazine su kгa­
јет 1992. i pocetkom 1993. godine nelegalno pгelazile и bгigadu HVO "Kгalj
Tvгtko", 5tO је slabilo odbгanu gгada. Sa sobom su, и HVO odnosili oгuzje
i оргеmu,1З2Ј 5tO је тaгta 1993. godine dovelo do nespoгazuma izmedu ko-
mandanta I.К Hajгulahovica - Talijana i zapovjednika HVO Zelica. Кота­
ndant Hajгulahovic i ostali zvanicnici komande 1. К su zahtijevali da Zelic и
Koгpus vгati oгuzje, vlasni5tvo Агтјје R ВјН , koje su Jukini "specijalci" sa sobom

1301 Bilo је slucajeva reagiranja па kriminalne i razbojnicke postupke "Specijalne brigade", pod ko-
mandom Juke Prazine i Vojne роlјСЈје, pod komandom Кегјт а LuCareviCa. Tako, паРГЈтјег, 97 Ьога ·
са 15 . sarajevske brigade su juna 1992. godine potpisajj peticiju kojom izrazavaju negodovanje zbog
109а sto su njihove porodice izlagane maltretiranju u УГЈјете dok su se оп! паlаzШ па prvim ЬогЬеп јт
IЈпЈјата. Grupa gradana sarajevskog naselja Svrakino 5еlо је па vise adresa drzavnih institucija
dostavila predslavku kojom se trazi zastita od pljacke i razbojnistva.
1311 Ргета Sluzbenoj zabiljesci, sacinjenoj u komandi "Specijalne brigade" 20.01.1993. godine, ро
Jukinom пагедепји је па Igman olislo 150 pгipadnika te jedinice. То је УГЈјете kada su па Igmanu
kulminirali гаzЬојniёki postupci Juke Prazine.
132/ Referent bezbjednosti 3.motorizovane brigade/1.K је u prilogu akta Ьroј : 23/6-179, od
20.03.1993. godine dostavio "Spisak Ijudi koji su bili pripadnici specijalne brigade Агтјј е R ВјН, а
pre>!li u HVO". Na spisku su 134 Jukina "specijalca", Arhiva.

- 314 -
odnijeli u HVO. Zeli6 о tome пјје zelio razgovarati. Uprkos tome , tokom marta,
umjesto dotadasnjih poziva da prodaju oruzje i izadu iz grada, Juka је od svojih
"specijalaca" u Sarajevu zahtijevao da sa oruzjem i оргетот predu u HVO.
Posto su tada, mnogi pripadnici Jukine "Specijalne brigade" bili u dilemi da lј
da predu u HVO i postupe ро Jukinom zahtjevu ili da ostanu u sastavu Агтјје
R ВјН, smisljeno su se u Sarajevu prosirile glasine da је Juka usao u grad, sto
је djelovalo misticno. Сјlј је Ыо da se takvim glasinama njegovi "specijalci", koji
su ve6 presli u HVO, ucvrste u takvom postupku, а da se izvrsi pritisak па опе
koji su pod dilemom jos uvijek nalaze u sastavu Агтјје R ВјН.
Tako suptilne тјеге пјје kreirao Juka. U tom pogledu vrhovnistvo HVO је
kontroliralo i usmjeravalo Jukine aktivnosti protiv Агтјје R ВјН. Vjerovatno је
da otuda poticu instrukcije Juki da se u svojim svadama sa komandantima u
Агтјјј R ВјН postavlja ultimativno, prijete6i da 6е izvrsiti napad radi stavljanja
Јаblапјсе pod svoju kontrolu, sto Ы znacilo pod kontrolu HVO-a. Jukinu poslu-
snost, lideri HVO su nagradivali оЬе6апјјта da 6е оп u Mostaru dobiti poslovne
prostore u kojima оп i njegovi Ijudi mogu otvarati kafi6e, restorane i kockar-
пјсе. Kada је па Igmanu poginuo sef jedne od Jukinih grupa Samir Kafedzi6
- Krusko, Juka је transparentno prijetio da 6е uciniti odmazdu i "zaklati" stotinu
pripadnika Агтјје R ВјН. U to vrijeme Viki6 Dragan је cesto boravio u Stozeru
HVO i kontaktirao sa Zeli6em, аlј se u korist Агтјје R ВјН пјје mogao osjetiti
njegov uticaj па Zeli6a kako Ы se оп i ostali zvanicnici HVO korektnije ponasali
ргета komandama i jedinicama Агтјје R ВјН.
Imidz Juke kao heroja odbrane Sarajeva iz prvih mjeseci agresije па R ВјН,
s obzirom па grubost njegovog kasnijeg razbojnickog ponasanja se trosio spo-
го, аlј temeljito. U pocetku , Juka је u svim institucijama R ВјН јтао jake veze
preko kojih su mu bili dostupni najvazniji autoriteti drzavnih i politickih institucija
R ВјН. U Predsjednistvu R ВјН Juka је kontaktirao sa Stjepanom Кljuji6em, sto
је Ыlа sretna okolnost koja ga је Ьаг unekoliko odvra6ala od razbojnickog ропа­
sanja i usmjeravala па pravilno ponasanje i angaziranje u oruzanoj ЬогЫ protiv
agresora. U MUP-u Juka је kontaktirao sa Jusufom Pusinom koji је takode
odvra6ao Juku od incidentnog ponasanja. U Ministarstvu odbrane, za Juku је
najvise znacio Munib Bisi6, od koga, takoder, пјје mogao dobiti podrsku za svo-
је devijantne akcije. Ipak, Juka је najslabije stao sa kadrovima u Stabu Vrhovne
komande i u komandama korpusa. Tu пјје Ыlо nikoga koga је Juka prihvatao.
Izgledalo је da mu је lakse sa svima nego sa vojnim kadrovima. Za razliku od
kadrova u ostalim institucijama gdje је јтао kakvu takvu saradnju, Juka је sa
kadrovima u komandama Агтјје R ВјН Ыо u dubokom sukobu. Izuzetak је
Ыо komandant 10.brigade Musan Topalovi6 Сасо koji је sa Jukom rado kon-
taktirao. Ove okolnosti mogu posluziti kao dobra ilustracija о tadasnjem nivou
izgradenosti sistema odbrane ВјН. Svi su, neko тапје neko vise grijesili i рге-

- 315 -
та Juki i ргета tada aktuelnim zadacima u izgradnji nase vojske. Kadrovi sa
kojima је Juka kontaktirao u Predsjednistvu, Ministarstvu odbrane i MUP-u, su
nenadlezno sa Jukom razgovarali о sluzbenim pitanjima. Principijelno, bili su
obavezni da о sluzbenim pitanjima, Jukinu odgovornost usmjeravaju ргета ko-
mandantima Агтјје R ВјН, posebno ргета nacelniku Staba Seferu, а da svoje
kontakte sa Jukom ogranice па svoju nadleznost i па privatna pitanja. BiIi su
obavezni, da za svaki sluzbeni ргоЫет koji Ы Juka pred пјјта јпјсјгао, pored
savjeta koje Ы, u naprijed navedenom smislu dali Juki, izvijeste i nacelnika Sta-
Ьа Sefera. Оа se tako postupalo, pod uslovom da Sefer pravilno reagira, Juka
пе Ы dobio krila za oholost i ignoranciju u odnosu па vojne kadrove. Оа se tako
postupalo, sa Jukom Ы se brze rascistilo, ра пе Ы јтао prostora da vise od
godinu harangira па stetu izgradnje nase vojske. Оа se tako postupalo, Juka
Ы , najvjerovatnije, sada Ыо medu zivima. Objektivizirale Ы se njegove zasluge.
Оп је mogao biti postovana licnost. Mnogi su mu "pomogli" da to оп пе bude.
Februara i marta 1993. godine, kada је formiran novi bataljon Vojne policije,
па celu sa komandantom Radom Dzevadom, dobili smo snagu koju mozemo
angazirati па ciscenju Sarajeva od kriminalaca i naoruzanih grupa, kao sto su
bile grupe u bazama Jukinih "specijalaca". Опо u cemu nas је Sefer sprijecio,
jula 1992. godine, kada је naredio ukidanje tada novoformiranog bataljona Vo-
јпе policije па celu sa komandantom Sifetom Podzicem , sada smo mogli uraditi
angaziranjem novoformiranog bataljona, па celu sa Radom Dzevadom. Zbog
Seferove nedoraslosti smo izgubili dragocjenih osam mjeseci, ali smo djelovali
ро narodnoj izreci: "Bolje ikad nego nikad".
Sacinio sam plan za eliminiranje svih 19 "Jukinih baza". Pristup је Ыо sli-
jedeci: Uz dobro osiguranje, zauzeti objekte u kojima borave "Jukini specija-
Ici", razoruzati ih, zakonito izvrsiti uvidaje па licu mjesta, saciniti odgovaraju-
се zapisnike, oduzeti рroпаоепо naoruzanje, municiju, sredstva veze i ostalu
opremu, oduzeta sredstva iskoristiti za оргетапје novoformiranog bataljona
Vojne policije, sa svakim pripadnikom iz "Jukinih baza" obaviti razgovor, sva-
kog od njih posavjetovati, pozvati roditelje ili nekoga drugog iz uze porodice,
ukazati i пјјта па razloge zbog kojih se ukidaju "Jukine baze" i zahtijevati
njihovu ротос, kako Ы se svaki od Jukinih "specijalaca" ubrzo nasao u nekoj
od sarajevskih brigada па prvim ЬогЬепјт linijama. Radilo se о bIizu 150 od
Juke i Jukinih medija zavedenih omladinaca i omladinki. То је bila najhuma-
пјја akcija spasavanja mladih Ijudi od stranputice. Njihovi roditelji su пат se
zahvaljivali.
Akcijom sam rukovodio licno. Trajala је kratko, najvise oko ре! dana. Тјт
za pripremu i izvodenje akcije se sastojao od desetak operativaca Sluzbe vojne
bezbjednosti i cijelog voda za kriminalisticko uvidajne poslove i protivdiverzionu

- 316 -
zаStitu. 1ЗЗЈ Napretek је bilo osnova da se mnogi "Jukini specijalci" kгiviёпо gone.
Ја to nisam dozvolio. Pravni rezoni те zbog toga terete da sam grijesio, а то­
ralni da sam pravilno postupio. Bataljon Vojne policije, па ёеlu sa Dzevadom
Radom је Ыо angaziran па ЬогЬепот osiguranju akcije. Blokirali su гејоп е u
kojima su se nalazile svaka od 19 "Jukinih baza".
Nakon гаsёisсаvапја sa policijom Kerima Luёагеviса, ёiје su jedinice Vojne
policije ukinute, а оп i пјети odani kadrovi uklonjeni sa funkcija u Armiji R BiH ,
rasciscavanje sa Jukinim "specijalcima" i ukidanje njegovih 19 baza u Saraje-
vu, је bila druga ро redu akcija koja је izvedena ргета орсет planu za stabi-
liziranje sigurnosnih prilika u Sarajevu. Ujedno, јо је bila najuspjesnija akcija
u kojoj nije bilo nikakvih zrtava, koje se оёеkuјu i dogadaju u svakom sukobu
sa naoruzanim grupama. U profesionalnom smislu, akcija је kvalificirano izve-
dena. Nismo dozvolili da se izvodenjem ove akcije, putem medija i па druge
паёiпе uznemiravaju gradani.
Ovim akcijama smo se primakli гаsёisсаvапјu najtezih sarajevskih sigurno-
snih рroЫета - Sefera, Сасе i Cele. Pokazat се se da је Sefer Ыо i uzгоёпik
i zајеdпiёki imenitelj tih ргоЫета. Prvo је uklonjen јај zајеdпiёki imenitelj. То
se nikako nije moglo dogoditi bez da nastanu velike opasnosti za тој zivot.
Kulminirale su prijetnje. Сасо mi је рoruёivао da се те liёпо ostrim nozem
isjeci па komade. Bez da bilo ko zna , роёео sam sa sobom nositi samo гиёпи
ЬотЬи. Smatrao sam da Ы u onim uslovima bilo glupo da nosim pistolj. Sve
prijetnje sam shvatao veoma ozbiljno, ali sam u razgovorima sve to odbijao па
"salu". Na krace relacije ро Sarajevu sam se, патјеrnо, kretao pjesice. Za kre-
tanje preko, otprilike pola kilometra koristio sam vozilo. Rijetko sam kome tada
vjerovao. Pridavali su mi, gotovo, nadnaravna svojstva, da sve znam i da sve
mogu. Govorili su da те se svi Ьоје, da sam ја glavni za sve i sliёпо. Ја sam i
to odbijao па salu. Ni sala, ni iпаёе тоје skromno ponasanje mi nije pomagalo,
da odvratim mnoge od takvih shvatanja. Takve ргiёе nisu mirisale па dobro.
Опе su dopirale i do Sefera, sto ga је ёiпilо јо::; inferiornijim, ali i sve vise usmje-
renim protiv тепе. Оп те zbog toga sve vise i vise mrzio. Ја sam pokusavao
da ga u јот pogledu rasteretim, pored ostalog i svojim veoma profesionalnim i
korektnim ponasanjem ргета пјети. Nikada ти se nisam obratio bez persira-
пја. Cesto sam se pozivao па odgovornost svih kako Ы disciplinirano izvrsavali
njegove naredbe. То sam ёiпiо iskreno i iz dubokog uvjerenja da smo svi duzni
јаёаti autoritet svih elemenata u sistemu komandovanja. Medutim, osjetio sam
1331 U akciji su ucestvova!i орегаНус! iz Uprave bezbjednosti SVK i jz komande i jedinica 1.К. ОЬау­
!јаl!
su razgovore, uzimali рismепе izjave, pozivali rodilelje, rasporedivali tada уес bivse "Jukine
specijalce" u sarajevske brigade. Stjepan V!asi6 је Ыо komandir voda za kriminalislicko uvidajne
poslove i protivdiverzionu zaslilu, koji је u сјеЈјп! angaziran па izvodenju akcije. Оп! su vrsili pretrese,
oduzimali inkriminirane predmete - naoruzanje, municiju, sredstva veze, voziJa i dгugo , оЬауlјаl!
razgovore, uzimali pismene izjave ј slicno.

- 317 -
da i јо пе pomaze. Sto sam ја Ыо bolji ргета пјети, оп је Ыо sve gori i gori
ргета тепј.
Akcija radi eliminiranja Jukinih "baza" је zavrsena do pocetka таја 1993.
godine. Organizirao sam da se u Upravi bezbjednosti sacini analiza izvedene
akcije. Osnova za analizu su bile pismene izjave koje smo uzeli od veceg Ьгоја,
tada vec bivsih Jukinih "specijalaca". Mnogi dotadasnji Jukini Ijudi su mnogo
vise od nas znali о Jukinim stranputicama. Vecina njih su о јоте otvoreno
govorili i konacno pismenim iskazom potvrdili. Iz sadrzaja njihovih pismenih
izjava, izdvajam slijece:
- Juka је organizirao da se iz magacina mnogih preduzeca, privatnih
lica i raznih ustanova opljackaju razne vrste roЬе i da se iste kasnije prodaju
ро visokim сјјепата koje su патејпије nestasicom u гајпјт okolnostima. Iz
skladista pod Jukinom kontrolom prodavano је ili evakuirano u Hercegovinu
mnogo televizora, video rekordera, velika kolicina odjece i оЬисе , аијо guma,
hrane, sokova iz Fruktalovog skladista па Stupu, mnogo cigareta, jestivog ulja
i mnoge druge slicne гоЬе .
- U gradu пјје ostala пј jedna garaza da је nisu obisli Jukini "specijalci"
i da iz пје nisu uzeli опо sto su htjeli. Uz kontrolu i ucesce lidera sarajevskog
HVO, vozila su evakuirali u pravcu Hercegovine, а mnoga su prodavali сејпј­
clma.
- Prilikom pretresa privatnih stanova, Jukini "specijalci" su "pronalazili"
novac. Neki od njih su u svojim izjavama naveli da је Juka iz jedne "akcije" dio
"pronadenog" novca, 90.000 DM dao i Vikic Draganu. Vjerujem da је Vikic, ako
је uistinu od Juke dobivao novac, isti koristio za ројгеЬе pokrivanja troskova
zivota i rada svoje jedinice.
- Dio opljackane гоЬе su mijenjali za druge пјјта ројгеЬпе гоЬе . Davali
su prehrambene artikle za skupocjene automobile. I za oruzje su dobivali sku-
росјепе automobile. Nekima su davali mlijeko u prahu za naftu .
- Kada је iz Sarajeva otisao па Igman, Juka је od svojih Ijudi zahtijevao
da ubrzano prodaju sve zalihe opljackane гоЬе i da ти sto ргјје па Igman
donesu novac. Ргета stepenu prodaje, Juki su slali vece svote novca od ро
100.000 do 200.000 DM. U јој fazi, Juka је ispoljavao sumnju u iskrenost svojih
Ijudi koji izvrsavaju njegove naredbe u pogledu prodaje opljackane roЬе . Sum-
пјао је da ти пе salju sav novac. Organizirao је da se njegovi Ijudi medusobno
тојге kako Ы otkrili i javili Juki da pojedinci јтаји svoje sakrivene magacine
гоЬе . Takvima је ргјјејјо likvidacijom.

- 318 -
 8.
ORLJGI NLJZAN ZдOKAEТ
ОО HISTORIJSKOG ZNACAJA
SMJENA SEFERA I ООШДК OELICA

8.1.
ZASTO SAM ODLO:l1O
OBJAVLJIVANJE TEKSTOVA О SEFERU?

Tesko тј је bilo izdrzali svakodnevne medijske napade od slrane Sefera

Halilovica. Rijelko mu se dogodilo da kao predsjednik Роliliёkе partije, pod па­
zivom "Воsапskоhегсеgоvаёkа palriolska slranka" пе napadne nekolicinu nas,
а паroёјlо Aliju Izetbegovica, Rasima Delica i тепе . Melode i sredslva пара­
da пјје Ыгао . Od naslupa па slгапаёkim skupovima, па radiju i TV , pisanjem
i pokrelanjem sudskih procesa proliv nas. Ргјтјlјупо i krajnje пеёоујеёпо је
izmisljao razne lazi. Mediji su mu bili veoma naklonjeni. Orkeslrirano su zabav-
Ijali narod i prenoseci Seferove lazi borili se za liraz. Pravosude тј је djelovalo
nepouzdano, ра тј пјје Ыо izlaz da se Ьгапјт pokrelanjem sudskih poslupaka
рrolју Sefera Halilovica. Uoslalom, ргосјјепјо sam da Ы svaki sudski poslupak,
koji Ы evenlualno pokrenuo, Ыо medijski okrenul sirenju Seferovih lazi, slo је
оп , mozda, i zelio. Izlaz је bila knjiga. Роёео sam pisali ovu knjigu u kojoj sam
objasnio pozadinu i suslinu Seferovih lazi. Татап kad su lekslovi bili golovi za
slampu, proliv Sefera Halilovica је pokrenul poslupak pred Haskim Iribunalom.
Dа sam u 10 vrijeme pubIikovao knjigu kojom odgovaram Seferu па njegove
lazi, poslojala је opasnosl da se shvali kako su mu тојј odgovori па njegove
lazi pogorsali poziciju pred Haskim sudom . Nisam zelio da mu пј jedna тоја
гјјеё pogorsa poziciju pred Haskim sudom. Zbog loga sam ot6ulao, ёеkајuсi da
ти pred Haskim sudom bude izrеёепа presuda.
Jedan od razloga za odlaganje mog odgovora Seferu su ogromne sluzbe-
пе obaveze koje sam јтао sve do odlaska u penziju 01. aprila 2000. godine.
Nisam hlio koncenlrirali paznju ргета Seferovim lazima, јег Ы те 10 odvralilo
od zпаёајпih poslova koje sam obavljao u Generalslabu i Minislarslvu odbrane .
Odlaganje mog odgovora Seferu пјје тј islo u prilog, ра sam Ыо ёvгslо оdluёiо

- 319 -
да knjigu pubIikujem ubrzo ро тот odlasku u penziju , sto Ы se i dogodilo да
protiv Sefera пјје pokrenut postupak ргед Haskim tribunalom . U takvim okolno-
stima , iako se dalje odlaganje cinilo nerazumnim, ргосјјепјо sam да је korist од
odlaganja ve6a од mogu6e stete.

8.2.
SPASONOSAN DOLAZAK DШСА NA CELO ARMIJE R ВlH 1341
Ро unaprijed pripremljenom tekstu Prijedloga тјега , s ciljem да se pove6a
efikasnost Агтјје R ВјН , па sjednici Predsjednistva R ВјН , odrzanoj 08 .06.1993.
godine, raspravljalo se о organizacijskim i kadrovskim рготјепата u Oruzanim
snagama - Агтјјј R ВјН i MUP. Ја nisam ucestvovao u izradi tog teksta. Posto
u nasoj vojsci до tada пјје bilo cinova, predlozeno је cinovanje generala, oficira
i podoficira, tako да se u roku од 60 дапа taj posao zavrsi u svim једјпјсата
Агтјје R ВјН. Za pocetak dodjeljivanja cinova, u tekstu Prijedloga је navedeno
да se odmah u сјп generala proizvedu Rasim Oeli6, Stjepan Siber, Jovan Ој­
vjak, Sefer Halilovi6 i ја - Fikret Muslimovi6, te да se unaprijede u с ј п genarala
i penzionisu Rifat Bilajac i Zi6ro Suljevi6. Istim tekstom је predlozeno да se u
сјп pukovnika proizvedu: komandant 1 . К Mustafa Hajrulahovi6, komandant 2 . К
Hazim Sadi6, komandant 3.К Enver Hadzihasanovi6, komandant 4 . К Arif Pasa-
li6, komandant 5.К Ramiz Orekovi6, komandant 6.К Salko Gusi6, te Sead Oeli6
i Vahid Karaveli6, tada nacelnik staba 1.К . Predlozeno је osnivanje 6. korpusa,
sa sjedistem u Konjicu i osnivanje komisije za debIokadu Sarajeva. Za prvu ko-
misiju koja је trebala djelovati па osnovu Rezolucija Savjeta sigurnosti UN 824
i 836 su predlozeni Sefer Halilovi6, Jovan Oivjak, Ismet Oahi6 ispred MUP i ја
- Fikret Muslimovi6. Za drugu komisiju za debIokadu Sarajeva vojnim тјегата
su predlozeni Rasim Oeli6, Stjepan Siber, Salko Gusi6 iz 6 . К i Ismet Alija iz 1 . К .
U savjet penzioniranih generala su predlozeni Ozemil Sarac, kao predsjednik,
Mirko Vrani6, Milan Асј6 , Muharem Fetahagi6 , Zi6ro Suljevi6 i Rifat Bilajac.
Najvaznija тјега u tekstu Prijedloga bila је да se ustanovljava funkcija ko-
mandanta Staba Vrhovne komande, да se па tu funkciju imenuje Rasim Oeli6,
а да se па funkciji nacelnika Staba Vrhovne komande zadrzava Sefer Halilovi6.
То је znaCilo да 6е prvi vojnik до politickog vodstva biti Rasim Oe1i6, te да 6е
Sefer Halilovi6 biti родгедеп Rasimu Oeli6u. Ovaj prijedlog је sokirao Sefera
Halilovi6a i dozivotno ga izbacio iz ravnoteze. Sefer se suprotstavio svim тје­
гата koje su navedene u tekstu Prijedloga. Ро njegovim reagiranjima, tada
па sjednici Predsjednistva i kasnije, bilo је jasno да је svoju srdzbu i mrznju

1341 Tekst napisan 10.06.1993. godine, dva dana poslije dogadaja koji se u tekstu opisuju, cime sam
osi gurao maksimalnu tаёпо st . .

- 320 -
usmjerio protiv Rasima Delica i тепе. Govorio је da ја i Delic пј ро bilo kakvom
kriteriju пе mozemo biti generali, јег, navodno, do tada nismo obavljali znacajne
funkcije. То је bila ocita laz radi diskvalifikacije Delica i тепе iz tadasnjeg i bu-
duceg vojnog vrha. Uzgred da паротепет da је Delic do tada obavljao kljucne
zadatke izgradnje Агтјје R ВјН izvan bIokiranog Sarajeva, а da sam ја tada
obavljao funkciju nacelnika Uprave bezbjednosti Staba Vrhovne komande, sto
је bila jedna od najslozenijih i najosjetljivijih vojnih funkcija, uz napomenu da
sam Ыо i savjetnik za vojna pitanja Predsjednistva R ВјН.
Osim dodjele cinova, sve naprijed navedene тјеге sadrzane u tekstu Ргј­
jedloga, Predsjednistvo је usvojilo. Istog dana је slijedila primopredaja duznosti
izmedu Delica i Sefera.
Pred kraj odrzavanja sjednice, па kojoj је Predsjednistvo donijelo naprijed
navedene odluke, u svoj kabinet те pozvao predsjednik Alija Izetbegovic. Оп
те upoznao о odluci Predsjednistva da sam odreden za predsjednika Komisi-
је za primopredaju duznosti izmedu Delica i Sefera. Predsjednik те, takoder,
upoznao da је, pored odluke koja se odnosila па uvodenje funkcije komandanta
Staba Vrhovne komande, па sjednici bilo rasprave о dodjeljivanju cinova gene-
rala, te da cinovi nisu dodijeljeni јег se tome suprotstavio Sefer. Predsjednik тј је
zatim dao tekst Prijedloga ро kome је odrzana sjednica Predsjednistva. Nakon
sto sam u njegovom prisustvu procitao taj tekst, dao тј је tekst svoje Odluke ро
kojoj sam ја odreden za predsjednika Komisije za primopredaju duznosti izme-
du Delica i Sefera. Za clanove Komisije su odredeni Abdulah Копјјсјја i Jovan
Divjak. Nakon sto sam procitao tekst Odluke, predsjednik тј је rekao da Delic
treba primiti duznost od Sefera, sto ргјје, istog dana u popodnevnim satima .
Nakon ovog razgovora sa predsjednikom Izetbegovicem, pozvao sam cla-
nove komisije Konjiciju i Divjaka da робето u moju kancelariju radi dogovora
za rad Komisije ра пат se u meduvremenu prikljucio i Rasim Delic.
Kad smo se u тојој kancelariji dogovorili о izvrsenju odluke Predsjedni-
stva, sva cetverica smo skupa krenuli u Seferovu kancelariju, gdje smo zatekli
i njega i njegovu seficu kabineta Omerbegovic Sadiku. ОЬоје su bili vec upo-
znati о nasoj ulozi i razlozima dolaska. Kad nas је опа vidjela, odmah је pocela
galamiti. Izlazeci iz kancelarije u hodnik, snazno је lupila vratima. Grubo је
otvarala i zatvarala jos nekoliko vrata koja su dijelila hodnik i prostorije koje su
bile bIizu Seferove kancelarije. Lupa vratima је trajala nekoliko minuta. Мј smo
cutali. Kad se lupa stisala, Копјјсјја је, obracajuci se Seferu, prokomentirao:
"Sefere, vidim da su ove рготјепе bile potrebne i mnogo гапјје".
Odmah је Копјјсјја i zvanicno upoznao Sefera о razlozima naseg dolaska.
Sefer је zahtijevao da se u pocetku primopredaje duznosti odrzi sastanak svih
nacelnika uprava iz Staba Vrhovne komande, komandanta 1. korpusa i njegovog
zamjenika, sto nismo predvidjeli, ali to пјје bilo protivno planu Komisije. Svi su

- 321 -
уеота brzo dosli па sastanak, па kome su prisustvovali: Deli6 Rasim, поуој­
тепоуапј komandant; Halilovi6 Sefer, nacelnik Staba Vrhovne komande, koji је
funkciju prvog vojnika јгеЬао predati Deli6u; Divjak Јоуап, zamjenik nacelnika
Staba, od tada zamjenik komandanta Deli6a i clan јтепоуапе Komisije za ргј­
mopredaju; Suljevi6 Zi6ro, nacelnik Operativnog сепјга za komandovanje; Brigi6
Ivan, nacelnik Uprave za moral i јпјогтајјупо propagandnu djelatnost; dr. Brki6
Musir, nacelnik Ргаупе uprave; Causevi6 Mirsad, nacelnik Obavjestajne uprave;
Vranj Sulejman, nacelnik Uprave za personal; Karisik Meho, nacelnik Uprave za
obrazovanje kadrova; Bilajac Rifat; Hajrulahovi6 Mustafa, komandant 1. korpu-
sa; Karaveli6 Vahid, zamjenik komandanta 1. korpusa; Копјјсјја Abdulah, clan
јтепоуапе Komisije za primopredaju duznosti izmedu Deli6a i Sefera; Rasim
Meki6, predstavnik Uprave za organizacijsko-mobilizacijske poslove i i ја - Fikret
Muslimovi6, nacelnik Uprave bezbjednosti i predsjednik јтепоуапе Komisije za
primopredaju. Ukupno nas је па sastanku bilo 15. Sesnaesti је Ыо neki, Ујегоуа­
'по, поујпаг, koji је sjedio па stolici u 60sku do vrata, а па koljenima drzao svesku
u koju је unosio pribiljeske. Nikada se nisam interesirao za njegov identitet.
Копјјсјја је kratko, u nekoliko гесепјса , upoznao prisutne о odluci Predsje-
dnistva, odnosno, о imenovanju Deli6a za komandanta Staba Vrhovne koma-
nde, 'е da је u vezi s јот odlukom, Predsjednistvo imenovalo i Komisiju za
primopredaju duznosti izmedu Deli6a i Sefera.
Zatim је opsirno govorio Sefer. Djelovao је nervozno i ogorceno. Rekao је
da је odluka Predsjednistva о imenovanju Deli6a za komandanta Staba Vrhovne
komande velika podvala i izdaja. Isticao је da је odluka Predsjednistva skanda-
lozna i da је ista donesena ро тјегј cetnicke politike iz Beograda i Pala, da оп
licno пјје ugrozen 'от odlukom, ali da odluka Predsjednistva ugrozava ВјН.
Isticao је da је odluka Predsjednistva odraz njegovog sukoba sa predsjednikom
Izetbegovi6em u pogledu koncepta odbrane ВјН, 'е da predsjednik Izetbegovi6
unistava njegov, jedino opravdan koncept odbrane ВјН. Objasnjavaju6i da је
јтепоуапјет Deli6a па funkciju komandanta Staba Vrhovne komande, роЫ­
jedila cetnicka linija u Predsjednistvu R ВјН, isticao је da u 'оте kljucnu ulogu
јтат ја, ргј cemu те grubo угјјеаао i сјпјо najodgovrnijim za poraz takozvanog
njegovog, koncepta odbrane ВјН. Za Deli6a је govorio da пета пј zasluga пј
sposobnosti potrebnih za funkciju komandanta, 'е da је јтепоуапјет Deli6a,
Predsjednistvo ignoriralo pokazane rezultate i sposobnosti pojedinaca u dota-
dasnjoj ЬогЫ protiv agresora. Rekao је da sam ја , obaraju6i njegov koncept
odbrane, ргјргетјо skandaloznu odluku Predsjednistva, 'е da је Predsjednistvo
krenulo putem izdaje, јег пјје postovalo Stab Vrhovne komande. Naglasavao је
da Predsjednistvo пе moze donositi vazne odluke bez saglasnosti Staba Vrho-
упе komande, sto је djelovalo kao sugestija prisutnim clanovima Staba Vrhovne
komande da se izjasne protiv odluke Predsjednistva . Sve u svemu, diskusija

- 322 -
Sefera је pokazala njegovu ogorcenost i mrznju ргета Izetbgovicu, Delicu i
тепј. Vrijeme се pokazati da smo dobili velikog i dozivotnog neprijatelja.
Nakon Seferove diskusije, govorio sam ја. Rekao sam da те Sefer bez
argumenata napada. Energicno sam zahtijevao da оп odmah iznese сјпјепјсе,
odnosno, dokaze da sam ја пауео Predsjednistvo da donese odluke koje se
njemu пе dopadaju i па koje је оп ogorcen . Veoma uporno, nekoliko puta sam,
gledajuci u Seferovo lice, trazio da iznese argumente za svoje optuzbe ргојју
тепе. Оп је bIijedo i kukavicki komentirao da се оп, kobajagi, sve dokazati.
Poslije тоје replike па Seferove napade, govorili su jos sedmorica prisu-
tnih, а medu пјјта i Vranj Sulejman, koji је konstruktivno, kratko i jasno rekao
da se odluka Predsjednistva тога provesti. Imena ostalih necu navoditi. Nisu
пј podrzali пј negirali Seferove napade па тепе i Delica. Njihove diskusije su
utemeljene vise па етосјјата nego па razmi sljanju. Izrazavali su sazaljenje
ргета Seferu. Htjeli su pokazati da se saosjecaju s пјјт, da licno zale sto Sefer
vise пјје prvi vojnik Агтјје R ВјН, ра su se trudili da kazu опо sto u toj sistuaciji
odgovara Seferovim етосјјата. Pogadajuci Seferove zelje, govorili su da је
odluka Predsjednistva neprihvatljiva, samim tim sto пјје konsultiran Stab Vrho-
упе komande, а dvojica od njih su se ponasali ргејјегапо frustrirano, isticali da
је u Predsjednistvu "pobijedila cetnicka linija", izrazavali ogorcenost, Ijutito па­
pustali sastanak i ubrzo se vracali. Atmosfera је bila zucna i ruzna. Ргета takvih
sest diskusija moglo se zakljuciti da odluku Predsjednistva пе јгеЬа prihvatiti i
da јој se kao takvoj, Stab Vrhovne komande јгеЬа susprostaviti. Njihove disku-
sije su malo popravile Seferovo raspolozenje. Medutim, осјјепјо sam da njihove
diskusije nisu odraz razumijevanja situacije, da niko od njih, ргета тојјт isku-
stvima s пјјта, kad јт se objasni sta u konkretnoj situaciji znaci sadrzaj njihovih
diskusija, песе podrzati Sefera, odnosno, Ыо sam siguran da се se svi опј staviti
u zastitu osnovnih ргјпсјра vojnicke poslusnosti ргета Vrhovnoj komandi. Ро­
stujuci takve njihove pozitivne vrijednosti, necu пј navoditi njihova јтепа.
Осјјепјо sam, takoder, da sastanak ide u pravcu u kome mogu uslijediti ka-
tastrofalne posljedice za stanje u drzavi. Posumnjao sam da Sefer zeli sto vise
takvih diskusija, kako Ы u konacnom podigao slusalicu, telefonirao predsjedni-
ku Izetbegovicu i izvijestio ga da Stab Vrhovne komande пе prihvata odluku
Predsjednistva ро kojoj је Delic, а пе оп, ргуј vojnik u Агтјјј R ВјН. Pomisao
па takvu mogucnost те uplasila. Da se tako nastavilo diskutirati, izvjestaj о
neposlusnosti Staba Vrhovne komande Ы Ыо logicna posljedica. Znao sam
i јо da takva neposlusnost Staba Vrhovne komande ргета svom Vrhovnom
komandantu - Predsjednistvu R ВјН, odnosno, neposlusnost ргета politickom
vodstvu drzave, moze роргјтјјј karakter vojnog udara.
Dok је trajala zadnja od takvih diskusija, ја sam, uplasen svojom naprijed па­
vedenom осјепот, otresito ustao sa stolice i uzeo гјјеС. Stalozeno, odlucno i пе-

- 323-
-
sto povisenim glasom sam rekao da su sramotne diskusije svih koji su se protivili
odluci Predsjednistva, da njihove diskusije pokazuju nezrelost i neodgovornost
ргета sudbini koja је zadesila ВјН i пјепе narode, da опј svojim diskusijama ruse
pretpostavke za opstanak ВјН , јег dovode u pitanje kontinuitet najvaznijih drza-
vnih institucija, sto је сјlј i agresora, јег i agresor zeli da nestane Predsjednistva.
Objasnio sam da Bosnu i Hercegovinu u geografskom smislu сјпе пјепе рlапјпе ,
brda, gradovi, sela, rijeke ... , аlј da u politickom smislu ВјН, kao drzava, postoji
samo ako јта svoje institucije - Predsjednistvo , Parlament, Vladu ... , te da su radi
unistenja drzave ВјН iz tih institucija, odmah pocetkom rata otisli i Plavsi6ka, i
Koljevi6 i Boras i Lasi6 ј ... Naglasio sam da Ы odbijanje odluke Predsjednistva о
imenovanju Оеlј6а za komandanta Staba Vrhovne komande, јтаlо smisao uni-
stavanja ВјН kao drzave, isto kao u slucaju onih koji su odlaskom па Раlе i u Gru-
de napustali Predsjednistvo, Skupstinu i Vladu R ВјН. Rekao sam da је sramotno
da vojnici diskutiraju da lј treba јlј пе izvrsiti odluku Vrhovne komande, а da је, u
konkretnoj situaciji, nasa uloga da se dogovorimo kako tu odluku realizirati i nista
vise, јег smo vojska u kojoj тога vladati poslusnost i subordinacija. Na kraju sam
rekao: "Kad Ы svi уј koji ste ovdje krenuli u pravcu ignoriranja odluka Predsjedni-
stva, ја se u tom pravcu ne6u kretati i ponasati. Svi ako h06ete idite па tu stranu ,
onda ја sa vama ne6u". Istakao sam da suprotstavljanje Staba Vrhovne koma-
nde odlukama Predsjednistva, gura ВјН u propast, te da se ја strogo distanciram
od njihovih razmisljanja. Sugerirao sam svima koji su drugacije diskutirali da se i
опј preispitaju i ubudu6e геаlпо ponasaju.
Nakon ovoga, svih sest prethodnih diskutanata koji su sa zaljenjem ргета
Seferu, odbacivali odluku Predsjednistva, gotovo istim redom kao i u prvom krugu
diskusija, su korigirali svoje stavove i podrzali predmetnu odluku Predsjednistva
R ВјН. Seferova nada, da 6е prevladati podrska njegovim stavovima protiv odlu-
ke Predsjednistva, је kratko trajala. Za utjehu mu је moglo biti sto su diskutanti
u drugom krugu svojih diskusija, uz jasno isticanje da Stab Vrhovne komande
тога provesti odluku Predsjednistva, rekli i to da је Predsjednistvo, u procesu
ргјргете svoje odluke, trebalo konsultirati clanove Staba Vrhovne komande.
Predsjednik Izetbegovi6 је znao za osjetljivost primopredaje duznosti izme-
du Оеlј6а i Sefera. Zbog toga је tom pitanju poklonio odgovaraju6u paznju, ра
је svojom odlukom u pisanom obIiku odredio Komisiju. Ratna situacija је паlа­
gala da оп u svakoj sekundi тога znati ko mu је ргуј do njega u Агтјјј R ВјН .
Zelio је da mu sto ргјје dode izvjestaj da је primopredaja izvrsena , da se od
tada оЬга6а Deli6u i da preko njega ostvaruje kontrolu nad vojskom. Dok smo u
Seferovoj kancelariji јтаlј naprijed opisani sastanak, predsjednik Izetbegovi6 је
Ыо u neizvjesnosti da lј је Komisija naisla па ргоЫете u toku primopredaje. U
vezi s tim, interesantna је koincidencija, da је odmah poslije zavrsetka drugog
kruga naprijed opisanih diskusija, u kojima su sestorica prisutnih korigirali sta-

- 324 -
vove u korist podrske odluci Predsjednistva, zazvonio telefon koji se nalazio па
dohvat Seferove ruke. Sefer је digao slusalicu i javio se. Predsjednik је trazio
тепе. Uzeo sam slusalicu i javio se Predsjedniku. Оп те рјјао da li јтато
ргоЫета u radu Komisije i da li сета uskoro zavrsiti rad. Odgovorio sam mu:
"Gospodine Predsjednice, Komisija radi ро planu. Nemamo nikakvih ргоЫе­
та. Ргј zavrsetku је sastanak sa clanovima Staba Vrhovne komande. Ljudi
razumno, zrelo diskutiraju i podrzavaju odluku Predsjednistva". Govoreci ovo
Predsjedniku, dok svi prisutni па sastanku 'О slusaju, prioritetno sam zelio da 'О
bude poruka Seferu i опјта koji su u prvom krugu diskusija podrzavali Sefera.
Predsjednik тј је па kraju rekao da se primopredaja 'геЬа zavrsiti sto ргјје.
Vidjevsi da gubi podrsku, Sefer је vjerovatno zakljucio kako mu је bilo bolje
da пјје insistirao па ovakvom sastanku. lako је sastanak Ыо rizican, ја , ipak,
mislim da је veoma dobro sto је odrzan, јег је па 'от sastanku , па jednom
mjestu, u isto vrijeme bilo moguce relativno lahko sprijeciti Sefera u njegovim
патјегата da dobije podrsku u pogledu svog suprotstavljanja Predsjednistvu
R ВјН. Sefera Ы u 'оте bilo mnogo teze sprijeciti da se kojim slucajem dogo-
dilo da оп u odvojenim razgovorima dobija podrsku od clanova Staba Vrhovne
komande. То Ы bilo tesko uociti i jos teze suzbiti.
Sefer је Ыо ogorcen. Ljutito, povisenim 'опот је govorio da се dati ostavku .
Isticao је da је оп "Iicnost", da оп јта "svoje јте i prezime koje nesto znaci",
da је оп "stvorio Armiju R ВјН" i slicno. Neskromno је isticao "velicinu" svoje
licnosti, sto Ы psiholozi mogli objasniti kao podsvjesno kompenziranje mnogih
licnih, moralnih, obrazovnih, odgojnih i profesionalnih nedostataka.
Vidjevsi da је porazen, pred kraj sastanka, Sefer se тепј obratio izvinje-
пјет. То пјје bilo iskreno. Ucesnici sastanka su napustili Seferovu kancelariju
u kojoj је sa Seferom ostao Delic, sada vec prvi vojnik u Агтјјј R ВјН.
Ја sam otisao da о zavrsenoj primopredaji, i zvanicno izvijestim predsjedni-
ka Izetbegovica. Nisam htio detaljisati о losim diskusijama. Мепј је bilo bitno
finale. О тојој ulozi koju sam јтао u pogledu provedbe odluke Predsjednistva,
predsjedniku Izetbegovicu su govorili drugi Ijudi. Istog dana о 'оте ga је izvije-
stio i gospodin Копјјсјја. Rekao mu је: "Predsjednice, da znate, опај Fikret Vam
је fantastican i odan". Delic је Predsjednika izvijestio da sam ја јтао kljucnu
ulogu u sprjecavanju moguce haoticne situacije. 1 kasnije је Delic cesto i go-
vorio i objavljivao tekstove u kojima је pisao da sam ја јтао kljucnu ulogu u
sprjecavanju Sefera da se uspjesno odupre odluci Predsjednistva. 1 zaista, da
је Sefer dobio podrsku od Staba Vrhovne komande, оп Ы о јоте obavijestio
medije. Nije Sefer dzaba angazirao naprijed pomenutog, vjerovatno novinara,
koji је citav tok sastanka sjedio u cosku do vrata i u svesku па koljenima unosio
pribiljeske. Nastala Ы opasnost da u narodu, Агтјјј R ВјН , u drugim drzavnim i
politickim institucijama dode do podjele, da neko bude па strani Sefera, а neko

- 325 -
•

па strani predsjednika Izetbegovica. Dok Ы se sve о tome razjasnilo, mogle su

nastupiti veoma teske posljedice kojima Ы Sefer manipulirao u korist sve dubIjih
i katastrofalnijih podjela i sukoba. Ргета svojim mogucnostima za ргосјепе i
predvidanja, Sefer Ы , manipulirajuci podrskom Staba Vrhovne komande , najvje-
rovatnije, izazvao haos u kome Ы bile unistene pretpostavke za odbranu ВјН .
Uvjeren sam da Sefer тепј nikada песе oprostiti sto sam ga отео u пје­
govoj патјегј da Stab Vrhovne komande okrene protiv Predsjednistva R ВјН .
Otpocelo је vrijeme Seferove osvete, prioritetno ргета predsjedniku Izetbego-
vicu, Delicu i тепј. Prve dane poslije ovog sastanka, propagandni aparat , pod
svojom kontrolom , Sefer је usmjerio па тоји diskvalifikaciju. Otpocela је tes-
ka ЬогЬа . Sefer те katilski napadao. Najvise те zanimalo porijeklo Seferove
inspiracije za ogromnu kolicinu teskih lazi. U tom pogledu njegov duh, moral,
karakter i odgoj smatram fenomenom , koji Ы trebao biti izazov za psiholosku
nauku. Ukratko, оп је najcudniji covjek koga sam sreo u zivotu.

8.3.
SЕFERОVД ОSVЕТД I MEDIJSКA КдМРДNЈД

Ubrzo nakon imenovanja Delica za komandanta Staba Vrhovne komande,

pod kontrolom Sefera Halilovica, nakon duze pauze, 06.07.1993. godine, iza-
sao је iz stampe list "AS". Smatrajuci da sam ја glavni krivac sto Sefer vise пјје
prvi vojnik nase Агтјје, njegovi "zemljaci" Ekrem Lekic i Fahro Radoncic su
iskonstruirali razne ргјсе protiv тепе , s ciljem da те kompromitiraju. Nisam
nikada procitao gluposti koje su navedene u tom broju lista "AS". Vidao sam
samo njegovu naslovnu stranu , velika slova i kratke гесепјсе kojima se vrijeda
тоје dostojanstvo. Bilo је indikativno da grupa Bosnjaka rodenih izvan ВјН
(Sefer, Lekic i Radoncic), drze lekciju о bosanskohercegovackom patriotizmu
тепј, Bosnjaku, roоепот u ВјН. Sefer је i do tada i kasnije, kroz medije i
politicko djelovanje, mnogim Bosnjacima roоепјт u srcu ВјН, ukljucujuci i пај­
vise bosnjacke autoritete, kao sto је Alija Izetbegovic, drzali patriotske lekcije,
napadali nas da djelujemo protiv ВјН i ucili nas kako se voli ВјН . О sadrzaju
pomenutog Ьгоја lista "AS" govorili su тј тојј prijatelji i cudili se Seferovom ,
Radoncicevom i Lekicevom bezobrazluku . То је bila uzasno drska propaganda
u koju је Sefer ukljucio "kadrove" iz svog kabineta angazirajuci ih da ро hausto-
гјта zgrada u sarajevskim ulicama raznose i besplatno ostavljaju ро nekoliko
brojeva pomenutog lista "AS".
Na pisanje u listu "AS", reagirao sam u listu "Oslobodenje", od ponedjeljka
- 19. jula 1993. godine, clankom pod naslovom "Tigrovo oko". Objasnio sam da
reagiram, vise zbog sugestija mojih prijatelja, а пе zbog vlastite potrebe, јег sam

- 326-
сјјепјо ба тепе, u konacnom, niko пе moze lazima okaljati jer је istina па тојој
strani i ба се istina, ako neko u nju sumnja, босј па vidjelo kad - tad. Isticao sam
ба је тоје napustanje JNA krajem septembra 1991. godine тој najveci moralni
kapital, te ба su konstruktori velikih lazi u listu "AS" imali za cilj ба okaljaju upravo
taj тој zivotni dogadaj kojim se najvise ponosim. Ukazao sam ба postoje brojni
svjedoci о тот teskom psihickom stanju u kome sam Ыо prvih mjeseci nakon
napustanja JNA, jer sam tada sa svojom porodicom јтао najteze бапе u svom
zivotu. Napustanjem JNA, svjesno sam usao u velike zivotne teskoce i iskusenja,
ali sam ocuvao svoj Ijudski, moralni i patriotski lik. Zelio sam ба javnost sazna
sta kazu о тепј i о тот napustanju JNA Ijudi koji su u kriticno vrijeme sa тпот
kontaktirali i saosjecali sa тојјт teskim stanjem, te тј pomagali ба izadem iz
krize. U tom clanku objevljenom u "Oslobodenju", naveo sam sve opasnosti ko-
јјта је тоја porodica bila izlozena zbog "preuranjenog" napustanja JNA. Naveo
sam sve obIike suprotstavljanja velikosrpskom fasizmu i cetnistvu koje је бо tada
duboko zahvatilo i JNA. Objasnio sam ба sam zbog prisutnog cetnistva u JNA
istu i napustio, sto mogu posvjedociti i Ijudi u Redakciji lista "Slobodna Bosna",
kojima sam pomagao koliko sam mogao ба se narod u ВјН upozori па opasnosti,
koje su, nazalost, kasnije i uslijedile. Citaoce "Oslobodenja" i citavu javnost sam
uputio па tekstove koje sam ranije pisao ба Ы se suprotstavio velikosrpskom ја­
sizmu u JNA. Smatrao sam ба тоја knjiga "Kako su nas slagali" moze upotpuniti
predstavu о тот politickom, antifasistickom i patriotskom djelovanju. U vezi s
парабјта u listu "AS", iznio sam argumente о tome kako sam nekoliko mjeseci
pred oruzanu agresiju djelovao па zastiti drzavnih institucija R ВјН .
Каба sam pisao tekst za "Oslobodenje", znao sam ба је Sefer odgovoran
za potkradanje zlatnog nakita koga su kao ротос za odbranu ВјН, gradani
davali u njegov kabinet. Otuden је skupocjeni nakit "Tigrovo oko", u vezi cega
sam, па kraju svog teksta objavljenog u "Oslobodenju", napisao: "U ovoj situ-
асјјј necu reci sve , jer smatram ба је ispravno sve govoriti опба kada treba i
kada се to biti об орсе koristi. Опјта kojima је potrebno "Tigrovo oko" ба kroz
njega sklapaju klevete i lazi, пабат se ба се kad-tad i sami босј бо zakljucka
ба јт Jigrovo oko" пјје nikada пј trebalo, jer пјје koristilo пј пјјта пј njihovom
narodu. Treba sve gledati normalnim Ijudskim осјта i kriterijumima".
Sustina mog sukoba sa Seferom је bila u tome sto је оп Ыо па strani onih
koji su izazivali haoticno stanje u Sarajevu, а ја sam Ыо protiv njih. О tome sam
u tekstu, objavljenom u "Oslobodenju", napisao: "Тас по је ба sam otpocetka
rata otvoreno i glasno svima, koji su organizirali i provodili ugrozavanje gra-
дапа Sarajeva, raznim pljackama, protivpravnim hapsenjima, tucama i zlosta-
vljanjima, rekao ба је to sto сјпе , bez obzira па njihov patriotizam , objektivno
usmjereno protiv ВјН i ба to sto сјпе nanosi stetu nasoj oslobodilackoj borbi i
ugledu zemlje u svijetu. Zelio sam ба јт priznam patriotizam i ба uticem па

- 327 -
njihovu svijesl i razum, kako Ьј shvalili slelne polilicke posljedice nadajuci se da
се ih 10 odvralili od neprihvalljivog ponasanja. Islina, zalagao sam se i zalazem
za krivicno-pravni Iгеlтап lakvih poslupaka. Тјте sam se izlozio opasnoslima,
raznim ргјјеlпјата i fizickim nasrtajima, slo те пјје pokolebalo, јег sam uvjeren
da se Ьогјт za ispravne polilicke ciljeve izgradnje drzavnosli ВјН. Toliko sam
razuman da sam mogao eskivirali sukob sa lakvim Ijudima, lako slo bih jedno
mislio, drugo govorio, а Iгесе radio. Ја 10 nisam hlio. Svjeslan rizika ро moju
licnu sigurnosl, usao sam u sukob sa lakvim Ijudima, јег sam shvalio da тј је
zadalak cuvali ВјН, а пе iskljucivo sebe, odnosno, shvalam da u тјегј u kojoj
svi ocuvamo ВјН, i ја mogu ocuvali samoga sebe.
Do pisanja u lislu "AS" doslo је zbog оlрога ргета lakvoj тојој odlucnoj
огјјеПlасјјј, slo је, nadam se, sasvim јаsпо".1З5fNаiте, suslina mog sukoba sa
Seferom је bila u lоте slo sam ја poduzimao тјеге proliv onih koji su cinili
kriminalne i druge slelne radnje, а Sefer је isle lе Ijude slilio. Оп se loleranlno
odnosio ргета пјјта, lako da је opravdano posumnjali da је njegov prislup
ргоЫетјта u Sarajevu Ыо ро logici "slo gore 10 bolje". Ја sam smalrao da је za
sve nas bolje ako suzbijemo kriminal, samovolju, pljacku i siledzijslvo. Osobe
u nasim redovima koje su imale veze sa agresorskim obavje51ajnim sluzbama
mogle su јтаlј i agenlurni zadalak da korisle svoju funkciju kako Ы se ајјгтј­
rala logika ,,510 gore 10 bolje". Ргета lоте, iz sarajevske гаlпе zbilje, ја јтат
argumenale da slavljam па lегеl Seferu опо slo su опј тепј, bez argumenala
slavljali па lегеl pisanjem u lislu "AS", jula 1993. godine. Ја sam zelio da se od-
vracanjem od nedozvoljenih radnji, Сасо, Celo, Juka i drugi ocuvaju kao Ьогсј
sa svim svojim zaslugama za odbranu Sarajeva. Da u lот pogledu, u Sefero-
vom djelovanju nisam јтао prepreke, sada Ы, najvjerovalnije, bili medu zivima
svi тотсј koji su izginuli u akciji poduzeloj u Sarajevu 26.10.1993. godine.
1351 Fikret Muslimovic. clanak pod naslovom "Кlevete kгoz Tigгovo oko", Oslobodenje, Sarajevo,
ponedeljak 13. juli 1993.g0dine. Clanak iz "Oslobodenja" sam lotokopirao i dao svojoj supruzi Zlati
uz objasnjenje da је Fahrudin Radoncic glavni realizator Seferovih nastojanja da те putem medija
monstruoznim lazima kompromitira. Zlati sam tada rekao da sam Fahгudina Radoncica рroсјјепјо
kao opasnog covjeka spremnog da рс nalogu Sefera ili nekoga dгugoga iz sjenke, тепе i druge па
koje ga usmjere i fizitki likvidira, litno upotrebom oruzja ili па druge паёјпе, te da опа treba znati za
njega kako Ы u slucaju da тј se nesto dogodi, mogla usmjeriti policijsku istгagu ргета njemu. Zlata
је to shvatila ozbiljno ј па poledini lista па kome se nalazHa fotokopija clanka iz "Oslobodenja" , da
ne Ы zaboravila, kad sam јој taj list dao, odmah је svojom rukom zapisala: "Fahro Radoncic jedan
novinar - Sefer". Тај рарјг је ona licno sacuvala i isti јтат u svojoj arhivi.
Karakter Radoncic Fahre objasnjava ргјёа koju је sa sobom iz Beograda donio Mustafa
Candic, oficir bivse JNA koji је do pred agresiju па R ВјН Ыо па sluzbi u Beogradu - u Koтa~
ndi RV i PVO. Radio је u kontraobavjestajnoj grupi Komande RVi PVO, skupa u kancelariji sa
Radujko Nikolom. Ргета ёапdiсеvој ргјёј, Radujko је iz Beograda odlazio u Titograd i u druga
mjesta, maksuz radi sastajanja sa Fahrudinom Radonticem, saradnikom Sluzbe vojne bezbje~
dnosti pod pseudonimom "SCEPO)), koji је, radi podnosenja izvjestaja, dolazio i u Beograd.
Candic је о tome, nadleznoj sluzbi dao pismenu izjavu.

- 328-
 Sadrzaj knjige koju је Sefer napisao, pod naslovom "Lukava strategija", argu-
mentira da u njegovoj svijesti vlada haos. То је gomila totalnih - monstruoznih lazi,
poluistina ili istinitih dogadaja koje stavlja u kontekst, svojom bolesnom psihom ,
bez argumenata izvedenih negativnih осјепа о Ijudima sa kojima se obracunava,
па 'ај пасјп sto ih zeli 'гајпо kompromitirati u javnosti. Оп u knjizi opisuje sta је ko,
kada i kome rekao, sta mu је ko ispricao, tako sto u svakoj situaciji, veoma namet-
Ijivo, neskromno, prepotentno ali sve u svemu veoma primitivno зеЬе predstavlja
kao moralno cistu i patriotski savrsenu licnost. Mnogi oko njega пе valjaju , ali је
оп dobar. Ne bIati оп Ijude па оЫспот terenu. Оп је izabrao prostor patriotizma
ргета ВјН i bosnjackom narodu. Na 'от prostoru оп је savrsen, ali опј koji su mu
bili smetnja u realiziranju bolesnih атЫсјја , nisu patrioti, опј su "grobari" ВјН, sto
је пј тапје пј vise ustvrdio za predsjednika Izetbegovi6a. Upravo 'ај prostor za
koji 'геЬа imati najvise nedvojbenih, jasnih argumenata da Ы se neko osumnjicio
ili okvalificirao da пјје patriota, Sefer se sluzi toatalnim, bestijalnim i monstruoznim
lazima, pretpostavkama, ргјсата, poluistinama i istinama ako ih је mogao uviti
u kontekst svojih, bolesnom psihom izvedenih осјепа о Ijudima. Оп 'о naziva
"strategijom" i 'о "Iukavom", ali пе zna Сјјот . Zna se samo da оп svoje bestijalne i
monstruozne lazi naziva "strategijom", 'е ukazuje па 'о kakva је 'а strategija - da
је "Iukava". Сјја se strategija sluzila lazima da Ы se komprom itirali glavni Ijudi u
sistemu odbrane ВјН, dobro пат је , takoder, poznato.
Od osobe koja је bila па celu Агтјје R ВјН , ako se ve6 odlucila da nesto
парјБе, bilo Ы logicno ocekivati da zrelo i u profesionalnom smislu odgovorno
predstavi glavne, strateski vazne okolnosti za organiziranje Агтјје R ВјН, da
predstavi djelovanje raznih faktora drustva u izgradnji Агтјје, da ukaze па glav-
пе elemente vojne strategije u odbrani ВјН, posebno u pogledu angaziranja u
ЬогЬепјт djejstvima, da objasni kako su rjesavani strateski ргоЫетј i kakvi
su rezultati postizani, 'е u vezi postignutih rezultata da se kriticki prezentiraju
pozitivne i negativne posljedice vojne strategije koja је ргјтјјепјепа u pocetku
i tokom rata. Umjesto da ostavi trag о 'оте i da se njegovim tekstovima mogu
poucno posluziti i sadasnja i budu6e generacije, Sefer је u svojoj "Lukavoj stra-
tegiji" ostavio trag о svojim psihickim patnjama za izgubIjenim polozajem .

8.4.
SEFEROVE MANIPULACIJE SANDZAKLIJAMA
Sefer је manipulirao gradanima ВјН, porijeklom iz Sandzaka. Njegovi sta-
vovi о "Sandzaklijama" su bili protivni ор6ет raspolozenju bosnjackog naroda.
ВОБпјасј iz svih krajeva ВјН nisu skloni da u "Sandzaklijama", naspram svog
identiteta, vide neku narocitu posebnost . Osje6aju ih kao dio bosnjacke пасјје

- 329 -
 ,

i nikome па рате! пе раба ба pravi razliku izmedu Bosnjaka porijeklom iz

Sandzaka i Bosnjaka iz bilo kojeg regiona ВјН. Licno mislim ба "Sandzaklije" u
ВјН nisu пјсјт ugrozeni. Ni u cemu njihov polozaj пјје пј bilji пј losiji u odnosu
па Bosnjake iz bilo kog kraja ВјН. Bosnjaci iz "Sandzaka" su se adaptirali u
mnogim mjestima ВјН, narocito u Sarajevu, gdje ih јта najvise, ali ih niko об
ovdasnjih Bosnjaka пе prebrojava. Sefer је tezio ба uspostavi posebne relacije
sa "Sandzaklijama". Na njih је racunao kao па poseban elemenat licne zasti-
te, ako mu bude ugrozena funkcionerska pozicija. Htio је ба об "Sandzaklija"
napravi posebnu snagu koju Ы koristio za pritisak па опе koji mu ugrozavaju
funkcionersku poziciju. То su, u bezbjednosnom smislu, opasne podjele.
U tom pravcu је djelovao u situaciji kad је Delic dosao па celo Armije R ВјН.
Medutim, јтао је razloga za razocarenje. Osim pojedinaca i manjih grupa, gra-
бапј ВјН, porijekom iz Sandzaka, su podrzali odluke Predsjednistva R ВјН u vezi
sa dolaskom Delica па celo Armije R ВјН, iako su znali da је Delicev dolazak па
tu funkciju suzio dotadasnju poziciju Sefera Halilovica. Zasto Sefer Halilovic svoja
razmisljanja stavlja u okvire jednog zavicaja, odnosno zasto se пе moze u svo-
јјт razmisljanjima izdici па nivo interesa svih gradana ВјН, ili, pak, па nivo svih
Bosnjaka, bez obzira gdje su rodeni i gdje zive, ostaje vazno pitanje koje treba
staviti u kontekst njegovih sveukupnih slabosti zbog kojih је izgubio poziciju prvog
vojnika Armije R ВјН. Bosnjaci tesko mogu zamisliti, naprimjer, funkcionera iz Вј­
haca ili Tuzle, ба ziveci i radeci u Sarajevu, okuplja Bosnjake sa Unsko-sanskog
podrucja ili sa podrucja Sjeveroistocne Bosne, ба па njih posebno racuna, trazeci
narocitu podrsku radi rjesavanja licnog statusa. Sefer је previse opsjednut сјпје­
пјсот о svom sandzackom porijeklu. Zelio је pokazati da su опј u ВјН ugrozeni,
da јт је neophodna politicka zastita, te ба опј daju vise od drugih u odbrani ВјН.
То su i u politickom i u moralnom smislu bile veoma probIematicne teze.

8.5.
SEFER ЈЕ IZEТBEGOVICEV
NAJVECI КADROVSКI PROMASAJ

U okruzenom Sarajevu, Sefer пјје volio izlaziti iz svoje kancelarije. Rijetko

је obilazio komande jedinica koje su branile Sarajevo. Dugo пјје пј pomisljao
izlaziti izvan okruzenog Sarajeva. Sjedio је u kancelariji i ро cijeli бап primao
. razne osobe od kojih mnogi nisu imali nikakvog znacaja za posao koga obavlja.
U mnogim njegovim razgovorima su dominirale teme koje su izvan konteksta
ratne situacije ili su prema nivou daleko ispod njegove uloge kao nacelnika
Staba Vrhovne komande.

- 330 -
 Seferove ргосјепе о гаtпој , vојпој i politickoj situaciji su bile veoma plitke,
ра cak i veoma Stеtпе. Сiјепiо је da је mеduпаrodпа zајеdпiса svojim vo-
јпim prisustvom u obIiku sпаgа UNPROFOR stеtпа i da Ы mеduпагоdпе vојпе
sпаgе trebale оЈјсј iz ВјН , јег Ы kako је isticao, bez пjih Воsпјасi brzo postigli
dogovor sa Srbima i Hrvatima, Је da Ы za тјг Ыо пuzап odlazak UNPROFOR
iz ВјН. То isto su zeljeli Milosevic, Karadzic i Mladic. Takvi stavovi su bili ve-
ота stеtпi, ргvепstvепо zbog toga sto роgгеsпо idепtifiсiгајu uzroke agresije
па R ВјН. Uzroci agresije па R ВјН su lосiгапi u velikosrpskoj i velikohrvatskoj
politici, а оdgоvоrпоst mеduпагоdпе zајеdпiсе za agresiju је u Јоте sto se
пiје аdеkvаtпо оdпоsilа ргета пјепim glаvпim uzrocima. Stavove о роЈгеЫ da
UNPROFOR ode iz ВјН, Sefer је isticao i u razgovorima sa пајvisim zvапiспiс i­
та mеduпагоdпе zајеdпiсе. То је za орstапаk ВјН bila ораsпа teza.
Ргiliспо su bile сudпе пјеgоvе осјепе da је mеduпагоdпа zајеdпiса svojim
vојпim prisustvom u ВјН јеdiпа prepreka za тјг koji Ы se postigao sporazumom
Воsпјаkа sa Srbima i Hrvatima. Seferove осјепе о mоguспоstimа Агтјје R ВјН i
о пјепој suрегiогпоsti паd agresorskim sпаgаmа u ВјН su bile izrazito proizvolj-
пе. Као takve, mogle su ЫЈј izraz slabog роzпаvапја situacije па ratistu , kako u
pogledu stапја u redovima оdЬгаmЬепih sпаgа tako i па agresorskoj stгапi . Zelio
se predstaviti kao da је muпјеvitоm Ьгziпоm izgradio Armiju R ВјН i da је опа vec
sгеdiпоm 1992. gоdiпе bila mоспа za izvоdепје sirih оfапzivпih орегасјја , cemu
su smеtпја mеduпагоdпе vојпе sпаgе, оdпоsпо , UNPROFOR-a. U Јот pogledu
је zavaravao politicko vodstvo, koje se оdgоvогпо ропаsаlо i пiје паsiјеdаlо Se-
ferovim lаzпim izvjestajima. Nasa Агтјја jeste геlаtivпо brzo огgапiziгапа, ali su
zasluge u tom pogledu рrvепstvепо па stгапi politickih autoriteta, kako опih sa
пivоа drzave ВјН , tako i опih па lоkаlпim пivоimа . Nikakve kоmапdе i stabovi пе
Ы mogli пistа postici bez оdgоvогпоsti politickih struktura da budu па celu aktiv-
поsti za огgапiziгапје vojske. Politicke strukture su bile поsiосi апgаziгапја svih
resursa za оdЬгапu, ра i kadrova koji su апgаziгапi u redovima Агтјје R ВјН.
Ргета svojoj оdgоvогпоsti i Sefera su postavili па пајvisu vојпu fuпkсiјu . Zbog
toga su kгајпје , u mогаlпоm i politickom smislu, ргоЫеmаtiспi Seferovi stavovi о
politicarima kao "podrumasima". То је сiпiо kako Ы sve rezultate u огgапiziгапјu
оdЬгапе prepisao sebi. Sefer пiје јтао sluha da vојпi faktor shvati kao dio odgo-
vогпоsti politickih i dгzаvпih autoriteta i faktora. Naprotiv, оп је vојпi fak10r supro-
tstavljao politickim faktorima i autoritetima koji su se uhvatili posla da огgапi ziгајu
Armiju R ВјН . U tom poslu vојпiсi su obavljali zапаtski dio posla.
Sefer пiје, kako је ЈгеЬао, izvrsavao vојпе zadatke, ali se veoma stеtпо
mijesao u оdgоvогпоst politicara. Оdluсivапје о ratu i miru је паdlеzпоst politi-
сага , а vојпiсi su iпstгumепt politike . Sefer је isticao tezu da јгеЬа "osloboditi"
ВјН, sto је podrazumijevalo da se ро svaku сiјепu паstаvi га! kako Ы јеdiпiсе
Агтјје R ВјН роtisпulе agresorske sпаgе i sa istoka i sa zapada, izvап Јегј -

- 331 -
 јогјје R ВјН. Оејјпјгапје takvih stavova spada u domen politicke strategije, u
sta se оп nenadlezno mijesao. Sefer је grubo kritikovao Izetbegovica sto је
govorio о "zaustavljanju гаја". Suprotstavljajuci se teznjama politickog voastva
za zaustavljanje гаја , Sefer је nudio i samom sebi nejasan koncept .. ЬогЬе za
slobodu", odnosno ЬогЬе za oslobaaanje svih јегјјогјја R ВјН vojnim putem,
isticuci da se оп od predsjednika Izetbegovica razlikovao upravo zbog toga sto
је Izetbegovic zastupao koncept о "zaustavljanju гаја", а оп koncept о " ЬогЫ za
slobodu". U vezi s јјт, јгеЬа pomenuti "Platformu za djelovanje Predsjednistva
Bosne i Hercegovine u гајпјт uslovima". U јот dokumentu se u јассј 4. , pod
naslovom "Odnos ргета prekidu гаја i uspostavljanju тјга u ВјН" jasno isticu
stavovi Predsjednistva kao Vrhovne komande u ratu: "Svaki га! se u historiji za-
vrsio тјгот. Sto ргјје тјг zamijeni гај, тапје се Ыјј razaranja i Ijudskih zrtava.
Stoga је Predsjednistvo RepubIike Bosne i Hercegovine za pregovore koji vode
miru", а zatim se isticu ргјпсјрј nuznih pregovora: "а) Prekid ratnih djejstava Ь)
Uspostavljanje politickog stanja ргјје pocetka agresije с) Priznavanje legalne
vlasti drzave ВјН i njenih institucija па cijeloj teritoriji , i d) Naknada ratne stete
i kaznjavanje krivaca za гајпе zlocine, u saglasnosti sa meaunarodnim ргорј­
sima. Platformom је upucen "ареl svim patriotskim snagama" da se ukljuce u
"patriotski јгоп! za suzbijanje agresije i uspostavljenje тјга i slоЬоdе"ШI
Seferova duznost, kao vojnika, bila је da postuje usvojenu politicku strategi-
ju odbrane ВјН i da se ponasa u okvirima iste, а пе, odmah сјт mu је povjerena
najvisa vojna duznost za provedbu vojnih aspekata је politicke strategije, da se
okrene protiv пје, da se izdize iznad politickog voastva i патесе rjesenja koja
nisu u njegovoj nadleznosti. Seferu пјје bila jasna politicka strategija odbrane,
i 'О samo ро sebi пјје bilo ргоЫет da se оп udostojio da pita, da mu to оЬја­
sne donosioci te strategije - clanovi Predsjednistva . Ne Ы Ыо ргоЫет sto оп
пјје shvatio politicke smjernice za svoj rad , vec је ргоЫет sto se оп umjesto
provedbe istih, okrenuo protiv njih i pretvorio se u neprijatelja i mrzitelja ргета
politickim autoritetima, posebno ргета predsjedniku Predsjednistva R ВјН Aliji
Izetbegovicu. Posto se zbog ratnih uslova, па druge пасјпе пјје moglo odgovo-
riti па Seferova lutanja, sasvim је ispravno sto se donijela odluka da оп пе bude
prvi vojnik do politickog voastva. Тјте su ispravljene greske koje su nastale u
uslovima nedovoljno jasne kadrovske situacije u pocetku agresije па R ВјН .
Suprotstavljajuci se politickom voastvu, Sefer se ogrijesio о temeljne vri-
jednosti dostojanstva vojne profesije. Neprikosnovena odanost civilnom Vrho-
vnom komandantu , је osnovni ргјпсјр па kome је Sefer trebao potvrditi svoje
. vojnicko - profesionalno dostojanstvo. Krsenjem tog principa , Sefer је zgazio
svoje vojnicko dostojanstvo. Јег, predsjednik Izetbegovic је dobio povjerenje
1361 Prvi роs lа пiёk i klub 90'-96', priredio dr. Isme! Grbo, SDA - Centrala Saraievo, Sarajevo t997.
godine 246 - 249.

- ЗЗ2-
od naroda па demokratskim izborima. Narod је dao mandat Izetbegovicu da
Ьгјпе i о vojnim pitanjima. Svoju odgovornost Izetbegovic је pokusao realizirati
angaziranjem Sefera па celo Staba Vrhovne komande. Орјгапјет svom Vrhom
komandantu, Sefer se, prakticki, орјгао volji naroda. Na 'оте pada njegova
ргјса о patriotizmu. Svoj patriotizam u ulozi nacelnika Staba Vrhovne koma-
nde, Sefer је 'геЬао potvrditi svojom lojalnoscu ргета zahtjevima predsjednika
Izetbegovica. Оп se ponasao suprotno ovom principu iskazivanja patriotske
svijesti u ulozi prvog vojnika do politickog vodstva.
U pokusajima da obrazlozi svoj koncept koji је suprotstavljen Izetbegovice-
vom konceptu, s ciljem zaustavljanja rata, Sefer је upadao u razne nelogicnosti,
apsuгdne осјепе i konstatacije. Tumaceci da Агтјја R ВјН 'геЬа preuzeti apso-
lutnu inicijativu па ratistu, Sefer је isticao i napisao apsuгdnu konstataciju da 'ге­
Ьато koristiti agresorsku slabu tacku u pogledu nedostatka Ijudstva. То је bila
pausalna, proizvoljna i do krajnjih granica banalna konstatacija iz koje Ы se moglo
zakljuciti da 'О izgovara apsolutna neznalica stanja u pogledu odnosa agresorskih
i odbrambenih resuгsa. Agresori, sto sa istoka sto sa zapada, su imali demo-
grafski potencijal od oko 17 miliona stanovnika, а odbrambene snage R ВјН su
se oslanjale па demografski potencijal od najvise ,гј miliona. Iz demografskog
potencijala od 17 miliona mogla se mobilizirati mnogo veca vojska nego od demo-
grafskog potencijala od najvise ,гј miliona stanovnika. U pocetnom rasporedu za
agresiju, samo па teritoriji R ВјН, Milosevicev rezim је јтао preko 200.000 vojnika
i policajaca, пе racunajuci опе koji su naknadno dolazili iz Srbije i Сгпе Gore, 'е
пе racunajuci Ijudske vojne potencijale HV i HVO sa kojima smo bili u oruzanim
sukobima. Za odbranu ВјН Ijudski faktor пјје Ыо kriticni resuгs, ali su resuгsi пао­
ruzanja i vojne оргете bili veoma kriticni, sto se, takoder, moralo imati u vidu.
Kad је objasnjavao svoj koncept "ЬогЬе za slobodu", odnosno oslobadanja
ВјН vojnim putem, suprotstavljajuci ga Izetbegovicevom konceptu "zaustavlja-
пја rata", ргета stavovima iz Platforme Predsjednistva, Sefer је isticao kontra-
verzne stavove. Govorio је i napisao da 'геЬа ratovati kad mozemo, а prego-
varati kad тогато i 'О samo radi toga da Ы dobili па vremenu, da napravimo
predah, da se pregrupisemo, sto Ы znacilo da тј 'геЬато svojom ЬогЬепот
inicijativom diktirati dogadaje па ratistu. Uz takvu recenicu је izgovarao i pisao
i 'О da smo тј u јпјегјоrnој situaciji i da тј nismo u prilici da diktiramo situaciju.
То su bile haoticne misli i haoticni stavovi koji nisu nikome mogli posluziti kao
orijentacija, osim опјта koji su zeljeli opcu dezorijentaciju u nasim redovima.
Uostalom, ovakva razmisljanja nisu пј bila u njegovoj nadleznosti. Оп је u ро­
stojecim zvanicnim politickim stavovima јтао smjernice za rad i 'геЬао је samo
da ih pravilno shvati i primjenjuje u obIasti organiziranja i vodenja oruzane Ьо­
гЬе. Оп пјје shvatao da је пата га! nametnut i da тј nismo mogli birati u smislu
da ratujemo kad "mozemo", а da pregovaramo kad "тогато". Мј nismo imali

- 333 -
,

izbora, jer smo morali ratovati, sve dok se пе postigne mir. Mogli smo biti u
nekom dogovorenom, privremenom prekidu vatre ili primirju, ali takvo stanje па
rati5tu пе Ы znacilo da mi, dok је prekid vatre, odnosno, dok је primirje, nismo
u ratu.
Seferove misli su bile u terminol05koj i pojmovnoj zbrci. Оп jednostavno
nije znao ni 5ta h06e ni kako 6е, 5јо su indikatori oskudnih vojnih znanja za
ulogu nacelnika Staba Vrhovne komande, ali i indikatori da nije imao talenta
za rje5avanje krupnih vojnih pitanja. Medutim, kada Sefer, tako netalentiran i, u
strucnom smislu slabo educiran za obavljanje visoke vojne duznosti, vulgarnim
rjecnikom napada predsjednika Izetbegovi6a, s ciljem da sebe predstavi kao
odlucnog i savr5enog rukovodioca, а da Izetbegovi6a predstavi kao neodlu-
cnog, pla51jivog i nemoralnog, onda se Seferu, pored осјепа о njegovom osku-
dnom vojnom obrazovanju i о netalentiranosti, obavezno mora prikljuciti i осје­
па о slabom karakteru, primitivizmu i amoralnosti. Moralan i savremen nacelnik
Staba Vrhovne komande nikada пе6е omalovazavati svog civilnog Vrhovnog
komandanta, govore6i za njega da је pri razgovorima u Zenevi, za razliku od
njegove (Seferove) hrabrosti pred "cetnicima i usta5ama" Ыо "manji od makova
zrna". Ne ulaze6i dubIje u politicke i moralne probIeme u vezi takvih izjava i u
vezi takvog pisanja, isticem da su, upravo, takve izjave i njegovi tekstovi dokaz
о njegovom primitivizmu i profesionalnoj nezrelosti.
Na svakom koraku, Seferovo ропа5апје prema predsjedniku Izetbegovi6u
је bilo naopako. Kad su bili па pregovorima u Zenevi, Sefer је, kako sam па­
vodi, pren06io u istom hotelu gdje i predsjednik Izetbegovi6. Dogodilo se da
predsjednik sa svojim pratiocima ode iz hotela па mjesto gdje se pregovaralo, а
Sefer је sa svojim pratiocem ostao, пе vidjev5i predsjednikov odlazak. Sefer је
Ыо ogorcen 5tO Predsjednik nije brinuo о njemu, 5јо пјје u5ao u njegovu sobu,
da ga probudi, saceka dok se umije i pozove da krenu skupa. Prema Seferovoj
interpretaciji tog dogadaja, moze se zakljuciti da је Izetbegovi6 trebao па re-
cepciji ili па hodniku hotela cekati Sefera da izade iz sobe. Medutim, da је Sefer
u sebi imao odgovaraju6i sadrzaj moralnosti, profesionalne odgovornosti i ро­
nosa 5јо se nalazi u pregovarackom timu sa "svojim" Vrhovnim komandantom,
оп је trebao cekati Izetbegovi6a па recepciji ili па hodniku, ili pak postaviti
svog pratioca па hodnik sa zadatkom da osmatra izlazak Predsjednika iz sobe,
kako Ы hitno izvijestio Sefera da i оп izade iz sobe i da zajedno krenu па ak-
tivnosti koje su ih ocekivale. Qvo је jedno banalno рјјапје koje u sticaju ostalih
brojnih primjera Seferovog 105eg ophodenja prema predsjedniku Izetbegovi6u,
upotpunjuje sliku о njegovoj nemoralnosti, nepristojnosti i neprofesionalnosti.
Umjesto da se toga stidi i da о tome 6uti, osje6aju6i grizu savjesti, Sefer је, u
vezi s tim, usao u klevetnicku ofanzivu protiv Izetbegovi6a, пе samo govorom
nego i pisanjem .

- 334 -
 8.6.
SEFER ЈЕ ОМЕТАО IZEТBEGOVICA
U POLIТICKOJ BORВI ZA MIR
Sefer пјје јтао politickog sluha za ргоЫете koje је trebao rjesavati рге·
dsjednik Izetbegovi6. Funkcioner koji је Ыо u Seferovoj poziciji је trebao razu-
mijevati politicki атЫјеп! u kome se rijesavaju strucna vojna pitanja i ponasati
se па пасјп koji пе6е biti smetnja politickom vodstvu da definira mjesto, ulo-
gu i zadatke vojske. Bez sluha za razumijevanje politickih рroЫета i uloge
predsjednika Izetbegovi6a u njihovom rjesavanju, Sefer је postao prepreka u
ostvarivanju politickih ciljeva u ЬогЫ za suverenitet i teritorijalni integritet ВјН.
Оп пјје kriv sto пета sluha za politicka pitanja, ali је odgovoran sto па "silu",
пе biraju6i sredstva u propagandi protiv Izetbegovi6a i drugih, uporno nastoji da
se ozvanice njegove nakaradne politicke postavke. Djelovao је kao osoba koja
niti zna pjevati, niti svirati, niti igrati, а uporno i pjeva i svira i igra. Normalno,
da sve to lose i izgleda i zvuci. Naprimjer, оп је kritikovao Izetbegovi6a sto је
pred agresiju па R ВјН, kao politicar, davao izjave kojima је pokusavao ocuvati
тјг, sprijeciti medunacionalne sukobe, umanjiti psihozu straha i sprijeciti da
narod napusta svoje domove. Alternativa ovakvim Izetbegovi6evim umiruju6im
izjavama, Ыо је ratnohuskacki vokabular, koji је upravo trebao Milosevi6u i
КагаdZi6u. 1З7I
U vezi s tim, treba postaviti pitanje, kako Ы se sada, posebno па agreso-
rskoj strani, moglo govoriti о uzrocima rata, da је kojim nesre6nim slucajem
Izetbegovi6 pred rat, putem medija, davao upute narodu da se priprema za
rat, da gradani пе izlaze izvan svojih ku6a, da пе kontaktiraju sa komsijama
drugih nacionalnpsti i slicno. Ро тот misljenju, takvim izjavama Izetbegovi6
1371 Вгојп! su analiticari pisali о uzrocima, tokovima ј posljedicama agresije па R В ј Н. Neki, l:ak ј оп!
sa паиёпјт zvanjima upadaju u metodoloske greske. Iznose krilizerske осјепе ј zakljucke о опоте
sto se dogodilo, а рт! svojim analizama пе postavljaju pitanja kakve Ы posljedice bile da је neko,
паргјтјег, Izetbegovic uradio пеstо drugacije пе90 з10 је stvarno uradio. Рг! јоте se gubi Iz vida da
је га! уеота komleksna histoгijska i drustvena situacija u kojoj svaki potez moze јтаН ј pozitivnih i
negativnih strana i posljedica. Опај ko odlucuje о takvim situacijama, пјепот analizom dolazi do za·
kljucaka: па jednoj strani о pozitivnim - pozeljnim posljedicama neke mjere koja se poduzima u vezi s
lат situacijom, а па drugoj strani о negativnim . rizicnim posljedicama neke mjere kaja se paduzima
u vezi 5 'ат situacijom. Predsjednik Izetbegovic је imaa sluha za takvo razmatranje teskih sistuacija.
Оп је kao faktor оdluёivапја о опоте sla се uraditi, оп 'Јёпо јlј neko drugi, а sta пе. Ыгао опо 5to је
potrebno, nuzno. moguce. а da se potez moze opravdati pozilivnim posljedicama, da se negativne
paraliziraju ЈН ёаk moraju svjesno prihvatiti kao dio rizika u kojima se, posebno u ratnoj siluaciji uvijek,
u тапјој Јlј vecoj тјег! djeluje. Izelbegovicev predralni паёiп ЬогЬе za оёuvапје тЈга i za izbjega·
vапје rata је Ыо sasvim opravdan, ali је zbog svoje suptilnosti i zbog uslova u kojima se tako ЬОГЈО,
podrazumijevao da се ga параdаti гаzпi Ijudi, 510 iz mrznje i sujeta, sto iz tudih ideoloskih i роlitiёkih
razloga, 5to iz nekompetentnosti i nesposobnosti апаlitiёkоg razmatranja historijskih situacija. Sefer
је u !от pogledu kritikovao Izelbegovica iz mrznje. ali i kao neznalica, nekompetentan za апаlitiёk о
рrоmаtгапје slozenih dru5tvenih pojava i situacija.

- 335 -
 ы uticao da oruzana agresija u punom intenzitetu uslijedi mnogo ргјје nego
sto se u tom pogledu smatra, 06.04.1992. godine. Posljedice Ы bile katastro-
falne, upravo zbog toga sto Ы se to dogadalo ргјје medunarodnog priznanja
R ВјН, sto Ы dovelo u pitanje пе samo medunarodno priznanje, nego Ы se
tako, i za medunarodnu zajednicu ucinio jak privid da su ЬогЬепе aktivnosti
JNA u ВјН legalane i legitimne. Okrivljujuci Izetbegovica za predratne, tra-
nsparentne i umirujuce izjave, Sefer izbjegava govoriti da је Izetbegovic пе­
transparentno i preventivno poduzimao odbrambene aktivnosti. U sta drugo
nego u Izetbegovicevu odgovornost za odbranu spadaju сјпјепјсе о tome da
је sa svojim najbIizim saradnicima, politicarima kreirao odbrambenu strategi-
ju, а poslove vojne prirode, u datoj situaciji povjerio upravo Seferu. Dа takvo
povjerenje пјје dao Seferu, dao Ы nekome drugome, mozda, upravo, опоте
ko Ы јтао elementarnog politickog sluha za razumijevanje politickog атЫ­
jenta u kome treba izvrsavati vojne zadatke. Jedino sto Ы se Izetbegovicu
moglo uzeti kao velika, ali, ipak, nesvjesna greska, је сјпјепјса sto је vojne
poslove povjerio u moralnom smislu losoj osobi, osobi koja пета sluha za
razumijevanje politickog ambijenta u kome treba izvrsavati vojne zadatke,
osobi bez odgovarajucih profesionalnih sposobnosti za rjesavanje strateskih
vojnih pitanja.
Sefer је napisao i cesto govorio da је u vrijeme obavljanja najvise vojne
duznosti, kad mu је Izetbegovic Ыо nadreden, Ыо u "nesporazumima" s пјј­
те. Upravo ргјса о "nesporazumima" sa Izetbegovicem, pokazuje Seferovo
nakaradno ponasanje, kao da је оп Izetbegovicu povjerio politicke poslove,
а пе, da је Izetbegovic njemu povjerio vojne poslove. Оп пјје јтао nikakvog
osnova za "nesporazume" sa Izetbegovicem па politickom planu. Ako је vidio
da је Izetbegovic izdajnik ВјН i bosnjackog naroda, kao sto је tvrdio, trebao
је dati ostavku, istu obrazloziti, а zatim se izvan vojnog ambijenta boriti protiv
Izetbegovica. Оп to пјје ucinio. Za Izetbegovica је napisao i govorio da је
"grobar" ВјН. Mogao је trpiti Izetbegovica kao "grobara" ВјН, dok је Ыо па
funkciji, ali mu se pojavio арејјј da u tom pogledu javnost opterecuje, tek па­
kon sto је izgubio celnu funkciju u Агтјјј R ВјН. Dа је јтао "nesporazume" sa
Izetbegovicem oko vojnih pitanja, to Ы se moglo lakse razumjeti. Naprimjer,
da је Sefer htio planirati i neposredno komandovati vojnim орегасјјата, а to
mu Izetbegovic osporavao, tad Ы njegovi "nesporazumi" sa Izetbegovicem
bili razumljivi, јег Ы se odnosili па polje i Seferove i Izetbegoviceve odgovo-
rnosti. Medutim, Sefer је govorio samo о "nesporazumima" sa Izetbegovicem
ро politickim pitanjima koja nisu bila domen Seferove odgovornosti. Ргј tome
је Sefer gubio iz vida da gradani ВјН dobro razumijevaju politicke procese i
da su па bazi dobrog razumijevanja podrzavali Izetbegovicevu politicku stra-
tegiju.
РroЫет је Seferov sto је u svojoj profesionalnoj inferiornosti i nekompeten-
tnosti, "bjezao" od vojnih рјјапја za koja је Ыо odgovoran, te ulazio sa Izetbe-

- 336-
 govicem u politicke "nesporazume", za politicka pitanja о kojima пјје јтао ата
ЬаiЗ пј elementarnog sluha. Sefer gubi iz vida da је jedna stvar znati reprodu-
eirati politiku, а da је sasvim druga stvar znati kreirati i prakticno voditi politiku.
Sefer је јтао sposobnost da reprodueira опо sto se u politiei dogodilo ili vec
iskreiralo. Ргета tome, bilo mu је pametnije da se u prakticnom ponasanju рге­
та Izetbegovicu zadrzao u okviru takvih svojih mogucnosti, znaci da bude ро­
uzdan oslonae u afirmiranju i provedbi vojnih aspekata Izetbegoviceve politike.
Moralni defekti u karakteru Seferove licnosti su ga odvratili od takvog pozeljnog
ропаiЗапја i odveli u "nesporazume" sa Izetbegovicem.
Kad se, konacno, razisao sa Izetbegovicem i formirao svoju takozvanu
"patriotsku" bosanskohereegovacku stranku, za Sefera su se, pored onih do-
bronamjernih, hvatali i mnogi mrzitelji Izetbegovica, koji su se bitno razlikovali
od istinskih patriota koji su u tu stranku zalutali, јег su bili u zabIudama. Mada
је svaki od njih јтао svoje razloge i kanale preko kojih је dobivao upute za тг­
znju ргета autoritetima odbrane ВјН, tacka susreta јт је bila u zajednickoj тг­
znji ргета Izetbegovicu i u zajednickoj zadaci da mu oponiraju, da mu svugdje
i па svakom mjestu smetaju i da iЗјге teze koje su dobro poznate iz agresorske
propagande ргета njemu. U tom poslu опј su za nijansu bili opasniji od onih
koji su transparentno па neprijateljskoj strani. Agresorska propaganda је za
svoje eiljne grupe prioritetno imala stanovnistvo па svojoj strani i medunarod-
nu javnost. Propaganda Izetbegovicevih mrzitelja medu ВоiЗпјаејта , kakav
је bio Sefer, је za svoju eiljnu grupu prioritetno imala domace stanovnistvo i
Ьогее Агтјје R ВјН. U pogledu zelje da kompromitiraju Izetbegovica, ргора­
girali su iste sadrzaje. U tom smislu, Sefer је bio sastavni dio propagandnog
aparata agresora. Izgledalo је da su podijelili uloge. U formalnom smislu su
djelovali zasebno, а u sustinskom smislu njihovo djelovanje је proizvodilo iste
posljediee.
Znaci, svi koji su protiv autoriteta odbrane ВјН propagandno djelovali sa
istim eiljem, medusobno su se povezivali i ispomagali. Zato пјје bilo cudo kad
se, u podrsku Seferovoj takozvanoj "patriotskoj" bosanskohereegovackoj stra-
пеј, svojom propagandom prikljucio Sven Rustempasic, koji se predstavljao da
је iz Vasingtona, Amerikanae, roden u Sarajevu. Gradani ВјН, posebno Sara-
jlije su ga mogli zapaziti kroz ovdasnje medije, kada је pred izbore u ВјН 2000.
godine, drasticno neukusno i grubo propagirao u korist Seferove "patriotske"
раПјје. Pocetkom agresije, оп је oko ре! mjeseei boravio u Sarajevu. Koristeci
se americkim тапјгјта i sarajevskim porijeklom, оп је vrlo jednostavno dola-
zio do svakog od funkeionera u Predsjednistvu i Vladi R ВјН. U to vrijeme оп
nas је sve do jednog testirao. Ne znam, ali mogu pretpostaviti, da li је sadrzaj
nasih razmisljanja i sadrzaj tadasnjih dogadanja u ВјН trebao njemu ili nekome
drugome. Dok је to radio ро funkeionerskim kabinetima, пјје se ispoljavao kao
Izetbegovicev protivnik. Naprotiv.

- 337 -
 U jesen 1992. godine је otisao iz ВiН.1З8I Osnovao је "tjednik EURO во­
SNA", preko koga је krenuo u bespostednu borbu protiv Izetbegovica, ali sve u
јте "brige" za ВјН. Могао је biti "zabrinut" za ВјН, јег bez 'е "brige" пе Ы јтао
nikakve sanse da kompromitira autoritete odbrane ВјН. Kad је "EURO BOSNA"
dosla u ruke Bosnjaka ро Njemackoj, kadrovi Islamske zajednice - svi јтатј
su ispravno i opravdano objasnjavali da је 'ај "tjednik" veoma opasan za ВјН i
Bosnjake. То је doprlo do Rustempasica u Атегјсј, koji је septembra 1993. go-
dine napisao jedno opsirno pismo adresirano па "Uniju dzemata u Njemackoj".
Pravdajuci svoj tekst, objavljen u "EURO BOSNI", "о katastrofalnom uticaju
Alije Izetbegovica", Rustempasic nasim јтатјта u Njemackoj objasnjava da
se Izetbegovic prodaje bh. cetnicima, da Izetbegovic zeli "islamsku drzavu ...
Dzamahiriju", da јтатј svojim odnosom ргета Izetbegovicu promoviraju "ро
islamu zabranjeno ... idolopoklonstvo", da Izetbegovic, od cetnika пета nika-
kvih opasnosti za svoju licnu sigurnost јег јт је "dao sve sto su trazili i јо!;
јт narod goloruk па klaonicu doveo .. ". Da Ы Ыо uvjerljiviji u iznosenju ovih
nebuloza, Rustempasic pise: "..ko su neprijatelji Bosne, ја 'О bolje znam, nego
svi Vi zajedno, koliko god Vas u dzamiji tu јта. Neka svako od Vas provede
onoliko па frontu, koliko i ја, ра сето onda pricati о cetnicima. Neka svako
procita materijala koliko ја, ра сето pricati .."'391 Totalna neistina u vezi ucesca
па frontu protiv cetnika! Odvratna neskromnost u vezi tvrdnje da је mnogo vise

1381 Svena Rustempasita sam upoznao april a 1992. godine, ubrzo nakon 5tO sam pгeuzeo fu nkciju
nacelnika bezbjednosli ТО R ВјН Vjerovalno је da su ga ргета тепј upulili Ijudi iz ladasnje sluzbe
za iпfогmiгапје javnosti, koja је od pocetka agresije pos1ojala u Stabu ТО R ВјН. Сјјепјо sam da Ru-
stempasic јта znacajne veze р геко koj ih moze uticati da пајтоспјје medijske kuce u svijetu sire isti-
nu о agresiji па R ВјН. Ргета takvoj осјепј Ьјо sam motiviran da s пјјт razgovaram i da ти iznosim
svoje analize pojedinih dogadaja i о cjelini stanja u, i oko 8 ј Н . Izrazavao је simpatije ргеmа Vehbiji
Кагјси , Stjepanu Siberu, Jovanu Divjaku ј ostalim istaknutijim kadrovima u ТО R ВјН. Podrzavao је
po1itiku Аlјје Izetbegovica. Ро nekim pitanjima је bio kriti can, аlј se iz konteksta moglo zakljuciti da ј е
ргета svima паmа dobronamjeran.
Febгuaгa 1993.godine , Rustempasic је теп ј iz Zagreba poslao poduze pismo. Ne sjecam se ko
т ј је od nasih Ijudi donio to pismo. Sacuvao sam ga. Priznaje da ј е Izetbegovic 1991 . godine bio hra-
Ьаг kada је odbio da regruli iz ВјН odlaze u JNA. U vezi s lјт, Rustempasic је ukazao da Tudman па
"najpokvareniji пас јп" negira da је Izetbegovic !јте pomogao Hrvatskoj. Medutim, u sadrzaju pisma
su prisutne i tendenciozne kritike proliv Izetbegovica. Islicao је da ј е za В Ј Н 51etna Izetbegoviceva
"islamska orijentacija", da Izetbegovic пјје polilicki obrazovan , da је sramota 510 оп (Rustempa5ic) ,
iako "strucnjak" пета nikakvu funkciju, dok "primitivci rukuju situacijom i unislavaju zadnje preostale
5anse za R ВЈН". Pohvalio је "strategiju Sefera Halilovica". Sugerirao је da se " Igmапi " - specijalci
MUP prikljuce Агтјј ј R В ј Н. Sumnjicio је neke паое Ijude da su agenli CIA.
U vezi Austempasicevih pisama koja su тј biJa dostupna, septembra 1993. godine, sam па­
pisao da su ista "indikator da se politicka agentura, kao prednji odred obavjestajnih i propagandnih
centara angazuje па unutгasnj oj destrukciji ВјН, tako sto се se diskvalificirati autoriteti koji daju рег­
spektivu opstanku ВјН i b05njackog mus1imanskog naroda. Сјlј је da se narod okrene protiv najsta-
bilnijeg , autoriteta koga ima u licnosti Аl јј е Izetbegovica".
1391 Fotokopija pisma koga ј е Sven Ruslempasic, seplembra 199З.gоdiпе, iz Vaoinglona poslao
"Uniji Шетаtа u Njemackoj", preko EURO BOSNE, naslovljeno па Ibrahima Halilovica, urednika 10g
"ljednika", Arhiva.

- 338 -
procitao, nego јтатј u Njemackoj kojima se pismom оЬга6а l Totalna neistinost
i odvratna neskromnost predstavljaju пајтапје dvije zajednicke osobine Svena
Rustempasi6a i Sefera Halilovi6a. Vjerovatno је da опј imaju i drugih zajed-
nickih osobina, ali ove dvije se mogu uzeti kao vazan dio nuznih pretpostavki
za njihovo povezivanje u prljavom poslu propagande protiv autoriteta odbrane
8јН, posebno protiv Izetbegovi6a.

Iz ove ргјсе citaoci sebi mogu postavljati razna pitanja i па njih sami sebi
i u medusobnim razgovorima odgovarati. Kad to budu cinili dobri poznavaoci
prilika u 8јН, ргета naprijed navedenom obrascu , mogu analizirati i zakljucivati
koje su zajednicke osobine u zajednickom prljavom poslu, sa Seferom zbIizile
i ostale, najvatrenije Izetbegovi6eve protivnike koji su , radi efikasnosti svog
djelovanja, u cilju kompromitacije faktora odbrane, па celu sa Izetbegovi6em,
isto kao i Rustempasi6 "brinuli" о 8јН. U tom smislu, interesantno је sagledati
podlogu prljavog posla kojim se bavio i jos uvijek bavi, паргјтјег, Rusmir Ма­
hmut6ehaji6, koga mnogi smatraju Seferovim mentorom.
Nije naodmet odgovoriti па pitanje da li је slucajno sto se u 1993. godini
pojavilo toliko zestokih opasnosti ро 8јН i 80snjake. U toj godini, Тидтап је
intenzivirao oruzanu agresiju па R 8јН. U toj godini 80Ьап је unutar 8јН , kao
eksponent Tudmanove agresije па R 8јН djelovao па razaranju legalnih institu-
сјја R 8јН . U toj godini Fikret Abdi6 је sa istim ciljem osnovao svoju paradrzavu
i u korist dva agresorska rezima - Tudmanovog i Milosevi6evog otvorio front
protiv Агтјје R 8јН. U toj godini је kulminirala neposlusnost ргета Izetbego-
vi6u od strane pojedinih komandanata Агтјје R 8јН , narocito u Sarajevu, gdje
spada i Seferovo djelovanje. U toj godini svoj front protiv Izetbegovi6a otvara
i "mali" Sven Rustempasi6 putem "tjednika EURO 80SNA" ... Ко zna koliko је
takvih, manjih ili ve6ih, otvorenih ili prikrivenih, unutar 8јН ili spolja, frontova
otvoreno, prosireno, produbIjeno, intenzivirano ... Medutim, zna se jedno: ko-
mpromitacija i unistavanje faktora odbrane 8јН, па celu sa Izetbegovi6em , Ыо
је zajednicki imenitelj za sve frontove, kako za опе kojih smo vise, tako i опе
kojih smo тапје ili nikako svjesni. lako тј је medijska kampanja donosila razne
neprijatnosti, ipak se ponosim sto sam u brojniku tog razlomka, bIizu Izetbego-
vi6a, Ыо iznad crte pomenutog zajednickog imenitelja.

- 339-
 8.7.
PROFESIONДLNO NEKOMPEТENTДN
SEFER SE PLASIO KONKURENCIJE
Kritikujuci Izetbegovica, Sefer је ргimitivпо i пеzгеlо pisao i govorio da је
Izetbegovic kriv sto јеdiпiсе ТО, koje su, uzgred гесепо, bile pod пероsгеdпоm
kоmапdоm Sefera, пisu параlе па јеdiпiсе JNA u sarajevskim kаsагпаmа i
oduzele oruzje koje је u пјimа bilo. Sefer је isticao da su u 'от smislu bili
роvоlјпi uslovi, јег је, паvоdпо, kаsагпu па Faleticima osiguravalo samo ,гј­
desetak vојпikа JNA, koje је bilo lahko savladati i doci do оgгоmпih kоliсiпа
oruzja. Ovaj slucaj пе cudi, јег је Sefer ostavio traga za епсiklореdiјu svojih
ргоfеsiопаlпih gluposti. ОЬјаsпјаvајuсi kako smo lahko mogli protjerati јеdiпiсе
JNA iz sarajevskih kаsагпi i domoci se оgromпih kоliсiпа oruzja i muпiсiје ,
Sefer је isticao kako se 'О пiје uсiпilо zbog zаЬгапе od stгапе Izetbegovica, i
'О u vrijeme kada "smo тј mogli diktirati uslove". Sefer је mislio da тј mozemo
"diktirati uslove", upravo, u situaciji kad se u Sarajevu паlаzе zпасајпi efektivi
JNA, ali пе usаmlјепi , vec роdгzапi оgгоmпim роtепсiјаlimа artiljerije, avijacije ,
оklорпо-mеhапiziгапih i pjesadijskih јеdiпiса oko Sarajeva.
Tada u Sarajevu јеdiпiсе ТО пisu bile гаzviјепе, kako се se 'О tek kаsпiје
dogoditi fогmiгапјеm brigada i korpusa. Tada avijacija JNA пiје imala zаЬгапu
ЬогЬепih i drugih letova. Milosevicevom rezimu је pred mеduпагоdпоm za-
јеdпiсоm trebalo samo "оргаvdапје" za mаsоvпu upotrebu kорпепih i zгаспih
efektiva, sto Ы bili параdi ТО па kаsагпе JNA. Izetbegoviceva је zasluga sto
је sprijecio takav razvoj dogadaja, ako је Sefer иорсе ispoljavao iпiсiјаtivu za
akcije ргета sarajevskim kаsагпаmа, јег mпоgо zaobilazi istiпu , ра ти se u
'от pogledu пе moze vjerovati. Ovdje пiје sustiпа u 'оте da 'ј је оп pokretao
takve iпiсiјаtivе ili пе , ovdje је роепtа u пјеgоvоm оdпоsu ргета Izetbegovicu,
ра tek i u njegovoj profesionalnoj nekompetentnosti, ako је иорсе pokretao
inicijative za ЬогЬепо djelovanje ргета jedinicama JNA u sarajevskim kasar-
паmа.

Tesko је bilo raditi sa osobom koja је faktor u оdluсivапјu , а пisu јој јаsпi
оsпоvпi pojmovi i оdпоsi о fuпkсiопiгапјu оdЬгаmЬепоg sistema u ratu . Sefer
је паglаvасkе postavljao оsпоvпе еlеmепtе оdЬгаmЬепоg sistema. Formirao
је Vојпu policiju па tегitогiјаlпој оsпоvi pod паzivоm " Vојпа policija RepubIike
Воsпе i Hercegovine", сјте је Vојпа policija ulazila u паdlеzпоsti сivilпе poli-
сјје. Коmапdе јеdiпiса Агтјје R ВјН su ргета пјеgоvim shvаtапјimа trebale
ostati bez Vојпе policije u svom sastavu. Trebale su se оslапјаti па Seferovu
"Vојпu policiju RepubIike Воsпе i Негсеgоviпе", огgапiziгапu ро орсјпата,
upravo опdје gdje vec postoji сivilпа policija. Medutim, Sefer пе Ы Ыо Sefer,
da u svojim stеtпim potezima пiје isao јо!; i dalje. Htio је da se policija MUP-a

- 340 -
u cjelini "pretpotcini" Armiji R BiH. Ispravno је bilo da se omoguci da policija
MUP-a, kao dio oruzanih snaga, za konkretne ЬогЬепе operacije, u zoni izvo-
denja borbenih djelovanja bude pretpotcinjena jedinici Armije R BiH , ali da pri
tome izvrsava zadatke koji proizilaze iz mjesta i uloge civilne policije, а пе da
jedinica civilne policije bude elemenat borbenog poretka radi izvodenja ЬогЬе­
nih djejstava, kao neka pjesadijska jedinica. Sefeгove патјеге su bile da civilna
policija u cjelini bude "pretpotcinjena" Stabu Vrhovne komande, пе samo za
konkretna ЬогЬепа djejstva, nego trajno - do kraja rata, i u toku i izvan borbenih
djelovanja. То Ы izazvalo opasan sukob nadleznosti i onemogucilo funkcioni-
гапје civilne vlasti u ratu.
Kad је ovo pitanje bilo па dnevnom redu, odnosno, kada se u vezi s tim Se-
fer svadao sa ministгom unutarnjih poslova Jusufom Pusinom, ја sam Seferu
ukazivao па ргоЫете koji Ы se nuzno ispoljili u slucaju da se civilna policija u
cjelini pretpotcini i ude u sastav Armije R BiH. Zastupao sam misljenje da treba
omoguciti pretpotcinjavanje lokalnih sastava civilne policije i da se angaziraju
ргета planovima konkretnih borbenih djejstava odgovarajucih komandi Armije
R BiH.
U vezi s tim, insistirao sam da preko ministra unutarnjih poslova zahtijeva-
то da se civilna policija angazira, izvrsavajuci nekoliko grupa zadataka, i to: (1)
neposredno fizicko osiguгanje vaznih objekata infrastrukture, kao sto su mosto-
vi, elektricna postrojenja, objekti namjenske proizvodnje, objekti razmjestaja
drzavnih institucija i slicno, sto treba realizirati u obIiku straza, patrola, zasjeda,
osmatracnica; (2) kontrola teritorije izvan i u zonama borbenih djelovanja Armije
R BiH, sto obuhvata kontrolu prostora izmedu naseljenih mjesta, kontгola ulica,
parkova, trgova, prostora pogodnih za ubacivanje neprijateljskih diverzantskih
grupa, sto treba realizirati patгolama, strazama, osmatracnicama, zasjedama,
ukljucujuci i elemente operativnog rada, u cilju angaziranja па takvim zadacima
i gradana kao subjekata siguгnosti i zastite u uslovima rata; (3) reguliranje i
kontrola saobracaja па svim komunikacijama magistralnog, regionalnog i lokal-
nog znacaja; (4) ucesce u borbenim djejstvima, posebno u ЬогЬата protiv uba-
cenih grupa neprijatelja, u situacijama kada su ugrozeni objekti infrastruktuгe
па kojima se inace, ргета naprijed navedenom, angazira policija, sto Ы podra-
zumijevalo da svaka policijska stanica ima ЬогЬепо spremnu desetinu do voda
policajaca koji mogu brzo inteгvenirati па ugгozenim pravcima; (5) kriminalistiG-
ko - tehnicki poslovi nuzni u ЬогЫ protiv kriminala, sa Ijudstvom osposobIjenim
za poslove uvidaja па licu mjesta, poslove istraga u slozenijim slucajevima i
poslove operativnog rada па otkrivanju krivicnih djela i identifikaciji poGinilaca,
sto Ы podrazumijevalo saradnju sa tuzilastvima i sudovima.
Radom civilne policije, ргета naprijed navedenim vrstama zadataka, ото­
gucilo Ы se da jedinice Armije R BiH koncentriraju svoju paznju па pripremu i

- 341 -
•

izvodenje borbenih djelovanja, а da se Vojna policija angazira samo u odnosu

па jedinice, komande i vojne aktivnosti, pri сети Ы civilna policija, u saradnji sa
Vojnom policijom, ucestvovala u realizaciji odredenih тјега u zonama borbenih
djelovanja. Dio civilne policije koji Ы u zonama borbenih djelovanja izvrsavao
zadatke koji proizilaze i njihove патјепе u ratu, Ыо Ы pretpotcinjen odgovara-
јисој komandi Armije R BiH.
Seferu је bilo dzaba i pisati i objasnjavati sve ovo sto sam u vezi naprijed
navedenog iznosio. Оп је htio da policija MUP-a bude пјети podredena, sto је,
sasvim opravdano izazivalo revolt kod strucnih Ijudi koji su ро zakonu odgovo-
rni za rjesavanje ргоЫета u nadleznosti civilne policije. Umjesto da uspostavlja
odnose saradnje sa ministrom unutarnjih poslova, оп је htio uspostaviti odnose
svoje dominacije nad strukturama ministarstva unutarnjih poslova. Odakle ти
takva potreba tesko је ocijeniti, ali је, najvjerovatnije, u pitanju profesionalna
neupucenost za vojne poslove па nivou gdje se javlja potreba koordinacije u
saradnji sa raznim civilnim strukturama drustva. Inace, Sefer је imao ргоЫе­
maticne stavove u odnosu па policiju za koju је smatrao da ти је u vrijeme
ilegalnog djelovanja "Ыо gori nas MUP, nego KOS", 'е da је civilna policija u
ratu "postala udobno skloniste babinim sinovima", sto је uvreda svoje vrste za
hiljade policajaca koji su savjesno i odgovorno izvrsavali svoje zadatke . Ovo је
пе samo izgovarao vec i pisao.
Sefer nije volio nikoga od Bosnjaka za koga је cijenio da ти moze biti
konkurencija. U kontaktima sa oficirima viseg ranga Ыо је opterecen svojim
kapetanskim statusom. Rijeci pohvale za rad Ijudi koji ga okruzuju mogle su se
od njega cuti u cetiri oka samo za onoga s kim razgovara, а sve ostale koji nisu
prisutni grubo је vrijedao. Slusao sam kad za Vehbiju Karica, Zicru Suljevica,
i Rifata Bilajca govori kako "пе znaju nista" i da ga svojim "neznanjem optere-
Сији". Slicno је govorio i za mnoge druge, cestite Ijude. Stekao sam utisak da
је za Sefera dobar samo опај Bosnjak koji pogine ili је iz nekih drugih razloga,
ргета пјети, potpuno eliminiran kao konkurent. Naime, о konkurenciji za тје­
sto nacelnika Staba Vrhovne komande koje је оп zauzimao, niko drugi osim
njega nije ni razmisljao. Mnogi kojih se оп zbog toga Ьојао, cestito su se ропа­
sali. Zeljeli su doprinijeti sto uspjesnijoj ЬогЫ kako Ы se odbranila BiH i doslo
do mira. Njegov strah u tom pogledu podsticale su carsijske price о Seferovim
greskama i nedolicnom ponasanju, u vezi cega se vec od Ijeta 1992. godine,
kroz takve price nagadalo i о tome ko Ы trebao umjesto Sefera biti postavljen
za nacelnika Staba Vrhovne komande. Ргета svakome za koga је сио da se
u takvim pricama pominje, kao njegov moguci nasljednik, Sefer је pojacavao
svoju mrznju, pokusavajuci па sve nacine da ih omalovazi, kompromitira ili
udalji Ьаг iz Sarajeva, ako пе i izvan BiH.

- 342 -
 Carsijskim ргјсата о Seferovoj smjeni, u pocetku, nisam pridavao poseban
znacaj. Zabrinula те рготјепа Seferovog ponasanja ргета тепј, nakon sto је
od jula 1992.godine obavijesten da se medu mogucim kandidatima za dolazak
па mjesto nacelnika Staba Vrhovne komande ротјпје i тоје јте . Ljudi koji su
те pominjali kao kandidata, vjerujem da su bili dobronamjerni i ргета тепј i
ргеrnа орсет interesu da se stabilizira sistem komandovanja u Агтјјј R ВјН.
Medutim, угјјете се pokazati da се тепе takve dobre патјеге skupo kostati.
Seferova mrznja ргета тепј se povecavala, srazmjerno njegovom uvjerenju
da sam ја zaista kandidat za funkciju koju оп obavlja, а koju zeli ро svaku сј­
jenu zadrzati. Sefer је о tome kasnije, i tokom rata i poslije rata ргјсао i pisao,
isticuci "da је u Ijeto 1992. godine Izvrsni odbor SDA donio odluku" da ја , bu-
dem postavljen па mjesto nacelnika Staba Vrhovne komande. Ni dan-danas ја
пе znam da li је о тепј stvarno bilo koji od zvanicnih politickih i drzavnih faktora
raspravljao da Ы donio takvu odluku.
Оуо isticem zbog toga sto su to za тепе bile уеота nesretne okolnosti, јег
је upravo to, za Sefera Ыо razlog da ројасауа mrznju ргета тепј, te da ро­
kusa da те udalji iz Sarajeva ili da те па neki drugi пасјп ucini "bezopasnim"
ро njegovu poziciju па celu Агтјје R ВјН. Jedne prilike, takoder, u Ijeto 1992.
godine kada је obavijesten о raspravama da ја budem postavljen па njegovo
mjesto, Sefer те pozvao u svoj kabinet i sa тпот оЬаујо razgovor, nudeci т ј
postavljenje za vojnog atasea u Ambasadi R ВјН u Zagrebu . Znajuci da је оп
neke Ijude уес poslao па tu duznost, te znajuci zbog cega to оп radi, ја sam
odbio takvu mogucnost. Kategoricki sam rekao da cu ostati u ВјН. Djelovao тј
је iznenadeno zbog takvog mog odgovora . Valjda је mislio da cu rado docekati
takvu ponudu, а njega rasteretiti paranoicnih razmisljanja. Rekao sam mu da
zelim porodicu okupiti u Sarajevu, gdje тј se уес nalazila supruga, te da radim
па tome da i kcerke, koje su se tada nalazile u Zagrebu , dovedem u Sarajevo,
sto sam marta 1993. godine, u najtezoj ratnoj situaciji, djelimicno i postigao.
Tada је u Sarajevo dosla kcerka Alma i nastavila гапјје zapocete studije па
Medicinskom fakultetu. Kcerka Adela је u Sarajevo dosla juna 1994. godine,
а nakon izvjesnog угетепа otisla u Njemacku gdje је upisala i zavrsila Ргаупј
fakultet. Ргета tome ја sam za sebe i svoju porodicu , uglavnom, perspektivu
vidio u ВјН, odnosno, u Sarajevu.
Razlika izmedu Sefera i predsjednika Izetbegovica, u intelektualnom, оЬга­
zovnom, moralnom i svakom drugom pogledu bila је ogromna. Sefer је spram
Izetbegovica djelovao kao slabo odgojeno dijete. Medutim, оп se, ipak, upinjao
da se predstavi пе samo da је па istom nivou s пјјт, Уес se trudio da dokaze
kako је Izetbegovic za njega nezreo, nedorastao i da mu је Izetbegovic рге­
preka u postizanju vojnih rezultata. Оуо паротјпјет zbog toga sto su takva
Seferova nastojanja dobra ilustracija za ocjenu njegovog loseg karaktera koga

- 343 -
•

је opredmelio u fanalicna naslojanja da оп umjeslo Izelbegovica bude рге­

dsjednik Predsjednislva R ВјН. Svugdje i па svakom koraku, Sefer је kritizirao
Izetbegovica. Za sve politicare, ра i za predsjednika Izetbegovica је govorio
da su podrumasi, da пе razumijevaju uslove ЬогЬе i da ga koce u postizanju
vecih rezultala u ЬогЫ. Vise puta, tokom 1992. i u prvoj роlоујпј 1993. godine,
dok је Sefer оЬаУlјао funkciju nacelnika SVK, ЫО sam u njegovom kabinetu,
kada smo zajedno pratili TV program. TV је cesto prenosila izjave predsjednika
Izetbegovica. Saslusavsi sta predsjednik kaze, Sefer је grubo, uz ocitu mrznju
komentarisao: "Eto matorog, budale ... Ра sad sam s пјјт Ыо i govorio mu dru-
gacije, а оп opet govori gluposli ... "
Cudio sam se ovakvom ponasanju . Licno sam сјјепјо da su izjave predsje-
dnika Izetbegovica уеота znacajne i korisne za odbranu ВјН . Pomisljao sam
da Sefer ргоуосјга , da пе misli onako kako krilikuje Izetbegovica i da па taj
пасјп lestira тоје ponasanje. U pocetku nisam znao sla da radim. Pomisljao
sam da о tome obavijestim Predsjednika, ali тј se сјпјlо da to пе Ы Ыlо dobro,
јег moze ispasti da ја zelim posvadati dva najznacajnija covjeka u sistemu
odbrane od agresije. О lоте nisam smio dugo cutati. То sam тorао гесј Рге­
dsjedniku. Сјјепјо sam da su naruseni odnosi izmedu predsjednika Izetbego-
ујса i Sefera уеота velika opasnost za odbranu ВјН . Kada је Sefer kritikovao
Predsjednika, ја sam odobravao Predsjednikove stavove. Ргј tome sam јтао u
vidu mogucu, za тепе nepovoljnu reakciju Sefera. Trudio sam se da zapazim
ko се jos od prisutnih culi опо sto Sefer govori. Kada sam Ыо siguran da osim
тепе postoje svjedoci , ја sam о tome izvijestio Predsjednika koji тј је rekao
da оп 10 уес zna.
Iпасе , u ponasanju Sefera Наlјlоујса ргета Predsjedniku пјје Ыlо еlете­
ntarne пј орсе пј vojnicke kulture. U svakodnevnim razgovorima sa svojim sa-
radnicima, kad је spominjao predsjednika Izetbegovica, nazivao ga "Аlјја", sto
је, uz ostale, cesto i podrugljive тапјге , djelovalo ponizavajuce. Nije poslovao
svog nadredenog, а Ыо је уеота osjetljiv ako primijeti da njegov podredeni
njega пе posluje. Iтао је obavezu da u svom ponasanju ргета predsjedniku
Izetbegovicu afirmira autoritel Vrhovne komande, da pokazuje svoju lojalnost
i poslusnost Vrhovnoj komandi, te da па taj пасјп јаса vlastiti autoritet i efika-
snosl komandovanja sa svog пјуоа u ulozi nacelnika Staba Vrhovne komande.
Оп је mislio da се ignoriranjem svog nadredenog predsjednika Izetbegovica,
osigurati da njega posluju njegovi podredeni.
Mnogo cega је u Seferovom ponasanju Ыlо naopakog. Seferov оlрог рге­
dsjedniku Izetbegovicu se osjecao па svakom koraku. Tesko је ocijeniti zasto
se оп tako ponasao. Medulim , jasno је , da takvo njegovo ponasanje пјје Ыlо u
interesu јасапја odbrane proliv agresora, odnosno, jasno је da је takvo njego-
vo ponasanje Ыlо daleko od opceg raspolozenja i velike podrske Izetbegovicu

- 344 -
 od strane gradana i kadrova u legalnim drzavnim i drugim institucijama u ВјН.
Jasno је, takoder, da је Sefer opstruirao stavove predsjednika Izetbegovica u
vrijeme kada su agresorske propagande Milosevicevog i Tudmanovog rezi-
та bile ekstremno medijski i па druge пасјпе usmjerene protiv predsjednika
Izetbegovica. Ргета јоте, Seferovo ponasanje ргета predsjedniku Izetbego-
vicu пјје odrazavalo raspolozenje odbrambenih faktora, vec је slijedilo raspo-
lozenje koje se zeljelo nametnuti iz politickih, obavjestajnih i medijskih сепјага
pod kontrolom Milosevicevog i Tudmanovog rezima. Zasto se tako ponasao,
razjasnit се se kad-tad. Medutim, vec sada se sasvim sigurno moze ocijeniti da
Sefer пјје јтао potreban nivo пј profesionalne, пј politicke, пј patriotske zrelosti
i odgovornosti. Smisljenu i organiziranu izdaju пе Ы zelio пј ukljucivati u ova
razmatranja.
U vojnom smislu, gledano iz ugla raznih specificnosti vojne organizacije,
ovakvo Seferovo ponasanje је bilo grub udar па ver1ikalu komandovanja i ru-
kovodenja Агтјјот R ВјН. Udar па taj elemenat vojne organizacije, zakonito
јта najteze posljedice za ostvarivanje glavne uloge i zadataka vojske. Takvi
udari najvise onesposobIjavaju vojnu organizaciju. Udare па ver1ikalu, odnosno
lanac komandovanja i rukovodenja Агтјјот R ВјН, Sefer је vrsio пе samo u
pravcu svog nadredenog predsjednika Izetbegovica, nego i u pravcu svojih
podredenih. U tom pogledu, nazalost, јта mnogo opcepoznatih ргјтјега.
Naprimjer, afirmirao је praksu da па pojedinim dijelovima ratista odreduje
takozvane "komandante pravaca". Vehbiju Кагјса, koji пјје Ыо komandant пј
jedne od jednica, је odredivao za komandanta pravca u pokusajima debIokade
Sarajeva. Тјте је pasivizirao komandante postojecih jedinica koje ucestvuju u
izvodenju borbenih djejstava. Dа Ы "komandant pravca" mogao biti komandant
postojecim komandantima jedinica koje ucestvuju u ЬorЬепјт djejstvima, оп је
тогао imati pretpostavke u tome pogledu. Могао је do u detalje poznavati sta-
пје u jedninicama kojima се komandovati, је imati odgovarajuce organe ruko-
vodenja i nuzna sredstva za komunikacije. Nadleznost u imenovanju komanda-
nata brigada i visih jedinica је bila u nadleznosti Pradsjednistva, kao Vrhovne
komande, ра ргета tome, пј "komandant pravca" пјје mogao biti odreden па
drugi паСјп. Sve је to odraz Seferove proizvoljnosti u profesionalnom smislu.
Istina, u ЬогЬепјт djejstvima se moze odrediti "komandant pravca", ali јо treba
da bude jedan od komandanata jedinice koja јта kljucnu ulogu u izvrsavanju
odnosnog borbenog zadatka, па glavom dijelu tog pravca, ali za takva privre-
тепа rjesenja moraju postojati opravdani razlozi kojih пјје bilo nikada kada је
to radio Sefer. Razlozi nisu postojali zbog toga sto је Stab Vrhovne komande
Ыо fizicki veoma bIizu jedinica koje izvode ЬогЬепа djejstva, а јо!; bIize su bile
komande korpusa, паргјтјег 1.К, 4,К i б.К, u сјјјт zonama је Sefer odredivao
"komandante pravaca". U tom pogledu treba vidjeti i posljedice koje su uslijedile

- 345 -
kada је Sefer, izvan postoje6e strukture komandi i jedinica па Neretvljanskom
pravcu, Ыо komandant jedinicama сјјј su neodgovorni pojedinci pocinili zlocine
nad hrvatskim civilima u selu Grabovica. 1u tom slucaju Sefer se pokazao kao
opasan improvizator. Proizveo је situaciju u kojoj se moze manipulirati о odgo-
vornosti za stetne posljedice, sto zeli prebaciti па druge kadrove u komandama
korpusa i u Stabu Vrhovne komande, ali da su u tim operacijama postignuti
rezultati vrijedni slave, Sefer takve rezultate пе Ы пј s kim zelio podijeliti, а
kamo Ii da ih u cjelini pripise drugom, jer Ы ih u cjelini pripisao sebi. Na svakom
primjeru i па savkom koraku је dolazio do izrazaja veom los karakter i moral
Seferove licnosti.
О Seferu se govorilo kao о oficiru bivse JNA, aktivisti "Patriotske lige", Bos-
njaku, 'е kao о "Sandzakliji", sto su bile veoma vazne i pozitivne reference za
njegovu afirmaciju kao nacelnika Staba Vrhovne komande. Bosnjaci su sa sim-
patijama prihvatali da "Bosnjak - Sandzaklija" bude prvi vojnik Armije R ВјН. U
politickom smislu, u 'оте је bilo najpozitivnije simbolike о jedinstvu bosnjackog
naroda, о 'оте da u ВјН, Bosnjak porijeklom iz Sandzaka јта ista prava i iste
odgovornosti u pogledu odbrane ВјН. Medutim, Sefer se stavljao u ulogu da оп
па veoma naopak i sumnjiv пасјп пата Bosnjacima rodenim u ВјН dijeli lekcije
kako treba voliti ВјН i kako treba biti motiviran u odbrani ВјН. То је сјпјо uz
prizvuk dovodenja u sumnju patriotskog digniteta i patriotske odgovornosti nas
Bosnjaka, rodenih u ВјН. U 'оте је prekoracio granice elementarne pristojno-
sti. Оп је mogao i trebao biti potpuno ravnopravan s пата Bosnjacima rodenim
u ВјН, ali је za nas uvredljivo ako пат treba d06i bilo ko iz Ulcinja, Bara, Novog
Pazara ili bilo kog mjesta па dunjaluku, ра makar 'О ЫО i Bosnjak iz tih mjesta,
da пата u ВјН dijeli lekcije kako trebamo voljeti ВјН.

8.8.
SEFEROV ТEROR NAD LJUDlMA, RADI
"DOКAZA" PROТlV IZEТBEGOVICA, DELICA, ALISPAHICA ...

Sefer Halilovi6 је veoma osvetoljubiv. Imenovanjem Deli6a па celo Armi-

је оп se osje6ao porazenim. Umjesto da radi svoj posao, obuzet је osvetom
prema svakome koga је smatrao odgovornim za odluke ро kojima оп vise пјје
па celu Armije. Osvetnicki rad Sefer је usmjerio najvise prema predsjedniku
·lzetbegovi6u, Deli6u i тепј. Vjerujem da nas је u to vrijeme Ыо spreman i ubi-
,ј. Odlucio se da poduzima razne mjere па nasoj kompromitaciji, s konai':nim
ciljem da Izetbegovi6a ukloni sa politicke scene u ВјН, а da Deli6a i тепе eli-
minira iz sistema odbrane ВјН . Uzalud је trosio energiju, jer пј jedno пј drugo

- 346-
пјје uspio, аlј је kompromitirao sebe. Оа је veliku energiju, koju је trosio s сјlјет
nase kompromitacije, usmjerio па obavljanje posla za koga је Ыо odgovoran,
Ыlо Ы Ьоlје i za njega lјспо i za odbranu ВјН. Medutim, dolaskom Оеlј6а па сеlо
Агтјје, Sefer је fakticki radio protivno ciljevima odbrane ВјН .
Monstruozne neistine su Ыlе glavni sadrzaj njegovih aktivnosti. Mediji su Ыlј
glavno sredstvo za sirenje njegovih neistinitih teza, sto је kasnije dopunio i fo-
гтјгапјет svoje "Bosansko-hercegovacke patriotske stranke". Skromnu orga-
nizacionu struktuгu svoje stranke је koristio da svoje neistinite teze siri od uha
do uha. Neskromnim, bolesnim атЫсјјата оп se sam odguгao u tesko тога­
Iпо posrnu6e. Iтао је cilj da оп lјспо bude politicki i vojni lider Bosnjaka. Оа Ы
'О postigao, odmah u pгvjт mjesecima rata, kada је narod najvise stradao, оп
је otpoceo medijsku kampanju radi svoje рготосјје . Zelio је da nadmasi ugled
predsjednika Izetbegovi6a. Stampao је postere i znacke sa svojim likom, sto је
distribuirao ро сјјеlој ВјН , а posebno ро jedinicama Агтјје R ВјН .
S сјlјет da ostvari svoje bolesne атЫсјје, tako sto 6е kompromitirati рге­
dsjednika Izetbegovi6a i njegove bIiske saradnike, Sefer је gubio osje6aj za
realnost. Koristio se najprljavijim metodama i sredstvima za koje је mislio da su
efikasni u dostizanju takvih ciljeva. Djelovao је previse isfrustrirano. U takvom
stanju је pokazivao zelju da sto ргјје ostvari svoje patoloske ciljeve.
ргјсе о Seferovoj isfrustriranosti i о njegovoj teznji da sto ргјје dode do
"argumenata" koje 6е koristiti za kompromitaciju predsjednika Izetbegovi6a i
njegovih najbIizih saradnika, pristizale su sa raznih strana. Iz tog vremena,
u dobrom sje6anju ostala тј је istinita ргјса о teskoj sudbini Tabak Ahmeda.
Ро Seferovoj naredbi, njemu odane osobe su od Tabak Ahmeda trebale uzeti
pismenu izjavu kojom Ы se "dokazalo" da su Izetbegovi6, Оеlј6 Rasim , Cengi6
Hasan i Bakir Alispahi6 kriminalci, da kradu novac, da su ratni profiteri i slicno.
Zivot Tabak Ahmeda, pod tortuгom koju је organizirao Sefer, zbog pretrpljenih
udaraca, visio је о koncu. ргјсаlо se da је nekim seansama fizicke i psihicke
toгtuгe prisustvovalo i neko malodobno dijete. U kasnijim razgovorima о 'оте,
Ijudi su se zgrazavali i zakljucivali da је fizicka toгtuгa, koju gleda dijete - dese-
togodisnjak, Ыlа ve6a toгtuгa za to dijete nego za samog Tabaka, koji је vise-
dnevno trpio fizicke udarce i druga ponizenja. Nevjerovatno djeluje ргјса da је
toгtuгi nad Tabakom prisustvovao, navodno, sin Sefera Halilovi6a.
Naime, pocetkom oktobra 1993. godine, kada se u ulozi nacelnika Staba
vrhovne komande nalazio па podrucju ЈаЫапјсе i Копјјса , Sefer је naredio da
se uhapsi Tabak Ahmed, koji је Ыо ovlasten za nabavku i dotuг naoruzanja,
municije, eksploziva i drugih materijalnih sredstava, koja је trebalo osiguгati u
transpoгtu do Glavnog logistickog centra u Visokom. U ovom smislu , Tabak је
јтао ovjereno ovlas6enje sa potpisom komandanta Staba Vrhovne komande
Rasima Оеlј6а , kako Ы pokazivanjem istog sprijecio eventualne smetnje u svom

- 347 -
 radu ako se pojave u nekim lokalnim sredinama. Oko 15.00 sati 03.10.1993.
godine, Tabak Ahmed је па putu od ЈаЫапјсе ргета Fojnici i Visokom, uha-
psen u selu Parsovi6i, kada se s пјјт u vozilu nalazila Delali6 Jasminka, koja је
putovala u Zenicu, gdje јта muza Ijekara koji radi u zenickoj bolnici. Odveden
је u obIiznju komandu lokalne jedinice, 45. brigade Агтјје R ВјН, kojom је tada
komandovao Hakalovi6 Haso. Egzekutori torture su Tabaka grubo vrijedali, go-
vore6i mu da znaju da је "ubaceni spijun MUP-a u redove Агтјје", а najces6a
pitanja па koja su tucom nagonili Tabaka da па njih odgovara, bila su: "Koliko si
Aliji Izetbegovi6u, Bakiru Alispahi6u, Rasimu Deli6u i Halidu ёепgi6u iznio рага
u svicarsku banku?"; "Koliko si platio ku6u Alije Izetbegovi6a u Svicarskoj?";
"Koliko si platio ku6e u Svicarskoj Rasimu Deli6u, Bakiru Alispahi6u i Halidu
ёепgi6u?". Ро svaku cijenu trazili su Tabakovu pismenu izjavu kojom Ы mogli
manipulirati radi kompromitiranja u javnosti predsjednika Izetbegovi6a i njego-
vih bIiskih saradnika. U jednom trenutku, da Ы izbjegao fizicku torturu, Tabak
је rekao da isljednici napisu kakvu god h06e izjavu i da 6е је оп potpisati, ali da
ga puste da ide kuda је posao.
Sto se Tabak vise trudio da isljednicima objasni kako па takva pitanja пе
moze odgovoriti опо sto od njega ocekuju, јег о tome nista пе zna, udarci ро
njegovom tijelu su bili sve јасј i јасј, sakama, pesnicama, nogama i policijskom
gumenom palicom. Dogadalo se da ga cetvorica "isljednika" udaraju jedno-
vremeno, prijete6i da 6е se опј "obracunati sa Izetbegovi6em, Deli6em, Alis-
pahi6em, ёепgi6еm i drugim neprijateljima muslimanskog naroda". Upornost
i sadizam isljednika, usmjerena је Seferovim zahtjevima: "Stegnite ga јо!; dok
пе progovori" ..
Na mjestu ove torture nalazili su se i Ijudi koji sve to nisu mogli gledati, а
jedan је iskoristio pogodnu priliku i upozorio Tabaka da је bjezanje jedini паЫп
da se zastiti od sigurne smrti ako ostane u njihovim sakama. U toku п06ј, Tabak
је uspio роЬје6ј kroz prozor WC-a, ра se tri dana krio ро sumama dok пјје, sav
unakazen od udaraca, dosao u Fojnicu kod svog prijatelja.

- 348 -
 8.9.
SEFER ЈЕ PODSТlCAO SUKOBE U SARAJEVU
I ТАКО UPROPASTAVAO CACU, СЕШ ...
Кгајет juna 1993. godine, u prijepodnevnim satima sam dobio izvjestaj da
је zamjenik komandanta 9. ЬЬг Ramiz Delali6 "Celo" angazirao cetu уојпе poli·
сјје da opkoli zgradu komande te brigade i da se Delali6 па taj пасјп sukobIjava
sa svojim pretpostavljenim, komandantom 9. ЬЬг, Sulejmanom Imsirevicem,
kome је zabranio bilo kakvu komunikaciju, ра cak i kontakte sa komandantima
bataljona koji su se nalazili па polozajima odbrane Sarajeva. Podatke iz ovog
izvjestaja sam ргоУјегјо kao tacne, uz napomenu da је brigadna ceta уојпе ро­
licije u cjelokupnom sastavu usmjerila oruzje ргета vratima i prozorima zgrade
u kojoj је komandant Imsirevic Ыо kao zarobIjen i zatvoren.
U ulozi nacelnika Sluzbe уојпе bezbjednosti, о оуоте sam izvijestio ko-
mandanta Staba Vrhovne komande Rasima Delica i predsjednika Aliju Izetbe-
govica. Zahtijevali su da poduzmem тјеге uz maksimalnu zastitu Ijudi, kako
situacija пе Ы eskalirala u oruzani sukob. Konspirativno sam stupio u kontakt
sa komandirom cete уојпе policije, kome se пе sjecam јтепа. U razgovoru koji
је trajao oko 30 minuta, ubijedio sam ga da iskoristi makar i kracu nepaznju
Delalica kako Ы уојпјт policajcima naredio da napuste polozaj kojim је bIoki·
гапа komanda brigade i da policajcima saopci da ubuduce пе izvrsavaju пјсјја ,
ра пј Delaliceva пагес1епја, јег је njihov pretspostavljeni, upravo, komandant
Imsirevic, koga su stavili pod oruzanu bIokadu.
Komandir cete је postupio ро тојјт uputama. U mec1uvremenu sam па lice
mjesta oko komande 9. ЬЬг uputio nekoliko iskusnijih starjesina iz kriminalistic-
ke sluZbe bataljona уојпе policije. опј su preventivno djelovali tako sto su па
prikladan пасјп razgovarali sa komandirima vodova i desetina u ceti уојпе ро­
licije koju је Delalic angazirao protiv komandanta brigade Imsirevica. Slozenu i
rizicnu situaciju smo sanirali , sto те radovalo.
Sat угетепа nakon sto sam dobio izvjestaj da је situacija u komandi i oko
komande 9. ЬЬг rijesena, silovito i drsko, lupajuci vratima, glasnim, strogim i ргј­
jete6im glasom, u тој kabinet је usao Ramiz Delalic - Celo. Dok тј је prijetio i
pogrdno psovao, izvadio је iz futrole pistolj i uperio ga ргета тепј . Dogadaj su
posmatrali Zimic Sabrija, kasnije brigadir Агтјје R ВјН, i тој sekretar Halilldri-
zovi6. Nisam se dvoumio, munjevito sam uzeo u ruke rucnu bombu koju sam
drzao skrovito па dohvat ruke do stolice gdje sam u kabinetu sjedio. Takoder,
munjevito sam iz ЬотЬе izvukao osigurac i uz to krenuo u verbalnu ofanzivu
ргета Delalicu. Govorio sam mu: "Sram te i stid bilo! Коте ti sluzis? Pucaj
ako si hrabar, pustam bombu, gines i ti". Delalic se izgubio od straha. Stavio
је pistolj u futrolu i bez гјјесј napustio тој kabinet. Tek kad se udaljio nesto је

- 349 -
 kroz hodnik mrmljao". Vjerujem da Delalic јта grizu savjesti zbog ovog svog
postupka.
Odmah sam naredio da ga prate kuda се otici. Izlaskom iz zgrade gdje
је razmjestena Uprava bezbjednosti, kojoj sam bio па celu, Delalic је kratko
zastao, а zatim otisao u pravcu komande 9. ЬЬг. Odmah је telefonirao Seferu.
Izvijestio ga је da se sreo sa тпот, ali da nista пјје mogao uraditi. Sefer је
rekao da тепе - "bitangu" treba likvidirati. Ргета tome, ekscesna situacija,
koja se dogadala bIokiranjem komandanta 9. ЬЬг, izazvana је pod uticajem
Sefera, koji se dusmanski odnosio пе samo ргета тепј јег те mrzi, nego i
ргета samom Delalicu, ciju је naivnost i lakomislenost zlocinacki instrume-
ntalizirao. Nije iskljuceno da se kad-tad izvini zbog svog ponasanja ргета
тепј, јег је u meduvremenu i sam zakljucio da ga је Sefer varao i upropasta-
vao.
Sutradan sam protiv Delalica, preko Vojnog tuzilastva u Sarajevu podnio
krivicnu prijavu, za koju su kao dokazi bile pismene izjave ocevidaca Zimic
Sabrije i Halila IdrizoviCa ...
Sefer је sistematski i podmuklo zloupotrebIjavao, ali i unistavao Ijude koji
su iz najboljih patriotskih патјега imali povjerenje u njega. То su uglavnom bili
pojedinci koji nisu imali ројгеЬпа vojna znanja i zivotna iskustva koje је trazila
гајпа situacija. Dа bi пјјта manipulirao, Sefer se dobro pribIizio zamjeniku ko-
mandanta 9. brigade Ramizu Delalicu - Celi, komandantu 10. brigade Musanu
Topalovicu - Сасј i komandantu brigade "Delta" Dјпј Aljicu. U pogledu zloupo-
јгеЬе Ьгасе Најге i Dјпе Aljic, Sefer је podmuklo koristio njihovog Ьгаја Midu
Aljica, koji је bio komandir grupe za Seferovo neposredno osiguranje. Siguran
sam da је svaki od ovih Ijudi bolji od Sefera, ali da ih је Sefer, zloupotrebIjavaju-
сј funkciju koju obavlja, pogresno usmjeravao i upropastavao, cega su, nadam
se poslije svega i опј sami svjesni.
Sefer је tokom 1993. godine, sistematski djelovao па produbIjivanju перо­
vjerenja izmedu komandanta naprijed navedenih brigada i policije MUP-a. Оп
је Delalicu - Celi, Topalovicu - Сасј i Aljicu svakodnevno govorio da "uskoro",
"u toku dana" ili "u toku посј" slijede napadi policije MUP-a па komande njihovih
brigada i da su funkcioneri MUP-a planirali njihovo hapsenje. Prilikom takvih
upozorenja, Sefer јт је govorio da se ргјргете, da se suprotstave, da prihva-
је sukob i da "pucaju u meso", sto је, јпаёе, bio stil njegovog primitivnog, ali
veoma opasnog пасјпа komuniciranja sa Ijudima koji su vec nasjeli njegovim
trikovima. Sefer је praktikovao, da u kasnim поспјт satima budi navedene
. komandante, kako bi јт saopcio da dignu па uzbunu svoje Ijudstvo, јег slijedi
napad MUP-a па njih. Na osnovu takvih dojava od strane Sefera, komandanti
Delalic, Topalovic i Alji6 su naredivali svojim jedinicama da bIokiraju prilaze
svojim lokacijama. U jednoj od situacija, nakon sto ih је probudio i nakon sto su

- 350 -
опј bIokirali prilaze lokacijama svog rasporeda, Sefer је navedenim komanda-
ntima saop6io da su policija MUP-a i vojna policija u zajednickoj akciji s ciljem
da Delali6, Topalovi6 i Alji6 budu likvidirani i па taj паёјп skinuti sa svojih ko-
mandantskih funkcija. Sefer је zahtijevao da se 9. brigada, 10. brigada i "Delte"
sto ргјје pripreme za borbu sa policijom MUP-a i Vojnom policijom , da u ЬогЫ
djeluju zajedno i da јт , ako budu zajednicki pruzali otpor, MUP i vojna policija
пе mogu nista.
Sefer је slicno postupio i sredinom oktobra 1993. godine. Kasno u п06 је
budio komandante 9. brigade, 10. brigade i "Delta" upozoravaju6i ih da budu
па oprezu, јег па njih slijedi napad od strane policije MUP-a i Vojne policije.
Upozorio ih је da policija MUP-a i Vojna policija trebaju da krenu u akciju ро
planu za njihovo hapsenje i likvidaciju. Tako se Sefer predstavljao da јт је
prijatelj , јег ih, navodno, stiti od hapsenja i likvidacije, а tek 6е kasnije shvatiti
da ih је оп , u јте svojih bolesnih атЫсјја , upropastavao i kompromitirao .
Sefer је direktno odgovoran za sve zrtve koje su nastajale u sukobima MU Р-а
i Vojne policije sa Celinim i Сасјпјт pristalicama. Naime, nakon sto ih tokom
п06ј uzbuni i isprepada, govore6i da slijedi akcija MUP-a i Vojne policije u
kojoj trebaju biti uhapseni i likvidirani, Sefer јт је govorio da prihvate borbu ,
da ргјтјјепе "najjacu terapiju i пајјаёа sredstva" i da "gadaju pravo u meso".
Posto nakon uzbune koju јт је dao sredinom oktobra , пјје bilo nagovjstene
akcije MUP-a i Vojne policije, Sefer јт је , u vezi s tim , objasnjavao da akcija
пјје uslijedila samo zbog toga sto su опј bili spremni, ali da опј moraju biti
uvijek spremni, јег MUP i Vojna policija пе6е odustati od njihove likvidacije.
Sefer је па ovaj пасјп odrzavao veoma opasnu tenziju u odnosima izmedu
jedinica Агтјје R ВјН .
Ја sam obavjesten о Seferovoj ulozi koju је јтао u pogledu huskanja
dijela jednica 1. korpusa protiv svog komandanta korpusa , Mustafe Hajrula-
hovi6a, protiv Rasima Deli6a i protiv тепе, sto је u konacnom bilo huskanje
protiv Vrhovnog komandanta - predsjednika Izetbegovi6a. Obavjesten sam
da је Sefer, poslije te kriticne п06ј 2.13. jula 1993. godine razgovarao sa ko-
mandantima Delali6em, Topalovi6em i Alji6em, te da је sa пјјта analizirao
akciju koju su опј, ро njegovim instrukcijama izveli. Sefer је осјјепјо da MUP
i Vojna policija пе6е odustati od likvidacije koju su planirali za Delali6a, То­
palovi6a i Alji6a , te da se опј i dalje moraju pripremati za borbu protiv MUP -a
i Vojne policije. Sefer је осјјепјо da su MUP i Vojna policija , te komanda 1 . К
i nacelnik Uprave bezbjednosti pretrpili veliki samar, јег su naisli па snazan
otpor 9. i 10. brigade i brigade "Delta". Sefer јт је govorio da u okviru svoje
zastite od akcija MUP-a i Vojne policije, moraju "neke Ijude odraditi", sto је
znacilo "ubiti". Konkretnije, Sefer је ukazivao па potrebu da budemo fizicki

- 351 -
likvidirani Deli6 Rasim i ја."Of U to угјјете, Sefer је, smatraju6i da sam ја
krivac zbog toga sto је па celo Агтјје R ВјН, umjesto njega dosao Deli6
Rasim, ра је nastojao, па sve mogu6e пасјпе da те kompromitira. Izmisljali
su razne ргјсе i pisali tekstove protiv тепе. Pozivali su sebi odane Ijude,
posebno komandante 9. i 10. brigade i "Delti" da tekstove koji те kompro-
mitiraju citaju u svojim komandama, da ih kopiraju i dijele, te da najruznije
ргјсе о тепј prenose gradanima. Ргј tome, Sefer је iznosio razne neistine
i protiv predsjednika Izetbegovi6a, te zahtijevao da se sto уе6ј Ьгој Ьогаса
i gradana upoznaju sa Seferovim осјепата da је predsjednik Izetbegovi6
kriv za га! i stradanja Bosnjaka u ВјН. Sefer је uz asistenciju Fahre Radon-
Сј6а huskao da se prenose neistine osmisljene radi kompromitacije Bakira
Alispahi6a, Rasima Deli6a, Harisa Silajdzi6a i drugih kadrova сјјј је autoritet
u toku odbrane od agresije јтао veliki znacaj za осиуапје drzave ВјН i Ьо­
snjackog naroda.
Uznemireni komandanti 9. i 10. brigade i "Delti" su se ponasali zrelije
nego Sefer. Osje6ali su da ргоЫете treba rijesiti u razgovoru sa predsje-
dnikom Izetbegovi6em, ра su trazili od Sefera zajednicki razgovor sa рге­
dsjednikom. Medutim, Sefer јт је odgovarao da пјје u dobrim odnosima sa
predsjednikom Izetbegovi6em, te da је Izetbegovi6 u istom "kosu" kao i svi
ostali koji planiraju njihovo "hapsenje i likvidaciju". Seferu је bilo bitno da ko-
mandanti navedenih brigada пе budu poslusni ргета zvanicnim autoritetima
u sistemu komandovanja vojskom. Zelio је njihov otpor ргета tim autorite-
tima. То је vodilo u sukobe u kojima se Sefer, zelio nametnuti kao njihov
autoritet. Djeluju6i па kompromitaciji najznacajnijih kadrova u sistemu ko-
mandovanja, Sefer se zelio nametnuti kao autoritet za sto уе6ј Ьгој jedinica
Агтјје R ВјН u Sarajevu i sire. Tesko је razjasniti motive zbog kojih је Sefer,
uz jaku asistenciju Radonci6a, podgrijavao oruzane sukobe izmedu jedinica
Агтјје R ВјН. Patoloska strana Seferove licnosti је u tom smislu bitna, ali пе
daje potpun odgovor. То otvara pitanje da li је Sefer Ыо s nekim povezan i da
li је to sto Sefer radi usmjeravano iz nekog centra iz koga se planiraju уојпе,

1401 Dnevni jist "Osjobodenje" је u srijedu, 18.05.2005. godine, па strani 7. obajavijo cjanak pod
naslovom "Dogovoreno ubistvo Rasima DеlјСа". Clanak је napisan па osnavu izjave koju је Ramiz
Dеlаlјс Сеlо dao као svjedok pred Haskim tribunalom, о tome da је Sefer Halilovi6 Ыо уеота Jjut sto
је umjesto nJega па сејо АгтЈје R ВЈН dosao ОеНс, te da је Sefer sa Оејајјсет i drugim, sebi posjus-
пјт Ijudima, razmatrao "fizicko uklanjanje Оеlј6а", Svjedocenje Оеlаlјса potvrduje осјепе da se Sefer
sluzio metodama zloupotrebe Ijudi koji su рс njegovim instrukcijama djelovali kompromitiraju6e i za
sebe i za Агтјји R ВјН i za ВјН, kao drzavu.
U svojoj pismenoj izjavi koju је dao Sjuzbi bezbjednosti, oktobra 1993. gоdiпе, Оејајјс је svje-
dotio da је Sefer od njega trazio da иЫје тепе kao nacelnika Uprave bezbjednosti ЗјаЬа Vrhovne
komande ј neke Ijude iz kabineta Rasima Deli6a. I tu Delali6evu izjavu sam koristio u pisanju ovog
teksta.

- 352 -
propagandne i druge specijalne орегасјје protiv ВјН. То Sefer sigurno zna,
а mozda i Radoncic.
U naprijed navedenim aktivnostima sa Seferom је djelovao i Fahro Radon-
СјС. Оп је intenzivno huskao i samog Sefera Halilovica da se ponasa i djeluje
veoma opasno, razbijajuci jedinstvo Агтјје R ВјН. Koristili su svaku mogucnost
da preko Delalica, Topalovica i Aljica kontroliraju 9. i 10. brigadu i "Delte", da
ih usmjeravaju protiv zvanicnih autoriteta komandovanja i da па taj пасјп ОЫј­
kuju "svoju vojsku". Radoncic se posebno isticao u pogledu huskanja i Sefera i
Delalica u pogledu осјепа da su "Sandzaklije" u Sarajevu ugrozeni, te da treba
"Sandzaklije" okupiti u jednoj brigadi, koja Ы bila pod kontrolom Sefera. Sefe-
rove атЫсјје u tom pogledu su dosle do izrazaja i kasnije kada se angazirao
kao predsjednik Udruzenja gradana porijeklom iz Sandzaka. Medutim, пјје ти
uspjelo da za svoje razbijacke planove iskoristi to Udruzenje, јег su u пјети
bili od Sefera politicki zreliji, а ВјН odaniji gradani. U kasnijoj fazi Seferovog
razbijackog djelovanja, za njega su bile najvaznije informacije о tome koji su
kadrovi, posebno опј iz SDA, nezadovoljni svojim statusom, odnosno, koji nisu
bili zadovoljni u pogledu ispunjavanja svojih politickih i vojnih атЫсјја. Ргета
takvim podacima, Sefer se razletio ро ВјН da sa takvim Ijudima formira "Во­
sanskohercegovacku patriotsku stranku". Isto kao sto је upropastavao, Ijude u
vojsci, tako је, kasnije, putem svoje stranke upropastavao kadrove u politickoj
strukturi ВјН.

8.10.
OOGOVOR NA SEFEROVU PROPAGANOU од SMO
TJERALI SRBE I HRVAТE IZ ARMIJE R BIH

ёеtпiсi su u svojoj propagandi isticali da ih Bosnjaci progone iz Sarajeva.

U takvu propagandu se ukljucio i Sefer. S obzirom da је ispoljavao атЫсјје da
bude glavni politicki i vojni lider Bosnjaka, gubi па znacaju pitanje da li је оп Ыо
svjestan toga ili пе . Kad је formirao svoju politicku paniju, u zelji da kompromi·
tira kadrove u Агтјјј R ВјН, оп је putem medija veoma cesto govorio da smo
Delic i ја krivi zbog toga sto u Агтјјј R ВјН пета Srba i Hrvata, јег smo, navod-
по, nas dvojica provodili islamsku ideologizaciju vojske, сјте smo, prakticno,
otjerali Srbe i Hrvate iz redova Агтјје R ВјН.

- 353-
 Sefer se пјје upustao u odgovor па pitanje kako su mnogi Srbi i Hrvati oti-
sli iz drzavnih, sigurnosnih,1411 zdravstvenih, obrazovnih, privrednih, medijskih i
drugih institucija, gdje пјје bilo пј Delica пј тепе da islamisticki ideologiziramo
te institucije s ciljem da ih otjeramo. Mrznja, kojom је bio obuzet ргета пата ,
bIokirala је njegov razum, tako da se пјје пј pitao za argumente , u vezi s tim.
Таспо је da је па dan 31.12.1992. godine, znaci u vrijeme kad је Sefer bio
nacelnik Staba Vrhovne komande u Агтјјј R ВјН bilo ukupno 205.097 Ijudi,
od cega Bosnjaka 182.748 ili 89,10 %, Hrvata 12.364 ili 6,03 %, Srba 6.600 ili
3,22% i Ostalih 3.385 ili 1,65%.142! Ove podatke treba razmatrati u poredenju
sa nacionalnom strukturom stanovnistva u R ВјН, ргета popisu od 1991. go-
dine. Ргета tom popisu, Bosnjaka је bilo 43,7 %, Hrvata 17,3 %, Srba 31,4 %
i Ostalih 7,6 %.143!
Dа је Агтјја R ВјН imala nacionalnu strukturu srazmjerno strukturi stano-
vnistva, па dan 31 .12.1992.g0dine, dakle, u vrijeme kad је Sefer bio па celu
Агтјје, trebalo је biti 64.400 Srba, 35.481 Hrvata i oko 89.627 Bosnjaka. Znaci,
da је tada u nasoj Агтјјј nedostajalo 48.000 Srba i 23.000 Hrvata. Ako је Se-
fer u pocetku svoje nacelnicke uloge u Агтјјј R ВјН јтао odgovrajucu zastu-
pljenost svih пасјја u ВјН, onda proizilazi da је оп odgovoran za protjerivanje
48.000 Srba i 23.000 Hrvata iz Агтјје R ВјН. Мј kazemo da Sefer пета krivnje
u tome. Оп пјје kriv пј zbog toga sto пе zna, ako stvarno пе zna, da ргј svojim
politickim analizama treba koristiti argumente. Оп је kriv zbog toga sto se upu-
sta u опо sto пе zna, ili, pak, ako zna, kriv је sto nas bezrazlozno mrzi, а obuzet
mrznjom zapostavlja svoje znanje. Sefer је kriv sto laze, а пе zbog toga sto пе
1411 Jula 1994. godine, Munir Alibabic, tek smijenjeni nacelnik Centra sluШ bezbjednosli Sarajevo,
odbijajuci neke optuzbe protiv sebe da је u sluzbi zadrzao previse Srba, istice da "па dan 15.07.1994.
n
godine , пасјопаlпа struktura 109 Centra "izgleda ovako: Mus1imana 89,3%, Srba 2,8%, Hrvata 4,4%
ј Ostalih 3,5% п, а da пасЈопаlпа struktura rukovodnog kadra 109 Сепtгз, "izgleda ovako - od ukupno
135 rukovodilaca Muslimana јта 124, Srba 6, Hrvata 2 i Ostalih 3. Ovo su zvanicni podaci i mogu
se provjeriti u Odjeljenju za kadrove". Vjeгujem da Мип;г АlјЬаЫс пЈје п Ј tjerao пЈ zadrzavao Srbe u
Centru sluzbl bezbjednosti Sarajevo i da ти se u tom pogledu пе moze argumentirano prigovoriti.
Medutim, рroЫет је u АIЈЬаЫсеуој, kao ј u Seferovoj nemoralnosti, је г su о tome orkestrirano provo·
dili propagandu protiv Izetbegovica, Dеlјса i тепе, da smo tjerali Srbe ј Hrvate jz vojske, s ciljem da
bude samo muslimanska. То је govorio i Karadzic. Ni Sefer, п! Alibabic, пј Karadzic nisu hljeli sagle·
dali ukupne uslove zbog kojih је , mima nase zelje, uslijedilo da Srbi, ра i Hгvati, adu iz svih drzavnih,
abrazovnih, zdravstvenih i drugih inslitucija R ВјН, ра i iz inslilucija u kojima је sef Ыа Alibabic. U
Centru sluШ bezbjednosti, gdje је Ыо 'е! Alibabi6 nije bilo Delica i Muslimovi6a, ра је, ipak, ргета
naprijed navedenim pokaza!eljima, u !am Cenlru oslalo veoma malo Srba i Hrvata. Zasto ih Мипјг
Alibabic пјје zadrzao? Nije mogao! Zbag ёеgа Alibablc siri propagandu da smo mi u Агтјјј krivi zato
.to u njoj nije bilo dovoljno Srba i Hrvala? Zalo .to је nemoralan. (Alibabi6 Munir, u pismu - zalbi
funkcionerima SDA zbog svoje smj.ne, Sarajevo, 13.08.1994. godine.)
1421 Akt strogo povjerljivo, Ьroј 021999·3/92, 14.01 .1993. godine, Slab Vrhovne komande, Odjeljenje
za organizacijsko·mobilizacijske poslove, Sarajevo, 14.01.1993. godine.
1431 Zemljisna karta sa nacionalnom strukturom RepubIike Вosne i Hercegovine, RepubIicka Upra·
va za geodelske i imovinsko·pravne poslove, Geodetski zavod ВЈН, Sarajeva, 1992.godine.

- 354 -
zna ako пе zna. Kriv је sto se prihvatao uloge nacelnika Staba Vrhovne koma-
nde kad је znao da пета potrebnih sposobnosti i da slozenost situacije u kojoj
је јгеЬао obavljati tu funkciju, znatno nadilazi njegove sposobnosti. Naime, оп
пјје јтао ројгеЬпе profesionalne i politicke zrelosti za razumijevanje svoje ulo-
ge. Vojna akademija koju је zavrsio, osposobIjavala је ојјсјге za komandovanje
jedinicama ranga сеје - Ьајегјје, а samo najbolji su mogli, eventualno, Ыјј i
komandanti bataljona.
Na kraju гаја, sa stanjem 31.12.2005. godine, u Агтјјј R ВјН је bilo ukupno
211.036 Ijudi, od cega Bosnjaka 203.368 ili 96,37%, Hrvata 2.283 ili 1,08 %,
Srba 1.087 ili 0,52 % i Ostalih 4.298 ili 2,04 %.1441 U odnosu па naprijed nave-
dene podatke о nacionalnoj strukturi Агтјје R ВјН, па dan 31.12.1992. godi-
пе, јгј godine kasnije, па dan 31.12.1995. godine Srba је bilo тапје za 5.513
pripadnika, а Hrvata је bilo тапје za 10.081 pripadnik. Dа је u pocetku гаја u
Агтјјј R 8јН bilo Srba i Hrvata u broju koji је srazmjeran njihovoj zastupljeno-
sti u nacionalnoj strukturi stanovnistva, znaci, da је bilo 64.400 Srba i 35.481
Hrvata, ра da је od tih brojeva ostalo onoliko koliko је stvarno ostalo Hrvata
2.283 i Srba 1.087, tada Ы mozda i mogli posumnjati da је neko unutar Агтјје i
iz politickog атЫјепја bosnjackog naroda kriv za njihovu malu brojnost u Агтјјј
R 8јН. Ргета naprijed navedenim pokazateljima, пета logike da se krivac u
јот pogledu trazi medu bosnjackim kadrovima u Агтјјј R 8јН.
Mrznjom i ро osnovu mrznje nagonom za osvetom ргета Izetbegovicu,
Delicu, тепј i ostalima koje је smatrao krivim za dolazak Delica па celo Агтјје
R 8јН, Sefer Halilovic је bIokiran u pogledu objektivnog sagledavanja stvarnih
razloga apsolutno male prisutnosti Srba i Hrvata u redovima Агтјје R 8јН. U
vezi s јјт, i Sefera Halilovica i njemu slicne upozoravam о slijedecem:
Prvo, Sefer u svojim razmatranjima ро јот pitanju пјје uzimao u obzir veli-
ku propagandu, s ciljem da se sprijeci јогтјгапје Агтјје R ВјН, kao oruzane sile
u interesu svih gradana i naroda u 8јН. Sefer se пјје udostojio da uzme u ubzir
da su i Tudmanova i Miloseviceva propaganda djelovale u pravcu odvracanja
Srba i Hrvata da se ukljucuju u redove Агтјје R ВјН. Оп dobro zna da se, upra-
vo, zbog posljedica njihove propagande, u samom pocetku formiranja komandi
i jedinica ТО R 8јН, odnosno, Агтјје R ВјН osjecao veliki nedostatak Srba i
Hrvata. Dјјегепсјјасјјот unutar predratne ТО R 8јН, mnoge jedinice, stabovi i
pojedinci, potpali su pod uticaje i kontrolu HDZ-a i SDS-a, sto је ЫјПО umanjilo
brojnost ТО R ВјН, pod kontrolom legalnih vlasti.
Drugo, Seferov motiv da nas kompromitira Ыо је toliko jak da је ргј svo-
јјт осјепата о јоте da smo tjerali Srbe i Hrvate iz Агтјје R 8јН, potpuno
zapostavio elementarnu istinu da su, djelujuci protiv јогтјгапја Агтјје R ВјН ,
1441 Akt strogo povjerljivo broj 4/48-20, Generalstab Armije R Вј Н . Uprava za organizacijsko mobili-
zacijske poslove, Kakanj, 21 .01 .1996. godine.

- 355-
 egzekutori Tudmanove politike iz Zagreba па tlu ВјН formirali HVO, kao vojsku
takozvane HZ Н-В, је da su egzekutori Miloseviceve politike iz Beograda па tlu
ВјН formirali vojsku takozvane "RepubIike Srpske", Оуе vojske su јorтјгапе uz
snaznu i vise nego gebelsovsku propagandu da је Агтјја R ВјН "muslimanska
Alijina vojska", koja па stetu Srba i Нгуаја, tezi ocuvanju unitarne ВјН , Takva
propaganda је imala rezultate u pogledu odvracanja Srba i Нгуаја da se uklju-
cuju u redove Агтјје R ВјН. Zbog toga је cudno zasto Sefer Halilovic, zbog
malog Ьгоја Srba i Нгуаја u redovima Агтјје R ВјН пе nalazi prostora za kritiku
nikoga drugoga osim nas u vrhu Агтјје R ВјН.
Тгесе, Sefer је brzo zaboravio da su па tlu ВјН bili rasporedeni ogromni
potencijali takozvane JNA i da је u пјепе гајпе jedinice, tokom 1991. i 1992.
godine u znacajnoj тјегј mobilizirano уојпо sposobno srpsko stanovnistvo. Na-
kon sto је pomocu ovih jedinica uspostavljena okupacija јегјјогјја R ВјН gdje је
SDS јтао potpunu politicku kontrolu , jedinice JNA su ргејтепоуапе u jedinice
vojske takozvane "RepubIike Srpske". Pored ovoga, Sefer је izgubio iz vida da
su уојпо sposobni Srbi masovno mobilizirani u policiju i takozvane "Srpske do-
brovoljacke jedinice". Sefer песе da vidi da su i оујт Ыјпо suzene mogucnosti
ukljucivanja Srba u redove Агтјје R ВјН.
ёеtVrlО , obuzet mrznjom ргета bosnjackim kadrovima koje је zelio ko-
трготјјјгајј, Sefer Halilovic zaboravlja сјпјепјсе о snaznoj, laznoj propagandi
о ugrozenosti Srba i Нгуаја па dijelovima јегјјогјја R ВјН, gdje SDS i HDZ nisu
mogli uspostaviti svoju kontrolu i gdje su djelovali legalni organi vlasti R ВјН.
Takva propaganda је organizirana s ciljem iseljavanja Srba i Нгуаја sa јегјјо­
гјја pod kontrolom legalnih vlasti па јегјјогјје pod potpunom kontrolom SDS-a i
HDZ-a, znaci па јегјјогјје takozvane HZ Н - В i takozvane "RepubIike Srpske".1451
Оуо је ргасепо povlacenjem уесјпе predstavnika srpskog i hrvatskog naroda
koji su bili u Predsjednistvu , Skupstini, Vladi i drugim Ьгојпјт privrednim, zdrav-
stvenim, obrazovnim i drugim institucijama koje su bile u mjesnim zajednica-
та, орсјпата i па nivou drzave. Razlozi koji se odnose па nedostatak Srba
i Нгуаја u оујт institucijama odnose se i па Armiju R ВјН. Sefer пе vidi da su
i оујт ЫјПО suzene mogucnosti ukljucivanja Srba i Нгуаја u redove Агтјје R
ВјН . Оп vidi da smo takve mogucnosti suzavali samo тј bosnjacki kadrovi koje
zeli kompromitirati . Kako monstruozno laze, mozda Sefer podrazumijeva da

1451 8гојпЈ su argumenti о organiziranom iseljavanju Srba i Hrvata sa teritorija koje nisu mogle
kon!rolirati SDS i HDZ. Navest 6u samo jedan takav ргјтјег: Krizni stab Mjesne zajednice sela Gor-
nja Lohinja, kod Gracanice, је 27.06.1992. godine donio "Odluku о privremenom iseljavanju iz G.
. Lohinje". Ро instrukcijama SDS-a, saglasnost sa tom Odlukom potpisalo је oko 150 mjestana srpske
nacionalnos!i. Корјја Odluke о privremenom iseljenju iz G. Lohinje, Ьгој 01-4/92, Gornja Lohi-
nја : 27.0б.1992. godine, Arhiva.
Poslije realiziranja ovakvih Odluka koje su se таја i juna 1992. godine donosile "јгот ВјН,
mogucnosti da se u jedinice Агтјје R ВЈН uklјuёе ј Srbl iz tih mjesta, blle su уеота slabe.

- 356-
smo Izetbegovi6, Deli6 i ја tjerali Srbe i Hrvate, пе samo iz Armije R BiH, ve6
da smo 'О cinili i iz preduze6a, bolnica, skola, fakulteta, drzavnih, op6inskih i
drugih institucija.
Peto, Sefer ignorira da su, radi zastite od posljedica rata, mnogi gradani
BiH svih nacionalnosti odlazili sirom svijeta, gdje dobivaju status izbjeglica, sto
је, takoder, stetilo mogu6nostima da se u redove Armije R BiH , u ve6em, broju
ukljucuju Srbi , Hrvati, ра i Bosnjaci.
Sesto, zaslijepljen mrznjom, Sefer sve cini kao da пе zna da је zbog napri-
jed navedenih razloga, nakon uspostave borbenih linija, па teritorijama koje su
kontrolirane legalne vlasti, preostao relativno mali Ьroј Hrvata i Srba. Medutim,
i nakon uspostave borbenih linija se nastavlja proces iseljavanja Srba i Hrva-
'а sa prostora pod kontrolom legalnih vlasti па prostore pod kontrolom SDS i
HDZ. Na 'оте se angaziraju razne, ра i humanitarne organizacije, kao i razna
udruzenja gradana, tako da su, naprimjer, iz opkoljenog Sarajeva gradani izla-
zili organizirano, kolonama autobusa i drugih vozila i 'о uz znacajnu ротос
i zastitu UNPROFOR-a. Vjerovatno је da nadlezne drzavne institucije imaju
'аспе, poimenicne pokazatelje о gradanima koji su па ovaj nacin odlazili па
teritorije pod kontrolom SDS i HDZ, ili, pak, u inozemstvo. Medutim, niko пета
'аспе pokazatelje о Srbima i Hrvatima koji su se pod uticajem propagande, ali
i teskih uvjeta zivota па teritorijama pod kontrolom Armije R BiH , povezivali sa
rodbinom i poznanicima па teritorijama pod kontrolom SDS i HDZ, gdje su , uz
velike rizike, odlazili preko borbenih linija. I ovim је bitno suzavana mogu6nost
angaziranja Srba i Hrvata u redove Armije R BiH, sto Sefer, zaslijepljen mrz-
пјот i zeljom za osvetom, пе moze nikako vidjeti .
Sedmo, da је Sefer Halilovic analizirao naprijed navedene razloge nedosta-
tka Srba i Hrvata u redovima Armije R BiH, stekao Ы moralno pravo da analizira
i eventualnu krivnju bosnjackih kadrova koji su ostali u sistemu odbrane i nakon
sto је Sefer iz tog sistema izasao. Sefer је svojom mrznjom i zeljom za osvetom
onesposobIjen da analizira i ocjenjuje da li su uticajni bosnjacki kadrovi mogli
uciniti vise nego sto su ucinili da Ы se i nacionalnom strukturom Armije R BiH
potpunije potvrdio пјеп bosanskohercegovacki karakter, kao oruzane sile, u
interesu svih naroda i gradana koji u пјој zive. I da su bosnjacki politicki i vojni
kadrovi mogli uciniti nesto vise u 'от pogledu, ipak, је realno zakljuciti da oni
sami bez sireg, konkretnijeg i intenzivnijeg angaziranja kadrova iz reda srpskog
i hrvatskog naroda nisu mogli postici bitnije rezultate ро kojima bismo mogli biti
zadovoljni. Uvazavajuci veliki doprinos pojedinih politickih i vojnih kadrova srp-
ske i hrvatske nacionalnosti u odbrani BiH i u izgradnji Armije R BiH, ipak, пат
је dobro poznato da је njihov uticaj u srpskom i hrvatskom stanovnistvu Ыо
ogranicen i bIokiran propagandom i drugim obIicima agresorskog djelovanja
protiv organiziranja Armije R BiH.

- 357-
 Osmo, Seferove tvrdnje о tome da smo тј Bosnjaci protjerivali Srbe i Hrva-
te iz Агтјје R ВјН, istovremeno, znace da smo ih protjerivali sa svih teritorija
pod kontrolom Агтјје R ВјН, sto је svojevrsna i monstruozna laz kojom se ге­
habilitiraju kreatori podjele Bosne i Hercegovine. I Sefer, kao i ostali patriotski
opredijeljeni gradani, treba da zna da su i mirovni planovi о etnickoj podjeli
teritorija ВјН podsticali stetna demografska kretanja stanovnistva. Tesko је od-
gonetnuti razloge zbog kojih Sefer mnoge elementarne stvari пе zna. Lahko је
znati zbog cega Karadzic tvrdi da smo тј Bosnjaci progonili Srbe, ali је tesko
znati zbog cega to tvrdi Sefer.
Svojim propagandnim tezama da su bosnjacki kadrovi krivi sto u Агтјјј R
ВјН пјје Ыо dovoljan Ьгој Srba i Hrvata, Sefer је pomagao опјта koji bIokiraju
teznje za reintegraciju ВјН. Јег, ako su za sve to krivi bosnjacki kadrovi i to,
upravo, опј koje Sefer iz dna duse mrzi i zeli јт se osvetiti , onda u pogle-
du nedostatka Srba i Hrvata u redovima Агтјје R ВјН пјје doprinosio niko sa
strane agresora па R ВјН. Sefer takvim svojim tezama implicira odgovornost
Bosnjaka za га! иорсе, sto је podudarno tezama propagande pod kontrolom
Milosevicevog i Tudmanovog rezima.

8_11_
МОЈЕPISMO KOMANDANТU CACI
I HAPSENJE PRIPADNIКA 10_ BRIGADE

Posto nisam Ыо u mogucnosti da neposredno kontaktiram sa komanda-

ntom 10.brigade Musanom Topalovicem - Сасот, а osjecajuci svoju odgo-
vornost u pogledu zastite gradana Sarajeva ugrozenih Сасјпјт ponasanjem,
napisao sam ти pismo slijedeceg sadrzaja:
"Postovani gospodine,
S obzirom da su пат onemogucene normalne neposredne komunikacije,
оЬгасат Vam se pismom, јег sam па tako nesto prinuden, zato sto gradani,
Ьгојпе institucije i Ьогсј, ра i clanovi komandi svih nivoa smatraju da је Uprava
bezbjednosti Staba vrhovne komande duzna sprijeciti dalju eskalaciju hapsenja
gradana па ulicama Sarajeva i njihovog odvodenja па izvodenje inzinjerijskih
radova па polozajima 10. ЬЬг.
Poznati su пат Vasi patriotski kvaliteti. Znamo da se nesebicno i pozrtvova-
по, sa velikom motivacijom, borite za slobodu RepubIike Bosne i Hercegovine.
Medutim, u Vasem angazovanju па hapsenju gradana ро ulicama Sarajeva
јта ozbiljnih ргоЫета, јег јјте nasa Агтјја gubi ugled, siri se nepovjerenje
ргета nasoj drzavi, пе samo gradana Sarajeva, nego i medunarodnih faktora

- 358 -
koji zakljucuju da ste Vi licno olrgnuti od sistema vojne organizacije Агтјје R
ВјН, da radile suprotno volji prelposlavljenih komandi, ukljucuju6i i осјепе da
sle izvan kontrole svih polilickih i vojnih faktora.
S obzirom па cinjenicu da је hapsenje gradana па ulicama Sarajeva, па
пасјп kako 10 Vi сјпјје, осјј izraz nejedinslva vojne organizacije u Sarajevu i
tendencije haoticnom slanju, upozoravamo Vas da bas takva klima odgovara
agresoru, da agresor trlja ruke i raduje se dok Vi јо сјпјlе, јег bas agresor zeli
da јтато slabo komandovanje, agresor zeli da Vi пе slusale nikoga, agresor
zeli da Vi slvarale licnu nesigurnost gradana Sarajeva, odnosno, agresor zeli
da Vasi postupci budu sa efektima slabIjenja ugleda drzave ВјН u svijetu.
Pozivam Vas, kao covjeka, kao patriotu i komandanta vazne jedinice, koji је
dao veliki doprinos odbrani Sarajeva, da se kanite takvog posla , da prestanete
gaziti sopstvene rezultate i sopstveni doprinos nasoj ЬогЫ i da kao i ostali ko-
mandanti u Sarajevu budete poslusni ргета zahtjevima pretpostavljene koma-
nde, јег Vam u protivnom пј narod пј istorija пе6е oprostili za stetne posljedice
koje iz toga nastaju.
Pozivam Vas, kao covjeka i velikog patriotu nase lijepe ВјН, da cinite опо
sto agresoru smeta, а пе опо sto agresor zeli.
Bilo Ы тј drago da ovo pismo bude povod da sjednemo, da Vam jos de-
taljnije objasnim sta znaci Vas rad па hapsenju gradana па ulicama Sarajeva.
Budite sigurni da takav Vas rad, пе samo da је stetan, nego је i kratkog vijeka.
Vi morate shvatiti da јо trebate prestati ciniti.
Na slican пасјп, ovakvim pismom, prosle godine, negdje u isto vrijeme ,
оЬга6ао sam se Juki Prazini i Kerimu Lucarevi6u koji su sa svojim specijalnim
jedinicama cinili veliku stetu nasoj oslobodilackoj ЬогЫ. Vase zasluge u dosa-
dasnjoj ЬогЫ su velike i петојје ih brisati .
Као nacelnik Uprave bezbjednosti SVK, Ьогјј 6u se protiv svakog ponasa-
пја koje steti nasoj ЬогЫ , sto сјпјт i u Vasem slucaju.
Velika Vam hvala ako те razumijele i Ijudski shvalate.
Sarajevo 11.06.1993. godine NACELNIK
UPRAVE BEZBJEDNOSTI SVK
Fikret Muslimovi6"
О 'оте da sam komandantu 10. ЬЬг Topalovi6 Musanu poslao naprijed
citirano pismo, obavijestio sam komandanta SVK Deli6 Rasima, nacelnika SVK
Sefera Halilovi6a, zamjenika komandanta SVK Jovu Divjaka i kamandanta 1.
korpusa Mustafu Hajrulahovi6a. Dostavio sam јт ро jedan primjerak tog pisma,
uz slijede6u konslataciju: "Ovisno od efekala ovog pisma i drugih тјега koje se
preduzimaju, ргосјјепјl 6ето siluaciju u vezi Topalovi6eve aklivnosli i predu-
zimali dalje тјеге па zaslili ugleda Агтјје R ВјН". Predsjednik Izetbegovi6 је
pozilivno осјјепјо moju upornosl koju sam ispoljio, lako slo sam se Сасј оЬгаl јо

- 359 -
pismom, kojim sam ga korektno molio da тјјепја svoje ponasanje. 1461 lako је u
razgovorima sa Сасот insistirao da se prekine sa praksom zlostavljanja Ijudi,
maltretiranjem i odvodenjem па kopanje rovova, predsjednik Izetbegovic је,
01.07.1993. godine, takoder, poslao Сасј pismo. 1471
Кгајет juna dobivali smo podatke о nacinu па koji Сасо rjesava ргоЫет
nedostatka benzina i nafte. Оп i njegovi Ijudi su telefonom pozivali gradane u
Sarajevu i naredivali јт da se snadu kako znaju, је u odredeno vrijeme i па
odredeno mjesto donesu ро kantu benzina јli nafte. То su cinili uz prijetnju, ako
пе donesu da се ih odvesti па kopanje rovova. Mnoge ргјјејпје su realizirali.
Osjecao sam se odgovornim da suzbijem ovakvu praksu. Ргјргетјо sam Ijude
iz kriminalisticke sluzbe Vojne policije koja је vec bila dobro izgradena. опј su
stupili u kontakt sa gradanima kojima је vec upucena takva ргјјејпја. Dali su
јт garancije za sigurnost. Sugerirali su јт da пе ispunjavaju Сасјп zahtjev,
odnosno, da пе traze i da пе odnose benzin i naftu, kako se јо od njih, ргјје­
јесј trazilo. О јот probIemu sam informirao komandanta Delica i predsjednika
Izetbegovica. U okviru informiranja istakao sam da тогат poduzeti тјеге рге­
sijecanja takve Сасјпе prakse. Slozili su se. Ustvari, јо је bila тоја zakonska
obaveza i ја sam је, ako sam mogao, тогао realizirati kao tekuci zadatak,
ргета svojoj nadleznosti, bez posebnih odobrenja od bilo koga.
Сјјепесј da се Сасјпј Ijudi, zbog neispunjenih zahtjeva doci da ih vode па
kopanje rovova, ispred njihovih kuca su organizirane zasjede. Kad su Сасјпј
Ijudi dosli da hapse nevine gradane, тј smo pohapsili njih. Odveli smo ih u
sarajevsku kasarnu "Marsal Тјјо". То пјје Ыо nikakav zatvor. То su bile оЫспе
kancelarije, u kojima su pripadnici kriminalistickog voda Vojne policije obavljali
predistrazne radnje. Medu uhapsenima Ыо је Ресаг Senad, јпасе zamjenik
komandanta 10. brigade Musana Topalovica - Сасе.
1461 Ak! Uprave bezbjednos!i S!aba vrhovne komande Ьгој 03/84 -15, Sarajevo, 11 .06.1993. godi-
пе, Arhiva.
1471 SаdгzЭј pisma, koga је predsjednik Izetbegovi6 napisao i poslao Сасј 01.07.1993. godine је
slijede6i: "REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA PREDSJEONISTVO PREDSJEDNIK Сасј , Кота­
ndan!u 10. brdske Ь. Ovdje.
U vezi sa nasim razgovorom, obavjestavam 1е о s!ijedecem:
1. Potrebne radnike (kopace) mozes ubuduce doblvati preko Okruznog sekretarijata odbrane
Sarajevo (zgrada biv'eg ОРО kod Skenderije). Ро!геЬпо је da do 15 sati za slijede6i dan prijavi' Ьгој
potrebnih radnika па telefone 664-151, 664-152 ili 664-153. Odgovoгni covjek је Esad Medo'evi6.
Idemo i па organiziranje inzinjerijskih jedinica.
2. Novi komandant GI. Staba Rasim Oeli6 је dobar 60vjek i vojnik. Saraduj s пјјт. Niko пе
. moze sam. Могато biti drzava, ako hocemo da izademo па kraj sa cetnicima, 5tO znaci da тогато
biti i boriti se zajedno i koordinirano. Inace се nas cetnici jednog рс jednog slomiti. Ako пат drzava
ja€; пјје u redu, trebamo је popravljati, mijenjati 5tO пе valja, а пе zatvarati se u sebe.
З. Za MTS - posalji svoga logisticara u Korpus i dobices. Ako stvari пе budu isle, javi тј.
Prenesi тој е selame i najbolje zelje Ьогс ј та. Neka vas 809 cuva.
Sarajevo. 1. jula 1993. godine PREDSJEONIK PREOSJEONISTVA R ВјН Alija Izetbegovi6".

- 360-
 Dirnuli smo gdje је najosjetljivije i najopasnije. Tog 02.07.1993. godine, u
kasnim popodnevnim i vеёегпјim satima, Сасо је digao veliku uzbunu. U пос
2.13. jula Celini i Сасјпј Ijudi su pohapsili bIizu dvadesetak pripadnika civilne
policije, vojne policije i ојјсјга Агтјје R ВјН. Jedni su privedeni u Celinu bazu
"Sloga", u Lugavinoj ulici, а veci Ьгој u Сасјп stab па Bistriku, kod "Sedam
ЬгаСе". Сасо i Сасјпј Ijudi su ih muёki zlostavljali, а nejteze је prosao Deljkic
Атјг, koga su Са со i njegov обапј Senad Hasic, oborili па zemlju, а zatim
pretukli nogama, te па kraju naredili ба bude odveden па kopanje rovova. Naj-
teze su prolazili опј koje Сасо i Senad Hasic uhapse, а znaju da podrzava габ
komandanta 1.К Mustafe Hajrulahovica, njegovog zamjenika Vahida Kareveli-
са i тепе, kao паёеlпikа Uprave bezbjednosti Staba Vrhovne komande. Атјг
Deljkic је Ыо ојјсјг u Odjeljenju bezbjednosti Komande 1. К, sto је bilo sasvim
dovoljno da bude izubijan u tolikoj тјегј ба mu је zivot visio о koncu.
Ргеб vеёе, tog 02.07.1993. godine, ја sam se nalazio u Komandi 102. briga-
бе, koja је bila u Fabrici zice па Alipasinom Polju. Dok sam razgovarao sa ko-
mandantom te brigade Paldum Esadom, zazvonio је njegov telefon. Sekretarica
predsjednika Izetbegovica је prenijela ба odmah dобеm. Otisao sam, ali predsje-
dnika nisam nasao u njegovom kabinetu. Rekli su ба је otisao u Stab. Vec је bila
пос. Каб sam dosao u Stab, ispred zgrade "Vranica" i zgrade suda, zatekao sam
veliku guzvu. Kad su те vidjeli Сасјпј Ijudi, neki об njih su krenule ргета тепј.
Јебап об Cacinih pomocnika uperio је pistolj ргета тепј i upucivao тј vulgarne
psovke. Zastitio те pratilac. U mебuvгеmепu, боЫо sam obavjestenje ба se
Predsjednik nalazi u zgradi "Vranice". Ргјје mog dolaska, predsjednik је sa nekim
об Cacinih Ijudi dogovorio ба se udalje ispred Staba, а ба Сасо dобе u njegov
kabinet па razgovor. Za Predsjedikom sam otisao i ја u njegov kabinet. Tu smo
razgovarali о nastaloj situaciji. Predsjednik је trebao ба оdluёi ба li da pustimo
Ресаг Senada i ostale uhapsene, sto је Ыо ultimativni Сасјп zahtijev ili ба ih
zadrzimo u zatvoru uz rizike об Cacinih prijetnji ба се granatirati zgradu Predsje-
dnistva. Predsjednik se tada, u razgovoru sa тпот пјје kопаёпо оdluёiо. Каба
sam ја otisao, оп је u kabinet ргјтјо Cacu i jos neke iz njegove komande. То su
bili, za predsjednika Izetbegovica teski pregovori. Сасо је prosirio svoje zahtjeve:
ба vratimo uhapsene i ба Predsjednik odmah smijeni тепе sa funkcije паёеlпikа
Uprave bezbjednosti, а Mustafu Hajrulahovica - Talijana sa funkcije komandanta
1. korpusa i Vahida Karavelica sa funkcije zamjenika komandanta 1.К. Predsje-
dnik se kопаёпо оdluёiо ба Ресаг i ostali ostanu u zatvoru i ба se sluёајеvi zlosta-
vljanja grac1ana istraze i sudski procesuiraju. Сасо је Ыо nezadovoljan.
Uslo se u dugu, tesku i neizvjesnu пос. Сасо је prijetio, а predsjednik Izetbe-
govic је slijedio logiku pravde i potrebe ба se kопаёпо stane па put samovolji
koju је, sa svojim Ijudima provodio Сасо. Те посј Сасо је fаktiёki uspostavio
ЬогЬепе linije duz sarajevskih ulica od poste бо Vјеёпе vatre.

- 361 -
 U toku посј i kada је svanulo jutro, Саса је Ыо u akciji uzimanja talaca.
Svoje је Ijude postavio u zahvatu mostova preko Miljacke, od Vijecnice do
Drvenije. Gradani koji su tokom посј i u jutro 03.07.1993. godine imali ро­
trebu da sa lijeve obale Miljacke predu па desnu i obratno, zaustavljeni su
od Cacinih Ijudi i odvedeni u jednu zgradu па Bistriku. Tako је uzeto oko
200 talaca. Medu пјјта је Ыо i prethodne посј uhapseni Delic Admir, sin
generala Delica. Саса је ојаёао svoje argumente. Predsjednik је prinLlden
da оdluёi da pustimo iz zatvora Ресага i ostale uhapsene. Situacija se ubrzo
smirila.
Moze da ргјёа ko sta hoce, ali је naprijed opisana situacija veliki argumenat
u kojoj тјегј је predsjednik Izetbegovic Ыо iskren u nastojanjima da se гаsёisti
sa Сасот i da se zavede red u 10. brigadi i u gradskoj zoni koju su kontrolirali
Сасјпј Ijudi. Interesantno је da је оп sam donosio odluku da se u uslovima
Cacinih ultimatuma, radi zastite gradana Sarajeva, ude u veoma гiziёпu sara-
jevsku пос u kojoj sigurno пјје mogao пј oka sklopiti.
То su veoma teske i sudbonosne situacije. Za zlobnike је tesko uraditi пе­
sto ра da budu zadovoljni. Da smo tada pustili Ресага , onda Ы se reklo da smo
tolerantni ргета Сасјпјт kriminalnim djelima. U svakom sluёајu , ova akcija
је bila dobar test za nase dalje planove u pogledu гаsёisсаvапја sa Сасот i
пјети odanim Ijudima.

8.12.
SVJEDOCENJA КОЈД
NEGIRAJU SEFEROVU PROPAGANOU

Sluzba vojne sigurnosti је imala obavezu da ispita navode u listu "AS" od

06.07.1993. godine, posebno u pogledu okolnosti u kojima sam napustio JNA.
Sugerirao sam da se obave razgovori i uzmu izjave od Ijudi koji su те poznava-
li i sa kojima sam kontaktirao, upravo prve dane nakon sto sam napustio JNA.
опј su bili svjedoci mojih рsihiёkih i drugih teskoca u velikoj neizvjesnosti kako
се se situacija dalje odvijati i sa тпот i sa ВјН kao drzavom.
Ргј tome treba imati u vidu da su prve godine rata, za sve nas oficire iz ы­
vse JNA bile veoma teske. Dosli smo u nove sredine u kojima nas је slabo ko
konkretnije i bolje poznavao. Nasli smo se u nekoj vrsti novog profesionalnog
роёеtkа. Morali smo trpiti razne uvrede od strane raznih Ijudi koji niti su pozna-
vali nas, niti su imali potrebne predstave о vojnoj profesiji, ali su bili u situaciji
da rasuduju i о пата i о vaznim vojnim pitanjima. Kada је povodom Delicevog

- 362-
 јтепоуапја za komandanta SVK uslijedilo угјјете Seferove osvete , posebno
ргета Izetbegovi6u, Deli6u i ргета тепј, ја sam se nasao u teskoj situaciji,
јег је bilo relativno malo Ijudi koji su imali neko iskustvo u radu sa тпот , da Ы
тј pomogli u suzbijanju efekata Seferovih monstruoznih lazi koje је sirio putem
medija.
Zbog toga sam Sluzbi уојпе sigurnosti sugerirao da оЬауе razgovore i uzmu
pismene izjave od slijede6ih svjedoka mog teskog stanja izazvanog napusta-
пјет JNA: Avde Skalji6a, sada ugledni advokat u Sarajevu; Vlasi6 Stjepana,
sada penzionirani ојјсјг Агтјје R ВјН; rahmetli dr Ibrahima Терј6а, univerzi-
tetski profesor i bivsi dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu; Vis6a Hamze,
sada brigadir Агтјје R ВјН; dr. Pelidija Enesa, univerzitetski profesor u Sara-
jevu; Jasarevi6 Jusufa, sada penzionirani general Агтјје R ВјН; penzioniranog
generala Dzemila Sarca, Каroуј6 Midhata, ојјсјг Агтјје R ВјН, Podzi6 Sifeta,
general; pok. Mitre Tolomanovskog, Ыо oficir u Generalstabu Агтјје R ВјН ,
poslije rata, ubrzo nakon penzioniranja preminuo; Miki6 Senada, brigadir Агтј­
је R ВјН, penzioner; Piskuli6 'уап, ојјсјг Агтјје R ВјН, penzioner, oficir Агтјје
R ВјН, privrednik u Sarajevu; i Nedzada Ajnadzi6, general Агтјје R ВјН. Zbog
znacaja izjava uzetih od ovih Ijudi od strane Sluzbe уојпе sigurnosti, iste sam
sacuvao u svojoj arhivi. Iz tekstova njihovih izjava, napisanih о тот napusta-
nju JNA, izdvajam slijede6e:
-Avdo Skaljic је napisao:" ... Fikreta Muslimovi6a poznajem dugo godina,
јег sam Ыо pripadnik jedinice kojom је komandovao u Lukavici. Gospodin
Fikret i ја smo dogovorili sastanak u hotelu Bristol u jutarnjim satima . Kada
smo se sastali, odmah sam vidio da је оп u civilnom odijelu. Prilikom susreta
i ulaska u hotel, Fikret је predlozio da sjednemo па terasu hotela. S obzirom
da sam dugo godina radio sa Fikretom, pretpostavljao sam da тј јта nesto
vazno saopstiti. Dok smo sjedili па terasi hotela, Fikret тј је ргепјо da је ргјј е
раг dana napustio JNA, јег је Ыо па Kordunu i 'ато је vidio da 'О пјје опа
JNA kakvu је оп zamisljao i sto је о пјој ucio, уе6 da se опа transformisala
u cetnicku vojsku. Vidno potresen , sa suzama u осјта i placom, govorio тј
је da 6е 'а ista vojska napasti i Muslimane, а оп пе zeli da је u 'ој vojsci i пе
zeli da јт sluzi. Istakao је da је svjestan svih posljedica, 'е mogu6nosti da
moze biti likvidiran i оп i familija mu, ali zbog ubjedenja пјје vise spreman da
sluzi u 'ој агтјјј . Naveo је da mu general ВаЫ6 prijeti izbacivanjem iz stana,
'е drugim тјегата odmazde. Fikret је тепе tada molio da mu pomognem
oko zaposlenja, јег оп i njegova familija su ostali bez izvora za zivot, 'е so-
cijalnog osiguranja i svega ostalog. Za vrijeme razgovora koji је 'гајао oko
jednog sata , Fikret пјје sakrivao suze i strasno је Ыо bijesan па JNA. Isticao
је da mu ponos пе dozvoljava da sluzi cetnickoj vojsci, ра makar i оп i cijela
familija nek budu likvidirani. Pitao sam ga da 'ј је о 'оте saglasna i supruga,

- 363 -
 5to је potvrdio da jeste". Tekst pisan olovkom potpisao је "Skaljic Avdo, ul.
Despica Ьг 3 Sarajevo".148J
- Vla5ic Stjepan, је napisao:" ... Gospodina Fikreta Muslimovica poznajem
od 1978. godine i sa пјјт sam vrlo cesto kontaktirao u vezi obavljanja funkci-
onalne duznosti u biV50j JNA. Fikret Muslimovic је citavo vrijeme, od kada ga
poznajem, u krugovima svojih saradnika i prijatelja uzivao vrlo visok ugled i
duzno p05tovanje, kao cestit radn ik i covjek.
Као potvrda za to mogu posluziti i dogadaji pocetkom aprila 1991. godine,
prilikom prevoza vecih kolicina oruzja i municije iz Nik5ica preko Bilece za Lju-
Ыпје u organizaciji i za potrebe Srpske demokratske stranke. Kako su organi
MUP otkrili ilegalan prevoz oruzja i municije па lokalitetu Bilece sa патјеroт
da se isto oduzme, nastala је konfliktna situacija, јег је u jednom vozilu Ыо ро­
slanik Skup5tine RBiH i predstavnik SDS-a. Koristeci imunitet poslanika, kolo-
па vozila sa oruzjem пјје predata organima MUP-a, vec је sklonjena u kasarni
u Bileci.
Nakon ovako nastale konfliktne situacije, d0510 је do potrebe da se ап­
gazuje vojna policija iz Sarajeva, koja је bila podredena Fikretu Muslimovicu .
Radi sprjecavanja da Fikret Muslimovic dode do informacija о oruzju koga је
JNA dala SDS-u, iz Uprave bezbjednosti iz Beograda dolazi izricito narede-
пје da se vojna policija iz Sarajeva пе ukljucuje u razrje5enje ovog slucaja.
P05to је teritorija Bilece bila u nadleznosti Fikreta Muslimovica, оп, protivno,
naredenju iz Beograda, ргјта rizik i samostalno donosi odluku da organi Ье­
zbjednosti vojne policije pod njegovom kontrolom idu u Bilecu radi utvrdivanja
cinjenicnog stanja. Ро povratku iz Bilece, gdje sam Ыо direktni sudionik u
razrje5enju situacije i podn05enju izvje5taja, dolazi do diskusije izmedu Fi-
kreta Muslimovica i potpukovnika Simovic Petra, тајога Janka Trivica, оЬа
iz Vojne bezbjednosti. Fikret је zastupao тј51јепје da su uvidaj morala izvr5iti
lica iz bezbjednosti i vojne policije pod njegovom kontrolom, а пе policija iz
Nik5ica i ТгеЫпја, kako је zahtijevano iz Beograda ... Ovakvim stavovima Fi-
kret Muslimovic dolazi u konfrontaciju sa Upravom bezbjednosti u Beogradu.
Takoder, se zalagao i trazio usmeno i u pismenoj formi da se javnosti daju
tacne informacije о prevozu oruzja kojim se naoruzavaju ekstremisti SDS-a,
а пе frizirane - netacne informacije, 5to Uprava bezbjednosti iz Beograda пјје
dozvolila .
... Кгајет augusta 1991. godine Fikret Muslimovic odlazi па Ratnu 5kolu u
Beograd. Medutim, ро dolasku u Beograd, njemu se пе dozvoljava 5kolova-
пје, vec ga krajem septembra 5alju па rati5te u Hrvatsku, tacnije u Samarice

1481 Rukopis Avde Skaljica u тојој arhivi. Vjerodostojno је iznio utiske iz razgovora. Ја sam 905-
podinu Skaljicu detaljno opisao svoje dozivljaje i zapazanja о ponasanju cetnika, koje sam sreo u
kasarni ~Kozara" u Вапја Luci i па Samaгicama - Petrova Gora u Hrva1skoj.

- 364 -
kod Petrinje. Kada se saznalo da је Fikret Muslimovi6 napustio JNA, ја sam
Ыо па sluzbi u kasarni "Viktor Bubanj" u Sarajevu. Obavljao sam poslove
u vojnoj policiji, gdje је doslo naredenje da se za Fikretom Muslimovi6em
raspise potjernica, da se uhapsi i privede u Beograd. Prilikom planiranja ove
akcije, imalo se u vidu da је Fikret Muslimovi6 oficir takvog ranga koji svojim
znanjem i kvalitetima moze ugroziti velikosrpske ciljeve i interese, sto se оЫ­
stinilo, јег је zbog stavova о Fikretovoj sudbini doslo do izrazite polarizacije u
oficirskom kadru, s jedne strane oficira muslimanske i hrvatske nacionalnosti,
а s druge strane oficira srpske nacionalnosti. Imaju6i u vidu neosporan uticaj
Fikreta Muslimovi6a па oficirski kadar muslimanske i hrvatske nacionalnosti,
postojala је bojazan da ih Fikret пе usmjeri па borbu protiv njihovih ciljeva i
interesa sto se, u kasnijem slijedu dogadaja, potvrdilo kao njihovo opravdano
strahovanje.
Nakon sto sam i ја, oktobra 1991. godine, napustio JNA pokusao sam
ostvariti ilegalni kontakt sa Fikretom Muslimovi6em, u cemu i uspijevam polo-
vinom oktobra 1991. godine. Na prvom nasem ilegalnom sastanku, obavjesta-
vam Fikreta Muslimovi6a о dogadajima u kasarni "Viktor Bubanj" i zajednicki
se dogovaramo о njegovoj i тојој zastiti od eventualnih akcija Sluzbe vojne
bezbjednosti i vojne policije. Тот prilikom Fikret тј је objasnjavao razloge
svog napustanja JNA, а u vezi uloge JNA u Hrvatskoj. Tada тј је rekao da је
ratiste napustio nakon nepuna 24 sata boravka па Samaricama i da је svo-
јјт kratkim boravkom па ratistu uvidio da JNA пета ciljeve za koje smo se
svi zalagali, ve6 da JNA sluzi velikosrpskim interesima, radi stvaranja velike
Srbije.
Od tada nasi ilegalni sastanci su bili ces6i i bili su usmjereni па organizi-
гапје, pruzanje otpora ve6 tada poznatom agresoru, kao i naseg djelovanja u
pogledu ukazivanja da za oficire Muslimane i Hrvate пјје opravdan ostanak u
JNA. Ро dogovoru i uz usmjeravanje od strane Fikreta Muslimovi6a, iz kasar-
пе "Viktor Bubanj" iznosili smo naoruzanje i municiju, te vrsili destrukciju rada
organa vojne policije i organa bezbjednosti JNA. Tako је iz kasarne izneseno
oko 20 pusaka i oko desetak hiljada komada municije raznih kalibara, sto је ka-
snije stavljeno u funkciju ЬогЬе protiv agresora. Pod uticajem i usmjeravanjem
Fikreta Muslimovi6a u periodu januar-april 1992.godine, oficiri muslimanske i
hrvatske nacionalnosti su iz kasarne "Viktor Bubanj" napustali JNA i aktivno se
ukljucili u ТО R ВјН па podrucju Sarajeva i sire. Tako је Fikret Muslimovi6 ро ­
cetkom aprila 1992.godine, odnosno pocetkom agresije па R ВјН okupio grupu
bivsih pripadnika JNA muslimanske i hrvatske nacionalnosti i u zgradi Predsje-
dnistva R ВјН zapoceo svoje uces6e u djelovanju па organiziranju Агтјје R

- 365-
ВјН, sto traje i do danasnjeg dana. Sarajevo 13.07.1993. godine". U potpisu :
"Izjavu dao Stjepan Vlasic".149f
-Ог.ТерјС Ibrahim је napisao:" ... Gospodina Fikreta Muslimovica poznajem
desetak godina. Као rezervni ојјсјг bivse Агтјје јтао sam raspored u Lukavici
i ро prirodi posla upoznao sam gosp. Muslimovica, koji је Ыо tu па sluzbi . То·
kom vremena postali smo prijatelji i cesto razmjenjivali тјБlјепја о raznim рго·
Ыетјта . Могат priznati da sam ga uvijek dozivljavao kao velikog bosanskog
patriotu. Kada smo u aprilu 1991 . godine objavili knjizicu "Istina о Bosni i Не·
rcegovini" оп se pohvalno izrazio о пјој, mada su sva sredstva SDS, а jednim
dijelom i HDZ, tu brosuru pokusali diskreditovati putem napisa u stampi . Za
Muslimovicevo napustanje Агтјје saznao sam odmah nakon njegovog dolaska
kuci, krajem septembra 1991 . godine. Оп те tada detaljno upoznao о svemu
sto је dozivio. М о гат гес ј da је оп tada Ыо potpuno rastrojen i izgubIjen. Pored
toga sto је stalno strepio za sigurnost porodice, najveci mu је ргаЫет Ыо kako
da materijalno obezbijedi koliko·toliko sredstava za porodicu . То је Ыlа рога·
dica u kojoj је tada Ыlо vise рlаса nego normalnog ophodenja. Tada sam ga
u vise navrata posjecivao, а оп је preko посј Ыо ostao bez prijatelja, posebno
ојјсјга koji su ga п а sve пасјпе optuzivali i izbjegavali. Upravo u takvoj situaciji
оп је pokusao da ргопаде neki posao. U tome је naisao па niz ргаЫета . Као
bivseg ојјсјга tesko ga је neko mogao uzeti da nesto radi. Uz to, оп se паБао
1491 Izjava Stjepana Vlasica п а 1 гј stranice gusto kucanog teksta, Ul njegov svojerucni potpi s, u
т ој ој lј спој arhivi. Gaspodin Stjepan Vlasic је u svojoj pismenoj izjavi 1ас п а iznio ёЈпјеп Ј се о nasem
zajednickom djelovanju u koгi st odbrane В ј Н . Ј а sam gospodinu Stjepanu Vl asicu zahvalan , је г је
rizikovao svoju sigurnos t i oktobra 1992.godine, iznio iz kasarne i za moju licnu sigurnost dao pistoj
7,62 тт sa oko stotinjak komada odgovarajuce municije. К ао svjedoku mojih sukoba sa autoritetima
u Sluzbi vojne bezbjednosti u 8eogradu, Stjepanu Vlasicu sam zahvalan па iznosenju с Ј пјепЈса u
vezi 5 tim, uz паротепи da iste сЈпје п Ј се, kao njihov svjedok, zna i gospodin Haseljic Agan. Izjava
Vlas;c Stjepana, isto kao i izjava Ajnadzic Nedzada, demantira monstruozne neistine koje је sirio
Sefer Halilovic. U takve сјпјепјсе иЬ гајат i svoje uticaje ргета oficirima koji su nakon mog париМа·
пја JNA, sticajem okolnosti i dalje ostali u 'ој А г т јјј. Sefer Halilovic је monstruozno iznosio neistine
kad је govorio i pisao da sam ј а od nekog clana Patr;otske lige trazio da т! proda oruzj e, da је оп
sa takvom патјегот dolazio па neka mjesta gdje sam se nalazio, ali da sam ти ја р г ј р гетао po~
licijske zasjede, 5 сiljет da budu uhapseni јег sverca oruzjem. "Mastoviti" ali i pokvareni Sefer п јје
n
obznanio Ј те ucl ana Patriotske lige od koga sam lга1јо oruzje, da Ы тј ga donio па mjesto izmisljene
Uzasjede". U vezi 5 l ј т , isticem da Ijudi koji su stvarno djelovali па sklanjanju oruzja, izvrsavajucj ј
druge dogovorene тјеге па koje sam ih usmjeravao u pogledu opstrukcjj a sistemu komandovanja
u jedinicama JNA, gdje su se jos neko vrijeme nalazili, nisu imal; nikakvjh ргоЫета zb09 onoga sto
su proliv JNA ;le9alno, zajedno sa тпот radili. Dа Sefer mопstгuоzпо пе izпоsi пеistiпе, dogodilo
Ы se da ј а ргјргетјт zasjede i Vlasicu, ј Ајпаd1iсu, ј Najetovicu .. . Sve оуо isticem, vise iz razloga
da javnost sazna koliko amoralnog Sefera smo imal; п а celu А г т јје R Вј Н . Inace, Seferove neistinite
teze su apstraktne i и mnogome nelogicne. Valjda Ы neko od bosnjackih i hrvatskih kadrova и policiji
znao da sam djelovao protiv "сlапоvа Patriolske lige ~, ustupajuci јт podatke u funkciji organiziranja
zasjeda, samim tim sto tadasnja policija u Sarajevu п;је radila bez uvida i Bosnjaka ј Hrvata. "Mudri",
ali pokvareni Sefer п;је odgovorio, kako је njegov "Sandzaklija" od koga sam trazio oruzje i ргј ргета о
т и policijsku zasjedu, ostao па slobodi.

· 366 -
u situaciji da se malo krece. Мепј se obratio sa molbom da mu pomognem da
nade bilo kakvo zaposlenje. Tvrdio је da јта ekonomsku skolu, ali da moze
raditi bilo sta, ра makar 'О bilo mjesto portira. Jedini uslov је Ыо da 'О пе bude
u MUP-u ili bilo kojem drzavnom organu, sto је оп obrazlagao ,јте da пе Ы bilo
uputno, s S obzirom па posao koji је radio. Svjestan da se radi о sposobnom
starjesini, s оујт ргоЫетот sam upoznao svog prijatelja i kolegu dr Enesa Ре­
lidiju i pitao ga za savjet sto Ы mogli uciniti za Muslimovica. Оп тј је ponudio da
se njih dvojica upoznaju i da sa cijelim ргоЫетот upoznaju neke Ijude iz Vlade
R ВјН. Nakon toga Muslimovic тј је u vise navrata dolazio i obavjestavao da
пјје nasao zaposlenje. lako је Ыо u teskoj materijalnoj situaciji, пј jednom пјје
htio da ргјтј ponudenu novcanu ротоС . Као saradnik "Slobodne Bosne" Mu-
slimovic је prozivio mjesec-dva, а onda тј је rekao da тога pokusati da nesto
radi i da се, uz ротос jednog prijatelja, da se Ьауј trgovinom .
Za оуо угјјете оп је izuzetno oslabio i gotovo ga је pola nestalo. Ni jednog
momenta оп se пјје razocarao niti, doyeo u pitanje svoj stav u odnosu па Во­
snu i Hercegovinu. Naprotiv, stalno је ponavljao da је njegovo mjesto sa njego-
ујт narodom. U vise navrata оп је upozoravao па opasnost koja prijeti Bosni
i Hercegovini kao drzavnoj 'уогеујпј. Kod njega пјје bilo alternative oruzanoj
odbrani RepubIike . Misljenja sam da su oruzane snage u njemu dobile dosljed-
nog Ьогса za slobodnu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu. S postovanjem. Prof.
dr. Ibrahim Терјс", svojerucno '501
-Visca Hamza је napisao: "... Sa Fikretom Muslimovicem sam se upoznao
1988. godine, kada sam presao па duznost u Komandu 7.А bivse JNA. Blizu
saradnju smo ostvarili radom u Predsjednistvu Komiteta SKJ 4. korpusa 1989.
- 1990. - 1991 .) сјјј smo оЬа bili clanovi. Upoznao sam ga kao уеота гасјо­
nalnog i realnog sagovornika i beskompromisnog Ьогса protiv nacionalizma.
Tada је vrlo glasno i jasno upozoravao па rastuci nacionalizam , posebno srpski
inspiriran od strane Milosevica. Iz tog perioda тј је poznato da se jedino оп u
cijeloj JNA izborio da se nosioci srpskog nacionalizma, јпасе visoki oficiri 4.
korpusa raskrinkaju i da уојпо rukovodstvo preduzme adekvatne тјеге. Srpski
nacionalizam, koji је u 'О угјјете bujao medu oficirima srpske i crnogorske
nacionalnosti u drugim jedinicama пјје пјсјт sankcionisan. U vezi sa iznijetim,
1501 Izjava prof. dr. Ibrahima Терјса , па dvije stranice kucanog teksta, uz njegov svojerucni potpis
u тојој lјспој arhivi. Profesoг dr. Терјс Ibrahim је vjerodostojno predslavio situaciju u kojoj sam Ыо
u jesen 1991. godine, nakon .10 sam napus1io JNA. Оп је aprila i роёе1kот таја 1992. godine Ыо
Ьогас па prvoj ЬогЬепој 1јпјј; bIizu svog stana u sarajevskom naselju DоЬгјпја . Na тоје insistiranje,
оп је dosao u Stab Vrhovne komande, gdje је, kao islaknuli povjesnicar i паиепј radnik, obavljao
znacajne poslove. Оп је jedan od rjedih univerzitetskih profesoгa koji је cijelo vrijeme гata obavljao
znacajne pos!ove u Stabu Vrhovne komande , odnosno, u Geneгalstabu. М! smo se ponosili njegovim
prisustvom medu пата u Агтјјј R ВјН. Zahvalan sam mu. Njegova smгt те duboko potresJa јег sam
izgubio velikog prijatelja i najbIizeg saradnika u obavljanju svojih poslova u General.tabu Агтјје R
В ј Н.

- 367 -
Muslimovi6 Fikrel је uzivao veliki ugled medu slarjesinama, posebno Muslima-
пјта.
Сјјепјт da је zbog pomenule aklivnosli, kao i realnih i argumenlovanih
осјепа о akluelnom polilickom Irenulku pocelkom таја 1991. godine (Moslar
- Kupres) , kao i ponasanja JNA, u vezi s ,јm, rukovodstvo Vojne obIasti (I.VO
Beograd) nastojalo da ga eliminise iz komande 4. korpusa, sto su i ucinili upu-
6ivanjem Fikrela u Ratnu skolu. Od таја 1991 . godine Ыо sam pripadnik bata-
Ijona Vojne policije u Sarajevu, сјјј је rad kOnlrolisao i usmjeravao Fikret Musli-
movi6. Tako је u bataljonu organizovan ispra6aj njega па skolovanje. Znam da
је ispra6aj organizovan mnogo гапјје nego sto је pocela skolska godina, је је
potpukovnik Pelar Simovi6 nastojao da preuzme sve poslove u organu bezbje-
dnosti 4. korpusa i ргјје odlaska Muslimovi6a. Kada је Ыо ispra6aj u obra6anju
пата , Muslimovi6 је , izmedu ostalog, rekao da је "Marti6 (Кпјп) neprijatelj i
razbijac jedinslva SFRJ, te da Ы ga trebalo uhapsiti i likvidirati, kao i druge
ekstremiste". Interesantno је da је samo nekoliko dana kasnije general Vasi-
Ijevi6 u istoj prostoriji rekao da је "Marti6 па pravoj strani" i da ga је оп "zbog
toga spasavao u Cazinskoj krajini". Ovakve razlike u осјепата bile su povod
raspravama u kuloarima о tome ko је u pravu . U meduvremenu , Muslimovi6
је otisao u Beograd па skolovanje , da Ы do nas, krajem septembra, procurilo
saznanje da је Muslimovi6 napustio JNA. Zvanicno saopstenje пјје nikad dalo,
vjerovatno, zbog ugleda koji је јтао medu starjesinama Muslimanima sto Ы
moglo biti povod za masovno napustanje JNA.
Mislim da је od Trivi6 Janka, oficira bezbjednosti u 4. korpusu, bila ideja
da se Fikret IгеЬа uhapsiti, likvidirati i da mu treba oduzeti stan. Bilo је i oficira
dobrovoljaca, naravno, Srba za izvrsenje ovakvog zadatka . А onda se pocelo
govoriti da је оп u MUP-u R ВјН da Ы па kraju ve6ina potvrdivala saznanje da
su ga vidjeli za tezgom па рјјасј. Ја sam od dolaska u balaljon Vojne policije
Ыо oznacen kao "ideolog Muslimana", ра sam se plasio da mu odem do ku6e .
Znao sam da su mu u slan isli Кагј6 Vehbija, mislim sa Dervisevi6 Zahirom, То­
palovi6 Vlado i drugi, te da su se neki s пјјт sretali па рјјасј. Ја sam od Кагј6а
kasnije cuo povode Fikretovog odlaska sa Вапјје, gdje је Ыо ргеЬасеп sa skole
u Beogradu. Jednog jutra, mislim u novembru sam sreo Fikreta Muslimovi6a
па рјјасј ОТОКА - НЕРОК. Pozdravili smo se i upitali za zdravlje . Fikret је
insistirao da se puno пе zadrzavamo, upozoravaju6i па mogu6e posljedice,
ukoliko те ko vidi s пјјт. Vidio sam da se plasio za тепе. Ipak је u kratkom
razgovoru iznio kako је doslo do napustanja JNA, da је JNA sve bIiza celnistvu
i velikosrpskoj ideji, а ја sam ga upoznao sa reagovanjima oficira u kasarni
"Viktor Bubanj" па njegovo napuslanje JNA.
Na raslanku је samo rekao "CUVAJ SE".

- 368 -
 Znam da је za mnoge oficire Muslimane i Hrvate njegov odlazak iz JNA
znacio signal da је 'геЬа napustiti, јег је Fikret raspolagao sa vise saznanja i
vazio је kao vrstan analiticar politickog trenutka. Sa Muslimovicem se vise пј­
sam sretao do pocetka agresije па R ВјН. Sarajevo, 14.07.1993. godine Нат­
za Visca", svojeruCno. 15l1
-Jusic Dzevad је napisao: "... Clanak objavljen ргјје nekoliko dana u listu
'AS', ё:јјј sadrzaj јта za cilj da kompromitira gospodina Fikrela Muslimovica,
kao nacelnika Uprave bezbjednosli те ponukao da se sjelim odredenih detalja
koji su тј prisulni iz perioda Fikrelovog napuslanja aktivne vojne sluzbe bivse
JNA i da 'о napisem u 'огтј izjave sa ciljem da doprineosim istinilom rasvje-
Iljavanju konkrelne siluacije. DоЬro se sjecam, 10 је bilo pocelkom septembra
1991. godine (sedam mjeseci ргјје гаlа) kada пат је pukovnik Simonovski
Dјтјlгјје kao nacelnik bezbjednosli u RepubIickom slabu ТО ispricao da је
Fikrel Muslimovic dotadasnji nacelnik bezbjednosli 4.К, а koji је Iгепиlпо Ыо
па skolovanju u Beogradu, napustio aklivnu vojnu sluzbu bivse JNA. Dalje је
rekao da је lај podalak dobio od Реlга Simovica, oficira bezbjednosli 4.К, uz
objasnjenje kako је do loga doslo. Rekao пат је da је skola koju је pohadao
Fikrel prekinula sa radom, а Fikrel Muslimovic је ирисеп па ralisle u Hrva-
tsku, koliko se sjecam u Вапјји, da је ро dolasku па odredisle u jedinicu, kod
vojnika vidio celnicka obiljezja i srpsku zaslavu па jarbolu u Komandi i da је
odmah iskazao nezadovoljslvo da Ы za перипа dvadeset ё:еlјгј sala napuslio
jedinicu i Вапјји i lako se vralio u Sarajevo, uz objasnjenje slarjesinama da оп
пе zeli Ыlј u lakvoj Агтјјј i da оп пј ро kakvu сјјепи песе Ыlј vise пјеп oficir.
Zalim пат је rekao, da se neslo moralo ozbiljno desili ё:јт је Fikrel Muslimovic
donio odluku о napuslanju JNA, znajuci Fikrela kao vrlo savjesnog oficira, veli-
kog slrucnjaka i vrijednog radnika ... Vijesl о izlasku Fikrela Muslimovica iz JNA
smo primili sa iznenadenjem, slo је brzo procurilo do svih clanova RepubIickog
slaba ТО. Mnogi oficiri i gradanska lica su pravilno shvatili njegov potez, а
poslo је јтао visok ugled medu svim pripadnicima OS, 10 је doprinijelo brzoj
diferencijaciji vecine pripadnika RSTO. U periodu Fikrelovog napustanja JNA,
ра do pocelka rata ја se nisam s пјјт susrelao. Medulim, ргјё:ао тј је pukovnik
Simonovski Dimitrije da је slucajno sreo Fikrela, da su negdje sjeli i popili kafu,
1511 Izjava Hamze Visce па tri stranice kucanog teksta је u тојој licnoj arhivi. Posebno је znaca-
јпо svjedocenje Hamze Visce da sam Јтао kljucnu ulogu u pogledu rasvjetljavanja nacionalislickog
djelovanja grupe visokih oficira srpke nacionalnosti u Sarajevu. О sadrzajima i metodama njihovog
djelovanja informirao је cjelokupan oficirski sastav jednica 4. korpusa ј sire u cijeloj JNA. S obzirom
па opasnost njihovog djelovanja, јег su pripremali uslove da jednice 4. korpusa stave pod komandu
Radovana Karadiica, njih је trebalo suditi па Vojnom sudu u Sarajevu, s10 sam ја in5i5tirao, ali su
usJijediJi stavovi iz Beograda da budu samo "parlijski kritikovani". То је тепј Ыо veliki dokaz da је ru-
kovodslvo JNA уес slalo па pul velikosrpskog nacionalizma ј Cetni§lva. Pored svjedocenja о оуоте,
Уеота је bitno ј Viscino svjedocenje о ргјргетата oficira srpske nacionalnosli da budem uhapsen
ра i likvidiran.

- 369 -
kojom prilikom mu је Fikret ispricao njegov razlog napustanja JNA, rekavsi
da se "па licu mjesta uvjerio da JNA iskljucivo stiti interese srpskog narodam,
da оп vise пе zeli da bude u takvoj агтјјј koja slijedi fasisticku ideologiju i da
сето se svi u to vrlo brzo uvjeriti .. .Prvog dana rata Fikret Muslimovic se mебu
prvim starjesinama javio u RSTO i stavio па raspolaganje novoj ТО za odbranu
R ВјН. Ovo је imalo veoma veliki uticaj па brze opredjeljivanje velikog Ьroја
starjesina JNA da ргебu u ТО ВјН, tako da mu se veliki Ьгој visokih ојјсјга
оЬгасао telefonom i licnim kontaktom, izrazavajuci zadovoljstvo sto је odmah
pristupio u redove branilaca ВјН ... DоЬro se sjecam tih prvih dana rata da је
Fikret jedan Ьгој starjesina (Vlasic Stjepan, Ajnadzic Nedzad, Brekalo Tadija,
Topalovic Vlado i druge) upucivao u njihove bivse jedinice i па druga mjesta sa
zadacima iznosenja oruzja, municije, prikupljanja podataka о cetnicima kao i
drugih sredstava radi brzeg organiziranja i јасапја nove ТО ВјН. Neposrednim
radom sa Fikretom u organu kojim је оп rukovodio za proteklo vrijeme rata ,
mogu da istaknem da sam kod istog uvijek uocavao iskreno opredjeljenje za
ВјН ... Sarajevo, 13.07.1993. godine, Izjavu dao Jusic Dzevad s.r."'521
-Ajnadzic Nedzad је napisao: ".. .Gospodina Muslimovica poznajem od
1985. godine. Posjeduje izuzetne Ijudske, moralne i vojno-strucne kvalitete ...
Sto se тепе tice, sretan sam covjek sto sam јтао tu mogucnost da budem
u njegovoj bIizini ра ponesto naucim. Као skolovan ојјсјг zauzimao је veoma
vazne pozicije u jedinicama i komandama bivse JNA, а пата је mladima sluzio
kao ргјтјег principijelnosti .... Sve ovo danas Muslimovic је uvidio ргјје drugih i
otisao iz redova bivse JNA, sedam mjeseci ргјје otpocinjanja agresije па Repu-
bIiku ВјН . Smatram da је ргјтјегот pokazao kako se treba oduprijeti fasizaciji
bivse jugo-vojske. А kada је гјјес о tome u cemu је Ыо prvi, onda znam sigurno
da је uzdignute glave javno ukazao па organizovano djelovanje visokih ојјсјга
bivse JNA u Komandi bivseg sarajevskog korpusa sa pozicija velikosrpskog па­
cionalizma i cetnistva, te је zatrazio i pokrenuo krivicnu odgovornost za iste.
Svojom odlukom da napusti bivsu armiju , Muslimovic је stavio svoje radne
kolege u dilemu. Zapravo, svima пата koji smo mu vjerovali otvorio је осј i
signalizirao prakticnim potezom da se sa bivsom vojskom nesto desava. Nje-
gove pretpostavljene starjesine su se bojale saopstiti prave razloge zbog kojih
је Muslimovic napustio bivsu JNA, kako su to cesto govorili, zbog bojazni da се
starjesine muslimanske nacionalnosti otici za пјјт .

1521 Izjava Jusi6 Dzevada па dvije stranice kucanog teksta u mojoj lii:noj arhivi. Napominjem da Је
Jusic u ргуој i drugoj godini rata Ыо vise angaziran u radu i kопlаktimа sa тпот, nego bilo koji drugi
ргiраdпik nase Агтјје . Njegove Ijudske vrijednosti najvise krasi isk гenost ј nepristrasnost. Ја ти se
zahvaljujem па velikoj рото6ј koju sam u vrsenju s!ui:be јтао od njega. Оп је ргјје rata Ыо pomocnik
nai:elnika bezbjednosti RepubIii:kog staba то ВјН. Najbolje је poznavao situaciju, prihvatao i uvodio
u pasao novopгidosle oficire koji su napustali JNA.

- 370-
 Ро пари8јапји biV8e JNA, ipak, sam sa Muslimovi6em ostao u kontaktu,
тогат priznati, kriju6i sam odlazio kod njega sa Topalovi6 Vladom i Abdi Idze-
јот. U kontaktu s пјјт, doznao sam pravu istinu о njegovim razlozima па­
pustanja JNA, Solidarisao sam se snjim i pruzao ти рот06 u okviru svojih
mogucnosti, s obzirom da је Ыо u veoma teskoj тајегјјаlпој situaciji. Svaku
svoju posjetu тогао sam obavljati kriju6i od drugih. Uzgred da паротепет da
sam ти dao pistolj ,,8korpion" i ЬотЬи, јег је razoruzan ргјје napustanja JNA.
Sve јо vrijeme pretpostavljene starjesine su Muslimovi6a nazivali izdajnikom,
fundamentalistom i slicno, је ргјјејјlј ти istjerivanjem iz stana. Ubrzo zatim па­
pustio sam JNA, јег sam Ыо siguran da је Muslimovic Ыо u pravu. Muslimovi6
тј је pomogao u pogledu mog licnog angaziranja u ТО R ВјН. Muslimovi6 тј
је о Reki6 Seadu i njegovom dolasku u MUP R ВјН rekao da је sve sto zna i
sto сјјепј u vezi s јјт ргепјо profesoru Pelidija Enesu, koji је о svemu upozorio
gospodina Аlјји Izetbegovi6a. Smatram da takav postupak Muslimovica znaci
ЬогЬи za drzavu ВјН. Iza gore navedenog stojim тогаlпо i тајегјјаlпо. Saraje-
vo, 15.07.1993. godine Izjavu dao: Ajnadzi6 NеdZаd".1SЗ/
-Jasarevic Jusuf је napisao: "... Fikreta Muslimovi6a sam sreo pocetkom
гаја i gotovo neprekidno sam s пјјт radio па razvoju Sluzbe vojne bezbjednosti
i davanju doprinosa razvoju па8е Агтјје ... Za ovih petnaest mjeseci zajednic-
kog rada, gospodina Muslimovi6a sam dozivio kao velikog i iskrenog рајгјоји,
izrazito vrijednog radnika i strucnog starjesinu. Сјјеlо vrijeme, u svim prilikama,
па svakom mjestu, Fikret је ispoljavao ијјсај па sagovornike, па kolege, па рој­
сјпјепе i pretpostavljene о ројгеЫ potpunog, predanog, iskrenog, racionalnog,
svestranog angazovanja svih gradana R ВјН u ЬогЫ protiv agresora i unutarnjih
slabosti, а s сјlјет odbrane i izgradnje suverene ВјН ... Sarajevo 13.07.1993.
godine Jusuf Jasarevi6".1S4I
-Karovic Midhat је napisao: "Sa Muslimovi6 Fikretom sam se upoznao
osamdeselih godina ро njegovom dolasku u Sarajevo. S obzirom па duznosli
koje sam obavljao kao rezervni oficir, јтао sam priliku Ьоlје ga upoznati i oslva-
гјlј prijaleljslvo. Кгајет septembra 1991. godine, Muslimovi6 те nazvao јеlе­
fonom. Pozvao те u svoj slan ... Ргј razgovoru u njegovom stanu оп те иро­
znao о okolnostima napuslanja JNA, а 8јо је исјпјо poslije 24 sata provedena
па Samaricama (Вапјја), gdje је Ыо svjedok otvorene saradnje JNA i celnika.
ВјО је ogorcen па izdaju koju сјпј JNA i пјје zelio uceslvovali u lоте. Govorio
је da Ы radio Ыlо kakav posao, јег zeli izdrzavati porodicu. Ponudio sam ти
novcanu рот06 i рот06 u trazenju posla. Ргј narednom susretu ponudio sam
ти da razmisli о poslu u MUP-u, Skupslini јlј Vladi, 810 је оп kategoricki od-

1531 Izjava Ajnadzic Nedzada па tri stranice kucanog teksta u тојој liспој arhivi. Veoma sam zahva-
lan geneгa!u Ajnadzi6 Nedzadu, јег se u paznji ргета тепј izlagao opasnim rizicima.
1541 Izjava JasareviC Jusufa па tri kucane stranice leksla u тојој liспој arhivi.

- 371 -
 1

Ыо." Poslije sam saznao da se opredijelio Ьаујlј Irgovinom ... Moram naglasili
da тј јеnjegovo napuslanje JNA bilo signal da је JNA krenula slranpulicom,
lе da se probIemi, kakvi su se dogadali u Hrvalskoj i Sloveniji, mogu оёеkivаli
i u ВјН. Pod njegovim ulicajem, decembra 1991. godine nisam se odazvao
па poziv u rezervnu jedinicu JNA, u kojoj sam јтао ralni raspored. Njegova
analiza роliliёkih krelanja u bivsoj SFRJ тј је olvorila оёј da Ы sasvim ozbiljno
mogao shvalili sla се se desili. Shvalio sam polrebu mobilisanja pripadnika
muslimanskog i drugih naroda za odbranu ВјН. Те slavove sam prenosio па
тоје prijalelje i poznanike od kojih је уесјпа, ро izbijanju agresije, slupila u ТО
- Armiju R ВјН.
Jos bih naglasio da тј је poznalo da је Muslimovic uzivao ugled i роУје­
renje oficirskog kadra iz muslimanskog naroda, lе da је i 10 ulicalo па njihova
opredjeljenja da slupe u redove ТО R ВјН .... Sarajevo, 13.07.1993. godine
Midhal Karovic"'551
-Podzic Sifet је napisao: "... Моја осјепа је da u оуој zemlji пета veceg
slгuёпјаkа ро pilanju bezbjednosli i da Ы bila prava slela da se lakav ёоvјеk
пе iskorisli u ovako leskim vremenima ... Gospodin Muslimovic је Ыо jedan od
prvih slarjesina bivse JNA, Muslimana, koji је shvalio u sla se опа prelvara i
islu napuslio ... Napuslio ju је doslojanslveno, rekavsi, Уес lada, ralnom zlоёiп­
cu generalu Uzelcu da se оп пјје skolovao za lakvu armiju i da lа armija пјје
nosila obiljezja koja sada nosi. То је rekao па уеота opasnom lerenu u Вапја
Luci. Sve ОУО smo тј pripadnici ladasnjeg balaljona уојпе policije Sarajevskog
korpusa ёuli па jularnjem informisanju, ро napuslanju Armije, od slrane gos-
podina Muslimovica, а informisanje је izvrsio Janko Trivic. Komenlari ladasnjih
mojih kolega su bili uzasni ali, islovremeno, i dobri, jer smo svi, ја konkrelno i
kопаёпо shvalio sla тј misle тојј ladasnji drugovi-slarjesine Srbi- i sla Ы mogli
da тј urade.
Naprimjer, kapelan Boro Milnovic је skоёiо i rekao: 'Idem u Vојпiёkо Polje
da mu ubijem zenu i kcerke da i ја kопаёпо uselim u slan'. Slariji vodnik Маlјс
Miladin је rekao: 'Ја idem da ga ubijem, ја cu ga ubili', ild.
1551 Izjava Каroујс Midhata па jednoj stranici gusto kucanog teksta је u тојој licnoj arhivi. Zahvalan
sam Кагоујс Midhatu ,јег se zajedno sa тпот ukljuёio u redove Агтјје R ВјН i radio па пјепој zastiti
i ЬогЬепој izgradnji.
Izjave Кагоујс Midhata, dr. Терјс Ibrahima, Piskuli61vana ј ... argumentirano potvrduju тој stav,
da nakon napustanja JNA, иргауо zbog prisustva te vojske u Saгajevu i sirom В ј Н, za moju licnu
sigurnost, ali i za drzavne institucije, пјје dobгo da se zaposlim u MUP-u ili bllo kojoj drugoj repubIickoj
ili opcinskoj instituciji. Оуо istitem zbog toga sto је glavna роепtа Seferove monstruozne propagande
protiv mene bila u tezi da sam pripreman za infiltraciju u ins1itucije ВјН radi njihovog podrivanja. Рге­
ma 1akvoj tezi , Sefer је govorio i pisao da је general Vasi!jevit, па sastanku u Sarajevu, krajem aprila
1992. godine zahlijevao od predsjednika Alije Izetbegovica da тепе postavi па funkciju sefa SDB-a
R ВјН . Izetbegovic је Ыо svjedok da је takva Seferova ргјса jedna u nizu monstruoznih neistina, јег
оп sa generalom Vasiljevicem пјје nikada nista razgovorao о тепј.

- 372-
 Veliki Muslimovi6ev doprinos је, sto је svojim postupkom ukazao пата
ostalim starjesinama muslimanske nacionalnosti da тј петато sta vise traziti
u toj агтјјј i da to пјје nasa агтјја. Pocetkom rata, 6. aprila, kada smo se sreli u
novim uslovima, objasnjavao пат је isto sto i danas, sta је u pitanju i sta treba
raditi, itd ... Siguran sam da је Muslimovi6 covjek koji situaciju izuzetno dobro
razumije, istu је sigurno pravilno shvatio i гапјје nego mnogi od nas. Като
sre6e da ovaj narod i ova zemlja imaju malo vise takvih patriota i tako pametnih
Ijudi ... Sarajevo, 14.07.199З.gоdiпе Podzi6 Sifet".'561
-Mikic Senad је napisao:" .. Gospodina Fikreta Muslimovi6a poznajem 1З
godina. S obzirom da је оп Ыо u 4. korpusu bivse JNA, а ја u RV i PVO, nismo
imali cestih zajednickih poslova, ali, ipak, dovoljno za upoznavanje jedne licno-
sti. Vazio је za veoma obrazovanog i principijelnog starjesinu. Zadnja duznost
mu је bila nacelnik bezbjednosti 4. korpusa, odakle odlazi u Ratnu skolu u Вео­
grad, kao perspektivan starjesina. Negdje u oktobru 1991. godine sam saznao
da је Muslimovi6 napustio bivsu JNA. Tada se samo nagadalo zbog cega ju је
napustio, а о stvarnim razlozima niko пјје govorio. Кгајет oktobra 1991. godi-
пе, prilikom dolaska u Sarajevo mojih pretpostavljenih iz Beograda - pukovnika
Slobodana Rakocevi6a i pukovnika Tomislava Cuka, kroz nervozan razgovor
su iznijeli: 'Fikreta је uhvatila SDA i zato је napustio JNA'. Nakon ovoga, рге­
ko vise starjesina iz 4. korpusa saznao sam stvarne razloge Muslimovi6evog
napustanja JNA. Zastavnik Kruni6 Radovan i тајог Agan Haselji6 su тј pricali
da је Muslimovi6 iz Ratne skole u Beogradu poslat па ratiste u Hrvatskoj, па
Baniju, da је tamo zatekao vojnike i starjesine bivse JNA sa cetnickim obilje-
zjima, da su ga provocirali zato sto је Musliman i da su ga htjeli ubiti, а da је
Muslimovi6 ргј napustanju JNA izjavio: 'Ја sa cetnicima пе zelim da radim, niti
da stojim u istom stroju'.
Vazno је napomenuti da sam licno sreo Muslimovi6a u decembru 1991.
godine па Vojnickom Polju, gdje оЬојјса stanujemo i da sam mu prisao sa
pitanjem: 'Gdje ste Vi gospodine nacelnice, пета Vas l ' Nakon ovoga kratkog
pozdravljanja Muslimovi6 је posao dalje. Imao sam osje6aj da bjezi od тепе.
Posao sam za пјјт i rekao mu: 'Ра Fikrete, majka mu stara, zasto bjezis od
тепе?' Na ovo је Muslimovi6 odgovorio: 'Slusaj, dovoljno si pametan da vidis
sve ovo, а ја se nikada ne6u slagati sa fasistickim idejama, а posebno sa ovim
sto se desava u JNA.' Nakon kra6e pauze, posto sam posao za пјјт, ponovo
тј se obratio govore6i тј: 'Cuj, ako snimas razgovor neka snimas, Ьаг 6е biti
tacno preneseno опо sto sam rekao, а to је - JNA postaje srpska vojska i sve
sto se desava u пјој је cista cetnicka ideologija, za koju nisam spreman da se
Ьогјт, volim па рјјасј posteno da zaradujem nego da sluzim cetnickoj ideologi-

1561 Izjava Podi:i6 Sifeta па tri stranice kucanog teksta је u тојој liёпој arhivi.

- 373-
јј'. Nasao sam se pomalo uvrijeden zbog njegove sumnje da razgovor snimam,
ali sam cekao priliku da se ponovo sretnem sa Muslimovicem.
Negdje u јапиаги 1992. godine ponovo smo se sreli. Ја sam ти se obratio:
'Ра dobro nacelnice, smatram da nesto vise znate od тепе, сјт ste napustili
JNA, dajte i тепе posavjetujte sta da se radi u ovakvoj situaciji', ргј сети sam
паротепио da тј је krivo sto sumnja u тепе. Оп тј је odgovorio da izbjegava
kontakte sa ојјсјгјта, пе zbog sebe, nego zbog nas, isticuci da Ы ти bilo zao
da neko od nas ојјсјга zbog kontakata s пјјт јта posljedice. Muslimovic је i
ovoga puta govorio da JNA пјје onakva za kakvu smo se opredijelili, da Sluzba
vojne bezbjednosti vise пјје опа Sluzba, te da se JNA и cjelini stavila и sluzbu
Milosevicevog rezima. Na тоје pitanje sta da ја radim, оп је odgovorio da sam
ја и drugacijoj situaciji i da trebam ostati jos malo, а da рroсјјепјт trenutak
kad trebam i ја napustiti ... Nismo se vise vidali do pocetka rata и ВјН. Kad
sam Muslimovica vidio preko TV sa Hasanom Efendicem i Vehbijom Кагј6ет
bilo тј је jako drago sto је jedan takav covjek и vrhu tadasnje ТО, sto sam sa
suprugom uz odusevljenje komentarisao. Tada sam rekao da 6е mnogi koji ро­
znaju Fikreta Muslimovi6a pristupiti и ТО R ВјН, јег se radi о izrazito strucnom
i profesionalnom Covjeku.
Маја 1992. godine, Muslimovic те pozvao da radim и Upravi bezbjednosti.
Rekao тј је da trazi strucne i profesionalne kadrove, kao sto sam ја i da ga tre-
Ьа poslusati, јег тогато zbijati nase redove и odbrani protiv cetnicke agresije.
Poslusao sam ga. Postuju6i Muslimovica kao izrazito odmjerenog, profesiona-
Inog, odanog nasoj pravednoj ЬогЫ za slobodu, duboko su те potresle neke
medijske insinuacije protiv njega ... Izjavu dao: Senad Мiki6"ШI
-Piskuli6 Ivan је napisao: " ... Gospodina Fikreta Muslimovica poznajem od
таја 1987. godine, јег smo tada postali komsije и istom ulazu zgrade gdje smo
stanovali и Sarajevu. U samom pocetku rijetko smo se vidali и prolazu i to samo
uz razmjenu komsijskog pozdrava. S obzirom da su тоја k6erka i njegova mla-
да kcerka istog uzrasta, pocele su se intenzivno druziti, ali тј obiteljski nismo
bili kucni prijatelji. Bolje obiteljsko upoznavanje tek је uspostavljeno па godis-
пјет odmoru и ОгеЫСи. Od tada povremeno smo polili kafu kao kucni prijatelji
i uz caskanje bolje se medusobno upoznali. Inace, za Fikreta sam сио i гапјје ,
и svojoj jedinici, da је и sluzbi principijelan, da је izuzetno posten covjek, da
visoko kotira и Sluzbi i da је vrstan poznavalac svog posla. Na pocetku naseg
poznanstva nismo razgovarali о poslu i politici. Posto su se politicka kretanja и
drustvu i Агтјјј usloznjavala, to је polahko postala nezaobilazna tema и razgo-
'vorima теди Ijudima uopste и to vrijeme. Jednom prilikom, negdje и augustu

1571 Izjava Senada Miki6a па tri stranice kucanog teksta је u тојој liёпој arhivi. Zahvaljujem se
Senadu Miki6u zbog velikog doprinosa koga је dao u izgradnji i zastiti Armije R 8јН, posebno zbog
doprinosa koga је dao u ulozi nacelnika sigurnosti 7. korpusa Armije R В ј Н

- 374-
1990. godine, Fikret је u prisustvu тот, тоје i njegove supruge rekao da је
za cijelu zbrku u negativnim kretanjima па prostoru SFRJ najkrivlji Milosevi6
Slobodan i aktuelna politicka srpska garnitura, ра, ako se to пе prekine, gurnut
6е SFRJ i Srbiju u propast. Posto sam i sam јтао slicno misljenje, shvatio sam,
kad је Fikret u pitanju, ба se габј о postenom covjeku koji objektivno sagledava
situaciju i об tada тј је Ыо jos bIizi kao covjek, prijatelj i komsija. Njegovi stavo-
vi i misljenja su bili respektivni ...
Negdje krajem septembra 1991. godine, Ыо sam u posebno teskom psi-
ho-fizickom stanju, јег те је iscrpilo ба па poslu, kao i u privatnim kontaktima
sa licima i bivsim kolegama iz Агтјје, objasnjavam i argumentujem: ба to пјје
опа JNA u koju sam ја otisao i casno sluzio, ба је to svakim бапот sve vise
samo srpska Агтјја, ба nas је vojni vrh sve ргобао, ба је izgubIjena osnovna
vrijednost te агтјје - пјеп пагобпј karakter i objektivnost. Shvatio sam kona-
спо ба је ta i takva Агтјја nesto strano тот poimanju i vaspitanju ба u takvoj
Агтјјј пе mogu i ne6u dalje ucestvovati. Svakim бапот bilo је sve vise mojih
istomisljenika u јебјпјсј kod ve6ine lica nesrpske nacionalnosti, ра i ројебјпа­
са srpske nacionalnosti, koji su tesko podnosili moralni i karakterni sunovrat
nekadasnje JNA. Rijesio sam ба podneosim zahtjev za demobilizaciju. Sve
тј је to, sto se desavalo sa Агтјјот i drustvenim previranjima, nevjerovatno
tesko palo, јег sam u toj Агтјјј odrastao об svoje petnaeste godine. Armiju su
napustali najbolji Ijudi i kadrovi. Јебпе veceri, pocetkom oktobra 1991. godine,
napisao sam zahtjev za demobilizaciju i rijesio ба ga sutradan ргебат. Моје
осајпо stanje prenijelo se па cijelu porodicu. Odluka је bila teska, ali петјпо­
vna i definitivna .. .
Navedenog jutra, poslije mog odlaska па posao , тоја supruga је ostala
kod ku6e осајпа i zabrinuta. Vratio sam se гапјје sa posla i supruga тј је
ispricala ба јој је dolazila Fikretova supruga Zlata, sva осајпа i uplakana, kao
sto је i опа sama bila, i rekla ба је Fikret napustio Armiju. lako бо tada nisam
cuo za tu novost, poznaju6i Fikreta i njegove stavove u tom pogledu, nisam
Ыо iznenaden. Otisao sam бо Fikreta u njegov stan , ба vidim о cemu se габј
i nasao ga u осајпот stanju. Uz suze тј је ргјсао sta mu se dogodilo. Rekao
тј је ба ga је Котапба sluZbeno uputila negdje u гејоп Like ili Вапјје . Опо sto
је tamo vidio i dozivio za 24 casa svog boravka па tom prostoru prosto ga је
prenerazilo. Ispricao тј је ба su јебјпјсе JNA pune cetnika i ба опј komanduju,
ба је vidio i dozivio bezobzirno i bezocno unistavanje hrvatskih sela, gradana,
njihove imovine i stoke. Razumio sam ga potpuno. Fikret је tada plakao zbog
razocarenja sto је dozivio ба Агтјја, u koju је vjerovao, bezobzirno unistava
svoj пагоб, sto је shvatio ба su sva pravdanja za takve postupke susta lice-
mjernost, јег se ргеб njegovim осјта desava zlocin kojeg оп пјје mogao ба
podnese. Upravo tako se i izrazio govore6i: ' Опо sto se tamo desava је cisti

- 375 -
zlоёiп proliv naroda'. Isргiёао тј је da је za 24 ёаsа boravka па lот prosloru,
cijelo vrijeme Ыо ргасеп od ёеlпikа ... Isргiёао тј је da је vrsen prilisak па njega
od slrane Komande, uz ргјјеlпји da се oslali bez slana. Rekao је da оёеkuје da
се Ыlј pod nadzorom lе da izbjegava konlakle sa vojnim licima i sa prijaleljima
da пе dozive neugodnosl slo se vidaju s пјјт, а za zlobnike i neprijalelje da
se пе nasladuju njegovom nevoljom, јег се pokusali da ти naude gdje god 10
budu mogli. Rekao је da се razmislili sla се radili, ali da sada песе niukakvu
drzavnu sluzbu, јег пе zeli da bilo ko sa пјјт manipulise.
Fikrel је Ыо, zaisla, u nezavidnom polozaju: bez posla, sa porodicom u
kojoj је jedini Ыо zaposlen, а oslao је bez posla. Dјеса su morala naslavili
skolovanje. Trebalo је prehranili porodicu, plalili rezije i obezbijedili тјпјтит
egzislencije za porodicu. Znam da uSledevine пјје јтао. Rijelki su bili опј
slo su ga upilali kako ти, је osim provjerenih prijalelja, а i опј su bili u losoj
siluaciji, lako da ozbiljnije ротосј пјје bilo пј od koga. Proslo геёепо, oslao
је bukvalno па ulici, prepuslen sam sebi i svojoj тисј. Jedina svijella lаёkа
u lот Irenulku bila је ёvгslа i slabilna рогоdiёпа siluacija. Bezrezervno su
ga podrzavali supruga i djeca da islraje i izbjegne depresiju. Fikrel se akliv-
по uhvalio ukoslac sa zivolom. Prvi polezi su bili iznudeni siluacijom. Кирјо
је па рјјасј neslo гоЬе i zajedno sa suprugom 10 prodavao. Znam da ти је
kasnije pomogao jedan njegov prijalelj, mislim da se zove Safel iz ёарlјiпе
ili Melkovica. Pozajmio ти је izvjesnu sumu novca i ovlaslio ga da prodaje
njegovu гоЬи па sarajevskoj рјјасј. Об lih рага је kupio mali kombi i sa пјјте
је poslovao cijelu zimu 1991. i proljece 1992. godine. Za bavljenje lјт poslom
pribavio је ispravnu dokumenlaciju. U poslu su ти pomagali supruga Zlala i
sura Feho.
Samo опј znaju kako јт је bilo svakodnevno izdrzali па smrznuloj рјјасј.
Fikrel se poslepeno oslobodio об роёеlпоg soka. Za 10 vrijeme ёеsсе smo se
vidali i razgovarali. lmali smo isle slavove о uzrocima raspada SFRJ. Таба smo
govorili da сето јсј zajedno u Агтјји ВјН ёјт se опа usposlavi. Kad је u ВјН
krenula olvorena agresija bivse JNA па vec lаба medunarodno priznalu drzavu
ВјН ... 09. aprila 1992. godine Fikrel је dosao kod тепе i ирјlао те: 'Hoces li
u Агтјји R ВјН kao slo smo i rekli'. Rekao sam ти da ти је poznal тој slav
i ба 10 osjecam kao pravednu i palriolsku duznosl. Spremili smo se i olisli u
zgradu Predsjednislva R ВјН, gdje је Ыо i Slab ТО R ВјН. Fikrel se zadrzao
јебпо sal vremena u Slabu па razgovoru. Reki su пат ба се nas pozvali lele-
јопот kad Ьиби rijesili рјlапје naseg angaziranja. Vralili smo se kuci. Fikrel је
Ыо zamiSljen ... Poslije робпе, isloga бапа, Fikrel те pozvao ба se spremim
i бобет kod njega. Rekao тј је ба su ти javili iz Slaba ба dode, ра ба i ја
робет s пјјт. То smo i uradili. Об lаба smo bili angazirani u Slabu ТО R ВјН.
Ргј radu, паroёјlо u роёеlпот регјоби, kod pojedinih Ijudi osjecala se izvjesna

- 376 -
 doza nepovjerenja za sve 510 је nekada bilo u vezi sa bivsom JNA. Mislim ба је
10 Fikrel osje6ao, i bilo mu је sigurno lesko zbog loga. 8ivsu JNA smo napuslili
iz Ijudske роlгеЬе, јег nismo prislali ба Iгрјто nepravdu i hvalamo u kolo sa
zlocincima ... Znam sigurno, ба је Fikrelovo napuslanje JNA povuklo za sobom
cilav niz Ijudi koji su ga cijenili ба ucine islo ... Izjavu бао i svojerucno polpisao
Piskuli6 Ivan"'S81
-Tolomanovski Mitre је napisao: " ... Gospodina Fikrela Muslimovi6a ро­
znajem preko desel godina, i 10 kra6e vrijeme kao neposredno prelposlavlje-
nog slarjesinu. Poznajem ga kao izuzelno poslenog i radnog covjeka. Njega
krasi iskrenosl, poslenje, principijelnosl i dosljednosl u radu. Vodio је brigu za
svakog ројебјпса, bez obzira па сјп, polozaj i nacionalnu pripadnosl. UZivao
је ogroman aulorilel u svim sredinama. S obzirom па djelokrug poslova koje
smo obavljali , poznajem ga kao dosljednog u ЬогЫ proliv nosilaca svih пергјја­
leljskih slruklura i nosilaca.
Sredinom 1991. godine pocelo se ргјсаlј u koleklivu ба 6е Fikrel ј6ј па sko-
lovanje u 8eograd. Tako је i bilo, ра smo mu krajem jula priredili skroman ispra-
6ај ... Кгајет seplembra ili pocelkom oklobra, u kancelariji Kruni6 Radovana, koji
је Ыо daklilograf u Odeljenju bezbjednosli bivse komande Агтјје, neko је spo-
menuo i јте Fikrela Muslimovi6a, obralivsi se Kruni6u: 'Еlо sla uradi Ivoj bivsi
sef Fi60', па sla је Kruni6 odgovorio: 'А 510 тој sef, Ыо је i Ivoj sef'. Ја sam Ыо
lolalno iznenaden ovakvim razgovorom, ра sam kasnije upilao Kruni6a: 'Sla је 10
bilo sa Fi60m?' Kruni6 тј је odgovorio da је napuslio JNA, па sla sam ја priupilao
- zaslo је 10 uradio, а Kruni6 тј је odgovorio: 'Ма sla те briga zaslo је napuslio.
Вјо је prekomandovan па ralisle u HNalskoj, negdje u 8апјјј , ра kada је vidio
kakva је siluacija u lој jedinici, napuslio је Armiju ... Umjeslo drzavne zaslave u
krugu kasarne је zalekao srpsku zaslavu, 510 је Fi6u iriliralo i zalo је napuslio
JNA'. Na ove гјјесј Kruni6a ја sam rekao, da, ako је lako bilo da је боЬro i ucinio ...
Na песјјј prijedlog, nas dvadeselak slarjesina smo dali Fikrelu ро 500 бјпага
kao рот06, ali је Kruni6 rekao ба 10 оп пјје hlio ргјтјlј. Pocelkom 1992. godine
culi smo da је general 8аЫ6 Mile пагебјо ба se Fikrel izbaci iz slana, јег је isli
dezertirao iz JNA.
Negdje, januara ili februara 1992. godine, medu пата slarjesinama se ргј­
calo da је Fikrelu ponudeno mjeslo sefa policije 8јН, umjeslo Avde НеЫЬа .
Ovu vijesl smo razlicilo komenlarisali. Uglavnom su bile гјјесј pohvale ба је
Fikrel sposoban i neosporno zna lај posao najbolje, lе ба Ы Ыо od velike ko-
risli za ВјН. Neki su govorili da оп zna sve nase slabosli u JNA, da zna nase
"cake" i da пат moze uspjesno рагјгаlј i konlrirali, ili, pak, робј6ј saradnju JNA

,58/ Izjava Piskulic Ivana, па sedam stranica kucanog teksta је u тојој licnoj arhivi. Ја osjecam kru·
рпи тогаlпи obavezu ргета gospodinu Piskulicu, је г тј је svojim prisustvom ј Ijudskim ophodenjem
pomogao kada smo тоја porodica ј ја, poslije mog парustапја JNA, bili u najtezoj zivotnoj situaciji.

- 377 -
 sa MUP-om ВјН, Bilo је i razmisljanja da se trebamo paziti i cuvati ako оп dode
па to radno mjesto u MUP-u,
Sjecam se dobro, da је krajem 1991, godine ili pocetkom јапиага 1992,
godine, u nasu komandu dosao pukovnik Kostic Vlastimir, koji је bio па sluzbi
u RepubIickom Stabu ТО R Srbije, u Beogradu, Govorio пат је da је bio sa
generalom Aleksandrom Vasiljevicem , koji ти је pokazivao dokumenta koja је
pisao Fikret о visokim oficirima - Srbima kao sto su pukovnik Slavoljub Bjelose-
vic, pukovnik f)ordic Budimir i drugi, sto је Kostica iznenadilo, Istog dana kada
је Kostic пата ргјёао о tome, па hodnik је naisao pukovnik f)ordic, kome se
Kostic glasno obratio govoreCi: 'Е тој pukovnice, da vidis sta је о tebi pisao
Fikret',
General Vasiljevic је, takoder, dolazio iz Beograda i okupljenim oficirima
govorio: 'Fikret nas је izdao, Dezertirao је iz JNA, а тј smo ga, i sami znate,
smatrali perspektivnim kadrom, Ulagali smo u njega, Kada smo ga unapredi-
vali izvanredno onda ти је godilo, а sada kada smo ga poslali па front, izvan
Sarajeva, to ти је smetalo, Smetala ти је srpska zastava i brada, Nije bilo fer
od njega'",
Моје је misljenje da је postupak Fikreta Muslimovica da napusti Агтјји, i
to medu prvim starjesinama za koje ја znam , vecina starjesina osudivala takav
postupak, Medutim, razvojem dogadaja па tlu ВјН, posebno nakon barikada ро
Sarajevu, а pogotovo nakon prvih bombardovanja Sarajeva, siguran sam da su
vecina starjesina nesrpske nacionalnosti shvatili situaciju i poceli mijenjati тј­
sljenje о postupku Fikreta Muslimovica", Jos jednom паротјпјет da smatram,
da је Fikret Muslimovic па vrijeme uvidio опо sto vecina nas пјје uvidjela, Ri-
zikujuci , оп је napustio JNA, dovodeci ргј tome u pitanje svoju licnu sigurnost,
kao i sigurnost svoje porodice, Izjavu dao: Mitre Tolomanovski"'591
-Sarac Dzemil, penzionirani general, је u svojoj izjavi napisao da sam, u
jesen 1991, godine, bio u stanu generala Pozderac Sakiba i da је njega Pozde-
гас pozvao u svoj stan da i оп сије sta govorim о stanju u JNA, te da је tada
od тепе, zajedno sa Pozdercem, saznao mnoge сјпјепјсе о tome da је JNA
postala samo srpska cetnicka vojska, Sarac је napisao da је u razgovoru sa
тпот ро prvi ри! сио argumente zbog kojih је korigirao svoje stavove о JNA
i da је od tada, mnogim svojim kolegama i prijateljima objasnjavao negativnu
ulogu JNA ј, u vezi s tim, iznosio upravo argumente koje је saznao u razgovoru
sa тпот , General Sarac је napisao da је njegov razgovor sa тпот bio velika
prekretnica u njegovom daljem odnosu ргета JNA. 1601

1591 Izjava Mitre Tolomanovskog па tгi gusto gucane stranice је u тојој lјспој arhivi.
1601 Na izjavu generala Sarca se pozivaju aulori anaJize Uprave bezbjednosti koja slijedi па stranici.
Ја sam гапјје citao tu izjavu , ра sam ovaj dio teksta napisao ргета sjecanju ј ргета anaJjzj Uprave
bezbijednosti ргј сјјој izradi је koгistena izjava generala Sarca.

- 378 -
 -Najetovic Dzemal је napisao: "Poznavaju6i Fikreta Muslimovi6a od prije
rata, Ьјо sam u prilici da kod njega uocim ozbiljnost, marljivost i koncentrisanost
па poslove koji su mu povjeravani . Ispoljavao је neuobicajenu kondiciju , tako
da se nikada пјје zalio da је umoran пјјј је poslove odgadao za neko drugo vri-
јете. Pored impresivnih radnih navika i radne etike, ispoljavao је i impresivnu
sklonost za stalnim profesionalnim usavrsavanjem. 8trogo је vodio racuna о
nacinu svog komuniciranja i efikasnosti rada. Uz takve navike, ozbiljnost, odgo-
vornost i talenat, ispoljavao је Ijubav prema svom poslu i rijesenost da da licni
doprinos u odbrani Bosne i Hercegovine. Njegovi kvaliteti nisu ostali nezapa-
zeni пј kod vrlo iskusnih, kritickih i cesto profesionalno prepotentnih i zajedljivih
kolega. Pokazao је analiticku sposobnost, pronicanje u sustinu dogadaja, uo-
cavanje cesto i "nevidljivih" namjera i intencija pojedinih aktera u destruktivnim
aktivnostima i napadima па Bosnu i Hercegovinu. тј kvaliteti omogu6ili su da
postane vrlo znacajan u odbrani bosanskohercegovacke drzavnosti, u cemu је
ispoljavao suptilnost, timski rad i licno patriotsko osje6anje. 8ve svoje kvalitete
u cijelosti је podredivao interesima odbrane drzave.
Prije pocetka agresije па Bosnu i Hercegovinu u povjerljivim kontaktima
ukazao тј је па opasnost od prerastanja JNA u cetnicku vojsku , distanciranje
oficira Bosnjaka od toga (npr. pukovnika Vehbije Kari6a) i skrenuo paznju da пе
izvjestavam pretpostavljenu komandu о stanju па terenu. U Ijeto 1993. godine,
kada su predsjednik okruga Mostar i komandant 4. korpusa stigli u 8arajevo i
zatrazili kadrovsku рот06, па prijedlog gospodina Fikreta upu6en sam па ispo-
т06 Komandi 4.К. 8arajevo, 19.04 .2005. godine, Dzemal Nајеtоvi6" .1б1l
-Biber Ismail је aprila 1992. godine, па dan svog napustanja JNA, dosao
u 8ТО R ВјН gdje se sreo sa Vehbijom Kari6em , ра је , u vezi s tim , napisao:
"... Vehbija те upu6uje kod Fikreta Muslimovi6a, nacelnika bezbjednosti 8јаЬа
то. Kaze тј : 'тј si Ыо u Vojnoj policiji, а тј zelimo angazovati profesionalce da
napravimo pravu profesionalnu jedinicu Vojne policije , jer пат је јо potrebno
ako zelimo napraviti vojsku i braniti zemlju. Javi se ti njemu'. Bilo тј је drago
sto 6u ponovo vidjeti Fikreta, jer ga nisam vidio vise od godinu dana, odnosno,
od kad је Ыо ispra6en u Beograd u Ratnu skolu, а do tog momenta nisam пј
znao da је tu u 8tabu то. 8је6ат se da је u kasarni svima bilo cudno zasto је
Fikret napustio JNA. Prvo se govorilo napustio Fikret, zatim pobjegao Fikret, ра
dezertirao Fikret, ра izdajnik Fikret, ра onda prijetnje, treba njega uhapsiti, za-
tvoriti, likvidirati ... Imao sam i za njega neka рјјапја. Вјо је visoko rangirani oficir
JNA, mogao је znati puno toga vise od nas, zasto пат пјје prenio neka svoja
saznanja, da znamo cemu da se nadamo i kako da postupimo u ovakvim situa-
сјјата. Razgovarali smo oko pola sata ili тапје, jer obaveze nisu dozvoljavale.
Pitao те kako sam izasao, kakva је situacija u kasarni, gdje se sta nalazi, ko је
1611 Izjava DZemala Najetovl6a је u тој ој licnoj arhivi.

- 379 -
otisao izvan, а ko ostao. Rekao тј је da је оёеkivао nas Bosnjake i Hrvate da
сето izaci iz JNA i ргiklјuёiti se odbrani. Upoznao те da se formira Vojna poli-
сјја, па ёеlu sa Sifetom Podzi6em i uputio те njemu da se u to uklјuёim ... "1б21

8_13_
ANALIZA SШZВЕ BEZBJEDNOSТI
U PRILOG NEGIRANJU SEFEROVIH LAZI

Povodom kleveta u listu "AS", od 06.07.1993. godine, Uprava bezbje-

dnosti Generalstaba Агтјје R ВјН је poduzela тјеге iz svoje nadleznosti, te
18.07.1993. godine sаёiпilа analizu - "OSVRT NA SUSТlNU PISMENIH KAZI-
VANJA JEDNOG BROJA PRIPADNIKA ARMIJE R BIH I CIVILNIH LICA О FI-
KRETU MUSLIMOVICU, POVODOM NEDAVNIH TVRDNJI REVIJE 'АS' .. ".'БЭl
U tekstu analize је , pored ostalog, navedeno i slijede6e:
"... sa ciljem da se doprinese istini i istinom sргiјеёi propaganda kojom se
nanosi velika steta ЬогЬепој snazi nase Агтјје i drzave R ВјН, punu paznju
zasluzuju i ёјпјепјсе koje su izlozene u ve6 pomenutim pismenim kazivanjima,
koja su dali Visca Hamza, Podzic Sifet, Miki6 Senad, Vlasi6 Stjepan, Ajnadzi6
Nedzad, Jusi6 Dzevad, Tolomanovski Mitre, Karovi6 Midhat, Jasarevi6 Jusuf,
dr. Pelidija Enes, dr. Терјс Ibrahim, Sarac Dzemil i Piskuli6 Ivan. S obzirom
da se pisana svјеdоёепја ovih Ijudi daju u prilogu, u ovom osvrtu se пе ulazi u
njihovu siru prezentaciju, vec se samo hronoloski akcentiraju osnovni aspekti,
ёјпјепјсе i saznanja koja proizilaze iz njih.

1621 Citat iz sireg teksta koga је В јЬег Ismail napisao о svom napustanju JNA i о ukljucivanju u
redove branilaca R ВјН , sto т! је dao sredinom augusta 2005.godine, licna Arhiva.
1631 Analiza Staba Vrhovne komande, Uprava bezbjednosti, Odbrana RepubIike, Voja tajna, Strogo
povjerljivo, pod naslovom "Osvr1 па suStinu pismenih kazivanja jednog Ьroја pripadnika Агтјје R ВјН
i civilnih lica о Fikretu Muslimovicu .. .", Sarajevo, 18.07.1993. godine, u тојој licnoj arhivi.
Мг. Husnija Sejdinovic, ое! analitike u Upravi bezbjednosti SVK је odmah ро izradi analize
islu теп! poslao u koverti. Uz analizu је spajalicom prikacio list раРЈга па kome је svojim rukopisom
napisao slijedece: "Poslovani Fikrete, cast i radost тј је blla raditi u kolektivu kojim si li rukovodio , а
u Upravu bezbjednosti sam ј dosao sto sam Ыо иујегеп da си pod tvojim rukovodstvom imati ргШku
posteno i profesionalno dopгinijeti nasoj ЬогЫ, а da пе budem slijepi poslusnik. Tako је , сЈп! тј sе,
i bilo. Sada sam zabrinut sta се bili sa ovom nasom Sluzbom vojne bezbjednosti i usponom koji sl
јој Ыо obezbijedio, sustinski u duhu potreba odbrane naseg naroda i RepubIike ... Zelim ti sto bolje
zdravlje 1porodicnu srecu s uvjerenjem da ces ostati covjek i Ьогас kakav jesi, а 10 је za nas narod
i drzavu dovoljno od 1еЬе . P.S. Ovaj materijal, u prilogu, uradio sam od srca i vazno је 510 su ove
bilje5ke dali znacajni Ijudi. Ја sam, nepozvano, росео pisati svoju zabiljesku - svjedocenje iz ranijeg
peгioda. Medutim, oduslao sam, јег sam dobio ргШku da se Ьаг о dijelu ргоЫета izrazim kroz оуај
osvrt. HS." uz svojerucni potpis mг. Husnije Sejdinovica.

- 380 -
 Prvenstvenu paznju privlace osnovne сјпјепјсе i misljenja о F. Muslimovi-
6u, neposredno ргјје i u vrijeme napustanja bivse JNA. Zajednicki imenitelj tih
misljenja је da је kao posten i radan covjek, kao vojnik profesionalac i kao vojni
starjesina, uzivao postovanje i zapazen ugled kod drugih vojnika i starjesina,
ali пе kao slijepi poslusnik svakog naredenja visih komandi, пјјј privrzenik stru-
јапја i рготјепа u JNA koje su sve vise bile prozete nacionalistickom i fasiso-
idnom ideologijom i politikom. Naprotiv, Ыо је ргета kazivanju ocevica Vis6a
Hamze 'beskompromisni Ьогас protiv nacionalizma ... i jedini koji se Ьогјо da se
nosioci srpskog nacionalizma, јпасе visoki oficiri u 4. korpusu JNA raskrinkaju
i da se preduzimaju тјеге ргета пјјта'. Na јо ukazuje i Мјјге Tolomanovski,
koji је iznio podatak da је Aleksandar Vasiljevi6, povodom Muslimovi6evog па­
pustanja JNA, pukovniku Kosti6u (organ bezbjednosti), koji је krajem 1991 .
godine boravio kod njega u Beogradu , pokazivao i neke materijale govore6i:
'Evo vidis о cemu је i о kome pisao Fikret'. Мјјге је od Kosti6a saznao da је
u јјт materijalima pisano о Dordi6 Budimiru, Bjelosevi6 Slavoljubu i jos nekim
oficirima koji su djelovali sa pozicija velikosrpskog nacionalizma, kao i јо а Va-
siljevi6 пјје poduzimao nikakve тјеге, пјјј izvjestavao pretpostavljene. Inace,
jos 1988. godine је Muslimovi6 glasno i jasno upozoravao па rastu6i пасјо­
nalizam, posebno srpski . Vis6a сјјепј da ga је , upravo, zbog takvih njegovih
stavova komanda 1. vojne obIasti makla iz 4. korpusa u Sarajevu , upu6ivanjem
u ratnu skolu (тај 1991.godine) i јо znatno гапјје nego sto је pocela skolska
godina. Svakako је Ыјап i podatak da је Muslimovi6, prilikom ispra6aja, koga
su mu priredili pripadnici Bataljona vojne policije obra6aju6i јт se, pored osta-
log, rekao: 'da је Магјј6 u Kninu neprijatelj - razbijac SFRJ i da Ы ga trebalo
uhapsiti i likvidirati, kao i druge ekstremiste'. Karakteristicno је da је dan kasnije
iza toga Aleksandar Vasiljevi6, па istom mjestu, ali drugim povodom, rekao: 'da
је Marti6 па pravoj strani', је da ga је оп 'zato i spasavao u Cazinskoj krajini'.
Sve јо је doprinijelo da је ugled Muslimovi6a medu starjesinama muslimanske
i hrvatske nacionalnosti jos vise porastao i pobudio ih па ozbiljnija razmisljanja
о stanju u JNA i dogadajima koji mogu uslijediti i u ВјН.
Nezaobilazna su i saznanja о Muslimovi6evom principijelnom ponasanju i
zalaganju u razrjesavanju nekih vaznijih konfliktnih situacija izmedu JNA i vlasti
ВјН, kakvih је bilo ve6 prvih mjeseci 1991. godine. Tako је u aprilu iste godine
doslo do poznate zaostrene situacije, kada su organi MUP-a па podrucju Вј­
le6e otkrili prevoz ve6ih kolicina oruzja i municije iz Niksi6a za Ljubinje, koga
је organizovala SDS. Tada је naredbom visih komandi JNA kolona vozila sa
oruzjem i licima sklonjena u kasarnu u Bile6i, umjesto da bude predata organi-
та MUP-a. Tada је Muslimovi6, suprotno stavu vise komande da se јо пе сјпј ,
samostalno odlucio i па lice mjesta u Bile6u uputio organe vojne policije radi
utvrdivanja cinjenicnog stanja i principijelnog razrjesavanja konflikta. Jedan od

- 381 -
ucesnika па izvrsenju tog zadatka, Vlasic Stjepan, istice da је odmah nakon
toga doslo do ostrog dijaloga izmedu Muslimovica i drugih oficira уојпе bezbje-
dnosti (potpukovnika Simovic Petra i тајога Janka Тгјујса), kojom prilikom јт
је izricito rekao da је sporna lica iz konvoja sa oruzjem trebalo 'privesti па уојпј
ili civilni sud u Sarajevo, а пе u Niksic, kako је naredeno iz Uprave bezbjednosti
iz Beograda.' Uz to ih је upitao: 'Sta Ы bilo da su lica koja su prevozila oruzje i
municiju muslimanske ili hrvatske nacionalnosti,.'. Na to su pred пјјт pomenuti
oficiri ostali bez odgovora. Тrazio је i usmeno i pismeno da se javnosti daju
tacne informacije о оуот slucaju, ра је ро misljenju Vlasica i zbog toga dosao
u direktnu konfrontaciju sa Upravom bezbjednosti u Beogradu.
Iz prethodnih, samo nekih svjedocenja i сјпјепјса, уеота se jasno nazire
iz kojih sustinskih razloga је Muslimovic, znatno гапјје nego mnogi drugi, рге­
stao bivsu JNA smatrati svojom, kao i svoga naroda i svoje ВјН. Uz to, уеота
su znacajna i kazivanja poznavalaca neposrednih povoda za njegovo odlucno
napustanje bivse JNA (u septembru 1991. godine), kao i potresnih okolnosti u
kojima se kao visoki oficir nasao poslije toga sa svojom nezbrinutom porodi-
сот izlozenom i zivotnim opasnostima. Naime, njega је visa komanda, ubrzo
nakon planskog odlaska u Ratnu vojnu skolu u Beograd, umjesto skolovanja,
uputila u Samarice, па hrvatsko ratiste. Tu se u jednom danu zbog srpske
zastave па jarbolu i cetnickih oznaka kod vojnika, jos jednom uvjerio u опо sto
је medu rijetkima ргосјепјјуао i protiv cega se Ьогјо, а to је da је JNA defini-
tivno postala instrument velikosrpske politike i interesa, te fasisticka opasnost
ро ВјН. Istog dana је odlucno napustio takvu armiju, da Ы za пјјт odmah bila
raspisana potjernica radi hapsenja. lako је visa komanda izbjegla da о tome
starjesinama u 4. korpusu u Sarajevu da zvanicno saopstenje, Ьојесј se da
Muslimovic zbog svog velikog ugleda пе povuce za sobom ostale oficire mu-
slimanske i hrvatske nacionalnosti, vijest је, ipak, procurila kao i saznanje о
planiranom njegovom hapsenju, ра i prijetnjama likvidacijom. Ргета saznanju
Visca Hamze, nosilac takve ideje је u 4. korpusu Ыо oficir bezbjednosti Тгјујс
Janko, а ргета kazivanjima Sifeta Podzica, javljali su se dobrovoljci, kao sto
је kapetan Вого Milinovic koji је ushiceno rekao: 'Idem u Vojnicko Polje da
mu ubijem zenu i kcerke da i ја konacno uselim u stan'. 1 vodnik Matic Mila-
din јаујо se kao dobrovoljac za likvidaciju Muslimovica. Sluzbeno traganje za
Muslimovicem, kako istice Vlasic Stjepan, bilo је s razlogom dobro planirano,
јег su procjenjivali da se radi о oficiru takvog ranga za koga se u bivsoj JNA
smatralo da 'svojim znanjem i kvalitetom moze ugroziti пјепе interese i iza-
zvati polarizaciju medu oficirima', sto se i desilo. Svakako da privlaci posebnu
paznju i saznanje Tolomanovskog Mitre, kako је general Vasiljevic odgovorio
grupi oficira 4. korpusa prilikom boravka u Sarajevu, па pitanje u vezi sa Mu-
slimovicem rekavsi: 'Fikret nas је izdao, jednostavno је dezertirao iz Агтјје,

- 382 -
а тј smo ga smatrali perspektivnim kadrom. 8metala mu је srpska zastava i
brada, пјје bilo јег od njega .. '.
Povratkom u 8arajevo, Muslimovi6 se nasao u potpuno nezavidnoj situaciji,
izlozen licnoj i porodicnoj zivotnoj opasnosti i neimastini. ОЬга6ао se poznani-
сјта i prijateljima da mu pomognu za bilo kakvo zaposlenje kako Ы prezivio.
Kako istice, Midhat Karovi6, pristajao је da radi i fizicke poslove, а kategoricno
је odbijao ideje da mu se pomogne da radi u MUP-u јli u nekom skupstinskom
organu i slicno. Objasnjavao је da to пјје uputno, s 8 obzirom па duznost koju
је vrsio u JNA. О takvom njegovom stavu govori i dr. Ibrahim Терј6, posebno
isticu6i da је odbijao i pomisao da radi u nekom drzavnom organu. Upravo u ta-
kvim okolnostima, nemogavsi па6ј zaposlenje, nasao se za рјјаспот tezgom,
а pomagao se i ilegalnim pisanjem za '8lobodnu Bosnu'.
Dosta Сјпјепјса ukazuje da је Muslimovi6, uz takve zivotne tegobe sa ko-
јјта se susretao, ostao uporan u svojim shvatanjima opasnosti od fasisticke
agresije i u doprinosenju ргјргетата za odbranu naroda od te opasnosti. Iz
prilozenih materijala se vidi da је njegov znalacki i hrabri odlazak iz JNA dopri-
пјо osvjes6ivanju ојјсјга Muslimana i Hrvata u JNA i njihovom kasnijem brzem
opredjeljivanju da stupe u redove 08 R ВјН. Na to ukazuje i Ajnadzi6 Nedzad,
isticu6i: '8vojom odlukom da napusti bivsu Armiju siguгan sam da је Muslimo-
vi6 ... otvorio осј i signalizirao prakticnim potezom da se sa bivsom vojskom
nesto desava ... koja је sve vise i vise postajala srpska, а potom i agresorska
i fasisticka'. О tim opasnostima i сјпјепјсата, оп је, ргета kazivanju Dzemila
Sarca, u jesen 1991. godine razgovarao u stanu 8akiba Pozderca sa Muslimo-
vi6em i Pozdercem. Dzemil Sarac, takoder, istice da mu је Pozderac poslije
ргјсао о teskom materijalnom polozaju Muslimovi6a i 'upornosti da bezbijedi
elementarne uslove za egzistenciju poгodice i sacuva svoje dostojanstvo, anti-
fasisticku poziciju i da doprinosi ocuvanju i izgradnji R ВјН, kao demokratske
zajednice ravnopravnih gradana i naroda'. Kod njega, ро misljenju dr. Ibrahima
Терј6а, пјје bilo alteгnative 'oruzanoj odbrani RepubIike ... ро cemu su 08 R
ВјН u njemu dobile dosljednog Ьогса za slobodnu i nezavisnu ВјН'.
Da је u tom pravcu Muslimovi6 i prakticno djelovao u mjesecima pred agre-
siju govore jos neke vazne Сјпјепјсе. Znaju6i za opasnosti od djelovanja vojne
bezbjednosti, bivsa JNA па pra6enju stanja i ргјргета RepubIike ВјН za odbra-
nu, а i za 'raspored' Reki6 8eada, kao bivseg pripadnika vojne bezbjednosti
u R MUP, оп је u decembru 1991. godine, preko dr. Pelidije Enesa, ukazao
i Predsjedniku Predsjednistva ВјН па vjerovatno6u Reki6evog obavjestajnog
djelovanja. 8 tim u vezi, dr. Pelidija kaze: 'Fikret је isticao da је Reki6, sasvim
siguгno, па tu duznost dosao planski i u skladu sa ciljevima 8VB JNA ... da је
dobio zadatak da prati aktivnosti repubIickih organa, koje provode u vezi sa
zaostravanjem politickih prilika па tlu ВјН, i da izvjestava о tome'. Veoma је

- 383 -
ilustrativno i tvrdenje Vlasi6 Stjepana ба је Muslimovi6 sve cesce ргеб samu
agresiju ukazivao i па izvjestan пасјп porucivao ојјсјгјта muslimanske i hrva-
tske nacionalnosti па 'neopravdanost njihovog daljeg ostajanja u bivsoj JNA'.
Uz njegovo usmjeravanje, istice Vlasic, uz ротос tih ојјсјга 'iznoseno је oruzje
i municija iz kasarne Viktor Bubanj, te vrsena opstrukcija габа organa vojne
policije i vojne bezbjednosti bivse JNA'. Об januara бо aprila 1992. godine пај­
veci Ьгој ојјсјга koji su neposredno ili posredno kontaktirali sa Muslimovicem,
napustilo је bivsu JNA i ukljuCilo se u tadasnji ТО R ВјН.
Kakvo је drzanje Muslimovica bilo u trenutku i cijelim tokom agresije па R
ВјН, te sta је i koliko doprinosio izgradnji i ЬогЬепот osposobIjavanju пјепе
Агтјје, kao i Sluzbe vojne bezbjednosti, об kada је postavljen za nacelnika
Uprave bezbjednosti, stvar је Predsjednistva ВјН i SVK ба о tome сјјепе. Ме­
dutim, ostaje potreba ба se dalje operativno sagledava сјјј interesi stoje iza
ekskluzivnog AS-ovog propagandnog leksta, ko su organizatori lakve ргора­
gande, а i procjenjivanje slete koja је lјте nanesena, пе samo nasoj Агтјјј, ve(;
i Oruzanim snagama u cjelini. HS/EJ".

8.14.
IZПВЕGОVIС - SVJEDOK SEFEROVIH LAZI
PROТlV MENE

Kompromilirati Fikrela Muslimovica i time ga eliminirati iz nase ЬогЬе u

оБЬгапј ВјН bio је znacajan zadatak politicke agenlure, zadatak dobiven iz
сепlга iz koga se usmjerava agresija па ВјН. Ovo zvuci neskromno, ali је, ро
тот uvjerenju, 10 upravo tako. U сепlгјта iz kojih se usmjeravala agresija па
ВјН, znali su za тоје osobine. Znali su ба ako тоје osobine dodu бо izrazaja u
okviru парога za odbranu ВјН, ба (;е njihovi agresorski ciljevi bili leze ostvarivi.
U tome su mozda precjenjivali i moju poziciju i тоје mogucnosli. Medutim, nisu
precijenili slijede(;e: ја sam sa velikom voljom i enluzijazmom, srcem i razu-
тот, svim svojim psihofizickim i profesionalnim sposobnostima, stavio sebe u
funkciju ciljeva оБЬгапе nase zemlje. То sam сјпјо iz dubokog razumijevanja
ukupne nepravde koja se сјпј protiv ВјН, posebno protiv Bosnjaka, об strane
velikosrpskih i velikohrvalskih nacista. U lот smislu, ја sam zrlva svojih ргоје­
sionalnih osobina, kojih su se bojali опј koji su те znali medu agresorima па
nasu zemlju. Ovim ulazim u opasnosl ба budem okvalificiran kao neskroman.
Каб procilaju ovo, sigurno (;е, u lот smislu, biti sumnji об onih koji nemaju
iskustvo u radu sa тпот, ali опј koji lakva iskustva imaju i u тјегј u kojoj ih
imaju, пе(;е те zbog ovih гјјесј tretirati neskromnim.

- 384-
 Napadi па тепе u listu "AS" ticu se Seada Rekica, koga su okvalificirali kao
saradnika KOS-a, koga ја usmjeravam i drzim па vezi . Sead Rekic nije nika-
kav KOS-ovac, оп је covjek koji se kao komandant vazne jedinice з. К cestito
borio u odbrani BiH. Medutim, pitanje Rekica zasluzuje paznju, upravo zbog
toga sto је оп zгtva raznih manipulacija i nepravdi. Оа Ы se javnost pravilnije
odnosila ргета ovom covjeku, ја си ovom prilikom dati neka objasnjenja, sto
sam i ranije ucinio, ali su bili jaci uticaji zlonamjernih. Ја sam u ulozi nacelnika
bezbjednosti Seadu Rekicu, u bivsoj JNA Ыо nadredeni. Оп је Ыо komandant
bataljona Vojne policije. Imao је izrazite oficirske sklonosti da komanduje i da
se u svemu, kao oficir, ponasa primjerno . Svoje oficirske kvalitete је pokazao
i u toku rata. Isticem da је steta sto оп nije bolje prihvacen , јег је mogao dati
jos veci doprinos. Svi su bili zadovoljni njegovim radom . Као takav, оп је u
septembru 1991. godine ирисеп па skolovanje u Komandno stabnu akademiju
u Beogradu. Rekica nisam vidao niti sam о пјети bilo sta сио do, cini mi se,
decembra 1991. godine, kada те u Sarajevu sreo jedan covjek koji је Ыо u
Rekicevoj jedinici i koga sam prepoznao. Оп mi је tada rekao da је Rekic dosao
па sluZbu u MUP R BiH, sto те iznenadilo. Ро ovom saznanju intenzivno sam
razmisljao sta znaci dolazak Rekica iz Beograda u Sarajevo. Zakljucio sam kao
moguce da uvijek disciplinirani, ali i naivni Rekic nije imao snage da se suprot-
stavi zahtjevu koga su eventualno pred njega postavili da dolaskom u MUP R
BiH radi ро direktivama kontraobavjestajne sluzbe JNA iz Beograda. Zakljucio
sam da to moze biti glavni motiv njegovog postavljenja u MUP. Niko mi nikada
nije rekao da је to upravo tako.
U tom pogledu, imajuci u vidu moguce opasnosti, nista nisam htio ргери­
stati slucaju. Znao sam da је to interesantno za tada aktuelnu vlast u BiH iz dva
razloga: prvo, cijenio sam da Rekic pod pritiskom , ili iz naivnosti, moze uгaditi
nesto sto Ы bilo stetno za BiH i za njega licno, i drugo, cijenio sam da Ы tada-
snja SDB R BiH trebala uci u kontakte sa Rekicem, јег Ы оп mogao koristiti u
zastiti BiH od obavjestajnih i subverzivnih operacija iz Beograda. Pretpostavio
sam da Ы u kvalificiranom razgovoru 5 njim od strane operativaca SDB BiH, isti
priznao ako је ро nalogu Uprave bezbjednosti JNA dosao па duznost u MUP
R BiH. Cijenio sam da Ы оп, nakon takvog priznanja, ako је imao sta priznati ,
prihvatio izvrsavati zadatke u korist R BiH i biti koristan u suprotstavljanju agre-
sorskim obavjestajnim sluzbama.
Оа је u tadasnjoj SDB bilo potrebnog profesionalnog pristupa ovoj situaciji,
poduzeli Ы upravo naprijed navedene тјеге. Medutim, tadasnji kadrovski sa-
stav SDB, koji је odlucivao о slucaju Rekica, vise se bavio medijskom ргора­
gandom i kompгomitacijom Ijudi nego pгofesionalnim djelovanjem, 5 obziгom
па kontraobavjestajnu i obavjestajnu ulogu koju su imali. U vezi 5 tim, isticem
da је Munir Alibabic, kao sef SDB, usmjeravao svoje podredene da uz primjenu

- 385 -
sile, nagone Ijude da priznaju kako ја njih, kao KOS-ovac usmjeravam da rade
и korist cetnika. Bilo тј је zao tih Ijudi. Javnost је , ујегијет Уес shvatila da је
Мипјг Alibabic и moralnom smislu zapusten. Tako su па monstruozan пасјп,
pocetkom 1993. godine, istjerali iz redova Агтјје R ВјН Ancevski Stevana,
Makedonca, cestitog covjeka, ојјсјга bivse JNA koji је iskreno zelio ucestvovati
и odbrani ВјН i Sarajeva, gdje је zelio ostati sa svojom porodicom. Tukli su ga
i maltretirali и tolikoj тјегј da је jedva ostao ziv.
Isti dan kada sam saznao za Rekicev dolazak и MUP R ВјН, иуесе, ро­
zvao sam telefonom profesora doktora Enesa Pelidiju, koji је tada Ыо и ulozi
portparola SDA i rekao ти da zelim da se odmah vidimo. Dogovorili smo se da
se sretnemo па mostu kod Veterinarskog fakulteta па Malti. Profesoru Pelidiji
sam saopcio сјпјепјсе koje sam tog dana saznao о Rekicevom postavljenju и
R MUP i zamolio ga da оп iskoristi svoje mogucnosti i upozna pouzdane Ijude
koji се о ovom slucaju imati и vidu i тоје naprijed navedene осјепе. Profesor
Pelidija тј је rekao da се оп о 'оте licno upoznati predsjednika Izetbegovica,
ali se ја nisam upustao и detalje, јег sam smatrao da sam оујт upozorenjem
ispunio svoju obavezu . О 'оте nisam vise Ьгјпио. Rekica nisam vidao, ali sam
aprila ili таја 1992. godine saznao da је angaziran kao pripadnik MUP-a па
podrucju Igmana. Kasnije је uslijedio i njegov sudski progon, и vezi cega su bili
i pokusaji da se i ја teretim kao da sam i njega i mnoge druge drzao па vezi i
usmjeravao и korist cetnika, sto је bila gnusna optuzba koja је dosla i do рге­
dsjednika Izetbegovica.
Predsjednik Izetbegovic те, и vezi 5 ,јт, pozvao da dodem и njegov kabi-
net, negdje и septembru 1993. godine. Posto sam и 'О vrijeme cesce kontakti-
гао sa predsjednikom Izetbegovicem, otisao sam kod njega, smatrajuci da се
'О biti jedan od uobicajenih susreta, kada је оп nesto zahtijevao i postavljao za-
datke. Medutim, оп тј је dao и ruke рарјг ро kome se ја optuzujem и naprijed
navedenom smislu. Ја sam predsjedniku rekao: "Gospodine Predsjednice i Vi
ste тј svjedok da ovo sto тј se stavlja па 'еге! пјје istina", а zatim sam opisao
svoj kontakt sa profesorom Pelidijom. Predsjedniku sam rekao da те profesor
Pelidija jedne prilike upoznao da је пјети licno ргепјо sve sto sam ти rekao и
opisanom razgovoru, kada smo se sastali па mostu. Rekao sam da пјје logic-
по da ја upozoravam zvanicne drzavne organe ВјН о sigurnosnom znacaju i
mogucim nepozeljnim posljedicama Rekicevog dolaska и MUR R ВјН, а da, uz
'о, radim 5 пјјт и korist cetnika. Predsjednik se пјје odmah prisjetio svog razgo-
vora sa Pelidijom, ali sam ја predlozio da Pelidija odmah dode и njegov kabinet
i da ga па to podsjeti. Situacija је isla onako kako sam zelio , јег је Pelidija za
desetak minuta Ыо и Predsjednikovom kabinetu. Samoinicijativno sam izasao
da пе budem prisutan dok profesor Pelidija podsjeca Predsjednika о spornim

- 386-
detaljima. 1641 Ubrzo su те pozvali da udem u kabinet. Predsjednik mi је kratko
rekao da idem i da radim svoje poslove.
Istina је istina. Nema nista јасе od istine. I ovoga puta su propali Seferovi
planovi, ali оп i dalje пе6е prestati sa lazima i teskim optuzbama. Bozije је da-
vanje koje sam necim zasluzio da svi argumenti za moju odbranu budu bIizu.
Pitam se kako Ы istinu dokazao da је пе daj Boze, profesoг Pelidija Ыо sprije-
сеп da svjedoci. Dusmani nisu znali za ove detalje, ali kakvi su, mogu6e је da Ы
oni па svoj nacin to sprijecili, ра mozda i ugrozili sigurnost profesora Pelidije.

8.15.
MENI SE RADONCI(~ FAHRO UPORNO IZVINJAVAO
ZBOG SVOJIH LAlI U LISТU "AS"

О planovima i ciljevima hapsenja Fahre Radonci6a, ја nisam znao nista.

Mislim da је to bila akcija MUP-a. I ako su u пјој ucestvovali, to nije bila akcija
ро planu vojne bezbjednosti ili vojne policije. Nema nikoga ko moze istinito
posvjedociti, u bilo kojem detalju da sam inicirao, predlagao, а kamo li usmje-
ravao aktivnosti u vezi njegovog hapsenja. Dа sam imao neke veze s tim, ја Ы
to rado uvrstio u redove ovog teksta. Ovo је vazno јег se Radonci6, radi pribav-
Ijanja simpatija i sazaljenja od strane gradana, predstavljao kao zгtva KOS-a,
јег је to u neko vrijeme za njega Ыо put afirmacije.

1641 Profesor dr. Pelidija Enes је 01.07.1993. godine. па zah!jev Sluzbe vojne sigurnos!i. о !от
sl u ёајudao slijedecu pismenu izjavu: "... Decembra 1991 . godine oko 20.00 оа!ј. !elefonom те ро­
zvao Muslimovic Fikret za koga sam znao da је napustio JNA i da se kao demobilisani oficir naJazi u
Sarajevu, bez zaoposlenja. Т ат prilikom Fikret тј је rekao da јта potrebu da se sretnemo, јег treba
da тј saopsti vazne informacije , s10 sam prihvatio, ра sто se dogovorili da оп dode па tramvajsku
stanicu Dоlас Malta, gdje sam ја u Ыiziпi s1anovao. Рс tom dogovoru, Fikret i ја smo se sreli па zaka·
zanam mjestu oko 21.00 sati . S obzirom па vaznost informacija, Fikret је insistirao da ih shvatim s10
ozbiljnije, јег је u pitanju сiпјепiса 510 је oficir Rekic Sead, za koga sam 1ada pгv! pu1 CUO, kao kadar
JNA, rasporeden za glavnog inspek10ra u MUP ВЈН. U vezi s tim, Fikre1 је isticao da је Rekit, sasvim
sigurno, па tu duznost dosao planski i u skladu sa ciljevima Sluzbe уојпе bezbjednosti JNA, da је
Rekic, sasvim sigurno, dobio zadatak da prati aktivnosti repubIickih organa i da izvjestava Sluzbu
bezbjednosti JNA о svim kretanjima i aktivnostima koje se provode u vezi sa zaostravanjem politickih
prilika па prostoru ВЈН . Rekao је da takvu svoju ocjenu zasniva па saznanjima koje Јта iz vlasti-
10g iskustva u radu Sluzbe уојпе bezbjednosli ј СЈПјеПЈса da se takva kadrovska ~esenja пе mogu
obavljati bez neposrednog uticaja Иргауе bezbjednosti JNA. Fikre1 је rekao da т! sve ovo iznosi
zbog toga :'3to ze!i da ја upoznam nekoga u polititkom vrhu R ВјН, ko moze u1icati па preduzimanje
preventivnih тјега u odnosu па Rekicevu prisutnosl u MUP-u. Ја sam Fikretu rekao da cu о lоте
upoznati predsjednika Predsjedni:'3tva ВЈН , gospodina Aliju Izetbegovica, 510 sam sutradan ј utinio.
Ovu izjavu sam dao svjesno, bez nagovora ili pritisaka, spreman sam navedene сјпјеПЈсе ро­
tvrditi u svim uslovima, а sad 10 СЈПЈт svojim potpisom. Izjavu dao dr. Pelidija Enes", Izjava u тојој
lјспој arhivi.

- 387 -
 О 'оте da је Radoncic uhapsen, upoznat sam naknadno, dok se s пјјт
obavljao "informativni razgovor" u kasarni "Marsal Tito". Tada sam obavjesten
da је Radoncic u razgovoru sa policajcima - pripadnicima drzavne i vojne Ье­
zbjednosti, izrazio zelju da ја dodem па mjesto gdje se s пјјте obavlja razgo-
vor, јег zeli da тј nesto saopci i da те pita. Ne sjecam se ko тј је to ргепјо .
Policajci su Radoncicu obe6ali ispuniti taj zahtjev, pored ostalog i zbog toga
sto su mislili da Ы тој kontakt s пјјте mogao рото6ј istragu. Kad su те u
'от pogledu zamolili, ја sam izrazio spremnost da odem па mjesto gdje se sa
Radoncicem obavlja razgovor. 1 dan danas пе znam zbog cega је Radonci6
uhapsen.
U kasarni "Marsal Tito", u jednoj kancelariji , sam zatekao Radonci6a. Bilo ј е
popodne. Radonci6 se obradovao. Оп tada пјје јтао jasnu predstavu ko ga ј е
i zbog cega uhapsio. Mislio је da је njegovo hapsenje uslijedilo zbog nedavnog
pisanja protiv тепе u listu "AS", о cemu sam kroz prethodne tekstove ove knji-
ge ve6 dao svoje objasnjenje. Djelovao је uvjereno da ја stojim iza njegovog
hapsenja. Оп тј se odmah росео izvinjavati. Govorio је: "Sefe, ја vam se izvi-
njavam. Napravio sam veliku gresku. Могао sam . Sefer је insistirao da о tebi
pisemo sto ruznije. Оп је insistirao da se u cilju tvoje kompromitacije obnovi
novina AS. Molim vas pomozite тј . Вј! cu vam vjecno zahvalan".
Ја sam ga uvjeravao da петат nikakve veze sa njegovim hapsenjem. Re-
kao sam mu da тј је vazno njegovo izvinjenje, јег опо moze ротосј ubIazava-
nju zla koje тј је папјо. ОЬе6ао sam mu da, bez obzira па sve sto тј је ucinio,
necu dozvoliti da оп zbog тепе bude u zatvoru. Malo sam ga rasteretio. Оп
је ostao . Ubrzo је izasao iz zatvora . Pozvao sam tadasnjeg , tek postavljenog
ministra unutarnjih poslova Bakira Alispahi6a , obavijestio ga о svom kontaktu
sa Radonci6em i zahtijevao da se ргета njemu, zbog тепе , пе poduzimaju
nikakve represivne i sudske тјеге . Vise se nikada sa пјјте nisam sreo, ali је­
sam od njega dozivljavao neprijatnosti. Radonci6 је loseg karaktera, tako da је
brzo "zaboravio" da тј se izvinjavao da је fakticki тепј priznao da је ро nalogu
Sefera, pisanjem u listu AS protiv тепе lagao. Radonciceva гјјес se пе smije
uzimati kao pouzdana.
Za nekoga ko је slabog karaktera, prevarant, intrigant, lazov ... se kaze da
је "pokvaren". U tom smislu , za Radonci6a niko nikada пе6е pogrijesiti kad
kaze da је pokvaren. U svojoj pokvarenoj masti i oneljudenoj prirodi, оп је
skrojio pricu da је оп zrtva svoje ЬогЬе protiv KOS-a. Тај pokvarenjak bjezi i od
pomisli da тј se izvinjavao. Kad је uhapsen, znajuci dobro da је debelo lagao
protiv тепе, а misle6i da se nalazi pred sankcijama, pokvarenjak se odlucio
па izvinjenje.
О Radonci6evom izvinjenju sam odmah mnogima ргјСао. Bilo је normalno
da тј se izvini i putem medija, te da objasni Seferovu ulogu u vezi fabrikovanja

- 388 -
i lansiгanja lazi pгotiv тепе. Svi kojima sam to pгicao su komentiгali о kaгakteгu
Radoncicevog izvinjenja, а samo jedna osoba те pгeupitala: "Dа li si od Fahгe
uzeo pismenu izjavu о tome?". Tako те pitala Amila Omeгsoftic. Odgovoгio
sam јој da nisam. Ne znam da li se опа toga sjeca ili пе. Njeno pitanje је bilo па
mjestu. Ali, ipak, sta Ы mi znacila pismena izjava od tako pokvaгenog Radonci-
са. Dа sam је uzeo, оп Ы јОБ zesce lagao da sam izjavu iznudio pod pгitiskom .
Мој susгet sa Radoncicem је zla sudbina. Tako se to dogada u zivotu. Nekoga
zapadne teska bolest, nekoga teska saobгacajna пеsгеса, а mnoge i tesko
pokvaгen dusmanin. Fahгo Radoncic, takozvani "Scepo", ako је vec "Scepo",
tгebao Ы da cuti, Ьаг dok пе objasni otkuda mu nadimak ili pseudonim. Nije u
kгajnjem ргоЫет ni u pseudonimu. РгоЫет је u ogгomnoj kolicini njegove ро­
kvaгenosti koju demonstгiгa, tako sto laze pгotiv dгugih Ijudi, upгavo, s ciljem da
pгibavi alibi kojim се u javnosti i u svojoj pokvaгenoj dusi ispiгati necistu savjest
koja је vezana za poгijeklo pseudonima "Scepo".

- 389-
"1

9.
TRECI NLJlAN ZAOKREТ
ОО HISTORIJSKOG ZNACAJA -
AKCIJA ZA SMJENU СДСЕ I CELE

9.1.
GLAVNE FAlE RAlVOJA
BEZBJEDNOSNIH PRILIКA U BIH

Gradani Sarajeva su najbolji svjedoci kriminalne djelatnosti u Sarajevu.

Znaju ko је i kakvu ulogu imao, kako u pogledu vrsenja krivicnih djela, tako i u
pogledu zastite gradana od raznih kriminalnih grupa i pojedinaca. U tom pogle-
du, stanje u Sarajevu se moze razmatrati u tri vremenska perioda:
А) Prva faza od pocetka agresije do februara 1993. godine, kada nije bilo
nuznih pretpostavki za suzbijanje Уеота rasirene i masovne kriminalne djela-
tnosti. Tada је bila kriminalizirana Vojna policija, ра i strukture rezervnog sa-
stava civilne policije. Bile su kriminalizirane pojedine уојпе strukture, kao sto
su jedinice pod komandom Juke Prazine . Mislim da је to bilo пајсгпје doba u
povijesti Sarajeva. Кгајет 1992. i pocetkom 1993. godine, znaci па kraju оуе
faze , rijeseni su probIemi kriminalizirane Vojne policije. Tada se dogodila velika
prekretnica. Rasformirane su jedinice Vojne policije pod komandom Kerima Lu-
carevi6a, Dzevada Topi6a i Ismeta Bajramovi6a. Ја sam ропоуо postavljen па
funkciju nacelnika Uprave уојпе bezbjednosti Staba Vrhovne komande. Оопе­
sena је odluka da se formira novi bataljon Vojne policije od brizljivo izabranog
Ijudstva, pod komandom Dzevada Rade. Tek tada su ucinjene pretpostavke za
nastavak ЬогЬе sa respektivnim ostacima raznih grupa, pojedinaca i jedinica,
posebno onih pod komandom neposlusnih komandanata. Као probIematicne ,
u Sarajevu su ostale grupe pod kontrolom Juke Prazine, Ramiza Delali6a -
Cele i Musana Topalovi6a - Сасе. Sefer Halilovi6 је u cijeloj prici imao specifi-
cnu ulogu, јег је Celu i Cacu podsticao па negativno ponasanje.
В) Druga faza od februara do oktobra 1993. godine. U tom periodu se
formira i ојасауа bataljon уојпе policije SVK, pod komandom Rade Dzevada.
Sefer Halilovi6 је skinut sa cela Armije R BiH . Uspostavljena је normalnija sa-

- 390 -
radnja MUP-a i vojnih struktura sa orijentacijom za zajednicku borbu protiv kri-
minala. U ovoj fazi su rijeseni neki kljucni ргоЫетј. Eliminirane su Ьroјпе grupe
Juke Prazine. Rijeseni su ргоЫетј neposlusnih: Sefera, Сасе i Cele.
С) Тгеса faza, od kraja oktobra 1993. do kraja rata, kada su policijske
i ostale sigurnosne strukture mogle uspjesnije djelovati u odnosu па krupne
рroЫете kojih је u uslovima agresije i dalje bilo. U trecoj fazi је stabilizirano
stanje. Komandne strukture Агтјје R ВјН, bez velikih unutarnjih subjektivnih
smetnji, mogle su koncentrirati paznju па glavni zadatak - oruzanu borbu.

9.2.
О SVOJOJ ULOZI
Svakodnevno su пат pristizale јпјогтасјје о slucajevima ugrozavanja
gradana od strane pripadnika 10. brigade, па celu sa komandantom Musa-
пот Topalovicem - Сасот. Ја sam poduzimao razne тјеге. U prvoj fazi,
tokom 1992. godine, dok sam Ыо па funkcijama nacelnika bezbjednosti ТО
R ВјН i savjetnika za vojna pitanja u Predsjednistvu R ВјН, nisam јтао odgo-
varajucu sigurnosnu i policijsku strukturu za borbu protiv kriminala i drugih
obIika ugrozavanja odbrane ВјН. Vojna policija је bila izvan тоје kontrole.
Svaki pokusaj da uspostavim Vojnu policiju pod svojom kontrolom sprijecen
је od strane Sefera Halilovica. Tada sam djelovao па izradi normativnih рге­
tpostavki za rad Sluzbe vojne bezbjednosti i Vojne policije. Ргета faktorima
odlucivanja pisao sam razne јпјогтасјје i upozorenja па opasne posljedice
koje su se podrazumijevale iz haoticnog stanja u Sarajevu. Nastupao sam u
medijima. ВјО sam, najvjerovatnije jedini koji se u to vrijeme, javnom rijecju
suprotstavljao opasnim Ijudima, koji su svakog casa mogli ispuniti svoje ргјје­
tnje ргета kojima sam trebao biti masakriran. U medijima је tada vladao muk
о tim ргоЫетјта. Ја ih razumijem. Nisu smjeli. Оа su pisali i govorili, lose Ы
se proveli. Tokom 1992. godine sam uspio usmjeriti aktivnosti па rjesavanju
рroЫета Vojne policije.
Kada sam pocetkom 1993. godine ponovo postavljen па funkciju nacelnika
SluZbe vojne bezbjednosti, dobio sam sansu da napravim dalji iskorak. Radi-
li smo па organizacijskom jacanju Sluzbe vojne bezbjednosti i Vojne policije.
Uspostavili smo nove strukture i osposobIjavao ih za konacan obracun sa по­
siocima kriminala i ostalih, raznih ponasanja koja su nosila katastrofalne rizike
za ВјН, kao drzavu. Organizirao sam akciju za eliminiranje dvadesetak Jukinih
baza u kojima su bili dobro naoruzani "specijalci". Ukazao sam па opasnosti
koje prijete zbog ponasanja Sefera Halilovica, te sprijecio ostvarivanje njegovih
атЫсјја protiv predsjednika Izetbegovica. Konceptualno i planski sam usmje-

- 391 -
 гјо aktivnosti па konacnom obracunu sa nosiocima kriminalnih ponasanja роб
kontrolom Сасе i Cele.
Ne krijem zadovoljstvo i ponos zbog takve uloge koju sam јтао. Neki govo-
ге ба sam u svemu ЬјО glavni. Pridaju тј svojstva koja петат. Prenaglasavaju
тој doprinos. Predstavljaju те kao nadnaravno Ысе - covjeka koji sve zna i
sve moze, ili, pak, covjeka koji u svemu јта zasluge iIi u svemu јта krivnju.
U ЬогЫ protiv unutarnjih devijacija jesam Ыо vazan , ali nisam Ыо u svemu
glavni. Medutim, bilo kako bilo, сјпј тј se ба пе grijese опј koji smatraju ба
sam ја јтао kljucnu ulogu u osiguravanju nuznih pretpostavki za borbu рго­
tiv unutarnjih sigurnosnih ргоЫета, kljucnu ulogu u formiranju rasplozenja za
donosenje vaznih odluka, te vaznu ulogu u koncipiranju i planiranju akcija za
rjesavanje takvih ргоЫета.
Poduzimanje represivnih тјега ргета Musanu Topalovicu Сасј i njego-
vim najbIizim saradnicima bilo је veoma osjetljivo pitanje. опј su drzali vazne
ЬогЬепе lјпјје ргета cetnicima oko Sarajeva. Мјеге hapsenja su mogle prou-
zrokovati slabIjenje borbenog poretka, sto Ы bila pogodna okolnost cetnicima
ба prodru u grad. Zbog toga se rijetko ko usudivao ба predlaze i planira akcije
hapsenja pripadnika 10.ЬЬг. опј su obavljali dva posla, јебап koristan i presu-
бап za odbranu, а drugi veoma stetan, koji је u politickim i moralno-psiholoskim
aspektima rata dovodio u pitanje vojne rezultate оБЬгапе, i to пе samo опе koje
postize 10. ЬЬг, nego rezultate Агтјје R ВјН u cjelini. Za nas koji smo razmisljali
о neophodnosti zastite gradana Sarajave i об cetnika i об samovolje koju је
provodio Сасо sa svojim Ijudima, bilo је veoma tesko odgovoriti па pitanje: Sta
i kako ciniti? Odgovor је Ыо: podrzati Cacu u njegovim парогјта ба Ьгапј grad
об cetnika, ali ga, istovremeno, odvratiti об samovolje kojom ugrozava gradane
Sarajeva. Моја razmisljanja su isla u pravcu odvracanja Сасе об samovolje
kojom је ugrozavao gradane ВјН. U tom pogledu poduzimao sam mnoge тјеге
об kojih isticem slijede6e:
Prvo, pozvao sam па razgovor Senada Hasica koji је Ыо u ulozi nacelnika
bezbjednosti 10. ЬЬг. Raspolagali smo робасјта ба је оп veoma обап Сасј.
Polazili smo об toga ба је оп, kao nacelnik bezbjednosti, odgovoran ба su-
zbija stetna ponasanja pripadnika brigade. Sa6ir Arnautovi6 i ја smo razgovor
obavili u prostorijama Котапбе 1. korpusa. Hasi6 је Ыо veoma nepovjerljiv.
Pokazivao је veliki strah об Сасе. U takvom strahu, ukocen, samo је cutao.
Мј smo ga molili ба utice па Cacu i ostale ба prestanu sa praksom maltre-
tiranja gradana Sarajeva. Zahtijevali smo ба ispunjava svoje obaveze koje
. јта kao nacelnik bezbjednosti . Ukazivali smo mu па stetne politicke i druge
posljedice takvog ponasanja u kome ucestvuje. Posebno smo ga upozorili па
obavezu ба izvjestava nacelnika bezbjednosti 1. korpusa Sa6ira Arnautovi6a
о svakom bezbjednosnom probIemu, ра i о slucajevima nezakonitog hapse-

- 392-
пја i zloslavljanja gгadana. Odbio је bilo kakvu saгadnju s пата. Osjelio sam
da dobгo гazumije opгavdanosl nasih zahljeva. I Hasi6 је djelovao kao da mi-
sli, da mi пе гazumijemo njegov slгah od Сасе. Cijenio sam da, ako Ы Hasi6
Ыо koopeгalivan s пата i 10 se saznalo, da Ы ga u lот slucaju Сасо ubio.
Hasi6 se nalazio u izuzelno leskoj siluaciji. Bez obziгa Бlо sam ga osudivao,
imao sam velike гazloge i da ga zalim. Smjenjivanje Hasi6a i poslavljanje па
duznosl nacelnika bezbjednosli 10. ЬЬг nekoga dгugog, umjeslo njega, bilo је
besmisleno. Cijenim da је Hasi6 pгepгicao Caci паБ гazgovoг s njim. Eviden-
Iпо, od lada su ројасапе Cacine pгijelnje ргета meni i zahljevi, ра i ullimalu-
mi da ја budem smijenjen. Сасо mi је poгucivao da 6е , ako те uhvali, zilelom
gulili moju kozu i mucili те dok пе umгem. Ја nisam imao nikakve posebne
zaslile. Mogli su те uhvalili kad god su hljeli. Моја је sгe6a bila Бlо su oni
siгili neku /amu о meni i mojim sposobnoslima. Bojali su те se. U vezi s lim,
ceslo sam pominjao naгodnu pгicu da se od pгazne puske Ьоје dvojica - опај
u cijim је гukama i опај u koga је upeгena. Ја jesam imao neke sposobnosli
u pogledu oгganiziгanja гada SluZbe vojne bezbjednosli i Vojne policije, ali
takvih institucija па роlгеЬпот nivou nisam imao, ve6 sam ih gгadio da dodu
па nivo, kojim sam se mogao suociti sa pгobIemima kakve su nametali Сасо i
dгugi njemu odani i slicni u Saгajevu. Моја је sгe6a Бlо se Сасо Ьојао тепе .
Мепе је bilo stгah od Сасе.
Drugo, ја sam, polaze6i od cinjenice da nikoga od nas iz Staba Vгhovne
komande i iz Komende 1. koгpusa , Сасо пе pгihvata da је autoгitet koga
Ы оп slusao, pokusavao na6i odgovoг па pitanje - koga Ы Сасо, ipak, ро­
slusao. Zakljucio sam de је najve6e sanse u lот pogledu imao hadzi-ha/iz
Ismet е/. Spahi6. I tada, а i sada, mislim da је оп najjaci i najve6i moгalni au-
loгitet za Bosnjake. Razgovaгao sam sa Ismet е/. Spahi6em. Slagali smo se
u осјепата teskog stanja u Saгajevu. Njega su zanimala тоја гazmisljanja
о гaznim pгobIemima od znacaja za odbгanu BiH. Pгihvatio је тој zakljucak
da Ы upгavo оп, Ыо najpogodnija licnost da ode kod Сасе i da mu ispгica
sve sto је bitno u pogledu odvгa6anja od гaznih postupaka kojima је ugгo­
zavao gгadane Saгajeva. S obziгom па obгazovni i iskustveni pгo/illsmet е/.
Spahi6a, nisam ga тогао poducavati о tome Бlа tгeba govoгiti Caci , ali sam ,
ipak, iznio svoje misljenje о tome sta Ы mu оп IгеЬао гe6i. Poenta је bila па
potгebi da Сасо shvati da 6е svojim ропаБапјет kompгomitiгati moгalne i
politicke temelje odbгane BiH. Ismet е/. Spahi6 је odgovoгno postupio ро
тојој molbi. Сасо ga је pгimio. Duze su гazgovaгali. Medutim, osim neuvje-
гljivih оЬе6апја, гezullata nije bilo. Сасо је svoje postupke opгavdavao da u
Saгajevu ima mnogo onih koji izbjegavaju boгbu па linijama ргета cetnici-
та, te da ga njegovi boгci i mnogi gгadani podгzavaju u pogledu odvodenja
civila па kopanje гovova.

- 393-
 U 'от pogledu sam molio za angaziranje radi odvracanja Сасе od losih
postupaka i jos nekoliko uglednih gradana Sarajeva, medu kojima su tadasnji
naibu reis Mustafa ef. Сегјс i Senahid ef. Bristric. Niko пјје јтао rezultata.
Тгесе, Сасј sam napisao pismo. Sadrzajem pisma sam ukazivao па zпаёај
ЬогЬе protiv ёеtпikа i па njegove zasluge u 'от pogledu, ali sam jasno ukazao i
па posljedice samovolje koju provodi u pogledu ugrozavanja gradana u Saraje-
vu. Pismo sam pisao zato sto za moju liёпu sigurnost пјје bilo uputno da odem
kod njega, а тој poziv da оп dode kod тепе је Ыо besmislen.
Cetvrto, organizirao sam rad Sluzbe vojne bezbjednosti da prikupljamo
podatke о svim sluёајеvimа zlostavljanja gradana od strane Сасе i njegovih
poslusnika. Od роёеtkа do sredine 1993. godine, nekoliko puta smo sаёiпili
pregled takvih sluёајеvа. U tekstualnom pregledu smo, ukratko, navodili ро­
datke о ostecenim gradanima, mjestu, vremenu i okolnostima zlostavljanja
od strane Cacinih Ijudi. Те dokumente sam dostavljao Seferu Halilovicu i Aliji
Izetbegovicu. Trazio sam od njih da svojim autoritetom utiёu па Cacu, kako Ы
prestao sa ponasanjem, iz koga mogu proizaci katastrofalne posljedice za ВјН.
Izetbegovic је iskreno pokusavao da utiёе па Cacu, da оёuvа svoje zasluge u
ЬогЫ protiv ёеtпikа i da prestane sa praksom zlostavljanja gradana. Ргј 'оте
је Izetbegovic јтао veliku bojazan da u nasim redovima пе nastane pometnja
koju Ы ёеtпiсi iskoristili kao pogodnost za svoju ofanzivu radi okupacije grada.
Trazio је i od тепе i od zvапiёпikа MUP-a da se uёiпi sve sto је moguce па
zastiti ugrozenih gradana, ali da se Ьгјпе da пе popuste ЬогЬепе linije. Sefer
Halilovic је пајёеsсе odlazio kod Сасе. Сјјепјо sam da оп, od svih nas u Агтј­
јј , јта najvece mogucnosti za pozitivan uticaj па Cacu. Medutim, iz uёеstаlih
Seferovih komentara da је Сасо u pravu sto angazira civile па kopanju rovo-
va, роёео sam sumnjati da Sefer laze i тепе i predsjednika Izetbegovica kad
govori da utiёе па Cacu u pravcu odvracanja od nezakonite represije ргета
gradanima. Kasnije cu se uvjeriti da је, upravo, Sefer huskao Cacu па stetno
ponasanje.
Peto, kada је па duznost komandanta Staba Vrhovne komande dosao ge-
neral Rasim Delic, Sefer vise пјје Ыо prepreka da se, u cilju sticanja konkretnijih
podataka о Сасјпот ponasanju, uz procedure predvidene zakonom, prislusku-
је njegov telefon. Sluzba vojne bezbjednosti bez SluZbe drzavne bezbjednosti
пјје mogla samostalno poduzimati takve тјеге . Na тој zahtjev, general Delic
је Ыо jedini nadlezan da odobri takvu mjeru i оп је 'О uёiпiо. Теhпiёkа pita-
пја, u vezi s ,јт, realizirala је Sluzba drzavne bezbjednosti. U obIiku teksta,
svakodnevno smo od Sluzbe drzavne bezbjednosti dobivali tekstove sadrzaja
razgovora sa Cacinog telefona.
Iпаёе, u javnosti postoji fama о prisluskivanju telefona. Sto se ,јёе Sluzbe
vojne bezbjednosti, dok sam ја Ыо па пјепот ёеlu, пјёјјј telefon se пјје mogao

- 394-
prisluskivati bez odobrenja vojnog starjesine, preko koga civilna Vrhovna ko-
manda realizira odluke о ЬогЬепој upotrebi Агтјје. То је Ыо komandant Staba
Vrhovne komande. U tehnickom smislu, Sluzba vojne bezbjednosti пјје imala
nikakvih mogucnosti u tom pogledu. Ргета odobrenju komandanta, trebalo је
pisati zahtjev ministru unutarnjih poslova, koji је donosio svoje rjesenje da se u
tehnickom smislu realizuju takve тјеге .
Posto smo se u prvoj polovini 1993. godine angazirali па izgradnji ја­
kog bataljona Vojne policije, ја nisam mogao пј pomisljati da u to vrijeme,
samostalno poduzimam neke represivne тјеге ргета Сасј i njegovim ро­
slusnicima. Ustvari, i kada smo sredinom 1993. godine izgradili takav bata-
'јоп , s obzirom па karakter рroЫета koga smo trebali rjesavati samostalnom
akcijom Vojne policije, bez civilne policije i ostalih bezbjednosnih sluzbi, пјје
se mogao osigurati uspjeh akcije. Zbog toga sam ostvarivao kontakte sa ргј­
padnicima MU Р-а . Sjecam se da је ро tim pitanjima radio gospodin Отег
Stambolic. Razmjenjivali smo podatke. Zvanicnici MU Р-а su neko vrijeme, о
djelovanju Сасе, Cele, Juke i slicnih, isticali da su to vojni ргоЫетј u koje se
опј пе smiju mijesati. Napredak је ucinjen kada su zvanicnici MUP-a dosli do
zakljucka, da је zbog karaktera i оЫта sigurnosnih ргоЫета u Sarajevu i u
fazi konacnog rasciscavanja sa Seferom, Celom i Сасот, а пе samo u fazi
prikupljanja, razmjene i ргосјепе podataka, nezaobilazno zajednicko djelova-
пје civilnih i vojnih institucija. Bakir Alispahic је u tom pogledu јтао korektne
stavove. Nase - vojne i njegove - policijske осјепе i teznje su bile podudarne.
Ljudi koji nemaju predstavu о stanju u Sarajevu 1993. godine, tesko mogu
razumjeti rizike u koje se moralo uci. Prihvatanje tih rizika је podrazumijevalo
jedinstvo politickih, vojnih i policijskih faktora . Ni jedan od ovih faktora, bez
ostala dva пјје јтао dovoljno smjelosti za prihvatanje rizika koji su se ogle-
dali u mogucem popustanju borbenih 'јпјја ргета cetnicima, ako Ы eskalirali
unutarnji sukobi koji su se iz Seferovog djelovanja morali procjenjivati. Sefer
је svojim ponasanjem povecavao rizike.

- 395 -
 9.3.
KRIТlCNA SIТUACIJA
- IZEТBEGOVIC SE KONSULТIRA
SA BOSNJACКlM INTELEKТUALCIMA

Кгајет таја ili роёеtkоm juna 1993. godine, nakon sto је paljanska Skupsti-
па odbila Vens - Owenov plan i kada su se rasplamsali oruzani sukobi izmedu
Агтјје R ВјН i HVO, odnosno, kada је nastupila totalna bIokada 'егјјогјја pod
kontrolom legalnih vlasti, predsjednik Izetbegovic је djelovao veoma zabrinuto.
Pritisci su dolazili sa svih strana. Unutarnji pritisci su djelovali па svoj, а spoljni
па svoj паёјп. Tesko је bilo odolijevati, kako па vojnom, tako i па diplomatskom,
propagandnom , ekonomskom , humanitarnom i drugim, za гај vaznim aspekti-
та naseg djelovanja. U medijima i raznim роlitiёkim sredinama se роёеlо go-
voriti i pisati о izmjeni, odnosno, о redefiniranju ciljeva odbrambenog rata. То
је bilo izuzetno osjetljivo pitanje, јег se odgovorom па njega probIematizirala
perspektiva, cjelovitost i opstojnost ВјН kao drzave. О јоте sam razgovarao
sa Izetbegovicem. Tvrdim da Izetbegovic пјје ostavljao nikakvog prostora za
kompromis u odnosu па odbranu cjelovite ВјН. Vece prostore u јот pogledu
su davali опј koji su kroz propagandu napadali Izetbegovica da tezi nekoj maloj
muslimanskoj drzavi - "dzamahiriji" ili "findzan" drzavi, kako se pezorativno i
sагkаstiёпо о 'оте govorilo. Odbijanje Vens - Owenovog sporazuma је zпаёilо
nastavak гаја, sto је nagovjestavalo jos teze pritiske u pravcu podjele ВјН.
Tada se postavilo i pitanje: da li је ргеёе оёuvаti narod ili drzavu. То рјјапје
је podrazumijevalo odgovor "ili - ili" ili " ј - ј" . опј koji su lansirali takvu tezu su
smatrali da је оёuvапје Ьоsпјаёkоg naroda od daljih zrtava podrazumijevalo
prihvatanje agresorskih uslova za podjelu i nestanak drzave ВјН , odnosno, da
је nastavak ЬогЬе za drzavu ВјН podrazumijevao zrtvovanje naroda u upornoj
ЬогЫ u kojoj се se i agresoru папјјејј ogromni gubici, ра Ы nestanak naroda
koji se Ьогјо za drzavu Ыо "ёаstап". Kod Izetbegovica, u јот pogledu, пјје bilo
nikakvih dilema. Оп је па pomenuto рјјапје odgovarao " ј - ј". Beskompromisno
је tezio оёuvапјu i drzave i naroda. Рјјапје koje komentarisem, za Izetbegovi-
са је bilo besmisleno, а pridavao mu је zпаёај onoliko koliko је тогао, јег su
takvo рјјапје, uz osjecaje оёајапја, postavljali i dobronamjerni, ра ёаk i veoma
obrazovani pojedinci. Takve diskusije su zпаёilе unosenje dilema oko ciljeva
odbrane ВјН. Izetbegovic se osjecao odgovornim da se nastavak nase ЬогЬе
6dvija sa sto тапје dilema u јот pogledu.
То su bile роlitiёkе i moralno - psiholoske okolnosti u kojima se Izetbegovic,
krajem таја ili роёеtkоm juna, оdluёiо za sastanak sa najuglednijim intelektual-
сјта i funkcionerima u роlitiёkim , drzavnim, obrazovnim , kulturnim , zdravstve-

- 396 -
пјт i drugim institucijama ВјН, koji su se mogli okupiti, s obzirom da је Sarajevo
bilo u potpunoj vojnoj bIokadi . Za takav skup је trebalo izabrati i prikladan рго­
stor, dovoljno skrovit od agresorskih granata. Sastanak је odrzan u amfitea-
tru sarajevske ор6јпе Centar. Amfiteatar је Ыо pun . Tokom rata, takav sastav
uglednih Ijudi, ргета kojima su sudbonosno bile uprte осј naroda, mogao se
vidjeti samo па Kongresu bosanskomuslimanskih intelektualaca, Bosnjackom
saboru i па nekim prosirenim sjednicama Skupstine ВјН. Skup је, svojim uvod-
пјт izlaganjem otvorio i пјјте rukovodio licno predsjednik Izetbegovi6. Govorio
је toliko i tako da је bilo dovoljno za јпјсјгапје i usmjeravanje diskusija od strane
ucesnika. Situaciju пјје trebalo opisivati. Svi smo је znali. Trebalo је govoriti о
'оте sta da radimo. Kakvu politicku strategiju nastavka ЬогЬе sugeriramo . То
пјје Ыо skup koji је mogao donositi odluke. То је Ыо skup koji је sluzio Izetbe-
govi6u da cuje razlicita misljenja. Skup је Ыо odraz Izetbegovi6eve odgovorno-
sti u pogledu ispunjavanja svoje uloge predsjednika i Vrhovnog komandanta
drzave u ratu, i 'О u осајпо teskom stanju.
Diskusije su bile veorna interesantne. Neki su, sasvirn dobronamjerno go-
vorili da u nastavku rata петато sanse, da se тогато boriti za drzavu, ра
makar u 'ој ЬогЫ izgubili i narod i drzavu. Neko је predlozio da predsjednik
Izetbegovi60d islamskih zemalja trazi, da se u nekoj od njih, Bosnjacima do-
dijeli рагсе zemlje па kojem 6е se sagraditi novi grad za milion do dva sta-
novnika, gdje bi se iz ВјН naselili Bosnjaci, а teritorija ВјН prepustila Srbima
i Hrvatima. Као suprotna krajnost u odnosu па ovakvo razmisljanje , uslijedili
su prijedlozi da se ро svaku cijenu nastavi ЬогЬа, da тогато biti spremni svi
casno izginuti, ра neka se izgubi i drzava i narod. I jedna i druga krajnost је
podrazumijevala radikalno тјјепјапје ili odustajanje od ciljeva ЬогЬе definiranih
Platformom Predsjednistva R ВјН, od juna 1992. godine.
Nakon nekoliko diskusija, ја sam trazio i dobio priliku da govorim. Ukazao
sam па slijede6e: (1) Ciljevi ЬогЬе definirani Platformom Predsjednistva se пе
smiju dovoditi u pitanje. Od tih ciljeva se пе smije odustajati. (2) Ргета odnosu
agresorskih i odbrambenih vojnih potencijala па bosanskohercegovackom га­
tistu, posebno nakon rasplamsavanja oruzanih sukoba izmedu Агтјје R ВјН , s
jedne i HV i HVO, s druge strane, осјјепјо sam da vojnim sredstvima nismo u
stanju potpuno osloboditi cijelu teritoriju ВјН i па пјепјт granicama uspostaviti
kontrolu od strane legalnih vlasti R ВјН.
Na prvi pogled, prvi stav koga sam izrekao о dosljednom pridrzavanju cilje-
va ЬогЬе, djelovao је suprotstavljeno drugom stavu koga sam izrekao u smislu
осјепе da vojnim sredstvima nismo u stanju osloboditi zemlju , protjerati agre-
sorske, cetnicke i ustaske snage izvan teritorije R ВјН . Nakon slo sam naveo
da ova dva slava djeluju suprolslavljeno, iSlakao sam da је 10 samo па prvi
pogled lako. U vezi s lјт sam objasnio da nasu borbu тогато podijelili u dvije

- 397-
vremenske etape. Blizi cilj пат тога biti тјг, uz osnovni uslov da se осиуа
teritorijalni integritet ВјН i da nasa zemlja opstane kao faktor medunarodne za-
jednice i clanica OUN. Istako sam da pod tim uslovom тјг trebamo postici sto
ргјје, ргј сети тогато znati da се ekstremisti, odnosno, politicki lideri, kakvi su
Karadzic i ВоЬап, исј u Sarajevo, odnosno, u institucije R ВјН i s пата skupa
tvoriti vlast. Kad sam ОУО rekao, za trenutak sam zapazio komesanje, а zatim
veliku tisinu. Djelovalo тј је kao da svi previse radoznalo i nestrpljivo cekaju
ostatak mog izlaganja. Pogledao sam u predsjednika. Оп је licem Ыо okrenut
ргета пата ostalim ucesnicima sastanka. ВјО је potpuno тјгап. Nicim пјје
stavljao do znanja da li se ili пе slaze sa оујт тојјт stavom. Pretpostavljao
sam da ти је drago sto sam јтао hrabrosti ОУО kazati. Naime, ја sam predsje-
dniku Izetbegovicu уес гапјје iznosio ОУО svoje misljenje. То је bilo prvog dana
КшЬап Ьајгата 1993. godine, u najduzem razgovoru koga sam јтао s пјјт,
sto sam naprijed opisao.
Zatim sam govorio о daljem cilju nase ЬогЬе, politickim, ekonomskim i dru-
gim demokratskim sredstvima. Istakao sam da се ЬогЬа do postizanja tog cilja
biti duga i teska, te da treba vjerovati u takvu mogucnost, јег се dobro nadvla-
dati zlo, da пата тјг daje Уеси sansu, јег se oslanjamo па pravdu i demokra-
tiju, а da га! daje уесе sanse protivnicima ВјН, koji se prioritetno oslanjaju па
silu.
Na оуот skupu је doslo do ostrog duela izmedu predsjednika Izetbegovica
i dr. Rusmira Mahmutcehajica, tadasnjeg ministra energetike, rudarstva i indu-
strije u Vladi R ВјН. Mahmutcehajic је svoju diskusiju intonirao kritikom рго­
tiv Izetbegovica. Filozofirao је па пасјп koji пјје Ыо ргјтјегеп cilju odrzavanja
ovog skupa. Izetbegovicu је prekipilo. Pred svima пата је dobro iskritikovao
Mahmut6ehajica. Rekao ти је da ргјса prazne ргјсе, da Ьгјпе о tudim, а пе о
svojim poslovima, а da пе rjesava ргоЫете iz svoje ministarske nadleznosti,
kao sto su ргоЫетј snabdijevanja Sarajeva strujom i plinom, ogrevom, najlo-
пот za pokrivanje prozora, сјја su stakla popucala od granata i slicno. Bilo је
sasvim jasno da се, poslije toga, Mahmutcehajic napustiti ministarski polozaj .
Tako se i dogodilo.
U vise kontakata sa Mahmutcehajicem, koje sam јтао tokom 1993. godine,
primijetio sam da se оп ustremio protiv Izetbegovica. Napadi па Izetbegovica
su ти bili opsesija, kao i Seferu. Jedne prilike u kabinetu dr. Ganica, dok smo
nekolicina nas iz Staba Vrhovne komande i Komande 1.К cekali па vremenski
termin za odlazak па zakazani sastanak kod Izetbegovica, Mahmut6ehajic је
pred пата ostro kritikovao Izetbegovica. Ја sam reagirao. Rekao sam da тј
u vojsci тогато graditi роУјегепје ргета nasem Vrhovnom komandantu , te
da је i Mahmutcehajic duzan pred пата afirmirati faktore komandovanja уо­
jskom, а da svoje politicke nesporazume treba rjesavati sa Izetbegovicem, bez

- 398-
prisustva nas iz vojske. Na jednom sastanku u prostorijama Vije6a Kongresa
bosanskomuslimanskih intelektualaca, Mahmut6ehaji6 se suprotstavio nekoj
тојој afirmativnoj осјепј о uticaju predsjednika Izetbegovi6a па stanje u voj-
sci. Napao те, ocito пе zbog тепе kao тепе, nego zbog toga sto mu пјје
odgovaralo da neko u njegovom prisustvu afirmira bilo sta sto је u vezi Izetbe-
govi6a. Svi prisutni su se cudili. Spasio те profesor Mustafa Spahi6, koji је
јтао sta ге6ј Mahmut6ehaji6u, sto su mozda njih dvojica bolje razumjeli nego
тј koji smo ih slusali. Stekao sam utisak da је Mahmut6ehaji6 тогао u6utati,
јег se Ьојао da Spahi6 пе nastavi govoriti. Pretpostavljao sam da Spahi6 јта
neka negativna saznanja о Mahmut6ehaji6u i da se Mahmut6ehaji6 Ьојао da
to Spahi6 пе isprica prisutnima. Sutradan, poslije ovog sastanka, dobio sam
telefonski poziv. Javila тј se sekretarica ministra Mahmut6ehaji6a i spojila тј
vezu s пјјт . Pozvao те da dodem kod njega. Otisao sam odmah. Bilo тј је
drago, јег sam сјјепјо da је to prilika da izgladimo odnose, koji, sto se тепе
tice, nisu bili пј рогете6епј, јег је па jucerasnjem sastanku, оп napadaju6i
тепе, папјо vise stete sebi. Usao sam u kabinet. Srdacno smo se pozdravili.
Odmah тј је izrekao jednu recenicu koju nikada пе mogu zaboraviti, а njenu
pozadinu razjasniti: "Fikrete, ра zar i ti podrzavas Izetbegovi6a?". Iznenadeno
sam ga pogledao, unekoliko zbunjeno, ali ргјЬгапо sam odgovorio: "Ра, zar to
пјје normalno? Sta biste тј rekli da podrzavam Karadzi6a?" Odmah је prekinuo
diskusiju о tome. Nastavili smo razgovor о pitanjima о kojima је Mahmut6ehaji6
sklon razmisljati i razgovarati. Mislim da је u tome јтао dobrog sagovornika.
ВјО је sklon monologu, sto nisam podnosio. Kad odulji, prekidao sam ga i Ьогјо
se za sansu da izneosim svoja misljenja о tada aktuelnim i izuzetno teskim
рroЫетјта odbrane ВјН.
Nikada nista nisam rekao Izetbegovi6u о Mahmut6ehaji6evim napadima па
njega. Znao sam da је Izetbegovi6 о tome dobro informiran.

9.4.
РО DRUGI PUТ NA FUNKCIJI
SAVJEТNIКA U PREDSJEDNISТVU R BIH

Sredinom 1993. godine, situacija u ВјН, narocito u Sarajevu, је bila осајпо

teska. U Sarajevu је situacija bila haoticna. Samovolja је bila najtezi ргоЫет.
Djelovanje policijskih struktura па suzbijanju raznih negativnih ponasanja, u
Sarajevu пјје davalo rezultata. Nakon uspjesnog presijecanja negativnog dje-
lovanja Vojne policije, па celu sa Кегјтот Lucarevi6em, zatim sa mnogim
grupama Juke Prazine u Sarajevu, te sa neposlusnim Seferom Halilovi6em,

- 399 -
тојј pokusaji da u ulozi nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti stanem па put
raznim оЫјсјта opasne samovolje koju su ispoljavali Celo i Сасо nisu davali
rezultate. Odnosi izmedu тепе i onih kojima sam do tada stao па put su se
maksimalno zaostrili. Тгрјо sam tesku propagandu. U Stabu Vrhovne koma-
nde, odnosi izmedu тепе i Sefera Halilovica, koji је nakon imenovanja Delica
za komandanta ostao па funkciji nacelnika Staba, bili su totalno рогетеСепј .
Uspjesno djelovanje Staba Vrhovne komande podrazumijevalo је mojll dobru
saradnju i sa komandantom Delicem i sa nacelnikom Seferom. Zakljucio sam
da Ы u interesu efikasnog djelovanja Staba Vrhovne komande trebalo popraviti
odnose izmedu тепе i Sefera, sto zbog njega пјје bilo moguce ili da јебап od
nas dvojice ode iz 'е , za opstanak 8јН , tada narocito vazne institucije.
U takvim uslovima sam se odlucio da odem iz Staba Vrhovne komande.
Intimno sam znao da se ,јте donosi steta, ali sam сјјепјо da moze nastati
veca steta ako ostanem u Stabu Vrhovne komande dok је i Sefer u njemu.
Сјјепјо sam da је тапја steta ako odem iz Staba Vrhovne komande, јег iz
principijelnih razloga nisam htio insistirati da оп upotpunosti bude udaljen iz
sistema komandovanja i rukovodenja Агтјјот R 8јН. Odnosno, сјјепјо sam
da Ы i za Sefera licno i za ozdravljenje sistema komandovanja Агтјјот R 8јН
bilo najbolje i najkorisnije da Sefer ode sto dalje od nase Агтјје . Оп је Ыо
veliki balast i velika smetnja komandantu Delicu, sto se ubrzo i pokazalo . Сје­
lokupna dogadanja, u vezi Seferove uloge, planiranja i izvodenja орегасјје u
dolini Neretve, kada su izvrseni sramotni zlocini od strane pripadnika Агтјје
R 8јН nad Hrvatima, u selu Grabovica, ilustriraju ispravnost mojih naprijed
navedenih осјепа.
Cudna intuicija, koju пј sam sebi пе mogu upotpunosti objasniti, navodila
те па zakljucak da 'геЬат otici iz sredine u kojoj Sefer јта bilo kakvu ulogu.
Uzeo sam list рарјга i komandantu Delicu napisao zahtjev da utice па predsje-
dnika Izetbegovica ба те, sa funkcije nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti,
rasporedi па neku drugu duznost.Tekst svog zahtjeva sam licno predao koma-
ndantu Delicu. Kratko sam s пјјт о 'оте razgovarao. Оп se iznenadio, ali је
korektno shvatao тоја obrazlozenja. ОЬесао је da се о 'оте razgovarati sa
Izetbegovicem.
Ubrzo, бап ili dva nakon sto sam Delicu urucio zahtjev da budem ротје ­
геп sa duznosti nacelnika Sluzbe vojne bezbjednosti, pozvao те Izetbegovic.
Rekao тј је ба ga Delic obavijestio о тот zahtjevu, ба razumije realnost тоје
ргосјепе ба Sefer i ја, u interesu odbrane, пе mozemo zajedno raditi u Stabu
Vrhovne komande. Izetbegovic тј је rekao da је u interesu тоје licne sigu-
rnosti bolje ба ponovo бобет u Predsjednistvo па funkciju savjetnika za vojna
pitanja, ба се 'О biti privremeno rjesenje, а da се se kasnije rjesavati тој status
u Агтјјј R 8јН . Iz ove Izetbegoviceve гесепјсе sam shvatio ба оп procjenjuje

- 400-
 da се Sefer sam sebe eliminirati iz Staba Vrhovne komande, jer песе тосј
podnijeti cinjenicu da mu је Delic nadredeni. Brzo sam dobio Odluku predsje-
dnika Alije Izetbegovica о imenovanju па funkciju savjetnika za vojna pitanja u
Predsjednistvu R ВјН.165Ј
Na funkciju nacelnika Uprave bezbjednosti, postavljen је Jusuf Jasarevic,
iako sam upozorio komandanta Delica, da to пе Ы bilo dobro rjesenje. Kasnije
се se obistiniti ova тоја upozorenja.
ВјО sam veoma iscrpljen, sto zbog slabe ishrane, sto zbog velikog tereta u
sluzbenim obavezama, sto zbog podmetanja i propagande. Ја sam se uporno
borio za stabiliziranje prilika, za poboljsanje sigurnosti, protiv kriminala i nereda
u vojsci. Duboko sam razumijevao da takve pojave ugrozavaju opstanak ВјН
kao drzave. То те motiviralo da se principijelno borim. U svakom konkretnom
ekscesu uocavao sam i procjenjivao stetne posljedice za nasu borbu protiv
agresora i za ocuvanje drzave ВјН. Nekada sam pomisljao da Ы тепј bilo puno
bolje da to пе razumijem, jer se пе Ы iscrpljivao u teskoj borbi, пе Ы sebi pro-
izvodio dusmane. Medutim, ја sam smatrao da пе Ы ispunio svoje patriotske
obaveze ako Ы znao za neki eksces ili pojavu, znao za njihove stetne poslje-
dice za opstojnost ВјН, а da пе poduzimam mjere. Znati to, а пе poduzimati
mjere, bilo Ы ravno izdaji. Takav тој odnos је nosio sobom i rizike ро moju
licnu sigurnost. ВјО sam dovoljno svjestan da Ы те тој tolerantan odnos pre-
та negativnim pojavama pribIizio kriminalcima, izgrednicima i nosiocima па­
rusavanja principa komandovanja u vojsci, sto Ы тј па prvi pogled garantiralo
vecu licnu sigurnost, jer tako пе Ы izazivao srdzbu protiv sebe kod onih koji su
те mogli sresti па ulici, ubiti i baciti u kantu za smece. Da se to dogodilo, prilike
su bile takve, пе Ы јтао ko traziti пј тепе пј ubicu. U Sarajevu је vladala орса
nesigurnost. Nista sto Ы se dogodilo пе Ы bilo iznenadenje.
Kad sam krajem jula otisao па funkciju savjetnika za vojna pitanja u Predsje-
dnistvu, nisam se mogao smiriti. I dalje sam osjecao obavezu da uticem kako
Ы se stanje popravljalo. Smatrao sam da је kljuc stabiliziranja prilika uklanjanje
sa funkcija u vojsci Сасе i Cele. Сјјепјо sam da Ы to, poslije uklanjanja nepra-
vilno organizirane policije pod kontrolom Lucarevica, uklanjanja Jukinih baza
i djelimicnog uklanjanja Sefera, Ыо zavrsni udarac inspiratorima i izvrsiocima
nereda u sistemu komandovanja Armijom R ВјН i da Ы se time stabilizirale prili-
ke i u Sarajevu i u cijeloj ВјН. Smatrao sam da svugdje gdje se nalazi i kuda se
krece Sefer, ako vec јта znacajnog uticaja, i u опој mjeri u kojoj ga јта, nuzno
dolazi do nereda sa teskim posljedicama za nasu odbranu i ВјН kao drzavu.
Prema takvim осјепата, sa pozicije savjetnika za vojna pitanja u Predsjedni-
stvu, i dalje sam insistirao па uklanjanju Cele i Сасе. Plan, u vezi s tim, sam
1651 Odluka о imenovanju Fikreta Mus1imovica za savjetnika u Predsjednistvu RepubIike 80sne ј
Hercegovine, Broj: 02-111-387193, Saraievo, 18. jula 1993. godine, Arhiva.

- 401 -
izlozio predsjedniku Izetbegovi6u, Опо sto sam о tome rekao Izetbegovi6u,
napisao sam i dao mu svoj rukopis,

9.5.
VдZNA INICIJAТlVA ZA
SMJENU NEPOSLUSNIH KOMANOANATA

"Sarajevo, augusta 1993, godine

PISMO PREDSJEDNIKU PREDSJEDNISTVA R ВјН ALIJIIZETBEGOVICU
MISLJENJE ZA OTKLANJANJE PROBLEMA U RUKOVODENJU I
KOMANDOVANJU 1. KORPUSA ARMIJE R ВјН
1, Ministarstvo unutarnjih poslova i Uprava bezbjednosti Staba vrhovne
komande trebaju pripremiti pregled сјпјепјса о raznim оЫјсјта neprihvatljivih
ponasanja, ра i krivicnih djela za koje su odgovorni RAMIZ DELALIC (9, ЬЬг) i
MUSAN TOPALOVIC (10,ЬЬг), kao i pregled сјпјепјса о metodama zlostavlja-
пја Ijudi u brigadi "DELTA", U posebnoj cjelini obraditi neprihvatljivo ponasanje
SEFERA HALILOVICA, U okviru toga tretirati neposlusnost ovih komandanata
ргета Komandi 1 ,к i Vrhovnoj komandi,
Na osnovu ovakvog materijala moraju se ocijeniti ve6 nastale, posebno
negativne politicke i druge posljedice koje 6е nastati ubudu6e, ako se bitno пе
рготјјепј stanje u ovim jedinicama,
2, Imaju6i u vidu сјпјепјсе iz materijala, koji se sacini ргета naprijed па­
vedenoj tacci 1, ovog Misljenja, te imaju6i u vidu negativne politicke posljedi-
се zbog neprihvatljivih ponasanja pojedinih komandanata, komandant Staba
Vrhovne komande DELIC treba pripremiti sastanak Kolegija, па kome Ы svi
clanovi tog tijela jedinstveno i strogo kriticki ocijenili negativna ponasanja па­
celnika Staba Vrhovne komande SEFERA HALILOVICA, posebno u pogledu
njegovog samovoljnog djelovanja u nekim jedinicama, koje su se otele sistemu
rukovodenja i komandovanja, Na tom sastanku SEFER HALILOVIC Ы trebao
dobiti zadatak da djeluje u pravcu prevazilazenja svih slabosti сјјј su nosioci
RAMIZ DELALIC (9,ЬЬг), MUSAN ТOPALOVIC (10,ЬЬг), te komandanti Odre-
da "ZULFIKAR" i brigade "DELТЕ", Ako Sefer Halilovi6 odbije izvrsavati takve
zadatke, odnosno, ako ih prihvati, а u praksi ih пе bude sprovodio, neophodno
је pokrenuti postupak njegovog smjenjivanja sa funkcije nacelnika Staba Vrho-
vne komande,
3, Uz puno uces6e SEFERA HALILOVICA i uz njegovu punu podrsku,
komandant Staba Vrhovne komande DELIC treba pozvati па razgovor, prvo
DELALICA, saopstiti mu сјпјепјсе о njegovom neprihvatljivom ponasanju, ро-

- 402 -
sebno akcentirati nastale i moguce politicke posljedice iz takvih njegovih ропа­
sanja i uruciti mu naredbu za smjenjivanje sa duznosti, а njemu ponuditi bilo
kakvu duznost koja пе podrazumijeva ба јта робгебепе.
Uoci pozivanja DELALICA па ovaj razgovor, u bIizini Predsjednistva, SVK,
MUP, RTV ... јтајј јебјпјсе spremne za ројасапо obezbjedenje. Ројасапо
osmatrati komande i јебјпјсе 9. ЬЬг, 10. ЬЬг i brigade "DELТЕ". Operativnim
габот, pravovremeno otkriti eventualne sumnjive pokrete tih јебјпјса.
U vezi s јјт, pravovremeno ргјргетјјј komandante ostalih brigada па тјеге
pune ЬогЬепе gotovosti njihovih јебјпјса, kao i па тјеге intervencije upotrebom
posebno pripremljenih јебјпјса.
Nakon sto se па ovaj пасјп osiguraju uslovi za stabilno komandovanje i
rukovodenje u 9. ЬЬг, istim тјегата rijesiti ргоЫете u 10. ЬЬг i brigadi "ОЕ­
LTA".
4. Za izvrsavanje ovih габпјј pravovremeno pripremiti ро jednu interventnu
cetu u 101. ЬЬг, 102. ЬЬг, 1. ЬЬг, 2. ЬЬг i ostalim јебјпјсата u Sarajevu.
5. Stabiliziranje komandovanja i rukovodenja u ovim brigadama podrazu-
mijeva: (1) smjenu sadasnjih komandanata, (2) smjenu clanova stabova tih
brigada koji su bili privrzeni јјт komandantima, (3) rasformiranje јебјпјса - ја­
kozvanih jurisnih grupa koje su obezbjedivale је komandante i (4) postavljanje
vec afirmiranih kadrova па ove funkcije .
Fikret Muslimovic"

9.6.
AKCIJA lA SMJENU САСЕ I CELE
Котапбап! Staba Vrhovne komande R ВјН general Rasim Delic i Ministar
unutarnjih poslova u Vladi R ВјН Bakir Alispahic su pocetkom oktobra odobrili
Plan za uklanjanje sa duznosti komandanta 10. ЬЬг. Musana Topalovica Сасе i
zamjenika komandanta 9. ЬЬг Ramiza Delalica Cele. Plan su temeljili па odluci
Predsjednistva R ВјН za presijecanje kriminalnog ponasanja pripadnika 10.
ЬЬг, па celu sa Сасот i па celu sa Celom u 9. ЬЬг. Najveci рroЫет је Ыо u
сјпјепјсј sto Сасо пјје postovao principe komandovanja u vojsci i пјје Ыо ро­
slusan svom pretpostavljenom komandantu 1. korpusa Mustafi Hajrulahovicu
Talijanu i Vahidu Karavelicu, је komandantu SVK, generalu Rasimu Delicu,
Vrhovnoj komandi i licno predsjedniku Izetbegovicu.
Cilj akcije је Ыо: (1) osigurati uslove za uklanjanje Musana Topalovica
Сасе sa duznosti komandanta 10. ЬЬг i za uklanjanje Ramiza Delalica Cele sa
duznosti zamjenika komandanta 9. ЬЬг; (2) razjasniti ulogu Sefera Halilovica u
kontaktima sa bezbjednosno ргоЫетајјёпјт i kriminalnim licima, posebno ба

- 403 .
se razjasni pozadina i karakter njegove podrske neprihvatljivim i kriminalnim
ponasanjima Musana Topalovica Сасе i Ramiza Delalica Cele; (3) па duznosti
komandanta 10. ЬЬг i zamjenika komandanta 9. ЬЬг postaviti pogodne starje-
sine koji се uspostaviti funkcioniranje ovih jedinica ро nacelima lojalnosti i sta-
bilnog komandovanja.
Glavni zadaci u realizaciji ovog plana bili su: (1) potpuna kontrola prostora
u Sarajevu - ulica, trgova, parkova, raskrsnica i slicno, ukljucujuci ogranice-
пја i kontrolu kretanja ро gradu; (2) potpuna bIokada komandnih mjesta 10.
ЬЬг i 9. ЬЬг; (3) osiguranje pravaca dovodeja i angaziranja jedinica Агтјје R
ВјН i civilne policije; (4) тјеге bIokade ргета jedinicama сјјј su komanda-
nti bIisko saradivali sa Сасот i Celom - brigada "Delta" i odred "Zulfikar" ,
koji је bio pod iskljucivom kontrolom Sefera Halilovica; (5) obaviti razgovor
sa Seferom Halilovicem od strane funkcionera па najvisem nivou i sagledati
mogucnosti da оп iskoristi svoj autoritet kako bi Сасо i Celo, bez otpora, ргј­
hvatili uklanjanje sa duznosti u Агтјјј R ВјН, te razjasniti Seferove veze sa
kriminalnim i bezbjednosno sumnjivim licima; (6) obaviti razgovore sa Сасот
i Celom i donijeti konacnu odluku о daljim тјегата ргета пјјта , ukljucujuci
i mogucnost krivicnog gonjenja; (7) ргјргета odgovarajucih jedinica policije i
jedinica Агтјје R ВјН za тјеге u slucaju da Celo i Сасо pruze otpor i izazovu
oruzane sukobe ; (8) pojacati operativni obavjestajni i kontraobavjestajni rad
Sluzbe drzavne i Sluzbe vojne bezbjednosti u odnosu па planiranje, ргјрге­
те i izvodenje akcije ргета Сасј i Celi; (9) pripremiti timove za rukovodenje
akcijom.
U komandnu grupu za ovu akciju su odredeni : Dahic Ismet, Ademovic
Кето , Rado DZevad, Mrkovic Rusmir, Panjeta Avdo i Bogunic Vahid , koji su
imali zadatak da ргјргете plan vojnih i policijskih snaga slijedeceg sastava: 1.
esalon - bataljon vojne policije, specijalni odred MUP R ВјН, dio jedinice MUP
"Lasta"; 2. esalon - ро jedan bataljon iz 101. ЬЬг, 2. ЬЬг, 1. ЬЬг i 1. mtbr; i ге­
zeгva - ро jedan vod vojne policije iz 1. mtbr, 2. ЬЬг i 102. mtbr.
Za upravljanje citavom akcijom odredeni su: Delic Rasim, Alispahic Bakir,
Karavelic Vahid, Stambolic Отег, Jasarevic Jusuf i Alibabic Munir, koji su u
toku akcije trebali djelovati iz jednog centra.
Nakon izvrsenih priprema, ро zajednickom planu Staba Vrhovne komande
i MUP-a R ВјН, 26.10.1993. godine, izvrsena је akcija hapsenja Сасе i Cele ,
radi njhovog uklanjanja sa celnih funkcija u Агтјјј R ВјН. Prinuda ргј hapsenju
је bila nuzda, јег druge тјеге, bez prinude, nisu dale zeljene rezultate.
Са со se nalazio u stanu - ulica 6. novembra, Ьгој 17. Za njegovo hap-
senje upucena је mjesovita ekipa pripadnika vojne i civilne policije, sastava :
Sovsic Elvir iz 1. korpusa, Humic Hamid vojni policajac, Camdzija Jasmin vojni
policajac, Karsic Izet vojni policajac, Којјс Кетаl vojni policajac, Hebib Admir

- 404 -
 уојпј policajac, Miljanovi6 Dragan pripadnik CSB , Markesi6 Slaven pripadnik
CSB, Bosiljci6 Srdan pripadnik CSB ..... Ubrzo, nakon sto su upu6eni uslijedio
је prekid гаајо veze sa оуот ekipom . ОоЫуеп је izvjestaj аа је Сасо uhapsen,
аа је ргј njegovom hapsenju doslo ао oruzanog sukoba i аа је nekoliko cla-
поуа ekipe poginulo. Izlaskom па lice mjesta sudskih organa, уојпе policije i
CSB, utvrdeno је аа su u sukobima sa Сасот i njegovim poslusnicima smrtno
stradali slijede6i clanovi ekipe: Sovsi6 Elvir, Humi6 Натја , Camdzija Jasmin,
Karsi6 Izet, Којј6 Kemal , НеЫЬ Аатјг, Miljanovi6 Dragan , Markesi6 Slaven i
Bosiljci6 Srdan. Ubijeni su iz vatrenog oruzja, ali ј е па tijelima Којј6 Kemala i
Miljanovi6 Dragana bilo vise uboda nozem.

- 405 -

I
1

10.
О IZDAJI FIKREТA ДВDlСД

10.1.
IZOAJA FIKREТA ABOICA
ЈЕ 010 VELIKOSRPSKOG PLANA

Od kada sam saznao za Fikreta Abdica, njegovo ponasanje mi је bilo пе­

оЫСпо. Nije mi bilo drago sto је nekoliko godina pred rat manipulirao bosnja-
ckim narodom па prostoru Bosanske krajine. Ро mojim shvatanjima, nije bilo
normalno sto ga mnogi zovu "ВаЬо". Оа је Fikret Abdic imao sluha, оп Ы se
sam obratio narodu i uticao da ga tako пе zovu, јег se u bosnjackoj tradiciji zna
sta znaci rijec "ВаЬо". Ne ulazeci u moralne aspekte njegovog zadovoljstva sto
ga tako zovu, vazno је odgonetnuti od kuda potice inicijativa da ga narod zove
"ВаЬот". Ко se prvi sjetio da mu se tako оЬгаса i zbog cega se to cinilo? Nije
iskljuceno da se to dogodilo spontano, iz naroda, јег је Fikret Abdic afirmiran
kao uspjesan privrednik, а u vrijeme kada su ga Ijudi poceli zvati "ВаЬо" Ыо је
pod udarom velike afere, takozvane "afere Agrokomerc".U toj aferi odvijao se
i sudski postupak protiv Fikreta Abdica, sa epilogom zatvorske kazne od dvije
godine, koju је vecim dijelom i izdrzao. Eskalacija ove afere је vremenski ро­
dudarna sa eskalacijom velikosrpskog nacionalizma, pojavom "Memoranduma
SANU", 1986. godine i dolaskom Milosevica па vlast u Srbiji.
Ima opravdanih razmisljanja о tome da је velikosrpska politika od Fikreta
Abdica planski gradila poziciju preko koje se moze, u skladu sa ambicijama
te politike protiv BiH kao drzave, bitnije uticati па bosnjacki narod kako Ы se
isti pasivizirao u otporu toj politici ili stavio u sluzbu te politike. Imajuci u vidu
ukupne uslove u kojima је Fikret Abdic usao u izdaju svog naroda i domovine
BiH, takve ргосјепе о planskom vodenju Fikreta Abdica putem izdaje su realne,
ра se, u vezi s tim, moze probIematizirati i porijeklo raspolozenja u kome ga
је narod zvao "ВаЬо", samim tim sto је rijec "ВаЬо" ргета bosnjackoj tradiciji
rijec koja је moralno zasticena, ра је vjerovatnije da se пјоте manipuliralo
spolja, putem specificne propagande. Bosnjackoj tradiciji su strani mitovi, а
imenovanje Fikreta Abdica "ВаЬот" imalo је mitoloske prizvuke. Imajuci to u
vidu, vjerovatno је, da је taj mitoloski eho dolazio iz velikosrpskog ambijenta,

- 406-
 gdje su mitovi о vodama u nekim povijesnim okolnostima, dominantan sadrzaj
svijesti iz koje izvire zlo.
Dolaskom па funkciju clana Predsjednistva R ВјН, u vrijeme eskalacije veli-
kosrpskog nacionalizma, Fikret АЬбјс se eksponirao kao samouvjeren ба moze
efikasno rjesavati ргоЫете koje su nametali srpski lideri tog predratnog vre-
тепа, posebno Milosevi6 i Karadzi6. Ponasao se kao ба njemu, ovi srpski lideri
vjeruju i ба оп njih moze uvjeriti ба odustanu об nekih svojih nacionalistickih
ponasanja i атЫсјја. Оп је samoinicijativno, bez konsultacija sa ostalim cla-
novima Predsjednistva R ВјН, kao i bez informiranja svojih kolega u tom Рге­
dsjednistvu, kontaktirao sa kadrovima SDS u raznim institucijama, ali iz takvih
kontakata nikada пјје bilo nikakvih vidljivih rezultata koji Ы obradovali javnost
u ВјН, Ьаг опај бјо javnosti koji је istinski zelio тјг, opstojnost demokratizirane
SFRJ, ali i opstojnost R ВјН.
Fikret АЬбјс se, ро mnogo cemu, razlikovao об ostalih bosnjackih kadrova
u zvanicnim strukturama R ВјН. Каб su za sve Ijude u R ВјН bile prekinute
veze, јег је u Sarajevu izgorjela posta, Fikret АЬбјс је јтао пасјпа ба raspolaze
telefonom i ба, koristeci se пјјте, razgovara sa srpskim liderima, Milosevicem
u Beogradu i опјта koji su napustili Sarajevo, odnosno, ба razgovara sa Ка­
radzicem, Nikolom Koljevicem, Biljanom Plavsic i ostalim па agresorskoj strani
koji su tada imali znacajniju politicku ulogu. Cudilo nas је, otkuda Fikretu АЬбј­
cu bIagonaklon odnos ргета Milosevicu i Karadzicu, i to u vrijeme kada је bilo
jasno ба ovi Ijudi сјпе velika zla i ба uzrokuju га! sa teskim posljedicama.
Opcepoznato је ба је Fikret АЬбјс, nakon prvih visestranackih izbora 1990.
godine, prilikom imenovanja kadrova za ministarske i druge funkcije, insistirao
ба ministar unutrasnjih poslova u Vladi R ВјН bude Alija Delimustafic, tadasnji
biznismen koji је galopirajuci stekao bogatstvo, kao vlasnik, za ovdasnje prilike
prebogate trgovacke firme "Сепех". Ргета brzini sticanja bogatstva i ботј­
пасјјј па trzistu, Delimustafic је u javnosti djelovao kao пеоЫсап "privrednik".
Mnogima u ВјН bilo је cudno otkuda ба Delimustafic, bude ministar unutarnjih
poslova, јег је bilo ргјгобпјје, ako vec тога biti ministar, ба bude ministar trgo-
vine, u obIasti gdje se potvrdio kao "uspjesan". Tako su propala nastojanja
Izetbegovica ба ministar unutarnjih poslova i dalje ostane dotadasnji ministar
tog resora gospodin Muhamed Besic, sto је bilo vazno, s obzirom ба bosnja-
ckim kadrovima u novoj vlasti пјје smetalo sto је Besic Ыо ministar istog resora
i u prethodnoj komunistickoj vlasti. U sigurnosnom smislu, bilo је probIematicno
sto је Delimustafic јтао veoma prisne odnose sa vec eksponiranim srpskim
nacionalistima u policijskim strukturama роб kontrolom Milosevica i Karadzi6a,
ukljucujuci i prisne odnose sa tadasnjim sefom Sluzbe vojne bezbjednosti, tako-
zvanog KOS-a, generalom Aleksandrom Vasiljevicem i generalom Simeonom
Tumanovim. Каб su za sve privrednike u ВјН bile bIokirane komunikacije, tako

- 407 -
I
da nisu mogli normalno poslovati, odvoziti i dovoziti svoju robu, Delimustaficevi
sleperi su olahko prolazili neke cetnicke barikade.
Izgledalo је kao da su Fikret Abdic i Alija Delimustafic podijelili uloge. Fi-
kret Abdic se angazirao u kontaktima sa najvisim politickim autoritetima veliko-
srpske politike, ukljucujuci Milosevica i Karadzica, а Delimustafic se angazirao
u kontaktima sa najvisim autoritetima u policijskim i vojnim strukturama, pod
kontrolom velikosrpske politike. Ima i drugih slicnosti u ponasanju Fikreta Abdi-
са i Alije Delimustafica. I jedan i drugi su kao visoki funkcioneri napustili Sara-
jevo i sjedista svojih funkcionerskih uloga, ali ргј 'оте nisu nikoga konsultirali,
niti izvjestavali. Jednostavno, napustili su svoje funkcionerske uloge i otisli iz
okruzenog Sarajeva. Prakticno su pobjegli, sto је Ыо tadasnji stil ponasanja
kadrova koji su predstvaljali i velikosrpsku i velikohrvatsku politiku. Poznato
је da su u isto vrijeme Sarajevo napustili vecina srpskih i hrvatskih kadrova u
Predsjednistvu, Vladi i Parlamentu R ВјН. Ostaje pitanje da li је takvo njihovo
ponasanje koordinirano iz jednog centra i koliko se sporazum Tudmana i Milo-
sevica moze smatrati politickom osnovom za takva istovijetna ponasanja.

10.2.
PISMO FIKREТA АВШСА
PREDSJEDNIKU IlEТBEGOVICU

Sredinom jula 1993. godine, predsjednik Izetbegovic те pozvao i dao pismo

koje је , upravo, dobio od clana Predsjednistva R ВјН Fikreta Abdica, iz Velike
Кladuse. Izetbegovic је 'јт povodom rekao da је Abdicevo ponasanje kriticno,
da njegovo pismo treba izuciti i poduzimati odgovarajuce тјеге. Zahtijevao је
da ја licno izucim to pismo i da ga о svojim осјепата i prijedlozima obavijestim.
Shvatio sam da sam dobio krupan, osjetljiv i veoma znacajan zadatak. Izucava-
juci pismo, napisao sam i predao predsjedniku Izetbegovicu slijedeci tekst:
"Sarajevo, 27.07.1993. godine
Fikret Abdic se u pismu eksponira stavovima о nasoj oslobodilackoj ЬогЫ, bas
onako kako zeli agresor. Abdic pise da 'па putu srpskim zemljama ргета Saraje-
vu пета zapreka', da stanovnici i Ьогсј Sarajeva vise nemaju 'пј snaga пј morala'
za dalju borbu, da muslimanski narod 'ovakav kakav је' daje povoda medunarod-
пјт faktorima da 'dignu ruke od nas', da nedostatak subordinacije u Агтјјј R ВјН
. пе daje 'garanciju da се se naredba, u vezi zaustavljanja sukoba izmedu Hrvata i
Muslimana, izvrsiti', da funkcioneri u Sarajevu, а posebno predsjednik Izetbego-
vic, provode 'medijsku kampanju protiv pregovora i pregovarackog procesa', da
је svijet ргета ВјН 'dosljedno ispostovao svaku donesenu rezoluciju i strogo se

- 408 -
 drzao ovlastenja kojaje јтао' , da su Izetbegovic i njegovi 'vojni emisari , u sestom
mjesecu prosle godine, odbacili mogucnost da HVO izvrsi debIokadu Sarajeva' i
da zbog toga, od tada 'росјпје propagandni га! protiv Hrvata', da 'punih petnaest
mjeseci ovoga tragicnoga rata Izetbegovic, Ganic i Silajdzic nista dobroga nisu
uspjeli uraditi', tako da su 'naskodili velikom dijelu muslimanskog naroda', da је
Izetbegovic ' па celu pucistickog akta', izvedenog osnivanjem 'paralelne Islamske
zajednice u ВјН sa naibu reisom Mustafom СегјСет ' .
Ovakve stavove Fikreta Abdica treba razmatrati u kontekstu сјпјепјсе da
је оп clan Predsjednistva R ВјН , sto Ы podrazumijevalo da treba, u najmanju
ruku, kao i ostali gradani koji su mu dali povjerenje па izborima, razumijevati
uzroke rata u ВјН , kao i sve politicke i vojne okolnosti koje su dovele nas narod
u tako tesku situaciju, sa katastrofalnim posljedicama ovoga rata .
Medutim, iz navedenih stavova Abdica, jasno је vidljivo da su njegove осје­
пе u pogledu uzroka i posljedica rata u ВјН bIize осјепата koje Ы о tome izrekli
Milosevic, Karadzic, Tudman i ВоЬап , kao glavni krivci za agresiju i zlocine
росјпјепе nad Muslimanima u ВјН, nego осјепата koje јта bilo koji, najkri-
ticniji ргета svom narodu, bosanski Musliman. Ako је to tako, а jeste, sto се
ovaj tekst i pokazati, onda se opravdano postavlja mnostvo pitanja od kojih su
najlogicnija: Iz kojih razloga Abdic razmislja slicno najzescim zlocincima nad
muslimanskim narodom? Kako је moguce da jedan clan Predsjednistva R ВјН ,
ра јо!; predstavnik muslimanskog naroda, tako plitko, odnosno , povrsno shvata
glavne politicke kategorije ovoga rata - njegove uzroke, nosioce i posljedice?
Kako Abdic пјје u stanju shvatiti da се njegov muslimanski narod znati ргосј ­
jeniti mjesto i ulogu svakog pojedinca, а posebno svakog svog predstavnika
kome је dao povjerenje па izborima?
Dobro пат је poznato da је agresorska, ра i tudmanovsko-bobanovska
propaganda agilna u tumacenju da su bas опј mirotvorni, da zele prekid rata, da
zele pregovorima rijesiti bosanskohercegovacki ргоЫет, а da је to nemoguce
zbog 'fundamentalista i njihovih mudzahedina' koji napadaju i terorisu srpsko
i hrvatsko stanovnistvo i da је za sve to kriv Alija Izetbegovic, koji, nasuprot,
пјјта песе iskreno da pregovara. Kad Abdic kaze, ра jos napise da Izetbegovic
provodi 'medijsku kampanju protiv pregovora i pregovarackog procesa', onda
пат пета druge nego da zakljucimo kako se takvi njegovi stavovi idealno ро­
dudaraju sa cetnickom i tudmanovskom propagandom i uklapaju u strategijske
ciljeve onih koji zele па temeljima rezultata u rusenju politickog subjektiviteta
Muslimana u ВјН, pocijepati teritoriju nase drzave i ро dijelovima је prisajediniti
u sastav 'velike Srbije' i Hrvatske. Medutim, i dalje ostaje pitanje zasto Abdic
песе da vidi , odnosno, sto precutkuje Ьroјпе сјпјепјсе koje ukazuju па suprotno
- da su predstavnici legalnih institucija R ВјН , posebno Izetbegovic, cinili тпо­
go toga dokazujuci da zele sporazum i тјгпо rjesenje bosanskohercegovackog

- 409 -
 рјlапја, а da su bas predslavnici srpskocrnogorskog agresora i Tudmanove
polilike izigravali svaki sporazum.
Pred polpisivanje Vens - Ovenovog plana, koji је u odnosu па роёеlпе nase
ciljeve oslelio Muslimane, Tudman је golovo molio Izelbegovi6a da polpise lај
plan, а odmah nakon polpisivanja, Tudman i ВоЬап su pokrenuli svoje poslrojbe
u ofanzivu па Moslar i lako podslakli ёеlпikе da i опј оlроёпu jos zes6u ofanzivu
па drugim dijelovima ralisla. Zar је mogu6e da jedan ёlап Predsjednislva, ра jos
predslavnik Muslimana, pored svega loga, lегеlј Muslimane za naslavak гаlа i
lako rehabililuje оЬје zlоёiпаёkе polilike koje ёјпе monslruozna гаlпа zlodjela
radi unislenja njegovog naroda. U ovom pilanju, Abdi6 djeluje ро тјегј роliliёkih
inleresa neprijalelja svog naroda. Oslaje samo рјlапје da li 10 ёјпј роliliёki svje-
sno, da li zbog loga slo је liёпе атЫсјје slavio iznad inleresa svoga naroda,
odnosno, oslaje рјlапје s kim se Abdi6 dogovorio da ovako djeluje - da li sam sa
sobom, da li sa Milosevi6em ili Tudmanom. Jedno је sigurno da se пјје dogovorio
sa predslavnicima svog naroda u Skupslini, Vladi i Predsjednislvu R ВјН.
Оа djelovanje Abdi6a пјје rezullal limskog rada sa svojim kolegama u
zvапiёпim inslilucijama R ВјН , jos argumenlovanije pokazuje njegova leza da
slanje rukovodenja i komandovanja u nasoj vojsci, u pogledu , navodno, odsu-
slva subordinacije , ugrozava perspeklivu odnosa izmedu Hrvala i Muslimana,
јег predslavnici Агтјје R ВјН krse ргјтјгје, ро Abdi6u, izazivaju sukobe, lako
da тј Muslimani poslajemo krivi slo gubimo Hrvalsku i hrvalski narod za
saveznike u ovom ralu . U islom smislu zпаёајпа је ротепа i Abdi6eva leza
da su Izelbegovi6evi 'vojni emisari, u seslom mjesecu prosle godine, odba-
cili mogu6nosl da HVO debIokira Sarajevo' i da od lada Muslimani оlроёiпјu
'propagandni гаl proliv Hrvala'. Nema пј jednog pripadnika Tudmanovog i
Bobanovog propagandnog slaba , пјlј jednog bojovnika koji је ubijao, рlјаёkао
i palio ро muslimanskim mjeslima u Hercegovini i sred isnjoj Bosni , koji se пе
Ы zadivio ovakvom Abdi6evom objasnjenju uzroka narusenih odnosa , ра i
oruzanih sukoba izmedu Агтјје R ВјН i ekslremnog dijela HVO. Zпаёi , Abdi6
se i па ovom pilanju idealno uklapa u propagandnu logiku onih koji su zainle -
resovani da Muslimani па ovim proslorima neslanu. Tesko је pomislili da 10
i Abdi6 zeli , ali је sasvim sigurno da Abdi6 ili пе zna ili је zaboravio , а duzan
је da zna i da nikada пе zaboravi kako su poslrojbe HVO i HV prve оlроёеlе
oruzane sukobe proliv - пе samo jedinica Агтјје R ВјН, nego, ропајргјје , рго ­
liv muslimanskog civilnog slanovnislva u Prozoru, а zalim u Gornjem Vakufu ,
ра redom i u mnogim drugim mjeslima, а zlоёiпi koje su роёiпili u Ahmi6ima
·govore da su poslrojbe HVO prislupile genocidu nad Muslimanima, jednako
monslruozno kao i ёеlпјсј.
Na ргјтјегјта Prozora i Gornjeg Vakufa, тј smo odmah rekli da granalira-
пје civilnog slanovnislva od slrane poslrojbi HVO, па isli паёјп kako su ёеlпјсј

- 41 О -
 granatirali Dubгovnik, Vukovar i Ьгојпа druga hrvatska mjesta, ospoгava pravo
Tudmanu da kritikuje genocidnu ratnu praksu koju su cetnici poveli protiv hrvat-
skog naгoda. Zar је mogu6e da jedan сlап Predsjednistva, ра јо!; predstavnik
muslimanskog naroda, uzroke sukoba izmedu Агтјје R ВјН i HV (HVO) пе vidi
kao rezultat politike koja је ista kao i velikosrpska, koja zeli dokinuti Muslimane
kao politicki, ра i demografski faktor па ovim prostorima, nego za te sukobe
okrivljuje zгtvu monstruoznih zlocina, nikoga drugoga do svoj narod. Kako је
mogu6e da se Abdi6 idealno uklapa i u koncept velikosrpske i u koncept veliko-
hгvatske propagande? Mogu6e, jednostavno zbog toga sto se te dvije politike
i propagande , bez obzira па svoju medusobnu suprotstavljenost, па pitanju
interesa za unistenje Muslimana па ovim prostorima, slazu i zajednicki nastu-
paju , sto је u osnovi proizvelo tajne i javne sporazume Tudmana i Milosevi6a.
То zna citav muslimanski naгod (minus Abdi6), аlј su argumenti toliko jaki da ј е
izgledno da 6е i Abdi6 kad-tad shvatiti svoje zabIude.
Kako Ы se potpunije pokazao da је protivnik politicke strategije legalnog Рге­
dsjednistva R ВјН, сјјј је i sam сlап, Abdi6 istice ба је svijet u odnosu па га! u
ВјН 'ispostovao svaku donesenu rezoluciju i strogo se drzao ovlas6enja koja је
јтао' , te da је za bosanskohercegovacki naгod Ыlа 'porazna strategija vjerova-
пја u vojnu inteгvenciju i ukidanje embarga па uvoz oruzja', isticu6i da politicko
i vojno vodstvo nisu sprovodili strategiju oslonca па sopstvene snage. Abdi6u,
izgleda, пјје jasno ба је nasa zemlja ргјје pocetka rata Ыlа bez vojne organizacije
i da је, pored te nesretne okolnosti, па svojoj teritoriji јтаlа savremeno naoruza-
nog okupatora sa dovoljno mrznje ргета nasem narodu da ga tako bezobzirno
ubija i progoni. Abdi6u пјје jasno da је Ьа!; orijentacija oslonca па vlastite snage
rezultirala formiranjem Агтјје koja se herojski Ьогј protiv nadm06nijeg ag reso-
га. Abdi6u Ы , takoder, trebalo biti jasno ба је uz takvu orijentaciju oslonca па
sopstvene snage, Ыlо potrebno podsticati svjetske faktore da ispolje svoju ulogu
i odgovornost, tako sto Ы se vojno intervenisalo јlј pomoglo ukidanjem embarga
па uvoz oruzja. Dok se јебап пагоб ubija, а svijet to posmatra , donose6i rezolu-
сјје UN, koje se пе sprovode, сlап Predsjednistva АЬбј6 smatra ба је to idealno
ponasanje medunarodnih faktora ргета ratu u ВјН. Uzgred ба kazemo kako i
cetnicka strana smatra da је svijet odgovoran sto podstice borbu protiv 'RepubIi-
ke Srpske'.
U istom smislu , zavreduje paznju i Abdi6ev stav ба је Аlјј а Izetbegovi6 pu-
GistiGki doveo па ёеlо Islamske zajednice naibu reisa Сегј6а, valjda ocjenjuju6i
da Islamsku zajednicu i dalje јгеЬа organizirati za prostor сјјеlе SFRJ, ра daje
podrsku bivsem reisu Selimoskom.
U сјеlјпј gledano, Abdi6 se bitno razilazi u осјепата uzroka, tokova i poslje-
dica rata u ВјН , suprotstavljaju6i svoje stavove осјепата i aktivnostima legalnih
institucija R ВјН , u kojima se i sam formalno nalazi, ргј cemu su mu осјепе јl ј

- 411 -
podudarne ili sliёпе осјепата koje su poznate iz krugova oko Tudmana i Milo-
sevica. Abdiceve осјепе о liёпоsti Izetbegovica, takoder, nisu daleko od осјепа
Tudmana i Milosevica, јег i njih dvojica isto kao i Abdic tvrde da Izetbegovic,
Ganic i Silajdzic snose odgovornost za zrtve koje је га! donio Muslimanima,
ёјте se rehabilitiraju i Milosevic i Тudmап."16б1

10.3.
IZDAJNICKO DJELOVANJE
FIKREТA ABDICA U BIHACKOJ REGIJI

Poslije prvih visеstгапаёkih izbora u R ВјН, 1990. godine, па funkciju паёеlпi·

ka CSB Bihac postavljen је Zijad Kadic, а njegov zamjenik је Ыо Irfan Sагаёеviс
- Zile. Vecina kadrova srpske i hrvatske nacionalnosti u 'от Centru su sirili razne
glasine protiv kadrova koji su imenovani ispred роlitiёkih faktora Ьоsпјаёkоg па­
roda. Posebno se sirilo nepovjerenje ргета SDA i пјепјт kadrovima, tako da је
dolazak Zijada Kadica па duznost паёеlпikа CSB dоёеkап kao па noz. Uporedo
s ,јт, srpski i hrvatski kadrovi u 'от Centru favoriziraju Irfana Sагаёеviса, kome
se dopala takva podrska, ра је usao u sukob sa Zijadom Kadicem. Zbog toga
Irfan Sагаёеviс пјје dolazio redovno па posao, а kada је dolazio, svoje kontakte
sa pripadnicima CSB koristio је za klevete protiv Zijada Kadica, kadrova SDA,
а пагоёitо protiv predsjednika Izetbegovica. Ргј 'оте је vеliёао liёпоst Fikreta
Abdica.
Mnogi pripadnici srpske i hrvatske nacionalnosti u CSB Bihac se povezuju
i zајеdпiёki provode kampanju protiv паёеlпikа Zijada Kadica, tako da su та·
rta 1993. godine otvoreno zahtijevali smjenu Kadica i postavljanje па duznost
паёеlпikа CSB Irfana SагаёеviСа. Kadrovi Ьоsпјаёkе nacionalnost u CSB su u
takvoj situaciji bili prepusteni sami sebi, da se snalaze u 'ој konfuznoj situacji i
opredjeljuju ovisno od njihovih mogucnosti da osjete i shvate sustinu ргоЫета
u vezi djelatnosti koja se odvijala па stetu ВјН, kao drzave, i па stetu zајеdпiё·
kog, mirnog zivota Ijudi гаzliёitih nacionalnosti u nasoj zemlji. Tezina situacije
u kojoj su se nalazili kadrovi Ьоsпјаёkе nacionalnosti ogledala se i u 'оте sto
su se osjecali losi uticaji nekih kadrova SDA koji su za Bosnjake u CSB Bihac
govorili da su "komunjare kojima пе 'геЬа vjerovati". То је pogodovalo опоте
sto su zeljeli eksponenti politike SDS u CSB Bihac.
U takvim uslovima onemogucen је uticaj Zijada Kadica kao паёеlпikа CSB.
То koristi Irfan Sагаёеviс i u mnogome preuzima inicijativu. Оп u роёеtku agre·

1661 Tekst analize Abdicevog pisma, koju sam sacinio ро zahtjevu Izetbegovica, 27.07.1993. godi-
пе,dao sam Izetbegovicu, Arhiva.

- 412 -
sije organizira proslavu 1з. таја - "Dапа sluzbi i organa bezbjednosti SFRJ",
sto doprinosi njegovoj popularnosti, dok nacelnik CSB Zijad Kadi6 пе prisustvu-
је toj proslavi. Njegovi funkcionalni uticaji, kao nacelnika, nisu se osje6ali. ВјО
је potpuno bIokiran inicijativom "svog zamjenika" Irfana Saracevi6a. Cak se i
fizicki povlaci iz svog ureda u Biha6u i odlazi u jednu privatnu ku6u u Cazinu.
Juna 1992. godine, nakon sto је okupirana Bosanska Krupa, Skupstina okruga
Biha6 imenuje Irfana Saracevi6a za vrsioca duznosti nacelnika CSB Biha6, sto
је euforicno prihva6eno od sljedbenika politike SDS u Biha6u i od kadrova u
CSB, koji su djelovali pod uticajem SDS.
Pocetkom oruzane agresije па R ВјН se pokazuje pravo lice kadrova srp-
ske nacionalnosti u CSB Biha6, јег опј napustaju Biha6 i ро naredbi SDS odla-
ze, uglavnom, u Bosanski Petrovac. U Biha6u ostavljaju svog miljenika Irfana
Saracevi6a koji је trebao da radi sa savjetnikom Safetom Dupanovi6em, па­
celnikom sektora javne bezbjednosti Магјјапот 8јтј6ет, nacelnikom Sektora
SDB Milanom Ljubojevi6em i nacelnikom sluzbe javne bezbjednosti Biha6 Mu-
haremom Begi6em. Od 15. juna 1992. godine, па duznost nacelnika Sektora
SDB, umjesto Milana Ljubojevi6a postavljen је Enver Rami6. Kad је pridobio па
svoju stranu Muharema Begi6a, Irfan Saracevi6 је s пјјт formirao jaku specija-
Inu, intervencijsku jedinicu policije koja је bila dobro naoruzana i opremljena, ali
pod punom kontrolom Irfana Saracevi6a. Pripadnici ove jedinice su bili najbolje
pla6eni policajci, ali пјјта Irfan Saracevi6 пјје dozvoljavao da ucestvuju u Ьог­
Ьепјт djejstvima protiv cetnika.
Маја i juna 1992. godine, odvijaju se pregovaracke aktivnosti nacelnika
ор6јпе Biha6 Nenada Ibrahimpasi6a sa liderima SDS, uglavnom, о napustanju
jedinica JNA iz kasarni u i oko Biha6a. Lideri SDS su insistirali па podjeli te-
ritorija, privrednih kapaciteta i raznih institucija. Pripadnici JNA, naoruzani do
zuba, provokativno su se kretali ро Biha6u. U to vrijeme, Nenad Ibrahimpasi6 је
Ыо najpopularniji politicar, sa ve6im ugledom u narodu od ugleda koga је јтао
dr. Irfan Ljubijanki6, predsjednik Skupstine okruga Biha6.
Bitne рготјепе politickih uslova u Biha6u i sire u Bosanskoj Кгајјпј nastaju
odlaskom jedinica JNA i mnogih Srba iz Biha6a i dolaskom Fikreta Abdi6a iz
Sarajeva da djeluje па podrucju Biha6kog okruga. Odmah ро svom dolasku,
Fikret Abdi6 angazira svoje Ijude u svim institucijama lokalnih vlasti u ор6јпата
Biha6, Velika Kladusa, Cazin i Bosanska Krupa, kao i u institucijama Biha6kog
okruga. Fikret Abdi6 preuzima inicijativu preko svojih poslusnika u Skupstini
okruga, cemu se suprotstavlja dr Irfan Ljubijanki6 kao predsjednik te Skupsti-
пе. Uslijedili su veliki politicki sukobi. Fikret Abdi6 odvlaci paznju od zadataka
odbrane i oruzane ЬогЬе protiv cetnika i пате6е kao prioritete proizvodnju u
kombinatu "Agrokomerc". Uspostavlja kupoprodajne odnose izmedu "Agroko-
тегса" i jedinica Агтјје R ВјН, tako sto ро mnogo skupljim сјјепата za 5. ko-

- 41 3-
 rpus prodaje artikle ishrane. Tako, паргјтјег, za 5. korpus, Fikret Abdic prodaje
piletinu najlosijeg kvaliteta (dijelove pilecih leda) , ро сјјепј od 12 ОМ, kada је
trzisna сјјепа jednog kilograma junetine bila 8 ОМ.
I pored brojnih ёјпјепјса о genocidnoj agresiji па R ВјН u kojoj JNA, odno-
sno, cetnicke snage, vrse pokolje i progone nesrpskog stanovnistva sirom ВјН ,
а narocito па prostoru Bosanske Кгајјпе, Fikret Abdic plasira cudne teze da је
proizvodnja tezisni zadatak svih struktura drustva, da, u vezi s tim, treba redu-
cirati vojnu mobilizaciju i оБЬгатЬепе snage R ВјН sto vise smanjiti. Sluzio se
raznim metodama, kao 5tO su podmicivanje i ucjene samo da Ы ргјбоЫо zna-
ёајпе kadrove па svoju stranu. U tom smislu, za Fikreta АЬбјса је bilo znacajno
pridobiti nacelnika орсјпе Bihac Nenada Ibrahimpa5ica, koga је usmjerio za
svoj obracun sa бг. Irfanom Ljubijankicem. Јебпо vrijeme Nenad Ibrahimpa-
5јс se eksponirao kao пајјаёј zagovaraG јбеја Fikreta АЬбјса u ЬогЫ protiv бг.
Ljubijankica, 5tO је u konacnom rezultiralo smjenom Ljubijankica i dolaskom
Торјс Ejuba па funkciju predsjednika Skup5tine Bihackog okruga. Ovim је Fi-
kret АЬбјс zaokruzio i ucvrstio kontrolu па prostoru Bihackog okruga u svim
segmentima vlasti . Imao је vecinu u Skup5tini Bihackog okruga. Preko Irfana
Saracevica kontrolirao је policiju, osim Sektora SDB i odjeljenja saobracajne
роliсјје , па celu sa Felic Irfanom. Sve бо eskalacije bosnjackih sukoba па рго­
storu Biha6kog okruga, Fikret АЬбјс se susretao sa tadasnjim komandantom
5.К Ramizom Drekovicem, koji se u odlucujuce vrijeme distancira об АЬбјСа .
Borbu za uticaje u policiji, Fikret Abdic vodi preko Irfana Saracevica, sto
se zaostrava kada se, pocetkom 1993. godine, vraca па posao nacelnik CSB
Bihac, Zijad КабјС. Таба Irfan Saracevic пе dozvoljava ба Zijad Кабјс obavlja
svoju funkciju , ра se ovaj ргоЫет postavlja па dnevni red Skupstine Bihackog
okruga. Ovim se otvara direktnija ЬогЬа Fikreta Abdica sa najvisim organima
vlasti R ВјН . Dolazi do potpunog raslojavanja unutar policije па podrucju Biha-
ckog okruga, tako sto jedan бјо policije ostaje lojalan legalnim organima vlasti
R ВјН, а јебап бјо se stavlja па stranu Fikreta АЬбјса i Irfana Saracevica, koji
se premijesta iz dotadasnjih sluzbenih prostorija u Robnoj kuci u prostorije Ргј­
vredne banke Sarajevo (PBS) u Bihacu.
Februara 1993. godine, па stranu Fikreta АЬбјса, uz Irfana Saracevica, stali
su gotovo cjelokupan tadasnji sastav CSB Bihac, osim Sektora SDB i Odjeljenja
saobracajne policije. I Stanica javne bezbjednosti орсјпе Bihac sa nacelnikom
Begic Muharemom izrazava potpunu lojalnost Fikretu Abdicu. Isto ponasanje
imaju i stanice javne bezbjednosti орсјпа Cazin i Velika Kladusa, dok је ruko-
·vodstvo Stanice javne bezbjednosti Bosanska Krupa precutno stalo па stranu
Irfana Saracevica, odnosno, па stranu Fikreta АЬбјСа. U to vrijeme пајјаёа Sta-
пјса javne bezbjednosti bila је u орсјпј Bihac, gdje је Irfan Saracevic organizirao
i jedan specijalni policijski обгеб. Angazirajuci ovaj odred, Fikret АЬбјс i Irfan

- 414 -
Saracevic kontroliraju citavu јегјјогјји орсјпе Bihac. Policajci ovog odreda рага­
diraju gradom i manifestiraju тос Fikreta Abdica. Osiljen, Irfan Saracevic, marta
1993. godine izjavljuje da се "krv pasti, ali da оп песе predati vlast". Као nagradu
za sve pripadnike policije koji su stali па stranu Fikreta Abdica, Irfan Saracevic
је osigurao razne privilegije kao sto su povecavanje redovnih plata u DM i Ье­
splatna podjela prehrambenih artikala, goriva i cigareta. Pripadnici policije koji
su ostali lojalni legalnim organima vlasti R ВјН, nista od toga nisu imali. Cak su
јт ukinita neka prava, kao sto је pravo па topli obrok. Ovim је vrsen svojevrstan
pritisak па pripadnike policije da se stavljaju па stranu Fikreta Abdica i da budu
angazirani ро volji Irfana Saracevi6a. Preko medija - stampe, radija i TV popula-
risani su Fikret Abdic i Irfan Saracevi6, а kadrovi lojalni legalnim organima vlasti
R ВјН su izvrgavani raznim klevetama, а sprjecavani su i fizicki kako пе Ы davali
svoje izjave i odgovore па takve klevete. U ovim uslovima, па stranu Fikreta
Abdi6a odlazi i jedan Ьгој kadrova Sluzbe drzavne bezbjednosti.
U 'О vrijeme па strani legalnih organa vlasti R ВјН ostajemali Ьгој pripadnika
CSB Biha6: nacelnik CSB Zijad Kadi6, sekretarica Aljuki6 Esma, inspek10r policije
Agi6 Mali6, komandir Saobra6ajne policije Feli6 Irfan, nacelnik Sek10ra javne Ье­
zbjednosti Brki6 Ramo i policajci Hodzi6 Ibrahim - Ваја i Selimovi6 Етјг. U Sek10ru
Sluzbe drzavne bezbjednosti па strani legalnih organa vlasti R ВјН ostali su: пасе­
Inik Rami6 Enver; zamjenik nacelnika Sarganovi6 Safet; operativci Alijagi6 Husein,
Hadzic Ibrahim, Alibabic Osman i Ferozovic Отег; radnik па sredstvima veze Сјгјс
Besim; rezervni radnici SDB iz Bihaca Вијогас Zdravko, Cetic Ibrahim, Cetic Bekir,
Dujmovic Ivan i Basanovic Rifat; rezervna radnica iz Cazina Mulic Halida.
Da Ьј ucvrstio podrsku u korist politike Fikreta Abdica, Irfan Saracevic је
pocetkom aprila 1993. godine organizirao da pripadnici policije potpisu izjave о
"gradanskoj neposlusnosti" ргета legalnim organima vlasti R ВјН. Ovu izjavu
su potpisali svi koji su se stavili па stranu Fikreta Abdica i Irfana Saracevica.
Izjava је ропибепа da istu potpisu i radnici CSB, koji su ostali lojalni legalnim
organima vlasti R ВјН.
Ohrabren odzivom u potpisivanju izjave о "gradanskoj neposlusnosti", Irfan
Saracevic radikalizira svoju ЬогЬи protiv legalnih organa vlasti R ВјН, tako sto
04.04.1993. godine angazira odred specijalne policije koji, naoruzan do zuba,
upada u prostorije CSB, plijeni svu dokumentaciju i inventar, pecati prostorije i
daje saopcenje da Zijadu Kadicu i Enveru Ramicu zabranjuje ulazak u prosto-
гјје CSB, а da ostali radnici koji su sa пјјта bili mogu doci u nove prostorije i
nastaviti sa radom pod njegovim rukovodenjem.
Nakon ovoga, uslijedio је јајпј sastanak pripadnika CSB lojalnih legalnim
organima vlasti R ВјН. Dogovoreno је da se Zijad Kadic povuce i izmjesti u Са­
zin, da Ramic Enver organizira ilegalni rad, а da ostali prihvate rad kod Sarace-
vica kako Ы bili u toku zbivanja. Malic Agic пјје prihvatio da ро 'от dogovoru radi

- 415 -
kod Saracevi6a, ра је sa Enverom Rami6em nastavio ilegalni rad. Ovi Ijudi su
organizirano bili u kontaktu sa dr. Ljubijanki6em i Mirsadom Veladzi6em. Koristili
su satelitski telefon za vezu sa svojim nadredenim u MUP R ВјН u Sarajevu. Dje-
lovali su u cilju pridobijanja sto ve6eg Ьгоја radnika policije i SDB da se distanci-
raju od izdajnicke politike Fikreta Abdi6a. Izvjestavali su MUP R ВјН u Sarajevu,
sto је Bakiru Alispahi6u, kao ministru, Ыо glavni put za sagledavanje stanja u
Biha6kom okrugu. Izvjestaji, koje је Alispahi6 dobivao, bili su od velikog znacaja
za informiranje najvisih drzavnih funkcionera. То је omogu6ilo da se u MUP R
ВјН u Sarajevu pravilno procjenjuje stanje па 'от podrucju i da se sa tog nivoa
preduzimaju тјеге koje је u ,јт uslovima bilo mogu6e preduzeti.
Копасап obracun Fikreta Abdi6a sa Ijudima koji su bili lojalni legalnim orga-
пјта vlasti R ВјН, росјпје sredinom juna 1993.godine. U јот cilju odrzana је
sjednica Skupstine Biha6kog okruga 21.06.1993. godine, sa pocetkom u 09.00
sati . Sjednici su prisustvovali i poslanici Skupstine R ВјН sa 'егјјогјје Biha6kog
okruga, komandant 5. korpusa Ramiz Drekovi6, cjelokupan rukovodni sastav
CSB, па celu sa Irfanom Saracevi6em i Enver Rami6, kao novi nacelnik SDB.
Sjednica se odrzavala pod velikim pritiskom policije Fikreta Abdi6a i Irfana Sa-
racevi6a. Biha6 је Ыо prepun policije, narocito ispred zgrade, u zgradi i u sali
gdje se odrzavala sjednica. Na obIiznjim zgradama vidno su istaknuti snajperi-
sti. Сепјаг grada је Ыо prepun policije. Dnevni red Skupstine је Ыо "Bezbjedno-
sno-politicka situacija u Biha6kom okrugu". Procjenu bezbjednosno-politicke
situacije, u јте prisutnog Irfana Saracevi6a, ргосјјао је Магјјап Simi6.
Poseban akcenat је stavljen па opasnosti od ilegalnog rada Rami6 Envera i
па opasnosti od politickog djelovanja dr. Ljubijanki6a i Zijada Kadi6a. Isticana је
opasnost od djelovanja Stranke demokratske akcije i zahtjevana zabrana djelo-
vanja ove stranke. Nenad Ibrahimpasi6 је posebno Ыо agresivan u zahtijevima
da se zabrani rad SDA, da se zabrani poslanicima Skupstine R ВјН da dolaze
па sjednice Skupstine Biha6kog okruga. Usvojeno је da poslanici Skupstine
R ВјН пе mogu ucestvovati u radu Skupstine Biha6kog okruga, ра su prisutni,
па koje se odnosila ја odluka, napustili sjednicu. Pristalice Fikreta Abdi6a su
bili u ve6ini, а dr. Ljubijanki6 је Ыо gotovo usamljen. Na pauzi sjednice prista-
lice Fikreta Abdi6a su fizicki napali Zijada Kadi6a. Verbalno su prijetili Enveru
Rami6u. Komandant 5. korpusa Drekovi6 је angazirao vojnu policiju i rastjerao
policajce Irfana Sara6evi6a od zgrade, gdje је odrzavana sjednica Skupstine.
То је doprinijelo da Skupstina usvoji zakljucak da delagacija Biha6kog okruga
ode u Sarajevo i da se u institucijama R ВјН pronadu rjesenja.
Pripadnici CSB, lojalni legalnim organima vlasti R ВјН, su se izmjestili u
kasarnu 5.К. Komandant 5.К Drekovi6 је pregovarao sa Irfanom Saracevi6em
da CSB u cjelini preuzmu legalni organi vlasti, sto је Saracevi6 uporno odbijao,
ali је, napokon, 01.10.1993. godine, napustio Biha6 i otisao u Veliku Кladusu,

- 416-
gdje је u Vladi lakozvane АР ZB Ыо minislar odbrane i policije. Od log dana u
Bihacu је djelovao samo legalni CSB.
U 10 угјјете minislar Alispahic odlucuje da za nacelnika CSB Bihac, итје­
slo Zijada Kadica, poslavi Edhema Besica.
Сјlау оуај sukob, u pocelku se odvija kao sukob Irfana Saracevica i Zijada
Kadica, а kasnije eskalira kao sukob Fikrela Abdica sa predsjednikom Predsje-
dnislva R ВјН Alijom Izetbegovicem.
Сјјепесј da Fikrel Abdic ko~isli svoje pozicije da se suprolslavlja legalnim
organima vlasli R ВјН i da se u lот pogledu najvise oslanja па kadrove u Се­
пlги sluzbi bezbjednosli u Bihacu , 02.07.1993. godine minislar Bakir Alispahic
је depesom Ьгој 10-148 naredio gospodinu Епуеги Ramicu, novoposlavljenom
nacelniku Сепlга sluzbi bezbjednosli, da sa duznosli u CSB udalji Irfana Sara-
сеујса, Магјјапа Simica, Muharema Begica i Rasima Alibegica. Islom depesom
Alispahic је naredio da se poslupi ро rjesenjima о poslavljenju па duzпоsli 1б71
Felic Irfana, Hadzic Fikrela i Sarganovic Safela. Сјјепесј kao moguce, da се se
оуа lica suprolslavljali, minislar Alispahic је naredio da se, u vezi s lјт, ргјтјјепе
odgovarajuce тјеге prinude u okviru mogucnosli policije, ра ako se i па lakav
пасјп 10 пе posligne, da se zalrazi ротос od komandanla 5. korpusa. Glavni
oslonac Fikrelu Abdicu Ыо је Irfan Saracevic, koji је ро inslrukcijama Abdica
zaslupao slav da Vlada R ВјН, odnosno, da minislar unularnjih poslova u Vladi
R ВјН пета nadleznosli u pogledu poslavljanja i smjenjivanja kadrova Сепlга
sluzbi bezbjednosli u Bihacu. Takvim slavovima, Fikrel Abdic је preko Irfana Sa-
гаёеујса zelio јтаlј odlucujuci ulicaj u pogledu kadrova log Сепlга, slo Ы imalo
leske i pogubne posljedice za sudbinu slobodnih lегјlогјја Bihackog okruga.
Alispahiceva upozorenja па odgovarajuce odredbe Zakona о unulrasnjim
poslovima, kao i па odredbe Uredbe sa zakonskom snagom о obrazovanju i
radu Okruga, ро kojima se rukovodenje oruzanom ЬогЬот oslvaruje sa пјуоа
Vrhovne komande, пјје nailazilo па njihovo гаzumiјеvапје. 1б 8/ опј su ignorira-
1671 U ulozi ministra, Alispahic је rjesenja о pos1avljenju i razrjesenju за duzпоsti donosio sam рге­
та svojoj ulozi , ргаујта, obavezama i ovlas1enjima, 5to proizilazi iz clana 63. Uredbe sa zakonskom
snagom о izmjenama i dopunama Zakona о unutarnjim poslovima, Sluzbeni list R ВјН Ьroј 14. od 18.
augusta 1992. godine, ргета kome "ministar postavlja i гazгjesava radnike, uz saglasnost komisije
Vlade А ВјН nadlezne 'а kadrovska pitanja". Pri ovome treba imati u vidu da је CSB Biha6, ро zako-
nu, sastavni dio Ministarstva unutarnjih poslova А В ј Н .
1681 Centri sluzbi bezbjednosti u ВјН su organizacijski bili u sastavu AepubI ickog sekretaгijata ипи­
tarnjih poslova, sa sjedistem u glavnom gradu SR ВјН Sarajevu. RepubIicki sekгetarijat, рс с!апи
26. Zakona о unutarnjim poslovima SR ВјН , ијта centre sluzbi bezbjednosti i izvan svog sjedista
kao podrucne jedinice, u сјјет sastavu se za podrucje opstine obrazuje stanica javne bezbjednosti".
(Sluzbeni list SR ВјН broj 18/90 od 29. juna 1990. godine). Prema tome, op6inski i okruzni organi u
Biha6u nisu bili nadlezni da postavljaju kadrove u organizacijske cjeline Cenlra sluzш bezbjednosti
Bihac, јег је јај Сепјаг sa stanicama javne bezbijednosti u орсјпата шо sastavni dio Ministarstva
unutarnjih poslova А ВјН . Isk lј uёivа nadleznost ,а postavljanje kadrova u Centru sluZbi bezbjednosti
шо ј е RepubIicki sekretarijat, odnosno, Ministarstvo unutarnjih poslova.

- 417 -
lј одгедЬе ро clanu 2. Uredbe sa zakonskom snagom о obrazovanju i radu
Okruga, koju је Predsjednistvo R ВјН допјјеlо 18. februara 1993. godine. Ovim
је nedvosmisleno regulirano да "Organizovanje oruzane ЬогЬе па podrucju
Okruga i rukovodenje oruzanom ЬогЬот, vrsi Vrhovna komanda oruzanih sna-
ga RepubIike u skladu sa planovima одЬ гапе RepubIike i Okruga, а realizuje
preko Staba Vrhovne komande oruzanih snaga RepubIike". '69' Ovim је sprije-
сепо да lokalne politicke strukture narusavaju jedinstvo sistema rukovodenja
i komandovanja oruzanom ЬогЬот. Сlапот 162. Ustava R ВјН, precizirano је
да "u slucaju rata oruzane snage, рогед Агтјје, сјпј i роlјсјја ... "
Cetiri дапа nakon Alispahicevog пагедепја, 06 .07.1993. godine, Irfan Sa-
racevic је za njega, kao ministra unutrasnjih poslova u Vladi R ВјН i za Savjet
za zastitu ustavnog poretka R ВјН , poslao opsirnu depesu kojom obavjesta-
va да " песе postivati" пагедепје ministra Alispahica i да пј једап zahtjev iz
Alispahicevog пагедепја ро depesi 10-148 од 02.07.1993. godine " песе biti
izvrsen". U potpisu, Irfan Saracevic је ispod svog јтепа i prezimena stavio jos
51 radnika Centra sluzbi bezbjednosti u Bihacu i stanica javne bezbjednosti iz
орСјпа. Од znacajnih kadrova , uz Irfana Saracevica, potpisali su se Simic Магј­
јап, Smlatic Sefik, kao nacelnik sektora drzavne sigurnosti i Petrovic Рего , kao
zamjenik nacelnika Sektora drzavne sigurnosti. Medu potpisnicima su гадпјсј
u stanicama javne sigurnosti орсјпа Bosanska Krupa, Bihac, Velika Kladusa i
Cazin. Dosta је onih koji nisu razumjeli tekst koga su potpisali, ра su kasnije Ыlј
lојаlпј legalnim organima vlasti R ВјН. То је Ыlа svojevrsna manipulacija Ijudi-
та u sluzbi. Sadrzaj depese koju је poslao Iгјап Saracevic obiluje prijetecim
tonovima да се u Bihackom okrugu buknuti га! i да се izvrsenje Alispahiceve
пагедЬе unistiti 308.000 stanovnika Bihackog okruga.
Alispahic': је, kao ministar, postupao ро zakonu, јег је Ыо nadlezan za ruko-
vodenje centrima sluzbi bezbjednosti. Ovi centri , u ratu organizirani za sedam
okruga (Вапја Luka, Bihac, ОоЬој, Mostar, Sarajevo , Tuzla i Zenica), ЫIi su
sastavni дјо Ministarstva unutarnjih poslova. То је regulirano сlапот 6. Uredbe
sa zakonskom snagom о obrazovanju i radu Okruga, од 13. augusta 1992.
godine '70' U clanu 31. ove Uredbe је regulirano да "Poslove i zadatke u obIasti
unutarnjih poslova u Okrugu vrsi Centar sluzbi bezbjednosti kao organizacio-
па једјпјса Ministarstva unutarnjih poslova". Ovo је sasvim jasna одгедЬа , ро
kojoj је ministar unutarnjih poslova Alispahic јтао odgovornost u rjesavanju
kadrovskih i ostalih pitanja za sve centre sluzbi sigurnosti, ра i za Centar u
Bihacu. Ргета ovome, sasvim је jasno да је Fikret АЬдјс, preko Irfana Sara-
cevica, djelovao protivzakonito, u vezi cega su se sa nivoa ministra Alispahica
тогаlе preduzimati odgovarajuce тјеге .

1691 Sluzbeni li51 R Вј Н , Ьгој 3, od 26. februara 1993. godine.

1701 Sluzbeni list R В ј Н , Ьroј 12, od 13. augusta 1992. godine.

- 418 -
 11 .
о МUDZДНЮINIМД

11.1.
VISE TREВALI RUSITELJIMA,
NEGO BRANIТELJIMA BIH

Niko od nas u Агтјјј R ВјН, пј ргјје, пј tokom, пј poslije rata пјје јтао nika-
kvog uticaja па dolazak mudzahidina u Bosnu i Hercegovinu. опј su bili рго­
Ыет koji пат је nametnut i od koga smo јтаli mnogo vise stete nego koristi.
Ргј tome treba imati u vidu da svi stranci porijeklom iz islamskih zemalja, koji
su пат dolazili, nisu bili isti. Medu пјјта, vecina su bili sasvim dobronamjerni.
Putem medija su saznali da u Bosni i Hercegovini stradaju muslimani, ра su se
iz svojih vjerskih razloga odlucili da dodu i ucestvuju u ЬогЫ protiv onih koji сјпе
zlocine nad muslimanima. U svojim nastojanjima da dodu u Bosnu i Hercegovi-
nu i ukljuce u nasu borbu, zaustavljani su ро evropskim zemljama, сјје su оЬа­
vjestajne sluzbe, medu pristojne i dobronamjerne mudzahidine ubacivale svoje
agente. Zadatak јт је Ыо da se ponasaju па пасјпе kojima се kompromitirati
nasu borbu, odnosno, па пасјпе kojima се okaljati опе strance koji su dolazili
u Bosnu i Hercegovinu sa iskrenim патјегата da пат pomognu u ЬогЫ protiv
agresora.
Samovolja, manipulacija islamskim simbolima i vrijednostima, neposlu-
snost ргета komandantima Агтјје R ВјН i povezivanje sa lokalnim stanovni-
сјта radi njihovog odvracanja od ovdasnjih tradicionalnih islamskih погтј, bili
su osnovni оЫјсј njihovog, za nas neprihvatljivog djelovanja. Zbog toga su пат
Ыli veliko opterecenje. Nalazili su se, uglavnom, па podrucju srednje Bosne,
тапје па ostalim prostorima. U prvoj polovini rata kada su dolazili u Bosnu
i Hercegovinu, тј nismo bili па potrebnom nivou organiziranosti. Imali smo
brojnih ргоЫета u procesu izgradnje Агтјје R ВјН. Upravo ta nasa pocetna,
nedovoljna organiziranost bila је pogodan prostor za njihovu samovolju. U рго­
cesu stabiliziranja nase odbrane, otklanjajuci Ьгојпе propuste i nedostatke, гје­
savan је i ргоЫет stranaca porijeklom iz islamskih zemalja. Niko od nas пјје
odobravao njihovu samovolju, ali, isto tako, niko od nas јт пјје mogao stati па
put. Bili smo veoma ovisni od ротоСј izvan ВјН. Nismo mogli racunati da се

- 419 -
 •

пат рот06 bilo koje zemlje svijeta biti dovoljna. Uzdali smo se u Evropu i SAD
od kojih smo imali znacajnu politicku podrsku, ali smo od njih dobili embargo
па uvoz oruzja. Као осајпјсј, uzdali smo se u рот06 islamskih zemalja. Bili
smo u toliko teskoj situaciji da bismo primili рот06 od svakoga ko сјпј bilo sta
da spasi narod od pokolja, progona, izgladnjivanja, mucenja i ponizavanja. U
takvim uslovima nismo smjeli poduzimati radikalne тјеге, u smislu zatvaranja
i borbenog sukobIjavanja sa strancima koje smo prvi put па ovim prostorima
upoznali kao mudzahidine.
Ргета Naredenju Generalstaba, od 13.08.1993. godine, mogle su otpoceti
aktivnosti za formiranje jedinice "EI mudzahidin", u sastavu 3.К. Smatrao sam i
sada sam uvjeren da је ta odluka pravilna . Mudzahidini su se nalazili u grupa-
та koje је bilo tesko kontrolirati, а uspostava kontrole nad пјјта је bila sastavni
dio ukupnih парога radi stabiliziranja Агтјје R ВјН . Bez obzira па пароге koji
su se cinili , sve do rasformiranja, ta jedinica se nikada пјје mogla staviti pod
efikasnu kontrolu m1 Sasvim је logicno, da је kontrola laksa ako se okupe па
jedno mjesto. Тјте је sa najviseg nivoa ispoljena odgovornost za ргоЫете
koje su cinili pojedinci i grupe medu пјјта. Medutim, ргоЫетј sa mudzahidini-
та se nisu mogli sasvim prevazi6i. I dalje su bili neposlusni. Ignorirali su sistem
komandovanja u nasoj Агтјјј. Njihovi autoriteti nisu bili u politickim i vojnim
strukturama ВјН. Uvjeren sam da Ы рroЫетј s пјјта bili mnogo ve6i da nisu
okupljeni u jednu jedinicu koja је poznata pod nazivom "EI mudzahidin".
I pored niza pokusaja, nikada nismo mogli ustanoviti kako su stranci, tokom
1992. i 1993. godine dolazili u Bosnu i Hercegovinu. Tada је srednji dio Bosne
Ыо u okruzenju. Od Ijeta 1992. godine, vojske R Hrvatske i HVO su imale apso-
lutnu kontrolu za svaki ulazak u srednju Bosnu sa zapada i juga, а vojska SFRJ
i srpska paravojska (teroristi SDS) је isto to cinila sa istoka i sjevera. Niko ko је
zelio iza6i iz srednje Bosne ргета teritorijama koje kontrolisu HV, HVO i srpska
vojska, to пјје mogao uciniti bez njihovog odobrenja, niti је bilo ko mogao bez
njihovog odobrenja u6i u srednju Bosnu. Ргета tome, odgovori о selekciji oso-
Ьа koje mogu u6i u Bosnu i iza6i iz пје, nalaze se kod onih koji su to kontrolirali,
odobravali i usmjeravali.1721
Strani dobrovoljci nikada nisu pozivani, пј privatno, пј od Vlade R ВјН da
dodu u ВјН. Nama nisu trebali Ijudi, trebalo пат је oruzje i municija da se moze-
то braniti. Kad su stranci ve6 dosli u ВјН, vidjeli smo njihovo raspolozenje da se
Ьоге protiv agresora i terorista SDS koji su okupirali i opkolili mnoga mjesta ВјН i
1711 - Naredenje Generalslaba Armije R ВјН , slr.pov. Ьгој 4/43-96 , KakanJ, 12.12.1995. godine.
. - Naredenje komandanla 3.К 05.18-98 14.12.1995. godine
1721 Mediji su tokom rata kontinuirano ukazivali da iza dolaska stranaca u ВЈН stoje strane
obavjestajne sluzbe i da опе, povezane sa obavjestajnim sluzbama pod kontrolom Tudmana i
Milosevica, u ВјН иЬасији strance sa сЈlјет da kompromitiraju odbranu ВјН, а da bosnjacko vodstvo
okrive da је eksponent teroristickih organizacija.

- 420 -
u пјјта ubijali civile, rusili sve muslimansko - dzamije, mezarja, ku6e .... Dogodili
su se masovni progoni stanovnistva, а mnogi su otjerani u logore. Okupirano је
oko 70% teritorije R ВјН па kojoj legalni organi drzave ВјН nisu mogli uspostaviti
svoju kontrolu. Tada smobili u осајпој situaciji, bez mogu6nosti nabavke oruzja,
vojne оргете, hrane, odje6e, obu6e i ostalog, сјте smo oskudijevali. Осајпо
stanje u kome smo se nalazili krivnjom drugih, otezavalo је, пе samo borbu рго­
tiv neprijatelja па frontu, nego i protiv negativnih pojava koje su sa sobom donijeli
stranci. Glavni prioriteti su пат bili da odbranimo teritorije, da prehranimo sta-
novnistvo i da uspostavimo vojnu organizaciju, tako da kvalitet organiziranja vo-
jske bude garancija uspjeha u ЬогЫ i garancija u pogledu preventive negativnim
pojavama kakve se dogadaju u uslovima гаја. U okviru takvih prioriteta, suzbijali
smo negativna ponasanja stranaca. Glavni stab Агтјје R ВјН i Komanda З.К su
poduzimali тјеге da svi pripadnici З. korpusa, ра i stranci koji su bili u Odredu
"ЕI mudzahidin" postuju vojnu disciplinu, pravila i оЫсаје ratovanja, posebno u
pogledu odnosa ргета civilnom stanovnistvu i ргета zarobIjenicima.

11.2.
MUOZAHIDINI, КАО VELIКI ТШЕТ I SMEТNJA
Ostvariti kontrolu nad strancima Ыо је tezak posao. То је Ыо cilj kojem
smo tezili, ali ga nismo uspjeli posti6i onako kako smo zeljeli. Komandanti З.К,
general Hadzihasanovi6, general Alagi6, а zatim general Mahmuljin, nisu uspi-
jevali da nad mudzahidinima, odnosno, nad Odredom "ЕI mudzahidin" usposta-
ve efektivnu kontrolu. Tezili su da budu informirani о пјјта, ali пј јо nisu mogli
posti6i u ројгеЬпој тјегј. Reagirali su па informacije о ekscesima koje su опј
cinili. Poduzimali su mnoge тјеге. Razne сјпјосе u sistemu komandovanja i
kontrole su usmjeravali da ih pravovremeno i potpuno informiraju о ponasanju
stranaca. Svojim podredenim su naredivali da poduzimaju тјеге iz svoje nadle-
znosti koje su mogle doprinijeti da se ostvare ciljevi u pogledu suzbijanja svih
negativnih ponasanja.
U dokumentima, koja su kroz rad Staba Vrhovne komande i Komande З.К
nastajala u vezi sa тјегата za suzbijanje neprihvatljivog ponasanja pojedinih
stranaca, jasno se vidi karakter naseg odnosa ргета пјјта. То пјје Ыо odnos
kojim smo odobravali njihove prestupe i razne nedozvoljene radnje koje su
protivne nasim zakonima i propisima о funkcioniranju jedinica i komandi Агтјје
R ВјН. То је Ыо odnos kritickog pristupa, odnos koji se temeljio па nasim пе­
gativnim stavovima о njihovim ekscesnim ponasanjima, odnos па kome su se
temeljili nasi razni pokusaji da ih podvrgnemo nasim zakonima i propisima, ро­
sebno опјта koji su se odnosili па Armiju R ВјН, пјепе pripadnike, kao gradane

- 421 -
i vојпikе."З/ Pri tome treba imati u vidu da је bilo mnogo primjera da se strani
drzavljani kao nosioci raznih ekscesa predstavljaju da su pripadnici jedinice "EI
mudzahidin", а da је provjerom utvrdeno da to nije tacno. Bila је navika da se
za svaki eksces prica kao da su ga pocinili pripadnici jedinice "EI mudzahidin".
U mnogim slucajevima dokazano је da to nije tacno, vec da su ekscese pocinili
domaci gradani ili neki drugi stranci, а sebe su predstavljali kao mudzahidine.
Stvarao se dojam da su svi stranci bili pripadnici Odreda "EI mudzahidin", sto
nije odgovaralo istini.
Pored stranih drzavljana koji su organizirani kao jedinica "EI mudzahidin",
u sastavu З. korpusa i u raznim civilnim institucijama, kao sto su humanitarne
organizacije , па teritoriji srednje Bosne bili su stranci iz evropskih i islamskih
zemalja. О njima је Komanda З. korpusa u redovnoj saradnji sa sluzbama
javne i drzavne sigurnosti u Zenici razmjenjivala vazne informacije. Sa civi-
Inim sigurnosnim sluzbama zajednicki su analizirali i procjenjivali sigurnosnu
situaciju i konkretne slucajeve u vezi sa ponasanjem stranaca, te zajednicki
realizirali neke тјеге radi suzbijanja njihove kriminalne i druge djelatnosti. U
Komandi З.К se cijenilo da је Centar drzavne sigurnosti u Zenici obavezan iz-
vjestavati sebi nadredeni nivo Sluzbe drzavne sigurnosti u Sarajevu i da se tim
putem, о svemu informira najvise politicko i drzavno vodstvo. U Stabu Vrhovne
komande - Generalstabu i u Komandi З.К se cijenilo da је boravak stranaca u
srednjoj Bosni opci sigurnosni ргоЫет, te da se i izvan Armije R BiH djeluje па
osiguravanje uslova za efikasnije тјеге ргета njima. Razmjena informacija је
bila obostrana, uz паротепи da su nadlezni organi Generalstaba i Komande
З.К civilnim sluzbama sigurnosti dostavljali, uglavnom, sva raspoloziva sazna-
пја П41
Stranci u jedinici "EI mudzahidin" bili su dobro povezani sa strancima u
humanitarnim organizacijama. То se jasno manifestiralo u vrijeme izvodenja
borbenih djejstava, јег se tada bitno povecavao Ьroј stranaca u jedinici "EI ти­
dzahidin". Raspolagali smo informacijama da osobIje humanitarnih organizacija
ucestvuje u ЬогЬата, а ро zavrsetku ЬогЫ odlazili su iz jedinice. Ova okolnost
је јо!; vise naglasavala tezak рroЫет identifikacije pripadnika odreda "EI ти-

1731 U dokumentima Slaba Vrhovne komande . Generalstaba, kоmапdi i jedinica З.К, u kojima su
tretirani stranci - "mudzahidini", jasno su se navodile гјјесј i геёепјсе koje su imale smisao kritiGkog
odnosa i negodovanja ргеmа njihovim izgredima, ekscesima i neprihvatljivim ponasanjima. Tako,
паргЈ тјег , njih su u dokumenlima kvalificira1i: "avanturisti", "kriminalci", "neki od njih su ubaceni u
nase jedinice od slгапih obavjestajnih sluzbi", "nosioci kriminala i гatnog profiterstva", "obavjestajno
interesantna lica"; "neprijateljska djelatnost arapskih drzavljana"; "pripadnici odreda 'EI mudzahidin'
nanose veliku polititku stetu ВјН" ... ..
1741 Razmjena pOdataka izmedu Komande З . К i civilnih s!uzbi sigurnosti odvijala se, uglavnom,
ро istim sadгzajima ро kojima је Komanda З.К infromirala Stab Vrhovne komande - Generalstab i
njegove nadlezne organe.

- 422-
dzahidin". Registrirali smo pojave da se pojedinci iz humanitarnih organizacija
predstavljaju kao pripadnici Odreda "EI mudzahidin" i obrnuto.

11.3.
NUINO ANGдZlRANJE SШIВI BEZBJEONOSТl
Informacije koje је Stab Vrhovne komande - Generalstab dobivao od Ко·
mande З.К, u vezi sa ponasanjem stranaca, u znacajnoj тјегј su uticale da se
taj ргоЫет izdvoji kao narocito znacajan i da se posebnom akcijom Sluzbe
vojne sigurnosti, Vojne policije i civilnih sluzbi sigurnosti usmjeri njihova djelat·
nost. Vazno је istaci da је u Stabu Vrhovne komande i u Komandi З.К izgra·
депа осјепа da su "pojedini pripadnici odreda 'EI mudzahidin', drzavljani ајго­
azijskih zemalja, nosioci ispoljavanja obavjestajne i subverzivne djelatnosti u
korist stranih obavjestajnih sluzbj". Upravo takva осјепа је navedena kao motiv
da se rad sluzbi sigurnosti па dokumentovanju ove djelatnosti odvija planski i
koordinirano kao Operativna akcija pod sifrom "VRANDUK".1751 U istom smislu
treba imati u vidu i usmjeravanje rada sigurnosnih sluzbi ргета komandantu
jedinice "EI mudzahidin" Abu Maali, јег se osnovano sumnjalo da djeluje kao
obavjestajac stranih obavjestajnih SIUZbi '761
Posebni timovi iz sastava Generalstaba su angazirani kako Ы se о ponasa-
nju stranaca u zoni odgovornosti З. korpusa imale argumentirane осјепе. Tezi-
10 se тјегата, s ciljem da se stranci podvrgnu nasim zakonima i propisima koji
se odnose па obaveze gradana, posebno vojnika kao pripadnika Агтјје R ВјН.
Jedan od takvih timova је, nakon svog rada, осјјепјо da politicke тјеге i postu-
рсј u izgradnji vojne discipline trebaju biti glavni pristup u suzbijanju negativnih
ponasanja stranaca. Осјјепјепо је da se, s obzirom па moguce posljedice radi-
kalnih тјега i prinude silom, рroЫет stranaca tim putem moze rjesavati samo
па osnovu politicke odluke i па osnovu пагедепја, koga Ы ргета takvoj politi·
ckoj odluci dobili Stab Vrhovne komande - Generalstab i Komanda ЗК1771
Zbog toga sto su pojedinci u odredu "EI mudzahidin" ugrozavali sigurnost
u jedinicama i па teritoriji, uspostavljene su i posebne тјеге snimanja njihovih
telefonskih razgovora. Nekim snimcima је argumentirano da nikome u sistemu
komandovanja u Агтјјј R ВјН, komandant te jedinice пјје lojalan, da па jedan
Ьгој stranaca u toj jedinici snazno uticu njihovi autoriteti izvan ВјН, kojima опј
podnose izvjestaje i od kojih dobivaju stavove ргета kojima su se опј ропа­
sali suprotno nasim standardima koji su vazili za ostale једјпјсе З. korpusa i

1751 Akt Generaliitaba Ьroј 7·1 /29-412, od 13.05.1994. godine.

1761 Akt Generaliitaba Ьгој 7-1 /29-360, od 21.05.1994. godine.
1771 Akt Uprave sluzbe vojne bezbjednosti, s.p. Ьгој 7-1 /29-491 , od 01.66.1995. godine.

- 423-
Armije R BiH u cjelini. U vezi s tim, isticem nekoliko karakteristicnih sadrzaja
snimljenih razgovora: komandant odreda Abu Maali је uvjeravao svoje sago-
vornike da оп moze osigurati, mimo vlasti u BiH, da u BiH ulaze stranci koji
se pripremaju za dolazak u BiH; stranci koji su dolazili u BiH javljali su se Abu
Maaliju i saopstavali mu da imaju dokumenta па lazna imena i da su ро tim
dokumentima lazno predstavljeni da su drzavljani evropskih zemalja; snimci о
Odredu "EI mudzahidin" koje је prikazivao CNN i druge medijske ku6e u svijetu,
cime se Armija R BiH predstavljala kao islamska fundamentalisticka vojska, i
ргета осјепата sagovornika Abu Maalija, nastali su snimanjem "iznutra", sto
Abu Maali nije negirao ostavljaju6i sumnju da upravo оп snosi odgovornost sto
obavjestajne sluzbe dolaze do takvih snimaka preko agenata u jedinici. Spolja
se narucivalo kakav dogadaj јгеЬа inscenirati da Ы se snimio, а snimak stavio
u funkciju kompromitiranja nase odbrane od agresora.
Uces6e u ЬогЫ nije bila jedina патјега pojedinih i najuticajnijih stranaca u
Odredu "EI mudzahidin", јег su se pojedinci bavili "misionarstvom" - djeluju6i па
afirmaciji, za ОУе prostore, neuobicajenog nacina praktikovanja islama, cime se
unosila ротејпја i nejedinstvo, koje је stetilo narodu i BiH, kao drzavi.

11.4.
МUDZАНЮINI U RUКAMA ТUDMANOVIH
I MILOSEVICEVIH OBAVJESTAJACA

Pojedini stranci iz odreda "EI mudzahidin" su imali јајпе kontakte sa pri-

padnicima HVO, preko kojih su se odvijale kriminalne transakcije, ујегоуајПО
i obavjestajna aktivnost u korist HVO, sto јгеЬа povezivati sa ulogom оЬаУје­
stajnih organa R Hrvatske i HVO, prilikom propustanja stranaca da ulaze u BiH
па teritoriju pod kontrolom Armije R BiH. Obavjestajci HVO su па teritoriji pod
kontrolom Armije R BiH imali svoje obavjestajce preko kojih su primali izvjesta-
је i usmjeravali rad svojih agenata u odredu.
Nepovjerenje је bilo glavna karakteristika odnosa izmedu oficira Armije R
BiH i pripadnika odreda "EI mudzahidin". Oni su ficire Armije R BiH tretirali kao
komuniste, izdajnike i ,,6afire" (nevjernike). Isto tako, tretirali su i najvise lidere
bosnjackog naroda, predsjednika Predsjednistva Aliju Izetbegovi6a i reisa dr.
Mustafu еј. Ceri6a. 1781 Vjerovatno је da su stranci bili i autori propagandnih та­
terijala takvog sadrzaja koji su rasturani ро srednjoj Bosni. Ovakvo djelovanje
pojedinih stranaca pojacavalo је, inace, velike sumnje u njihove dobre патјеге
1781 Informacije: Ьroј 03/1-174-216- 1, od 10.09.1995. godine; 03101-174-143-1 od 01 .07. 1995.
godine; lе sluzbene zabilieske Ьгој 03/1-80-1 3а i Ьroј 03/1-80-13, od 26.6.1995.godine.

- 424-
u pogledu dolaska u ВјН. Odvajanje naroda od svojih lidera i izazivanje otpora
ргета пјјта, u осајпој situaciji, kakva је bila u ВјН, sto su cinili stranci, ро­
godovalo је kreatorima agresije па ВјН. Iste teze i mrznju ргета navedenim
autoritetima sirili su mediji i propagandni centri pod kontrolom Milosevica i Tud-
тапа Н" Ргета tome, krajnje su tendenciozna i zlonamjerna tumacenja da su
stranci u ВјН bili instrument politike bosnjackih lidera u угјјете agresije па R
ВјН. Ima drasticnih ргјтјега da su pripadnici odreda "EI mudzahidin" zagovarali
i oruzani otpor da se suprotstave naredbama komandanata Агтјје R ВјН. ОЬа­
vjestavali su svoje autoritete izvan ВјН da su samo '~ormalno pod Агтјјот, ali
da опа пе moze narediti da idemo u akcije bez nase volje".18O/
Komandanti i komandiri u Агтјјј R ВјН su za svoje neposredno podredene
bili jedini prvonadredeni . То је najnuzniji ргјпсјр jednostarjesinstva, od koga
ovisi efikasnost уојпе organizacije. Medutim, komandant odreda " ЕI mudza-
hidin" пјје postovao taj elementarni princip.18l1 Neki argumenti ukazuju da је
podnosio izvjestaje svom nadredenom izvan ВјН . U raznim pitanjima је ispolja-
Уао samovolju, cak i tako sto је bez обоЬгепја davao saopcenja i proglase za
javnost koji su, uglavnom, mogli uznemiravati javnost. Мјегата koje su poduzi-
mali, nasi komandanti to nisu mogli sprijeciti, јег nisu imali efikasnu kontrolu. 182J
Nisu postavljali njihove komandante i komandire, јег su to опј cinili sami izmedu
sebe. Cak nisu mogli utvrditi stvarni identitet njihovih komandira.
Znajuci za jasne stavove svih komandanata u lancu zapovijedanja Агтјјот
R ВјН, od civilnog zapovjednika Izetbegovica, ра do najnizih jedinica, da se
moraju postovati medunarodne konvencije о ratu, Abu Maali је јтао potrebu
da saopci direktno Izetbegovicu da se u zoni djelovanja jedinice "EI Mudza-
hidin" пјје "desio пј jedan slucaj zlocina i slicno. Sa оујт smo zeljeli da vas
uроzпаmо".18З1 Koliko znam , Izetbegovic nikada пјје posebno kontaktirao sa
Abu Maalijem. Abu Maali је obavjesten о Izetbegovi6evim stavovima protiv zlo-
Сјпа. Pretpostavljao је da Izetbegovic zna za njihovu samovolju. Bojali su se

1791 Informac;)a Komande 3.К 0311-174 -221 , Zen;ca, 15.09.1995. gOd;ne

Akl Ьroј 0311-80-13, od 26.06.1995. god;ne; akl ;slog, а dopunjenog sadrzaja, od 29.6.1995.
gOd;ne
1801 Spec;jalna informac;ja Uprave bezbjednosti Ьroј 234, od 02.12.1993. god;ne
1811lnformac;ja Komande 3.К 0311-174-106-1, Zenica, 04.06.1995. god;ne.
Upravo zbog ораsпоsti koje su prijetile iz ёјпјепјсе sto komandant jedinice " Е1 mudzahidin" пе
postuje ргјпсф jednostarjesinstva, komandanti Delic i Mahmuljin su insistirali da organi Generalstaba
i Komande 3. korpusa ргета njemu obrate posebnu paznju, ра је komandant Delic svojim odobre-
пјет omogucio da se kontroliraju njegovi telefonski гazgovori , ёјте se dokumentovalo da kontaktira
svoje nadredene u Hrvatskoj ј Italiji kojima podnosi izvjestaje telefaksom ј usmeno.
1821 1801lnformac;ja Komande 3.К 0311-174 -223, Zen;ca, 16.09.1995. godine
Informac;ja Komanda 3 . К 0311-174 -232, Zen;ca, 23.09.1995. god;ne
1831 Pismo koje је АЬи Мааl; poslao Predsjedn;ku Predsjedn;stva R В ; Н АI;ј; Izelbegov;cu 20.
11.1994. god;ne.

- 425 -
radikalnijih тјега ргета sebi. Тјте је Abu Maali, УјеroуајПО, zelio poruciti рге­
dsjedniku Izetbegovicu da оп ispunjava njegova ocekivanja u pogledu obaveza
svih da postuju medunarodne konvencije. Znaci Abu Maali је znao za svoju
odgovornost u pogledu sprjecavanja svakog postupka koji Ы mogao imati ka-
rakter ratnog zlocina. Оп је znao da је to zadatak koga је Izetbegovic postavio
svima u sistemu kontrole i zapovijedanja. Uzgred, da ротепет da Abu Maali,
pisanjem pisma direktno Izetbegovicu, grubo krsi ргјпсјре komandovanja, sto
ilustrira njegovu samovolju kojoj se пјје moglo stati па put i koja se ispoljavala
u mnogim pitanjima.

11.5.
MANIPULACIJE О BROJU MUDZAHIDINA U ВlH
Propagandni centri pod kontrolom Tudmana i Milosevica su neprekidno lagali
о broju stranaca u ВјН. Cesto su о tome isticali velike cifre, kao da ih је u ВјН bilo
па hiljade. lako smo imali ргоЫета u pogledu individualne identifikacije strana-
са, uz zanemarljiva odstupanja, uspijevali smo raspolagati pribIiznim робасјта о
njihovom broju. Ргета nekim saznanjima, pocetkom 1994. godine bilo ih је oko
60, dok smo sredinom 1995. godine, ргета nedovoljno provjerenim saznanjima,
azurirali spisak sa 279 јтепа stranih drzavljana u јебјпјсј "ЕI mudzahidin".1841 Nije
samo taj spisak argument па kome smo temeljili nasa saznanja i осјепе о stran-
сјта. Komandant jedinice "ЕI mudzahidin" је tezio ба u jedinicu kojom komandu-
је uvede sto vise Ьогаса - Bosnjaka iz ostalih јебјпјса 3.К, ра i iz ostalih korpusa
Агтјје R ВјН. Nasi komandanti su па razne пасјпе opstruirali njihove zahtjeve u
tom pogledu. Котапбап! 3 . К, general Mahmuljin, је svojom pisanom пагеБЬот
робгебепјт komandantima zabranio ба ispunjavaju bilo сјје zahtjeve ба se vo-
јпјсј premjestaju u jedinicu "ЕI mudzahidin" Nasi komandanti su sprjecavali ба se
јебјпјса "ЕI mudzahidin" povecava. 1851 Nije јт bilo drago kad dobiju informaciju о
јоте ба su u njihove гебоуе dosli поуј stranci, пјјј јт је bilo drago kad su dobivali
informaciju da su u tu jedinicu usli ројебпјпј Bosnjaci. Ргета tome, propagan-
ба о hiljadama stranaca u 3. korpusu је tendenciozna i zlonamjerna. Ро тојој
осјепј, takva propaganda se sirila iz centara koji su kontrolirali ulazak stranaca
u ВјН. Medutim, тј nikada nismo precizno znali njihovo Ьгојпо stanje. Cesto su
пат dolazili razliciti podaci о njihovom broju. Котапбап! 3 . К, general Mahmuljin
је пагебјуао da ekipa Котапбе 3. korpusa обе u jedinicu "ЕI mudzahidin", kako
. Ы se ustanovilo Ьгојпо stanje te јебјпјсе, ali su pokusaji takve kontrole ostali bez

1841 Akt Komande 3 . К Ьгој 03/1-174, оо 03.07.1995. godine.

1851 Akt па 1О strana pod naslovom "Presjek ... " od 06.05.1995. godine, strana 5.; akt Ьroј 0311-174-
66, od 22.04.1995. godine; akt Ьroј 03/1-174-98-1 , od 02.06.1 995. godine.

- 426-
uspjeha. Osiguranje odreda "EI mudzahidin" пјје postovalo njegovu naredbu i
пјје dozvolilo njegovom timu ulazak u objekat gdje su locirani.
Dolasci stranaca u ВјН su ројаёапј od таја 1995. godine, па sta su uti-
cali ЬогЬепј rezultati i medijski izvjestaji, u vezi s tim, koji su prezentirani, ргјје
svega, u stampi nekih islamskih zemalja od samog Odreda "EI mudzahidin", а
bez prethodnog upoznavanja i odobrenja od strane komandanta 3.К. U орега­
сјјата tokom druge polovine 1995. godine, ukupno Ьroјпо stanje u jedinici "EI
mudzahidin" bilo је oko 500 osoba, sto znaci da је, pored oko 300 stranaca, u
toj jedinici bilo i oko 200 Bosnjaka.

11.6.
РЕRFЮNО PONASANJE
PREOSTAVNIКA MEDUNARODNE ZAJEONICE

U mnogim situacijama razbojnickog, kriminalnog ponasanja pojedinih ргј­

padanika jedinice "EI mudzahidin" trebalo је pojedince hapsiti i ргета пјјта
poduzimati zakonom predvidene krivicne - sudske тјеге. Medutim, to su bili
уеота rizicni potezi zbog kojih Ы uslijedili oruzani sukobi u kojima Ы stradao
veliki Ьгој nevinih Ijudi. Nasi komandanti nisu smjeli па sebe primiti taj rizik.
Za takve тјеге bila је neophodna objedinjena aktivnost drzavnih, politiGkih,
tuzilaGkih, policijskih i drugih faktora. То је podrazumijevalo da se donese de-
finitivan stav о svim strancima - kako ih drzati pod kontrolom, kako ih izolirati,
kako ih deportirati iz ВјН i sliCno. U nedostatku toga, komandanti su situaciju
odrzavali u okvirima sto manjeg rizika za zivote nevinih Ijudi.
Ne samo domaci, Уес i medunarodni politiGki, уојпј i ostali faktori koji su
djelovali u rjesavanju krize u ВјН, nisu valjano i dobronamjerno poklanjali ра­
znju ргоЫетјта koji su proizilazili iz boravka stranaca u srednjoj Bosni. Iz
medunarodnih institucija se djelovalo samo па registriranju negativnih ројауа
i ponasanja stranaca, i to onih ројауа i ponasanja koja su u propagandi mogla
posluziti da se kompromitira nasa pravedna ЬогЬа protiv zlocinaca u genocid-
пој agresiji па R ВјН. Od strane nekih u svijetu, уеса se paznja poklanjala рге­
zentaciji loseg ponasanja oko 300 stranaca, nego sto se poklanjala afirmaciji
dostojanstvenog ponasanja preko 250 hiljada Ьогаса Агтјје R ВјН. Zemlje EU ,
SAD, Savjet sigurnosti UN i drugi ёјпјосј medunarodne zajednice imali su пасј­
па da saznaju stvarno stanje u pogledu ponasanja stranaca tokom rata u ВјН.
Posebnu odgovornost imaju vlade zemalja koje su neposredno ukljucene u
rjesavanje krize u ВјН, јег su u ВјН imali svoje vojnike, policajce, institucije, по­
ујпаге, humanitarne radnike, ра i agente svojih obavjestajnih sluzbi. S obzirom

- 427 -
 па grubo ignoriranje istine u pogledu motiva dolaska i boravka stranaca u ВјН,
opravdano se sumnja ба su obavjestajne sluzbe i njihovi agenti, angazirani u
ВјН, svojim vladama slali podatke i осјепе onakve kako su ih plasirali obavje-
stajni i propagandni centri i agenti zemalja koje su izvrsile agresiju па R ВјН .
Uvjeren sam ба su ројебјпј stranci koji su tokom rata u ВјН bili u odredu "EI
mudzahidin" ili u humanitarnim i drugim institucijama djelovali kao agenti ргета
uputama onih koji su ukljuceni u obavjestajni i propagandni savez sa izvrsioci-
та agresije па R ВјН. Mnoge informacije su izazivale osnovanu sumnju ба su
obavjestajne sluzbe Velike Britanije, Francuske, Italije, Hrvatske i Srbije medu
strancima , porijeklom iz muslimanskih zemalja, imale svoje agente.

11.7.
ODNOS PREMA ZAROBLJENICIMA
Nakon rata, putem тебјја se probIematizirao odnos mudzahidina ргета
zarobIjenicima, сјте su se u nekim sredinama ро svijetu mogle stvarati iskri-
vljene predstave ро tom pitanju о Агтјјј R ВјН . Nepobitna је istina ба smo тј u
nasoj Агтјјј poduzimali тјеге ба se postuju medunarodne konvencije о ratnim
zarobIjenicima. Мј se ponosimo odnosom nasih Ьогаса ргета tom vaznom
pitanju.
Nasi komandanti i organi njihovih komandi su u ргјргетата za borbu ро­
klanjali veliku paznju nekim pitanjima об kojih ovisi afirmacija i zastita prave-
dnog karaktera оБЬгапе ВјН. Svoje робгебепе komandante, komandire i Ьог­
се , komandanti korpusa, divizija i brigada su pripremali za ispravno ponasanje
ргета civilima па neprijateljskoj strani, ргета zarobIjenicima, ргета kulturnim
vrijednostima i vjerskim objektima. Znali su ба greske u tom pogledu mogu
dovesti u pitanje ugled koji је Агтјја R ВјН imala, јег smo se pridrzavali ор6е­
prihva6enih konvencija о pravilima ratovanja. Мј taj ugled nismo smjeli riziko-
vati, јег smo cijenili ба nasa ЬогЬа umnogome ovisi об podrske koju пат баје
medunarodna zajednica, upravo zbog toga sto postujemo medunarodne kon-
vencije koje se odnose па rat. Ocuvati ugled, koga smo stekli u tom pogledu
kod najvaznijih medunarodnih faktora, Ыо је па!; prioritetan zadatak, vazniji об
zadatka u pogledu oslobadanja teritorija. Nismo morali osloboditi neku teritoriju
ako to nismo mogli, ali smo morali imati pravilno ponasanje ргета civilima,
zarobIjenicima i ргета kulturnim i vjerskim objektima, јег је to ovisilo samo об
. nas, nasih priprema i nase svijesti о znacaju tih pitanja za perspektivu nase
ЬогЬе. То smo i mogli i morali. Nasi komandanti su u tom pogledu ispunjavali
svoju odgovornost.

- 428-
 Posebno pitanje u pripremama jedinica za ЬогЬепа djejstva bili su postu-
рсј ргета ratnim zarobIjenicima. U planovima za izvodenje borbenih djejstava
obuhvatane su obaveze u 'от pogledu. Organizirali smo razmjenu ratnih za-
robIjenika. Protiv nekih su pokretani krivicni postupci . Оо pOkretanja krivicnih
postupaka ili do razmjene, ratni zarobIjenici su boravili u korpusnim Centrima
za prihvat ratnih zarobIjenika.
Ор6е је poznato da је propaganda pod kontrolom Karadzi6a i Milosevi6a
cesto sirila lazne vijesti о teroru nad Srbima od strane pripadnika Агтјје R ВјН .
Cilj је Ыо jasan, da se prosiri i produbi mrznja kod Srba ргета Bosnjacima, da
se medunarodna zajednica zavara, da se svi koji podrzavaju borbu za odbranu
ВјН odvrate od takve podrske , da se pridobije podrska u korist agresije па R
В ј Н, 'е da se tako umanji odgovornost za izvrsene zlocine nad Bosnjacima.
Lazna propaganda protiv 3.Korpusa је imala poseban intenzitet, s obzirom da
је u sastavu istog Ыо formalno Odred "EI Mudzahidin".1861
Zestina medijske kampanje, u vezi "mudzahidina", dosezala је do monstruo-
znih lazi, kao sto su lazi da su mudzahidini odsijecali glave zarobIjenim srpskim
уојпјсјта i da su odsjecene glave "zavrsile u Iranu i u sarajevskom kabinetu Alije
Izetbegovi6a, kao dar i dokaz vjernosti Alahu i islamu". U vezi s ,јт , sretna је
okolnost sto su mnogi svjetski autoriteti iz raznih obIasti od politicara do filozofa i
pjesnika, kontaktirali sa Alijom Izetbegovi6em, а neki od njih su ga dobro upozna-
Ii, ра i sami mogu posvjedociti u kojoj је тјегј nespojiva Izetbegovi6eva licnost
u odnosu па tvrdnje da su mudzahidini u njegov kabinet donosili odsjecene srp-
ske glave. Politicki motivi takvih lazi dobro su istaknuti u zadnjem dijelu naprijed
citirane гесепјсе da је sjeca srpskih glava i njihovo donosenje Izetbegovi6u u
kabinet "dokaz vjernosti Allahu i islamu". Iz toga se dalje moze zakljucivati da su
subverzivne aktivnosti protiv ВјН i Bosnjaka obuhvatale i razne druge montaze,
kao sto su filmske i druge montaze kojima se zeli "dokazati" da su mudzahidini
uistinu sjekli srpske glave da Ы ih kao dokaz vjernosti "Allahu i islamu" donosili
u kabinet Izetbegovi6a, 'е slali u Iran. Razne gluposti se lansiraju u takvim те­
dijima koji su u silnoj zelji za sto уе6јт tirazom i sto уе60т kompromitacijom
bosnjackih kadrova i odbrane ВјН , napisali da Ozren doseze nadmorsku visinu
od 2000 metara. Ustvari, поујпе u kojima tako nesto pise, пе koncipiraju поујпагј .
То rade obavjestajni centri u kojima se planira i iz kojih se usmjerava kompleksna
subverzivna djelatnost u koju spadaju i ostale raznovrsne montaze, ра i filmske.
То rade isti obavjestajni centri koji su planirali i realizirali akcije ubacivanja u ВјН
"mudzahidina" pod svojom kontrolom, koji su u ВјН izvrsavali zadatke koje su
upravo od njih dobili. Cijela stvar se moze morbidno ironizirati pitanjem: kako
su "mudzahidini" mogli kroz agresorske ЬогЬепе linije odnijeti tolike odsjecene
186/ Propagandni ma!erial, pod naslovom "Logori mudzahidina u op;;!ini Zavidovici", Beograd, janu-
аг1998. godine.

- 429 -
 glave u Iran, а uz јо ргосј pored Tudmanovih i Milosevicevih obavjestajaca, kao
i obavjestajnih sluzbi drugih evropskih zemalja preko cijih su se zracnih luka
prenosile odsjecene glave - od ВјН do Irana. Ргета nivou gluposti i morbidnosti
sadrzanih u ovakvim lazima, tesko Ы se povjerovalo u bilo koji detalj, ako је kojim
slucajem u takvim medijima istinito napisan. 1871
Tokom borbenih djejstava опј su prikupljali podatke о 'оте, ali su cesto do-
lazili do saznanja da su росејпј podaci о broju zarobIjenih preuvelicavani, sto
је bila uobicajena slabost u sistemu izvjestavanja. Dolazili smo do provjerenih
podataka da se medu civilima па neprijateljskoj strani, takoder, preuvelicavaju
cifre о broju zarobIjenih, sto је izazivalo paniku koja је nasim jedinicama koristi-
la za odlucnije ЬогЬепо napredovanje.
Neprijateljski vojnici, koje smo zarobIjavali, brzo su se odlucivali da nasim
obavjestajcima iznose podatke koji su za nas bili interesantni. Njihove odluke
da пат iznose podatke motivirane su uvjerenjima da Milosevicev rezim vodi пе­
pravedan га! protiv ВјН, saznanjima da је u toku agresije njihova vojska izvrsila
mnoge zlocine genocida nad Bosnjacima, 'е njihovim uvjeravanjem da se nasi
Ьогсј, obavjestajni i drugi organi ргета пјјта, kao zarobIjenicima, odnose uz
postivanje odgovarajucih konvencija koje se odnose па ratne zarobIjenike.
Za nas је bilo bitno da se u borbu protiv agresora ukljuce svi gradani ВјН ,
bez obzira па njihovu vjeru, naciju, politicka i ideoloska opredjeljenja. Ovim se
moze objasniti da Ьогсј Агтјје R ВјН, u ЬогЫ nisu motivirani mrznjom ргета
Srbima, njihovoj kulturi, оЫсајјта i tradiciji. Мј smo tezili da u nasim jedinicima
bude sto vise Srba. Nasi komandanti su tezili da se Ьroј Srba u nasim redovima
povecava ili, pak, da se zbog efekata agresorske propagande i raznih pritisaka
ргета пјјта, njihov Ьгој пе umanjuje, u cemu nismo uspjeli kako smo zeljeli.
Komande korpusa, пјјта podredene komande i starjesine su neprekidno,
kako u toku ргјргета, tako i u toku izvodenja borbenih djejstava, poduzimali
тјеге u cilju izgradnje орсе vojne discipline i postivanja odgovarajucih standa-
rda vojne organizacije i zivota Ijudi u uslovima vojnog kolektiva. Sprjecavali
smo svaki obIik samovolje, napustanja jedinica, nemarnog odnosa ргета sta-
novnistvu, pojava krade i slicno. Imali smo disciplinirane Ьогсе, sto је jacalo
otpornost па sve uticaje koji mogu slabiti borbenu тос i odgovornost ро svim
pitanjima, ра i u pogledu pravilnog odnosa ргета zarobIjenicima, civilima i јто­
vini па koju se nailazi u zonama borbenih djelovanja па teritoriji koju su гапјје
posijedale i kontrolirale neprijateljske jedinice. Organizirali smo strogu kontro-
lu kretanja, zahtijevali pravilan odnos ргета privatnim i drustvenim objektima
. i imovini. Organizirano smo izvlacili гајпј plijen, sprjecavajuci pojave krade i
pljacke. Ratni plijen smo evidentirali i unosili kao zaduzenja u materijalna do-
kumenta jedinica.
1871 Slobodna Dalmacija, ёеtvrtаk 27. rujna 2001. godine

- 430-
 Raspolagali smo podacima da neprijateljske komande па teritoriji koju ko-
ntroliraju, hvataju civile bosnjacke i hrvatske nacionalnosti i da ih upotrebIjavaju
kao "zivi stit". То su bila vazna saznanja koja su пат koristila da о 'оте upozna-
то sve nase Ьогсе i da, izmedu ostalog, i 'О bude jedan od razloga zbog kojih
тогато brinuti о identifikaciji ratnih zarobIjenika, sto је podrazumijevalo i kore-
ktan odnos ргета svim zarobIjenicima, јег su se ро nasim осјепата mogli пасј
i civili iz "zivog stita". Upute, u vezi s ,јт, znali su svi pripadnici Агтјје R ВјН.
Oruzana ЬогЬа је sadrzaj rata u kome se gine. Svakodnevno smo dobivali
izvjestaje о zrtvama - pogibijama i ranjavanju nasih Ьогаса. Podaci о 'оте bili
su, uglavnom, 'аспј , cesto ројтепјспј i precizni u pogledu bitnih okolnosti u
kojima su zrtve nastajale. Podaci о zrtvama па neprijeteljskoj strani bili su 'аспј
jedino u pogledu konstatacija da su па njihovoj strani nastali gubici - pogibije
i ranjavanja. Medutim, podaci о broju i vrsti stradanja neprijateljskih vojnika,
ргета izvjestajima koje smo dobivali liпјјот komandovanja, uglavnom, nisu bili
'аСпј . Cesto se pretjerivalo u pogledu konstatacija da su nasi Ьогсј "Iikvidirali"
па desetine, ра i vise neprijateljskih vojnika. Nasi Ьогсј su ponekad, u toku Ьо­
гЬе izvlacili poginule neprijateljske vojnike, а njihova tijela su kasnije koristena
radi razmjene za nase poginule Ьогсе koji su tokom ЬогЫ ostajali па teritoriji
pod kontrolom neprijateljske vojske. Radi moralnih i psiholoskih efekata, u ро­
gledu јасапја borbenog optimizma, medijske sluzbe su emitirale i pubIikovale
podatke о gubicima i zrtvama па strani neprijatelja, prikazujuci da su nasi Ьогсј
"Iikvidirali", uglavnom , veci Ьгој nego sto se stvarno dogodilo. Ovo sam tretirao
kao dio ratne taktike. Вгој zrtava u ratu је cesto predmet dnevnih propagandnih
uticaja, s ciljem da se па suprotnoj strani izazove strah, а da se u nasim redo -
vima ucvrsti uvjerenje u sposobnost za nastavak uspjesne ЬогЬе .

11.8.
КО Ј Е МUОlДНЮINIМД
OAVAO LAlNA IMENA I PASOSE

Pojedini stranci koji su tokom rata dosli u ВјН cinili su razna krivicna djela,
sto је Ыо povod za poduzimanje raznih тјега, ukljucujuci i krivicne prijave ге­
dovnim sudovima. То nisu bili samo stranci - muslimani iz muslimanskih zema·
Ija, vec su 'О bili i stranci drugih vjera i drzava Evrope i svijeta.
Istrazne radnje policije u vezi sa krivicnim djelima stranaca ili u odnosu па
krivicna djela koja se па bilo koji пасјп odnose па strance, poduzimane su рге ­
та zakonu i ovlas6enjima policije, redovno u saradnji sa organima tuzilastva
i suda. Koliko znam , ргј 'оте se postupalo profesionalno. U arhivama policije

- 431 -
nalaze se razni dokumenti о uvidajima lica mjesta, јег se od strane nadleznih
vojnih organa пј u jednom slucaju пјје dogodilo opstruiranje istrage.
То ilustrira i foto-dokumentacija u slucajevima ZEFERINI BINAIM i LIONEL
DUMONT. Tesk06e u identifikaciji stranih osoba koji su tokom i poslije rata
dolazili u ВјН, imale su karakter smetnji za potpunije i efikasnije istrage, tako
da se za mnoge od stranaca nikada пјје moglo pouzdano utvrditi ko su опј. 188Ј
Zbog toga, пјје se mogla uspostavljati saradnja sa policijskim i drugim instituci-
јата drzava сјјј su опј drzavljani, ра је uvijek ostajala sumnja da iza njihovog
dolaska u ВјН stoje strane obavjestajne sluzbe i da iza njihovih "muslimanskih"
јтепа stoje stvarno drugacija јтепа.
Postoje dokumenta koja ukazuju da su pojedini stranci koji su tokom i ро­
slije rata boravili u ВјН koristili lazna јтепа i da su, kao takvi, od strane policije
nekih zemalja identificirani kao pripadnici kriminalnih bandi. Kontekst njihovog
povezivanja sa islamom cesto daje povoda za sumnje da se iz nekih krugova u
svijetu, takva lica koriste za djelovanje protiv islamskih vrijednosti.
Argumentirane sumnje о ubacivanju stranaca u ВјН, pod laznim muslima-
nskim јтепјта, veoma su prisutne u siroj javnosti. Мј uop6e пе sumnjamo, јег
sigurno znamo da se to dogadalo. Na siru prisutnost sumnji da su u ВјН ubaci-
vani kriminalci da kompromitiraju odbranu ВјН, ukazuju i mediji.1891 Posebno su
znacajni Ьгојпј podaci о angaziranju obavjestajne sluzbe R Hrvatske u pogledu
ubacivanja stranaca u ВјН i о izdavanju laznih dokumenta za svoje agente koje
su slali u ВјН da izvrsavaju zadatke koji imaju smisao njihovih teznji da kompro-
mitiraju odbranu ВјН.19ОЈ
Bitno је da su organi policije ostavili nesumnjive dokaze da su poduzimali
тјеге u cilju identifikacije kriminalnih osoba - stranaca koji su tokom i poslije
rata dolazili u ВјН. Mnoge od istraznih radnji, u vezi sa identifikacijom sumnjivih
osoba, izvrsene su zajednicki sa pripadnicima medunarodnih policijskih snaga,
а veoma cesto па inicijativu upravo policijskih organa pod kontrolom legalnih
vlasti R ВјН. Organi policije, tuzilastva i sudovi raspolazu dokumentima u vezi

1881 LEONEL DJMONA su zvaJi ABU HAMZA.

1891 "OsJobodenje", ponedJeJjak, 07.10.1996. godine, cJanak pod nasJovom DRAPSJ КАО MUDZA-
HIDJNJ i podnasJovom "Francuski bezbjednjak о ubacivanju francuskih vojnika u јегјјогјј koji konjroJi-
,е Агmјја R В ј Н".
1901 . Obavjestajni organi R Htvatske su izdali lazna dokumenta Slavenu Вгсј6и па Јте Еdiп Сапо ,
ј ег su smatrali da se pod bosnjackim Јтепот , dok izvrsava obavjestajne zadatke , mogao slobnodnije
kretati па teritorijama pod kontrolom Агтјје R В ј Н; od obavjestajnih organa R Hгvatske , Hasimbego-
vic Mevludin је dobio lazna dokumenta па Ј те Drage ЈшјСа .
- Italijanska i francuska obavjestajna slui:ba su izdale lazna dokumenta Ој Carlo Antoniu па vise
ј тепа : Zeferini 8јпјат, Arfaoli Imad i Oliver Аепе Јеап.
- Transkript razgovora koga su policijski organi F ВјН imali sa Tarik Sa!em Cabawe, ocito uka-
zuje da ј е istog u В ј Н ро svojim pJanovima posJaJa obavjesjajna sJuzba Engleske. U voziJu , koje је
koristio, ро!јсјја ј е pronas!a ор гети koja se koristi u teroristickim akcij ama.

- 432 -
s tim. Podatke о tome је moguce objediniti i tako ilustrirati orijentaciju legalnih
organa vlasti R BiH da obuzdaju strance koji su svojim ponasanjem nanosili
veliku stetu nasoj ЬогЫ u odbrani BiH. Као odgovor па takva nasa nastojanja,
mnogi od stranaca su se ponasali kao osobe cije su politicke ambicije drugacije
u odnosu па ostale gradane ukljucene u odbranu BiH.
Brojni su indikatori prisustva obavjestajnih sluzbi preko stranaca koji su
tokom i poslije rata boravili u BiH. Za ilustraciju mogu posluziti slijedeci indika-
tori, odnosno, cinjenice: koristenje laznih imena; prisustvo osoba koje su tek
"primile" islam, а zatim dosli u BiH; primjena teroristickih metoda kojima se
kompromitira ЬогЬа za odbranu BiH; neke osobe su prije dolaska u BiH bile u
zatvorima evropskih zemalja i u zatvorima bh. susjeda, posebno u Hrvatskoj;
posjedovanje putnih i drugih isprava па vise imena; neki su identificirani kao
vojnici specijalnih jedinica vojske Francuske i vojske Velike Britanije; izazivaju
opci nered i nesigurnost sto је obIik napada па vrijednosti BiH i metod subve-
rzivnog djelovanja; djelovali su protiv tradicije islama u BiH i pruzali otpor nasim
vlastima i autoritetima Islamske zajednice; sirili su propagandu о bosnjackim
liderima - о Izetbegovicu, о reisu Cericu i о drugima kao "cafirima"; neki stranci
su dobili dokumenta od vlasti R Hrvatske.

11.9.
NISMO MOGLI EFIКASNO KONTROLIRAТI
ODRED "EL MUDZAHIDIN"

"Efektivna kontrola" је u уојпој organizaciji uvijek aktuelno pitanje. О tome

brinu politicki autoriteti - civilni komandant, ali i komandanti unutar vojne orga-
nizacije. "Efikasna kontrola" nad vojskom u nadleznosti civilne vrhovne koma-
nde, postavlja se kao рroЫет lojalnosti vojnih komandanata ili dijelova vojske,
ргета licnosti civilnog komandanta i ргета politickim smjernicama za angazi-
гапје vojske u datoj situaciji .
"Efikasna kontrola" vojnih komandanata unutar vojske podrazumijeva da
komandant, direktno ili preko svog staba moze osigurati da se bez pogovora
izvrsavaju njegove naredbe, da moze autoritativno uticati па svoje podredene
u svim dijelovima уојпе organizacije i u svim pitanjima koja spadaju u nadle-
znost vojske. Komandant "efikasno kontrolira" podredene jedinice i stabove,
ako azurno moze osigurati da mu se dostavi svaki podatak koga trazi о bilo
kojem pitanju koje se odnosi па izvrsene zadatke, protekle aktivnosti, aktuelno
stanje i planove daljeg angaziranja . Komandant ima "efikasnu kontrolu" onda
kad osigura da pojedinci , dijelovi jedinice i jedinica u cjelini postuju ustavom ,

- 433-
zakonima, posebnim propisima i naredbama regulirane standardne procedure
u pogledu ponasanja, svakodnevnog zivota i rada u miru i ratu.
"Efikasnom kontrolom" se osigurava mogu6nost da komandant jedinice,
clanovi njegovog staba ili bilo koje drugo lice koje ovlasti, kada dodu u podre-
бепј stab ili u jedinicu, da јт odnosni podredeni stab ili jedinica, јот prilikom
stavi па uvid sva dokumenta, pokazatelje о jedinici i da јт omoguci fizicki ргј­
stup svakom lokalitetu, polozaju i rasporedu podredenog staba, dijela jedinice
ili jedinice u cjelini. "Efikasna kontrola" podrazumijeva da pripadnici podredene
jedinice postuju autoritet pretpostavljenog, da jacaju njegov autoritet, da ро­
stuju politicke smjernice za angaziranje vojske u miru i ratu i da, u vezi s јјт,
postuju drzavne simbole, kao sto su zastava i grb, је oznake koje se nose па
uniformama. U uslovima "efikasne kontrole" niko пе moze nikome dati status
pripadnika jedinice пјјј ga otpustiti iz jedinice bez odobrenja komandanta сјја
se "efikasna kontrola" razmatra.
U slucaju Odreda "EI mudzahidin", ргета naprijed navedenim obiljezjima
"efikasne kontrole", ista пјје bila moguca ро slijedecem: pripadnici Odreda nisu
bili lojalni civilnom komandantu i legalnim organima vlasti, kao i autoritetima
u ver1ikali komandovanja unutar Агтјје R ВјН, јег su vrhovnog komandanta
Izetbegovica, generala Deli6a, generala Mahmuljina i ostale starjesine smatrali
komunistima, neprijateljima islama i ,,6afirima"; pripadnici Odreda nisu prihvatali
vrijednosti koje su bile osnova patriotskog angaziranja u odbrani R ВјН, vec su
imali svoje posebne motive, koje је djelomicno mogu6e identificirati kao motive
vjerskog karaktera, ali u Ыјпјт aspektima, njihove politicke motive пјје bilo то­
gu6e identificirati, s obzirom па zagonetne uslove ulaska u ВјН i nerazjasnjene
autoritete kojima su se obra6ali izvan ВјН ; komandanti З.К - Hadzihasanovi6,
Alagi6 i Mahmuljin nisu mogli osigurati da mudzahidini, odnosno, pripadnici
Odreda bez pogovora ili bilo kako drugacije, znaci , makar uz pogovor, izvrsa-
vaju njihova пагебепја; пј jedan od komandanata З.К пјје mogao autoritativno
uticati пј u jednom dijelu tog Odreda ро vaznim рјјапјјта ро kojima se тјегј
"efikasna kontrola"; komandanti nisu mogli osigurati da јт se iz Odreda do-
stave Ыјпј ili bilo kakvi drugi podaci koji Ы sluzili za efikasno komandovanje i
kontrolu; nasi komandanti nisu mogli ostvariti uvid u planove koje јта komanda
Odreda; pripadnici Odreda nisu postovali standardne vojne procedure koje su
пагебепе, odnosno, koje su obavezne ргета propisima, zakonima ili ргета
ustavu; nasi komandanti nisu mogli osigurati da clanovi njihovih stabova, kad
јт narede, odu u Odred i u Odredu izvrsi zadatak, јег pripadnici Odreda nisu
htjeli ргјтјјј nikoga ko Ы јт saop6io da је dosao uraditi bilo sta sto Ы пјјта
licilo па Izetbegovi6evu, Deli6evu ili Mahmuljinovu kontrolu u Odredu; ргјра­
dnici Odreda nisu postovali autoritet nasih komandanata; pripadnici Odreda
nisu postovali drzavne simbole, kao sto su zastava, пјјј nase propise u pogledu

- 434 -
pozdravljanja i slicno; bez icijeg odobrenja komandant Odreda је davao status
pripadnika svoje jedinice kome је оп zelio, а пјје htio primiti опе koje је zelio
komandant Mahmuljin,

11.10.
ZELJELI SMO од MUDZAHIDINI ODU Il ВlH
U vrijeme izvodenja орегасјја tokom 1995. godine, posebno od таја ра
do zavrsetka rata, situacija u R ВјН је bila veoma teska. Nekoliko regionalnih
cjelina nisu bile fizicki povezane sa centralnim dijelom ВјН, gdje su и Sarajevu
bile sve institucije kojima је zbog odsjecenosti bilo tesko uticati па organizaciju
odbrane. Bihac, Tuzla, Mostar, Gorazde, Srebrenica i Zepa su bili и veoma 'е­
skoj situaciji. Situacija и cijeloj R ВјН se bitno pogorsala nakon tragedije koja је
zadesila narod Srebrenice i Zepe, jula 1995. godine. U svemu је odgovornost
imala medunarodna zajednica koja se oportuno ponasala и odnosu па zlocine
koje је cinila agresorska vojska, pod kontrolom Milosevicevog rezima. Srebre-
nicka i zepska tragedija su jasno pokazale odgovornost medunarodne zajedni-
се za stradanja Bosnjaka. U takvim uslovima stvaralo se specificno raspoloze-
пје kod nas pripadnika Агтјје R ВјН, kao i kod naroda. Kad је medunarodna
zajednica пјјето posmatrala, ра i dopustala zlocine ogromnih razmjera, пата
је bila vazna svaka ротоС. Humanitarni aspekti ротосј iz islamskih zemalja
su bili znacajna stavka и odrzanju egzistencije stanovnistva koje је bilo и оса­
јпот stanju. U takvim uslovima, zbog nivoa humanitarne ротосј iz islamskih
zemalja, kod naroda је bilo prisutno shvatanje da su i svi stranci porijeklom iz
tih zemalja dobro dosli i da Ы svako ko Ы presijecao humanitarnu i vojnu ротос
исјпјо nesto sto Ы narodu bilo tesko objasniti.
Мј smo zeljeli da se га! zavrsi, da stranci koji dolaze ko zna па koje sve
пасјпе и ВјН odu iz ВјН i da и ВјН dodu vojska i policija iz Evrope i SAD, znaci
Amerikanci, Englezi, Francuzi, Nijemci, Italijani ..... , ргета сјјој smo mirovnoj
misiji pokazali veliku lojalnost. Znaci, тј smo perspektivno и politickom smislu
nasu sigurnost vezali za Evropu i SAD, ali smo osjecali da EU zeli nesto drugo
i da пат se iz raznih probIematicnih krugova патеси stranci сјје се ponasanje
biti takvo da se nasa ЬогЬа moze kvalificirati kao izraz islamskog fundamenta-
lizma, sto је bilo daleko od istine. Uz sve 'о, masovna stradanja па ulicama
Sarajeva i Tuzle, zatim srebrenicka i zepska tragedija, pojacavale su opasnosti
od revansizma, ali, bez obzira па sve јо, и svijesti i ponasanju Bosnjaka toga
пјје bilo i sacuvali smo se od toga.
Medutim, и 'от pogledu tesko је bilo kontrolirati strance и Odredu "EI ти­
dzahidin" koji su svakodnevno, kao i тј Bosnjaci, gledali stradanja civila па

- 435 -
ulicama Tuzle, Maglaja i Zavidovica - gradova koji su najbIizi njihovom raspo-
redu tokom 1995. godine. Upravo u tim mjestima agresorska vojska је gadala
civilne ciljeve , sto је otezavalo nase јпаёе efikasno djelovanje protiv revansiz-
та. Upravo takvo stanje је otezavalo nase тјеге da represijom rijesimo sve
sto је bilo probIematicno u vezi Odreda " ЕI mudzahidin". Оа smo to uGinili,
imali Ы рroЫете i sa autoritetima u islamskim zemljama odakle пат је stizala
ротос kad пат istu пјје pruzao niko drugi, уес је , naprotiv, djelovao embargo
па resurse za odbranu . Мј smo u takvim uslovima, snagom i instinktom оёајпј­
ka imali ргауо da organiziramo djelovanje za odrzanje nasih zivota, odnosno,
nase fizicke egzistencije. О tome, da i pored toga nismo usli u neke greske,
kao sto је revansizam, govore i podaci da Bosnjaci nisu rusili pravoslavne i
katolicke vjerske objekte iako smo svakodnevno gledali kako se granatiraju i
ruse dzamije, upravo sa polozaja agresorskih jedinica.
Мј smo ispostovali sadrzaj Oejtonskog sporazuma ро clanu 111 Aneksa 1 А о
povlacenju "stranih snaga koje nisu lokalnog porijekla" u roku od 30 dana, sto
se пе odnosi па mirovne snage, te obavezu da се se "naroGito povuci indivi -
dualni savjetnici , treneri, dobrovoljci i osobIje iz susjednih i drugih zemalja". Оо
21.12.1995. godine, kada је isticao pomenuti rok, stranci koji su bili u Odredu
" ЕI mudzahidin" su napustili zemlju, ako u meduvremenu nisu legalizirali svoj
boravak u R ВјН, sto је bila nadleznost civilnih organa vlasti . Ni prilikom raspu-
stanja Odreda nismo uspjeli izvrsiti licnu identifikaciju, а пјје тј poznato da li su
to uspjeli organi vlasti u susjednim drzavama, preko kojih su odlazili iz ВјН i koji
su ih i propustili da udu u ВјН, kada to niko drugi пјје mogao.

- 436 -
 ВЮGRдFIЈд AUТORA

Fikret Muslimovi6, general-major Агтјје ВјН

u penziji, гобеп је 09.12.1948. godine u selu Аа­
sljeva kod Gracanice. Srednju ekonomsku skolu
zavrsio је 1967.godine u Doboju, а, zatim, 1971.
godine, u Beogradu, Vojnu akademiju kopnene
vojske - smjer zemaljske artiljerije. Visoku vojno
- politicku skolu u Beogradu, ро programu za pos-
tdiplomski studij, kao prvi u rangu, sa prosjecnom
осјепот 9.86, pohadao је i zavrsio od 1978. do
1980. godine. U Beogradu је 1991. godine poha-
бао i Ratnu skolu koja је pripremala kadrove za
generalske duznosti, ali istu napusta septembra је
godine, u cinu potpukovnika, zbog neslaganja sa politickim ciljevima angazi-
гапја tadasnje JNA u agresiji па Sloveniju i Hrvatsku, kao i zbog neslaganja
sa postupcima rukovodstva Srbije i rukovodstva JNA u pogledu svodenja је
агтјје па srbijansko - cetnicku vojsku.
Tokom sluZbe u bivsoj JNA obavljao је razne duznosti, prvo komandne u
jedinicama artiljerije, а zatim funkcije u sluzbi vojne sigurnosti. Od septembra
1991. godine, kada napusta JNA, ра do aprila 1992. godine, zivi tesko, pod
prismotrom i ргјјејпјата policijskih struktura JNA.
Odmah nakon medunarodnog priznanja R ВјН, od 09. aprila 1992. godi-
пе, obavlja duznost nacelnika sigurnosti u RepubIickom stabu Teritorijalne
odbrane R ВјН i duznost savjetnika za vojna рјјапја u Predsjednistvu R ВјН.
Od jeseni 1993. godine obavlja duznost zamjenika nacelnika Uprave za то­
ral u Stabu Vrhovne komande R ВјН, а zatim i duznost nacelnika Uprave za
moral, sto radi uporedo sa ulogom celnog bosnjackog predstavnika u Zdruze-
пот stabu Агтјје R ВјН i HVO-a. Nakon Dejtonskog sporazuma, kao pred-
stavnik Bosnjaka, preuzima odgovornost u pregovorima sa predstavnicima
Hrvata i predstavnicima Srba za definiranje sporazuma о vojnim тјегата
za izgradnju povjerenja. Od pocetka 1997. godine do aprila 2000. godine
obavlja visoku operativno-stabnu duznost pom06nika ministra odbrane za od-
ЬгатЬепе pripreme. Penzionisan је 01.04.2000. godine.
Od 1994. do 1996. godine clan је Glavnog odbora Stranke demokratske
akcije. Od osnivanja Vije6a Kongresa bosnjackih intelektualaca, krajem 1992.
godine, clan је Izvrsnog odbora tog vije6a.

- 437 -
 Као pubIicista, autor је objavljenih knjiga "Kako su nas lagali", "Odbrana Re-
pubIike", "Agresija", "Rat i politika", "Salkan u vrtlogu politika" (па bosanskom i
engleskom jeziku) i "Krize i sigurnost u globalizaciji". Autor је brojnih analitickih
tekstova objavljenih u dnevnim i nedjeljnim listovima koji izlaze u ВјН.

- 438-

Ј
 SKRACENICE

-А ................ ............... Агтјја

-АВНО ........ .... ..... ...... Atomsko-bioloska-hemijska odbrana
-А R ВјН ..................... Агтјја RepubIike Bosne i Hercegovine
-ЬЬг ...... ........... .. ........ . brdska brigada
-BiН. ..... ....... .. ............. Bosna i Hercegovina
-BOV ... ..... ....... .......... . ВогЬепо oklopno vozilo
-Ьг .. ..... ........... ..... ....... brigada
-CIA ......... .................. Centralna obavjestajna agencija Sjedinjenih Americkih
Orzava
-СК SK ....... .... ... ......... Centralni komitet Saveza komunista
-CSB ..... ...... .... ........... Centar sluzbi bezbjednosti
-CZ ......... ....... .... ......... Civilna zastita
- ОМ ...................... .. ... . Njemacka marka
-ОРа ......... ............ .. ... Orustveno politicke organizacije
-EZ .... ....... ............... ... Evropska zajednica
-HOZ ВјН ................... Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine
-HOZ ... .... ... ... ........... .. Hrvatska demokratska zajednica
-HOS ..... ............. ........ Hrvatke oruzane snage
-HV .......... ............ ... .. . Hrvatska vojska
-HVO ..... ..... ................ Hrvatsko vijece odbrane
-HZ Н-В ...... ............... Hrvatska zajednica Herceg-Bosna
-IKM ...... .........•..... ...... Istaknuto komandno mjesto
-JNA ... ................. ....... Jugoslovenska narodna агтјја
-К ..... ....... ..... .......... .... Korpus
-KOS ... ........... .. ......... , Kontraobavjestajna sluZba
-КоV .......... ............ .. .. . Корпепа vojska
-KSRV...... .................. Komandno-stabna ratna vjezba
-MAG .. .. .... .. ............... Udruzenje Muslimana za antigenocidne aktivnosti
-МВО .. .... ............ .. ..... Muslimanska bosnjacka organizacija
-MF .......... ...... .......... .. Ministarstvo finansija
-MIP ...... ........ ............. Ministarstvo inostranih poslova
-MNO .... ...... ...... ......... Ministarstvo narodne odbrane
-МО ............................ Ministarstvo odbrane

- 439 -
 -MUP R ВјН ...... .... ..... Ministarstvo unutarnjih poslova RepubIike Bosne i
Hercegovine
-MUP ......................... Ministarstvo unutarnjih poslova
-NATO .......... .... ......... Sjeverno atlantski vojni savez (North Atlantic Treaty
Organization)
-NOR .. ....................... NагоdпооslоЬоdilаёki га!
-NVO .......................... Naoruzanje i vojna оргета
-OS R ВјН .... .............. Oruzane snage RepubIiKe Bosne i Hercegovine
-OS SFRJ ........ .. ........ Oruzane snage Sосiјаlistiёkе Federativne RepubIike
Jugoslavije
-OUN .... .. .. .. ............... Organizacija Ujedinjenih пасјја
-РТТ ........................... Posta telefon telegraf
-R ВјН ........................ RepubIika Bosna i Hercegovina
-R Н ........................... RepubIika Hrvatska
-RMR ......................... Ratne materijalne rezerve
-RSK .. ........................ RepubIika Srpska Кгајјпа
-R8TO ....................... RерuЫiёki stab Teritorijalne odbrane
-RTV .......................... Radio-televizija
-RV i PVO .................. Ratno vazduhoplovstvo i prozivvazdusna odbrana
-RZ i PZO .................. Ratno zrakoplovstvo i ргоtivzгаёпа odbrana
-SAD ...... .................... Sjedinjene Аmегiёkе Drzave
-SANU ....................... Srpska akademija nauka i umjetnosti
-SAO .......................... Srpska autonomna obIast
-SDA: ...... ...... ........ ..... Stranka demokratske akcije
-SDB ............ .. ............ Sluzba drzavne bezbjednosti
-SDP ВјН ...... ............. Socijaldemokratska ра. tija Bosne i Hercegovine
-SDP .......................... Socijaldemokratska рапјја
-SDS .... ...................... Srpska demokratska stranka
-SFRJ .......... .............. Sосiјаlistiёkа Federativna RepubIika Jugoslavija
-SK ВјН ........ .............. Savez komunista Bosne i Hercegovine
-SKJ ........................... Savez komunista Jugoslavije
-SK-PJ ......... .............. Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju
-SOVO ....................... Socijalno osiguranja vojnih osiguranika
-SPO ....................... ... Srpski pokret obnove
-SRВiН ........ ............... Sосiјаlistiёkа RepubIika Bosna i Hercegovina
-SRT .......................... Sredstva ratne tehnike
'SSNO ....................... Savezni sekretarijat za narodnu odbranu
-8ТО R ВјН ................ 8tab Teritorijalne odbrane RepubIike Bosne i
Hercegoitine
-8ТО ........ .................. 8tab Teritorijalne odbrane

- 440 -
-SVK 08 R ВјН .......... Stab Vrhovne komande Oruzanih snaga RepubIike
Bosne i Hercegovine
-SVK ....................... ,.. Stab Vrhovne komande
-ТО RBiH ................... Teritorijalna оБЬгапа RepubIike Bosne i Hercegovine
-То ............................ т eritorijalna оБЬгапа
-TV ............ ,................ Televizija
-UN ............................ Ujedinjene пасјје
-UNPROFOR ............. Zastitne vojne snage Ujedinjenih пасјја па prostoru
8FRJ (United Nations Protection Forces)
-VO JNA .................... Vojna obIast Jugoslovenske паroбпе агтјје
-VO ............................ Vojna obIast
-ZAVNOBIH ............... Zemaljsko antifasisticko vije6e narodnog oslobodenja
Bosne i Hercegovine
-ZS А R ВјН i HVO .... Zdruzeni stab Агтјје RepubIike Bosne i Hercegovine i
Н rvatskog vije6a оБЬгапе

- 441 -
 INDEKS LICA

А 395 ., 403., 404., 416., 417. ,

418.
АЬдј Idzet, 106., 371.
Alispahi6 Fatmiг, 14.
АЬдј6 Fikгet, 157. , 163., 164., 171.,
Аlјј6 Dino, 292. , 293. , 295. , 296.,
172., 406., 407., 408., 409.,
350., 351 ., 353.
410.,411.,412.,413., 414.,
Аlјј6 Најго, 350.
415.,416.,417.,418.
Аlјј6 Midhat, 187., 188., 292., 295.
АЬи Hamza, 432,
Аlјј6 Мјдо, 293., 296., 350.
АЬи Мааlј, 423., 424., 425 ., 426.
Асј6 Мјlап, 174., 175., 176., 320. Aljuki6 Esma, 415 .,

Ademovi6 Кето, 404. Ancevski Stevan, 386.

Апдеli6 Milenko, 87., 88. , 89., 174.,
Adzi6 Blagoje, 46., 49., 64., 83.,
148.,149.,150.,171. 175.
Aгapovi6 Мјго , 248.
Agi6 Маlј6, 415.
Агпаи! Selim, 263.
Ajnadzi6 Nedzad, 73., 79., 106.,
107., 108., 153., 162., 169., Aгnautovi6 Нјдајеј, 288 ., 290.
170., 173., 363., 366., 370., Aгnautovi6 Sa6iг, 392.
371 ., 380., 383. Avdi6 Izet, 288.
Akmadzi6 Мјlе, 241. Avdi6 Senad, 114., 115.
Aksentijevi6 Мјlап, 170.
Alagi6 Mehmed, 421 ., 434. в
Alibabi6 Мипјг, 16., 21., 159., 160.,
ВаЫ6 Мјlап, 73 ., 74.
218., 354. , 385., 386., 404.
ВаЫ6 Мјlе, 61., 73., 74. , 76., 84 .,
Alibabi6 Osman, 415.
88. , 89., 96., 377.
Alibegi6 Rasim, 417.
Backovi6 Zaim, 140., 142., 143.,
Alibegovi6 Ibгahim , 95. , 101., 102.,
161.
104., 307.
Badankovi6 Suzana, 169.
Аlјја Ismet, 271., 320.
Bajkusa, 248.
Alijagi6 Husein, 415.
Bajгamovi6 Alaga, 1ОО .
Alispahi6 Bakiг, 157., 158., 216.,
346., 347., 348., 352., 388., Bajгamovi6 Ismet - Сеlо , 188., 278.
Ваlајоп Ivan, 122., 123.

- 443 -
Basanovic Rifat, 415. Brigic Ivan, 322 .
Basic Meho, 269. Bristric Senahid, 257. , 294.
Becirbegovic Dida, 117. Brka Osman , 262.
Becirbegovic Edan, 269. Brka Siraza , 262.
Becirbegovic Nedzad, 117. Brkanovic Zlatan, 288.
Becirbegovic Reuf, 117. Brkic Fikret, 96.
Becirbegovic Rifat, 117., 118., 124. Brkic Musir, 322 .
Begic Azra, 262., 269. Brkic Ramo, 415.
Begic Kasim , 257. , 269 ., 281. Broz Josip - Тјјо, 11 ., 26., 27. , 33 .,
Begic Muharem, 413., 414., 417. 46. , 47 ., 49., 51 ., 52 ., 55 ., 56 .,
57., 59 ., 63., 78., 95 ., 111 .
Besic Edhem , 417 .
Вuёiп Nenad, 36.
Besic Muhamed, 407 .
Bulatovic Мотјг , 33., 54., 56.
Beslija Dzevad , 185., 288., 290.
Bulatovic Slavko, 77., 80.
ВјЬег Ismail, 185., 186., 288., 290.,
379., 380. Bulic Zarko, 191.
Вiёаkёiс Fehim , 288. Вuпёiс Simeun , 50.
Bilajac Rifat, 119., 140., 144., 145., Busatlija Ibrahim, 3., 257. , 269.
146., 177., 286., 320., 322., Butorac Zdravko , 415 .
342. Buturovic Dzenana , 262 ., 269.
Bilkic Mersad, 288.
Вiогёеviс Andrija, 87 ., 88., 89.
Bisic Munib, 146., 199., 236. , 315. с
Bistric Senahid , 281 .
Сегјс Mustafa, 257., 269. , 394.,
Bjelosevic Slavoljub , 159., 161 ., 409. , 411 ., 424., 433.
162.,378. , 381.
Сего Muharem, 119.
ВоЬап Маје, 15., 48 ., 157., 225.,
СјСО Muhamed, 269.
273.,274. , 275 ., 409., 410.
Bogicevic Bogic, 36. ,
Bogunic Vahid, 288., 404.
Boras Franjo, 172., 324. Саоо Branko, 163.
Воsilјёiс Srdan , 405. Camdzija Jasmin, 404.
Вогјс Grujo, 46. Сатрага Avdo, 241 .
gгёiс Slaven, 432. Сапёаг Nusret, 260., 261.
Brekalo Tadija , 173. Candic Mustafa, 328.
Brekalo Tadija, 370.

- 444 -
Causevi6 Halid, 257., 262., 263 ., Dedakovi6, 248.
269. Delali6 Jasminka, 348.
Causevi6 Mirsad, 271 ., 322. Delali6 Nurko, 288.
Ceki6 Smail , 257. Delali6 Ramiz - Celo, 224. , 273 .,
Ceki6 Sefkija, 257., 262 ., 269. 275 ., 285., 296., 317 ., 328 .,
Cengi6 Halid, 348 . 349. , 350. , 351 ., 352 ., 353 .,
361 ., 390 ., 391 ., 392. , 395 .,
Cengi6 Hasan, 41 ., 180., 257., 347.
400., 401 ., 402 ., 403. , 404.
Cercil, 11., 14.
Delali6 Zejnil, 271 .
Сејј6 Bekir, 415.
Deli6 Атјг, 362.
Сејј6 Ibrahim, 415.
Deli6 Rasim , 7., 147., 148., 188.,
Сјгј6 Besim, 415. 213., 269., 271 ., 286., 291. ,
Ckrebi6 Dusan, 33. 292., 307., 319 ., 320. , 321 .,
Colakhodzi6 Ibrahim, 257. , 262., 322 ., 323 ., 324 ., 325. , 326.,
269. 330. , 346. , 347. , 348. , 349 .,
Colakovi6 Safet, 123., 376. 351., 352 ., 353., 354. ,355 .,
357. , 360. , 362. , 363. , 394. ,
СогЬо Атјг , 290.
400., 401 ., 402., 403., 404.,
425 ., 435.
Deli6 Sead , 320.
Delimustafi6 Alija, 85 ., 120., 121 .,
Сајј6 Mirsad, 271 . 122.,407.,408.
Deljki6 Атјг, 361 .
Catovi6 Fuad , 288 ., 290.
Cisi6 Mirza, 101 . Deronja Abaz , 174., 176.

Cosi6 Dobrica, 276 ., 277. Dervisbegovi6 Hasan , 241., 257.

Cudi6 Sejo, 283. Dervisevi6 Zahir, 103., 133., 368 .

Cuk Tomislav, 373 . Dimkovi6 Stojan , 78 .

Cusi6 Мј60, 42., 49 ., 50., 64. DivjakJovan , 140., 147., 148., 175.,
271., 320., 321. , 338. , 359.
Doko Jerko, 41 ., 138., 139., 146.,
149., 161 ., 162., 164., 167.,
D 175., 180., 191 ., 192., 193.,
Dahi6 Ismet, 320. , 404. 194., 199., 200., 202 ., 204 .,
225., 226 ., 227 ., 236.
Dautbasi6 Ismet, 241., 257. , 260.,
261., 309. Dolan Himzo, 185.
Dautbasi6 Sead , 191. Draganovi6 Milan, 78 .

De Gol, 11. Draskovi6 Vuk, 48 ., 55.

- 445 -
Drekovic Ramiz, 320., 414., 416. 180., 199., 200., 201 ., 202.,
огјпо Muhamed, 269. 227.,374.
Drnovsek Janez, 36. , 53. , 61 . Erovic Feho, 103., 104., 105., 123.,
124., 376 .
Dujmovic Ivan, 415.
Erovic Jasmin, 194., 195., 196.,
Dukic Rajko, 154.
198.
Оипјјс Velimir, 78., 79 .
Dupanovic Safet, 413.
F
Durakovic Enes, 262., 281.
Durakovic Nijaz, 48., 115., 269. , Fabijan Вепо, 140.
309. Felic Irfan, 414., 415 ., 417.
Оигјс Ekrem, 174., 175. Ferozovic Отег, 415.
Оигјс Zecir, 185. Fetahagic Muharem, 161 ., 174.,
Duvnjak Hamza, 290. 175.,320.
Filandra Sacir, 257 ., 269.
Filipovic Muhamed, 48. , 241 .
DZ Klauzevic, 11 .

Dzamonja Вгапјтјг, 288.

Dzubo Ahmet, 174.
G
Gacanovic Rasim, 169.
о Gagula Mustafa, 271 .
Galijatovic Ekrem, 191 .
ЕЈар јс , 248.
Ganic Ејир ,220., 257., 269. , 309.,
EJihanovic Sahbaz, 191., 241 . 398.,409.
EJordic Budimir, 378., 381 . Ganijun Rusmira , 288.
EJukanovic Мјlе , 33 . Garic Nenad, 78 .
Durdevac Vojislav, 46., 83., 84 ., 85 ., Garic Predrag , 78.
90. , 174.
Glavas Branko , 82 .
Gligorov Кјro , 53 ., 56.
Gljiva Jasmin, 288 ., 290.
Е
Gracic Nijaz, 288 ., 290.
Efendic Hadzo, 5., 281 . Grbo Ismet, 269.
Efendic Hasan, 135., 136., 137., Grebo Zdravko, 241 .
140., 142., 143., 152., 168.,
Gruhonjic Asim, 257.
Gusic Salko, 320.

- 446 -
Gvero Milan, 298., 300., 301. 322., 323., 324., 325., 326.,
327., 328., 329., 330., 331.,
332., 333., 334., 335., 336.,
337., 338., 339., 340., 341.,
н
342., 343., 344., 345., 347.,
Hadzi6 Dzevad, 169. 350., 352., 353., 354., 355.,
Hadzi6 Fikret, 417. 356., 357., 358., 359., 362.,
366., 372., 387., 390., 391.,
Hadzi6 Ibrahim, 415.
394., 395., 399., 400., 401.,
Hadzi6Safet, 117., 118., 119., 120. 402.,403.
Hadzifejzovi6 Senad, 269. Hasanbegovi6 Muharem, 269.
Hadzihasanovi6 Enver, 87., 89., 90., Hasanovi6 Етјг, 288., 290.
320.,421., 434.
Hasanovi6 Hajrudin, 271.
Hadzihasanovi6 Hamdija, 257. Hasanspahi6 Edin, 135.
Hadziosmanovi6 Lamija, 262., 269. Haselji6 Agan, 73., 74., 373.
Hadzovi6 Sabira, 269.
Hasi6 Senad, 361., 392., 393.
Hafizovi6 Resid, 269. Haveri6 Ismail, 119.
Hajdarevi6 Hadzem, 257. Haznadar Medo, 271.
Hajrulahovi6 Mustafa, 119., 253., НеЫЬ Admir, 288., 290., 404.
314., 320., 322., 351., 359.,
НеЬјЬ Avdo, 84., 85., 216., 257.,
361., 403.
259., 260., 261., 262., 263.,
Hakalovi6 Haso, 348.
269.,281.
Halilbegovi6 Nihad, 269. Herenda Senad, 185.,288., 290.
Halilovi6 Ibrahim, 338. Herljevi6 Franjo, 62
Halilovi6 Safet, 257., 269. Herodot, 11.
Halilovi6 Sefer, 8., 11., 16., 21., Hodzi6 Ahmet, 174., 175., 176.
102., 119., 122., 126., 133.,
Hodzi6 Ibrahim, 415.
134., 139., 140., 141., 142.,
144., 147., 175., 177., 178., Horvat Zlatko, 249.
187., 188., 189., 193., 194., Но! Dzemo, 135.
199., 200., 202., 204., 212., Hozo Dzevad, 269.
213., 215., 217., 219., 220.,
Hrelja Kemal, 257., 262., 269., 281.
226., 227., 228., 235., 236.,
243., 245., 249., 252., 253., Hrvi6 Bajro, 126.
256., 270., 272., 273., 275., Hubi6 Zahid, 288.
285., 286., 288., 291., 292., Hukovi6 Seid, 257., 260., 261., 262.,
293., 294., 296., 301., 302., 269.
303., 304., 308., 309., 313., Humi6 Hamid, 404.
316., 317., 319., 320., 321.,

- 447 -

Ibrahimagi6 Omer, 257., 269.
Ibrahimpasi6 Nenad, 413., 414.,
416.
Ibrisimovi6 Nedzad, 269.
Idrizovi6 Halil, 349., 350.
Imad Arfaoli, 432.
Imamovi6 Mustafa, 241., 257., 262.,
263., 281.
Imamovi6 Enver, 269.
Imamovi6 Nurudin, 157
Imsirevi6 Sulejman, 349.
Isailovi6 Suada, 288., 290.
Isakovi6 Alija, 262., 263., 269., 280.,
281.,284.,285.,286.
Izetbegovi6 Alija, 11., 12., 42., 48.,
53., 55., 56., 60., 90., 102.,
110., 111., 114., 118., 119.,
133., 135., 137., 138., 154.,
157., 158., 159., 175., 177.,
178., 188., 190., 191., 194.,
213., 216., 223., 225., 227.,
228., 229., 231., 235., 236.,
238., 241., 242., 243., 245.,
251.,253.,256.,260.,261.,
262., 269., 271., 272., 273.,
274., 275., 276., 278., 279.,
280., 281., 284., 285., 286.,
287., 299., 300., 305., 308.,
309., 310., 313., 321., 322.,
323., 325., 326., 329., 330.,
332., 333., 334., 335., 336.,
337., 338., 339., 340., 343.,
344., 345., 346., 347., 348.,
349., 351., 352., 357., 359.,
360., 361., 363., 371., 372.,
384., 386., 391., 394., 396.,
397., 398., 400., 401., 402.,
- 448 -
408.,409.,411.,417.,424.,
425., 429., 433., 435.
Ј
Jaganjac Jasmin, 271., 272.
Jahi6 Munir, 180.,209.
Jaki6 Enes, 288.
Jaki6 Fikret, 135., 140., 174., 175.,
Jakubovi6 Sejfija, 141.
Јапсј6 Miro, 241.
Jandri6 Jadranko, 132., 133.
Jankovi6 , pukovnik, 167.
Jankovi6 Radislav, 103., 133.
Jankovi6 Savo, 46.
Jasarevi6 Jusuf, 227., 233., 288.,
363., 371., 380., 401., 404.
Jasari Ka6usa, 34.
Jonuz Almir, 288.
Jovanovi6 Branko, 99.
Jovi6 Borislav, 36., 61.
Juki6 Perica, 247.
Jusi6 Dzevad, 137., 140., 173.,
183., 216., 224., 288., 369.,
370.,380.
к
Kadi6 Rasim, 48.
Kadi6 Zijad, 412., 413., 414., 415.,
416.,417.
Kadijevi6 Veljko, 32., 36., 42., 49.,
56.,57.,58.,60.,61.,62., 63.,
64., 65., 68., 69., 83.
Kafedzi6 Mujo, 257., 259., 260.,
261.
Kafedzi6 Semir, 315 . Kecmanovi6 Nenad, 48.
Kajevi6 Avdo, 135., 140. Кljuji6 Stjepan, 48., 61 ., 90., 163.,
Kalea Miroslav, 224. 164.,209., 220 ., 315.
Kamberovi6 Husnija, 257., 262. Knezevi6 Мјјо , 141.
Kapetanovi6 Атјга , 298., 300., 301 . Knezevi6 Zdravko, 191 .
Kapetanovi6 Zlatko, 288., 290. Којј6 Kemal, 288 ., 290., 404.
Karadzi6 Radovan , 15., 28., 32., Koljevi6 Nikola, 79., 84 ., 154., 171.,
42.,45.,48., 52 .,53. , 54. , :;5. , 172., 324. , 407.
60.,61.,70.,75., 79.,80 ., 81 ., Komsi6 Ivo, 114., 11 5., 116., 11 7.,
82 ., 84., 85., 121., 154., 157., 149., 220., 257 ., 309 .
159., 160., 161 ., 165., 169., Komsi6 Jure, 115.
172., 173., 174., 208 ., 273 .,
Konjhodzi6 Faruk, 269.
274., 275., 276., 296., 298.,
Копјјсјја Abdulah, 309., 321 ., 322 .,
331 ., 335 ., 354. , 358. , 369 .,
399 ., 407. , 408 ., 409., 429. 325.
Когјепј6 Dervo, 186., 290.
Кагатап Dатјг, 185., 288., 290.
Karamehmedovi6 Muhamed, 269. Kosti6 Vlastimir, 378., 381.

Karanusi6 Ante, 77., 175. Koturovi6 Dusan, 96., 97. , 98.

Karaveli6 Vahid, 153., 162., 169., Kovacevi6 Savo, 46.

170., 320. , 322 ., 361. , 403. , Krajisnik Momcilo, 154., 174.
404. Krdzali6 Amel, 288.
Кагј6 Етјг, 271 . Kreso Enver, 251 .
Кагј6 Enes, 257 ., 262., 269., 281 . Kreso Sead, 269.
Kari6Vehbija, 103., 106., 133., 134., Kruni6 Bosko, 33.
140., 271 ., 286 ., 338 ., 342 ., Kruni6 Radovan , 123., 373., 377.
345. , 368. , 374., 379.
Kruski6 Samira, 314.
Кагјп Zoran , 288.
Krusko Samir, 197., 198.
Karisik Кето , 119., 140.
Kucan Milan, 50., 56.
Karisik Meho, 322.
Kukanjac Milutin, 46. , 154., 155.,
Karlusi6 Jure, 290. 157., 158.,174.
Karovi6 Midhat, 288., 363., 371., Kukoljac Osman , 288 ., 290.
372. , 380.,383.
Kulenovi6 Adil, 114., 115., 122.
Karovi6 Mustafa, 120., 121 .
Kulenovic Tvrtko, 269.
Karsi6 Izet, 288., 290., 404.
Kurspahic Nermina, 269.
Kasumovi6 Вајго , 153., 162., 169.,
Kurto Nedzad, 269.
170.
Kusturica Nurudin, 269.
КеЬо Mirsad, 180.

- 449 -
Kutiljero, 157. м
Kuzmanovie Jovo, 104., 105.
Magazin, kapetan, 300.
Maglajlie Munib, 257., 262., 269.,
281.
L Mahmuljin Sakib, 135., 140., 147.,
Lagumdzija Zlatko, 157.,241. 421.,425., 426., 434., 435.
Lasie Мјго, 172.,324. Mahmut6ehajie Rusmir, 257., 269.,
309., 339., 398., 399.
Latie Nedzad, 257.
Mandie Мото, 314.
Lazar, 48.
Manojlovie Tadija, 77., 80.
Lazovie Мјго, 209.
Магје Velimir, 224., 313.
Lekie Ekrem, 326.
Markesie Slaven, 405.
Lionel Dumont, 432.
Markotie Апје, 48., 241.
Loncarie Alija, 140.
Markovie Velimir, 79.
Lovrenovie Ivan, 149.
Martie Milan, 73., 74., 368., 381.
Lovrenovie Slobodan, 241.
Мајје Davor, 314.
Lozancie Ivo, 247.
Мајје Miladin, 372., 382.
Lucarevie Кегјт, 140., 141., 144.,
186., 187., 188., 189., 190., Medosevie Esad, 360.
199., 200., 201., 21 о., 212., Mehie Ismet, 1оо.
215., 219., 222., 226., 227., Mehmedbasie Enver, 269.
253., 273., 275., 278., 279., Mehmedspahie Suhret, 186.
282., 285., 314., 317., 359.,
390., 399., 401. Mekenzi, 170.

Lucarevie Muamer, 219 Mekie Rasim, 322.

Lukezie Апјоп, 174., 175., 176. Mihailovie Draza, 25., 27., 82., 94.
Mijatovie - Ljuie Тајјапа, 220.
Mikie Senad, 73., 288., 363., 374.,
380.
LJ
Miladinovie Stanislav, 78.
Ljevakovie Zijad, 257., 260., 261., Milanovie Neven, 248.
262.
Milatovie Veljko, 33.
Ljubicie Nikola, 32., 33.
Milinie Gordan, 81., 82 .
.Ljubie Mariofil, 175., 241.
Milnovie Вого, 372., 382.
Ljubijankie Irfan, 413., 414., 416.
Milosevie Slobodan, 28., 29., 30.,
Ljubojevie Milan, 413. 31., 32., 33., 34., 35., 37.,
38.,39 ., 42.,43.,44 ., 45 ., 46.,

- 450 -
 47. , 48., 50.,51.,52.,53. , 54. ,
55., 56.,57., 58 ., 59. , 60 ., 61 .,
62., 63. , 64.,65. , 66. , 67. , 69. ,
70., 71 ., 75.,76. , 77.,78.,80.,
81., 83.,85.,86.,87. , 94.,95.,
106., 109., 111., 112., 113.,
116., 121 ., 124., 138., 149.,
152., 157., 159., 160., 161 .,
165., 166., 169., 171., 172.,
173., 183., 208., 242., 243.,
247., 248. , 252., 258., 273.,
275., 276.,277., 296., 305.,
306., 31 О . , 311., 331., 333.,
335 ., 339. , 340., 345., 355.,
356. , 358., 374., 375 ., 407.,
408. , 409.,410., 411.,412.,
420., 425., 426., 429., 430. ,
435.
Miljanovic Dragan, 405.
Miranovic Rajko, 77.
Mirko Despot, 128.
Mitev Stojce, 78.
Mitrovic Branko, 97. , 98., 99.
Mladic Ratko, 46., 103., 104., 298.,
299., 300., 301., 302., 303.,
304.,331.
Могјпа Rahman , 34.
Могјоп Filip, 297. , 298., 299. , 300.,
303.,304.
Mrkovic Rusmir, 404.
Mujkic Мијо, 62.
Mulaibrahimovic Halim, 257.
Mulic Halida, 415.
Muminovic Rasim, 257., 269.
Muratovic Hasan, 269.
Music Semsudin, 257., 262., 269.,
295.,296.
- 451 -
Muslimovic Fikret, 3. , 4. , 5., 7., 8.,
9., 11 ., 12., 13., 14., 15., 16.,
17., 18., 79 ., 81 ., 82., 84. , 85 .,
89., 104., 125., 173., 188.,
209., 212., 213., 260., 261 .,
263., 269., 281., 320 ., 322.,
325., 352., 354., 359., 363.,
364. , 365., 366., 367. , 368.,
369. , 370., 371 ., 372., 373.,
374. , 375., 376. , 377., 378. ,
379 ., 380., 381. , 382. , 383.,
384 ., 387. , 399. , 403.
Musinbegovic Hasib, 106.
N
Najetovic Dzemal, 106., 107., 122.,
123., 124.,366.,379.
Nakas Bakir, 269.
Nametak Fehim , 269.
Negovanovic Marko, 42., 49.
Neimarlija Нilто, 269.
Nezirovic Muhamed, 262., 269.,
281.
Nikolic Obrad, 77. , 80.
Nikolic Ranko, 191., 241.
Ninkovic Spiro, 46.
Numic Hajrudin, 257., 262
о
Oliver Rene Јеап, 432.
Отапјс Asim, 140.
Omerbegovic Sadika, 321.
Omersoftic Amila, 251., 289.
Orlandic Marko, 33.
Osmanagi6 Daut, 290. Podzi6 Sifet, 185., 186., 187., 188.,
Osmanbegovi6 Esad, 204. 316., 363., 372., 373., 380.,
Oven Dejvid, 275. 382.
Polimac Salko, 140
Polutak Mustafa, 271.
р Popovi6 Himzo, 288.
Pozderac Hakija, 153., 176.
Pajevi6 Emsudin, 288., 290.
Pozderac Hamdija, 108., 152., 153.,
Paldum Esad, 361. 176.
Panteli6 Мј60, 159., 161. Pozderac Nurija, 153.
Рапјеја Avdo, 404. Pozderac Sakib, 12.,62.,108.,109.,
Paraga, 248. 145., 152., 153-. 174., 175.,
Paravli6 Huso, 162., 169., 170. 176., 378., 383.
Pasali6 Arif, 271., 320. Pozderac Samir, 153.
Paveli6 Апје, 27., 248. PrazinaJuka, 130., 131., 191., 192.,
Ресаг Senad, 360., 361., 362. 193., 194., 195., 196., 197.,
198., 199., 200., 210., 212.,
Pejanovi6 Mirko, 48., 175., 220., 222., 224., 227., 270., 271.,
221., 241., 257. 272., 273., 275., 285., 312.,
Pelidija Епез, 110., 118.,257.,262., 313.,314., 315., 316., 317.,
263., 269., 281., 363., 371., 318., 328., 359., 390., 395.,
380., 383., 386., 387. 399.
Pelivan Jure, 169., 175. Prkacin, 248.
Регј6 Zivko, 79. Prli6 Jadranko, 233.
Perinovi6 Davor, 48. Prljaca Nusret
Perisi6 Momcilo, 46., 154. Pucarevi6 Slavko, 77., 80
Petrovi6 Drazen, 241. Purivatra Atif, 257., 262., 263., 269.,
Pinjuh Ivica, 288. 281.
Piskuli6lvan, 106., 127., 136., 137., Pusina Jusuf, 157., 158., 167., 175.,
173., 183., 184., 288., 363., 191.,216.,253.,315.
372.,374.,377.,380.
Plavsi6 Biljana, 84.,154.,163.,171.,
172.,324., 407. R
Ple6ko Franjo, 140.
Radevi6 Goran, 288.
Pleho Arif, 269.
Radonci6 Fahro, 21., 286., 326.,
Podzi6 Selman, 73.
328., 352., 353., 387., 388.,
389.

- 452-

Ј
Radovovi6 Rasim, 288. Simovi6 Petar, 76., 83., 85., 90.,
Radujko Nikola, 328. 120., 121., 131.,364.,368.,
369.
Rado Dzevad, 290., 316., 317.,
390.,404. Sipovi6 Zijad, 186.
Raguz Mar1in, 191. Slavicek Ivan, 140.,248.,251.,283.,
286.
Rakocevi6 Slobodan, 373.
SIiskovi6 Stanko, 183., 195., 216.,
Rami6 Enver, 413., 415., 416., 417.
257.
Raseta Andrija, 98.
Smajlovi6 Muhamed, 288.
Rasidagi6 Zijo, 140., 142.
Sofradzija Avdo, 257., 269.
Redzovi6 Sifet, 288.
Sokolovi6 Dzemal, 48.
Reki6 Sead, 130., 371., 385., 386.,
Somun Hajrudin, 241.
387.
Spahi6 Ismet, 393.
Rizvi6 Muhsin, 262., 263.
Spahi6 Mustafa, 1О., 257., 262.,
Rozi6 Ilija, 169.
263.,269.,399.
Rustempasi6 Sven, 337., 338., 339.
Spirkovski Aleksandar, 46., 62., 88.,
89.
Stamboli6 Ivan, 33.
s Stamboli6 Отег, 404.
Sadikovi6 Cazim, 241. Stanimirovi6 Ivan, 105.
Salcin Ramiz, 186. Stankovi6 Branko, 46.
Salem Tarik Cabawe, 432. Starcevi6 Ante, 248.
Sapundzija Riza, 36. Stojanov Dragoljub, 241.
Saracevi6 Irfan - Zile, 412., 413., Stojkovi6 Zoran, 105.
414.,415.,416.,417.,418. Su6eska Avdo, 257., 262., 263.,
Sejdinovi6 Husnija, 288., 380. 269., 281.
Selimovi6 Етјг, 415. Suljevi6Zi6ro, 119., 140.,286.,320.,
Selimovski Jakup, 411. 322.,342.
Selmanovi6 Sakib, 135., 140.
Sidran Abdulah, 269.
Silajdzi6 Haris, 269., 352., 409.
Simonovi6 Dragoljub, 167. Sa6irbegovi6 Almasa, 262., 269.
Simonovski Dimitrije, 137., 138., Sa6irbegovi6 Nedzib, 269.
140.,369 Sadi6 Hazim, 320.
Simovi6 Miodrag, 191.,241. Sagolj Zdravko, 271.

- 453-
Sarac DZemil, 109., 174., 175.,307., Topalovi6 Musan - Сасо , 224.,
320., 363., 378. , 380. , 383. 273., 275. , 285. , 296., 314.,
Sarganovi6 Safet, 415., 417. 315., 317. , 328., 349. , 350.,
351 ., 353., 358., 359., 360.,
Sarlija Mate - Daidza, 271 .
361. , 362. , 390., 391 ., 392.,
S6eta Кето , 126. 393., 395 ., 400. , 401 ., 402.,
Se6eragi6 Muris, 288. 403.,404.
Siber Stjepan, 135., 140., 144., Topalovi6 Vlado, 173., 185., 368.,
164., 167., 170., 175., 224., 370., 371.
241 ., 320. , 338. Topi6 DZevad, 188., 189., 278 .,
Simi6 Marijan, 416., 417. 390.
Simi6 Petar, 49 ., 50. Topi6 Franjo, 169.
Skalji6 Avdo , 363., 364. Trivi6 Janko, 364., 368., 372., 382.
Skalji6 Malik, 300. Trnka Kasim, 269.
Sljivo Nedzad, 186. Tudman Franjo, 38., 48., 53., 55.,
Sovsi6 Elvir, 404. 56., 86., 172., 183., 223.,
Spegelj Mar1in, 43., 68 ., 69. 225. , 273. , 275. , 276., 296.,
297., 299., 305., 306., 310.,
Sukrija AIi , 34.
311 ., 312., 338. , 339. , 345.,
Suput Milan,159., 161. 355., 356., 358 ., 408., 409. ,
Suvar Stipe, 36. 410.,411 ., 412.,420.,425.,
Svraki6 Emin, 199.,210.,212. 426.,430.
Tumanov Simeun, 76., 84., 105.,
121 ., 407.
т Turajli6 Hakija, 241.
Turkovi6 Vekaz, 288 ., 290.
Tabak Ahmed, 347., 348.
Tus Anton, 175.
Tali6 Momir, 46.
Tanovi6 Arif, 257. , 260., 261 ., 262 .,
269.
Tepi6lbrahim, 110.,257., 363.,366. ,
u
367.,372.,380., 383. Uzelac Nikola, 99., 372.
Tolimir Zdravko, 104., 105., 298., Uzunovi6 Drasko, 248.
300. , 301 .
Tolomanovski Mitre, 185., 288.,
377., 378., 380., 381. , 382.
v
Tomci6 Miomir, 168., 169.
Valgren Lars - Eric, 297. , 298 ., 299 .,
302.

- 454 -
Varaji6 Sakib, 288. Zorlak Rasid, 135., 140.
Vasiljevi6 Aleksandar, 42., 43., 49., Zulci6 Salahudin, 288. , 290.
61 ., 68., 74., 75., 76., 82., Zulfikar Alispago, 271 .
104., 105., 121., 122., 372. ,
Zulfikarpasi6 Adil , 48 .
378., 381., 407.
Zuli6 Агјј, 269.
Veladzi6 Mirsad, 416.
Veli6 Esad, 185.
Vens Sajrus, 275
Viki6 Dragan, 129., 130., 131., 196.,
203.,272.,314.,315.,318. Zarkovi6 Vidoje , 33.
Vis6a Hamza, 106., 173., 288., 363., Zepini6 Vitomir, 84., 85.
367., 369., 380., 381., 382. Ziga Jusuf, 257 ., 269.
Vlasi Azem, 34.
Vlasi6 Stjepan, 74.,106.,108.,173.,
185., 288., 290. , 317. , 363.,
364., 366., 370., 380., 382. ,
383.
Vrani6 Mirko, 62., 174., 175., 320.
Vranj Sulejman, 140., 322., 323 .
Vuckovi6 Dzema, 288.1
Vukoje Mate, 115.
Vukosavljevi6 Drago, 62., 135.
Vukovi6 Filip, 169.
Vukovi6 Vladimir, 46.
Vulin Davor, 248.

z
Zametica Jasminka , 288.
Zeferini Вјпајт , 432.
Zelenovi6 Dragutin, 36.
Zeli6 Slavko, 314., 315.
Zimi6 Sabrija, 349., 350.
Zorc Milovan, 77., 79., 83., 88., 90.
Zorlak Enes, 185.

- 455 -
 SADRZAJ

RECENZIJE ...... ................................... .... ..... ............................................ 3

UVOO ..................................................................................................... 19

PRVO POGLAVLJE
JUGOSLOVENSКA NARODNA ARMIJA
U R U КAMA MILOSEVICEVOG REZIMA

1. VELIKOSRPSKA POLIТlKA ЈЕ STALNA OPASNOST

NA BALKANU ..................................................................................... 25
1.1. KONTINUITET VELIKOSRPSKE POLITIKE .... ............ ....... .. .......... 25
1.2. BOSNJACI NAJISKRENIJI PATRIOТI SFRJ ...... ................... .. ... .. ..26
1.3. ЕТАРЕ AGRESIVNOG OJELOVANJA MILOSEVICEVOG
REZIMA ........................................................................................... 29
1.4. КАКО ЈЕ MILOSEVIC POSTROJIO CETNICKE SNAGE .............. 31
1.5. IZAZIVANJE I UPRAVLJANJE KRIZOM NA KOSOVU
ЈЕ 010 VELIKOSRPSKOG PLANA ................................................ 33
1.6. MILOSEVIC ЈЕ " ISТJERAO" SLOVENIJU IZ SFRJ .................. ...... 35
1.7. SТEZANJE OBRUCA ОКО BOSNE I HERCEGOVINE ........ .... ...... 37
1.7.1. VARIJANTE STRATEGIJE ZA OOBRANU BIH ....................... 38
1.7.2. MJERE PROTIV MOBILIZACIJE U REDOVE JNA .... .. .... .. ..... .41
1.8. UGROZENOSТ ВјН I HRVATSKE I NUZNO VOJNO
ORGANIZIRANJE .......................... ............. .. ....... ...... ...... ............ ... 42
1.9. MILOSEVICEVA FASISTICKA PROPAGANOA ...... ....... .. ............. .44

2. IZDАЈNlёКl VRH JNA ........................................................................ 46

2.1. FASIZACIJA OFICIRA I GENERALA JNA - SRBA I
CRNOGORACA ....... .. .......... ... .... ........ ............................. ............... 46
2.2. TESKA POZICIJA OFICIRA NESRBA U JNA ....... .. ........ ... ... ......... 52
2.3. IZOAJNICKA ULOGA GENERALA VELJKA KAOIJEVICA .. ... ....... 56
2.4. JNA OTVORENO U ZASTITI CETNICКlH BANOI U н RVATSKOJ 58

- 456 -
2.5. VRH JNA IGNORIRAO IZVJESTAJE О CETNICKOM TERORU .. 59
2.6. RAZORUZAVANJE NESRBA I NAORUZAVANJE SRBA ............. 61
2.7. SLUZBA VOJNE BEZBJEONOSТI JNA U FUNKCIJI ZASТlTE
CETNIKA ........................................................................................ 67
2.8. ULOGA SLUZBE ORZAVNE BEZBJEONOSTI .............................. 70

З. КАКО SAM SE, UNUTAR JNA, ВОRЮ PROTIV сЕТNIКА ............. 7з

3.1. SVJEOOCI О МОМ JAVNOM SUPROTSTAVLJANJU
VRHU JNA .... ...................... .. .......................................................... 73
3.2. MOJI SUKOBI SA VRHOM JNA, POVOOOM OTKRIVENOG
ORUZJA ZA SRBE U HERCEGOVINI ........ .................................. .. 74
3.3. OTKRIO SAM CETNICКI OSINJAK MEDU VISOКlM
OFICIRIMA JNA U SARAJEVU ....................................................... 76
3.4. КARAOZIC OPTUZUJE FIKRETA MUSLIMOVICA ........................ 81
3.5. ZA VRH JNA SAM POSTAO NEPOOOBAN ................................... 83
3.6. NEARGUMENTIRANO UPOZORENJE ОА ЈЕ FIKRET
MUSLIMOVIC ANТlJUGOSLOVEN ...... ...... ..... .... ................ ........ 84
3.7. HERCEGOVACКI NAROO SТAO NA PUT TENKOVIMA JNA
- POLOG МАЈА 1991. GOOINE .......................... .......... .................. 86

DRUGO POGLAVLJE
NAJTEZI PERIOD SEPTEM BAR 1991. - NOVEMBAR 1993.

1. NAPUSTANJE ЈNА ............................................................................ 9з

1.1. CETNICKO OIVLJANJE U BEOGRAOU ........................................ 93
1.2. TESKA ООШКА ZA NAPUSTANJE JNA ....................................... 94
1.3. CETNICKO OIVLJANJE U BANJA LUCI .......................... ............ ... 95
1.4. IZLAZAK IZ CETNICKOG AMBIJENTA .......................................... 97
1.5. NEOPRAVOAN STRAH ILI REALNA ZIVOTNA OPASNOST ........ 98
1.6. PONUOA ОО VOJNOG VRHA ..................... ................................... 99
1.7. POVRATAK KUCI ..................... .... ................................................ 100
1.8. PRVI PROBLEMI POSLIJE NAPUSTANJA JNA .......... .. .... ........ .. 101
1.8.1. ZASТlTA BOLOVANJEM ........................ ............................... 101
1.8.2. PONOVNI OOLAZAK U BEOGRAO ....................................... 102
1.8.3. PAZNJA PRIJATELJA ............................................................ 106
1.9. GENERALE SARCA I POZOERCA SAM UVJERIO ОА ЈЕ
JNA POSTALA CETNICKA ........................................................... 108

- 457-
2. VAZNI SUSREТI ............................................................................... 11О
2.1. SA ALIJOM IZETBEGOVICEM О PROBLEMIMA ODBRANE
BIH .... .................. ...... .... ...... ............ .... ....... ..................... ... ... ....... .. 110
2.2. О PROBLEMIMA ODBRANE ВјН SA PROF. DR. IVOM
KOMSICEM ... ..... .................................... ....... .. .... .... .. .... ..... .. ..... ... 114
2.3. SUSRET SA SAFEТOM HADZICEM, VOfЮМ "PATRIOTSKE
LIGE" U OPCINI NOVI GRAD - SARAJEVO ...... .... ... ....... ........... .. 11 7
2.4. KONTAKTI SA MINISTROM ALIJOM DELIMUSTAFICEM ... ....... 120
2.5. SUSRETI U HERCEGOVINI, NOVEMBRA 1991. GODINE ....... .. 122
2.6. FIKTIVNO ZAPOSLENJE .......... .... .......... .... ......... .... .. ..... .... ... ... ... . 125
2.7. ZABRINJAVAJUCA CETNICKA PRIJETNJA ..... ... ......... ... ........... . 127

3. DOZIVLJAJI U POCETKU ORUZANE AGRESIJE .......................... 129

3.1. POZIV VIКlCA ОА SE UKLJUCIM U NJEGOVU JEDINICU ... ...... 129
3.2. USPIO SAM POBJECI ОО CETNIKA NA ULICAMA SARAJEVA 131
3.3. RAZGOVOR SA MAJOROM JNA JADRANKOM JANDRICEM .... 132
3.4. POZVAO МЕ KARIC VEHBIJA .... ...... ....... ... ..... ...... ........ ... ... 133
3.5. POZVAO МЕ PRVI KOMANDANT NOVE TERITORIJALNE
ODBRANE R BIH ........... .......... ..... .. .......... .... .... .............. ... ........ ... 134
3.6. РОСЕТАК RADA U STABU TERIТORIJALNE ODBRANE
R BIH .. ... .. ................... ......................... ............. ........... .... ... ......... 140
3.7. NAPISAO SAM I POSLAO PISMO VRHU JNA I PISMO
SRPSКlM INTELEKTUALCIMA .. ............ .. .......... ... ..... .... ....... .. ..... 148
3.8. VELIКI PATRIOTIZAM PORODICE POZDERAC .... ........ ............. 152
3.9. CETNICKA PROCJENA STANJA U BIH - MARTA 1992.
GODINE ... .. .............................................. .............. .... ................ ... 154
3.10. МОЈА SRECA U NESRECI- 2. МАЈ 1992.GODINE .. ... .. ..... .... 156
3.11 . CETNICI HAPSE PREDSJEDNIKA IZETBEGOVICA ....... ...... .. 157
3.12. КАКО ЈЕ MUNIR ALIBABIC POMOGAO CETNICIMA ............ ... 159
3.13. ODNOS PREMA ZAROBLJENICIMA .. .. .... ................. .. .. ......... ... 161
3.14. AKTUELNOSTI U SUKOBIMA SA JNA, МАЈА 1992.
GODINE ......... ...... .................................. .. ....... .... .... .......... ... ...... 162
3.15. ODNOS MEEJUNARODNE ZAJEDNICE PREMA SITUACIJI
U BIH , МАЈА 1992. GODINE ............................ .. ... ........... .......... 165
3.16. NAPUSTANJE KASARNI ОО STRANE JNA .. ....... .................... . 166
3.17. RAZMJENA ZAROBLJENIKA ....... ............. ... ....... ............. ...... .... 169
3.18. DOKUMENTA PRONAEJENA U ZGRADI KOMANDE 2.VO
JNA, NA BISТRIKU ..... .................................... ....... ................. .. .. 170

- 458 -
3.19. DOKUMENTA "ODMETNUТlH " CLANOVA
PREDSJEDNISTVA R BIH .... ....... ........ ......... ..... .. ................... ... 171
3.20. ZA ZLOCINE PRVA KRIVICNA PRIJAVA PROТlV
KARADZICA ..... .. ........................ ............................... ............ ...... 173
3.21 . PONASANJE PENZIONIRANIH GENERALA JNA ........... .......... 174

4. ORGANIZIRANJE SLUZBE BEZBJEDNOSTI I VOJNE

POLICIJE .......................................................................................... 177
4.1. О KONCEPTU RAZVOJA ARMIJE R BIH ..... ..... ..... .................. ... 177
4.2. О SISTEMU BEZBJEDNOSTI ARMIJE R BIH .... ................ ....... ... 179
4.3. RAZGOVORI SA OFICIRIMA KOJIIZ JNA DOLAZE U ТО
R BIH .............................. ...... .. ..... ................. ............................ .... 183
4.4. NERAZUMNO· SEFER RASFORMIRAO BATALJON VOJNE
POLICUE ... .. ........ ..... ... ........................................................ .......... 184
4.5. SEFEROV POGRESAN PRISTUP ORGANIZIRANJU
SPECIJALNIH JEDINICA I JEDINICA VOJNE POLICIJE ...... ....... 187
4.6. STRANPUTICE JUKE PRAZINE ............ ... ...................... ............. 191
4.7. ARGUMENTI О BORBI ZA SТABILIZIRANJE BEZBJEDNOSТI .. 199
4.8. SEFER ZASТlTIO KRIMINALNE GRUPE U SARAJEVU .... .. ... .. .. 216
4.9. SJEDNICA SAVJETA ZA ZASТlTU USTAVNOG PORETKA ....... 220
4.10. ODNOSI R ВјН I R HRVATSKE, U LJEТO 1992. GODINE ... ..... 223
4.11. TUDMANOVI OBAVJESTAJCIU ZGRADI PREDSJEDNISTVA
R BIH ..... ................... ................................................. .... ....... ... .... 225
4.12. IZETBEGOVIC UDOVOLJIO МОЈОЈ ZELJI ZA ODLAZAK SA
FUNKCIJE NACELNIKA BEZBJEDNOSТI ............................... . 226

5. POLITICКl, VOJNII BEZBJEDNOSNI PROBLEMI U DR UGOJ

POLOVINI1992.GODINE ................................................................. 229
5.1. NORMATIVNA АКТА ZA RAD SLUZBE BEZBJEDNOSТI I
VOJNE POLICIJE ....... ................... ... ... ......... .... ..... ............. ... .. .. .... 229
5.2. PREPREKE OSТVARIVANJU JEDINSTVA U SISTEMU
SLUZBI BEZBJEDNOSТI R BIH ......... ... .... ................................... 232
5.3. POKUSAJI OBJEDINJAVANJA OBAVJESTAJNIH I
BEZBJEDNOSNIH SLUZBI ......................................... ........... .... .. .238
5.4. NASA VOJNA OBAVJESTAJNA SLUZBA ..... ... ..... ... ................ .... 240
5.5. UCESCE U PRIPREMAMA ZA LONDONSKU
KONFERENCIJU ....... ....................................................... .. .. .... .... 241
5.6. PRAVCI DJELOVANJA PREMA PROCJENI VOJNO · POL I ТlCKE
SITUACIJE. SEMPTEMBRA 1992. GODINE ...... .... ........ ...... ....... 243

- 459-
5.7. PROCJENA VOJNO-POLITICKE SITUACIJE, NOVEMBRA
1992. GODINE ................... ......... ..... ........... ... ..... .. ... ... ... ........ ....... 245
5.8. PRIJEDLOZIIZETBEGOVICU О HVO, KRAJEM 1992.
GODINE .... .. ... ....... ... ... .......... .. .. ......................... ..... ........ ........ ... .. 250
5.9. PREDSJEDNIKU IZETBEGOVICU SAM, KRAJEM 1992.
GODINE, IZLOZIO SVOJU IDEJU ZA DEBLOKADU
SARAJEVA ...... .......... ............................ ... ... ........................... ....... 253
5.10. МОЈЕ UCESCE U OSNIVANJU VIJECA KONGRESA
BOSANSKO-MUSLIMANSKIH INTELEKTUALACA ..... ......... ..... 256
5.10.1. RAZGOVORI SA INTELEKTUALCIMA ....... ....... .... .............. 256
5.10.2. SASTANAK 23.11 . '92.- VAZNA INICIJATIVA
INTELEKTUALACA .... ... .... .. ................................................. 260
5.10.3. МОЈ KONGRESNI REFERAT ..................... ....... ..... .. ..... ...... 263
5.11 . sт ANJE NA IGMANU KRAJEM 1992. I РОСЕТКОМ 1993.
GODINE ......................... ....... ................ .. .... .. ... ......................... ..270

6. PRVI NUZAN ZAOKREТ OD HISTORIJSKOG ZNACAJA

RADIKALNE PROMJENE U VOJNOJ POLICIJII SMJENA
LUCAREVICA ................................................................................... 273
6.1. ZENEVSКI PREGOVORII VENS-OWENOV PLAN .................. ... 273
6.2. PRESUDNA INICIJATIVA О VOJNOJ POLICIJII OTPORI
NJENOM NORMALIZIRANJU ..... ................................ .................. 277
6.3. IZETBEGOVIC NUDI ОА PONOVO BUDEM NACELNIK
BEZBJEDNOSTI ................. ......... .. ... .......... ..... ...... .... ... .......... .. .... 279
6.4. INTELEKTUALCI О ZABRINJAVAJUCEM SТANJU U STABU
VRHOVNE KOMANDE ................................................................. 280
6.5. EFEKTI AKCIJE KNJIZEVNIKA ISAKOVICA ...... .... ...................... 285

7. РОLIПСКI, VOJNI I BEZBJEDNOSNI PROBLEMI U PRVOJ

POLOVINI1993. GODINE ................................................................ 287
7.1. MOJI PRIORIТETI NA FUNKCIJI NACELNIKA
BEZBJEDNOSTI ........... .. .. ......... .. .............. ... ...... .............. .. .. ....... .287
7.2. NOVA FAZA U RAZVOJU VOJNE POLICIJE ................. .............. 289
7.3. FALSIFICIRANJE MOJIH POTPISA ............................. ..... .... ....... 292
7.4. SAVJETOVAO SAM KOMANDANTA BRIGADE ..oELTA" ..... ...... 295
7.5. PREGOVORI О SREBRENICI1993. GODINE ..... ....... ... .... .......... 296
7.5.1. TUDMAN ЈЕ ОМЕТАО DOTUR ORUZJA I MUNICIJE
ZA РОМОС SREBRENICI .... ........... ... ... ... ..... ......................... 296
7.5.2. CETNICKE VODE SU SE PREVARILI ....................... .. .. ...... .. 300

- 460-
 7.5.3. SPORAZUM О DEMILITARIZACIJI SREBRENICE I ZEPE
OD 08.05.1993. GODINE ..................... ....................... ........ ... 304
7.6. МОЈ NAJVAZNIJI RAZGOVOR SA IZETBEGOVICEM ................ 305
7.6.1 . VOJNA SITUACIJA I POLIТlCKA STRA TEGIJA BORBE ...... 305
7.6.2. О KADROVIMA U ARMIJI RBIH ............................................ 307
7.7. МОЈЕ IZLAGANJE FUNKCIONERIMA NA SASTANKU KOD
IZETBEGOVICA ............................................................................ 309
7.8. ELIMINIRANJE DVADESETAK BAZA JUKE PRAZINE U
SARAJEVU .................................................................................... 312

8. DRUGI NUZAN ZAOKRET OD HISTORIJSKOG ZNACAJA

SMJENA SEFERA I DOLAZAK DЕLlсА ......................................... з19
8.1. ZASТO SAM ODLOZIO OBJAVLJIVANJE TEKSTOVA О
SEFERU? ........................................................ ... ........................... 319
8.2. SPASONOSAN DOLAZAK DELICA NA CELO ARMIJE R BIH .... 320
8.3. SEFEROVA OSVETA I MEDIJSKA KAMPANJA ................ .......... 326
8.4. SEFEROVE MANIPULACIJE SANDZAKLIJAMA .............. .. ......... 329
8.5. SEFER ЈЕ IZETBEGOVICEV NAJVECI КADROVSКI
PROMASAJ .................................................................................. 330
8.6. SEFER ЈЕ ОМЕТАО IZETBEGOVICA U POLITICKOJ BORBI
ZA MIR ............................................................................. ...... ....... 335
8.7. PROFESIONALNO NEKOMPETENTANSEFER SE PLASIO
KONKURENCIJE .......................................................................... 340
8.8. SEFEROV TEROR NAD LJUDIMA, RADI "DOKAZA" PROTIV
IZETBEGOVICA, DELICA, ALISPAHICA. ..................................... 346
8.9. SEFER ЈЕ PODSTICAO SUKOBE U SARAJEVU I ТАКО
UPROPASTAVAO CACU, СЕШ ................................................ .349
8.10. ODGOVOR NA SEFEROVU PROPAGANDU DA SMO
TJERALI SRBE I HRVATE IZARMIJE R BIH ............................ 353
8.11. МОЈЕ PISMO KOMANDANTU CACII HAPSENJE
PRIPADNIKA 10. BRIGADE ........................................................ 358
8.12. SVJEDOCENJA КОЈА NEGIRAJU SEFEROVU
PROPAGANDU ........................................................................... 362
8.13. ANALIZA SLUZBE BEZBJEDNOSTI U PRILOG NEGIRANJU
SEFEROVIH LAZI ................................................................... ... 380
8.14. IZETBEGOVIC . SVJEDOK SEFEROVIH LAZI PROTIV MENE 384
8.15. MENI SE RADONCIC FAHRO UPORNO IZVINJAVAO ZBOG
SVOJIH LAZI U LISТU "AS" ........................................................ 387

·461 .
 9. TRECI NUZAN ZAOKRET OD HISTORIJSKOG ZNACAJA - AKCIJA
ZA SMJENU САСЕ I CELE .............................................................390
9.1. GLAVNE FAZE RAZVOJABEZBJEDNOSNIH PRILIKA U ВјН ..... 390
9.2. О SVOJOJ ULOZI ......................................................................... 391
9.3. KRITICNA SITUACIJA-IZETBEGOVIC SE KONSULTIRA SA
BOSNJACКlM INTELEKTUALCIMA ............................................. 396
9.4. РО DRUGI PUT NA FUNKCIJI SAVJETNIKA U
PREDSJEDNISTVU R BIH .................................................. .... ...... 399
9.5. VAZNA INICIJAТlVA ZA SMJENU NEPOSLUSNIH
KOMANDANATA ... ........................................................................ 402
9.6. AKCIJA ZA SMJENU САСЕ I CELE ...... ...................................... .403

10. О IZDAJI FIKREТA ABDICA .............................................................. 406

10.1. IZDAJA FIKRETA ABDICAJE ОIO VELIKOSRPSKOG PLANA .. .406
10.2. PISMO FIKRETA ABDICA PREDSJEDNIKU IZETBEGOVICU ... .408
10.3. IZDAJNICKO DJELOVANJE FIKRETA ABDICA U BIHACKOJ
REGIJI ........................................................................................... 412

11. О MUDZAHIDINIMA ....................................................................... 419

11.1. VISE TREBALI RUSITELJIMA, NEGO BRANITELJIMA ВјН ...... .419
11.2. MUDZAHIDINI, КАО VELIKI ТЕАЕТ I SMETNJA ........................ 421
11.3. NUZNO ANGAZIRANJE SLUZBI BEZBJEDNOSTI ...... .............. .423
11.4. MUDZAHIDINI U RUKAMA TUf)MANOVIHI MILOSEVICEVIH
OBAVJESTAJACA ....................................................................... 424
11.5. MANIPULACIJE О BROJU MUDZAHIDINA U ВјН ...................... 426
11.6. PERFIDNO PONASANJE PREDSTAVNIKA MEfJUNARODNE
ZAJEDNICE .................................................................................. 427
11.7. ODNOS РАЕМА ZAROBLJENICIMA ....................... ......... .. ....... .428
11.8. КО ЈЕ MUDZAHIDINIMA DAVAO LAZNA IMENA I PASOSE .... .431
11.9. NISMO MOGLI EFIKASNO KONTROLIRAТI ООАЕО
"EL MUDZAHIDIN" ....................................................................... 433
11.10. ZELJELI SMO ОА MUDZAHIDINI ODU IZ BIH ..................... .. .. .435

BIOGRAFIJA AUТORA ..................................... ......................................... .437

SKRACENICE ..... .............................................. ...... .. ... ............................... 439
INDEKS LICA ..................................................... ......................................... 443

·462 -