Tpazatrre 3a mupom PubuMOTERA rac 5 e's BavRIAe tow arena Du8an Sidanski U TRAGANJU EE ZA NOVIM EVROPSKIM ERALIZMOM seni Spader Tuegeono eu: Lapprockefératre de Ion européenne ou Te uct dn fdeome ewopsen init Dan SIDJANSKI Note Haope, 20. Autor se zahvaljuje Fondaciji Latsis na pomoci u objavijivanju studije PREDGOVOR indanju na sepskom jezik Ov sui, isn mo oy eg med Ep ske Komisie Zaka Delors, pojavluje se u prevodu na stpski jezik moments otvaranja debete 0 budicnosti Evropske un je. lako je prvobino objavliona w maju 2001, w izdanju Nove Europe, ona je aiipcal i nszmailanoke edgovore a pitanja koja jo postavila Dekleracia i Lakena od 15. docembra 2001, Upravo stogs ova stadia moze poshuiti kao prema doku- ment za Konvencia i cenova 22 opt debat Koj tebe da estvuj evtopski gradi i funkciones. ‘Konvergencia brojh Zniaca ide w pilogubezanju proce ‘st inepracje ~ prosrenja Unije u blisko} buduénostl + neop- hhodnost da se obebodi njeno efkasno i demokrssko fankcio- hisaje, kao | aeodlofnojpotrebi da Uni dobie takvu spon, terbednosmu i edbramibent polit zavalnjus keoj bi mogla daw proj meri doprinese svetskojsiabiost. Preko je poreb- no unilateraing polite SAD, zasnovant m1 meno) ekonomskoj # vojnaj sna, zamenit multiatralnom poliikom akcijom ko- ji se oslanja na dialog, saradaju i podstk siromanim zemlja ti arodim. Cvrsto sam whedon da se miei sigumost danas tne mg oberbedit peimatom sie | daminaie Iskastvo Buropske unije dokazaje da i dojteraSaji nepeija- tet moge posta pijateli, angnzovaniw realizaefi zajednickih 5ciliva, Sto pokazuje primer nove evopske istorii. Uz to, on jet nosilue jedne poruke od ogromnee, zinta — afrmaciie ‘sobsnost i velikih¢ malih zemalja, kao ajihavih ramolio- situ okvicu Unije Untaetakve stake, Koja se az ikon Solidye,drZave Elaneo, sada i Dudu kandiat,pozvane sa deena incijative,izezavajy svoje tee jail svoje inrese i vie. To govori o mstaju oda koje Ge se danct ‘2004, nakon jeve faze zapete otvaranjem Kenveneije 28, fe- Deuars 2002, post predsednistvom Valeria Ziskara d'Estens Konveneja je peihvatila zadtak da razadprojekal Evropskon stv koji bi MedudeZavno} konferencit rebato da bale pode nesen ha uve 2004. godine. Saverma Republika Jugoslavja ~ Srbija i Cia Gora ~ ka i osiale mle u region, raze natin dase pikljute zeraljama tueufenim u Bvropsk unij, aed! moguenost ds postu neni lanovi uw 3to skorioj buduenosti. Ona je, sami tim, dick ‘ainteresovana za reforme irene Unie, tim pre 8 su wlogst ‘ucaj Unie u region dobro pozmati» posto potreba i a nji- hhovim dali jaéanjom. Kao posledien toga, EU, lange glavnt donator pono prvi ekonomski partner, mola bi da » pot ost prouzme zaditke oda mis i stabilyestiu tepiom. Do srednjoroéno plniranog amerizkog povlagenia mola bi dag + ranije, bududi da akeije preduvete poste 11. septembra 2001 cobaverajn SAD da sve snage koncenrge na prariteincileve, To sve za rezulat ima rastueu ogovornest EU, tia s€ mizovna akcije ike oslaaja na promocju zajednitkog razvoja putem po- ‘modi, wdrazivana | peikljuivanj, nego nt poi sie Pogetkom ove godine EU je pruila dokaz svogn ulicaja w rego ~tako Sto je posredovanjem u pre govorima izmedu St- bie i Cre Gore doprinelapronalaZen poitikog, kompromisa wily otuvanj savezn ovin deja republika, elanica federacie Tnspirisane primerom EU, dve stne st se dogovorle dt Soemitau deZavnu zajednicn Stbife i Coe Gore. Zajednicko tr ite prodvida slobodan protk robe i Hod, kaptle i usloga Prilizavajug se EU, dezavnn zajedniea Sibije i Ce Gore po- stepeao de usvaiati aki kommnoter i postajatl deo jedinstvenog {wrist j catinske une. Takode, Seija ese, poput Cre Go- re, opredeii wsvajenje even Vee sada, kao i po usvajenju tustivne povelje, dve dlanice Ge sprovesti reform koje de ubr “ati wsaglasavane njlhovih akon i prakse sa BU. U tom sie ‘iu modemo ‘sinc primer Svajeaske, koja je preisitala hove zakone kako bi oberbedila ajhowu ,evokompatibilaost ‘Ova metod bi mogio dh pos kno inspiral zajednic Sib je Cme Gore ‘Saves ministers dfavne zajednice Stbie i Cene Gore imao bi pet resor: spoljne poslove, odbvanu, medunarodne ekonom ke odiose, unutranje ckonomske odnose i zatitw Kudskih i ‘manjinslahpeavn, To su reson u naleZnost ederacie Pradscdnik zjedaice, koga bira skupSting, predsedava i Savetom ministurs. Medutim, velo je verovatno de se kandidat rede otimati a mesto predsednik Zajednice, badués da su ter fa moc preteljent na fukoie predsednika republika Claes. S preipostavkc o vaznosti th Runkeija~ predsednici Srbije it ne Cio bie bin na opti iborime, ‘Nile takvin usovim porelino na gel zajedice iat ‘sob Koja je izad politic part i soeioekonomskih | eta ‘Sih podels, posebno siogn Sto bi predsednik zajedace sepske nacionalnost mozda budio stah od dominacje Srije? 1) tom rovor kontcksts posavja se pian prednostiKoje bi mogla ds ponudinstituija ustavnog monacha koji bi zajednicw pre favlgo kako oa unutrajom tako ina spoliom plan. On bi bio simbot i garantjedinstva takve zajednce, kako spam nje- nih narod tako i aa spolinom plan, prema medunarodn} za Jednict | Evropskoj uni. On bi peuzao garaeij demokeaskog, Kontinsitets i postovanje ud i manjnskibzajedsica. Osim to- ‘8, predsiavlao bi garanelju za spoljnu pomoe i invest, kao ‘7a mie, Bezbednost i 12799) repiona ‘Ovo vedenje politi je neutral Formula, koja iva ko- sist izsienbola moc, kao, na ime, Span { moalo bi, esim 7toga, da olakin pronalzenje aatina 2x mimo prikljnéenie Ko- sova pod iti Krov", oborhedivsi mu ujedno teal 1 Sk autonoraiju. Taj Kora deo je perspktive & koja na duz i ka rok, sve zemlje rogiona leze da se pile Evropsko} luni ee granicn. Naime, sve nepesredne resenja tebalo bi da boudu doo zajednitke eviopske buduénosi koh prizelkuu svi ‘narod. Uprkos nedavnim krvavims konfliktima region, 2 lic koje Zele da postanu deo Unije ne bi tstnlo de smeinn s lum primer pomirenja Francuske i Nemtke, dojuderanj ju ih noprintelia, koje su zajednicki poste pokreatka saga Unie: Mic, dermokzaja i prospertet nptocenivi su doprinos Evropste tnij, to objafajava jon privlaéma mo, naroeito ‘med balksnskim zemfiama, Suoéena s izazovinn proirei Uni sei sama peeureduje tagajuci 2a oiginalainy federlnio tmodciom koji bi obezhedio ofuvanje Unile rtititost. Studia koj je pred vam pokaSava da jase osvetrs- prive 0 bududnosti Evropske unie. Nin je el da doprinese Siren evopekih deja | upoznavaniu s problemima Unie pre ma Kojoj su olreaute nade natoda ovog regions. Dian Sans PREDGOVOR Pederalizam je oduvek predsaija referent okvie vor inspiracie za evropsku izradnju. Od Roberta Sumara do Joske Fiera, brojalpoltizai apelovali su na ravoj Federale organi- ‘ace Evtope Ip, aj Koncept nije wk bio dobro prvacen: 1 sari diZavama-nacijama, popu Velike Britnie i Praneu- sk, federalizam esto ua st od ekswemne eenilizcic, bez obsits to Sto federlizam kao forma politike organiza. cle w potpanosti podiva na volt 2 ofuvanjem autonome | ‘lion Tederals jedinin, Da bismo bolje sezumeli vei debata o budusnost Eve pe, Koj je pokreauo Ugovor iz Nice, uputno je prvo objascit oprinos fedraizma evropsko ized. Saudia Dusana Sidanskog ima veliku zaslugu w otkrve ju bejnihvidova toga koncepta ~ ona nepristasno osvedava oli sve brojniaspektievropske insiucionalne Konstrukije ripady federsinim sistemima, bio da je ret o prihvatanj za- Jesnigkih prvi ili o potrazi za peevigom revnotczon modu velkih i mali dca, ‘Ona takode ukaayje na velike cake med federanion si stemima, koji pokuSavaju da odgovore aa relativno razlicite funkcionaine potebe. Uz rik prterivana,skoro se moze eG «da ima onofiko federalizams Koliko ie federal sistem 9ini mi se da odavée proizaz jednu vazne poukn za sve ‘one koji rszmislain © budiénosti Bvope. Kuo politi podu- Iivat bez presedana, eviopsa irgrndnia mhleva nove ona ‘se ne move ukalupi neki wnapeed odeeden model nit repro- ‘dukovati neki ved poste, S deige strane, razmislane © Ova} temi more samo da bude obopaceia pazjvor analizam suk ‘ura koje se povenyu u tezali za sintezom izmed jedinsva redlsitost, U Sas kada se dugo oFckivano wjodinjenje Evro- Fe certtva at horizoniy, neophodnost avakvoga razmilljana fini se nespomoi. Neka nam stogastrne kaj sede pomogma fd se So bolje prigremimo 2a nastupjuse debate 0 buducnot Unie. Yok Detor uvop Povratak federalizma ‘ropska uni poseljenn je izmedu dve suprotne ten- dene koje se raja w ajenom jezge:dnanke 7 jednice kon vodi ka sivarania nije fedeminog, opredelenia sjedne strane, i medudravne saree Spolno} #unaesSno} polite, sa dg. Tako se namece pene dd Ii je onoguéa tain kobabitai izmedu sistema ajednice | -medudevavne dimenzije. Nema li Evropska una neodlozau po ircbu ~ 1 moments prosienjaj suogavana st zahtevnim iz ‘ima — da konsoiduje struktw, kako bi mogla da obezbodi ‘ajednitke orientcie i podsticaje uw oblast integral, sara. fs mnostvom javnih | privat imeress, kao i da afirmise ‘svoj evropsk ieatitet x medanatodnom plana? Nie ht dosso ‘momienat da se zajednickirazmisli o posledicama pragmstiéae pikse Koj se sastoj w uparedaoms postojnju dispartnih dele vv, umesio mihove integracje u haemonigne ectinw? Jes Ti oka procenime ekte medudravnog melads kot, § 0: irom. s¥0} prolezi Karaktr, nosi rik da izavove pubitak ‘kasnost i potencjla poral ma tradcionalne natine or nnizacie? Kako onda iebeéi narusavanie. insieionalaoe silibrjume i zaustavljenje demokratizacie Buropske unije? ir“Ta pitanja relektju se evropsko) deball koja akexnat statin fia nendloznost poicke 2a federativnim jezgrom: i, dugoroéao posmattano, za ustavom, LEvropsk federlizam je na dnevnom red, Sledeéi avan- wc ideju federacie nacionalnih deta, Koju je peedlozio ‘Zak Delo, i rxzmisfjanja nemackog predsednika Johanesa Ran © evrapskom federainom ustav, Valeri Ziskar €Esten i Hel- ‘mat Smit predlogli su Federalisicki ,ewro-evropski pristp seu Evropske unij, Jotka Fier je pak, svom govor od t- ‘pom 12, mai 2000, nagovestio da je cil Unie fom jed- tne prave evtopeke federacij, dok Romano Prodi, imoseéi ‘svoj eazmislanja 0 buducnost Unie, insists na neophodnest dda ee wrme w obvit i mogusnost da so jedna grupe zemalj brie rece ki tom ily, wjedno potwrdujui da on arm profi ter- rin fedotsni, kao federlsi model. Apel za stvarane Gve- ‘og jezera Bvrope, Koi je uputio Dulijano Amato, tkode je na texgu ovakvih tej, Te konvergentne inijatve fancuskih,nemszkih | italjan- skis fides, i predsednika Evropske komisije, zasluzne su So je Sanicama Evropske uni, kao i kandidatin za peisajedinje- nije, predlozen evropski projekat koji bi otvorio put ka ewrop- ska Iederaeii. Dugosmatren tab-emom, ako w praks!prime> aijivan u Uniji, powralak fedealizme poklopio se su izborom evropske devize ,jedinsivo u raznoikost* (koju su pret student zemlja Elenca), Sto nje nigiadrugo do simbot fede- ralizma, Pokretanje pitanj w evropsko) javnostt 0 duporofnom op- stank Unije ponovo je utinilo aktvlnim ieje Haskog kon- ‘rest. (1948), kao 1 prodloge Zana Monea i Roberta Suman. [Evropska zajednica uglin i like (BCSC ~ Buropean Coal and ‘Steel Community) ,prva je etapa u evropskojfederacif" (De- Xlareia od 9. maja 1950). Proma Moneovor mislenju, ona supe na pravaew kojem bi buduéx Evropa webelo da tazi 2 svoj put ka federalno} zajednc..." Danas je to teaganie za ‘ofiginalnam evzopskomn foderaeiom hitaje nego ind. Gini 9 da je federaizam ne samo edoovarajuca provi lobelizciji vee i naipodesniji obi dnsivene organiza, ‘ej: bi Evropljane okupio u unij koja garantje nacional, ce ioaalne j okalne osobenost, uz noopbodsu meduavistost, ‘kaa | afirmaciu evropskog identi. Pod uovim pojmom ve Senje vlast on enznim niveime", koji wima w obzir weige rmaogih Ginilaa, formicaaje horzontlnih rareza i efekte ko» ‘munikacije, nalazimo suitinske exo federlaog metede, kro i hovog federalizma. Kako svolim osnovnim peineipims tke i praveini rezvoja i Mlksibilnim metas, federlivam pra roguénoststvaranja sincrije izmedu da suproine pla, Koi se privige: onda ka globalizacit pod pritskom novih tchno- Toglia i primavanja Kulture, nacionalne,repionane, pw tak i lokalne jedinsvenosti; meduvavisnosti ni osnovu podele rae on vod Kontinental pregrupisunjime nasupeot soldarnost ‘asnovanoj na etickim, nacional i Kultur ideattetina. [Nithov razviak, w skladu sa federalnin metodom, omoguiava spajane velikih ekonomskihsfere sa bogatstvom raziitot dr avn i ind Uni, koje potiva na mre solidarnst,uzajam- ‘9j loalaos i oseéanj pripadnost Kontola tog slodsnog,sveta postal je moguca zahvalujul doprnosima vitoketehnologie kemunikacia i menadzmentu, U stl prethodnih iskustnv, exzvoja postindustjsog svet ‘ophadnosti eazvoja maulinecionalnih zajednicn,Federalizau je, ko duh, metodu i organizacii daustva, izgleda obeéana nova logs oem svedod i Bvropska una. To nije nekakav unapred ttvrde,rigidan model, ve staan potaga 7a adekvatnin eSe- jms, dinamikons revnoteZom, funkeijuna i instiuejama koje se oslanaju na zajednitke tomelje i principe. Taj now federali- 1) fee Bate ni Barpe ot commenced, Pass, Rabi Ll, 955, se iT 82am rzevoja utemelen jena evtopsko} Kult, ano) dubo- ‘oj jedinstvenostt i razolikost, kao na ajenim zajedaigkion ‘ernst, demokratskinn peincipina i Huskie pravina, On se, aa razne maine, jij u posebaim oblicima orgenizacife iw ‘aéinina funkeionicaa demokratskih dastava Primeri federanih principa Po mom milieu, osivaziji fede peincipijesw oni ej su ujedno suStinski za uspeino funkcionisaje federlne ‘ajednee kates 2a fers pristup. Prageajem krivudavih puteva istorie josho se mode wodii tendenein ka sve voéer postovanju Tudskih peava, priznava- ju Hua i zajedaice,ukljuajuti i stvaranje novi vecih una Iskusivo Evropske zajedaice u sve Svajerskog, amecgkog i rnematkog iskusiva, ukazuje na pravae procesa integrase 72- snoven mt federalnim principm, Taj proces raza 2 po- Stovanje nacionalaih identicts, prujuc instiucionalni okvir ‘2a federaizai ii regionalizaciy ont dezava Clanica koje st prvobiino bile wnitamne, poput Belgie + Spunie, i, u manjoh mer, Halle i Francusks. Sa tog stanovil, ederint pestup ‘mo%e poamatat kao sav pen deugina | prom deus, kao rmetod i pristp ralnosti, kao dub i sil drusivene organize i ponaiase. To nije rgidan model katogorizacje raisin dv Sava, vee skup sistema, sruktura i cdgovarniih process 2 snovenih na izvesnim osnovnim peincipima. On je takode i dinamigen metod Koji oikuju progresivaa prilagodavana, ai poitovanje postajeih funkeja + orgaaizacj, Princip prima anja judi ajenice, koje Slo hrkéastv, ere je slobo de, demokzaije i fedorlizza. Ako federalizam deli zjednigke ‘rednost slobodnog vdruivanj, pluralizm, centarasoeiccko- omskog odlutivanja¥ policke poli, on takode dons i dedatne vrednosti u mezi u kojoj eoflekiue pesods evropske is kcuhute w svoj njenoexzaolikost { bopatsvu. Cinjenica je de ederon ania Zoli ne samo da sacuva vot: i da afrmite Kvali tetnost sojih Elica, saci i federal debava, ukljotaju re- lone, gradove, loan manjinske zajednice il federalizaa je garanijarazmolikosti i righ identi feta, wz istovrermen zatev 7a Kompaibilnostpoliickih reZima (straktura {peas fosaoval stendanda —staje koje jew svom elu Vani mir defivisao Kant. FupdamentalnaQulska prava i cesimn referme i Sen. Medi, promens je nolan na pt nevi Cente evopse bake. Te dace ~ Vl Dit ijl, Danska 1 Svedskt ~ ns deo evo-7one, Dvanaesoica 1H) Kanes Pt profiad e Vet ai buon, ae en pvt er, bit pens dose hens pol we ‘ne sc a(11 + Garth, usvaanjem eve i zajedizke monetarne polis, taelno primeniuju koordinisemekeonomsl polka. To je aa ‘zaaka zajedice sa dve brine", koja svont cen nat poe ani i napeednije grup. U oblast spot odnosa dispel 1 jo8 irateniji, Tako je, aa primer, w igovinskoj polit, gee ie Komiijaujedno i pregovaraé i zeanin tunaé savovn Zs Jesnice ~ Sto je u suprtnosti sa CESP, kojom dominirju me- Audra meted i lderstvo velikih dedavaBlaica, Pitanje od vitalne vaznost je a Ii Ge, na doi rok, Uaija podeljen disparittima uspeti da ode Koheriju neophodna 23 ‘stvarene njene poltitke odgovorostina unui, ewrop- skoj i svetko} seen, To je glavni log w debatio eiljevima t Dudusem ustojsv Evropske uni Raspodela zajednitkihoviaiéenja medu instuiiama [Bsropske unije vari prema njihovo} vnosti j metodima koje koriste (zajednithi odnosno Kamunitarn ili medudravm), Na drugo} sian, one oblast Koje su deo nadlernost federait, or aoizavane su od strane feeralne visi shodao politike peo ‘ees koji je usvojen u svakome od sektors, Medutin, Evropskoj uniji posto jesno odredena reikaiemeds domes vropske unje i domena CESP, odbrane, unutaSthposlova i pravde. U tat nova domena ulage Komisije# Evropsog p= Jamenia znaino st umanjene u korstprocesa kooperci, Kit valor utca} Evropskog saves, Stvea, kao i vada, Siavie Se, sadainjasiuaijaproizlzi iz uh suverenihnadlednosti, ie primer svakojfederaciji obesbeduj federalne vast. Nejad, {o je rentna sitmcija koja remtica i suverenih oven ko je ima saverna vast u svakoj federal, Ta opt tvrdnja isice romenljvu distancu koja, u ovom moment, odvai ,ostvare- ut federaiju of Evropske uniefedoralne vokacie a bismo to bole razumel,predlazem analizu, po oblast sna, aspodele ovlaenja i uloge instteija tim novim stbo- vim Koji se ewzvinu razlittin tempom, kao So je magove- Seno deliminom evropeiaciom tee stub ili alrmaeljom medudrZavnih procedura u oblast odbrane, ‘Ts sloevita evolu- iia odeaaya marginalnu ulogu dodeljeau Komisi, Pasamenty i Sudu pravde. Bez pejudiciranja budueisrfoxmi, koe za ei imaju promovisanjeuslavaih iniijativn, wai je primal da su te nove oblast saradnje veoma udaljene od fadealne priks, ‘io i od funkcionisanj stubs zajedniee, ede je centalaa uloga Komisje Ces poserana s odlucivanjm patem kvalifikovane vyine w Savor U yer stim pitaajem, neki posmantaet pode lage blisku vera zmeds uloge Komisie i Sivenje primene ve- inskog ols Procenu dale otezava staranje podsistema kao $0. su ceveo-yona i Seagenski prostor. U svakom shtaj, opin proce na pride Unije mora wai w obzic ne samo ate dsp, ved i skrvene potenelale 28 njen razvitak w federalnu unin Odie proistive vaznostpitaja kranje,isboda, federativnog jozera I baduceg vsiava Unie. Bvohilia Unie mora da ide tkorak sa promenams oknufcnj, ticajem novi tehnologie na uprautanje deusvins w peomeni. Reis renin naive na otporedruitvenih i mentalnihstuktur, ned zadazak bez pre- sedan koji stoi prod iderinn i gradanimas Evropske ui 2. Stub oslonea: Evropskea zajednica Evropska unis se od svog postanks revi pated sled = osnovne peavce Srenje domena svojih aktivnost | primene ‘ajedaickih politika; starano jodnog prostora bor granien kao 5to je realizacijajedinstvenog trast; konsolidacia ekonomske iegracie (EMU ~ Eropska monetarna unija, ECB = Evrop- ‘ska centalaa banka} eM); jaCane solidamost i jedinstve (ape. situktualnifondovi, koherione haze i regionalne polite cslonjenc na Feder; postepeno uveéavanjc; tendenciin da se jednoglasnost w Savetu ramen kvalifikovanomvecinor; modi- fikacia podele vast izhorom Evropskop patlamenta § niopo- ‘og. rasteg uéeKéaw zakonodavom swodlueiven;afimnctia ceentalue uloge Komisio kao pokreintke site proces intepric- ep tne oie, Ta evolucja maghila je mnoge federalne er, od potetka kljuene w Rimski ugovor 1 prvaj fiz, dinamika zajdaice zasniva se na tandem Komisi-Savet.Kljuéni mehanizam, Komisia ~ Kolepjlna i rezaviena inliueija ~ visi svoje eksklurivno pravo iznosenja predlogn w oblast zakonodavstva, a Savet i tansormise w+ Fednigke zakone prvo Kao jednoglasno odobrena pave i dick tive, + Kasnije puiem kvaliikovane vecine, prema rokovim preividenim Rimskim wgovorom. Usporeno prbvatenjem Lake semburikog kompromiss" (19665), Sienje metods kvalifikova- he vecine ipa ima tendeneiqn da posine opstepimentive u ‘adgovort na fankeionane pote, naplaavajui time zaiedn- ki Kaesker Saveta. U toj fazi sistema zajednice Paclament je raduten va viSeaje demokzatske koniote ad Komiijom i for rouse Koasultatvnih mislienj,dok je Sud peavde ogovoran ‘24 pravosuinu kontrola, Odlke 2ajednice so opsteprimenlive ima obaverujucu i izvefou snag, a njihov implementaciia ‘osiguravaju zemlje Canic, koje verifkuju formalne procedure Zaxsvral, evropski gridani i preduzesn mogu se cbratitl Sud prawde Zalbom na primenu ovog zakonodavstva. Justo je da se taj politki proces vasniva na federalnom peicipu Konisia kao pokretadka snaga ‘eoropske Inegracie riginalnost Evropske zajednice ask sa tadicijom me- funarodiih organizacie, zahvalujvet suk, sas (funk cionisiaju Komisis, (njenoj vodeéojuloziu sistemu zajedice, Tako stoji ne aspolaganj glavnim wéesnicima, ci Komi je «ba obwzbed opti evrops interes, zastiti male zemlje i omo- ‘suc ravnoteas izmedu Volkih deava, Iona je uspela dy, bez ‘obrita na izvesne womenc,odigea ulogu pokretacke slew seu [Evropske zajednce, Efkasaost i kohereaiinzajednicke polit: eet opita kori edn zajediee koja se sve vite diferencia, 30 us mri u Kojo) se Sri § envi kroz postepene reform, tii delainost Komisije i slozenom i neophednom, 408 jena originalnn eta Evropske zajedaice — oju deli su federainim sstemima, a po Kojo] se raztikaju konfederaln siste- mm od medunarodnih onsanizacia -jestenepowredna primeni- ast zaednickih oalluka, Peavila iu velko} met, diekive EEvropske untjeimaju nepasrede fete i na one gradane, w ne same it dePave Uanice. i efekti avr provoita povrate kei Zanteresovanih aera, kao {nove zahteve koji tzzivajo inure procest integral, i poztivno i negativno prozins nie, Ta osiovna dks, Kombinovans st ulogem Komisie kao promotor | peedlagg, c evlucia ka proceda kvsliikovane vecing, koja obitno preuzina formu seadlutivasa, edravaju medadefavaw srultoras suvnole?a w seu Zajednice. Keomisja, ponckad ussrljens w estvacivanju th vadataka, ipak w oajvecem brojaluajeve dele w tandems s4 Stvetom Te dve insti zajodnicki vse akin Vast ~ Komisja ka nadnacionana, « Savet kao medudeZavna | insituiia Zajdn- ce iso vreme ~ iz peesku Evropskog seta, so predsavja osobenost Eropske vajednice, koji je razlkuje od dragib po oj federein. ‘Ta situnejarezula je Kompromisa ized fncophodnosti jedne nezavisne contain vast | potcbe de se ‘cionalne vlade udruze w obavijanjn zajednikih ingereetn Reruliat tga je izvesna nejastes, Koja biti eklonjena ono ‘momenta kada bode bila ustanovlina Evropska vind, za Sa se srnogi alte ee vale Opite urey, sastav Komisie admazava snagu vodedih poli Leki seaaaka. Tu, medutim, ne posto (kao u Svajenrsko) di eka vera imnedu evropeki izbora i sastaye Komisije; nn

You might also like

• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5926)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5825)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (354)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3046)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20144)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13286)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (11009)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5931)
• Girl, Wash Your Face: Stop Believing the Lies About Who You Are so You Can Become Who You Were Meant to Be

  

  From Everand

  Girl, Wash Your Face: Stop Believing the Lies About Who You Are so You Can Become Who You Were Meant to Be

  Rachel Hollis

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2150)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3332)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (9025)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25285)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7883)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2488)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24590)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12078)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2572)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2562)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12968)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5734)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2510)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12558)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6715)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9976)
• The Guest List: A Novel

  

  From Everand

  The Guest List: A Novel

  Lucy Foley

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5508)