Српске епске народне песме представљају право богатство нашег народа
и оне чувају нашу историју. Песма “Кнежева вечера” припада Косовском циклусу песама, где припадају песме које описују догађаје везане за Косовски бој. Она осликава догађаје и атмосферу, на вечери, уочи Косовског боја, али је опевана касније када је исход битке већ био познат. Кнежева вечера се одиграва на тајном месту у Крушевцу, где је кнез Лазар домаћин и седи на чело стола. Сви за столом су распоређени око њега по својој важности: по старештву седи Југ-Богдан, по господству Вук Бранковић, по милости Девет Југовића, по лепоти Косанчић Иван, по висини Топлица Миљане, по јунаштву Милош Обилић и остала господа. Кнез Лазар наздравља свима по реду важности прво по старештву, а на крају по јунаштву. Јунаштво је за њега најважнија особина јер се ова песма претвара у здравицу највећем јунаку, који је изнад свих Милошу Обилићу. Кнез уз здравицу Милошу Обилићу исказује и сумњу и могућност издаје уз речи: “Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро , потоња невјеро! Сјутра ћеш ме издат на Косову, и одбјећи турском цар Мурату!” Он прво исказује своје дотадашње поштовање, поверење као и веру у Милошеву оданост, аа затим своју сумњу према свом јунаку, јер мисли да ће га најхрабрији међу њима издати сутрадан у Косовској бици. Милош Обилић је јунак који је невино осуђен за издају коју није починио и коју неће учинити. Милош достаојанствено захваљује кнезу Лазару на његовој здравици, али је увређен његовим мишњењем о издаји и даје заклетву да ће убити турског султана Мурата, а да је издајник онај ко му седи најближе из колено. Каже да ће он, ако буде преживео бој, убити издајника, односно Вука Бранковића. Пошто је Милош погинуо на Косову пољу, а Вук Бранковић, када је видео да је све изгубљено, пре краја битке напустио бојиште и остао жив, народни певач га је осудио за највећег кривца и издајника. Песма “Кнежева вечера” уместо да укаже на издајника, указује на јунака, на Милошево витештво и јунаштво. Он је оличење достојанства, части и жртвовања за веру и сопствену част која је доведена у питању кнежевом здравицом.