Bulova algebra

Bulova algebra (ili Bulova logika) je logicki račun tačnih vrednosti , koju je razvio
Džordž Bul. Podseća na algebru realnih brojeva, ali su operacije sabiranja, množenja i
negacije zamenjene konjunkcijom, disjunkcijom i komplementom. Ovo su Bulove
operacije, kao i sve one koje mogu biti izgradjene od njih. Poklapaju se sa skupom svih
operacija sa konacnim brojem argumenata na skupu {0,1}.
Postoji takvih operacija, gde je n broj argumenata. Zakoni Bulove algebre se mogu
predstaviti određenim aksiomama i njihovim logičnim polsedicama - teoremama, ili
semantički pomoću jednakosti koje su tačne za svaku vrednost svojih promenljivih.

Bulova algebra je algebra dve vrednosti. Obično se uzima da su to 0 i 1, ali se koriste T i

F kao i tačno i netačno.

Bez obzira na način obeležavanja, uglavnom se smatra da su vrednosti logičke prirode i

zbog toga se nazivaju istinitosnim vrednostima, kao suprotnost prirodnim ili realnim
brojevima koji se smatraju numeričkim vrednostima. Sa druge strane, pokazano je da
iako algebra celih brojeva po modulu 2 deluje numerički koliko i sami celi brojevi, čini
upravo Bulovu algebru. To je prvo 1927. dokazao I. I. Žegalkin, da bi, potpuno
nezavisno, to potvrdio Marshall Stone 1936. u SAD. Tako da postoji određena
dvosmislenost u vezi sa pravom prirodom Bulove algebre: može se posmatrati kao da je
logičke, a i kao da je numeričke prirode.

Osnovne operacije

Dok je osnovna algebra bazirana na operacijama množenja, sabiranja i negacije, Bulova

algebra se obično bazira na logičkim pandanima za ove operacije, konjunkciji (I),
disjunkciji (ILI) i koplementu ili negaciji (NE) . U elektronici I predstavlja mnozenje, ILI
sabiranje, a NE je predstavljeno nadvučeno: ili , stoga postaje x·y i x+y.

Konjukcija je najbliža svom numeričkom paru jer na skupu {0,1} faktički predstavlja
množenje. Kao logička operacija, konjukcija dva tvrdjenja je tačna ako i samo ako su oba
tvrđenja tačna. Prva kolona na slici 1 pokazuje vrednosti koje uzima za 4 moguće
kombinacije vrednosti x i y. Ovakva tabelarna predstava se obično naziva tablicom
istinitosnih vrednosti
Disjunkcija (u drugoj koloni), slična je sabiranju sa jednom razlikom: disjunkcija 1 i 1
nije ni 2 ni 0 vec 1. Tako je disjunkcija dve prepozicije netačna kada su obe netačne, u
suprotnom je tačna. Ovo je takodje i definicija konjunkcije sa svuda izmenjenim
vrednostima za tačno i netačno; zato kažemo da je disjunkcija dualna operacija
konjunkciji.

Logična negacija međutim uopšte nema veze sa numeričkom negacijom. Umesto toga
ona odgovara inkrementacijii: . Komplementacija ipak deli neke
sličnosti sa numeričkom negacijom, opciju da ako je stavljena dva puta vraća originalnu
vrednost. Operacije koje poseduju ove osobine se nazivaju involucije ili involucione
transformacije.

Slika 2 pokazuje simbole koji se koriste u digitalnoj elektronici za konjunkciju i

disjunkciju.

Izvedene operacije

Druge operacije se izvode iz ovih osnovnih. Na primer, implikacija , prikazana u

trećoj koloni slike 1, je binarna operacija koja je netačna kad je x tačno, a y netačno, i
tačna u ostalim slučajevima. Može se izraziti kao ili svojim De Morganovim
ekvivalentom .
Mada disjunkcija nije pravi dvojnik numerickom sabiranju, Bulova algebra ipak ima
pravog dvojnika, ekskluzivnu disjunkciju (XOR) ili ‘ili-ili’. Kako je pokazano u četvrtoj
koloni figura, ekskluzivno-ili dva argumenta je tačno samo kada je tačan jedan argument;
analogno, u slučaju više promenljivih, kad je neparan broj argumenata tačan tvrđenje je
tačno. Ekskluzivna disjunkcija promenljive sa samom sobom je nula, zato što argumenti
imaju paran broj bilo koje vrednosti koju ima ta promenljiva. Negacija ekskluzivne
disjunkcije, naziva se ekvivalencija. Ona ima tačnu vrednost samo u slučaju da oba
argumenta imaju iste vredosti.

Gore pomenuta dvojnost konjunkcije i disjunkcije je dalje izlozena De Morganovim

zakonima i .

De Morganovi zakoni mogu da budu provereni za svaku od mogucih vrednosti n

promenljivih koje se pojavljuju, u ovom slucaju .

Figura 4 ilustruje odgovarajući Venov dijagram za svaku od četiri operacije prikazane u

Figurama 1-3. Unutrašnjost svakog (odgovarajuća spoljašnjost) kruga predstavlja
vrednost tačno (odgovarajuće netačno) za odgovarajući unos x ili y. Konvencija
korisćena ovde je da se iznos tačno ili 1 prikaže kao tamne regije, a netačno kao svetle,
ali se ponekad koristi i suprotna.

Aksiomi

Posle vrednosti i operacija sledeci aspekt Bulove algebre su zakoni. Kao u većini algebri,
osnovni zakoni su u obliku jednakosti koje se sastoje od promenljivih i operacija algebre.

U brojevnoj algebri važe zakoni komutativnosti sabiranja i mnozenja i

. Isto tako, u Bulovoj algebri važi komutativnost disjunkcije i
konjukcije . Ipak, nisu sve binarne operacije komutativne. Na primer,
oduzimanje u brojevnom slučaju i implikacija u Bulovoj algebri.

Sledeći jednako vazan zakon je asocijativnost, koji je u slučaju numeričkog množenja

izražen kao , opravdavajući skraćivanje obe strane na xyz. Sva četiri,
brojevna dodavanja i množenja i logicka disjunkcija i konjunkcija su asocijativne, iz cega
slede sledeca dva Bulova zakona.

Numeričko oduzimanje i logička implikacija služe kao primeri da binarne operacije nisu
asocijativne. Sa druge strane XOR, koji je samo dodavanje mod2 je i komutativan i
asocijativan.

Bulova algebra ne odražava skroz numeričku algebru, pošto i konjunkcija i disjunkcija

zadovoljavaju idempotenciju, izrazenu kao i . Ovi zakoni se lako
dokazuju, uzimajući u obzir dve vrednosti 0 i 1 za x. Ali pošto je u
numeričkoj algebri, očito numeričko sabiranje i množenje nisu idempotentni. Numeričko
množenje po modulu 2 je idempotentno, ali nije i sabiranje pošto je , što se
ogleda u idempotenciji konjugacije, ali ne i ekskluzivne disjunkcije.

Više primetna razlika između brojeva i logike je sa i , pri čemu nijedno

nije numerički jednako x. Međutim, u Bulovoj algebri oba i
iznose x, što može biti provereno za svaki od četiri moguće vrednosti za x i y. Ova dva
Bulova zakona se zovu zakoni apsorpcije.

Sledeći zakon zajednički brojevima i istinitim vrednostima je distributivnost množenja

preko sabiranja, što odgovara distributivnosti konjunkcije prema disjunkciji. Numerički
imamo , a pandan u Bulovoj algebri je .S
druge strane Bulova algebra takođe ima osobinu distributivnosti disjunkcije prema
konjunkciji , za šta ne postoji numerički ekvivalent. Kao i
asocijativnost, distributivnost ima tri promenljive.

Dva Bulova zakona koja nemaju numeričke ekvivalente su zakoni koji opisuju logičku
negaciju and . Iz toga sledi da
, što pokazuje da 0 radi sa konjunkcijom u logici isto sto i sa
mnozenjem u brojevima. Takodje apsorbcijom . Dualno
gledajući, nalazimo da je i . Alternativno možemo opravdati ove
zakone direktno prosto proveravajući ih za svaku od dve vrednosti promenljive.