Европска књижевност у првим деценијама 20.

века

Промене су условили: Први светски рат, појава Октобарске револуције,

оштра подељеност у друштву. Човек покушава да авангардним средствима
изрази стрепњу, апсурд, побуну и непристајање нове генерације на
постојеће стање. Тражи се нова форма и нови језик. Негирају се стих и
проза из периода модерне – јавља се слободан стих. Нарушава се
композиција, разбија се, долази до њеног лома. Писци мењају и језик.
Разграђују га и стварају нове речи.
У Европи се промене наслућују појавом Маринетијевог Манифеста
футуризма, 1909. године у часопису Фигаро, у Паризу. У њему он позива
на радикалан раскид са старим и на `спаљивање` библиотека. Најаве
промена огледају се у виду делимичне и апсолутне негације већ постојећих
струјања и поетика.
Прво се у сликарству јављају нови захтеви и изрази. Јавља се склоност ка
примитивној и црначкој уметности и то доводи до појаве кубизма – Брак и
Пикасо. Стварају још и Дали, Матис. У књижевности: Брехт, Хемингвеј,
Фокнер, Кафка, Мајаковски, Јесењин, Лорка…
Јављају се правци: експресионизам, футуризам, надреализам, социјална
књижевност.
Експресионизам – експресија, унутрашње стање, узбуђеност бића,
изражајност. Представља негацију импресионизма. Презире се велеградски
живот који деформише психу и одваја човека од човека, јер град је пун
мржње, порока, дроге, проституције… Присутно је осећање изгубљености,
осећање безизлаза и беде живота. Истиче се унутрашњи свет човека,
његове трауме, силовита осећања и екстаза. Ескпресионисте мучи: зебња,
страх, смрт, рат. Ритам реченице је динамичан и силовит, што је супротно
епској мирноћи. Присутан је слободан стих.
Футуризам – основна обележја правца дао је Маринети у свом Манифесту,
1909. Негира се и руши све што је прошло и старо. У поезију се уноси
темперамент и динамика. Употребљавају се неологизми (нове речи),
непоетске речи, па и вулгаризми, речи које имају ономатопејску функцију
– да обележе крик, протест. Уметност се ставља у функцију живота.
Надреализам – јавља се у Паризу, када је Андре Бретон, 1924. издао свој
Манифест, као покрет бунта и негације свега. Надреализам се залаже за:
-одсуство логике, разума и редоследа у стварању; -укидање граница између
свесног и несвесног, физичког и психичког; -изостављање знакова
интерпункције, јер ометају `апсолутни континуитет`.