УНИВЕРЗИТЕТ МЕТРОПОЛИТАН

(ФАКУЛТЕТ ИНФРОМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА)

Београд

ПРАВО НА ИНТЕРНЕТУ

ПАМЕТНИ УГОВОРИ НА ПРИМЕРУ

BLOCKCHAIN-A

Ментор: Студент:
Проф. др Синиша Домазет Сара Веселиновић
Број индекса: 3944

Београд, Мај, 2023.

Садржај

Увод ................................................................................................................ 3

Главни део ...................................................................................................... 4

1 Софтверски патенти ...................................................................................... 4

1.1 Појам и дефиниција ............................................................................... 4

1.2 Услови и критеријуми за добијање патента за софтвер ..................... 5

1.3 Заштита патената за техничке проналаске .......................................... 6

1.4 Студије случајева Жалбеног већа ......................................................... 7

2 Заштита интелектуалне својине у софтверској индустрији....................... 8

2.1 Ауторска права на софтвер ................................................................... 8

2.2 Депоновање ауторских дела .................................................................. 8

2.3 Трајање ауторских права ....................................................................... 9

3 Заштита од кршења патентних права .......................................................... 9

3.1 Кршење патентних права у контексту софтвера ................................. 9

3.2 Поступци за одбрану од тужби ........................................................... 10

4 Заштитне мере у софтверској индустрији ................................................. 10

4.1 Уговарање клаузуле и њихова заштита ............................................. 10

4.2 Постојећи сертификациони стандарди и процедуре......................... 11

4.3 Трговачки знакови за заштиту софтвера............................................ 12

Закључак ....................................................................................................... 13

Литература ................................................................................................... 14

2
Увод
Пројекат паметних уговора на примеру блокчејн технологије представља
иницијативу за израду и имплементацију паметних уговора користећи
блокчејн мрежу као основу. Блокчејн, као децентрализована и
непроменљива технологија, пружа идеално окружење за развој и
извршавање паметних уговора.

У оваквом пројекту, блокчејн се користи за смештање и валидацију

паметних уговора. Паметни уговори се програмирају и чувају у облику
цифрових трансакција на блокчејну. Овај процес обезбеђује
непроменљивост и доверујућу окружење, где се уговори не могу изменити
након што су једном потписани и смештени на блокчејн.

Програмска логика паметних уговора дефинише услове и функционалности

које се извршавају аутоматски када се испуне задати услови. На пример,
уговор може бити програмиран да аутоматски преноси средства са једног
рачуна на други када се испуне одређени услови, као што је достизање
одређеног временског оквира или испуњавање одређених услова.

Једна од најпопуларнијих блокчејн платформи за развој паметних уговора је

Етереум (Ethereum), која има свој језик за програмирање паметних уговора
познат као Солидити (Solidity). Пројекат паметних уговора на Етереуму
може укључивати израду и тестирање паметних уговора користећи
Солидити језик и извршавање их на Етереум блокчејну.

Пројекат паметних уговора на блокчејну има потенцијал да промени начин

на који се обављају уговорне обавезе, умањујући потребу за посредницима и
олакшавајући их аутоматизацијом. Такође пружа већу сигурност,
непроменљивост и ефикасност у извршавању уговора.

3
Главни део

1. Паметни уговори
1.1 Појам и дефиниција

„Паметни уговор је програм који се налази на блокчејну. То значи да су сви

релевантни услови за испуњење уговора кодирани и складиштени на
блокчејну. Ово елиминише могућност малверзација.

Паметни уговор је непроменљив, свако се може упознати са садржином, а

када програмирани услови буду испуњени паметни уговор се сам испуњава.
Овакав програм у потпуности елиминише неспоразуме и спорове који тако
настају.

Такође елиминише потребу за поверењем између уговорних страна јер су

обе стране упознате са условима испуњења, а чим ти услови наступе
паметни уговор се сам испуњава. Значи нема више потребе за адвокатима,
овером уговора, посредницима, итд.

Блокчејн је јавни регистар свих трансакција које су се десиле. Свако има

увид у овај регистар, све што је неопходно за проверу је компјутер и
интернет приступ. Свако може проверити садржину паметног уговора пре
него што крене да га користи.

Због свега овога паметни уговори омогућавају пословање између странака

на супротним странама света, између људи који се никада нису срели и који
не морају да имају поверење један у другога да би успешно пословали.
Паметним уговорима се могу преносити новац, криптовалуте, некретнине,
деонице и још много тога“1

1.2 Историја паметних уговора

Према

Паметни уговори као концепт појавили су се још деведесетих година када их

је теоретизирао Ник Сзабо. Међутим, било је потребно додатних двадесет
година да се схвати њихова вредност и корист. Према Сзабоу, паметни
уговор је рачунарски трансакциони протокол који испуњава услове уговора.
Главни циљ је задовољити уобичајене услове класичних уговора, као што су
услови плаћања, право залога, поверљивост, па чак и оврха. На тај начин се
смањују могућности одступања од уговора, смањује се потреба за трећом
страном као поузданим посредником, смањују се могућности преваре и
трошкови трансакција.

Паметни уговор је рачунарски код који представља договор који се

аутоматски извршава ако су испуњени одређени услови. Изводљивост у

1
https://ecd.rs/blog/sta-je-pametni-ugovor-smart-contract [10.03.2023.]

4
смислу паметног уговора не подразумева само класичну изводљивост као
код писаних уговора, у смислу да су подложни закону и да се њиховом
применом обезбеђују одређени услови и рестрикције, већ би требало
функционисати по принципу "што је написано, то је закон", односно код је
закон. Тиме се елиминише потреба за трећом страном као свједоком при
провођењу паметног уговора. Паметни уговори су самоизвршни и безбедни,
што значи да би требало бити конструирани са толеранцијом на грешке и
изводљивост у разумном времену. Под толеранцијом на грешке се
подразумева да ако се паметни уговор изврши у окружењу које има неке
грешке или у коме се одређени програми понашају другачије од очекиваног,
то не би смело утицати на паметни уговор и његово извршавање требало би
бити коначно и неизмењено. Паметни уговори раде користећи крајњи
аутомат за регулацију свог кода, што омогућава израду ефективног
програмског окружења (енг. Framework) за програмирање паметних уговора,
где се стање уговора надограђује зависно од предефинисаних критеријума и
услова. Другим речима, паметан уговор треба задовољити следећа својства:

 Аутоматска егзекуција
 Изводљивост
 Интероперабилност и отпорност на спољашње грешке у систему
 Безбедни и незаустављиви након што су једном покренути

1.2.1 Аутоматска егзекуција

Аутоматска егзекуција се односи на процес у којем паметни уговори се

извршавају аутоматски, без потребе за ручним или спољашњим
интервенцијама. Када су задовољени услови и критеријуми прогамирани у
паметном уговору, систем ће самостално извршити све потребне акције и
трансакције. Ова аутоматска извршавања омогућавају ефикасно и брзо
обављање пословних операција и уговорених активности, без потребе за
присуством и мешањем треће стране. Ово својство паметних уговора
доприноси ефикасности, сигурности и елиминацији потенцијалних грешака
и непрецизности у процесу извршавања уговора.

1.2.2 Изводљивости
„Изводљивост паметних уговора се односи на способност да се уговори
програмирају и извршавају на блокчејну или другој одговарајућој
платформи. Она се односи на техничку и технолошку изводљивост
имплементације паметних уговора, као и на њихову функционалност и
перформансе.

Да би паметни уговори били изводљиви, неопходно је да постоји

одговарајућа технолошка инфраструктура, као што је блокчејн платформа,
која подржава извршавање паметних уговора. Такође, потребно је да
програмери имају приступ алатима и језицима програмирања који су
компатибилни са извршавањем паметних уговора.

5
Осим техничке изводљивости, важно је и размотрити регулаторне и правне
аспекте изводљивости паметних уговора. То укључује ускалађеност са
законодавством, препознавање правног статуса паметних уговора и
могућност спровођења правних поступака у случају спорова или
непоштовања уговора.

Укратко, изводљивост паметних уговора обухвата техничке, технолошке и

правне аспекте који су неопходни за успешно програмирање, извршавање и
примену уговора на блокчејну или сличној платформи.“2

1.2.3 Интероперабилност и отпорност

Интероперабилност и отпорност на грешке и неочекиване услове су важна
својства паметних уговора.

Интероперабилност се односи на способност паметних уговора да

комуницирају и сарађују са другим системима, уговорима или блокчејн
мрежама. Ово омогућава размењивање информација и извршавање
трансакција између различитих паметних уговора и учесника у мрежи.
Интероперабилност доприноси ефикасности и универзалности паметних
уговора, омогућавајући им да функционишу у различитим окружењима и
применама.

Отпорност на грешке и неочекиване услове се односи на способност

паметних уговора да исправно функционишу и извршавају своје задатке, чак
и у случају постојања грешака или неочекиваних промена у окружењу. Ово
се постиже применом техничких механизама за детекцију и обраду грешака,
као и унапред програмираним сценаријима за решавање специфичних
ситуација. Циљ је да паметни уговори буду робустантни и да могу да се
непрекидно извршавају без прекида или неочекиваних проблема.

Интероперабилност и отпорност на грешке и неочекиване услове су битни

аспекти који осигуравају пуноу функционалност и надежност паметних
уговора у различитим окружењима и применама.

1.2.4 Безбедност и неустаљивост

Безбедност и неустаљивост су важна својства паметних уговора.

Безбедност се односи на заштиту подразумеваних информација и

трансакција у паметним уговорима. Паметни уговори треба да буду
заштићени од неовлашћеног приступа, манипулације и крађе података.
Техничке мере за безбедност, као што су криптографија и идентификација,
могу се применити да би се остварила безбедност уговора и заштитили
подаци у њима.

Неустаљивост се односи на способност паметних уговора да непрекидно

функционишу и извршавају своје задатке, без прекида или заустављања. Ова
својства се постиже тако што се паметни уговори програмирају да раде на

2
https://kriptomat.io/sr/blockchain/sta-je-pametni-ugovor/ [09.12.2020.]

6
децентрализованој блокчејн мрежи, где нема централних тачака отказа. То
значи да, једном када се паметни уговор активира, он ће се независно
извршавати у складу са програмираним условима, без могућности
заустављања или интервенције.

Ова два својства су битна за обезбеђивање поузданости и непрекидности

уговора, што је од великог значаја у пословним и финансијским
трансакцијама.

2. Блокчејн
2.1 Дефиниција
Блокчејнови су базе података. Уместо да се чувају на централном серверу
коме приступају сви корисници, блокчејн записи се чувају на рачунарима
корисника широм света. То чини блокчејн дистрибуираном базом података
са пир-ту-пир архитектуром. "Дистрибуирано" значи да се подаци чувају на
више локација, а "пир-ту-пир" значи да не постоји централни орган који
држи главну копију података.

Биткоин блокчејн Сатошија Накамота није прва дистрибуирана база

података и није прва пир-ту-пир база података. То није ни први блокчејн.
Али он служи као основа за прву модерну криптовалуту и представља
почетну основу за блокчејнове који су дошли после ње.

2.2 Обезбеђивање података

Аутори и носиоци ауторског и сродних права могу депоновати примерке
својих дела и предмета сродних права Заводу за интелектуалну својину.

Обезбеђивање података је кључни аспект у блокчејн технологији.

Због своје дистрибуиране природе, блокчејн омогућава висок ниво

сигурности и заштите података. Подаци се шифрују и чувају у блоковима
који се настављају један за другим, што чини измену или манипулацију
података изузетно тежим. Сваки блок садржи хаш вредност претходног
блока, чиме се остварује веза између блокова и омогућава детекција
потенцијалних измена.

Додатно, у блокчејну се примењују концепти криптографије као што су

јавни и приватни кључеви, потписи и хеш функције. Ово доприноси заштити
приватности и аутентичности података. Сваки корисник блокчејна има своју
јединствену криптографску адресу, што омогућава идентификацију и
контролу приступа.

Поред тога, блокчејн технологија обезбеђује транспарентност и прегледност.

Јер су сви блокови јавно доступни и уписују се у јавни регистар, сваки
корисник може проверити податке и уверити се у њихову тачност и
целовитост.

7
Све ове мере и концепти доприносе стварању сигурног окружења за чување
и пренос података у блокчејну.

2.3 Шифровање
Хеширањем се ствара јединствени идентификатор комбиновањем вредности
претходног записа са вредношћу тренутног записа у једносмерном
математичком процесу, што резултира хеш вредношћу као што је
06C4D99F32047. Зове се једносмерни јер не постоји одговарајући
математички процес за претварање 06C4D99F32047 назад у оригинални
податак.

У блокчејну, хеш вредност за сваки блок је заснована на хеш вредности

претходног блока, која је пак заснована на хеш вредности блока пре тога, све
до Накамотовог блока 0. Можете израчунати хеш вредност за било који блок
и упоредити је са хеш вредношћу која је ускладиштена у блоку. Ако се не
поклапају, подацима се манипулисало.

У конвенционалној бази података, могло би се манипулисати подацима,

затим израчунавати нове хеш вредности и убацивати их у наредне блокове
или записе да би се скрили ефекти. То не функционише са дистрибуираном
peer-to-peer блокчејн базом података, јер би хакер морао истовремено да
промени копије базе података које се чувају на стотинама или хиљадама
рачунара.

Једна од последица је то да, иако је могуће додати нове блокове података у

блокчејн, претходни блокови се не могу избрисати или променити. То значи
да не можете себи послати 100.000 долара у Биткоину и обрисати
трансакцију. Свака трансакција на блокчејну се потврђује коришћењем овог
хеш механизма.

Поред тога, Накамото је поставио шифровање како би осигурао да ће подаци

ускладиштени у блокчејну бити видљиви за сваког корисника, али да могу
да их дешифрују само они који имају одговарајуће клучеве за дешифровање.
Без клуча, све што видите је низ карактера без смисла..3

2.4 Исотрија
„Блокчејн је први пут представљен 2008. године са изумом Биткоина, а први
пут имплементиран 2009. године. Иако се рад не бави Биткоином као
дигиталном валутом, исти ће бити укратко споменут и објашњен пошто без
Биткоина не би било блокчејна.

Биткоин је децентрализована, анонимна и дистрибуирана платна мрежа, а

уједно и дигитална валута коју платна мрежа користи. Темељи се на Proof of
3
https://core.ac.uk/download/pdf/197901722.pdf/ [05.07.2022.]

8
Work (PoW) концепту при којем је за стварање нове количине валуте или
проведбу трансакције потребно решити комплексан математички проблем
који се верификује од стране система и онда одобрава.

Сам систем на којем се биткоин (у овом случају валута) врти и преко којег
се одрађују трансакције и стварају нови биткоини зове се блокчејн, и овисно
да ли се гледа с пословне или техничке стране може бити интерпретиран на
више начина.

У свом коријену, блокчејн чини такозвана јавна књига (енг. Distributed

ledger) која је умрежена са сваким чвором у систему концептом сваки са
сваким (енг. peer to peer), која је криптографски заштићена и непроменљива
(или веома тешко променљива). На њу се могу само надодати нове
трансакције или читати старе, а свака промена мора бити одобрена
консензусом или договором између чворова.

Можемо га проматрати као слој дистрибуиране мреже чворова међусобно

повезаних сваки са сваким, који се одвија поврх интернета.“4

3. Занимљивости

Једна од занимљивости повезаних са блокчејном је постојање концепта

паметних уговора (smart contracts). Паметни уговори су програмабилни
кодови који се извршавају аутоматски када су испуњени одређени услови.
Они могу бити коришћени за автоматско извршавање и проверу уговорених
услова без потребе за трећом страном или посредником.

На пример, може постојати паметни уговор који се односи на куповину

некретнине. Уговор би могао садржати услове о плаћању цене, преносу
власништва и друге релевантне детаље. Када би се испунили сви услови из
уговора, паметни уговор би се аутоматски извршио, обезбеђујући сигурну и
ефикасну трансакцију без потребе за додатним преговорима или
посредницима.

Овај концепт паметних уговора отвара могућности за ефикасну и прецизну

извршавање различитих типова уговора, као што су финансијске
трансакције, осигурања, договори о испоруци робе и многи други. Он такође
може допринети смањењу трошкова и времена потребног за проверу и
испуњавање уговорених услова.

Овај концепт паметних уговора у блокчејну отвара нове могућности за

иновације и унапређење постојећих пословних модела и процеса.

4
Bashir, 2017., Antonopoulous 2017.

9
Закључак:

Закључак је да је блокчејн револуционарна технологија која има потенцијал

да промени начин на који обављамо трансакције и усpostављамо поверење у
пословне процесе. Он пружа могућност за сигурне, децентрализоване и
ефикасне размене података и вредности између корисника без потребе за
посредницима. Блокчејн омогућава праћење и верификацију сваке
трансакције и обезбеђује непроменљивост података, што смањује могућност
манипулације и преваре.

Иако је првобитно развијен за подршку криптовалутама као што је Биткоин,

блокчејн има многе друге примене у различитим областима, укључујући
финансије, логистику, здравство, ланце снабдевања и др. Онај који се истиче
је концепт паметних уговора који омогућава аутоматску и безбедну
извршавање уговорених услова.

Укратко, блокчејн представља технологију која обећава промену начина на

који послујемо и остварујемо трансакције. Она нуди многе предности у
смислу сигурности, ефикасности и децентрализације, а његов потенцијал
још увек није потпуно искоришћен. У будућности можемо очекивати да ће
блокчејн наставити да иновира и промени различите аспекте нашег
пословног и свакодневног живота.

Даље, развој блокчејн технологије наставља се и усмерава на решавање

изазова и унапређење постојећих могућности. Неки од потенцијалних
напредака укључују:

 Скалирање: Тренутно, блокчејн мреже као што је Биткоин имају

ограничени капацитет за обраду трансакција. Напори се настављају
да се пронађу решења за повећање пропусне способности блокчејна и
обраду већег броја трансакција у исто време.

 Приватност: Иако је блокчејн технологија презентована као

транспарентна и јавна, постоји потреба за бољим решењима
приватности. Ради се на развоју техника које би омогућиле заштиту
личних података и идентитета корисника у блокчејн мрежама.

 Интероперабилност: Блокчејн мреже тренутно функционишу на

различитим платформама и стандардима. Развијају се стандарди и
протоколи који би омогућили комуникацију и сарадњу између
различитих блокчејн мрежа, што би донело већу интероперабилност
и могућност дељења информација.

 Управљање и регулатива: Блокчејн мреже и криптовалуте изазивају

нове изазове у управљању и регулацији. Доносење одговарајућих
правних и регулаторних оквира је битно за осигуравање поштеног и
сигурног окружења за коришћење блокчејна и његових апликација.

10
Списак коришћене литературе:

Сигурност паметног уговора – све што треба да знате | Метаверсе Пост

(mpost.io)

Pravo i privreda 2020 (3).indd (ceon.rs)

18 Zbornik-19-1082-429-440.pdf (kg.ac.rs)

Шта је паметни уговор? | ПорталЦрипто (portalcripto.com.br)

01z92.pdf (ni.ac.rs)

197901722.pdf (core.ac.uk)

Šta je Pametni Ugovor - Smart Contract? - ECD

11