PROJEKTNA GEOMETRIJA

Situacioni plan; Podužni profil; Vitoperenje

kolovoza

Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

 Situacioni plan (1)

 projektne linije koje prikazuju tok karakterističnih

tačaka poprečnog profila (osovina kolovoza, ivice
kolovoza, ivice planuma, granice trase puta,
granice putnog pojasa i dr) i definišu njihov položaj
u horizontalnoj ravni
 geometrijski oblici su uglavnom kombinacija
pravaca, kružnih i prelaznih krivina
 svaki element ima svoje područje primene sa
utvrđenim rasponom geometrijskih parametara

2
 Situacioni plan (2)

 pravci
 pruža više prednosti projektantu i graditelju nego
korisniku (lako i tačno zamišljanje, crtanje, proračun i
obeležavanje)
 retko kada najkraći put, samo najkraća veza dve tačke
 pomoćno sredstvo u formiranju povijene linije trase
 teško se uklapa u složene uslove terena, monoton,
smanjuje se aktivnost vozača i pažnja
 Lorenz: “Prava skoro uvek vodi pogrešnim pravcem, što
dokazuje već sledeća krivina.”

3
 Situacioni plan (3)

 opravdani razlozi za primenu samo za određene

slučajeve koje diktiraju uslovi lokacije (postojeće stanje
izgrađenosti, fiksne regulacije, kratke deonice, mostovi
velikih raspona i sl)
 nema ograničenja za primenu sa vozno-dinamičke strane
 zbog saobraćajno-psiholoških efekata treba ograničiti
dužine deonica u pravcu (sagledljivost - max L,
prilagođavanje uslovima puta - min L)

4
 Situacioni plan (4)

 međupravac kod suprotno usmerenih krivina

2·𝑉 𝐿 𝑚 20 · 𝑉
 za manje vrednosti se dve kontra krivine povezuju kontinualnom
krivom (po pravilu S kriva)
 međupravac kod istosmernih krivina
4·𝑉 𝐿 𝑚 20 · 𝑉
 sagledavanje i shvatanje oštrine zakrivljenosti sledeće krivine
 maksimalna dužina pravca
𝐿 𝑚 20 · 𝑉
 približno dubina vidnog polja

5
 Situacioni plan (5)

prava velike dužine u ravnici

pogrešan pravac u brdo cilj: crkveni toranj udobno obeležavanje 6

 Situacioni plan (6)

“nebeska vrata” razbijanje monotonije iscepkanost

most velikog raspona 7

 Situacioni plan (7)

izlomljen luk stari putevi autoputevi

kratka međuprava tri vremenska perioda projektovanja 8

 Situacioni plan (8)

 kružne krivine
 fleksibilno povijanje trase radi savlađivanja prepreka
 najprostiji oblik: kružni luk
 kriva linija konstantne zakrivljenosti 1/R=const.
 postoje određeni uticaji na vozila u kretanju za razliku od
pravca
 minimalni radijus
 vozno-dinamički odnosi
 u najoštrijoj krivini obezbediti kretanje merodavnom računskom
brzinom sa iskorišćenjem pune vrednosti radijalnog koeficijenta
trenja i maksimalnog poprečnog nagiba

9
 Situacioni plan (9)

𝑉
min 𝑅 𝑚
127 · max 𝑓 max 𝑖
max fR maksimalna vrednost radijalnog koeficijenta trenja
max ip maksimalna vrednost poprečnog nagiba
 minimalni radijus se primenjuje samo tamo gde bi veći radijus bio
neprihvatljiv zbog investicionih posledica
 preporučene minimalne dužine kružnog luka su uslovljene
vožnjom u trajanju od 2 s konstantnom brzinom (usaglašavanje
projektovanog radijusa i radijusa vožene trajektorije)
 težiti da je dužina kružnog luka Lk≥5ꞏVr

10
 Situacioni plan (10)

 f - koeficijent trenja
zavisi od fizičkih karakteristika pneumatika i kolovoznog zastora i
uslova njihovog kontakta → višeznačno promenljiva funkcija

faktori koji utiču na veličinu koeficijenta trenja

projektovanje: srednje vrednosti f koje odgovaraju čistim, mokrim
kolovozima, normalne hrapavosti
11
 Situacioni plan (11)

vožnja u krivini - tangencijalne i radijalne sile na kontaktu

pneumatika i kolovoza
mora uvek biti ispunjeno 𝑓 𝑓 𝑓

V<123 km/h fT>fR

V=123 km/h fT=fR
V>123 km/h fT<fR

odnos koeficijenata
trenja u funkciji brzine 12
 Situacioni plan (12)

zaključak: odnos max fR/max fT mora biti manji od 1 za područje

brzina primenljivih u projektovanju
usvojeno je max fR/max fT=0,925
normirane vrednosti fT - put kočenja, preglednost, minimalni
radijusi vertikalnih krivina
normirane vrednosti fR - dimenzionisanje horizontalnih krivina

13
 Situacioni plan (13)

granične vrednosti radijusa kružnih lukova po tehničkim grupama puteva

(Rg - radijus definisan u odnosu na minimalni poprečni nagib,
Rk - minimalni radujus pri kome je dozvoljen suprotan poprečni nagib)
(BiH pravilnik, 2007) 14
 Situacioni plan (14)

 maksimalni radijus
 nema ograničenja sa vozno-dinamičke strane (što je veći radijus,
manje su bočne sile)
 ograničiti na vrednost kada se ne gubi osećaj zakrivljenosti
(iskustvena preporuka)
 suviše blage krivine daju utisak poremećenog pravca (naročito za
R≥10.000 m)
 preporučuje se max R=5.000 m
 objektivnija slika: interval parametara kružnih krivina koje u
međusobnim kombinacijama ostvaruju skladne oblike
max R/min R ~ 6
 izuzetak planinski putevi sa serpentinskim zavojima

15
 Situacioni plan (15)

karakteristični geometrijski elementi kružne krivine

16
 Situacioni plan (16)

 prelazne krivine
 problem prelaska sa jedne na drugu konačnu
zakrivljenost (pravac-krug, krug-pravac, krug-krug)
 problemi i posledice:
 potreba trenutnog ostvarenja okreta upravljača - sečenje krivine
 skokovita (nagla) promena radijalnog ubrzanja - fiziološki i
psihički efekti, pogrešne odluke
 prelom vodećih linija puta - nesigurnost i neprilagođenost
ponašanja
 istraživanja oblika prelaznih krivina kao posrednika
između pravca i kružnog luka i ravnopravnog elementa
trasiranja (kubna parabola, lamniskata, klotoida - usvojen
element)
17
 Situacioni plan (17)

 konturni uslovi
 promena poluprečnika prelazne krivine treba da bude postepena,
linearna promena zakrivljenosti
 kružni luk i prelazna krivina treba da imaju zajedničku tangentu u
dodirnoj tački
 pri konstantnoj brzini vožnje brzina okretanja prednjih točkova
treba da bude konstantna
↓
 do određenog mesta pređeni put i izvršeno okretanje prednjih
točkova od početka prelazne krivine moraju biti srazmerni
proteklom vremenu
𝐿·𝑅 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡. → 𝐿 · 𝑅 𝐴
prirodna jednačina klotoide
A parametar klotoide [m]
18
 Situacioni plan (18)

matematički oblik klotoide

(Fresnel-ovi integrali)
klotoida krug
R∙L=const=A2 R=const
=L/2∙R =L/R
faktor veličine: faktor veličine:
parametar klotoide A [m] radijus kruga R [m] 19
 Situacioni plan (19)

karakteristični elementi za geometrijsku konstrukciju klotoide

20
 Situacioni plan (20)

 karakteristični odnosi veličina

 skretni ugao u bilo kojoj tački klotoide

𝐿 𝐿 𝐴
𝜏 𝑟𝑎𝑑
2·𝑅 2·𝐴 2·𝑅
 radijus klotoide u bilo kojoj tački

𝐴 𝐿 𝐴
𝑅 𝑚
𝐿 2·𝜏 2·𝜏
 dužina klotoide u bilo kojoj tački

𝐴
𝐿 2·𝜏·𝑅 𝐴· 2·𝜏 𝑚
𝑅
21
 Situacioni plan (21)

 za obeležavanje klotoida postoje priručnici sa tablicama

u kojima su date sve karakteristične vrednosti
neophodne za definisanje klotoide
 sve klotoide su dobijene multipliciranjem jedinične klotoide (A=1)
koja predstavlja osnovni oblik klotoide odgovarajućim
koeficijentom A
 pored tablica, prilikom projektovanja se koriste nomogrami za
izbor parametara prekretnih i jajastih linija, klotoidni lenjiri,
savitljive šipke i sl.

22
 Situacioni plan (22)

geometrijski elementi proste putne krivine

23
 Situacioni plan (23)

 za krivinu između dva samostalna tangentna pravca

(prosta putna krivina)
 simetrična krivina - prelaznice istog parametra
 nesimetrična krivina - prelaznice različitog parametra
 temena klotoida =0, 2∙=, Lk=0 krivina sastavljena od dve
prelaznice pri čemu može biti A1=A2 ili A1≠A2
 prelaznice i kružni luk jednakih dužina L:Lk:L=1:1:1, ::=1:2:1

24
 Situacioni plan (24)

geometrijski elementi prekretne linije (S kriva)

25
 Situacioni plan (25)

geometrijski elementi jajaste linije (O kriva)

26
 Situacioni plan (26)

 temena klotoida - kada su skretni

uglovi mali, a radijus znatno veći
od minimalnog (R≥2ꞏRmin)
 S kriva sa dva parametra za
velike priključne radijuse
A1:A2=1:1,2 do 1:1,5
 dvostruka O kriva - složeni oblici
(saobraćajni čvorovi) i uklapanje
u fiksnu regulaciju
 C kriva - indirektne rampe
denivelisanih raskrsnica
 korpasta klotoida - promenljivi
uslovi vožnje, trake za usporenje
i ubrzanje

nestandardni oblici putnih krivina

rešavani uz pomoć klotoide 27
 Situacioni plan (27)

 izbor parametra klotoide

 vozno-dinamički kriterijum
udobnost vožnje sa gledišta bočnog udara
sR=0,3 (neosetljivo) - 0,8 (podnošljivo) m/s3

𝑉
min 𝐴 0,146 · 𝑚
𝑓

28
 Situacioni plan (28)

 konstruktivni kriterijum
vitoperenje kolovozne površine - promena poprečnog nagiba
(deformisanje toka jedne ili obe ivice kolovoza)
čitavo vitoperenje se obavlja na prelaznoj krivini

∆ℎ
min 𝐴 min 𝑅 · 𝑚
max 𝑖

max ir maksimalni nagib rampe vitoperenja 0,5% (normalno),

1,0-1,2% (oštre krivine na denivelisanim raskrsnicama ili
serpentinskim okretnicama)

∆ℎ
𝑖 %
𝐿·𝑅
29
 Situacioni plan (29)

 estetski kriterijum
ublažavanje utiska oštrine krivine, vizuelno otvaranje krivine
povoljni efekti se mogu očekivati samo kod prelaznih krivina sa
skretnim uglom ≥3º, tako da je:

𝑅
min 𝐴
3
ovo prvenstveno važi za krivine R>min R, jer je vozno-
dinamičkim kriterijumom obezbeđena i estetika
 maksimalna veličina parametra klotoide se ostvaruje za temenu
klotoidu, uslov 1+2=
 likovno optimalna dužina prelaznice za L:Lk:L=1:1:1, odnosno
::=1:2:1, optimalno =/4
 primenljiva vrednost parametra klotoide u opsegu R/3 ≤ A ≤ R

30
 Situacioni plan (30)

polje izbora parametra klotoide

31
 Situacioni plan (31)

granične vrednosti za izbor klotoide za puteve tehničke grupe A i B

(BiH pravilnik, 2007)

32
 Situacioni plan (32)

 za puteve tehničke grupe C i D, i tehničke grupe B sa

Vpred<70km/h

3
·𝑅 𝐴 𝑅 𝑧𝑎 40 𝑚 𝑅 100 𝑚
4
2 3
·𝑅 𝐴 · 𝑅 𝑧𝑎 100 𝑚 𝑅 200 𝑚
3 4
1 2
·𝑅 𝐴 · 𝑅 𝑧𝑎 200 𝑚 𝑅 500 𝑚
2 3
1 1
·𝑅 𝐴 · 𝑅 𝑧𝑎 500 𝑚 𝑅 1.000 𝑚
3 2

33
 Situacioni plan (33)

 posebni oblici putnih krivina

 problem oblikovanja krivina za relativno male brzine
V≤30 km/h, ali su zahtevi za minimalnim korišćenjem
prostora dominantni
 raskrsnice, okretnice, serpentine, pristupi servisnim
objektima i sl.
 oštre krivine u okviru zadatih tangentnih pravaca velikog
skretnog ugla
 geometrijski oblik se kombinuje prema uslovima
prohodnosti vozila

34
 Situacioni plan (34)

 kriva tragova
 obvojnica poligonalne putanje koju opisuje zadnji unutrašnji točak
ispitivanog vozila (za bilo koji oblik putanje koju opisuje prednji
spoljni točak)
 merodavno je najveće vozilo koje se pojavljuje pri normalnim
uslovima odvijanja saobraćaja

putanja motornog vozila kroz krivinu minimalnog radijusa 35

 Situacioni plan (35)

 aproksimacija kružnim krivinama - trocentrična kriva

složena trocentrična kriva

36
 Situacioni plan (36)

izbor centralnog radijusa u zavisnosti od

tipa merodavnog vozila (Rs) i skretnog ugla
37
 Situacioni plan (37)

 serpentinske okretnice
 ograničeni uslovi razvijanja trase, najčešće na padinskim trasama
gde se pojavljuje zahtev za savlađivanjem većih visinskih razlika
na kratkim rastojanjima
 okretnica minimalnog prohodnog radijusa sa centralnim uglom
>180° i dve priključne krivine iste ili suprotne zakrivljenosti
(planinski putevi)
 problem je položaj i oblikovanje okretnice: obezbediti prohodnost
bez promene stepena prenosa i bezbednost u mimoilaženju
 specijalni uslovi nivelacionog oblikovanja
maksimalna vrednost poprečnog nagiba ipk=9%
maksimalni podužni nagib na području okretnice iN=3%
maksimalni rezultujući nagib kolovoza max irez=10%

38
 Situacioni plan (38)

glavni elementi serpentine

39
 Situacioni plan (39)

 okretnice nisu simetrične u odnosu na pravac bisektrise

 oblik proističe iz tri karakteristične linije (unutrašnja ivica, osovina,
spoljna ivica)
složene krive kojima se aproksimira eksperimentalna kriva
tragova (ulazna prelazna krivina, kružna krivina usvojenog
radijusa, izlazna prelazna krivina)
 ne postoji jednostavna matematička veza
 standardni oblici - tablice (TIP b/Ru)

širina radijus unutrašnje ivice okretnice Ru [m]

kolovoza [m] 6 8 10 15 20
6 6/6 6/8 6/10 6/15 20/15
7 7/6 7/8 7/10 7/15 7/15
tipske okretnice za širine kolovoza od 6 m i 7 m (Srbija)

40
 Situacioni plan (40)

 elementi u tablicama za
TIP 6/10
b=6 m
Ru=10 m
R=14 m
Rs=18,65 m
M (vM=14,5 m, yM=15,2 m)
koordinate karakterističnih
linija na delu prelaznica

šematski plan serpentinske okretnice

41
 Situacioni plan (41)

 proširenje kolovoza u krivini

 točkovi vozila opisuju tragove različitog radijusa pri
kretanju kroz krivinu
 razlika radijusa je veća od statičke širine vozila
 značajno za krivine R<200 m
 proširenje u zavisnosti od oštrine krivine i konstruktivnih
dimenzija vozila
 za 30 < R < 200 m
𝑎
∆𝑝
2·𝑅
Rs najmanji poluprečnik kruga okretanja [m]
a rastojanje od zadnje osovine do prednjeg najisturenijeg dela
vozila [m]
42
 Situacioni plan (42)

 za R>200 m proširenje je veoma malo, zanemaruje se

 za R<30 m posebno oblikovanje po krivoj tragova
 za više saobraćajnih traka

𝑝 ∆𝑝

PA ∆𝑝

KAM/BUS ∆𝑝

K+P ∆𝑝

potrebno proširenje
vozne trake u krivini
(BiH pravilnik, 2007) 43
 Situacioni plan (43)

 izvodi se sa unutrašnje strane krivine, uz zahtev za

očuvanjem kontinuiteta ivičnih linija puta
 moguće ostvariti za Lk≥15 m, L≥15 m,
 ako nije ispunjeno oblikovanje se radi pomoću krive tragova
 BiH
samo sa unutrašnje strane kružnog luka (dozvoljeno)
sa obe strane kružnog luka (normalno)
samo sa vanjske strane kružnog luka (uslovno dozvoljeno)
 početak proširenja 7,5 m pre početka prelazne krivine,
konstantna vrednost proširenja u kružnoj krivini, kraj
proširenja 7,5 m posle kraja prelazne krivine

44
 Situacioni plan (44)

raspodela proširenja za prostu putnu krivinu

45
 Situacioni plan (45)

 preglednost puta
 nedovoljna preglednost je uzrok oko 40% saobraćajnih
udesa
 puna preglednost postoji samo za pravce u jednolikoj
ravni ili u konkavnim vertikalnim krivinama
 saobraćajno-psihološki i vozno-dinamički činilac, mera
stepena ostvarenja u trasiranju i inženjersko-tehničkom
oblikovanju puta
 zaustavna preglednost
 potrebna preglednost za bezbedno zaustavljanje vozila ispred
nepokretne smetnje na kolovozu
 posebno bitno za krivine R<1.000 m

46
 Situacioni plan (46)

 vizura preglednosti
𝑃 𝐿 ∆𝐿 𝑚
Lzf zaustavni put pri forsiranom kočenju [m]
L sigurnosni razmak vozila zaustavljenog ispred smetnje,
5-10 m

geometrijske pretpostavke za određivanje

zaustavne vizure preglednosti
47
 Situacioni plan (47)

 mora da bude ostvarena na svakom mestu

 garancija bezbednosti vožnje programiranom računskom brzinom
 znatno manja od orijentacione vizure preglednosti/izoštrene
dubine vidnog polja, prinudno skraćenje vidnog polja

Vr [km/h] 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130

Pz [m] 40 55 70 90 115 145 180 215 255 300
(Srbija)

48
 Situacioni plan (48)

 zahtevana preglednost
 zbog primene komfornijih
elemenata ostvaruje se
veća brzina
 potrebno obezbediti
preglednost koja zavisi
od projektne brzine i
stvarnih elemenata
geometrije

zahtevana vizura preglednosti u

funkciji brzine vožnje i uslova
puta za tehničku grupu B
(BiH pravilnik, 2007) 49
 Situacioni plan (49)

 preticajna preglednost
 pokazatelj mogućnosti puta za bezbedno izvođenje manevra
preticanja
 vozilo koje pretiče mora da pređe duži put od preticanog vozila
(put preticanog vozila LB, višak puta pretičućeg vozila LA-LB,
sigurnosno rastojanje LC)

šematski prikaz preticanja sa

komponentama vizure preglednosti 50
 Situacioni plan (50)

 vizura preglednosti

𝑡
𝐿 · 2 · ∆𝑉 ∆𝑉 𝑚
3,6
vreme t je nepoznata veličina, istraživanja za V=15 km/h, t=10 s

Vr [km/h] 40 50 60 70 80 90 100
Lp [m] - 330 380 450 520 600 680

redukovana dužina preticanja (vozilo A u istoj ravni sa vozilom B),

samo za izuzetno teške terenske uslove
za autoputeve i puteve sa razdvojenim kolovozima - skraćena
vizura preglednosti pošto nema vozila C

𝑡
𝐿 · ∆𝑉 ∆𝑉 𝑚
3,6
51
 Situacioni plan (51)

 preglednost se proverava za sve krivine kod kojih uz

unutrašnju ivicu kolovoza postoje vizuelne prepreke
 grafička provera
 maksimalna širina zone preglednosti se ostvaruje na delu
kružnog luka
 upoređenje sa raspoloživom širinom iz normalnog poprečnog
profila

grafička konstrukcija zone preglednosti za nepokretnu smetnju 52

 Situacioni plan (52)

geometrijske pretpostavke za proračun širine zone preglednosti 53

 Situacioni plan (53)

 za sve puteve daljinske, vezne i sabirne puteve treba

ostvariti zaustavnu preglednost (uklanjaju se svi prirodni
i/ili veštački objekti u zoni preglednosti)
 za dvotračne puteve treba ostvariti i preticajnu
preglednost (uklanjaju se privremeni objekti i rastinje u
zoni preglednosti)

otvaranje useka radi postizanja preglednosti

54
 Podužni profil (1)

 visinski položaj karakterističnih tačaka poprečnog

profila
 geometrijski oblici su uglavnom kombinacija
pravaca (nagibi nivelete) i vertikalnih krivina
 nagibi nivelete
 podužni nagib puta ili nagib nivelete se usvaja na osnovu
realne procene objektivnih uslova
 minimalni nagib nivelete
 određuje se iz uslova odvodnjavanja
 horizontalna niveleta zahteva postojanje poprečnog nagiba, i to
samo u pravcu i nasipu bez sprečenog bočnog oticanja vode
 za useke mora postojati nagib nivelete (0,2% za betonske, 0,3%
za asfaltne, 0,5% za travnate površine za odvodnjavanje)
55
 Podužni profil (2)

 mora se posmatrati rezultujući podužni nagib (niveleta + rampa

vitoperenja), naročito ako se put nalazi u krivini
 minimalan podužni nagib u trasiranju 0,8%

 maksimalni podužni nagib

 gornja granica na koju utiču uslovi vuče, troškovi građenja i niz
eksploatacionih faktora

granične vrednosti podužnog nagiba za tehničke grupe puteva A-C

(BiH pravilnik, 2007)

56
 Podužni profil (3)

 bitan faktor je dužina puta na kojoj vlada maksimalan nagib

(može se tolerisati samo na kratkim deonicama puta)
svaki nagib veći od 2,5 (3)% znatno utiče na pad brzine teretnih
vozila
V=55 km/h je granična brzina za održanje planiranog stanja
saobraćajnog toka
u slučaju primene dodatne trake za spora vozila granične
vrednosti se mogu povećati za 1%
 tuneli
1,5% za dužine preko 3.500 m
3% za dužine do 3.000 m
može se povećati do 4% za dužine do 1.000 m
maksimalni nagib za autoput za dužine do 200 m

57
 Podužni profil (4)

 vertikalne krivine
 promena nagiba nivelete izaziva prelom (konveksan ili
konkavan)

karakteristični tipovi preloma nivelete

58
 Podužni profil (5)

 skokovita promena otpora od nagiba na svakom prelomu

dijagram otpora od nagiba na prelomu

nivelete bez i sa zaobljenjem

59
 Podužni profil (6)

 svaki prelom se zaobljava kružnim lukom Rv

 omogućava se bezbedno kretanje vozila i ublažava
skokovita promena otpora od nagiba
 matematički oblik zaobljenja je kvadratna parabola koja
sa dovoljno tačnosti aproksimira krug (veliki radijusi, a
područje zaobljenja veoma malo)

matematički oblik
funkcije
zaobljenja 60
 Podužni profil (7)

 izbor radijusa vertikalne krivine

 vozno-dinamički kriterijum
uticaj centrifugalne sile u smeru upravnom na kolovoznu ravan
radijalno ubrzanje mora biti manje od 0,5 m/s2
min 𝑅 0,154 · 𝑉 𝑚
efekti centrifugalne sile se ne javljaju ako se primenjuje kriterijum
preglednosti (značajno veći radijusi)
 kriterijum preglednosti
zaobljenje mora biti obavljeno radijusom koji omogućava vozaču
da na dužini zaustavnog puta sagleda prepreku na kolovozu

61
 Podužni profil (8)

za konveksne krivine radijus mora da omogući normalno

rasprostiranje vizure zaustavne preglednosti
min 𝑅 0,25 · 𝑃 𝑚

uslov za određivanje min Rv kod

konveksnog preloma nivelete
62
 Podužni profil (9)

za konkavne krivine je merodavna preglednost u noćnoj vožnji

farovi vozila, pri normalnom uglu rasipanja svetlosti, moraju da
osvetle deonicu puta najmanje jednaku vizuri zaustavne
preglednosti
𝑃
min 𝑅 𝑚
2 · ℎ 𝑃 · sin 𝜑

uslov za određivanje min Rv kod

konveksnog preloma nivelete 63
 Podužni profil (10)

 najveći radijus zaobljenja je potreban za konveksan prelom

nivelete
 za manje oštre prelome nivelete (i≤2%) se dozvoljavaju i manji
radijusi konveksnog zaobljenja
 likovno se preporučuje za susedne radijuse

2
𝑅 ·𝑅
3
 preporučuje se i da se ne primenjuju dužine vertikalne krivine
koje su kraće od dvostruke vrednosti projektne brzine
𝐿 2·𝑉 𝑚

64
 Podužni profil (11)

minimalni radijusi vertikalnih krivina (BiH pravilnik, 2007)

Vp [km/h] min Rvkonv [m] min Rvkonk [m]

100 12.500 5.000
120 20.000 8.000
140 35.000 12.000
radijusi vertikalnih krivina u tunelima (BiH pravilnik, 2007)

65
 Podužni profil (12)

 za maksimalne veličine radijuse praktično ne postoji ograničenje

već isti proističu iz geometrijskih uslova nivelete i odnosa
susednih radijusa

geometrijski uslov za određivanje max Rv

66
 Podužni profil (13)

 za poznati radijus i oštrinu preloma nivelete, konstrukcija

i proračun vertikalne krivine se izvodi po ortogonalnoj
metodi

karakteristični elementi za konstrukciju i proračun

vertikalne krivine
67
 Vitoperenje kolovoza (1)

 u horizontalnim krivinama kolovoz se radi sa

uvećanim poprečnim nagibom radi efikasnijeg
savlađivanja centrifugalne sile
 veličina i smer nagiba zavise od stepena
zakrivljenosti i orijentacije krivine
 promena poprečnog nagiba se obavlja
vitoperenjem kolovozne površine i to kroz prelaznu
krivinu pod uslovom da se na početku kružne
krivine ostvari zahtevan poprečni nagib ipk

68
 Vitoperenje kolovoza (2)

 postupak
 utvrditi poprečni nagib u krivini
 usvojiti sistem vitoperenja
 definisati granične vrednosti sekundarnih podužnih
nagiba
 geometrijsko rešenje

 poprečni nagib kolovoza je, po pravilu, orijentisan

ka središtu krivine i uvećan srazmerno
zakrivljenosti

69
 Vitoperenje kolovoza (3)

 veličina poprečnog nagiba

 maksimalni poprečni nagib (saobraćajno-tehnički razlozi-
pozitivno delovanje u savlađivanju centrifugalne sile pri
velikim brzinama, pri malim brzinama veći nagibi mogu
delovati negativno)
 7 (8)% tehnička grupa A i B
 5 (7)% tehnička grupa C i D
 4% autoput u tunelu
 9% serpentinske okretnice
vrednosti u zagradi u cilju poboljšanja vozno-dinamičkih uslova
ako se pri rekonstrukciji ne mogu upotrebiti druge mere u cilju
povećanja minimalnog radijus kružnog luka

70
 Vitoperenje kolovoza (4)

 veći podužni nagibi

𝑖 𝑖 𝑖 %

irez rezultujući nagib kolovoza [%]

iN nagib nivelete [%]
 minimalni poprečni nagib, normalno i na pravcu (uslovi
odvodnjavanja), odgovara svim krivinama čiji je radijus
veći ili jednak graničnom (Rg=5∙min R)
 asfaltni kolovozi 2,5%
 betonski kolovozi 2,0%
 makadamski kolovozi 4,0%

71
 Vitoperenje kolovoza (5)

 idealan poprečni nagib, za određenu projektnu brzinu i

radijus kružne krivine, pretpostavlja da je rezultanta svih
sila koje deluju na vozilo upravna na kolovoznu površinu
 nema radijalnog ubrzanja
 najpovoljniji slučaj, upravljanje vozilom bez dodirivanja
volana
 brzina slobodnog volana / optimalna brzina krivine (za
maksimalne radijuse)

𝑉 127 · 𝑖 ·𝑅 𝑘𝑚⁄ℎ

72
 Vitoperenje kolovoza (6)

 realni uslovi
 primena radijusa znatno manjih od maksimalnih
 u prijemu radijalne sile učestvuju i poprečni nagib i raspoloživo
radijalno trenje
 poprečni nagib u krivinama za radijuse u rasponu R-Rg
se određuje iz uslova raspodele jedinične centrifugalne
sile na poprečni nagib
i radijalno trenje

dijagram raspodele jedinične

centrifugalne sile 73
 Vitoperenje kolovoza (7)

 za minimalne radijuse se angažuje radijalno trenje do

graničnih vrednosti za udobnu vožnju
 za radijuse bliske graničnom, vozilo se kreće brzinom
bliskoj optimalnoj, centrifugalna sila se uglavnom
savlađuje poprečnim nagibom
 sa većim rasponom R-Rg se utiče na oticanje vode,
udobnost i sigurnost vožnje, optičko vođenje trase

74
 Vitoperenje kolovoza (8)

 poprečni nagib u krivini (praktične analize - uprošćen

obrazac)

min 𝑅
𝑖 7· %
𝑅
 sračunata veličina se zaokružuje na gornjih 0,5 %
 poprečni nagib treba da bude pozitivnog smera, u
principu (čak i kada je c<ip)
 moguće građevinske teškoće kod striktnog pridržavanja
pravila (odvodnjavanje, okolni sadržaji)

75
 Vitoperenje kolovoza (9)

 opravdani razlozi mogu dozvoliti i kontra nagib

 kontra nagib -2,5%
 ako je radijalno ubrzanje manje od 0,5 m/s2
 ako se takvim rešenjem bitno utiče na smanjenje investicionih
ulaganja

minimalni radujus pri kome je dozvoljen suprotan poprečni nagib - Rk

(BiH pravilnik, 2007) 76
 Vitoperenje kolovoza (10)

poprečni nagib kolovoza u krivinama za puteve tehničke grupe B

(BiH pravilnik, 2007) 77
 Vitoperenje kolovoza (11)

 sistemi vitoperenja
 okretanje kolovozne površine se može vršiti oko bilo koje
unapred određene osovine
 tehnički ispravno ako se obavlja oko jedne geometrijski poznate
projektne linije
 vitoperenje oko osovine kolovoza
preporučen način za dvosmerne puteve i autoputeve sa
samostalnim kolovozima
ravnomerna raspodela deformacija ivičnih linija
mogućnost ostvarenja blagog nagiba rampe vitoperenja ili kraćeg
poteza vitoperenja
niveleta ostaje konstantna, ne odstupa od usvojene u procesu
trasiranja

78
 Vitoperenje kolovoza (12)

tipovi putnih profila za koje se preporučuje

vitoperenje oko osovine kolovoza 79
 Vitoperenje kolovoza (13)

 vitoperenje oko ivice kolovoza

dvostruko veće dužine prelaznih rampi pošto se na slobodnoj ivici
odražavaju sve promene nagiba
primenjuje se uglavnom kod jednosmernih kolovoza na
denivelisanim raskrsnicama i autoputevima sa minimalnom
širinom razdelne trake
uobičajeno je vitoperenje oko unutrašnje ivice
spoljna ivica se izdiže i naglašava fizičke mogućnosti krivine
(psihološka priprema vozača)
za autoputeve se vitoperenje obavlja oko kolovozne ivice uz
razdelnu traku, postiže se standardno nivelaciono rešenje srednje
trake)
niveleta trpi korekcije u krivinama

80
 Vitoperenje kolovoza (14)

tipovi putnih profila za koje se preporučuje

vitoperenje oko ivice kolovoza 81
 Vitoperenje kolovoza (15)

 šeme vitoperenja
 linearne šeme sa kojima se utvrđuje zakonitost visinskih promena
i sagledavaju estetske, konstruktivne i vozno-dinamičke posledice
 za krivinu radijusa R, parametra prelazne krivine A/dužine L i
širinu kolovoza B, treba da budu poznati početni i završni
poprečni nagibi (ipo, ipk) i usvojen sistem vitoperenja da bi se
konstruisao nivelacioni tok osovine i ivice kolovoza

82
 Vitoperenje kolovoza (16)

karakteristične šeme vitoperenja proste putne krivine 83

 Vitoperenje kolovoza (17)

karakteristične šeme vitoperenja S krivine 84

 Vitoperenje kolovoza (18)

 rampa vitoperenja
 nagib nezavisan od nagiba nivelete

𝑖 𝑖
𝑖 𝑏· %
𝐿
b odstojanje ivice kolovoza od osovine vitoperenja [m]
ipk poprečni nagib kolovoza na kraju područja vitoperenja [%]
ipp poprečni nagib kolovoza na početku područja vitoperenja [%]
L dužina vitoperenja (dužina prelazne krivine) [m]
Vpred [km/h]
ir [%] preporučene i granične
< 50 50-70 80-100 ≥ 100
vrednosti nagiba rampe
poželjno 1,05 0,75 0,50 0,40
vitoperenja
maksimalno 1,50 1,00 0,75 0,50 (BiH pravilnik, 2007)
85
 Vitoperenje kolovoza (19)

 zaobljenje preloma za ir>1 (0,5)% sa Rv≥2∙15/ir

 max ir samo kod krivina malog R i A, i to pri vitoperenju oko ivice
kolovoza

zaobljenje ivičnih linija za veliki nagib rampe vitoperenja

86
 Vitoperenje kolovoza (20)

 za dugačke prelaznice se može javiti spora promena poprečnog

nagiba kolovoza i problem sa „neutralnim poprečnim nagibima“
minimalni nagib rampe vitoperenja 0,2% za vitoperenje oko
osovine i 0,4% oko ivice kolovoza
dvostepeno vitoperenje do i od kritičnog poprečnog nagiba
ipkr=1,5 (2,5)%

vitoperenje kolovoza na dugim

prelaznim krivinama 87