Проклета авлија

Иво Андрић

- Фра Петар је умро

- “Људи који пописују заоставштину иза покојника који је још пре два дана био ту, жив
као што су и они сада, имају неки нарочит изглед. Они су представници победничког
живота који иде својим путем, за својим потребама. Нису то лепи победници. Сва им
је заслуга у том што су надживели покојника. И кад их човек овако са стране
посматра, изгледају му помало као отимачи, али отимачи којима је осигурана
некажњивост и који знају да се сопственик не може вратити и изненадити их на
послу.”
- Фра - Тадија Остојић - спор и достојанствен
- Фра - Петар - “Причао је као човек за ког време нема више значења и који стога ни у
туђем животу не придаје времену ни редовном току времена неку важност.”
- Фра Петар је са Фра Тадијом отишао послом у Истанбул где је ухапшен и послат у
Проклету авлију
- Фра Растислав се присећа Фра Петрових прича

- Депосито или Проклета авлија - затвор

- “Јер, цариградска полиција се држи освештаног начела да је лакше
невина човека пустити из Проклете авлије него за кривцем трагати по
цариградским буџацима.”
- Авлија преко дана личи на вашар разних раса и народа
- 15, 20, 30 људи у једној ћелији преко ноћи
- Заим - омален и погнут човек бојажљивог изгледа, који говори тихо али
сигурно и одушевљено, а говори увек о себи и казује све само у крупним
потезима, много увеличава ствар о којој прича, лаже о своја 4 заната и 11
 жена. Када изађе из затвора или одслужи казну, врло брзо поново изврши
неко кривично дело. Сви већ знају да измишља своје приче. Жуди за лепим
породичним животом
- “Само небо, велико и немилосрдно у својој лепоти, у даљини нешто мало
од зелене азијске обале с друге стране невидљивог мора, и тек понеки
вршак непознате џамије или џиновског кипариса иза зида.” - поглед из
авлије
- Управник - Латифага звани Карађоз
- У почетку је био добро дете, али убрзо је кренуо погрешним путем, иако
никада није лично правио преступе, увек је био у близини. Као решење,
управник градске полиције је одлучио да га прими у своју службу, и тако је
постао “добар и ревностан стамболски полицајац”. После десетак година
постаје помоћник управника, а после смрти управника постаје и управник,
где ради већ 20 година
- “Зна како дише авлија”
- Живи у кући у близини Проклете авлије и мога0 је у било ком тренутку
неопажано да посматра затворенике и стражаре
- Космат, тамне пути, наизглед рано остарио, гојазан, биковска снага, никада
се није смејао, лево око скоро потпуно затворено, десно око крупно, широм
отворено.
- “Неразумљива је била та његова бесконачна и чудна игра, али он, у
ствари, као да није веровао никад ником, не само окривљеном ни сведоку
него ни самом себи, и стога му је било потребно признање као једина
донекле стална тачка са које се може у овом свету, у ком су сви криви и
достојни осуде, одржавати бар привид неке правде и какав - такав ред.”

II
- Фра Петар дели ћелију с два Бугара који су “пролазни” и само чекају да напусте
Проклету авлију. Јако су ћутљиви и сумњичави
- Изненада се у њиховој ћелији појављује један Турчин, који је такође био миран и
ћутљив као и они (Ћамил)
- Брзо су фра Петари Ћамил почели да разговарају о различитим темама, иако је више
причао фра Петар, а Ћамил је био доста уздржан, обојици је пријао разговор
- Ћамила убрзо премештају на друго место, где је имао боље услове, фра Петар је тужан
због тога
- На његово место долази мршав, танак човек, необријан и сав запуштен, црне коврџаве
косе (Хаим)
- Стално је причао и жалио се. Знао је све о свима па тако и о Ћамилу, тако да је сада фра
Петар сазнао више о њему и његовој породици
- “...али његова потреба да прича о туђим животима, нарочито о животима оних који
су по друштвеном положају виши или по својој судбини изузетни, била је јача од
свега.”
- “У својој страсти да све каже и објасни, да све погрешке и сва злодела људска открије
и да зле изобличи а добрима ода признање, он је ишао много даље од оног што
обичан, здрав човек може да види и сазна. Призоре који су се одиграли између двоје
људи, без сведока, он је знао да исприча до невероватних појединости и ситница. И
није само описивао људе о којима прича него је улазио у њихове помисли и жеље, и
то често и у оне којих ни сами нису били свесни, а које је он откривао.”

III
- Ћамилов отац је Турчин, а мајка Гркиња која је имала јако несрећну судбину
- Ћамил - младић који је цео живот посветио науци, историји, учењу и књигама, поготово
после неуспеле љубави с лепом Гркињом. Тада је своју љубав пребацио на књиге.
Проучавао је и највише се бавио животом Џем - султана. Дружио се само с научницима
и ученим људима, без обзира које су били вере или расе. Његови вршњаци су га због
тога исмевали и сви су сматрали да је чудан, болестан или да с њим нешто није у реду.
- Осуђен је због тога што се валији није свидела количина његових књига и сматрао је да
не треба да изучава прошле султане, већ да слуша овог који је сада на власти
- “Па то је наука, то су књиге! - упао је огорчено кадија који је из искуства знао како
штетни, и по друштво и појединца опасни могу бити људи који због своје
ограничености неограничено верују у своју памет и проницљивост и у тачност сваког
свог суда и закључка.”

IV
- Ћамила још увек испитују у не пуштају у двориште
- Док је фра Петар био замишљен, Ћамил се изненада појављује
- “Тако обично бива. Они које желимо да видимо не долазе у часовима кад на њих
мислимо и кад их највише очекујемо, а појављују се у неком тренутку кад смо
мислима најдаље од њих.”
- “Необично пријатељство између господског младића, Турчина из Смирне, и странца
хришћанина из Босне као да је за ових неколико дана док се нису виђали стално
расло, развило се и утврдило у овој чудној тамници, брзо и неочекивано како само у
оваквим изузетним приликама може да буде.”
 V
- Одувек у свету постоје и непрестано се рађају два брата - супарника која су потпуна
супротност један другом. Један је старији, мудрији, јачи, бољи, други је млађи, “човек
кратка века, зле среће и погрешног првог корака, човек чије тежине стално иду мимо
оно што треба и изнад оног што се може.”
- Бајазит - црн, висок, погнут, сабран, ћутљив (старији)
- Џем - крупан, плав, снажан, плаховит, немиран
- Борили су се за престо, али је њиховом оцу Џем одувек био дражи, и у срцу је њему
припадао престо, иако га је освојио Бајазит
- Међу браћом је дошло до сукоба у којем је Џем изгубио битку. Отишао је у Египат код
султана који је подржавао ово такмичење за престо. Из Египта је отишао у Род. Џема и
његову пратњу дочекали су са разним поклонима и почастима и уверавали га да
уточиште може да пронађе у Француској. Многи су се отимали како би дошли до Џема,
како би га имали као оружје у преговорима са Бајазитом. Европски владари с папом на
челу водили су политичке игре како би се докопали Џема. Чак и после његове смрти
борили су се за његово тело.

VI
- Ћамил је 5 – 6 дана непрестано причао о Џему и о његовим доживљајима и
страдањима, сваки дан у исто време, до касно у подне.
- Ћамил је причу причао толико страствено да је почео да се поистовећује с Џемом и
несвесно прича у првом лицу
- Фра Петар је желео да га прекине и врати у реалност, али није могао, било му га је
превише жао.
- Није знао колико дуго ће то још трајати, али једног јутра Ћамил се није појавио

VII
- “Младић се није појавио ни другог, ни трећег дана. А око подне дошао је Хаим и,
бацајући опрезне испитивачке погледе свуда око себе, рекао да се са Чамилом
“десило нешто што не ваља”. Више од тога није чак ни он умео да каже.”
- Стражари су напали Ћалима да им каже свој циљ због кога толико дубоко проучава
живот Џема султана, јер су сматрали да он жели да крене у борбу против законитог
султана и да те податке заправо скупља за неког другог
- “Ћамил је признао отворено и гордо да је истоветан са Џем - султаном то јест са
човеком који је, несрећан као нико, дошао у теснац без излаза, а који није хтео, није
могао да се одрече себе, да не буде оно што је.”
- Ћамил је дошао у тучу са стражарима у којој је чак било и крви, и нико више није знао
где је. Или је пребачен у установу за душевно оболеле, или је мртав.

VIII
- “После два - три дана било је јасно да га неће испитивати због дугих разговора с
Ћамилом. Значи да је све свршено и - покопано. Нестало је страха и ишчекивања, али
није било ни лепше ни лакше. Напротив. Почело је време без Ћамила. Не заборавља га,
али осећа у себи да му се више не нада.”
- “Авлија као водени вртлог вуче човека на неко тамно дно.”
- Фра Тадија се све време заузимао за Фра Петра да га што пре пусте из затвора
- Пуштен је у прогонство у Акру
- “Она је пошла за њим на пут и пратиће га на јави и у сну, до Акре, за време боравка у
Акри, и после тога.”
- “Ако хоћеш да знаш каква је нека држава и њена управа, и каква им је будућност, гледај
само да сазнаш колико у тој земљи има честитих и невиних људи по затворима, а
колико зликоваца и преступника на слободи. То ће ти најбоље казати.”
- “Нема више ни приче ни причања. Као да нема ни света због којег вреди гледати,
ходати и дисати. Нема Стамбола ни Проклете авлије. Нема ни младића из Смирне који
је једном умро још пре смрти, онда кад је помислио да је, да би могао бити, несрећни
султаном брат Џем. Ни јадног Хаима. Ни црне Акре. Ни људских зала, ни наде и отпора
који их увек прате. Ничег нема. Само снег и проста чињеница да се умире и одлази под
земљу.”