Ogledi o interkulturnoj komunikaciji, Kristijan Đordano

-Susret bez razumevanja.

Ekonomija i kultura čine 2 elementa svake kompleksne društvene strukture.

Etnički faktor potisnuo „klasu“ kao analitičku kategoriju.
Akulturacija obuhvata one pojave kaoje nastaju kad grupe pojedinaca iz različitih kultura
dolaze u neposredan kontakt, sa naknadnim promenama u prvobitnom kult obrascu jedne
od grupa ili obe.

a) skoro svi autori smatraju da akulturacija, kult kontak, inter komunikacija sadrže
procese između istovrednih partnera. Slike o drugima, strancima sadrže
stigmatzaciju. Svako se oseća kao bolja vrsta ljudi, fra, engl itd.
Levi Stros „etnocentrizam u interkulturnim odnosima čini jednu od
osnovnoh konstanti kolektivnih misaonih shema svakog društva“.
b) Harmonično poimanje društva, kontaktni procesi i akulturacija moraju da se
odvijaju bez trvenja, bez koflikata. Redfild „kontakt beu konflikta“-javlja se samo
u velikim i slabo naseljenim područjima kao Sibir.
c) K.K i A.K kao bitne procese većina autora posmatra kao konkretne fenomene koji
se daju objektivirati. Istraživačke tehnike koje obuhvataju neposrdno posmatranje.

Interkuluturni nesporazumi nastaju kada pripadnici dveju različitih kultura

interakcionu situaciju u koju su uključeni interpretirjau na različite načine.
Primer; profesor u južnoj americi koristio glagol „coger“=uzeti što koj njih označava
polni odnos.

Emir Nasulah od Buhare je dolazak pukovnika Stodarda koji je jahao na konju

smatrao uvredom. –interkulturni nesporazum

Kortez/Montezuma, propast zbog prorštva o propasti astečke imperije. Španci i Asteci

sledili svoju kulturnu gramatiku. Astečka bila ka spoznaji znakova dok konkvistadora
„šta činiti?“. Kortez posle iskrcavnja u Mexico prvo tražio informacije o astecima,
prevodilac Malinće .

Susreti i nesporazumi u multiklururalnim društvima pr, Sicilija „mladi pobegnu od

kuće, posle se pomire sa roditečjima, a onda se vančaju“-pica majstor oteo devojku u
Nemačkoj.

2 temeljna motiva prethodnih primera; A. procesi intekulturne komunikacije ne

predstavljaju nikakve harmonične procese između pošiljaoca i primaoca. Interkul
komunikacija počiva na dijalektici disonantno obaveljenih radnji koje vode do
dramatočnih, tragičnih, ali nikada destruktivnih, kontraproduktivnih transformavija
društava i kultura. B. Interkul nesporazumi kao osnovna interakcija i komunikacionih
procesa između stranaca pokazuje nam da se socio-kul promena u bilo kojoj formi
nikada ne može posmatrati kao fenomen kontinuiteta. Istorijski tokovi se odvijaju pod
uticajem iznenadnih i neposredno iskrslih zbivanja, diskoniutiteti u kontinuitetu.
Interkulturalni nesporazumi ne predstavljaju samo susret bez razumevanja nego su i
jemstvo za vitalnost istorije.

ETNICITET

Pojmovi narod i nacija ne sadrže uvek etničku komponentu.

E sastoji se od 2 komponente;
-Strukturalna koncepcija E se sastoji od objektivnih osobina koje se predočavaju u
radnjamai i postupcima, kao i u specifičnim situacijama i ulogama, te se daju
emprijski posmatrati. Posvećuje pažnju sferi postojanja.
-Kognitivni pristup stavlja na prvo mesto relevanciju „važenja“. Veberovski
„subjektivno shvaćeni smisao“ aktera u formi kolektivnih „sagledavanja sebe i
drugih“. Konstruktivistički i interpetativni i ima korene u hermeneutici i
fenomonolgiji. „verovanja u zajednicu“.
Karakteristike E kod strukturalnog su sastavni dio objektivne stvarnosti, dok E po
kognitivnom pristupu predstavlja jedan konstrukt stvarnosti koncipiran od strane onih
na koje se odnosi.
E spontano nastaje iz kolektivne frustrscije, odnosno reakcije iz „baze“, od dole na
izazov koji oredstavlja neka strana dominantna kultura.
U drugom slučaju E dolazi od gore, od elite.

Socijalne drame po Terneru, disharmonična procesualna jedinstva u okviru jedne

konfliktne situacije se sastoje od 4 faze a) slom b) kriza c) izmirenje d) reintegracija
Soc. Drama su limitirani fenomeni (ist. Evropa, sfrj) koji stoje između starog reda
stvari koji više nije aktuelan i jedne nove, još neuobličene strukture.

Prošlost u sadašnjosti (politika vremena u evropskim društvima)

Istorijsko proučavanje i društvene nauke se međusobno ne priznavaju i stoje u

antagonizmu. Istorija=nauka o prošlosti, društevene nauke=nauka o sadašnjosti.
Simjan (Dirkemov učenik) za njega odnos između pomenutih nauka nije samo u
različitom odnosu prema vremenu, ona je zasnovana na dubokoj metodolođkoj
distinkciji koju je utrdio Kant kad je kontrastirao principe homogenosti i
specifikacije. Simjan, zadatak druš. nauka je poređenje i generalizacija, a da istorija
treba da se zasniva na mongrafskom metodu.
Primer-kada sociolozi proučavaju korupciju i nacionalizam u Italiji, pojam
istoričnosti se koristi da bi se ovi fenomeni objasnili i razumeli ali uz mnogo „ako“ i
„ali“.
Antroploga interesuje neka bitka poput Poljsko-ruske 1794 kod Raclavica samo
donde dok pomaže da se ilustruje tok bovijih događaja.
Liga za Sever ukazuje na zavet „Pontida“ pakt u Lombardiji protiv Barbarose.
Kako konkretni društveni faktori koriste prošle događaje u sadašnjosti??? 
Kohezija svake zajednice se odlikuje na Veberovom Gemeinsamkeitsglauben ( na
zajedničkim odlikama). Istorija se mora stalno preispitivati i prilagođavati novim
situacijama. Uvek sadrži i ponešto izmišljeno „mitovi o postanku“ (Vihelm Tel i
zavet Gritlija=savez 3 kantona kao srca nacije u Švajc).
„Uzoritost“ zajednica traži u herojskim ličnostima i njihovoj sanktifikaciji. (Sv.
Alexandar Nevski i El Sid, Jovanka Orleanka).
C. Todorov; „Kolektivno sećanje obično preferira da u prošlosti zajednice zadrži 2
tipa situacije; one u kojima smo imali junake i nevine žrtve. U SAD, i heroji i žrtve.

2 uobičajna načina ktelizovanja istorije su; 1) dekonstrukcija prošlosti, sistemtsko

uklanjanje činjenica, simbola i druš. delatnosti koji su povezani varvarskim i mračnim
vremenima 2) reverzibilnost događaja, projekcija u povratka u „stanje stvari kakvo je
nekad bilo“ sa ciljem da se prevaziđe skora prošlost koja se pokazala kao fatalna
greška.

Aktualizovana istorija- je internalizovana istorija u upotrebi. Karakteriše je skup

simbola, motiva, konstrukcija i izmišljotina. Može da posluži kao instrument
dominacije, strategija otpora, predmet identifikacije, detonator konflikta u kolektivu.
Ona je važan deo socijalnih procesa u koje su uključeni članovi kolektiva.

Mobilisana istorija u mediteranskim društvima

Za vreme „rizoriđimenta“ zakletva kod Pontida uzimani su kao simbol otpora

osvajačima, uklapala se u antiaustrijsku politiku. Figure Barbarose i Franje Josifa
objedinjene su u jednu figuru.
100 god kasnije Umbert Bosi „lumbardi“. Kako se koriste prošli događaji, kako se
njiome manipuliše, kako se iznova interpetira i ponekad zamišlja na nov način? –
antropolozi.
Hijerahijska ontologija je učenje o biću po kojem su osobe i objketi uklopljeni u jedan
stepenasti sistem, pri čemu je svaka stepenica povezana sa određenim vrednovanjem.
–društvo je jedna hiijerahijska tvorevina u kojem se konstituiše jedan vladajući sloj i
više hijerarhijski ustrojenih podgrupa onih nad kojima se vlada.

Nespojivost normi

Gercova pretpostavka/ čovek je zarobljen mrežom značenja (kultura) tako da

etnologija ima 2 zadatka; 1. da se shvati i razume kultura jednog stranog društva pri
čemu raumevanje nije herderovsko uživljavanje, nego je uklopljeno u naučnu
tradiciju koja se proteže od Diltaja, preko Vebera do Šica.
2. razumevanje počiva na direktnom iskustvu, odnosno posredstvom koncepata i
odnosa
RAZOTKRIVNJE normalnosti neke radnje; Etnolog je us tanju da razume kul logiku
nekog ubistva koje je počinila mafija, a da pri tom ne postane jatak ili njen pripadnik.
 Veber, „ Mi možemo da razumemo Cezara, a da pri tome ne moramo da budemo
Cezar“ primer; jedan bosanac silovao ćerku svoje sestre od žene, hteo da kazni
neverstvo-pisac ga razume . Ponekad i okrivljeni znaju i koriste „kulturnu logiku“.
U sredozemlju i na Balkanu čast nije indivdualna stvar.-transvezalna osveta. „društva
časti i srama“.

Između Rige i Pinanga (Letonija i kraj u Maleziji-ostvro inijskog oraha ) U 19- veku
u leoniji se živelo lepo a bila je multikul sredina, od 1881 politika Rusizacije i došlo do
reakcije. 30% brakova 3oih bilo između Švaba i Letonaca. Posle WW2 sovetizacija
Letonije „homo sovjetikus“, Letonija prava laboratorija multikulturalizma . DANAS
preko 40% stanovništa su Rusi, Belorusi i Ukrajinci a samo je Letonski službeni jezik.
Bivša G.B kolnija 1957 ulazi u sastav Malezije, multikul sredina Kinezi, Indusi, Malajci
bla,bla….U Letoniji polietnički model, u Maleziji jedna nacija a mnogo rasa.

„Multikulturalnost“ vizija Vavilona kod Danijela Kon Bendit pokazuje „estetiku

mešanja“ koja stilizuje a priori lepo i obogaćuje kod „stranog“

Regionalizacija identiteta/Italija

-jaz između legalnosti i legitimnosti

Veber legitimna moć ima 3 tipa/ harizmatskom, tradicionalnom i legalnom.
Konflikt između legalnosti i legitmnostu vidi se u shemi; pravničke norme i uredbe-
legalne i nelegitimne.
društvene norme i pravila-delom nelegalna legitimna.

Kada je stvorena Italija bilo je potrebno stvoriti Italijane. Jaz Sever/Jug.

„Sicijalinizam! MIS Movimento Indipendista Siciliano, sicilijanska nacija.
Sicijalizam/Ligizam

Reteritorijalizacija identiteta i koflikata/Povratak nacionalne države u

Cetralnoj i Istočnoj Evropi

Globalizacija, svet se ujedinjuje, posle pada Berlinskog zida...

Veber: nacionalna država, sociološki posmatrano predstavlja savez ili udruženje koje je
samo u ograničenom vidu otvoreno vani. (na drugog,stranca).
Francuska/Nemačka verzija nacije, prva je asimilacija unutar jedne teritorije, nemački
„etnički“ zajedničko poreklo, važnija kategorija narod, Herder i braća Grim „volk“,
narodni duh.
-Od oslobođenja od Turaka 1804. traje stvaranje nacije. . .
Povratak nacionalne države u Centr. i Ist. Evropi posle preokreta povezan je sa
predstavama i konstrukcijama eniciteta. Istorijska neverzibilnost nnadovezale se na ranije
izmišljenje tradicije kao relane nacionalne istorije.