METODE OBRADE I PRIKUPLJANJA PODATAKA

Prema nacinu dobijanja podaci se mogu podeliti na:

-statički i knjigovodstveni
-podaci dobijeni istraživanjem(anketiranje putn. , brojanje, snimanje saob.)
Prilikom brojanja i anketiranja putn. dobijaju se osnovne karakteristike putn. , ove statičkr mrtode
primenjuju se u javnom gradskom prevozu za gradove za koje su predvidjene ili za gradove sličnih
karakteristika. Sistemsko brojanje je detaljno brojanje putn. Po mestu i vremenu na jednoj liniji ili
celoj mreži linija jgp, cilj je dobijanje podataka: ulasci i izlasci putn. duž linije, broj putn. , protok putn. ,
srednja dužina vožnje i stepen izmene putn. Sistemsko brojanje obavljaju brojaci koji se nalaze u
vozilu.
Kod karakteristčnih stanica potrebno je da se ustanovi maksimalni protok putn., imajući u vidu da se u
toku dana položaj karakterističnih stanica menja. Ukoliko se brojanjem utvrde karakteristične stanice
nije potrebno vršiti brojanje naredne 2-5 god, jer se maks. Protok utvrdjuje samo na karakterističnim
stanicama.
ANKETIRANJE PUTNIKA
Cilj anketiranja je utvrdjivanje osnovnih karakteristika putn. Značajnih za planiranje i organizaciju.
Objektivnu sliku izvorno-ciljnim kretanjima putn., njihovoj strukturi, osnovnim karak. U pogledu
korisćenja jgp moguće je dobiti uz intervjuisanje putn. na linijama jg i prigradskog putn. saob.
Rezultati ankete treba da budu kvalitativni pokazatelji koji se odnose na korisnike prevoznih usluga i
prilagodjenosti sistema jgp stvarnim potrebama putn.
METODE OBRADE PODATAKA
Raznim metodama prikupljanja podataka u jgp dobijaja se veliki broj informacija , da bi se one
iskoristile potrebno je da se obrade, a to se najčešće radi na sl. 2 načina:
-obrada podataka brojanja primenom računara
-obrada ankete na računaru
Sistemskim brojanjem dobija se veliki broj podataka obrada tih podataka je jedino efikasna ako se
koriste racunari i odgovarajući softveri. Kodiranje podataka je prenošenje podataka sa brojačkog lista
na neki od spoljnih medijuma( disk, trake , magnetne kartice). Anketiranjem se dobija veliki broj
podataka cija je obrada efikasna samo na racunaru. Anketni materijal prolazi kroz primarne obrade u
kojima se odgovori anketnih lica šifriraju i upisuju u predvidjena polja na anketnom listu, nakon toga
se ti podaci prenose na anketne kartice tako sto je za jednu anketnu karticu odredjen br. Listova sa
kojih se podaci prenose. U toku ovog procesa moguće je doći do greške koje se ne smeju zanemariti i
zato je potrebna logička kontrola anketnog lista.
BROJANJE PUTNIKA
Brojači upisuju podatke o broj putn.(na deonicama trase, stajalištima i uopšte na liniji) u obrazac ili na
nekom uredjaju. Brojanje se može vršiti sa stajališta u voz. I na deonicama trase. Brojanje na stajalištu
se vrši sa odredjene pozicije na stajalištu ili na vratima saob. Sredstva i brojr se ulasci i izlasci putn.
Brojanje u voz. podrazumeva da se brojač nalazi u voz. I broji ulaske i izlaske. Brojanje na deonicama
trase se vrši tamo gde su brzine kretanja manje da bi brojač mogao da prebroji putn. Sistemska
brojanja su ona koja se vrše detaljno po mestu, vremenu na liniji ili mreži linija. Pored sistemskog vrši
se i kontrolno brojanje putn. Kada se utvrde karakteristična stajališta i kontrolno brojanje na
deonicama, vrši se brojanje na karakterističnim stanicama na osnovu kojih se utvrdjuje iskorišćenje
kapaciteta. Na osnovu broja ulaska i broja izlaska računa se protok sve do karakteristične stanice.
Kod kontrolnih brojanja broje se samo putn. na karak. deonicama u karak. vremenima u toku dana.
SISTEMSKA BROJANJA
Sistemska brojanja su ona koja se vrše detaljno po mestu, vremenu na liniji ili mreži linija. Cilj sis. Br.
je dobijanje osnovnih parametra utiču na kretanje putn. na liniji kao što su: ulasci i zlasci putn. Duž
linije , broj putn. Protok putn. Srednja dužina vožnje i izmene putn. Dobijaju se i podaci o uskladjenosti
prevoznih zahteva i prevoznih kapaciteta. Sistemsko brojanje vrše brojači koji su uglavnom postavljeni
u voz. Na linijama gde je veći broj voz. Nego stanica, brojanje se vrši na stanicama. Organizacija sis.
Brojanja se vrši u 2 faze: faza pripreme brojanja i faza izvodjenja brojanja
Faza pripreme br. Obuhvata skup vidnih poslova od čijih kvaliteta zavise rezultati brojanja. Potrebno je
utvrditi vremenske preseke u kojima će se obavljati brojanje. Vremenske preseke najtačnije
odredjujemo putem statičke analize promene obima prevoza po vremenu. Sistemska br. Se obavljaju
da bi se utvrdili podaci za jedan radni dan odnosno subotu, nedelju. U pripremama obavljamo
upoznavanje sa mrežom linija , informisanje linija i stajališta, utvrdjivanje medjustaničnih rastojanja i
sl. ; definisanje brojačkih listova za svaku liniju posebno; utvrdjivanje broja i rasporeda brojača; Obuka
brojača putem seminara; Informisanje javnosti; itd... Faza izvodjenja brojanja predstavlja realizaciju
pripremne faze. Brojaci su upoznati sa načinom rada i zauzimaju svoja mesta u voz. Prilikom brojanja
potrebno je preduzeti posebne mere radi tačnosti i ravnomernosti što podrazumeva i angažovanje
rezervnog voz. Na terminusima kao i veći broj otpravnika. Bitno je da saob. osoblje bude upoznaato sa
značenjem akcije brojanja za radnu organizaciju i da saradjuju sa brojačima odnosno da im pomažu.
KONTROLNA BROJANJA
Pošto se detaljnim brojanjem utvrdi položaj karak. Stanica potrebno je da se ustanovi maks. Protok
putn. Na karak. Stanicama odnosno na deonicama koje od njih počinju. Potrebno je uzeti u obzir šta
su pokazala snimanja odnosno da u različitim vremenskim preriodima u toku dana mesto karak.
Stanice se menja.Kada se detaljnim brojanjem utvrde karakteristične stanice nije potrebno vršiti
detaljna brojanja, jer se maks. Protok utvrdjuje samo na karakterističnim stanicama. Utvrdjivanje
maks. Protoka se može obaviti na 2 načina:
-brojanjem putn. Koji se prevezu u jednom smeru u voz. Kroz karak. Stanicu čime se predpostavljaju
dovoljni kapaciteti prevoza( obezbedjuju da posle prolaska voz. Ne ostaju putnici na stanicama)
-brojanjem putn. Na nekoliko stanica od početnog terminusa do stanice (K) ili od stanice(k+1) do
završnog terminusa zavisno od položaja stanice.
METODE OBRADE PODATAKA
Raznim metodama prikupljanja podataka u jgp dobijaja se veliki broj informacija , da bi se one
iskoristile potrebno je da se obrade, a to se najčešće radi na sl. 2 načina:
-obrada podataka brojanja I primenom računara
-obrada ankete na računaru
OBRADA PODATAKA BROJANJA I PRIMENA RAČUNARA
Sistemskim brojanjem dobija se veliki broj podataka obrada tih podataka je jedino efikasna ako se
koriste racunari i odgovarajući softveri. Kodiranje podataka je prenošenje podataka sa brojačkog lista
na neki od spoljnih medijuma( disk, trake , magnetne kartice). Smeštanje podataka u datoteke vrši se
za jednu ili ciše linija zavisno na koliko je linija vršeno brojanje. Za svaku liniju se odnosi: šifra linije;
naziv i broj linije; broj stanica po smerovima; maks. Broj voz. Na liniji; broj tipova voz. Različitih
kapaciteta; kapacitet voz. Homogenog voznog parka; ako su voz. Heterogena po tipu i kapacitetu onda
se zasvaki tip daje identifikacija voz. U okviru datog reda vožnje; medjustanična rastojanja za sve
stanice u oba smera; Šifre i nazivi pojedinih stanica po smerovima; Podaci o ulascima i izlascima vezani
za poluobrt pojedinog voz. I broj ušlih i izašlih putn. Linije jgp se mogu obradjivati pojedinačno i u
okviru cele mreže.Rezultati obrade podataka za jenu liniju se mogu predstaviti preko tabela:
Ulaska putn., izlaska putn., protoka, ponudjenih kapaciteta, direktne izmene putn., prosečnog
vremena putovanja, protoka putn. u prvih, drugih, trećih i četvrtih 15 min. Maks. 15 min protoka,
intervali sa maks. 15-ominutnim protokom. Sve ove tabele date su po časovima,smerovima i
stanicama. Pomoću programa moguće je isvrsiti izbor potrebnih tabela. Pokazatelji transportnog rada
po časovima daju se nezavisno po smerovima, to mogu biti: maks. Protok , zbrir svih ulaska, ponudjeni
kapacitet, ostvareni transportni rad, srednja dužina vožnje, koeficijent izmene putn., prosečno vreme
putovanja i brzinu izmedju 2 terminusa, koef. Iskorišćenja mesta na karak. Stanici u časovnom
intervalu ,(isto to samo na kraj 15min. Intervalu), koef. Neravnomernosti protoka put. Na stanicama i
na karak. Stanicama po voz. Pokazatelji transportnog rada po poluobrtima i smerovima su sl.:vreme
polaska sa početnog terminusa i vrme dolaska na poslednji terminus; identifikacija voz.,poluobrta,
ukupni zbir ulaska, maks. Protok, karak. Stanica, ostvareni putni kilometri, koef. Iskorišćenja mesta na
karak. Stanici , koef. Iskorišćenja prevozne sposobnosti linije, srednja dužina vožnje, koef. Izmene
putn., vreme i brzina putovanja izmedju terminusa. Program koji služi za obradu podataka takodje i
priprema podatke za 3 opcije koje se mogu izvršiti po želji korisnika:testiranje hipoteze o slaganju
empirske raspodele vremena obrta po smerovima sa jednom ili više teritorijalnih raspodela; crtanje
dijagrama merodavnih prevoznih zahteva i ponudjenih kapaciteta po časovima, crtanje dijagrama
časovne distribucije putn. Program za obradu podataka za mrežu linija ima promenljiv ulazni
dokument i izborom parametra se vrši izbor jednog ili više časova u toku dana i daje se tabela za ceo
dan. Zbog dimenzija tabele su štampane, u okviru svakog sata se vrši na nekoliko stanica. U ovim
tabelama su dati sl. Podaci:šifra stanice, naziv stanica, zbrir ulaska i izlaska putn, protok putn.,
ponudjeni kapacitet, koef. Iskorišćenja mesta na datoj stanici. Anketni obrazac je pripremljen tako da
ima više odgovora. Anketni obrazac u fiksnom delu sadrži osnovne identifikacione podatke o liniji: broj
i naziv linije; naziv i šifru stajališta; smer kretanja, vrme anketiranja. Podaci koji se dobijaju
anketiranjem su: struktura putn. U pogledu zaposlenosti, isvorište putovanja,motiv putovanja, cilj
putovanja, preesedanja,učestalost putovanja,način plaćanja prevoza.
OBRAZAC ANKETE PUTEM RAČUNARA
Anketiranjem se dobija veliki broj podataka cija je obrada efikasna samo na racunaru. Anketni
materijal prolazi kroz primarne obrade u kojima se odgovori anketnih lica šifriraju i upisuju u
predvidjena polja na anketnom listu, nakon toga se ti podaci prenose na anketne kartice tako sto se za
jednu anketnu karticu nanose podaci sa najviše 2 anketna lista. Po završenoj obradi štampaju se
sledeće tabele: Linije želja putn., presadanje sa linije na liniju,svrha boravka u polaznoj zoni, svrha
putovanja u ciljnu zonu, raspodela vremena pešačenja do prevoza, nčin plaćanja prevoza, struktura
putn.-zaposlenost, učestalost putovanja (po časovima i linijama), raspodela dužine putovanja u km,
posedovanje vlastitog voz., raspodela kretanja( sa linije u zonu , iz zone u liniju), linije želja nekih
kategorija putn.
TARIFE U PUTNIČKOM PREVOZU
Tarifa je dokument privrednog društva gde su propisane cene za usluge.Kod javnog prevoza putn.
Tarifa predstavlja jedinačnu cenu na osnovu koje se formira cena za putn. U jgp putn. Primenjuju se 3
tarifna sistema i to: Jedinstveni tarifni sistem podrazumeva istu cenu bez obzira na dužinu koja je
predjena; Zonski cena zavisi od broja zona na kojima se putn. Preveze; Relacijski- podrazumeva cenu
prevoza u zavisnosti od relacije na koju putn. Putuje.
UČESTALOST ILI FRENKVENCIJA VOZILA
Učestalost na liniji odredjena je brojem voz. Koja u toku jednog časa predju neku tačku na liniji. Zavisi
od broja putn. Koji treba da se prevezu u toku jednog časa i broja putn.koje jedno voz. Moze da
preveze za to isto vreme:Ah=Phsr/P*εa*ηsm(voz/h)
Broj putn. Koji treba da se preveze za jedan čas dobija se iz odnosa ukupnog broja putn. Koji se treba
prevesti za jedan dan i radnog vremena linije: Phsr=Pdn/Hr(put/h)
Broj putn. u vrhovima: Phmax=Phsr*ηn(put/h)
Za ustaljene linije učestalost broja voz. Se dobija: Ah=AR*60/to(voz/h) ( sa 60 za min. Za h bez 60).
INTERVAL VOŽNJE
Interval vožnje je vremenski razmak izmedju dveju uzastopnih prolazaka voz. Kroz neku tačku na liniji.
Iw=to/AR (min.) (min/voz)
Iw=l/Ah i Ah=l/Iw odnosno Iw=60/Ah (min/voz) (min).
PRORAČUN BROJA POTREBNIH VOZILA NA LINIJI
Broj voz odredjuje se posebno za vršna opterećenja i posebno van vrhova. Prvo se odredjuje potrebna
frekvencija voz da bi se zadovoljili prevozni zahtevi.
AR=Ah*to/60 ili AR=to/Iw Iw=to/AR
Vreme trajanja obrta biće: to=2(Kl/Vs*i*ts+tk) ili to=2Kl60/Vo gde je Kl-dužina linije, i- broj stanica, ts-
vreme stajanja na medjustanicama, tk-vreme stajanja na terminusima.