zaostao.

Rek’o Poleksije de na{’o neke dukate

negde, ali ne zna kud; da ide da se raspita po
selu ~iji su, ali najpre kod nas, ’el mu se tako
predskazalo. Zna samo de drugu no} ne sme da
do~eka, ako ji ne vrne odkud ji uz’o. Moja Du-
{anka odma’ rgnu na Poleksiju, {ta ju bla-
mira i poni`ava. Jo{ ukrao, pa jo{ nije poko-
ran, nego izuvija tu krive Drine i pravi se
mlogo fini. Otide Poleksija ka’ upi{ana, ni
re~ ne ka`e. Obis’la nos do dupeta, pa sam’
izmi~e u {qivar, a Du{anka ju ne ostavqa
nego klepe}e za wom ka’ nakovaq pokojnomu
@ivku Ciganinu. Te, da ju poje’ ovo, te ono. I
ono od napred, i ono od pozadi. Da se krsti{ i
levom i desnom. Posle pola sata, nosi li~no
Stojan ni{ku dukata. Samo ju pri`i i vrte se
bez re~i. Ni re~ da blekne, sram ga bilo. U
prkno ga posrano. ]erka mu pred udajom, a on
se poni`ava i ubija ugled. I tako se to, na moju
sre}u, lepo zavr{i. Tako ja sa~uva’ moju ku}u
i moju Du{anku. Odnegovasmo decu i pouda-
vamo. Poneki put se setim za Ru`u Ciganku,
kad ujanem moju Du{anku, ali i to me pro|e ka’
i svakoga. Nije lud ona’ {ta kazao „mladost-
ludost". Bilo i pro{lo, tako sve, tako i ovo.
Fala Bogu {ta ne jo{ dr`i `ive i zdrave, pa
ako smo nekad i zgre{ili, nismo mi jedini
takvi. I vama `elim dobro zdravqe i sre}u u
ku}e i u dr`ave.

59