Visoka strukovna škola za preduzetništvo - Beograd

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Finansijsko računovodstveno poslovanje
TEMA: Finansijski izveštaj

Profesor: Student:
Veljko Samardžić Dubravka Jovičić
Broj Ind.: 10/20MIB

Beograd, 03.06.2022.godine
Sadržaj:
UVOD...........................................................................................................3
FINANSIJSKI IZVEŠTAJI - POJAM, PODELA I ZNAČAJ............................4
Likvidnost...................................................................................................5
Racio likvidnosti......................................................................................5
Racio reducirane likvidnosti....................................................................6
Novčani racio (neto obrtna sredstva)......................................................6
Bilansi stanja i uspeha...............................................................................7
Bilans stanja...........................................................................................7
Aktiva - Rastuća likvidnost......................................................................8
Pasiva - Opadajuća dospelost..............................................................10
Bilasna ravnoteža.................................................................................11
Bilans uspeha.......................................................................................11
Poslovni prihodi.......................................................................................12
Finansijski prihodi....................................................................................12
Odliv vrednosti.........................................................................................12
Rezultati poslovanja................................................................................13
Izveštaj o novčanim tokovima..................................................................14
Izveštaj o promenama na kapitalu...........................................................15
Napomene uz finansijske izveštaje..........................................................16
KORISNICI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA....................................................17
ZAKLJUČAK...............................................................................................18
LITERATURA.............................................................................................19

2
UVOD
Zakonskim aktima ("Zakon o računovodstvu i reviziji") je propisana
obaveza pravnih lica i preduzetnika da obavljaju evidenciju svih promena
nastalih u firmi, tj. u njenom poslovanju u toku godine.
Evidentiranje nastalih promena nije ni malo lak i jednostavan posao.
osobe koje ga rade (ili službe u kojima ti zaposleni rade) odgovaraju pred
zakonom da su te promene istinite.
U praksi je uobičajno da se izveštaji rade na šest ili dvanaest meseci tj.
mogu biti godišnji ili polugodišnji. Takođe ti izveštaji mogu biti urađeni i za
kraći period poslovanja (mesec, dva, tri...). Ovakav oblik izveštaja se po
pravilu radi za interne potrebe unutar preduzeća. Pored izveštaja za interne
potrebe postoje i oni koji su namenjeni za potrebe spoljnih korisnika. Oni se
nazivaju eksterni izveštaji i obično se formiraju na kraju godine. Primer
takvih izveštaja je izveštaj o ostvarenom prometu koji se prosleđuje
poreskim organima.
Svako privredno društvo u biti ima za cilj da smanji rashode i poveća
prihode. Upravo u ostvarenju tog cilja finansijski izveštaji igraju veliku
ulogu. Oni omogućavaju rukovodstvu praćenje parametara poslovanja i
ukazuju na potencijalne probleme. Takođe omogućavaju da reakcija
rukovodstva bude pravovremena i usmerena na deo poslovanja koji je i
generisao problem.

3
FINANSIJSKI IZVEŠTAJI - POJAM, PODELA I ZNAČAJ
Po ustaljenoj definiciji finansijski izveštaj je direktni produkt mehanizma
koji ima za ulogu računovodstveno izveštavanje predviđenih instanci. On
po svojoj suštini ima za cilj da prikaže poslovne rezultate privrednog
subjekta u posmatranom vremenskom periodu. Upravo finansijski izveštaj
omogućava da nadležni organi, delovi preduzeća, menadžment, direktori
analiziraju sve aspekte poslovanja poslovnog društva i da na osnovu te
analize donose dalje odluke.
Podela finansijskih izveštaja je izvršena na osnovu delova poslovanja
koje oni opisuju. Finansijski izveštaji zbog toga mogu biti:
 Bilans stanja,
 Bilans uspeha (prikaz rezultata tj. dobitaka ili gubitaka firme),
 Izveštaj o tokovima novca,
 Izveštaj o izvršenim promenama u kapitalu,
 Napomene uz finansijske izveštaje,
 Statistički aneks.
Finansijski izveštaj mora obuhvatati sve poslovne aktivnosti koje se
dešavaju unutar preduzeća. Međutim, finnsijski izveštaj mora obuhvatati i
promene koje su produkt interakcije preduzeća i okruženja.
Finansijski izveštaj mora na početku posmatranog perioda dati tačan
prikaz imovine preduzeća, nasleđene (preuzete) obaveze i razne vrste
kapitala. Sve obavljene transakcije (promet) moraju se evidentirati u
sistemu računovodstva i kao takve biti prikazane u finsnsijskom izveštaju.
Finansijski izveštaj mora u svom sadržaju pokazati presek koji na kraju
posmatranog perioda prikazuje uspeh poslovnih aktivnosti firme, obavljene
novčane transakcije, nvi presek stanja imovine, preuzetih obaveza i
kapitala preduzeća.
U suštini, osnovna namena finansijskih izveštaja je da nose informacije
o finansijskim sposobnostima preduzeća auditorijumu korisnika koji moraju
njima raspolagati.

4
Likvidnost
Pojam likvidnosti vodi poreklo iz nemačkog ili engleskog jezika i
predstavlja imovinu preduzeća koja se brzo i lako može pretvoriti u keš i
kao takva poslužiti obezbeđenju likvidnosti preduzeća (pokriti prispele
obaveze).
Likvi predstavlja nešto tečno, tj. tečno stanje, a u ovom slučaju ovaj
termin označava sredstva koja služe za podmirenje tekućih obaveza i obrt
materijalnih sredstava.
U teoriji se pod pojmom likvidnosti smatraju sredstva preduzeća kojima
se mogu pokriti dugovi koji dolaze na naplatu. U suštini, to su tzv. obrtna
sredstva koje firma može brzo i lako da pretvori u gotov novac.
Racio likvidnosti
Postoje različiti instrumenti analize finansijskih izveštaja jednog
poslovnog subjekta (metod vizuelizacije, račun pokrića, analiza tokova itd.).
Međutim, najviše korišćena je upravo racio analiza finsnsijskih izveštaja.
Pod racijom se obično razmišlja o analizi dve veličine i to jedne u
odnosu na drugu. Takve analize se stalno prave i u svakodnevnom životu a
primer je recimo prosečna potrošnja auta na pređenoj kilometraži ili
procenat ostvarenih blokada u košarci... Svi znamo da izolovan podatak
nema neku upotrebnu vrednost u analitici (npr. potrošena količina goriva) te
se stoga pribegava poređenju (ukrštanju) više vrednosti. Potpuno je ista
situacija i sa finansijskim veličinama. Podatak da je preduzeće ostvarilo
neto dobitak od milion evra ne daje nikakve dodatne informacije (osim
same visine neto dobitka). Mnogo potpuniju sliku stvoriće podatak koji je
proizišao iz odnosa neto dobitka i sredstava upotrebljenih za njegovo
sticanje.
Racio likvidnosti nastaje kao proizvod sučeljavanja ukupne obrtne
imovine i obaveza sa kratkim rokom dospeća. On pokazuje sa koliko je
dinara obrtne imovine pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza. Ipak,
racio likvidnosti se smatra grubim pokazateljem likvidnosti firme jer
celokuipnu obrtnu imovinu firme poistovećuje sa likvidnom imovinom.

5
 Racio likvidnosti je cifra koja se dobija deljenjem obrtne imovine sa
kratkoročnim obavezama. Ako npr. firma ima vrednost obrtne imovine
1000000 dinara a kratkoročne obaveze su joj 400000 dinara, racio iznosi
2,5. Tako je utvrđeno da je svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven sa
2.5 dinara obrtne imovine.
Racio reducirane likvidnosti
Racio redicirane likvidnosti poržava različitost imovine koja se može
pretvoriti u gotovinu. Može se podeliti u dve kategorije:
 likvidna sredstva (imovina koja se može u krtatkom roku pretvoriti
u novac) i
 manje likvidna sredstva (imovina za koju je potrebno više
vremena za konverziju u gotovinu).
Racio redicirane likvidnosti dobija se kada se obrtna imovina
(umanjena za zalihe) podeli sa kratkoročnim obavezama. Tako da recimo
naša firma koja ima vrednost obrtne imovine 1000000 dinara a ima i zalihe
u vrednosti od 100000 dinara, ima racio reducirane likcidnosti 2.
Problem sa raciom reducirane likvidnosti je što ne postoji standard za
dobijanje odnosa likvidne imovine i kratkoročnih obaveza.
Novčani racio (neto obrtna sredstva)
Neto obrtna sredstva su razlika obrtne imovine i kratkoročnih obaveza
a predstavljaju deo obrtne imovine finansiran iz dugoročnih kredita (izvora).
Novčani racio ne predstavlja klasičan racio firme, već je dobijen iz
podataka u bilansu stanja i kao takav se koristi za ocenu likvidnosti firme.

6
Bilansi stanja i uspeha
U naslovu poglavlja navedena dva bilansa koji predstavljaju osnovne
finansijske izveštaje jednog poslovnog subjekta. Ova dva bilansa su usko
povezana ali su ipak po svojoj funkciji potpuno različita. Bilans stanja ima
za cilj da pruži prikaz imovinske i finansijske situacije u preduzeću dok
bilans uspeha prikazuje sposobnost poslovnog subjekta da ostvari zaradu.
Bilans stanja
Bilans stanja (slika 1) je finansijski izveštaj koji za cilj prikaz aktive tj.
bilansne imovine, i pasive koja predstavlja finansiranje te imovine na dan
preseka (bilansiranja).
Ova vrsta finansiskog izveštaja je dobila ime po italijanskoj reči
"Bilancio" koja označava vagu sa dva tasa. Upravo ta ravnoteža dva tasa
na vagi označava i ravnotežu aktive i pasive u bilansu.

7
 Slika 1: Bilans stanja
Krajnji bilans iz prethodne godine predstavlja i početni bilans za
narednu godinu.
Bilans stanja se izrađuje na osnovu konta glavne knjige preduzeća po
bazi aktivnih i pasivnih računa. On može biti prikazan kao:
 Knjigovodstveni račun sa dve strane u obliku slova "T",
 Knjigovodstveni jednostavni račun izrađen u obliku liste (tabele).
Bilans stanja obuhvata:
 Stalnu imovinu (raspoloživa vezana imovina preduzeća),
 Gudvil (višak nabavne vrednosti kupljenog preduzeća),
 Nematerijalna ulaganja (osnivačka ulaganja, ulaganja u probnu
proizvodnju, izdatke za usavršavanje tehničko-tehnoloških
znanja, ulaganja u istraživanja i razvoj itd.),
 Nematerijalna imovina (nekretnine, postrojenja i oprema),
 Dugoročni finansijski plasmani (učešća u kapitalu povezanih i
drugih pravnih lica, npr. krediti sa rokom dospeća preko godinu
dana),
 Tekuću ili obrtnu imovinu (imovina koja se u toku poslovnog
ciklusa obrne - pretvori u gotovinu i sl.),
 Kapital (akcijski kapital, emiosione premije, rezerve iz dobitka,
revalorizacione rezerve i neraspoređeni dobitak) i
 Ostale obaveze (obaveze iz prošlih događaja čije izmirenje će
imati za posledicu odliv ekonomskih vrednosti iz preduzeća).
Aktiva - Rastuća likvidnost
Aktiva u suštini prestavlja aktivnu masu sredstava koja kruže tj.
transformišu iz jednog oblika u drugi.
Aktivu možemo podeliti na:
 Stalnu imovinu (nematerijalna ulaganja (patenti, licence za
softver, inženjerska komora i td.), osnovna sredstva (nekretnine,
postrojenja), Dugoročni finansijski plasmani (dugoročna ulaganja
i krediti)),
8
  Zalihe (materijali na stanju, gotovi proizvodi i poluproizvodi na
stanju, roba, dati avansi),
 Kratkoročna potraživanja (potraživanja na osnovu prodate robe ili
pruženih usluga, kratkoročni krediti i hartije od vrednosti, druga
vrsta potraživanja (uvoz za potrebe drugih itd...), gotovina na
računima i u blagajni, druga vrsta gotovine (kartice za benzin i
tag-ovi za putarine), itd...
Takođe, aktiva po bilansu se deli i na:
 Stalna (dugoročna sredstva),
 Obrtna (kratkoročna sredstva).
Struktura aktive je u direktnoj zavisnosti od vrste poslovnog subjekta.
Firme koje se bave trgovinom imaju velika obrtna sredstva i malo osnovnih
sredstava, dok je u proizvodnim preduzećima obrnuta situacija, tj. ona
imaju visok nivo osnovnih a mali obrtnih sredstava.
Aktiva (razvrstano po principu rastuće likvidnosti) obuhvata:
 Nematerijalna sredstva,
 Nekretnine, postrojenja, oprema,
 Dugoročni finansijski plasmani,
 Zalihe,
 Potraživanja,
 Novac i drugi oblici novčanih ekvivalenata.
Način na koji smo uradili podelu aktive ukazuje nam da su najmanje
likvidna nematerijalna sredstva a najviše novac (odmah je dostupan).
Princip rastuće likvidnosti prestavlja prikaz od najmanje aktivnih pa
do najlikvidnijih pozicija aktive. Uprikazu je potrebno prvo navesti stalna a
potom obrtna sredstva.
Princip opadajuće likvidnosti predstavlja princip rastuće likvidnosti
samo gledan u ogledalu. Ovde su prikazane kao prve najlikvidnije pozicije
dok su zatim prikazivane pozicije redosledu u padajućem nizu. prvo se
navode obrtna a potom i stalna sredstva.
Struktura aktive za sobom povlači i adekvatnu strukturu pasive.
9
Pasiva - Opadajuća dospelost
Pasiva je prikaz neaktivne mase. Ona prikazuje poreklo i namenu
sredstava tj. oslikava finansiski krvotok preduzeća. U nju spadaju:
 Sopstveni izvori srtedstava (kapital (osnovni, rezerve, dobit koja
nije raspoređena)),
 Obaveze (dugoročne obaveze, kratkoročne obaveze, tekuće
obaveze).
Sopstveni kapital je poznat i kao "unutrašnja obnaveza vlasnika" tj.
vlasnik ulaže u poslovanje svoje firme i nakon nekog vremena očekuje
povrat tih sredstava preko dobiti. Idealan odnos sopstvenog i tuđuh načina
finansiranja je 1:1 (omogućava pokrivanje tuđih sredstava (npr. kredita) iz
svojih sredstava).
Kratkoročnom obavezom će se smatrati obaveza koje se mora
podmiriti za vreme poslovnog ciklusa i 12 meseci nakon datuma bilansa.
Sve ostale obaveze koje ne zalaze u vremensku zonu kratkoročnih
smatraju se dugoročnim obavezama.
Mora se naglasiti da sve obaveze nose određenu dozu rizika po
privredno društvo. Upravo taj preuzeti finansijski rizik bitno utiče na
likvidnost i solvetnost preduzeća.
Kriterijum po kojem se može razvrstati pasiva, pokazuje da nam za
naplatu prve dospevaju tekuće obaveze (opadajuća dospelost).
Princip rastuće dospelosti predstavlja prikaz pasive od pozicija koje
su kasnije prispele za naplatu pa do pozicija koje najranije dospevaju. U
prikazu je potrebno prvo navesti pozicije sopstvenog kapitala, zatim
dugoročnih obaveza i na kraju kratkoročne obaveze.
Princip opadajuće dospelosti prestavlja prikaz od najranije dospelih
pozicija pa do pozicija pasive koje najkasnije dospevaju. Uprikazu je
potrebno prvo navesti kratkoročne a potom i dugoročne obaveze.

10
Bilasna ravnoteža
U suštini, bilasna ravnoteža podrazumeva da aktiva mora biti jednaka
pasivi. To znači da je svaka obaveza preduzeća prema poveriocima
pokrivena vrednostima aktive bilansa.
Finansijski rezultati se iskazuju u bilansu stanja na sledeći način:
 Pozitivan finansijski rezultat (višak pasive od aktive), iskazan je u
pasivi,
 Negativan finansijski rezultat se iskazuje u aktivi jer predstavlja
manjak aktive prema pasivi.
Bilans uspeha
Bilans uspeha predstavlja finansijski izveštaj u kome se, prema
unapred utvrđenim pravilima, sučeljavaju prihodi i rashodi u cilju utvrđivanja
uspeha, odnosno dobitka ili gubitka preduzeća u izabranom obračunskom
periodu. Taj obračunski period je obično vezan za poslovnu godinu, mada
se bilans uspeha može sastavljati i za kraće vremenske intervale. Njegovo
sastavljanje je u nadležnosti finansijskog računovodstva.

11
 Slika 2: Prikaz odnosa bilansa stanja i uspeha
Sadržinu svakog bilansa uspeha (slika 2) čine:
 Poslovni prihodi i rashodi,
 Finansiski prihodi i rashodi,
 Neposlovni prihodi i rashodi i
 Dobici ili gubici (ukupni rezultat firme).
Prihodi i rashodi moraju biti razdvojeni na poslovne i finansijske.
Prihodi nisu ništa drugo do priliv vrednosti u preduzeće. Oni najčešće
proističu po osnovu prodaje učinaka ili robe pri čemu su to poslovni prihodi,
dok prihodi koji nastaju po osnovu finansijskih aktivnosti moraju biti
odvojeno prikazani kao finansijski prihodi.
Poslovni prihodi
Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Pošto se većina
poslovnog prihoda formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaćene
realizacije učinaka, faktori poslovnog prihoda su količine proizvoda i
prodajne cijene. ( P = Q x C ). Količina proizvoda i usluga (Q) utiče na
poslovni prihod preko faktora proizvodnje (kapacitet, radna snaga) i faktora
realizacije (kvalitet proizvoda, cijena i sl.). Cijene (C) kao drugi značajan
faktor formiranja poslovnog prihoda se mogu formirati na tržištu i
administrativno.
Finansijski prihodi
Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih
razlika i dividendi, prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim
licimasa uzjamnim učešćem i sa drugim pravnim licima, kao i ostale
finansijske prihode.
Odliv vrednosti
Nasuprot prihodima stoje rashodi koji označavaju odliv vrednosti iz
preduzeća do koga je došlo po osnovu nabavke, proizvodnje i prodaje
učinaka i robe, što jesu poslovni rashodi, dok rashodi koji nastaju po
osnovu finansijskih aktivnosti moraju takođe biti odvojeno iskazani kao
finansijski rashodi.
12
 Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzeća,
dele se na poslovne, finansijske i vanredne. ‘Onaj dio rashoda koji je vezan
za proizvodnju proizoda, koji može biti ukalkulisan u cijenu koštanja čini
kategoriju troškova. Njih čine poslovni i finansijski rashodi.
Rezultati poslovanja
Razlika između poslovnih, finansijskih i ostalih prihoda i rashoda je u
biti rezultat perioda za koji se sastavlja bilans uspeha.
Bilans uspeha se može iskazati u formi konta i u formi liste. Forma
konta obično predstavlja pregledniji i jasniji prikaz ali forma liste
omogućava vertikalno i horizontalno raščlanjavanje ili segmentaciju
periodičnog rezultata.
Postoje dve metode koje se koriste za obračun rezultata, odnosno za
sastavljanje bilansa uspeha.
Prva metoda se zove metoda ukupnih troškova (račun proizvodnje).
Njena suština je u međusobnom suprostavljanju ukupnih ulaganja koja su
preduzeta u određenom vremenskom periodu i ukupnih učinaka koji su
proistekli po osnovu takvih ulaganja, bez obzira da li su svi ti učinci prodati
ili ne na eksternom ili internom tržištu.
Druga metoda je metoda troškova prodatih učinaka. Suština ove
metode ogleda se u tome da ona do poslovnog rezultata dolazi putem
direktnog sučeljavanja prihoda od prodatih učinaka, sa jedne, i troškova
koji su sadržani u tim prodatim učincima sa druge strane.
Primarni cilj poslovanja preduzeća je različit za različite oblike
preduzeća, tako je kod inokosnih i ortačkih preduzeća to uvećavanje
profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod deoničarskih društava i javnih
preduzeća prije svega povećavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja.
Rezultat poslovanja preduzeća se može posmatrati sa više aspekata.
Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni (ukupni poslovni vek
preduzeća) i periodični (tromesječni, polugodišnji). Sa aspekta prostora
rezultat se može odnositi na preduzeće u cjelini ili na njegove
organizacione djelove. Prema porijeklu rezultat može biti poslovni,
finansijski i vanredni. Po svom karakteru može biti uporediv (nastaje pod
13
uticajem internih faktora privređivanja - radnog kolektiva) i neuporediv
(nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cijena). Razlikujemo
nerealizovan (proizvedeni a nerealizovani učinci) i realizovan (koji može biti
naplaćen i nenaplaćen).
Izveštaj o novčanim tokovima
Izveštaj o novčanim tokovima ili cash flow izveštaj (slika 3) predstavlja
računovodstveni izveštaj koji se priprema na bazi istog brojčanog materijala
koji je relevantan za pripremanje bilansa stanja i bilansa uspeha, s ciljem
da se u okviru njega prikažu svi prilivi i odlivi novca u toku perioda za koji
se kreira. Pri tome osnovni cilj je da se korisnicima informacija pruži osnova
za procenu potreba preduzeća za gotovinom i za procenu sposobnosti
preduzeća da stvara gotovinu u skladu sa iskazanim potrebama.
Pripremanje i prezentovanje ovog izveštaja podrazumeva
razvrstavanje svih priliva i odliva po poslovnim, investicionim i aktivnostima
finansiranja. U tabeli je prikazan primer ovoga izveštaja.

14
 Slika 3: Izveštaj o novčanim tokovima
Izveštaj o promenama na kapitalu
Izveštaj o promenama na kapitalu je sastavni deo celog seta izveštaja
računovodstva koji se greiraju godišnje.
Dobijanje naloga za pripremanje ovog izveštaja rezultat je težnje da se
podrobnije sagledaju promene kapitala preduzeća između dva posmatrana
datuma bilansiranja. Iz tog razloga se i u ovom izveštaju i prikazuju sva
povećanja ili smanjenja neto imovine preduzeća koja mogu da nastanu kao
posledica:
 transakcija sa akcionarima,
 iskazivanja neto dobitka ili gubitka u datom obračunskom
periodu,
 efekata revalorizacije,
 povećanje ili smanjenje neraspoređenog dobitka,
 promena rezerve,
 promene nastale zbog uticaja izmena u politikama koje se
odnose na kapital preduzeća.

Slika 4: Izveštaj o promenama na kapitalu (akcije akcionara)

15
 Na slici 4 je dat prikaz jednog izveštaja o promenama na kapitalu koji
obuhvata promene vezane za akcije akcionara, gledano kroz trogodišnji
period.
Napomene uz finansijske izveštaje
Napomene uz finansijske izveštaje su još jedan deo godišnjeg seta
finansijskih izveštaja. Radi se o izveštaju koji prati i dopunjuje prethodne
finansijske izveštaje. Cilj formiranja napomena je da se pruži detaljniji opis
pruženih informacija u cilju ostvarivanja istinitog i pravednog izveštavanja.
Ključne informacije koje treba da sadrži ovaj izveštaj odnose se na:
 primenjene računovodstvene politike,
 standardi za prikaz informacija koji nisu prikazani u finansijskim
izveštajima,
 dodatne informacije koje su neophodne za razumevanje
finansijskih izveštaja,
Napomene na finansijske izveštaje se nikada ne čitaju samostalno, već
uvek zajedno sa izveštajima na koje se odnose, i to kao deo njihove
prateće dokumentacije.

16
KORISNICI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Mora se naglasiti da su svi navedeni izveštaji međusobno tesno
povezani i da su svi zajedno sastavni elementi obaveznog seta finansijskih
izveštaja ili godišnjeg zaključka. Kao cilj sastavljanja navedenih izveštaja,
korisnici vide obezbeđenje potrebnih informacija o finansijskom položaju,
uspehu i novčanim tokovima preduzeća. Na osnovu ovih izveštaja, kao
naredni nivo odlučivanja, širi krug korisnika donosi neke svoje zaključke na
osnovu kojih temelji svoje poslovanje u narednom periodu vremena.

Neki od korisnika ovih finansijskih izveštaja su:

 akcionari (ustupaju akcijski kapital),
 kreditori (kreditiraju funkcionisanje preduzeća),
 zaposleni (procena finansijske sigurnosti, zadržavanje radnih
mesta, mogućnost napredovanja i sl.),
 poslovni partneri,
 vlada i njene agencije (informacije za njihove izveštaje),
 menadžment (profitabilnost, solventnost i likvidnost firme).
17
ZAKLJUČAK
Kroz rad sam pokušala da pružim sve aspekte razloga kreiranja raznih
vrsta finansiskih izveštaja. Ovi izveštaji prikazuju, da se prijemčivo izrazim,
svojevrsnu “krvnu sliku” preduzeća i omogućavaju njihovim korisnicima
(nakon analiza) da uspostave “dijagnozu” stanja u kojem se poslovni
subjekt nalazi. Nakon toga, menadžeri koji vode firmu kao “lekari” prepisuju
lekove ili suplimente da bi taj organizam tokova kapitala što bolje
funkcionisao.
Analitičari su neko ko je posebno zainteresovan za ovakve izveštaje.
Posebno vole racio brojeve koji su izvedeni iz bilansa uspeha. U očima
analitičara ovi brojevi dobijaju pravi značaj tek kada se stave u odnos sa
trenutnom tržišnom cenom preduzeća.
Međutim, potrebno je shvatiti da iza svih tih silnih brojeva ipak moraju
stajati realni poslovi. Nekada su to poslovi sa raznom vrstom roba, nekad
trgovina pružanja usluga, a ponekad se “obrne” kapital, tj. zaradjeno
reinvestira na tržištu kapitala. Iz svega navedenog proizilazi da analitiča pre
nego što se uroni u svoj svet brojki i krene sabirati, oduzimati i izračunavati
racio brojeve, mora se i upoznati sa pojedinostima privredne grane u kojoj
kompanija obavlja svoj privredni život.
Korisnici navedenih izveštaja ukrštaju dobijene informacije i onda na
osnovu pravila finansiranja izvlače zaključke koji su vrlo primenjivi u daljem
manipulisanju sa rizikom poslovanja. Upravo ta pravila finansiranja utiču na
na finansijsku ravnotežu. To opet kao posledicu gura brzinu obrta kapitala
a samim tim i pozitivne trendove u poslovanju firme.
Podaci dobijeni analizom finansiskih izveštaja pozitivno utiču na
ostvarenje i finasijskog usklađenja, tj balansa između ostvarenih iznosa
uplata i isplata sa njihovim rokovima.

18
LITERATURA
1. „Upravljačko računovodstvo“ D. Malinić, V. Milićević, N. Stevanović,
2002.;
2. "Analiza poslovanja preduzeća",Cvetković, N., 2015.;

3. "Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom", Jovanović,

D., Vitorović, B, Savremena Administracija Beograd, 1989.;
4. "Teorija i analiza bilansa", Rodić, J., Ekonomika, Beograd, 1990;

19