PREGLED IZABRANIH POGLAVLJA PROTOK KULTURA

5. Antropologija u savremenom svetu

Hibridne kulture i ukrštanje misli nastaju iz danas sve intenzivnijih susreta pojedinaca i grupa
sa drugačijim istorijama, pamćenjima, saznanjima I identitetima, koji se često zasnivaju na
menusobno veoma udeljenim iskustvenim pretpostavkama. Mada nema "čiste" kulture;
kulture su oduvek bile "hibridne". Činjenica da naša kulture poprima uticaje iz drugih kultura,
ali nešto manje znamo o uticaju afričke i okeanijske umetnosti na razvoj savremene evropske
umetnosti (Pikaso). Postoji uverenje kulturni dodiri pogoduju težnji za homogenizacijom cele
planete na poguban način. Dugo se mislilo da su kulture odvojene celine koje ne izlaze izvan
kruga sopstvenih značenja, ali se one ipak menjaju. Lokalno i globalno - svet kao prostrani
ambijent u kojem različite kulturne tradicije usvajaju globalne načine mišljenja koji su potom
pogodni za preoblikovanje drugih lokalnih načina mišljenja u procesu čiji se kraj ne
sagledava.

8. U globalnoj ekumeni

Problemi kulturnog prometa i ukrštanja sa stanovišta koje ne shvata kulturu kao "sadržaj".
Možemo govoriti o "globalnoj ekumeni" gde pod "ekumenom" podrazumevamo prostor
neprekidnih uzajamnih delovanja i kulturne razmene. Centar ili periferija ili centri i periferije?
Odnos neravnopravan, pun asimetrija. Iseljenička radna snaga hrana za "oblast protoka
kapitala", muzika i tv serije iz siromašnih zamalja, muzeji zapada puni eksponata iz trećeg
sveta, električni aparati za domaćinstvo u zemlje trećeg sveta. Ukrštanja i gubljenje lokalnih
obeležja - nadnacionalne kulture "strukture značenja se kreću kroz mreže društvene
komunikacije i ne nalaze se u celini ni na jednoj teritoriji". "otvorena" celina i nadnacionalni
protok.

9. Novi predeli

Od iseljeničkog obrasca do pojma stranca: Kolonizacija i iseljavanje Evropljana u Ameriku,

često samo privremeno. Panorame - antropologija i društvene nauke uopšte su težile da
stvore predtavu o čovečanstvu razvrstanom u "pregrade", gde svaka kultura odgovara
odrenenoj zajednici I odrenenoj relativno jasno omenenoj teritoriji (Arjun Apaduraj) Tako da
se govori o tehnološkoj, finansijskoj , medijskoj, i ideološkoj panorami. Pojam etničke
panorame je vezan za gubljenje lokalnog obeležja kulture, kao i za gubljenje teritorijalnog
obeležja. Globalna mašta – ljudi preobražavaju svoj identitet i svoju kulturu pomoću ovih
"svetova" koje gradi njihova mašta. Zamišljene zajednice - posledica su dvostrukog procesa:
širenja pisanog
jezika i posvetovljavanja života.

10. Mimetički procesi u prometu kultura

Mimezis je čin u kojem ponašanje i smisao nisu apsolutno razdvojeni, unverzalna pojava.
Obredi su pre svega dokaz da primitivno mišljenje ne shvata uzročno posledične veze među
pojavama. To obredi su "drame" ili "predstave" čija je svrha
razumevanje sveta. Platon je dao dva tumečenja mimezisa:
mimezis pripada obrednoj, božanskoj sferi. Ljudi podražavaju nešto što je
"izvan njih"
on je poricao da mimeza poseduje vrednost, podražavanje je tu drugog reda
u odnosu na uzor. Ono ima negativnu vrednost jer nas dovodi u zabludu da se
približavamo istini, a u stvari nas udaljuje od nje.
- Aristotel sasvim drugačije poima mimezu. Kod njega podražavanja ima pozitivnu
vrednost jer pomoću njega učimo. Mimeza nije puki odraz istine, već je proces
saznanja.
- mimezu ćemo ovde definisati kao preuzimanje "drugačijih" kultrunih formi koje
vrše pripadnici odrenene kulture. "Slučaj Kuk"
Izvornost, podražavanje, savremenost - primer je "Crna knjiga" Orhana Pamuka.
komadanje lutaka predstavlja metaforu rasparčavanja kulture,

11. Novi identiteti i novi otpori osavremenjavanju

Identitet i osavremenjavanje:
- u svakoj antropološkoj analizi postoji porobljivački odnos koje je manje ili više
prikriven, a sastoji se u preuzimanju prava da se govori u ime drugih.
- srotyboards su ploče od takozvanog lakog drveta koje turisti mogu bez problema
da ponesu sa sobom, a na njima su izrezbareni i nacrtani prizori iz svakodnevnog
života i iz lokalnih mitova. Preko tih ploča Papuanci izvoze svoj identitet, dovode
lokalnu kulturu u vezu sa silama koje vladaju u savremenom svetu.
Osavremenjivanje i razdvojenost - „izbijanje mimetičkih kriza“, tj. ispoljavanje ponašanja i
kolektivne imaginacije omoću kojih odrenene grupe, narodi I nacije, pokušavaju da se
domognu, često sa pogubnim ishodom, onih dobara koja već poseduju bogatije grupe,
narodi, nacije. Svađa između Egipćana I Indijca, i svako od njih u toj svani tvrdi da je njegova
zemlja naprednija u pogledu „nauke, tenkova, topova i bombi“.- članovi dveju zaostalih
zajednica koje se utrkuju da bi stekle prednost u modernom nasilju.
Nacionalizam i jezik nauke - Sve češće i na „pefirefijama“ sveta nastaju nacionalni pokreti
koji teže da ih svet prizna i zbog toga se trude da govore jezikom za koji se smatra da je
danas prepoznatljiv u čitavom svetu – jezikom zapadne nauke.

12. Marginalnosti i opiranje globalizaciji

Zavičajne zajednice i društvene enklave - koja niče iz ruševina drevnih zajendnica, a temelji
se na novoj socijalnoj solidarnosti, ne samo radi očuvanja utešne nostalgije, već i radi
održanja svih životnih dimenzija. Postoje tri sloja u granenju zavičajne zajednice: imaginarni,
društveni i tehničko-ekonomski. Povezanost razvoja religije s’ jedne, i politike I identiteta sa
druge strane, da bi je potom uklopio u širi okvir odnosa izmenu Zapada i kultura Trećeg
sveta, zbog kojih su ove potonje lišene identiteta.
Oni koji su isključeni iz megamašine sve više postaju „socijalne enklave“ koje se oslanjaju na
sistematsku primenu sile, enklave odbačenih ljudi koji često postaju vlastodršci koji temelje
svoju moć na do zuba naoružanim gardama u kojma su mladi i veoma mladi ljudi. Primer je
Ujedinjeni revolucionarni Front Sijera Leona, sačinjen od mladića na marginama društva koji
nemaju sredstava za život niti za bilo kakvo obrazovanje, a pružaju otpor „sistemu“.
Revolucija, simbolizam i protok kultura.

13. Izražavanje odbačenosti i eksploatacije pomoću kulture

Sinkretizam, marginalnost i oslobananje - oblici kulturnog izražavanja marginalnosti i

eksploatacije. U jednom plemenu na Novoj Gvineji ponovo uveden inicijacijski obred
obrezivanja. Pripadnici plemena Ngiang misle da je taj obred savršeno u skladu sa
hrišćanskom verom. Međutim, obrezivanje im ne pomaže da shvate tradiciju i da obnove
ritualna znanja i radnje i da to naslene ugrade u svoj savremeni identitet. Tradicija
predstavlja izgradnju kulturne prošlosti domorodaca i to pod uticajem savremenih prilika
saznanja i moći.
Eksploatacija na polju imaginarnog - rudari koji kopaju rudu kalaja u bolivijskim kopovima
razvili su demonsku predstavu o kapitalističkim proizvodnim i tražišnim odnosima. Oni su
potomci desetina i stotina rudara koji su umrli u tim rudnicima u decenijama neposredno
nakon španskog porobljavanja Inka; primili su hrišćansku veru, ali obožavaju kako
hrišćanska božanstva, tako i duhove plodnosti i podzemne bogove svoje drevne religije.
- Erik Volf, antropolog, u delu „Evropa i narodi bez istorije“ polemiše o shvatanju da se druge
kulture posmatraju kao da nemaju istoriju.
- Klod Levi-Stros je razotkrio ljudoždersko potrošačko ponašanje koje Zapad ispoljava u
dodiru sa drugim kulturama, dok njima istovremeno pripisuje takvo ponašanje